5

GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE

Kao i kod duinskih mera i kod geometrijskih oblika mainskih delova prisutna
su vea ili manja odstupanja. Standardima je propisan nain definisanja dezvoljenih
odstupanja i nain merenja i kontrole stvarnih veliina odstupanja. Ovi problemi su
znatno sloeniji i komleksniji u odnosu na tolerancije duinskih mera.
5.1

Klasifikacija i osnovni termini

U skladu sa standardom ISO 1101 u geometrijske tolerancije se ubrajaju:

tolerancije oblika (engl. form tolerances),
tolerancije orijentacije (engl. orientatium tolerances),
tolerancije lokacije (engl. location tolerances),
tolerancije bacanja (engl. runout tolerances)

Tolerancija oblika definisane su analogno tolerancijama duinskih mera. Za

duinsku meru utvreno je tolerancijsko polje kao prodruje dozvoljene varijacije
duinske mere. Kod tolerancija oblika definisan je tolerancijski prostor. To je
podruje ogranieno zamiljenim konturama odnosno zamiljenim povrinama
geometrijki tanog oblika, izmeu kojih treba da se nalazi stvarna kontura. to je
tolerancijski prostor manji to je tanost oblika vea. Tolerancije oblika ograniavaju
samo oblik realnog elementa, od njegovog nominalnog ekvivalenta, zato one
spadaju u grupu jednostavnih geometrijskih tolerancija (engl. single geometrical
tolerances).
Tolerancije orijentacije podrazumevaju utvrivanje poloaja tolerancijskog
prostora u odnosu na referentnu osu ili povrinu. Taj poloaj moe biti paralelan,
upravan ili pod izabranim uglom koji je kotiran na crteu. Tolerancijski prostor je
obino za pravost ili ravnost linije odnosno povrine ija se tolerancija propisuje.
Tolerancije lokacije podrazumeva takoe tolerancijski prostor a zatim
utvrivanje lokacije tog tolerancijskog polja.
Tolerancije bacanja su specifini sluajevi ce analiziranih odstupanja.
Podrazumeva postojanje jedne rotacione cilindrine povrine koja predstavlja bazu i
koja se oznaava slovima. Ako mainski deo rotira, druga kaoksijalna cilindrina
povrina ako nije saosna imae radijalno bacanje oscilatorno pomeranje pri
svakom obrtu. Povrina koja je upravna na referentnu, ako odstupa od upravnosti,
pri rotaciji ima aksijalno bacanje. Razlika izmeu krunog bacanja i ukupnog
bacanja je u tome to se kruno bacanje meri tako da merni instrument (komparator)
stoji nepomino, a kod ukupnog bacanja pomera se du izvodnice (radijusa)
naznaene povrine. Odstupanje je jednako maksimalnom skretanju kazaljke
komparatora.
Tolerancije pravaca, poloaja i bacanja ograniavaju odstupanja od oblika
realnog predmeta, kao i odstupanja od pravca ili i od poloaja. U veini sluajeva
72

tolerancije pravca, poloaja i bacanje zahtevaju odreene baze zato u normi ISO
1101 su uvrtene kao geometrijske tolerancije u odnosu na bazu (engl. geometrical
tolerances related to datum).
U standardu ISO1101:1985 geometrijska tolerancija se definie kao prostor
(polje tolerancije) u koji treba da spada povrina ili linija realnog elementa. Taj
prostor najee ima formu valjka ili kruga, prostora izmeu dve paralelne povrine
ili prave linije, prostora izmeu dva koakcijalna valjka ili kruga i sl. Veliina
tolerancije oblika odreuje prenik valjka ili kruga, rastojanje izmeu povrina ili
pravih i razliku poluprenika (radijusa) valjaka ili kruga koji ograniavaju polje
tolerancije. Za toleranciju oblika ne uvode se nikakva ogranienja koja se tiu polja
tolerancije u prostoru. Za toleranciju pravca, poloaja i bacanje poloaj polja
tolerancije u prostoru se odreuje prema bazi ili kompleksu baza.
Tabela 5.1. Klasifikacija i simboli geometrijskih tolerancija
Grupa
tolerancije

Tolerancije
oblika

Tolerancije
orijentacije

Tolerancije
lokacije

Tolerancije
bacanja

Naziv tolerancije
Tolerancija pravosti (engl. straightness)
Tolerancija ravnosti (engl. flatness)
Tolerancija krunosti (engl. roudness)
Tolerancija cilindrinosti (engl. cylindricity)
Tolerancija oblika linije (engl. profil any line)
Tolerancija oblika povrine (engl. profile any surfaces)
Tolerancija paralelnosti (engl. parallelism)
Tolerancija upravnosti (engl. perpendicularity)
Tolerancija ugla nagiba (engl. angularity)
Tolerancija oblika linije
Tolerancija oblika povrine
Tolerancija koakcijalnosti (koncentrinosti) (engl.
coaxiality/concentricity)
Tolerancija simetrinosti (engl. symmetry)
Tolerancija pozicije (engl. position)
Tolerancija oblika linije
Tolerancija oblika povrine
Tolerancija krunog bacanja (engl. circular run out)
Tolerancija ukupnog bacanja (engl. total run out)

Oznaka
tolerancije

Preutne tolerancije oblika i poloaja takoe su propisane standardima. I ako

se na crteima ne ispisuju one se podrazumevaju. U tabeli 5.2 su data dozvoljena
odstupanja od oblika za pravost, ravnost, upravnost, simetrinost i za radijalno
bacanje. Predviene su tri klase H, K i L. Najmanje su veliine tolerancijskog
prostora za klasu H, a za K i L su priblino po dva puta vee vrednosti ove
tolerancije.

73

Klase
Tolerancia

Tabela 5.2. Pregled preutnih tolerancija oblika prema ISO 2768

Klase
Tolerancia

H
K
L

H
K
L

5.2

Dozvoljena odstupanja pravosti i ravnosti

za duine linija i povrina
do
10
0,02
0,05
0,1

preko
10
do
30
0,05
0,1
0,2

preko
30
do
100
0,1
0,2
0,4

preko
100
do
300
0,2
0,4
0,8

preko
300
do
1000
0,3
0,6
1,2

preko
1000
do
3000
0,4
0,8
1,6

Dozvoljena odstupanja simetrinosti

za nominalne mere
preko
100
do
300

do
100

preko
300
do
1000

preko
1000
do
3000

0,8
1,5

1
2

0,5
0,6
0,6

Dozvoljena odstupanja
upravnosti za duinu krae
strane
preko preko preko
do
100
300
1000
100
do
do
do
300
1000 3000
0,2
0,3
0,4
0,5
0,4
0,6
0,8
1
0,6
1
1,5
2
Tolerancije krunog
(radijalnog i aksijalnog)
bacanja

0,1
0,2
0,5

Tolerancije oblika

GPS standardi definiu est tipova tolerancija oblika: pravost, ravnost, krunost,
cilindrinost, tolerancije ekstrakovanih profila i tolerancije ekstrakovanih povrina.
5.2.1

Tolerancija pravosti

Pravost je tolerancija kojom se ograniava odstupanje ivice, izvodnice ili ose od

geometrijski tanog oblika prave. Za izvodnicu, na primer, zamiljeni tolerancijski
prostor je odreen pomou dve zamiljene prave na rastojanju t izmeu kojih treba
da se nae stvarna izvodnice. Ona moe biti talasasta, zakoena itd. ali mora biti
unutar tolerancijskog prostora. Tolerancijski prostor za pravost ose je u vidu
zamiljenog cilindra malog poluprenika t. Tolerancijski prostor za pravost ivice je
u obliku prizme ija je osnova kvadrat sa stranicom t.
Tolerancija pravosti ograniava odstupanja ivica i osa, koje stvaraju linije na
povrinama ili povrina simetrije. Tolerisan element u trakvoj situaciji mora da se
nalazi izmeu dve paralelne linije ili udaljene povrine za t (slika 5.1.). Veliina
tolerancije t navedena je u drugom polju okvira tolerancije. Odstupanje pravosti u
prostoru je vrednost prenika najmanjeg valjka koji obuhvata nadgledanu osu.
Na slici 5.1. nalazi se nekoliko karakteristinih sluajeva odstupanja ravnosti na
povrini.
t - tolerisani geometrijski elemenat (ivica, izvodnica, osa)
ogranien je dvema linijama ili dvema povrinama koje su
t
udaljene za t ili valjak koji ima prenik t
74

pravost ivice

tolerancijsko polje ose

pravost ravni
tolerancijsko polje izvodnice
Slika 5.1. Definicija i interpretacija tolerancije pravosti

Na slici 5.2 su pokazani neki karakteristini sluajevi odstupanja od pravosti.

