Koliko Se Poznajemo

KOLIKO SE POZNAJEMO
iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

IV izdanje
IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
Projekat
AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI
KOLIKO SE POZNAJEMO
IV izdanje
Koordinator projekta:
Marius Rou
Urednik izdanja:
Mirko Grlica
Autori tekstova:
Milan Mici
dr Tibor Pal
Kalman Kunti
dr Zoltan Mesaro
Arpad Pap
Mirko Grlica
Agne Ozer
Olgica Ninkov Kovaev
Milkica Popovi
Ljubica Oti
dr Janko Rama
mr Mira Maran
Jaroslav Miklovic
Lektor:
Aleksandra Pei
Unos teksta:
Marica Finur
Cetinka Svitlica
Ilustracije ustupljene iz line
foto-arhive Ivana Kukurova
tampa: AB print, Novi Sad

Tira: 700 primeraka
Novi Sad
2009. god.
IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
Projekat:
AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I
TOLERANCIJE U VOJVODINI
KOLIKO SE POZNAJEMO
IV izdanje
Novi Sad
2009. god.
PREDGOVOR
storija Vojvodine je specifina, jer

je njen istorijski razvoj stvorio
multietniko, multikonfesionalno
drutvo. To je ini sloenom, ali i
bogatom sredinom. Trebalo bi da
saznamo vie o razvoju i nastanku
Vojvodine, kako bi nas oplemenilo to njeno bogatstvo.Verujemo da e,
posle prouavanja ovog kratkog prikaza
prolosti naroda sa prostora dananje
Vojvodine, itaoci moi iz istorijskih
primera da izvuku pouke koje bi ih okrenule ka budunosti s ciljem daljeg suivota ovdanjih naroda u duhu tolerancije,
saradnje i meusobnog potovanja. Koliko se meusobno poznajemo, toliko e
nas oplemeniti kulturno i istorijsko bogatstvo prostora na kojima ivimo. Pravo poznavanje razliitih kultura, jezika i prihvatanje tih razliitosti doprinosi harmoniji
iz koje proizlaze mnoga dobra za sve nas.
Ovaj tekst napisan je prvenstveno za
mlade, to jest za uenike, s ciljem da im
predoi neke injenice iz zajednike prolosti naroda (Nemaca, Maara, Srba, Slovaka, Rumuna, Rusina, Jevreja itd.) koji
su iveli i ive na prostorima dananje
Vojvodine. Pri sastavljanju teksta autori
su imali ideju da, pored ve poznatih globalnih istorijskih dogaaja i procesa, ukau
i na odreene specifinosti i detalje koji
su bili iskljuivo u vezi s ovim prostorima.
Prikazane injenice i procesi uzeti su iz
istoriografije pomenutih naroda i verovatno e za nekoga predstavljati novinu, ali
e, u svakom sluaju, doprineti boljem
meusobnom upoznavanju. Prilikom prikazivanja politike istorije, autori broure
trudili su se da dogaaje smeste u drutveno-ekonomsko-kulturni okvir, kako

bi se dobila potpuna slika o deavanjima.
Pored meusobnog proimanja i dugog
zajednikog ivota i saradnje, ovdanji
narodi su u svojoj istoriji imali i teke periode, pre svega u vreme ratova. Namera
autora bila je da i sukobe, koji su bili deo
nae stvarnosti, prikau objektivno i iz
vie aspekata. Trebalo bi da se naglasi da
je i u vreme tekih dana bilo trenutaka
vrednih pamenja, kao i primera saradnje.
***
Tekst ove broure sastoji se iz tri dela.
Svako poglavlje predstavlja jednu zaokruenu celinu. Posle kratkog uvoda o ideji,
nazivu, granicama i istoriji prostora dananje Vojvodine pre pojave Turaka, slede
poglavlja:
prvo poglavlje prikazuje period od
pada Srpske despotovine (1459) do smrti
cara Josifa II (Joseph II, 1790);
drugo poglavlje predstavlja period tzv.
dugog XIX veka, tj. od smrti cara Josifa II
(1790) do Prvog svetskog rata;
u treem, poslednjem poglavlju, opisuje se razdoblje od Prvog svetskog rata
(1914), pa sve do danas, sa posebnim osvrtom na kulturu i umetnost u Vojvodini.
Pored tekstualnog dela hronoloke tabele i kratkih biografija znaajnih linosti,
mnogobrojna pitanja, takoe, pomau pri
proveri znanja i pripremi za takmienje, a
sve zajedno doprinosi boljem meusobnom upoznavanju i skladnijem zajednikom ivotu!
UVOD
1. IDEJA, NAZIV, POJAM I

