Duan Dostani265

UDC 316.343.3 mit K.

POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA266

Saetak:
U ovom lanku autor se bavi politikom antropologijom nemakog
pravnika Karla mita. U radu se ukazuje na mitov antropopesimizam,
njegovo razumevanje straha kao jedne od osnovnih ljudskih osobina
i mitov pogled na oveka kao homo politikusa. Naglaavamo znaaj
mitove politike antropologije za celinu njegove politike misli i time
mit se smeta u iri krug ultrakonzervativnih autora.
Kljune rei: Karl mit, politika antropologija, antropopesimizam, strah,
politiko, sukob
Veliki nemaki pravnik Karl mit poznat je pre svega kao pravni i politiki pisac. Njegovo shvatanje politikog kao i njegovo shvatanje suvereniteta
i drave te kritika liberalizma svrstavaju ga rame uz rame sa najpoznatijim teoretiarima politike. Pa ipak, Karl mit e se upustiti u dublje probleme politike filozofije formirajui posebnu politiku antropologiju, kojom e se baviti
u svom delu Pojam politikog. Kako sugerie Neven Cvetianin, mit je poznatiji kao kritiar konstitucionalne demokratije nego kao antropoloki mislilac
i egzistencijalistiki politikolog. Meutim, svi zakljuci do kojih mit dolazi () su utemeljeni upravo u njegovom egzistencijalistikom svetonazoru i
specifinoj antropologiji koju on donosi.267 Za Cvetianina mitova antropologija je konzervativna, ali i egzistencijalistika. Prihvatajui da je mit danas jo uvek aktuelan politiki pisac, smatramo da se njegova politika misao
ne moe na pravi nain razumeti ako se pre toga ne rasvetli njegov pogled na
oveka i njegova politika antropologija.
mit i sam naglaava znaaj antropolokog miljenja za zasnivanje politike teorije. Tako se on poziva na Vilhelma Diltaja, Eduarda pangera i Helmuta
Plesnera i njihova ukazivanja da za politiku ovek mora biti u prvom redu
265 Student doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka.
266 Tekst primljen 29. septembra 2010. godine.
267 Neven Cvetianin, Evropska desnica izmeu maa i zakona, Filip Vinji, Beograd, 2004.
str. 236.

230

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

smisao interesovanja, odnosno da se iz ljudske prirode izvodi osnovni zakon

politikog ivota, te prema tome, nema filozofije i antropologije koje ne bi bile
politiki relevantne i obrnuto, nema filozofski irelevantne politike.
Za mita je pitanje politike antropologije fundamentalno pitanje. Zato on
uzima politiku antropologiju za koren razlikovanja politikih ideja. Ovu misao
on ponavlja u Pojmu politikog, Die Diktatur, i Politikoj teologiji.
Svaka politika ideja zauzima na neki nain stav prema prirodi oveka i pretpostavlja da je on ili po prirodi dobar ili po prirodi zao. To se pitanje samo prividno
moe izbei pedagokim i ekonomskim objanjenjima.268

Sa mitom se povodom ovoga slae i Isaija Berlin kada kae da ideje svakog filozofa koji se bavi ljudskim odnosima u krajnjem poivaju na njegovom
shvatanju ta je ovek i ta bi mogao da bude.269 Rejmond Plant svoja razmatranja o ljudskoj prirodi i politikoj teoriji zapoinje citatom Martina Holisa
koji tvrdi da svi teoretiari politike i drutva zavise od nekog modela oveka,
te zakljuuje: Ne postoji ni jedna tema koja bi bila centralnija studiju politike
i koja bi ga vie proimala.270 Takoe, i Nenad Kecmanovi primeuje da su
sve teorije koje su politiku shvatale kao borbu, u ijem sreditu su sukobi, mo
i vlast, oveka prepoznaju kao divlje, zlo i agresivno bie. Sa druge strane, sve
teorije o saradnji, kompromisu, podrutvljavanju politike i racionalnom izboru
u oveku vide pozitivne kvalitete i kapacitete.271 Ova Kecmanovieva primedba bie nam od velike koristi ako se prisetimo mitove definicije politikog, o
emu e neto kasnije biti vie rei.
mit ukazuje da je ovo antropoloko pitanje u centru suprotnosti izmeu
ateistikog anarhizma i autoritarnih teorija, pogotovo onih katolikih, koje poinju od dogme o prvobitnom grehu. On se poziva na filozofe XVII veka (Hobsa,
Spinozu, Pufendorfa) za koje je prirodno stanje stanje neprekidne opasnosti
i ugroenosti. Da ovek nije zao, prirodno stanje ne bi bilo stanje opasnosti, te
ne bi bilo potrebe za dravom. Takoe, mit se bavi i katolikim misliocima (de
Mestr, Kortes, de Bonal) koji vlast i dravu opravdavaju polazei od dogme o

268 Karl mit, Politika teologija u Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd, 2001., str. 117.
269 Jeal Tamir, Liberalni nacionalizam, Filip Vinji, Beograd, 2002. str. 65.
270 Martin Hollis, Models of Man, prema, Raymond Plant, Suvremena politika misao, Naklada
jasenski i Turk, Zagreb, 2002., str. 29.
271 Nenad Kecmanovi, Politika, drava i mo: studije iz politike teorije, Fakultet politikih
nauka, igoja tampa, Beograd, 2009. str. 82.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