Slika 5.2. Nominalni element (idealan element) i karakteristini sluajevi

odstupanja od pravosti
Naini merenja odstupanja od pravosti su teki za klasifikaciju s obzirom na
mnotvo kriterijuma. Ako se uzme u obzir nain dobijanja merenih informacija (i
povezan sa tim broj informacija) mogu da se razlikuju sledea merenja: kontinualna
(neprekidne) i diskretna.
Neprekidna merenja izvode ureaji koji imaju mogunost stalnog pomeranja
mernog senzora po duini prave linije kao na primer ureaji za merenje odstupanja
od cilindrinosti, ureaj za merenje odstupanja od pravosti, a osim toga ureaji ija
je glavna namena merenje hrapavosti povrine kao to su: Form Talysurf (Rank
Taylor Hobson), Perthometer Concept Mahr, ili ureaji za merenje kontura
(konturografi), na primer: MarSurf XC 10 firme Mahr.
U diskretnim merenjima dominiraju tzv. stepenasta merenja, to znai takva
merenja u kojima su rastojanja susednih mernih taaka stalna. U sluaju upotrebe
postepene metode preporuuje se primiti stepen t=0,1 L.
U merenjima odstupanja od pravosti moe se upotrebiti pravolinijski etalon, ali
je takoe mogue odreivanje odstupanja na osnovi rezultata merenja nagiba ugla
konture. U merenjima u kojima se upotrebljava etalon ulogu etalona mogu imati:
ivina voica (lenjir), povrinska voica (lenjir), ili tano uraene voice ureaja i
zategnuta ica, teno ogledalo, ili snop svetla.
Posebno razmatranje zahtevaju merenja koja se izvode na koordinantnim
mernim mainama. Drugi su naini merenja odstupanja od pravosti u prostoru, a
druga odstupanja od pravosti ose. Svi naini merenja mogu se razlikovati po
stepenu automatizacije samog merenja ili obrade rezultata.
75

Nezavisno od upotrebljenog naina merenja, merene informacije je mogue

obraditi ako se upotrebe u skladu sa definicijom prave minimalne zone (engl. mzminimum zone) ili prave koja se granii (prava koja se granii je paralelna do prave
minimalne zone). Manje olakanje iji je rezultat neznatno poveanje rezultata
merenja izaziva upotrebu srednje prave (engl. ls- least squares). Ozbiljnije
olakanje, iji je rezultat takoe poveanje rezultata merenja, uzima za veliinu
odstupanja razliku izmeu najveeg i najmanjeg oitanog rezultata na ureaju, kad
se za polaznu taku uzima linija koja spaja krajnje take merenog dela.
5.2.2

Tolerancija ravnosti

Ravnost je tolerancija po sutini slina pravosti, s tim to se odnosi na ravne

povrine. Tolerancijski prostor nalazi se izmeu dve zamiljene ravni na rastojanju t
izmeu kojih mora da se nalazi ravna povrina.

t- sve take u prostoru koji je nominalna povrina (realan ili

povrina simetrije) ograniene su dvema paralelnim
povrinama udaljenim za t.

tolerancijsko polje povrine

tolerancijsko polje ravni simetrije

Slika 5.3. Definicija i interpretacija tolerancije ravnosti
Tolerancija ravnosti ograniava odstupanja od ravnih povrina i povrina
simetrije, a preko toga odstupanja od ravnosti linije te povrine (slika 5.3.). Sve
take povrine treba da se nalaze izmeu dve paralelne povrine udaljene za t. U
definiciji odstupanja od ravnosti odreeno je da razmak izmeu dve povrine mora
da bude najmanje mogui.
Na slici 5.4. su prikazani neki karakteristini sluajevi odstupanja od ravnosti.

76

Slika 5.4. Nominalna povrina (idealan elemenat) i karakteristini sluajevi

odstupanja od ravnosti
U merenjima ravnosti najee se upotrebljavaju merne ploe, povrinske voice
i interferencione ploe.
Merne ploe se izrauju od granita ili livenog gvoa. Prema ISO 8512-1,2
razlikuju se etiri klase tanosti mernih ploa koje se oznaavaju simbolima 0, 1, 2 i
3 (po redu tanosti koja se smanjuje). Tolerancija ravnosti itave povrine mernih
ploa zavise od njihovih veliina i klasa tanosti. Odstupanje od ravnosti dela
povrina sa veliinama 250mm x 250mm, koje se nalaze na dovoljnom mestu radne
povrine ne bi trebalo da prekorae 3,5; 7; 15 i 30 m za ploe klase tanosti 0,1,2 i
3.
Povrinske voice (lenjiri) slino kao i merne ploe se izrauju od granita ili
livenog gvoa.
Interferencijske ploe proizvode se u obliku staklenih kruia sa prenikom 45,
60, 80 ili 100 mm u dve klase tanosti: I i II. U zavisnosti od oblika merene
povrine razlikuju se tri vrste interferencijskih ravnih ploa: jednostrane, dvostrane i
sa kosom povrinom (kosinama).
Osim ravnih interferencijskih ploa proizvode se takoe i interferencijske ravnoparalelne ploe koje se upotrebljavaju za proveravanje paralelnosti mernih povrina,
na primer, u mikrometrima. Ravne- paralelne ploe dostavljaju se u kompletima po
etiri komada ije se veliine nalaze blizu sredine mernog obima (okvira) i razlikuju
se dimenzijama za oko 0,12mm, na primer, 12mm; 12,12mm; 12,25mm; 12,37mm.
U veini sluajeva odstupanje od ravnosti se odreuje na osnovu merenja
izvrenih u pojedinim takama povrine (diskretna merenja). to vie ima mernih
taaka, to je vrenje merenja blie definiciji odstupanja. U sluaju pravouglih
povrina merne take se nametaju na uzdunim presecima i uz du dijagonala. Ako
se vri merenje prema etalonu povrine (etalon ravnosti) dovoljno je merenje
odstupanja u takama pravougaone mree.
Obrada rezultata merenje moe se vriti na nekoliko naina:
grafiki nain; treba da se nae povrina koja se granii, koja u tipinim
sluajevima moe da bude tangentna u tri najvee take do te povrine (udubljena
povrina) ili moe biti tangentna do povrine u jednoj taki i paralelno prolaziti
do tangentne povrine do tri najnie take (ispupena povrina);
raunski nain, uz upotrebu informacionih tehnologija; za raunsku bazu se
uzima povrina koja se granii, srednja povrina ili povrina koja prolazi kroz tri
77

mogue take povrine; mogua je i obrada rezultata u skladu sa definicijom

odstupanja od ravnosti upotrebljavajui kriterijum minimalne strefe;
direktno na osnovu oitavanja ureaja kao razlika izmeu krajnjih oitavanja; u
tom sluaju potrebno je da se ranije izvre odgovarajua podeavanja prema
ureaju.
U merenjima odstupanja od ravnosti esto se upotrebljavaju isti naini kao i kod
merenja odstupanja od pravosti.
Karakteristian nain merenja odstupanja od ravnosti malih i glatkih povrina je
merenje uz pomo interferencijskih ploa (slika 5.5). Na povrinu merenja radnog
predmeta postavlja se pod malim uglom ravna interferencijska ploa. Na osnovu
oblika pruga nastale interferencijske slike moe da se odredi oblik predmeta i
odstupanje od ravnosti. Nastala slika pruga predstavlja slojevit oblik merene
povrine pri emu slojevi odgovaraju presecima te povrine i odgovarajuim
paralelnim povrinama do povrine interferencijske ploe udaljenim od te ploe za
polovinu talasne duine svetlosti upotrebljenog za merenje (= 0,6 m).