GRANICE VOJVODINE
Naziv Vojvodine i njene granice rezultat
su istorijskog razvoja. Kroz istoriju, razliite teritorije nazivane su vojvodinom (u
Poljskoj se i danas tako naziva jedan nivo
teritorijalne organizacije). U istoriji Srba
Vojvodina ima specifino znaenje. Ona je
simbolizovala tenju Srba da postignu
autonomiju na odreenoj teritoriji unutar
Ugarske (Maarske).1
Ta ideja nije bila strana Srbima, jer je
odreeni nivo autonomije bio zagarantovan i pre formiranja teritorijalne jedinice
sa tim imenom. Vojvodina nije znaajna
samo za Srbe; ostali narodi su je takoe
prihvatili kao pokrajinu u kojoj mogu da
ostvare svoje zajednike, kao i posebne
interese.
1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

Ideja o stvaranju Vojvodine, kao autonomne srpske oblasti u okviru Habz-
burkog carstva, postoji jo od doseljenja

Srba pod vostvom Arsenija III arnojevia, a predstavljena je prvi put na
Crkveno-narodnom saboru u Baji 1694.
godine. Na Saboru u Temivaru 1790.
godine formulisan je glavni zahtev da se
Srbima na osnovu njihovih privilegija
odredi posebna teritorija, do ega i je
dolo u periodu od 1849. do 1860. godine.
Dakle, Vojvodina se, u obliku drugaijem
od dananjeg, ostvarila prvi put u XIX
veku. Tada formirano Vojvodstvo Srbija i
Tamiki Banat bilo je srpsko samo kada je
re o nazivu. Naime, u njemu je ivelo najvie Rumuna, zvanini jezik bio je nemaki, a sedite vojvodstva bilo je u Temivaru. Trebalo bi naglasiti da je to bilo
vreme apsolutizma (Bahov apsolutizam) i
potpune centralizacije vlasti u Habzburkom carstvu, znai i na prostorima
dananje Vojvodine. Nakon pada Bahovog
apsolutizma zapoeta je decentralizacija
vlasti u Austriji i Ugarskoj koja se, posle
kraeg zastoja, nastavila i posle zakljuenja Austrougarske nagodbe. U to vreme,

GRANICE VOJVODINE
1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine
1 Izrazi Maarska i Ugarska su sinonimi. Nije neobino da za narod ili zemlju postoji vie naziva.
Na latinskom jeziku se Maarska nazivala Hungaria, dok se u maarskom jeziku, koji se, po pravilu,
nije koristio u slubenoj upotrebi, ustalio naziv Magyarorszg. Tradicionalni nazivi za Maare i
Maarsku razvili su se i ustalili na razliitim jezicima iz latinskog izraza Hungaria, te je naziv za
Maarsku u srpskom jeziku Ugarska, a za njen narod Ugri. Mada je naziv Ugri prestao da se upotrebljava, korienje pojma Ugarska ustalilo se zbog naglaavanja promena koje su se desile posle Prvog
svetskog rata. Tako se (i) u srpskoj istoriografiji pojam Ugarska koristio za Maarsku do 1918.
godine, dok se za kasniji period koristi izraz Maarska. Meutim poto sami Maari ne prave razliku
u nazivu svoje drave, mislimo da je prihvatljivo i u duhu tolerancije da i naziv Maarska koristimo za
celu njenu istoriju, jer to Maari smatraju tako primerenim.
KOLIKO SE POZNAJEMO