231

praotakom grehu.272 Anarhistika kontraargumentacija, kako je mit vidi, dosledno je suprotna, za ateistikog anarhistu ovek je nesumnjivo dobar, a svo zlo
je posledica teolokog miljenja i njegovih derivata, u koje spadaju sve predstave
o autoritetu, dravi i vlasti.273 Ipak mit ne eli da raspravu o ovekovoj prirodi
vodi u etikom ili moralnom smislu. mita zanima neto drugo.
Sve teorije drave i politike ideje mogle bi se ispitati s obzirom na njihovu antropologiju i podeliti po tome da li, svesno ili nesvesno, pretpostavljaju oveka po prirodi zlog
ili po prirodi dobrog. To razlikovanje je sasvim sumarno i ne treba ga uzeti u nekom
specijalno moralnom ili etikom smislu. Odluujue je problemsko ili neproblemsko
shvatanje oveka kao pretpostavka svakog daljeg politikog rasuivanja, odgovor na
pitanje da li je ovekopasno ili bezopasno, riskantno ili bezazleno, neriskantno bie.274

Pitanje je, dakle, kako onda razumeti ovekovu dobrotu i zlou ako se
one ne uzimaju sa morlano-etikog stanovita? Za mita su te antropoloke
modifikacije brojne. Zloba moe znaiti korupciju, slabost, kukaviluk, glupost,
ali zloba moe imati i drugi oblik. Ona se moe javiti i kao sirovost, nagonsko, vitalnost, iracionalnost, ratobornost mit se poziva na Bukhartovu definiciju da je i vlast neto zlo, dodajui da ta definicija ni za njenog autora nije
bila jednoznana. Kako sugerie traus zloba se moe shvatiti ili kao ljudska
manja vrednost ili kao animalna snaga, kao humana impotentia ili kao naturae
potentia.275 Dakle, zlo ljudi moe se shvatiti kao njihova slinost ivotinjama, budui da ljude pokreu njihovi nagoni (glad, pouda, strah, ljubomora).
Dobrota se sa druge strane, moe javiti kao umnost, usavrivost, pouljivost, vaspitanost, miroljubivost, umerenost itd. Uoljivo je da mit staje na stranu onih
teorija koje oveka pretpostavljaju kao zlog. mit kae:

272 Vidi: Karl mit, navedeno delo, str. 117-119. Takoe o razliitim shvatanjima o ovekovoj
prirodi i politikim posledicama tog shvatanja vidi: Dragan Lakievi, Etika spasa i evropska
civilizacija u Dragan Lakievi, Metoda i politika, Centar za liberalno-demokratske studije;
Institut za evropske studije, Beograd, 2003. str. 23-47. i Ilija Vujai, Pravo i politika u modelima politikog miljenja i delovanja u Politika teorija: studije, portreti, rasprave, igoja tampa,
Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002. str. 251 274.
273 Karl mit, navedeno delo, str. 118.
274 Karl mit, Pojam politikog u Karl mit, Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip
Vinji, Beograd, 2001. str. 39.
275 Leo traus, Napomene uz pojam politikog Karla mita u Karl mit, Norma i odluka:
Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001., str. 78.

232

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Prema tome, ostaje neobina i za mnoge svakako uznemirujua konstatacija da

sve prave politike teorije pretpostavljaju oveka kao zlog, tj. da ga nipoto ne posmatraju kao neproblematino, ve kao opasno i dinamino bie. To se lako moe
pokazati za svakog specifino politikog mislioca. Ma koliko ti mislioci bili razliiti
prema vrsti, rangu i istorijskom znaaju, oni se u problematinom shvatanju ljudske prirode slau u istoj meri u kojoj se pokazuju kao specifino politiki mislioci. Dovoljno je da se ovde pomenu imena Makijavelija, Hobza, Bosijea (Bossuet),
Fihtea (Fichte) (im zaboravi svoj humanistiki idealizam), de Mestra (de Maistre),
Donozo Kortesa (Donoso Cortes), I. Tena (H. Taine); takoe Hegela, koji, naravno, i
ovde ponekad pokazuje svoje dvostruko lice.276

Kao to je poznato, mit dosta duguje Tomasu Hobsu. mit se slae sa

Hobsom po pitanju svrhe drave i poretka, a takoe se slau da van drave nema
sigurnosti. Kao to ovde vidimo mit i Hobs dele i slian pogled na oveka.
mit pripada onom krugu mislilaca koji oveka shvataju kao opasno bie. On
oveka vidi kao nesavrenog, iskvarenog, palog i slinog ivotinji. Ljudi su po
mitu skloni misticizmu i iracionalnosti,277 te su prema tome, la i prevara mogui u svim ljudskim tvorevinama.278 Opasnom biu neophodna je jaka drava
kao korektiv. Samo tako se moe obezbediti sigurnost. Ipak, mit ne ide do kraja
za Hobsom. On na ovom mestu prevazilazi velikog Engleza. mit se kree za
Kortesom, izvlaei iz ovekove opasne prirode politiki decizionizam i misao
o diktaturi. Donozo je bio uveren da je doao trenutak poslednje borbe; s obzirom na radikalno zlo, postoji samo diktatura, i u takvom trenutku legitimistika misao o redu naslea postaje prazno parnienje.279 Razliku izmeu Hobsa i
mita uoava i Leo traus.
Dok kod Hobsa prirodna i zato nedunazloba u krajnjoj liniji biva istaknuta zato da bi
bila pobeena, mit s neporecivom simpatijom govori o zlobi koju ne treba shvatiti
moralno. Ta simpatija, meutim, nije nita drugo nego divljenje animalnoj snazi;280

276 Karl mit, navedeno delo, str. 41.

277 Vidi: Carl Schmitt, Political Romanticism, The MIT Press, Cambridge, 1986, p. 26.
278 Carl Schmitt,State Ethics and Pluralist State in: Weimar A jusisprudence of Crissis, University
of California Press, Berkeley, 200. pp. 310.
279 Karl mit, Politika teologija u Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd, 2001., str. 122.
280traus, navedeno delo, str. 79.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