Slika 5.5. Tipini sluajevi odstupanja od ravnosti i odgovarajue slike

interferencijskih pruga.
a) povrina sa velikim ispupenjem, nemogue je dobijanje zatvorenog sistema
pruga, a=4/3b, PLN=0,4 m, b) povrina sa malim udubljenjem, a=2/3b, PLN=0,2
m, c) loptasta (okrugla) povrina, interferencijska ploa nametena je na povrini
koja se granii, vidljive su dve pruge- odstupanje od ravnosti, d) kuglasta povrina,
nadgledana slika pruga ne daje mogunost ocene odstupanja od ravnosti.
Interferencijska ploa se nameta prema merenoj povrini tako da bi se dobio
zatvoreni sistem pruga (poloaj ploe odgovara poloaju povrine koja se granii) i
odstupanje od ravnosti se obraunava prema formuli:

PLN n 2
(5.1)
gde je n broj pruga.
Ako nije mogue dobijanje zatvorene pruge, ploa se nameta tako da se moe
videti jasan oblik pruga. Veliina odstupanja od ravnosti na osnovu difrakcije pruga
se rauna prema formuli
a
(5.2)
PLN
b 2
gde je a difrakcija pruge, a b rastojanje izmeu pruga.

78

5.2.3

Tolerancija krunosti

Krunost predstavlja toleranciju kojom se odreuje dozvoljeno odstupanje

svake od kontura poprenog preseka od oblika krunice. Ova kontura mora biti
izmeu dve zamiljene krunice na rastojanju t. Cilindrinost, kao i krunost,
definie dozvoljeno odstupanje cilindra. Stvarna cilindrina povrina mora biti
izmeu dva zamiljena cilindra na rastojanju t.
Kao to su predviene tolerancije za pravu i ravan, za krunicu i za cilindar, tako
je predviena i mogunost propisivanja tolerancija proizvoljnog oblika linije i
oblika povrine. Objanjenja su analogna napred datim, s tim to je oblik
tolerancijskog prostora prilagoen obliku linije odnosno povrine.
Tolerancija krunosti je ogranienje odstupanja od krunosti okruglih oblika
(uzduni presek realnog valjka ili kupe za valjke ili otvore). Slino kao i kod svih
tolerancija oblika, tolerancija krunosti nema osnovni elemenat, to znai da ako se
odreuje odstupanje od krunosti, na primer, za kupu (slika 5.6), odstupanje od
ravnosti ose ne utie na veliinu odstupanja od krunosti.
Oblik povrine odreen u svakom vertikalnom preseku do ose
ogranien je zajednikim centrom za dva kruga sa razlikom
t
poluprenika t. Prenici krugova sa zajednikim centrom nisu
definisani.

Slika 5.6. Definicija i interpretacija tolerancije krunosti

Na slici 5.7 prikazani su neki karakteristini sluajevi odstupanja od krunosti.

Slika 5.7. Nominalna povrina (idealan elemenat) i karakteristini sluajevi

odstupanja od krunosti
Tolerancija krunosti oznaava da itav profil realnog uzdunog preseka valjka
ili kupe, bez uzimanja u obzir veliine, (koji je posebno proveravan), treba da se
nalazi u polju tolerancije.

79

Oblik svakog uzdunog preseka mora da se nalazi izmeu dva kruga sa

zajednikim centrom sa razlikom poluprenika t. Vrednosti prenika tih krugova ne
utiu na ispunjenje zahteva prema toleranciji krunosti.
Odstupanje od krunosti moe da se definie prema tri razliita elementa:
prema paru krugova sa zajednikim centrom koji obuhvataju oblik predmeta
(engl. MZC - minimum zone circles) kao najmanja razlika poluprenika tih
krugova (struna definicija).
prema krugu koji se granii, znai u sluaju valjaka kruga sa najmanjim
prenikom opisanim na obliku predmeta (engl. MCC - minimum circum scribed
circle), a u sluaju otvora kruga sa najveim prenikom upisanim u oblik (engl.
MIC- maximum inscribed circle),
prema srednjem krugu (engl. LSQ- least squares circle).
U svakom od predhodno navedenih sluajeva za vreme merenja identifikuje se
poloaj ose (u sluaju merenja prema bazama poloaj ose je odreen pre merenja).
Metode merenja odstupanja koje su bazirane na merenju promene poluprenika u
kojima je merna osnova osa predmeta, zovu se ponekad nevrednovane metode.
Ureaji za merenje odstupanja od krunosti jo uvek su skupi, a vreme trajanja
merenja je dosta dugo, i zato se u industrijskoj praksi esto upotrebljavaju pribline
metode odreivanja odstupanja od krunosti. One se baziraju se na tezi da je poznat
karakter odstupanja od krunosti, to znai da se u merenom elementu pojavljuje
(faktiki dominira) samo jedna od posebnih vrsta odstupanja: ovalnsot (dvolunost),
ugaonost (trolunost), etverolunost ili uopte n-lunost. Zahvaljujui tome
prilikom merenja upotrebljava se uzajamni poloaj izabrane dve ili tri take profila.
Ove metode merenja se zovu metode vrednovanja.
Rezultati merenja odstupanja uz pomo nevrednovane metode predstavljaju se
na dijagramu odstupanja od krunosti u polnom koordinantnom sistemu (slika 5.8).

Slika 5.8. Dijagram odstupanja od krunosti

1-uvean profil elementa, 2-krug u odnosu na koji se odreuje odstupanje, 3-krug u
odnosu na kog se pravi dijagram odstupanja, 4-dijagram odstupanja od krunosti
Nain dobijanja dijagrama: ako bi se izmerili razmaci taaka profila od ose
elemetna, i ako bi se poveali, onda bi oblik dobijenog dijagrama bio isti kao i oblik
profila elementa. U dijagram se unose ne uveane veliine poluprenika, ali i
uveane promene poluprenika. Veliine tih razlika se predstavljaju u odnosu na
odreen krug (na primer- krug sa prenikom 80 mm).
80

Treba obratiti panju na oblik dijagrama zavisi od upotrebljenog uveanja (slika

5.9.) i to je jo bitnije od poloaja merne ose (slika 5.10). Za vreme merenja
sredina merenog preseka treba da se nalazi na osi obrtanja stola. U vezi sa tim
merenja odstupanja od krunosti poinju od centriranja predmeta, tj. od
pozicioniranja u zajedniki centar. Slino merenjima odstupanja od cilindrinosti,
osa merenog predmeta treba da se poklapa sa osom obrtanja stola.
Uzimajui u obzir uticaj uveanja na oblik dijagrama odstupanja, predlae se
izbor uveanja takoda je na dijagramu Rmax2 Rmin.
Uzimajui u obzir uticaj poloaja merne ose na greke merenja odstupanja od
krunosti bitno je da se merna osa to tanije poklapa sa geometrijskom osom
predmeta.