GRANICE VOJVODINE
1.2. Poreklo naziva Vojvodina

1.3. Granice Vojvodine
obnovljene su upanije u celoj Ugarskoj, a

tokom sedamdesetih godina XIX veka
ukinute su neke teritorijalne jedinice koje
su oformljene na osnovu privilegija jo u
feudalnom dobu (na naem prostoru to su
bile Vojna granica, Potiski krunski ditrikt, Velikokikindski ditrikt). U razdoblju dualistikog ureenja izgraena je
moderna dravna uprava u Ugarskoj, a
samim tim i na naim prostorima. Istovremeno, u raznim programima na saborima
pominjala se autonomna srpska oblast,
ponegde na nivou upanija, a ponegde na
nivou ire oblasti. To je izneto na Blagovetenskom saboru i u Bekerekom programu Miletieve stranke. Ovi zahtevi
ostali su osnovna taka srpskog nacionalnog programa sve do zavretka Prvog
svetskog rata i do formiranja Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra
1918. godine. Znaenje pojma Vojvodina
menjalo se tokom istorije, kao i teritorija
koju je obuhvatala. Kulturna i politika
elita Srba u junoj Ugarskoj, a kasnije i
drugih naroda, dala je svoj udeo u menjanju ovog pojma.
1.2. Poreklo naziva Vojvodina

Vojvodina je svoj naziv dobila na
Majskoj skuptini, odranoj u Sremskim
Karlovcima od 1. do 3. maja 1848. godine
(od 13. do 15. maja, po gregorijanskom
kalendaru), kada su narodni predstavnici
proglasili Srpsku Vojvodinu, a koja je 72.
lanom Oktroisanog ustava od 4. marta
1849. godine dobila naziv Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat. Srbi u njoj nisu mogli
na pravi nain da koriste svoju teritorijalnu samoupravu. Nakon pada Bahovog
apsolutizma drava je bila decentralizovana. Obnovljena je upanijska vlast u
Ugarskoj i Hrvatskoj, a Srpska Vojvodina
ukinuta je 27. decembra 1860. godine.
Svetozar Mileti ve u januaru 1861.
godine objavljuje Tucindanski lanak, koji
postaje program vojvoanskih Srba predstavljen na Blagovetenskom saboru 2.
aprila iste godine. Glavni zahtev Srba na

ovom saboru bio je ponovno dobijanje
autonomne srpske oblasti Vojvodine. Bekereki program iz 1869. godine samo se
implicitno pozivao na odluke Blagovetenskog sabora, koji je ostao osnovna
taka srpskog nacionalnog programa do
zavretka Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1.
decembra 1918. godine.
Nakon formiranja prve jugoslovenske
drave, naziv Vojvodina korien je meu
protivnicima unitarizma i centralizma koji
su se zalagali za veu ekonomsku samostalnost i upravne nadlenosti Vojvodine.
Vojvoanski Preanski pokret predvodio je
panevaki advokat, samostalni demokrata, Duan Duda Bokovi.
Nakon Drugog svetskog rata formirana
je Autonomna pokrajina Vojvodina, kao
sastavni deo Republike Srbije, s ciljem
ouvanja nacionalne i kulturne arolikosti
Bake, Banata i Srema.
1.3. Granice Vojvodine

Granice Vojvodine su nastajale i menjale se tokom istorijskog razvoja. Dananje granice Republike Srbije prema Maarskoj i Rumuniji definisane su nakon
Prvog svetskog rata. Granini sektor u
Baranji, Bakoj i Banatu utvren je izmeu 1919. i 1923. godine. Ugovorom o primirju izmeu srpske i maarske vojske,
potpisanim u Beogradu 13. novembra
1918. godine, srpska vojska zaposela je
liniju BarPeujBajaSegedin, a na
istoku liniju AradLugoKaransebeMehadijaOrava.
Pariskim mirovnim ugovorom, koji je sa
Maarskom potpisan u dvorcu Trianon 4.
juna 1920. godine, srpske jedinice bile su
prinuene da se do 20. avgusta 1921.
godine povuku iz veeg dela Baranje i tzv.
Bajskog trokuta. Nezadovoljni takvim
reenjem, Hrvati i Srbi iz Baranje proglasili su nezavisnu Baranjsku republiku,
koja je nakon povlaenja srpske vojske
UVOD
bila ukinuta. Deo slovenskog stanovnitva zalagao se za Kraljevinu SHS.

