Oskar Vajld: O novinarima i

tampi

Nekada su ljudi imali muilita. Danas imaju tampu. Zasigurno, to je napredak. Meutim, to
je i dalje loe, pogreno i obespokojavajue. Neko je da li Berk? nazvao novinarstvo
etvrtim staleom. Ne treba sumnjati da je svojevremeno bilo tako. Ali danas je novinarstvo
zapravo jedini stale. Prodralo je ostala tri. Svetovni Gospodari ute, Duhovni Gospodari
nemaju ta rei, a Donji Dom nema ta da kae, a ipak to govori. Novinarstvo caruje. U
Americi Predsednik vlada etiri godine, a Novinarstvo zanavek. Sreom, u Americi je
Novinarstvo svoju vlast doteralo do najodvratnije i najsvirepije krajnosti. Prirodna posledica
toga bio je nastanak duha pobune. Novinarstvo ili ljude zabavlja, ili ga se gnuaju, u
zavisnosti od svoje naravi. Ali ono vie nije prava sila, kao nekad. Niko je ne uzima za
ozbiljno. Sem u malobrojnim, dobro poznatim sluajevima, Novinarstvo u Engleskoj nije
doguralo do takve, preterane surovosti, te i dalje predstavlja vaan inilac, odista znaajnu
silu. Strahovlada koju eli da nametne privatnom ivotu izgleda mi sasvim neobino.
injenica je da javnost poseduje nezasitu radoznalost i hoe da dozna sve, sem onog zaista
vrednog znanja. Svesno toga, Novinarstvo, navika nalik kakvom trgovcu, udovoljava njenim
zahtevima. U vekovima pre naeg, javnost je zabijala ui novinarima na stub srama. To je bilo
zaista gnusno. U ovom veku, novinari su pribili svoje ui na kljuaonicu. To je daleko gore.
Novinari koje treba najvie kriviti nisu oni zabavni, saradnici takozvane mondenske tampe,
to ovo nedelo ini jo gorim. tetu prave ozbiljni, promiljeni, revnosni novinari koji e
sveano, kao to danas ine, razvlaiti pred oima javnosti neki ispad iz privatnog ivota
velikog dravnika, oveka koji je prvak politike misli koliko i stvaralac politike sile, i
pozivati javnost da o tome raspravlja, da se pokae nadlenom u toj stvari, da kae ta o tome
misli. I ne samo da kae, ve da to to govori sprovede u delo, da zapoveda tom oveku u vezi
sa svim ostalim, da nareuje njegovoj stranci, da izdaje naloge njegovoj zemlji; zapravo, oni
pozivaju javnost da uini sebe tragikominom, uvredljivom i tetnom. Privatni ivoti ne bi
smeli da se iznose u javnost. Ni najmanje se nje ne tiu.
U Francuskoj je to bolje ureeno. Nije dozvoljeno javno objavljivanje pojedinosti sa suenja

u brakorazvodnim parnicama zarad zabave ili javnog kritizerstva. Sve to je javnosti

dozvoljeno da sazna jeste da je razvoda bilo i da je odobren na zahtev jednog, drugog ili oba
brana partnera. U Francuskoj zapravo ograniavaju novinara, a umetniku daju skoro
savrenu slobodu. Ovde dozvoljavamo bezuslovnu slobodu novinaru, a umetnika u potpunosti
ograniavamo. Englesko javno mnjenje takorei pokuava da zauzda, omete i izvitoperi
stvaraoca dela iz kojih ishodi lepota i primorava novinara da razvlai zaista rune, odvratne ili
ak ogavne stvari po novinama, tako da imamo najozbiljnije novinare na svetu i
najnepristojnije novine. Govoriti o primoravanju nije preterivanje. Mogue je da ima novinara
koji zaista uivaju u objavljivanju uasnih stvari, ili koji, zarad svog siromatva, vide
skandale kao osnovu za stalan izvor prihoda. Uveren sam da postoje i drugi novinari,
obrazovani i vaspitani, koji zaista ne vole da objavljuju takve stvari, koji znaju da je to
pogreno initi. Rade to samo zbog nezdravih uslova u kojima se bave svojim pozivom, to ih
primorava da javnosti dobavljaju ono to javnost hoe, i da se takmie sa drugim novinarima
u to potpunijem zadovoljenju prostakog apetita svetine. Ovaj poloaj je uniavajui za
svakog obrazovanog oveka i ne sumnjam da ga veina njih doivljava vrlo bolnim.

Oskar Vajld, Dua ovekova u socijalizmu, prev. D. Maljkovi, Karpos 2009, str. 40-42.