Slika 5.9. Uticaj poveanja na dijagram odstupanja od krunosti; na jednoj i

na drugoj slici je predstavljen isti ovalan profil;
1- realan profil u poveanju, 2- dijagram odstupanja od krunosti

Slika 5.10. Uticaj poloaja merne ose na dijagram odstupanja od krunosti; mereni
profil je krug, dijagram odstupanja profila nije krug;
1-realan profil u poveanju, 2-dijagram odstupanja od krunosti
Pri merenju odstupanja od krunosti upotrebljavaju se dva konstrukciona
reenja:
predmet se obre sa mernim stolom, merni senzor je nepokretan (slika 5.11.a),
81

 predmet se nalazi na nepokretnom stolu, senzor sa vretenom predmeta se obre u

krug ose predmeta (slika 5.11.b).
U jednom i drugom sluaju postoji mogunost centriranja i naginjanja predmeta
zajedno sa stolom mernog ureaja. Pri naginjanu stola, njegova osa obrtanja ostaje
nepokretna, zato pri nametavanju ose jedan od poloaja senzora treba da bude
izabran na visini ose obrtanja. Rezultat merenja je dijagram odstupanja uraen u
polnom koordinantnom sistemu. Tipina forma rezultata je dijagram i veliina
odstupanja odreena prema krugu minimalne zone, prema graninom krugu, ili
srednjem krugu. Ureaj za merenje odstupanja od krunosti omoguava takoe
odreenje od odstupanja od bacanja radijalonog (poluprenikog), osnog i u
odreenom pravcu, odstupanja od paralelnosti elnih povrina i odstupanja od
zajednikog centra.

Slika 5.11. Konstrukciona reenja ureaja za merenje odstupanja od krunosti

a) sa pokretnim stolom, b) sa pokretnim vretenom
1 merni sto koji ima mogunost centriranja predmeta, 2-vreteno, 3-merni senzor,
4-mereni elemenat
Merenje uz upotrebu senzora, koristi se u sluajevima kad se zna da je
odstupanje od oblika n-lunost, sa parnim brojem lukova, a posebno kada se vri
merenje ovalnosti. Mogue su dve varijante.
ema neprekidnog (kontinualnog) merenja je predstavljena na slici 5.12.
Predmet izvodi neprekidno okretanje za najmanje 180. Veliina odstupanja se
obraunava prema formuli:
A
(5.3)
RON
2
gde je A najvea promena oitavanja senzora i odgovara najveoj razlici
prenika mernog predmeta.

Slika 5.12. Merenje odstupanja od krunosti uz pomo senzora (na mernom stolu)
82

Umesto neprekidnog merenja moe da se izvede merenje nekoliko prenika (u

sluaju ovalnosti najbolje 3 ili 4 prenika) na ravnomerno rasporeenim mestima
obima kruga. Odstupanje se rauna prema formuli:
A
(5.4)
RON
F
gde je A najvea razlika dobijenih rezultata, a F za merenje ovalnosti je
jednako: F=1,6 u sluaju tri merenja, F=1,7 u sluaju etiri merenja, F=2 u sluaju 6
i vie merenja.
Merenja uz upotrebu prizme moe da se upotrebi kad se zna da je odstupanje od
krunosti n- lunost sa neparnim i poznatim brojem lukova n. Mogue su dve
varijante merenja: simetrino (slike 5.13.a) c) e) ) i nesimetrino (slike 5.13. b) d) )
podeavanje ose senzora u odnosu na osu prizme. Odstupanja od krunosti se
rauna prema formuli
A
(5.5)
RON
Fn
gde je A najvea razlika oitavanja senzora, Fn je faktor koji zavisi od ugla
prizme (u nesimetrinoj varijanti zavisi takoe i od ugla i broja lukova n.
Veliine faktora Fn za najee upotrebljavane uglove i su u tabeli 5.3.

Slika 5.13. Merenja odstupanja od krunosti sa upotrebom prizme

a) merenja valjka u simetrinom sistemu, b) merenja valjka u nesimetrinom
sistemu, c) merenja valjka- obrnuta prizma, d) merenja otvora u nesimetrinom
sistemu, e) merenja otvora u simetrinom sistemu.
Veliine faktora Fn za sluaj konstrukcionog reenja prizmatinog ureaja kao na
slici 5.13. c), i tri razliita ugla prizme su dati u tabeli 5.4.

83

Tabela 5.3. Veliine faktora Fn pri merenju odstupanja od krunosti uz

upotrebu prizme (slika 5.13.a, b, d, e)
Simetriki sistem
Nesimetriki sistem
Broj
=120
=60
= 120
lukova n =108 =90
=60
=120
(=60)
(=120)
(=60)
na obimu =72 =90 (=120) (=60)
=60
=30
=10
2
1,38
1,00
1,58
2,38
1,41
1,64
3
1,38
2,00
3,00
1,00
2,00
2,00
0,88
4
0,41
0,42
1,01
1,41
0,96
5
2,24
2,00
2,00
2,00
2,00
1,73
Tabela 5.4. Veliine faktora Fn pri merenju odstupanja od krunosti
prizmatinim ureajem uz upotrebu senzora (prema slici 5.13.c)
Ugao prizme
Broj lukova n na obimu
=72 =90 =120
2
1,53
1,00
0,42
3
2,62
2,00
1,00
4
2,38
2,41
1,58
5
1,00
2,00
2,00
Mogunost upotrebe prizmatinih ureaja postoji takoe u sluajevima kada nije
poznat karakter odstupanja. U tom sluaju merenje se izvodi uz upotrebu dva
senzora. Odgovarajue eme merenja za dva mogua ugla prizme predstavljena su
na slici 5.14.Uglovi i poloaj senzora prema prizmi su obavezni.

Slika 5.14. Merenja odstupanja od krunosti u prizmi uz upotrebu dva senzora.

a) prizma sa uglom 60, b) prizma sa uglom 120
Za vreme okretanja predmeta u prizmi treba da se odredi maksimalne razlike
oitavanja dva senzora A1 i A2. Veliina odstupanja od krunosti se rauna prema
formuli:
Amax
(5.6)
RON
2
gde je Amax vea vrednost od A1 i A2.
84

5.2.4

Tolerancija cilindrinosti

Tolerancija cilindrinosti definie da kompletna povrina valjka mora da se

nalazi izmeu dva valjka sa zajednikom sredinom ija je razlika poluprenika
jednaka toleranciji cilindrinosti t.
Kompletna povrina valjka je ograniena sa dva valjka koji imaju
zajedniki centar sa razlikom poluprenika t. Prenici valjaka sa
t
zajednikim centrom nisu odreeni.

Slika 5.15. Definicija i interpretacija tolerancije cilindrinosti. (idealan elemenat,

kupovatost, punoa, sedlast, petlja, izboina, sloeni sluaj)

idealni
konini
konveksan
konkavan
uvijen
savijen
Slika 5.16. Nominalni valjak (idealan elemenat) i karakteristini sluajevi
odstupanja od cilindrinosti
Prema ISO 12180-1 standardu ukupno odstupanje od cilindrinosti moe se
predstaviti kao tri tipa odstupanja: upravno odstupanje prema osi cilindra,
odstupanje oblika prema uzdunom preseku cilindra i odstupanje oblika prema
poprenim presecima cilindra.
Slika 5.17 prikazuje primere cilindrinih povrina sa jednim dominirajuim
odstupanjem:
upravno odstupanje prema osi cilindra (takozvano odstupanje od osne linije)
ovaj tip odstupanja javlja se kada osa cilindrinog elementa je zapravo 2D ili 3D
kriva,
odstupanje oblika prema uzdunom preseku cilindra (takozvana promena
prenika) ovaj tip odstupalja javlja se kada je prenik cilindrinog elementa
razliit u razliitim poprenim presecima,
odstupanje oblika prema poprenim presecima (u sutini, ovo je odstupanje od
okruglog oblika) ovaj tip odstupanja javlja se ako postoje nepravilnosti oblika u
pojedinanim poprenim presecima radnog predmeta; ovo odstupanje moe biti
linearno pomereno po poprenim presecima pod odreenim uglom ili prema
kompleksnijoj zavisnosti.
85

a)

b)

c)

