Osnovni postulati kritike analize diskursa

ime se bavi kritika analiza diskursa?

Kritika analuza diskursa je savremena analitika disciplina koja koristi

konceptualni i analitiki aparat tradicionalne lingvistike i tzv. kritike teorije. U KAD

vano je ne samo ono to je reeno, ve i ono to se preutkuje ili to nije eksplicitno
iskazano u tekstu, jer itaoci i sluaoci koriste sve svoje prethodno znanje kako bi
dospeli do znaenja diskursa. Poto se svaki diskurs oslanja na prethodne diskurse (i
svaki tekst na prethodno napisane tekstove pojam intertekstualnosti), KAD prouava
upravo tu vezu izmeu sadanjih i prethodnih diskursa: ta veza govori o irenju i
ukorenjivanju odreenih diskursa i vrednosti koje oni promoviu u drutvu. To je
multidisciplinarna teorija jer razmatra veze izmeu struktura diskursa i struktura
drutva.
-

Koji su njeni osnovni ciljevi i postulati?

Po Van Dajku, KAD bi prvenstveno trebalo da se bavi diskursom primenjenim u

zloupotebi moi, nepravdi i nejednakosti kao rezultatu. Fokusiranost na dominaciju i

nejednakost ukljuuje to da primarni cilj KAD nije da doprinese odreenoj disciplini,
paradigmi, uenju ili teoriji diskursa, ve je ona prvenstveno motivisana pritiskom
drutvenih problema. Kako su ozbiljni drutveni problemi obino kompleksni, ovo
podrazumeva i multidisciplinarni pristup za koji su manje bitne razlike izmeu teorije,
deskripcije i aplikacije. Oni koji vre kritiku analizu diskursa zauzimaju perspektivu
onih koji najvie pate zbog dominacije i nejednakosti. Oni kritikuju monu elitu koja
propisuje, podrava, legitimizuje, oprata ili ignorie drutvene nejednakosti ili
nepravdu. Jedan od njihovih kriterijuma jeste i solidarnost sa onima kome je ona
najpotrebnija. Takva kritika ne bi trebalo da bude ad hok, individualna ili sluajna, ve
uoptena, strukturalna i fokusirana na grupe. Stoga bi strunjaci kritikog diskursa
trebalo da budu i drutveni i politiki naunici, kao i drutveni kritiari i aktivisti. Ali, za
razliku od mnogih drutvenih i politikih naunika, strunjaci kritikog diskursa ele da

ostvare odreeni doprinos, da stvore vei uvid u glavnu ulogu diskursa u reprodukciji
dominacije i nejednakosti. Ako imigranti, izbeglice i druge manjine trpe predrasude,
diskriminaciju i rasizam, ili ako su ene podreene dominaciji mukaraca, nasilju ili
seksualnom uznemiravanju, bitno je ispitati i oceniti takve sluajeve kao i posledice,
iskljuivo iz ugla tih rtava. Kritiki analitiari ne bi smeli da zauzimaju neutralan stav
i ne bi trebalo da brinu za interese onih monih. Pojedinci, ak, jo cininije i direktnije
iz potaje uestvuju u podsticanju dominacije kroz strune savete, podrku i
legitimizaciju monih elita. Upravo je to glavna tema kritike analize diskursa.
-

Kako se iz perspektive KAD definiu drutvena mo i dominacija?

Mo se odnosi na kontrolu lanova jedne grupe nad drugim grupama. Takva

kontrola moe se odnositi na ponaanje i shvatanje, mona grupa moe da ogranii

slobodu drugih, ali i da utie na njihovu svest. Pored osnovnih naina da se primenom
sile direktno utie na ponaanje (npr. nasilje policije nad demonstrantima, ili nasilje
mukaraca nad enama) moderna i efektnija mo je uglavnom kognitivna i propisana
prisilom, simuliranjem i manipulacijom, kao i drugim stratekim nainima da se
promeni svest drugih u (neiju) sopstvenu korist. Glavna funkcija teksta i govora jeste
upravljanje tuom sveu. S druge strane, dominacija se moe sprovesti i reprodukovati
finoom, rutinom, svakodnevnim govorom i tekstom koji se ini prirodnim i
prihvatljivim. KAD mora da se fokusira na diskurzivne strategije koje legitimizuju
kontrolu ili neutraliu drutveni red, naroito relacije nejednakosti. KAD se posebno
bavi zloupotrebom moi. Kako bismo razlikovali takvu mo od legitimnih i prihvatljivih
oblika moi, a u nedostatku adekvatnog termina, koristimo termin dominacija. Ako
postoji mogunost da se utie na neiju svest tako da oni prihvate dominaciju i ponaaju
se u skladu sa interesima monih, bez sopstvene slobodne volje, koristimo termin
hegemonija. Mo i dominacija obino su organizovani i institucionalizovani. Drutvena,
politika i kulturna dominacija takoe oznaava hijerarhiju moi: neki lanovi
dominantnih grupa i organizacija igraju posebnu ulogu u planiranju, donoenju odluka i
kontroli nad procesom propisivanja moi. Ove grupe nazivamo monom elitom. Ta elita
ima poseban pristup diskursu, jer oni su ti koji imaju najvie da kau.

Lista referenci

1. Van Dijk, T. A. (Ed.) 1997. Discourse as Structure and Process. Discourse Studies: A
Multidisciplinary Introduction. I. London: Sage
2. Van Dijk, T. A. (1993.) Principles of critical discourse analysis. Discourse & Society, 4
(2): 249-283.