233

trausovo zapaanje je otroumno i tano. mitu je ovek kao opasno bie ne

samo potreban, nego neophodan. Stav antropolokog optimizma doveo bi u pitanje
mitovo shvatanje politikog. mitovo shvatanje politikog vezano je za razlikovanje na liniji prijatelj neprijatelj. Specifino politiko razlikovanje na koje se mogu
svestipolitike radnje i motivi jeste razlikovanje prijatelja i neprijatelja. () Smisao
razlikovanja prijatelja i neprijatelja jeste da oznai krajnji stepen intenziteta vezivanja ili razdvajanja, asocijacije ili disocijacije;281 mit nastavlja dalje kada tvrdi U
svakom sluaju, politiko je uvek ono grupisanje koje se orijentie prema ozbiljnom
sluaju. Ono je zbog toga uvek merodavno ljudsko grupisanje.282 Dakle, mitova
politika je krajnjem sukob, a ne moe se razumeti bez mitovih figura prijatelja i
neprijatelja. Politika, onakva kakvom je mit razume sa sobom povlai prijatelje i
neprijatelje. Neprijateljstvo povlai mitov antropoloki pesimizam. Antropoloki
optimizam teko je spojiv sa figurom neprijatelja. Za pretpostaviti je da e sa popravljanjem oveka doi do smanjivanja, ako ne i ukidanja neprijateljstva i neprijatelja. U tom sluaju, sa figurom neprijatelja nestaje i cela mitova politika teorija,
koja je zasnovana na razlikovanju prijatelj neprijatelj. Naravno, mit je i sam svestan da u dobrom drutvu i meu dobrim ljudima, gde vladaju mir, sigurnost i harmonija nema potrebe za politiarima i dravnicima, kao ni teolozima i svetenicima.
Zato mit upozorava na varljivost antropolokog optimizma.
U Rusiji su klase koje su propale pre Revolucije romantizovale ruskog seljaka kao
dobrog, estitog i hrianskog muika. U zbunjenoj Evropi, relativistika buroazija je sve mogue egzotine kulture pokuala da uini predmetom svoje estetske
potronje. Pre revolucije od 1789, aristokratsko drutvo u Francuskoj sanjalo je o
oveku dobrom po prirodi i o dirljivo kreposnom narodu.283

mit se poziva na Tokvila i upozorava da svako stvaranje optimistike slike o dobrom oveku pomuuje razum i umanjuje mo politikog rasuivanja.
Ono ini da se stvarni, konkretni neprijatelj ne primeuje, te prema tome doprinosi velikim politikim turbulencijama i nesigurnosti. Sa druge strane, oni koji
na umu uvek imaju sliku konkretnog neprijatelja, nepomuenu antropolokim
optimizmom i verom u ljudsku dobrotu, nuno profitiraju u politikoj borbi,
bez obzira da li se radi o Kromvelu ili Lenjinu.

281 Karl mit, Pojam politikog u Karl mit, Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip
Vinji, Beograd, 2001. str. 19.
282 Karl mit, navedeno delo, str. 26.
283 Karl mit, navedeno delo, str. 45-46.

234

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Ipak, pomenuto trausovo zapaanje mitove simpatije prema ovekovoj

zloi ima jo jedno znaenje. Franesko Valentini mita ubraja u antiracionaliste i antiprosvetiteljske pisce284, dok Rihard Toma, dodue u drugom kontekstu, primeuje mitovu simpatiju za iracionalno mitsko.285 Naime, mit
u delu Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma iskazuje svoju naklonost prema onome to on naziva iracionalistike teorije neposredne primene sile, uoavajui u njima realnu alternativu liberalnom i marksistikom
shvatanju demokratije286, odnosno ekonomsko-tehnikom miljenju liberala
i marksista. Imanentnosti ekonomsko-tehnikom miljenju modernog doba
mit suprotstavlja transcedentnost autoriteta, i herojsku volju da odluuje. Ta
simpatija uoljiva je u mitovom afinitetu prema idejama ora Sorela, a naroito onim mita, rata i nasilja. mit se zalae za spoj Sorelovih, Bergsonovih i
Kortesovih shvatanja, uoavajui meu njima zanimljive paralele. Ne treba zaboraviti ni mitovo prijateljstvo i idejnu bliskost sa Ernstom Jingerom, koji je
veliao mukost, snagu i virigilnost. Simpatiui zlo u oveku, mit zapravo
ima simpatije za ono vitalistiko, aktivno, iracionalno, prkosno, herojsko i borbeno u ljudskoj prirodi. Tako mit tvrdi da re borba treba razumeti u smislu izvornosti primerene bivstvovanju287 a u svojoj Teoriji partizana podvlai
takav stav kada kae. U prenesenom smislu, biti ovjekom znai biti borcem,
a konzekventni individualist bori se upravo za vlastiti raun i, ako je hrabar,
na vlastiti rizik.288 Izmeu demonsko-herojskog i trivijalno-pokvarenog,
izmeu energije i materije, vojnika i graanina ili zombartovskih heroja i
trgovca mit se opredeljuje za ovog prvog.289 mitu se dopada ono aktivno,
delatno i radikalno koje je zasnovano ne na razumu i njegovom skepticizmu
nego na intuiciji i zdravom ivotnom instinktu. Sa tih gledita graanski ideal miroljubivog sporazumevanja, pri kojem svi treba da nau svoju korist i da
naprave dobar posao, postaje nita drugo do kukaviki intelektualizam, izdaja
mita i liberalna depolitizacija. Ako se politiko ogleda u razlikovanju prijatelja
284 Franesko Valentini, Moderna politika misao, kolska knjiga, Zagreb 1982. str. 343.
285 Rihard Toma, O ideologiji parlamentarizma i diktature, u Norma i odluka, Filip Vinji,
Beograd, 2001., str. 207.
286 Karl mit, Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma u Karl mit, Norma i
odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001. str. 194-202.
287 Karl mit, Pojam politikog, str. 23.
288 Carl Schmitt, Teorija partizana u Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb,
2007. str. 139.
289 Nikola ivkovi,Vojnika Evropa protiv graanskog sveta, Nae ideje, broj 2, 1994. str. 72-73.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