Slika 5.17. Komponente ukupnog odstupanja od cilindrinosti

a) upravno odstupanje prema osi cilindra, b) odstupanje oblika prema uzdunom
preseku cilindra, c) odstupanje oblika prema poprenim presecima cilindra.
Da bi se dobili pouzdani rezultati o cilindrinosti, neophodno je primeniti
odgovarajue strategije merenja. Strategija bi trebala da omogui odgovarajue
prikazivanje analizirane povrine i odgovarajuu gustinu mernih taaka. Vaan
kriterijum za izbor merne strategije je pretpostavka preovladavajuih okruglih
(cilindrinih, zaobljenih) i ravnih profila.
ISO 12180-2 opisuje etiri merne strategije: strategija merenja okruglih profila,
strategija za merenje generisanih linija, strategija "kaveza" (koja predstavlja
kombinaciju prve dve strategije) i strategija taaka. Ove merne strategije su
prikazane na slici 5.18.
a)
b)
c)
d)

Slika 5.18. Merne strategije prema ISO 12180-2

a) strategija merenja okruglih profila, b) strategija za merenje generisanih
linija (generatrix lines), c) strategija "kaveza" ("bird-cage"), d) strategija
taaka
Danas se cilindrinost obino pripisuje varijacijama prenika. Metode prenika
ili metode varijacije prenika su takozvane metode bez referentne vrednosti i mogu
se podeliti na dve glavne grupe: one koje koriste obrtni senzor i one koje koriste
obrtni sto (slika 5.19).
Prednost ovih metoda je visoka tanost koja dostie ak 0,1m. Naalost, ove
metode zahtevaju preciznu nivelaciju i pozicioniranje radnog predmeta na mernom
stolu. Takoe, su pogodne za merenje elemenata malih dimenzija.
Treba napomenuti da radijalna metoda merenja odstupanja od cilindrinosti ne
zadovoljava sve zahteve savremenih tehnolokih procesa. Postoje brojni nauno
86

istraivaki centri koji ulau napore u razvoj novih metoda merenja odstupanja od
cilindrinosti (npr. pomou prizmi ili pomou multisensorskih mernih glava).

Slika 5.19. Merenje cilindrinosti u odnosu na odstupanje od radijusa

a) metoda sa obrtnim senzorom, b) metoda sa obrtnim stolom
5.3

Tolerancije orijentacije

GPS standardi opisuju sledee tipove tolerancija orijentacije: paralelnost,

upravnost, ugao nagiba, tolerancije ekstrakovanih profila i tolerancije ekstrakovanih
povrina.
5.3.1

Tolerancija paralelnosti

Tolerancija paralelnosti moe da se odnosi na dve povrine, dve prave (ose) na

povrini i dve prave (ose) u prostoru. U poslednjem sluaju dodatno se razlikuje i
tolerancija paralelnosti na zajednikoj povrini i tolerancija paralelnosti na povrini
upravnoj u odnosu na zajedniku. Karakteristini sluajevi tolerancija paralelnosti
su prikazani na slici 5.20.
5.3.2

Tolerancija upravnosti

Tolerancija upravnosti moe da se odnosi na dve povrine, povrine ili prave

(ose) prema pravoj (osi), pravu (osi) prema povrini u odreenom pravcu i pravu
(osi) prema povrini. Karakteristini sluajevi su predstavljeni na slici 5.21.
5.3.3

Tolerancija ugla nagiba

Tolerancija ugla nagiba definisane su analogno kao i tolerancije upravnosti

(tolerancija upravnosti je specijalan sluaj tolerancije ugla nagiba kada je ugao
nagiba pravi ugao). U nastavku je izneta grafika interpretacija tolerancija ugla
nagiba za nekoliko karakteristinih sluajeva (slike 5.22-5.27).
87

Slika 5.20. Tolerancija paralelnosti

a) povrina, b) prave na povrini, c) pravih u prostoru
1- linija ili realna povrina, 2- elementi koji ograniavaju polje tolerancije

Slika 5.21. Tolerancija upravnosti

a) dve povrine, b) povrine prema pravoj, c) prave prema povrini
1- linija ili realna povrina, 2- elementi koji ograniavaju polje tolerancije
88

Slika 5.22. Tolerancija ugla nagiba prave u odnosu na bazu u obliku prave
a) crte, b) tolerisana oblast

Slika 5.23. Tolerancija ugla nagiba prave u odnosu na zajedniku osu dve osovine
a) crte, b) tolerisana oblast

Slika 5.24. Tolerancija ugla nagiba prave u odnosu na ravan

a) crte, b) tolerisana oblast

Slika 5.25. Tolerancija ugla nagiba prave u odnosu na sistem baza (dve ravni)
a) crte, b) tolerisana oblast
89

Slika 5.26. Tolerancija ugla nagiba ravni u odnosu na ravan

a) crte, b) tolerisana oblast

Slika 5.27. Tolerancija ugla nagiba ravni u odnosu na sistem baza (dve ravni)
a) crte, b) tolerisana oblast
5.4

Tolerancije lokacije

GPS
standardi
opisuju
sledee
tipove
tolerancija
poloaja:
Koaksijalnost/koncentrinost, simetrinost, pozicija, tolerancije ekstrakovanih
profila i tolerancije ekstrakovanih povrina.
5.4.1

Tolerancija koaksijalnosti

Na slici 5.28.a je predstavljen sluaj tolerancije koaksijalnosti ose stepenice

cilindra sa veim prenikom prema osi stepenice sa manjim prenikom koja je
oznaena na slici kao baza A na slici 5.28.a i 5.28.b.
Na slici 5.28.b je predstavljen primer tolerancije koaksijalnosti srednje stepenice
valjka prema zajednikoj osi krajnjih stepenica valjaka. Tolerancija je oznaena na
slici kao baza A-B. U jednom i drugom sluaju polje tolerancije ini cilindar sa
osom koja se poklapa sa bazom i prenikom koji je jednak veliini tolerancije. Na
slici 5.28. polja tolerancije su prikazana na dva naina: direktno ispod slike
(projekcija) i sa desne strane slike (perspektiva).

90

Slika 5.28. Tolerancija koaksijalnosti ose

a) prema osi, b) prema zajednikoj osi
1-realna linija (osa), 2-cilindar koji ograniava polje tolerancije
5.4.2

Tolerancija koncentrinosti

Ako se tolerancija razmatra na zajednikoj povrini (u istom preseku) onda je to

tolerancija koncentrinosti. Polje tolerancije sa zajednikim centrom ini krug sa
sredinom koja se poklapa sa bazom i prenik koji je jednak veliini tolerancije.

Slika 5.29. Tolerancija zajednikog centra.

1-realna sredina tolerisanog elementa, 2-krug koji ograniava polje tolerancije

91

5.4.3

Tolerancija simetrinosti

Tolerancija simetrinosti moe da se razmatra prema ravni simetrije (slika 5.30)

ili prema ravni zajednike simetrije. Za primer predstavljen na slici, polje
tolerancije simetrije leba ini prostor izmeu para paralelnih ravni koje su udaljene
za veliinu tolerancije i koje su simetrino postavljene prema ravni simetrije
spoljanjih povrina. Osim toga, trebalo bi obratiti panju na to da se ravan simetrije
odreuje za par elemenata sa odreenim uzajamnim nominalnim poloajem, na
primer, za paralelne ravni ili povrine koje su nagnute pod odgovarajuim uglom.

Slika 5.30. Tolerancija simetrije prema ravni simetrije.

1-realna povrina, 2-povrine koje ograniavaju polje tolerancije
5.4.4

Tolerancija pozicije

Tolerancija pozicije se najee odnosi na poloaj ose otvora i definisana je

prema nominalnom poloaju, odreenom teoretskim veliinama. U primeru koji je
predstavljen na slici 5.31. sistem baza ine tri ravni, pri emu primarnu bazu ini
ravan C (oduzima tri stepena slobode kretanja), sekundarnu bazu ini ravan A
(oduzima dva stepena slobode kretanja), i tercijalnu bazu ini ravan B (oduzima
jedan stepen slobode kretanja). Polje tolerancije ini valjak iji je prenik jednak
veliini tolerancije i ose koja je vertikalna u obnosu na primarnu bazu i koja se
nalazi pored sekundarne i tercijalne baze na udaljenosti koja je odreena idealnim
merama (datim u okviru za koje ne vae tolerancije slobodnih mera) od 100mm i
68mm.