Razgranienje sa Rumunijom okonano
je 1923. godine, ali konture granine linije
povuene su jo 1919. godine, te je Kraljevini SHS pripala treina povrine Banata
uz Tisu i Dunav.
Nekadanja republika granica, a danas
dravna granica sa Republikom Hrvatskom, povuena je nakon zavretka Drugog svetskog rata, kada je, potujui naelo etnike veine, Hrvatskoj pripao jugoslovenski deo Baranje i zapadni Srem,
dok je istoni Srem prikljuen Vojvodini,
to jest Srbiji.
Prostor dananje Vojvodine tako je uao
u sastav nove drave koja je kasnije nazvana Jugoslavijom. Autonomna Pokrajina
Vojvodina formirana je tek posle Drugog
svetskog rata zbog svojih specifinosti u
nacionalnom, konfesionalnom, ekonomskom i drugom smislu, kao deo Republike Srbije, s ciljem da se ouva nacionalna i kulturna arolikost Bake, Banata i
Srema. Takva Vojvodina postoji i danas.
Administrativna granica pokrajine prema centralnoj Srbiji odreena je tako da
su optine Zemun i Novi Beograd u jugoistonom Sremu i deo optine Palilula u
jugozapadnom Banatu pripojeni Gradu
Beogradu. Za uzvrat, Vojvodini je prikljueno est sela u Mavi.
Stanovnitvo Vojvodine doseljavalo se
tokom istorije sa raznih strana, zato se
njena istorija moe shvatiti samo imajui
u vidu uticaj optih evropskih, balkanskih
tokova na istoriju Srbije i Ugarske, neto
manje Rumunije i Hrvatske, kao i na
istoriju svih naroda koji ive u njoj.
***
2. ISTORIJA PODRUJA
BUDUE VOJVODINE PRE
POJAVE TURAKA
2.1. Kratak pregled istorije
Vojvodine do kraja IX veka
2. ISTORIJA PODRUJA
BUDUE VOJVODINE PRE
POJAVE TURAKA
2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka
Teritorija Vojvodine u geografskom

smislu pripada Karpatskoj niziji. Tok
Dunava, blizina Balkanskog poluostrva,
venac Karpata veoma su znaajni za njenu
istoriju. Naseljevanja u preistoriji najee
su poinjala upravo sa Balkana, a esto je
tako bilo i u kasnijim razdobljima. Na Karpatima su izvori veine reka koje teku
kroz Panonsku niziju, a uglavnom se ulivaju u Dunav, koji je od davnina povezivao udaljene teritorije Evrope.
Na teritoriji Vojvodine nema ostataka
ljudi iz paleolita, iako takvih tragova ima u
Karpatskoj niziji i na Balkanu. Mada ima i
starijih nalaza, sigurno je da su neandertalci stigli u Karpatsku niziju u periodu
140-130.000 godina p.n.e.
Period mezolita u Karpatskoj niziji trajao je u periodu od 8.000. do 3.500. godine
p.n.e. Pored Dunava bila je razvijena
veoma poznata rano neolitska vinanska
kultura, koja je bila okrenuta ka reci i ija
nalazita se nalaze na desnoj obali Dunava. Oko 3500. godine p.n.e. pojavila se
kereka (Kere-Krs-Kri) kultura, u
kojoj se, pored ribarstva, pojavljuje i poljoprivreda. Poto se narod Kere kulture
bavio i stoarstvom, njihova kultura se irila i verovatno je tada teritorija dananje
Vojvodine masovnije naseljavana.
Od XXVI do XIX veka p.n.e. postojalo je
bakarno doba u Karpatskoj niziji. U ovom
razdoblju najznaajnije kulture su tisapolgar i kasnija bodrogkeresturska.
Bronzano doba trajalo je otprilike od
1900. do 900. godine p.n.e. U ovom razdoblju pojavili su se novi itelji u Karpatskoj niziji, a najznaajnija kultura je
toseg (Tszeg). Tada se ve poelo koristiti ralo za obraivanje zemlje, te se sto-
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. ISTORIJA PODRUJA
BUDUE VOJVODINE PRE
POJAVE TURAKA
2.1. Kratak pregled istorije
Vojvodine do kraja IX veka
10
arstvo razvijalo, a pojavile su se i nove