235

i neprijatelja, koja je svrha tog razlikovanja ako se protiv neprijatelja ne preduzme odluna akcija? Upravo stoga, mit se divi onim borbenim i vitalistikim momentima u oveku.290 Po logici stvari postoje jaki i slabi ljudi, te tako
postoje jaki i slabi narodi, zdrave i bolesne, impresivne i alosne drave.291
Kao to smo videli, snaga, odlunost i borbenost su neophodni da bi neki narod sauvao svoju egzistenciju. Politiko ne iezava iz sveta time to neki narod nema vie snage ili volje da se zadrava u sferi politikoga. Iezava samo
slab narod.292 Kada na zadnjim stranicama svoje knjige Rimsko katolianstvo i
politiki oblik govori o anarhisti Bakunjinu i njegovom ateistikom anarhizmu
kao o neprijatelju mit ne moe sakriti svoje divljenje prema udesno hrabrom Rusu i njegovom varvarski neslomivom nagonu i skitskom besu.293
Za Karla mita upravo je Rus i anarhista Bakunjin glavni neprijatelj, ali je
ipak dostojan neprijatelj sa kojim mit u svom pogledu na oveka deli izvesne
slinosti. mit polazi za svojim uzorom Kortesom. Za Kortesa, radikalni socijalizam je neto velianstvenije nego liberalna transingenacija, jer se on vraa krajnjim problemima i na radikalna pitanja daje odluan odgovor, jer ima
teologiju.294 Ne treba zaboraviti da se Bakunjin divi narodnoj energiji, a prezire kukaviluk i mlitavost buroazije i aristokratije.295 Takoe, u Bakunjinovoj
teoriji kategorija ivota zauzima kljuno mesto. On takoe tvrdi da je oveanstvo manifestacija animalnosti, a da je ovek meu ostalim ivotinjskim
vrstama obdaren dvema sposobnostima da misli i da se buni.296 Posebno je
Bakunjinovo antropoloko stanovite moralo biti interesantno Karlu mitu.297
mit inae smatra da da bi se vodila borba protiv ilavog neprijatelja mora
290 Na ovom mestu vredi se setiti i uvene Musolinijeve fraze treba iveti opasno.
291 Carl Schmitt, State Ethics and Pluralist State. pp. 310.
292 mit, Pojam politikog, str. 36.
293 Carl Schmitt, Rimsko katolianstvo i politiki oblik u Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika
kultura, Zagreb, 2007. str. 59.
294 Karl mit, Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma, u Norma i odluka,
Filip Vinji, Beograd, 2001., str. 197.
295 Vidi: Mihail A. Bakunjin, Drava i sloboda, Globus, Zagreb, 1979.
296 Ljubomir Tadi, Tradicija, legitimnost i revolucija, Zavod za udbenike, Beograd, 2007. str. 242.
297 Nema sumnje da bi mit mogao prihvatiti ovakvu Baukunjinovu sliku oveka, istina
sa drugaijim predzankom. Dok Bakunjin na ovekovu pobunu gleda sa simpatijama mit
rauna aa pobunom kao stalnom mogunou, koja za sobom povlai nered i nesigurnost
prirodnog stanja. Drugim reima buntovnika u oveku moe zauzdati samo snana drava
za koju se mit zalae.

236

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

se posedovati ista takva ilavost. Neprijateljskom duhu mora se suprotstaviti duh, a neprijateljskom ivotu drugi ivot. Duh se bori protiv duha, ivot
protiv ivota.298 Mobilizacija protiv neprijatelja koji poseduje snagu mitskog
i herojizam akcije, koji ne eli da diskutuje nego da napada ne moe se postii
bez iste takve sposobnosti za mit i vitalnu snagu. Na ovom mestu uoavamo
mitovu vezanost za ono to se naziva konzervativna revolucija. mit se revolucionarnom neprijatelju sa leva suprotstavlja svojevrsnom konzervativnom
revolucijom s desna. Upravo sa ovih pozicija mit napada liberalizam, ali i politiki romantizam299. mit politikoj romantici zamera veni razgovor (Das
erwige Gesprch) i pasivnost. On pokuava da dokae da politika romantika, pogotovo ona u Nemakoj, iako je bila reakcionarna nikada zaista nije bila
kontrarevolucionarna u smislu kako su to bili Kortes ili de Mestr. Uprkos svojoj vezanosti za srednjevekovlje, katolicizam i monarhizam, nemaki romantiari za mita su bili ne vie od jednog tipa liberala.300 Romantika za mita
znai estetizaciju politikog to je prvi korak u proterivanju politike. Sledei
Kortesa mit buroaziju definie kao klasu koja diskutuje, zauvek uhvaenu
na pola puta izmeu suprotnosti. Buroazija kao nosilac liberalizma prosto je
iskvareni drutveni sloj, ona je iskvarena u strahu za novac, moralno unitena
skepticizmom, relativizmom i parlamentarizmom. Njena liberalna demokratija tako postaje samo demagoka plutokratija. Nije li i Kortes jo polovinom
XIX stolea oajavao zbog glupog neznanja legitimista i kukavike prepredenosti buroazije? Sa druge strane, za politiku su neophodni odlunost i sposobnost donoenja odluka. Osnovni motiv njegove Politike romantike je stav
da gde poinje politika aktivnost, prestaje politika romantika. Sutina politike je dakle u donoenju odluke, romantiari i liberali ele da izbegnu odluku. Liberal za mita postaje vie od opredeljenja, to je antropoloki oblik.301
Liberal je pojam koji se tie temperamenta, kao to postoji kolerik, isto tako
postoji i liberal. Kada takav pojam postane partija, za mita to znai nesreu
kako za liberali tako i za sve ostale.302 Ako je cilj suprotstaviti se neprijatelju