Slika 5.31. Tolerancija pozicija

1-realna linija (osa), 2-valjak koji ograniava polje tolerancije

92

5.5

Tolerancije bacanja

GPS standardi definiu sledee tipove tolerancija bacanja: radijalno bacanje,

aksijalno bacanje, bacanje u odreenom pravcu, ukupno bacanje, tolerancije
ekstrakovanih profila i tolerancije ekstrakovanih povrina.
5.5.1

Tolerancija radijalnog bacanja

Na slici 5.32 predstavljen je valjak za koji je odreena tolerancija bacanja u

odnosu na povrinu iji etalon ima pravac prema osi obrtanja koja je oznaena kao
baza A. Okvir tolerancije obuhvata: simbol tolerancije radijalnog bacanja, veliinu
tolerancije i na kraju oznaku osnovnog elementa (ose) u odnosu na koji se meri
odstupanje. U ovom sluaju postoji samo jedan osnovni elemenat A definisan kao
osa valjka manjeg prenika sa desne strane. Linija koja spaja okvir tolerancije sa
povrinom predmeta ide prema pravcu u kom je definisana tolerancija bacanja. To
je pravac du poluprenika koji izlazi iz ose; na taj nain definie se tolerancija
radijalnog bacanja. Pravilo standarda ISO 1101 nalae da ukoliko nije odreeno
drugaije, merenje se uvek izvodi u pravcu vertikalnom u odnosu na mernu
povrinu. Tako definisano polje tolerancije je prikazano na slici 5.33. Baza A je osa
valjka koji se granii sa desnom stepenicom valjka. Polje tolerancije je ogranieno
sa dva kruga zajednikog centra koji se nalaze na ravni vertikalnoj prema bazi A.
Sredine tih krugova se nalaze na osi koja ini bazu, a njihovi poluprenici razlikuju
se za veliinu tolerancije t. Profil (realan) predmeta u toj ravni (isprekidana linija)
mora da se nalazi u polju tolerancije. Treba obratiti panju da odstupanje od
radijalnog bacanja nastaje usled odstupanja od zajednikog centra posmatranog
preseka prema elementu i odstupanja od krunosti tog preseka. Za primer prikazan
na slici 5.32 realan profil predmeta u svakom vertikalnom preseku prema osnovnoj
osi A mora da se nalazi izmeu dva kruga koji lee na jednoj ravni ija razlika
poluprenika iznosi 0,05mm.

Slika 5.32. Tolerancija radijalnog bacanja; tie se povrine koja je pokazana

strelicom; baza A je definisana kao osa odreenog elementa predmeta

93

Slika 5.33. Polje tolerancija za radijalno bacanje; polje tolerancije definisano je

kao prostor u ravni upravnoj prema osi (baze A na slici 5.32.) izmeu dva kruga
koji se nalaze na jednoj ravni iji se poluprenici razlikuju za veliinu t, a sredine
lee na osi; isprekidana linija je primer profila realne povrine koja se nalazi u
obimu polja tolerancije.
Na slici 5.34.a predstavljen je predmet koji ima oznaenu toleranciju radijalnog
bacanja koja je definisana u odnosu na zajedniku osu A-B. Osa A-B je dobijena od
dva krajnja valjka mernog predmeta. Na slici je prikazano da tolerancija bacanja
moe da bude odreena samo za neki fragment povrine (deo povrine). U tom
sluaju tolerancija bacanja se odnosi samo na prostor koji je definisan uz pomo
isprekidane linije.
Na slici 5.34.b prikazan je zahtev za toleranciju bacanja takoe za delimianu
povrinu radnog predmeta predmeta koja je ograniena uglom. Sliano tome, deo
povrine radnog predmeta moe da bude osno simetrina samo na ogranienom
delu ugla. Tada je logino da tolerancija radijalnog bacanja bude definisana na
istom delu ugla.

Slika 5.34. Tolerancije radijalnog bacanja za deo povrine

5.5.2

Tolerancija aksijalnog bacanja

Drugi sluaj tolerancije bacanja je taj kad je etalon povrine paralelan sa bazom,
kako je i prikazano na slici 5.35. To je tolerancija aksijalnog bacanja. Okvir
tolerancije je slian prikazanom na slici 5.32, s tim da je strelica postavljena u
pravcu ose i upravna je u odnosu na posmatranu povrinu. Baza A je definisana kao
osa manjeg valjka.
94

Polje tolerancije za primer iz slike 5.35. je prikazano na slici 5.36. Na svakom

polupreniku tolerisane povrine polje tolerancije je povrina valjka ograniena sa
dva kruga sa navedenim poluprenikom i udaljenim za veliinu tolerancije t. Osu
valjka ini osa cilindrinog elementa koji je prikazan na slici kao osnovni elemenat
i zato na svakom polupreniku linija realnog profila mora da se nalazi u polju
tolerancije koji ini deo povrine valjka. U primeru prikazanom na slici 5.35. u
svakom cilindrinom preseku realan profil mora da se nalazi izmeu dva kruga koja
su udaljena za 0,05mm.
Ako je polje tolerancije definisano kao deo valjka, ija se osa poklapa sa bazom,
krugovi koji ograniavaju polje tolerancije nalaze se na vertikalnim povrinama do
te ose i udaljeni su za veliinu tolerancije. Kao to je prikazano u prethodnom
primeru, polja tolerancije ili merenja su izvedena u razliitim presecima i nezavisna
su od jedna od drugih. To znai da ukoliko je svako cilindrino polje tolerancije
ogranieno sa dva kruga meusobno udaljena za veliinu tolerancije, utoliko se
poloaj takvog polja du ose moe menjati. Ova nezavisnost se ne pojavljuje u
sluaju ukupnog bacanja.

Slika 5.35. Tolerancije aksijalnog bacanja

Slika 5.36. Primer polja tolerancije aksijalnog bacanja za predmet sa slike 5.35.;
osa A je baza, deo povrine valjka koja je ograniena sa dva kruga udaljena za t,
definie polje tolerancije, a linija je primer profila realne povrine koja se nalazi u
obimu polja tolerancije
5.5.3

Tolerancija bacanja u odreenom pravcu

Do sada su razmatrana samo dva mogua pravca merenja: radijalni i aksijalni.

To su najei sluajevi tolerisanja bacanja, ipak, pravac merenja odstupanja od
bacanja moe da ima proizvoljnu veliinu izmeu 0 i 90.
95

Slika 5.37. Tolerancija bacanja u odreenom pravcu

Na slici 5.37. je prikazan predmet koji ima osno- simetrinu povrinu, ali njen
etalon nije orijentisan niti du ose, niti upravno na osu. Moe se primetiti da u ranije
opisanim primerima bacanja povrina na kojoj se nalazilo polje tolerancije (sa
irinom t) je bila u pravcu merenja. Ovo pravilo moe da bude upotrebljeno i u
ovom sluaju kad etalon povrine (i u vezi sa tim pravac merenja) nije orijentisan
du ose niti upravno na nju.
Na slici 5.38. je prikazano polje tolerancije za primer sa slike 5.37. To polje je
definisano u preseku kupe predmeta na taj nain da je povrina kupe etalon do
povrine predmeta i njegov vrh se nalazi na osi koja ini bazu. Kupasta povrina je
ograniena sa dva kruga, meusobno udaljena za veliinu tolerancije t, s tim da se
oni nalaze u razliitim verikalnim ravnima u odnosu na osu i imaju razliite
poluprenike. To nije sluaj kod tolerancije radijalno i aksijalnog bacanja.

