PREERN - PESNIKU

Pesma je relativno kratka, sastoji se od 14 stihova, ima nepravilnu

strofinu strukturu, prva i peta strofa su najkrae i imaju 2 stiha,
druga i etvrta strofa imaju 3 stiha, dok je sredinja, trea, strofa
najdua i ima 4 stiha. Stihovi nisu izometrini, prvi su uvek krati,
sa dva ili tri sloga u vidu upitnih rei. Napisana je kranjiskim
idomom, to e postati osnova slovenakog jezika.
Pesma je nastala pred kraj Preernove zrele romantiarske faze i
predstavlja paradoks o poloaju pesnika u svetu stvarnosti. U
pesmi se krije jedno od najbliih shvatanja romantizma - pesnik
je usamljena figura. U prikazu pesnika, ima neeg
prometejskog, on kao Prometej gordo podnosi trpljenje. U prvom
planu je sudbina samog pesnika, i sve to se u pesmi deava,
deava se u dui samog pesnika. Preern pesnika stavlja na
pijedastal, velia se kult pesnika.
U prvoj strofi stih "no koja tare duh" je alegorijsko kazivanje, gde
je no fizika pojava, a fuh metaforina. Pesnik je onaj koji je
moe razvedriti i razjasniti. No je deo simbolike koja je
univerzalna. Ona je tamna, mitska, a on je u stanju da je odagna,
to je njegov poziv i misija.
Sredinja strofa daje tri vremenska plana: prolost, sadanjost i
budunost. Koristi retorska pitanja, jer se on krije u naslovu. On je
u stanju da otkloni ono to nas pritiska.
Dva zavrna strofoida nam kazuju da pesniki poziv nije da prui
utehu i lepe slike. Njegov poziv je ili pakao ili nebo, ali i oba
zajedno. Bavi se onim to je bitno za samog oveka, on mora da
se preda svom pozivu. U zavrnom dvostihu peva o poloaju i
staleu pesnika, moderan pesnik trpi jer priziva i evocira lepotu
i teinu ljudske egzistencije.