298 Karl mit, Doba neutralizacija i depolitizacija u Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd,
2001. str. 67.
299 Napad na politiku romantiku predstavlja jo jednu sponu izmeu mita i radikalnog
konzervativca Morasa.
300 Vidi: Carl Schmitt, Political Romanticism, The MIT Press, Cambridge, 1986.
301 Fulko Lankaster, Pravnik suoen sa samim sobom razgovor sa Karlom mitom, u Nova
srpska politika misao, sv. HII, Beograd, 2005, br. 1-4, str. 32.
302 Isto, str. 32.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

237

koji svoju snagu izvlai iz mita, mogue je suprotstaviti mu se samo nekim

drugim mitom. mit se poziva na Italiju i Musolinija koji je prepoznao snagu
mita primeujui da tamo gde je dolo do otvorene suprotnosti dvaju mitova,
kao u Italiji, do danas je pobeivao nacionalni mit.303
Skloni smo da uoimo jo jednu bitnu crtu mitove politike antropologije. Iako se nigde podrobno ne izjanjava po ovom pitanju, mit nas indirektno upuuje na strah kao sastavni deo ljudske prirode. Hobs strahu daje izuzetnu teinu. Strahovanje pred budunou navodi ljude da istrauju uzroke
stvari jer takvo znanje ini ovijeka sposobnijim da uredi sadanjost prema
najboljim prednostima.304 Tako Hobs u strahu nalazi razlog ljudskog promiljanja sveta. Ovu ontologiju stalne zastraenosti, mit pozajmljuje od Hobsa.305
Meutim, i mnogi drugi antropolozi, istoriari i filozofi smatrali su strah jednom od osnovnih ovekovih karakteristika. Strah je roen sa ovekom u najudaljenijim vremenima306 kae Delpijer, a Mark Orezon zakljuuje da je ovek bie koje se plai307. I Sartr smatra da se svi ljudi plae. Onaj ko se ne
plai, jednostavno nije normalan. To nema nikakve veze sa hrabrou. Za Laa
Svensena, strah je jedno od osnovnih obeleja nae kulture. I liberalna Judit
klar u hobsijanskom smislu tvrdi da je ivjeti isto to i biti uplaen.308 Sam
mit ukazuje na ljudski strah pred novim i bojazan od praznine.309 Ameriki
pisac Hauard Lafkraft, jedan od utemeljitelja horora i naune fantastike kao
knjievnih anrova, u svom eseju Natprirodna strava u knjievnosti, ide jo dalje,
proglaavajui strah ne samo za kljunu ovekovu karakteristiku, nego i za ovekovu potrebu.310 U tom smislu moe se rei da nas upravo strah tera da stva303 Karl mit, Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma, str. 201.
304 Thomas Hobbes, Levijatan ili Graa, oblik i mo crkvene i graanske drave, Naklada Jesenski
i Turk, Zagreb, 2004. str. 78.
305 Detaljnije o odnosu straha i politike vidi: Milan Podunavac, Jonh Keane, Chris Sparks,
Politika i strah, Politika kultura, Zagreb, 2008.
306 G. Delpierre, La Peur et letre, str. 27 prema: an Delimo, Strah na Zapadu: (od XIV do
XVIII): opsednuti grad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2003. str. 29
307 an Delimo, navedeno delo, str. 29.
308 Milan Podunavac, Jonh Keane, Chris Sparks, Politika i strah, Politika kultura, Zagreb,
2008. str. 17.
309 Karl mit Zemlja i more sazercanje svetske istorije u Aleksandar Dugin, Osnovi geopolitike II: prostorno misliti, Ekopres, Zrenjani, 2004. str. 343.
310 Hauard F. Lavkraft, Natprirodna strava u knjievnosti u Hauard F. Lavkraft, Sluaj arlsa
Dekstera Vorda, Behemot, Beograd 1998. str. 181.

238

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ramo vlast jer je strah od neprijatelja integriui princip. Postoje miljenja da je

ureenje drevne Sparte bilo zapravo zasnovano na strahu, koji je sistematizovao organizaciju jednakih u vojniku kastu. Strah od pobune helota na kraju
je pretvorio Spartu u utvreni logor. Poboni strah od mora stvarao je nomos
zemlje pomogao je stvaranje evropskog meunarodnog javnog prava, jer na
moru nema zakona.311 Na slian nain, strahom se moe objanjavati nastanak
i odranje Inkvizicije, pojava faizma i nacizma, duh opsadnog stanja u Izraelu,
hladnoratovska politika, makartistiki teror, kao i dananji rat protiv terorizma.
Da je strah ona vrsta motivacije koja poredak uspostavlja kao najvanije javno
dobro poduava itava jedna tradicija od Tukidida do Karla mita.312 Idui za
mitovom logikom zakljuujemo da se poredak u krajnjem sluaju temelji na
strahu. Ve smo primetili da je za mita kao i za Hobsa prirodno stanje stanje rata i sukoba i da van drave postoji samo prirodno stanje. Strah od drugih pojedinaca, odnosno strah od neporetka i neprijatelja upravlja ovekom i
njegovim zajednicama. Ljudi su po prirodi opasni, i u prirodnom stanju ravi
ljudi mogu mnogo toga zlog nainiti jedni drugima.313 Strah oveka nagoni da
konano stvara dravu. Ne radi se prosto o strahu od smrti, ovde je kao i kod
Hobsa re o strahu od nasilne smrti to je samo po sebi neto mnogo uasnije. mit kae da teror prirodnog stanja tera izmuene pojedince da se udrue,
njihov strah raste do ekstrema; iskrica razuma (ratio) se pali i odjednom stoje
pred novim bogom.314 Takav, do ekstrema narasli strah tera na da uoavamo
neprijatelja i da tragamo za prijateljima.
Takoe, ako je strah kao ljudska osobina injenica, drava je neminovnost.
Kako to primeuje Milan Podunavac mitova se ideja moe rezimirati na sledei nain: drava je konana politika instanca bez koje ne moe niti jedno
stvarno drutvo.315 ovek se plai i zato se integrie, i sve dok se plai nee
moi da izae iz stanja poretka. Poto je, kao to smo ve videli, prirodno stanje