Slika 5.38. Polje tolerancije bacanja u odreenom pravcu za predmet sa slike 5.26;
polje tolerancije ini fragment povrine kupe, ija se osa poklapa sa osom koja ini
bazu i ograniena je sa dva kruga, udaljena du pravca merenja za rastojanje t;
isprekidana linija je primer realnog profila koji moe da stane u obim polja
tolerancije.
5.5.4

Tolerancija ukupnog bacanja

U ranijim poglavljima nekoliko puta je naznaeno da merenja odstupanja od

bacanja u razliitim presecima tolerisane povrine su izvoena nezavisno od jedna
od drugih. To znai, da kad se namesti merni ureaj, na primer senzor, za merenje
bacanja u sledeim presecima merene povrine se ne trai ta ista nulta taka za
svaki presek. Merenja moraju da budu izvedena u odgovarajuem pravcu (obino u
pravcu prema povrini, a ponekad i u drugom pravcu), a rezultati treba da budu u
96

polju tolerancije. To znai da dva kruga koja ograniavaju polje tolerancije moraju
da budu jedino udaljena za veliinu tolerancije t, kad njihovi poluprenici imaju
razliitu veliinu u razliitim presecima u kojima je izvedeno merenje.

Slika 5.39. Specifikacija tolerancije potpunog bacanja u poluprenikom pravcu;

tolerancija potpunog bacanja je oznaena na slici uz pomo duple strelice
U sluaju tolerisanja ukupnog bacanja poloaji polja tolerancije u razliitim
presecima su meusobno povezani - svi oni imaju istu nultu taku. Na slici 5.39
prikazano je oznaavanje tolerancije ukupnog bacanja. Treba naglasiti da se simbol
tolerancije ukupnog bacanja razlikuje od simbola tolerancije bacanja. U tom sluaju
pravac merenja je radijalan prema zajednikoj osi A-B koja se definie preko baza
A i B, a tolerancija se odnosi na itavu povrinu.
Polje tolerancije ukupnog radijalnog bacanja za primer sa slike 5.39. je
prikazano na slici 5.40. To polje se nalazi izmeu dva saosna valjka ije ose se
poklapaju sa osom koja je definisana preko poloaja baza, iji prenici se razlikuju
za veliinu 0,05mm i ije ose se poklapaju sa zajednikom osom krajnjih valjaka AB.

Slika 5.40. Polje tolerancije ukupnog radijalnog bacanja za predmet sa slike 5.39.;
polje tolerancije se nalazi izmeu dva saosna valjka iji poluprenici se razlikuju za
veliinu tolerancije t, ose se poklapaju sa bazom; isprekidana linija je primer
realne povrine koja se nalazi u obimu polja tolerancije; osa je definisana sistemom
baza A-B.
Konstrukcija polja tolerancije uz pomo dva saosna valjka je u tom sluaju
analogna sa konstrukcijom za toleranciju bacanja koja je prikazana na slici 5.32,
samo to su krugovi sa zajednikim centrom koji ograniavaju polja tolerancije u
svim presecima su isti.
U primeru tolerisanja ukupnog aksijalnog bacanja sa slike 5.41. pravac merenja
je u pravcu ose. Za razliku od primera sa slike 5.34. u okviru tolerancije je simbol
tolerancije ukupnog bacanja. Polje tolerancije za povrinu je prikazanu na slici 5.42.
je definisano sa dve paralelne ravni, verikalne u odnosu na bazu i meusobno
udaljene za veliinu tolerancije t. Konstrukcija polja tolerancije slina je kao i za
97

toleranciju aksijalnog bacanja (slika 5.35.) sa dodatnim ogranienjem: poloaj

odreenih polja tolerancije du ose mora biti isti na svakom mestu gde je izvedeno
merenje.
Tako, za predmet sa slike 5.41. realna povrina mora da se nalazi u obimu polja
koje je ogranieno sa dve paralelne ravni, koji su etaloni za bazu i nalaze se na
udaljenosti od 0,1mm jedna u odnosu na drugu.

Slika 5.41. Tolerancija ukupnog aksijalnog

Slika 5.42. Polje tolerancije ukupnog aksijalnog bacanja za predmet prikazan na

slici 5.41.; polje tolerancije je ogranieno sa dve paralelne ravni, vertikalne u
odnosu na bazu i koje se nalaze na udaljenosti koja je jednaka veliini tolerancije;
prostor koji je oznaen isprekidanom linijom je primer realne povrine koja se
nalazi u polju tolerancije.
Merenja odstupanja od bacanja najee se vre upotrebom zupastog senzora,
ali ne mogu da budu vrena i na koordinantnoj mernoj maini. Obino se za
pridravanje mernog predmet koriste prizme i vretena. Pri emu treba obezbediti da
pravac merenja bude takav kao to je definisano na slici, a tanost senzora mora da
bude dovoljna kako bi senzor mogao da proveriti da li je odstupanje od bacanja u
granicama tolerancije.
5.6

Tolerancije ekstrakovanih profila/povrina

GPS standardi opisuju i tolerancije odstupanja od ekstrakovanih profila i

tolerancije odstupanja od ekstrakovanih povrina. U ovom poglavlju e biti opisane
pomenute tolerancije.
Tolerisanje oblika odreenog profila ili oblika odreene povrine odnosi se samo
na profil ili na povrinu geometrijskog elementa razmatranog predmeta. Kada se u
okviru tolerancije zajedno sa tolerancijom oblika odreenog profila ili oblika
odreene povrine pojavljuje baza moe biti takoe definisan pravac i/ili poloaj
geometrijskog elementa.
98

Tabela 5.3. Tolerisanje oblika odreenog profila i oblika odreene

povrine prema ISO 1101
Tolerancija
Osobina
Baza
Oblik odreenog profila
nema
Oblika
Oblik odreene povrine
nema
Oblik i pravac odreenog profila
obavezna
Pravca
Oblik i pravac odreene povrine
obavezna
Oblik, pravac i poloaj odreenog profila obavezna
Poloaja
Oblik, pravac i poloaj odreene povrine obavezna
Postojanje tri grupe tolerancija oblika odreenog profila i oblika odreene
povrine geometrijskih tolerancija ne znai da su te tolerancije nezavisne. One su
uzajmno povezane na poseban nain.
Pojavljivanje ovih tolerancija u grupi tolerancija oblika uzrokuje ogranienja
odstupanja od teorijskog oblika, pri emu ne postoje zahtevi koji se odnose na
pravac i poloaj tolerisane linije ili povrine. Ovaj sluaj je najmanje restriktivan od
svih razmatranih naina tolerisanja.
Pojavljivanje razamatranih tolerancija u grupi tolerancija pravca namee
ogranienje ne samo za pravac, ve i za oblik.
Na posletku, pojavljivanje odstupanja u grupi odstupanja od poloaja
podrazumeva sva tri zahteva: poloaj, pravac i oblik. Ovaj nain tolerisanja je
najrestriktivnji.
Uzajmni odnosi izmeu sve tri vrste zahteva opisani su u narednim poglavljima
na odgovarajuim primerima. Izbor naina tolerisanja za toleranciju oblika
odreenog profila i toleranciju oblika odreene povrine za neke geometrijske
elemente predmeta mora biti izvren izuzetno paljivo.
5.6.1

Tolerancija oblika odreenog profila

Polje tolerancije oblika odreenog profila je uvek definisano izmeu dve linije
koje ine odvojnice poloaja zbira krugova sa prenikom t pri emu svi ti krugovi
lee na jednoj ravni, a njihove sredine lee na teoretskom profilu predmeta (5.43).
Svi preseci radnog predmeta treba da lei u irini polja tolerancije koja je definisana
sa dve paralelne linije u odnosu na liniju realnog profila. Osim toga, pravac i
poloaj profila mogu da budu definisani prema odreenoj bazi (sistemu baza), na taj
nain se dodaju nova ogranienja na realan profil.

