Kritiki prikaz lanaka Normana Ferkloa

Drutvena praksa predstavlja relativno stabilizovanu formu drutvenih

aktivnosti, koje se meusobno povezuju kako bi ustanovile drutvene oblasti, institucije
i organizacije (primeri bi mogli biti predavanje u uionici, televizijske vesti, porodini
rukovi, konsultacije sa lekarima). Svaka praksa je izraavanje razliitih drutvenih
elemenata unutar relativno stabilne strukture, uvek ukljuujui diskurs. Praksa
ukljuuje sledee elemente: aktivnosti, pojedince i njihove odnose u drutvu, sredstva,
predmete (objekte), vreme i mesto, oblike svesti, korisnost, diskurs. Ovi elementi su
dijalektiki povezani. Odnosno, oni jesu razliiti elementi, ali nisu potpuno odvojeni.
Postoji svest o tome kako se svaki element ponaosob sjedinjava sa ostalima, a da se
pritom sam ne redukuje. Tako, na primer, drutveni odnosi, drutveni identiteti,
kulturne svesti i vrednosti jesu delom semiotiki, ali to ne znai da mi teoretiemo ili
istraujemo drutvene odnose na isti nain kao to istraujemo jezik oni imaju
razliite karakteristike, njihovo istraivanje dovodi do razvijanja razliitih disciplina.
Da bi odredio odnos drutvene prakse i jezika, Ferklo daje posebno znaenje
pojmovima anr, stil i diskurs.
anrovi su razliiti naini delovanja, stvaranja drutvenog ivota u semiotikom
vidu. Primeri su: svakodnevni razgovori, sastanci u razliitim tipovima organizacija,
politike i druge forme intervjua i knjievne kritike.
Stil oznaava govornikov stepen svesti o upotrebi jezika recimo stilovi
poslovnih menadera ili politikih lidera.
Diskurs predstavlja trenutno stanje stvari, kao i to kakve su one bile ranije, ali i
njihovo imaginarno stanje, kakve bi stvari mogle da budu, ili kakve bi trebalo da budu.
Ferklo definie diskurs kao razliite naine strukturiranja oblasti znanja i socijalne
prakse i polazi od zamiljanja diskursa kao trodelnog: kao jezika, kao diskurzivne
prakse, kao sociokulturne prakse. Pitanje diskursa je pitanje naina na koji se svet ili
neki njegovi delovi predstavljaju.
Drutvena promena ukljuuje promenu u drutvenim praksama i u mrei
drutvenih praksi, kako se drutvene prakse proimaju sa ciljem uspostavljanja
drutvenih oblasti, institucija i organizacija, i u samim odnosima izmeu drutvenih
oblasti, institucija i organizacija. Ovo ukljuuje promenu u diskurzivnim nalozima i

odnose izmeu diskurzivnih naloga (pa stoga i promene u anrovima, diskursima i

stilovima i njihovim meusobnim odnosima).
Drutveni dogaaji su ustanovljeni kroz ukrtanje dveju uzronih moi
drutvenih praksi i drutvenih agenasa. Drutveni agensi stvaraju dogaaje u odreenim
prilikama, ali oni zavise od drutvenih struktura i drutvenih praksi uzrone moi
drutvenih agenasa posreduju sa uzronim moima drutvenih struktura i praksi i
obrnuto.
Kritika analiza diskursa je analiza dijalektikih odnosa izmeu diskursa
(ukljuujui govorni jezik, kao i jezik tela ili vizuelne slike). Ona se posebno bavi
radikalnim promenama u savremenom drutvu, nainom na koji se diskurs razvija u
procesima promene, kao i promenama u odnosima izmeu semioze (diskursa) i drugih
drutvenih elemenata unutar mree drutvenih praksi. Objekat njenog istraivanja je
nain na koji se drutvena nejednakost i upotreba drutvene moi pojavljuju u diskursu
u odreenom drutvenom kontekstu. Njen osnovni zadatak je razobliavanje odnosa
moi u drutvu kroz analizu jezikih, odnosno diskurzivnih struktura kroz koje se ta mo
manifestuje, sa ciljem da se stvore pravedniji odnosi u drutvu.
Transdisciplinarnost je neto to istovremeno utie na naune discipline,
povezuje ih i nadilazi ih. Transdisciplinarnost je kombinacija disciplinarnog i
nedisciplinarnog i omoguuje interakciju izmeu nauke i drutva. Transdisciplinarnost
podrazumeva da je teoretski i metodoloki razvoj (pri emu poslednji ukljuuje i razvoj
metoda analize) kritike analize diskursa i disciplina/teorija sa kojima je u dijalogu
zapravo dokazan kroz taj dijalog, predmet njegovog dejstva sa logikom i kategorijama
ostalih u razvijanju sopstvene teorije i metodologije. Cilj transdisciplinarnosti je da
objasni naine i stepen u kome drutvene promene predstavljaju promene u diskursu, i
odnose izmeu promena u diskursu i promena u drugim, nediskurzivnim, elementima
ili momentima drutvenog ivota.
Ono to je znaajno kada se radi o rekontekstualizaciji jeste istovremeno
prisustvo i odsustvo odreenih diskursa u odreenim tekstovima, kao i odnosi u kojima
su razliiti diskursi artikulisani, postojani, zajedno. Rekontekstualizacija je uvek
aktivan proces ubacivanja spoljanjeg elementa u novi kontekst, stavljajui ga u nove
odnose sa postojeim elementima i transformiui ga na taj nain. Ovo se uglavnom
manifestuje u interdiskurzivnoj hibridnosti tekstova, meanje spoljanjih sa
unutranjim diskurzivnim elementima. Strateki posmatrano, moe se tvrditi e se

strateki odnosi izmeu spoljanjih i unutranjih drutvenih agenasa uvek menjati

od strane stratekih odnosa izmeu unutranjih drutvenih agenata.
Ferklo pominje informatiko drutvo kao novu etapu razvoja ljudske civilizacije,
drutvenog poretka, novi i kvalitativno nadmoniji nain ivota, koji ukljuuje
intenzivnu upotrebu informacija u svim sferama ljudskih aktivnosti i postojanja, sa
ogromnim ekonomskim i drutvenim posledicama. Informatiko drutvo omoguava
iroku dostupnost informacija svojim pripadnicima, novi nain rada i uenja, vee
mogunosti za ekonomsku globalizaciju i poveanje drutvene kohezije. Informatiko
drutvo, kao strateki cilj, prikriveno je uspostavljeno na osnovu idealizovanih tvrdnji o
informatikom drutvu kao univerzalnoj stvarnosti.

Lista referenci

1. Fairclough, N. Critical Discourse Analysis. Preuzeto sa

http://semiotics.nured.uowm.gr/pdfs/THEORY_FAIRCLOUGH.pdf
Web. 28 Dec. 2014.
2. Fairclough, N. The dialectics of discourse. Preuzeto sa
https://www.sfu.ca/cmns/courses/2012/801/1-Readings/Fairclough
%20Dialectics%20of%20Discourse%20Analysis.pdf.
Web. 28 Dec. 2014.