311 Karl mit, Nomos zemlje u meunarodnom pravu Jus Publicum Europaeum, Beograd,
2000. str. 5.
312 Milan Podunavac, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd,
2006., str. 56.
313 Vidi: La Fr. H. Svensen, Filozofija straha, Geopoetika, Beograd, 2008. str. 125.
314 Carl Schmitt, Leviathan in the State Theory of Thomas Hobbes: Meaning and Failure of
Political Symbol, Greenwood Press, Westport, str. 31. prema: Milan Podunavac, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd, 2006., str. 30.
315 Milan Podunavac, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd,
2006., str. 38.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

239

za mita stanje rata i nesigurnosti, bilo koja anarhistika ideja ostaje na nivou
fantazije, a drava, vlast i mo postaju nunost. Pa ak i kada se stvori drava ovek ostaje uplaen ili barem nesiguran. Iza njegovih granica postoji neko
drugi, stranac, koji je uvek potencijalni neprijatelj. On (neprijatelj prim. D. D.)
je upravo onaj drugi, stranac, i za njegovu sutinu je dovoljno da je u posebno
intenzivnom smislu egzistencijalno neto drugo i strano, tako da su u ekstremnom sluaju s njim mogui konflikti koji se ne mogu reiti316 Dakle, ve
sama injenica da je neko stranac ne znai i da je neprijatelj, ali u merodavnom
sluaju on to moe postati. ovek ne zna ko je stranac i ta se od njega moe
oekivati. Stranac jo uvek nije ni prijatelj ni neprijatelj, pa je ipak bolje kloniti
ga se. Kako primeuje i Urlih Bek, otuda je stanost stranca tako tjeskobna i
proeta strahom.317 Kako se iz straha raa potreba za sigurnou iz te potrebe
nastae poredak i politika legitimacija. a mita onaj koji obezbeuje sigurnost po tom osnovu zahteva poslunost.
Na tom principu ne samo da poiva feudalni poredak i odnos izmeu sizerena i vazala, voe i pratioca, patrona i klijentele, koji omoguuje da se taj princip naroito
jasno i otvoreno istakne i koji ga ne zastire, nego nema nadreivanja i podreivanja, umne legitimnosti i legalnosti, bez povezanosti zatite i pokornosti. Protego
ergo obligo jeste cogito ergo sum drave, i teorija drave koja nije sistematski svesna tog stava ostaje nedovoljan fragment.318

Na ovom mestu primeujemo jo jednu, moda najbitniju, crtu mitove

politike antropologije. Re je o njegovom antropolokom stavu, koji se pribliava Aristotelovim shvatanjem oveka kao politike ivotinje.319 mit oveka
posmatra kao homo politikusa. Na ovom mestu vredi se setiti Morisa Diverea
smatra da je politika starija od oveka kao i miljenja nekih politikologa da
prapolitika ili pretpolitika, postoji i u ivotinjskom svetu kao osnovna, prosta
forma politikog ivota320. Naravno, tek sa ovekom nastaje prava politika. To
miljenje saglasno je sa mitovim stavom da politika prethodi dravi. Sledei

316 mit, Pojam politikog, str. 19.

317 Milan Podunavac, navedeno delo, str. 63.
318 Karl mit, Pojam politikog, str. 35.
319 Vidi: Aristotel, Politika, BIGZ, 2003. str. 5-6.
320 Dragan Simeunovi, Uvod u politiku teoriju, Institut za politike studije, Beograd, 2009,
str. 40.

240

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

to miljenje, dolazimo do zakljuka da politika za oveka ima bioloki sadraj.321 Politiko u tom smislu postaje glavna ovekova karakteristika u ontolokom odnosno egzistencijalnom smislu. ovekova politinost ne moe se
izvesti iz drugih ovekovih svojstava, kao to se ni politiko ne moe svesti na
ekonomsko, moralno ili religiozno.
Kako primeuje Zakoek, ovakvo mitovo vienje oveka stoji u otroj
suprotnosti prema marksizmu za koga je ekonomija baza, a politika izvedena iz ekonomije kao pravno-politika nadgradnja. Za marksiste, drutveno
bie odreuje drutvenu svest.322 Takoe, mitovo vienje oveka suprotno je
i liberalnom shvatanju oveka kao homo economicusa.323 Za mita slika sveta
modernog industrijskog preduzetnika nalik je na sliku sveta industrijskog proletera poput blizanca.324 Njihova slinost ogleda se u njihovom stavu da politiku i autoritet treba proterati kao uzurpatore. Ni ljudima ni stvarima ne treba
vlada ako se mehanizam onoga to je ekonomsko i tehniko prepusti svojoj
imanentnoj zakonomjernosti.325 Suprotno ovoj tenji za proterivanjem politike, prema mitu politika je ovekova sudbina326 i nemogue je odupreti joj
se. Kako primeuje traus u svom vienju mitovog Pojma politikog: Dakle,
politiko je ne samo mogue nego i stvarno; i ne samo stvarno nego i nuno. Ono je nuno zato to je dato s ljudskom prirodom.327 ovek, dakle, ima
sposobnost da stvara politike zajednice, a ta sposobnost se ne moe svesti na
druge ovekove aktivnosti. Prema tome, i politike zajednice se razlikuju od
svih ostalih ljudskih drutava i udruenja. Ta politika sposobnost je sposobnost razlikovanja prijatelja i neprijatelja i to ne na individualnom nivou, nego

