Nacionalna politika reenja

Politiari se nadaju da e smanjiti zaguenje u saobraaju ... oni moraju ubediti

milione Amerikanaca da promene neke ciljeve i lino ponaanje.
Anthony Downs (1992)
Glavni problem odrivog transporta je otvorenost za vie mogunosti, ali uopteno
govorei problem moe biti reen merama javne politike, tehnologijom, ili
kombinovanjem ova dva. Mere javne politike se pojavljuju u razliitim oblicima i
mogu biti ilustrovane od strane nacionalne politike odrivosti. Politika reenja
mogu ukljuiti metode ograniavajue potranje za putovanja i saobraaj preko
oporezivanja, informativnih ili obrazovnih programa, ili subvencija za alternativne
naine, kao i druga sredstva. Evropljani su vie od Amerikanaca ukjueni u
reavanje problema kroz politika reenja. Reavanje tehnolokih problema je ono
to bi se moglo nazvati SAD pristup problemu. Ono to je ovde navedeno bie
razvoj novih alternativnih goriva, pronalazak novih vrsta akumulatora, gorivnih
elija, napredak katalizatora, i druge tehnoloke aplikacije. Nijedan pristup nee
raditi sam, time je vea verovatnoa da e biti neophodna kombinacija politike i
tehnolokog reenja.
Kao to je ranije nagoveteno (poglavlje 13), pristupi odrivom transportu mogu
varirati u zavisnosti od podruja koja su analizirana. Dakle, pojedini postupci
mogu da pomognu u pokretanju odrivog transporta, ali bez nekih veih
preovladajuih nacionalnih i internacionalnih politikih sila. U ovom poglavlju
videemo postupke na nacionalnom, multinacionalnom i globalnom nivou koji
obeavaju reavanje problema odrivosti transporta.
Veina postupaka mogu biti politiki orijentisana, tehnoloki orijentisana, ili i
jedno i drugo. U ovom poglavlju emo razmotriti nacionalne primere svakog
pristupa, sa iskustvima steenim u Velikoj Britaniji, Izraelu i Holandiji, ilustrujui
politiki pristup i iskustva u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja slue da
prikau tehnoloki pristup (mada u poslednje vreme SAD imaju nacionalna
politika reenja koja su pomerena u uravnoteenom poloaju kombinovanjem
tehnologije i politike). Predlozi su takoe stvoreni od strane projektanata i
komentatora u ovoj oblasti (Blowers, 1993; Hughes, 1993). Onda kreemo na
multinacionalnu oblast i ispitujemo neke postupke koje su preuzete odatle (kao, na

primer, u Evropskoj Uniji). Globalna aktivnost je bila oskudna sa problemom

odrivosti. Uprkos tome, ispitaemo neke aktivnosti koje se odnose na
konferenciju Kyoto u jesen 1997 i slina kretanja. Moda bi jedan od najvie
obeavajuih globalnih akcija bio stvaranje emisija ugljenika za sistem trgovanja, i
u sutini ovaj predlog e biti kratko ispitan.
Britanska politika odrivog transporta
Britanska politika odrivog transporta koja ovde treba da bude prikazana je
inkorporirana u koliini koju je pripremila vlada praena na Svetskom samitu Rio
(odsek za ivotnu sredinu, 1994). Ta koliina stavlja politiku u kontekst okvira
odrivosti koji nastoji da uspostavi ravnoteu izmeu transportnog sistema koji
slui za potrebe ravoja i titi ivotnu sredinu i budui kvalitet ivota; ovo ispunjava
socijalne i ekonomske potrebe za pristup ali takoe zahteva manje putovanja; koji
smanjuje negativne uticaje transporta za ivotnu sredinu dok takoe odrava stopu
rasta saobraaja; i obezbeuje da korisnici transporta pokrivaju pune trokove
njihovih transportnih odluka. Vlada je takoe eksplicitno uzela u obzir novine koji
sugeriu da e privatno putovanje biti udvostueno u Velikoj Britaniji od 2025-e
godine, i da jake ekonomije generiu vii nivo prevoza robe i puta jer ljudi biraju
da potroe raspoloivi dohodak za tu svrhu.
Izvesni problemi i mogunosti koegzistiraju u ovoj situaciji. Porast saobraaja e
neminovno generisati vie emisija i zahteva za izgradnju puteva. Sa druge strane,
poboljanje efikasnosti goriva i standardi emisija i kontrole ne moraju nuno
omoguiti Velikoj Britaniji da ispuni svoje ekoloke ciljeve. Pre ograniavanja
transporta, jedan mora da svesno prizna svoj znaaj za ekonomiju. Istovremeno,
mnogo problema se pripisuju individualnim odlukama i ponaanjima, a vlada bi
trebala u najmanju ruku da bude u stanju da utie na ovo uvoenjem punih
trokova u transportnom sektoru.
Britanska vlada pokrenula je mere "rastucih carina" na gorivo, sa porastom od 5 %
na godisnjem nivou od 1992 do 1997 godine, i za 6 % na godisnjem nivou od 1997
do 2000 godine. Sve to sa ciljem da cene goriva preciznije reflektuju pravi iznos
stete koje koriscenje goriva zahteva.