Slika 5.43. Definicija polja tolerancije za toleranciju oblika odreenog profila

(precrtan prostor) uz upotrebu krugova sa tolerancijom koji su nameteni na
geometrijsko- tanom obliku (osna linija); realan profil (debela linija) treba da se
nalazi u polju tolerancije
99

Na slici 5.44. prikazan je primer oznaavanja (okvir tolerancije) tolerancije

oblika odreenog profila u odnosu na sistem baza A i B. Veliina tolerancije
odreena je prenikom t=0,04mm zamiljenih krugova upotrebljenih pri definisanju
polja tolerancije. Polje tolerancije nema oblik kruga i zato ispred veliine
tolerancije nema simbola .

Slika 5.44. Okvir tolerancije i znak upuivanja koji definiu toleranciju oblika
odreenog profila prema sistemu baza; ne postoje simboli baza u sluaju
tolerisanja samo oblika
U najjednostavnijem sluaju tolerancija oblika odreenog profila moe da se
definie bez upuivanja na baze. Tolerancija se tada odnosi samo na oblik profila, a
ne na njegov pravac i poloaj. Na slici 5.45.a) je prikazan jedan takav primer.
Realan profil treba da se nalazi u polju tolerancije definisanom, kao to je ranije
objanjeno, pomou obvojnice krugova prenika 0,02mm (slika 5.45.b). Ovakav
okvir tolerancije ne namee dodatna ogranienja na razmatranom profilu. Gornja
povrina radnog predmeta ne mora da bude paralelana u odnosu na donju, pravac
A-A u odnosu na pravac B-B, a visina moe da bude razliita (poloaj) kada se
oblik razmatrane linije nalazi u definisanom polju tolerancije. To je zato to visina
(poloaj) teoretskog profila i polje tolerancije mogu da budu razliiti u presecima
poto nije definisana baza.

Slika 5.45. Tolerancija oblika odreenog profila bez vrednovanja prema sistemu
baza: a) specifikacija, b) polje tolerancije (zahtevi samo prema obliku), c), d)
primeri koji pokazuju na koji nain se mogu menjati pravac i poloaj kad oblik
ostaje u polju tolerancije
Restriktivniji sluaj specifikacije tolerancije oblika odreenog profila prikazan je
na slici 5.46., budui da je tolerancija definisana u odnosu na sistem baza. U ovom
sluaju, pravac i poloaj teoretskog profila odreeni su prema ravnima A i B. U
svakom paralelnom preseku do ravni B, teoretski oblik treba da se nalazi u svojoj
najvioj taki iznad ravni A, tano za 20mm.
100

Slika 5.46. Tolerancija oblika odreenog profila prema sistemu baza; ravni A i B
definiu poloaj polja tolerancije.
Na slici 5.47. predstavljena je interpretacija primljenih funkcionalnih zahteva.
Realan profil u svakom vertikalnom preseku u odnosu na ravan A i paralelnom
preseku u odnosu na ravan B mora da se nalazi u obimu koji je ogranien sa dva
profila koji ine obvojnice zamiljenih krugova prenika 0,05mm ije se sredine
nalaze na teoretskom obliku (luk sa teoretskim prenikom koji iznosi 50mm). Ovaj
teoretski oblik trebalo bi da se nalazi u teoretskoj udaljenosti 20mm od baze A.
Dodatni zahtevi koji se odnose na polje tolerancije nametnuti sistemom baza
ograniavaju realan profil na taj nain da odstupanja od teoretskog oblika predmeta,
koja su prikazana na slici 5.45. c) i d) ne mogu biti dovoljno veliki.

Slika 5.47. Polje tolerancije oblika odreenog profila; pravac i poloaj teoretskog
profila (osna linija) definisani su prema sistemu baza (ravni A i B).
5.6.2

Tolerancija oblika odreene povrine

Definisanja polja tolerancije za odreenu povrinu proiruje opisanu proceduru u

prethodnom poglavlju. Za povrinu polje tolerancije je ogranieno sa dve povrine.
Ove povrine predstavljaju obvojnice poloaja kugli sa prenikom koji je jednak
veliini tolerancije ije se sredine nalaze na povrini sa teoretskim oblikom (slika
5.48).
101

Slika 5.48. Polje tolerancije odreene povrine; odreeno je sa dve povrine koje
ine obvojnice poloaja kugli prenika koji je jednak sa veliinom tolerancije ije
se sredine nalaze na povrini sa teoretskim oblikom (osna linija).
Okvir tolerancije sa simbolom koji je prikazan na slici 5.49. oznaava toleranciju
oblika odreene povrine bez baznog elementa. U ovom sluaju polje tolerancije je
ogranien prostor sa dve povrine koje ine odvojnice poloaja zamiljenih kugli
prenika 0,02mm ije se sredine nalaze na povrini sa teoretskim oblikom. U ovom
primeru, zato to ne postoji bazi elemenat, pravac i poloaj polja tolerancije nisu
definisani.

5.49. Tolerancija oblika odreene povrine bez baznog elementa; u okviru

tolerancije se nalazi simbol tolerancije i veliina izraena u broju koja oznaava
prenik zamiljenih kugli koje odreuju polje tolerancije
Primer polja tolerancije u odnosu na bazni element je prikazan na slici 5.50.
Polje tolerancije je definisano na nain opisan ranije. Teoretska povrina u ovom
sluaju se nalazi na odreenoj udaljenosti od baznog elementa. Slino, kao i za
toleranciju oblika odreenog profila ovaj nain tolerisanja je vie restriktivan nego
nain bez definisanog baznog elementa.

Slika 5.50. Polje tolerancije odreene povrine prema baznom elementu; teoretska
povrina nalazi se na odreenoj udaljenostiu odnosu na bazni element
102

Na slici 5.51. je predstavljena specifikacija tolerancije oblika odreene povrine.

Uzimajui u obzir to, da je tolerisana povrina sferna povrina, onda slino kao za
povrinu sa osnom simetrijom specifikovana tolerancija prema jednom baznom
elementu ograniava samo poloaj razmatrane povrine. Ne postoje veze koje
ograniavaju poloaj uglova te povrine.

Slika 5.51. Tolerancija oblika odreene povrine prema baznom elementu

Treba napomenuti, da se moe desiti, da se razmatrana realna povrina nalazi u
polju tolerancije kada ne postoji bazni element, a uz istu veliinu tolerancije ali sa
baznim elementom taj isti predmet ne mora da ispuni zahteve prema toleranciji
oblika odreene povrine. Razlika izmeu polja tolerancije za specifikaciju bez
baznog elementa i baznog elementa, ista je kao u analizi odstupanja od oblika
odreenog profila, pri emu sluaj bez baznog elementa omoguava prihvatanje
ireg obima realnih profila.
Merenje odstupanja od oblika odreene povrine i odstupanja od oblika
odreenog profila moe da bude izvreno sa nekoliko razliitih tehnika. Obino se
upotrebljava konturograf ili koordinantna merna maina.
5.7
5.7.1

Baze
Osnovni pojmovi

Bazu teoretski ini taan geometrijski element (osa, prava, ravan, itd.) za koji su
vezani tolerisani elementi. To je element u odnosu na koji se definiu geometrijske
karakteristike elemenata radnog predmeta.
Sistem baza je skup dve ili vie zasebnih baza koje se koriste kao zajednike
baze tolerisanih elemenata. Bazu mogu da ine jedan ili vie osnovnih
geometrijskih elemenata.
Element baze je realan element dela (ivica, povrina ili otvor) koji se koristi za
definisanje poloaja baze. Ako su elementi baze pod uticajem greki obrade, za njih
je neophodno definisati konkretnu toleranciju oblika.
Modelirani element baze je povrina koja odgovara tanosti oblika, koji se
dotie elementa ili elemenata baze. Modelirani elementi baze se koriste za vreme
proizvodnje i kontrole kao realna baza.
Pomona baza je tano odreena taka, linija ili mala povrina na delu koja se
koristi za definisanje baze.

103