321 Danas se u politikoj teoriji smatra da ak i interesi i njihov sled u politici imaju bioloki
a ne ljudski sadraj, budui da je imperativ svega ivog preivljavanje i ponaanje prema vlastitom interesu. Kao ljudski sadraj u politici jedino se odreuje miljenje. Dragan Simeunovi,
Uvod u politiku teoriju, Institut za politike studije, Beograd, 2009, str. 40.
322 U delu Prilog kritici politike ekonomije Marks kae: Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota uopte. Ne odreuje svest ljudi
njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest. Karl Marks, Prilog
kritici politike ekonomije, u Marks, Engels, Izabrana dela I, Kultura, Beograd, 1949, str 338.
323 Nenad Zakoek, Pogovor, Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb, 2007. str. 185.
324 Carl Schmitt, Rimsko katolianstvo i politiki oblik str. 48.
325 Carl Schmitt, Rimsko katolianstvo i politiki oblik str. 58-59.
326 mit, Pojam politikog, str. 52.
327 Leo taus, Napomene uz pojam politikog Karla mita u Karl mit, Norma i odluka: Karl
mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001. str. 76.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

241

na kolektivnom planu. Ako je tako, i ako je politika starija i od drave, te kao

takva ovekova antropoloka odrednica i ovekova sudbina i konstanta onda je
nemogue govoriti o bilo kakvom kraju istorije ili kraju ideologije. mit se u
svom eseju Planetarna napetost izmeu Istoka i Zapada ograuje od pozitivizma
i svakog sistema determinizma i sistematizacije u istoriji, koji sve pojave eli
funkcionalno da povee, precizno izrauna i izmeri.
Osim pogrenog shvatanja sutine istorijske dijalektike svojstvenog hegelijanstvu u celini, treba se takoe pribojavati za XIX stolee tipine manije formulisanja zakonitosti i otkrivanja zakona. Toj bolesti su bili podloni praktino svi
zapadni sociolozi i istoriari osim Aleksisa de Tokvila. Potreba da se iz svake
konkretne istorijske situacije izvodi sveopti zakon razvoja prekrila je nauna
otkria ak i najpronicljivijih mislilaca prolog stolea skoro neprozirnim velom
maglovitih uoptavanja.328

mitova kritika upuena je pogreno razumevanoj hegelijanskoj dijalektici, Kontu i Marksu, ali i mitovim pogledima bliskom pengleru.329 Koristei
mitove argumente Marksovo, Belovo i Fukujamino shvatanje kraja ideologije odnosno kraja istorije biva oboreno u samom startu, jer dok je oveka bie
i politike, pa samim tim i svrstavanja na liniji prijatelj neprijatelj, ma kojim
povodom dolazilo do tih svrstavanja, a konkretna stvarnost se ne moe izraunati ili ukalupiti u neki ve postojei funkcionalan sistem.330 mit na taj nain
obara i misao da demokratije ne ratuju. Ova stara ideja koja se moe iitati jo
kod Kanta i koja je i danas veoma aktuelna za mita bi bila krajnje sporna, jer
kao to vidimo, ovek je politino bie, a politika ukljuuje i rat kao mogunost.
Na ovom mestu vredi se setiti i zakljuaka Konrada Lorenca da postoji izvesna
agresivnost uroena itavom ivotinjskom carstvu. Po njima kod svih ivotinja,

328 Karl mit, Planetarna napetost izmeu Istoka i Zapada i sueljavanje Zemlje i Mora u
Aleksandar Dugin, Osnovi geopolitike II: prostorno misliti, Ekopres, Zrenjani, 2004, str. 273.
329 Naglaavanjem konkretnog sadraja u istoriji te nepoverenje prema formulisanju i otkrivanju zakona razvoja ljudskog drutva, pribliava mita Vilhelmu Diltaju i njegovom stavu
o istorijskom diskontinuitetu.
330 Aleksandar Dugin smatra da je mit kao hrianin nije mogao odricati postojanje kraja
istorije i tome svojstvenu teleologiju, te da njegovo odricanje Marksove i Hegelove teleologije
ne znai i odricanje od teleologije uopte. Dugin kod mita uoava za hrianina normalan
eshatologizam i prepoznaje u nekim momentima mitovoe misli apokaliptine prizvuke.
Ne bismo mogli da se u potpunosti sloimo sa Duginovom ocenom. Vidi: Dugin Aleksandar,
Osnovi geopolitike II: prostorno misliti, Ekopres, Zrenjanin, 2004. str. 363.

242

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

pa samim tim i kod oveka postoji borbeni nagon koji obezbeuje napredak
vrsta.331 Ipak mit je dovoljno oprezan da ne zapada u vulgarizaciju i simplifikaciju. Za njega postoji razlika izmeu ivotinjskog i ljudskog neprijateljstva.
Glavna razlika je u tome to su ljudi za razliku od ivotinja sposobni da odriu
postojanje najljudskijeg kvaliteta kod svojih protivnika, a ivotinje nisu. Bie
psa duhovno i moralno ne dovodi u pitanje bie make.332 Demokratija moe
tvrditi da nema neprijatelja, ali u merodavnom, ozbiljnom sluaju, ona e ili ratovati ili nestati. Rat se dakle ne dovodi u pitanje. Pitanje je samo da li se neprijateljstvo moe kultivisati i regulirati, dakle je li ono relativno ili apsolutno
neprijateljstvo.333 Nema sumnje da apsolutni neprijatelj dovodi do apsolutnog
(totalnog) rata (Totalkrieg).
Ovim smo pokazali na tri bitne take mitove politike antropologije.
Prvo, mit veruje da je ovek po prirodi opasno i problematino bie. Drugo,
ovek je bie koje se plai i koje ezne za sigurnou. Tree politinost i sukobljavanje je ovekova ontoloka karakteristika. Ovakva mitova slika oveka
potpada pod antropoloki pesimizam. Za mita je ovek problematino bie,
sklono iracionalnom, nestalno i neuhvativo, ali u isto vreme ovek je sklon sukobima i nepoverljiv prema drugom i stranom. Iz mitove politike antropologije da se izitati program primordijalnog konzervativizma, odnosno konzervativne revolucije. Bez ovakvog antropolokog pesimizma nema politike
desnice, a takoe nema ni mitovog pojma politikog, njegovog shvatanja drave, suvereniteta, legitimnosti Jer ako je ovek opasan i sklon sukobljavanju
to znai da mu je neophodna jaka drava koja bi ga izvela iz stanja stalnog graanskog rata i time obezbediti mir i sigurnost unutar teritorije koju kontrolie. To takoe znai da se vlast mora potovati sve dok nam garantuje bezbednost u okviru politikog jedinstva. Za one koji veruju u ovekovu dobrotu cela
mitova politika teorija bie nerazumljiva ak i onda kada se u svojim analizama pozivaju na mita. Na ovaj nain mita moemo situirati u jednu iru
tradiciju miljenja ultrakonzervativne desnice.

