Politika, ideologija i diskurs

Politika je jedan od drutvenih domena ije su prakse iskljuivo diskurzivne;

poimanje politike je, po definiciji, zasnovano na ideologiji; politike ideologije se ire
pomou usmenog i pisanog diskursa. U ovom lanku se blie istrauju odnosi izmeu
politike, ideologije i diskursa.
Tradicionalno, ideologije su neodreeno ili negativno definisane u pogledu lane
svesti. U savremenom, multidisciplinarnom pristupu, ideologija predstavlja utemeljenu
sliku drutva koju ima jedna drutvena grupa. Takve ideologije ine osnovu odreenih
stavova jedne grupe, stavova koji mogu da utiu i na lina ubeenja lanova te grupe, na
konstruisanje i tumaenje odreenih dogaaja, kao i na drutvene prakse i diskurse u
koje su ukljueni.
Ako postoji jedna drutvena oblast koje je ideoloka, onda je to oblast politike. U
politici su uvek u igri razliite i suprotne grupe, mo, borba i interesi. Kako bi bile u
stanju da se takmie, politike grupe moraju da budu ideoloki svesne i organizovane.
Neke ideoloke grupe, pored politikih partija, imaju programe koji jasno izlau njihovu
ideologiju, pa se na osnovu ideologije takmie za vie lanova i pristalica. Neke
ideologije su utvrivane i osporavane kao politike ideologije, to znamo iz istorije
socijalizma, komunizma, liberalizma... U politici, ideologije igraju ulogu u odreivanju
politikih sistema, organizacija, pokreta, politikih praksi, od kojih se svi odigravaju i
ire posredstvom politikog diskursa.
Ukoliko je oblast politike u potpunosti ideoloka, takve su i njene prakse, pa stoga
i njen diskurs. Jedino se u diskursu ideologije mogu jasno izraziti i formulisati. Ostale
politike prakse samo preutno prikazuju ideologiju, na primer u praksi diskriminacije
na osnovu seksizma, rasizma, ili politike ideologije. U diskursu se jasno stavlja do
znanja da se takva diskriminacija dogaa jer je ona ena, jer je on crnac ili jer su oni
socijalisti.
Ako su politike ideologije svojstvene politikim situacijama, prvenstveno zbog
toga to ih uesnici dele, na koji nain se onda usmeno i pismeno izraavaju? Ideologije
utiu jedino na one karakteristike diskursa koje mogu biti kontekstualno promenljive.

Stoga, izbor manje ili vie utivih zamenica jeste kontekstualno promenljiv, dok veliki
deo sintaksike strukture, kao to je mesto lanova ispred imenica u engleskom jeziku,
nije. Pristalice razliitih ideologija nemaju razliite jezike gramatike, ali ih ponekad
koriste na drugaiji nain. Drutveno-kulturno saznanje, ukljuujui i jezik, odreuje
zajednice, a ne ideoloke grupe. Stoga, leviari ili desniari, socijalisti ili neoliberalisti,
rasisti ili antirasisti, nee sa velikim razlikama govoriti ili pisati. Ideoloke razliitosti bi
trebalo traiti u onome to ljudi kau, pre nego u nainu na koji to kau. Verovatno je da
e se veina ideolokih varijacija pronai u nivoima njihovih znaenja.
Iz primera sa debate koja se vodila u Britanskom parlamentu, a ticala se trailaca
azila, vidimo da se ideologije mogu iskazati na razliite naine, u metaforama,
poreenjima, eufemizmima, hiperbolama, zabludama, odricanjima i objanjenjima, itd.

Lista referenci

1. Van Dijk, T. A. (2005.). Politics, Ideology and Discourse. Elsevier Encyclopedia

of Language and Linguistics. Volume on Politics and Language (Ruth Wodak,
Ed.), 728-740. Preuzeto sa http://www.discourses.org/OldArticles/Politics,
%20Ideology%20and%20Discourse.pdf. Web. 29 Dec. 2014.