331 an Delimo, navedeno delo, 41.

332 Karl mit, Planetarna napetost izmeu Istoka i Zapada i sueljavanje Zemlje i Mora str. 269.
333 Carl Schmitt, Teorija partizana u Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb,
2007. str. 160.

Duan Dostani | POLITIKA ANTROPOLOGIJA U KARLA MITA

243

LITERATURA
Aristotel, Politika, BIGZ, 2003.
Vujai Ilija, Pravo i politika u modelima politikog miljenja i delovanja u Politika teorija: studije,
portreti, rasprave, igoja tampa, fakultet politikih nauka, Beograd, 2002.
an Delimo, Strah na Zapadu: (od XIV do XVIII): opsednuti grad, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Novi Sad, 2003.
ivanovi Nikola, Vojnika Evropa protiv graanskog sveta, Nae ideje, broj 2, 1994.
Zakoek Nenad, Pogovor, Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb, 2007
Kecmanovi Nenad, Politika, drava i mo: studije iz politike teorije, Fakultet politikih nauka,
igoja tampa, Beograd, 2009.
Lavkraft Hauard F., Natprirodna strava u knjievnosti u Hauard F. Lavkraft, Sluaj arlsa
Dekstera Vorda, Behemot, Beograd 1998.
Lakievi Dragan, Etika spasa i evropska civilizacija u Lakievi Dragan, Metoda i politika,
Centar za liberalno-demokratske studije; Institut za evropske studije, Beograd, 2003.
Lankaster Fulko, Pravnik suoen sa samim sobom razgovor sa Karlom mitom, u Nova srpska
politika misao, sv. XII, Beograd, 2005, br. 1-4.
Marks Karl, Prilog kritici politike ekonomije, u Marks, Engels, Izabrana dela I, Kultura, Beograd,
1949.
Podunavac Milan, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd 2006.
Podunavac Milan, Keane Jonh, Sparks Chris, Politika i strah, Politika kultura, Zagreb, 2008.
Svensen La Fr. H., Filozofija straha, Geopoetika, Beograd, 2008.
Simeunovi Dragan, Uvod u politiku teoriju, Institut za politike studije, Beograd, 2009.
Tamir Jeal, Liberalni nacionalizam, Filip Vinji, Beograd, 2002.
Toma Rihard, O ideologiji parlamentarizma i diktature, u Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari,
Filip Vinji, Beograd, 2001.
Cvetianin Neven, Evropska desnica izmeu maa i zakona, Filip Vinji, Beograd, 2004.
Schmitt Carl, Political Romanticism, The MIT Press, Cambridge, 1986.
Schmitt Carl, Rimsko katolianstvo i politiki oblik u Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb, 2007.
Schmitt Carl, State Ethics and Pluralist State in: Weimar A jusisprudence of Crissis, University of
California Press, Berkeley, 200.
Schmitt Carl, Teorija partizana u Carl Schmitt, Politiki spisi, Politika kultura, Zagreb, 2007.
mit Karl, Doba neutralizacija i depolitizacija u Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd, 2001.
mit Karl, Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentarizma u Karl mit, Norma i odluka:
Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001.

244

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

mit Karl Zemlja i more sazercanje svetske istorije u Aleksandar Dugin, Osnovi geopolitike II:
prostorno misliti, Ekopres, Zrenjanin, 2004.
mit Karl, Nomos zemlje u meunarodnom pravu Jus Publicum Europaeum, Beograd, 2000.
mit Karl, Planetarna napetost izmeu Istoka i Zapada i sueljavanje Zemlje i Mora u Aleksandar
Dugin, Osnovi geopolitike II: prostorno misliti, Ekopres, Zrenjani, 2004
mit Karl, Pojam politikog u Karl mit, Norma i odluka: Karl mit i njegovi kritiari, Filip Vinji,
Beograd, 2001.
mit Karl, Politika teologija u Norma i odluka, Filip Vinji, Beograd, 2001.
taus Leo, Napomene uz pojam politikog Karla mita u Karl mit, Norma i odluka: Karl mit
i njegovi kritiari, Filip Vinji, Beograd, 2001.

Duan Dostani
CARL SCHMITT'S POLITICAL ANTHROPOLOGY
Summary:
In this article the author deals with political anthropology of the German
jurist Carl Schimtt. In text is shown Schmitt's anthropopessimism, his
understanding of fear as one of the basic human characteristics and
Schmitt's view of man as homo politicus. We emphasize importance
of Schmitt's political anthropology for his political thought and by that
Schmitt is placed in wider range of ultra conservative authors.
Key words: Carl Schmitt, political anthropology, antropopessimism,
fear, political, conflict