grane privrede, trgovina i zanatstvo.
Tekovine gvozdenog doba stigle su u
Panonsku niziju sa zapada. Ta kultura naziva se haltatskom kulturom. Prouavanje
ove kulture oteava tadanji nain sahranjivanja; pokojnike su spaljivali i pepeo u
urnama polagali u zemlju. Gradili su
utvrenja od zemlje. Tadanje drutvo
bilo je ve izdiferencirano na vladajui
sloj, sloj ratnika i robove i sluge.
Oko 550. godine p.n.e. Skiti naseljavaju
Panonsku niziju. Postoje i pisani izvori o
njima, koje su napisali Grci. Naseljavali su
istone delove Balkana i nisu unitili
starosedeoce, nego su se stopili s njima.
Oko 300. godine p.n.e. pojavili su se
Kelti, a najznaajniji za teritoriju Vojvodine meu njima bili su Skordisci. Kelti su
u vie navrata uticali na prilike u Panonskoj niziji. Njihova kultura je razvijena
latenska kultura. Koristili su elini srp i
elino ralo, grnarstvo im je bilo razvijeno, a trgovina vrlo iva, naroito sa Rimljanima. U ovom razdoblju pojavio se narod Panona, po kojima je podruje dobilo
naziv, tj. po kojima su Rimljani nazvali
novoosvojenu teritoriju. Pored navedenih,
u celoj Karpatskoj niziji ivelo je jo desetak naroda.
Rimljani su u I veku p.n.e. proirili i
uvrstili svoju vlast na Balkanu i u Karpatskoj niziji. Poetkom nove ere uspostavili su vlast do Dunava i pobili sve koje
su Iliri i Kelti pokrenuli na ustanak. Ipak,
nisu uspostavili vlast na levoj obali Dunava (izuzetak je Erdelj, gde su bili prisutni
vie od jednog veka), tako da podruje
Bake nije pripadalo Rimskoj imperiji. U I
veku p.n.e. je deo teritorija na levoj obali
Dunava uao u sastav velikog dakog plemenskog saveza pod vostvom kralja
Bojrebista (Burebista). Daani su, kao i
Kelti, bili nosioci latenske kulture i smatraju se precima rumunskog naroda.
Rimski osvajai nisu unitili starosedeoce, mada su svi starosedeoci morali da

prihvate organizaciju rimskih vlasti.
Takoe, poeo je dugotrajan proces romanizacije. Rimljani su primali obeleja kultura sa kojima su se susretali, a ostali narodi primali su obeleja rimske kulture, iji
je znaaj bio presudan. Na teritoriju pod
upravom Rimljana stizali su itelji iz skoro
svih delova imperije. Religije koje su stizale sa istoka bile su veoma znaajne.
Provincija Panonija je cvetala, a u III veku
n.e. odigrala je presudnu ulogu u burnom
razdoblju estih borbi za carski presto.
Vie careva je poreklom bilo iz Panonije.
Istovremeno, ve od 20. godine n.e, na
granicama Rimske imperije, pogotovo u
Bakoj, pojavili su se Sarmati i Jazigi, narodi iranskog porekla. Ovi konjaniki narodi iveli su u plemenima, od kojih je
jedno pleme imalo vodeu ulogu. Ve od
II veka n.e. poveava se pritisak germanskih naroda. Rimljani su osvojili Dakiju
poetkom II veka n.e. Rimska provincija
Dakija je obuhvatala delove dananje
Rumunije: Transilvaniju (Erdelj), Banat i
Olteniju. Od oblasti koje se danas nalaze
u sastavu Vojvodine rimskoj provinciji
Dakiji je pripadao juni deo Banata. Rimljani su 271. godine izgubili Dakiju
(Erdelj). Posle toga, na teritoriji koju danas nazivamo Vojvodinom pojavljuje se
novi narod , Alani.
Rimljani su se morali odrei provincije
Panonije u IV veku, zbog novog talasa
seobe naroda koju su pokrenuli Huni
prelaskom preko Volge 375. godine.
Pored germanskih naroda, meu kojima
su Goti najznaajniji, naseljavaju se i
Alani. U V veku je sve vie Germana u
Panonskoj niziji, ali ve od poetka V veka
Huni imaju vodei poloaj. Izmeu 401. i
410. godine Huni zauzimaju Alfeld
(Alfld) i prebacuju centar svoje drave
izmeu Dunava i Tise. Posle smrti Atile,
germanski narodi su se osamostalili i
UVOD
podelili meu sobom Panonsku niziju.

Sami Huni su se, takoe, razjedinili, te
deo njih naputa Karpatsku kotlinu i
odlazi prema istoku i jugu.
Ostrogoti su 456. godine stekli dominaciju u Panonskoj niziji, ali su je ve 471.
godine izgubili zbog napada na Italiju. Njihovo mesto preuzimaju Gepidi, a njih pobeuju Langobardi u savezu sa Avarima
568. godine. Langobardi (po kojima je
Lombardija dobila ime) u isto vreme i
naputaju Panonsku niziju zbog straha od
Avara.
Dolaskom Avara nastaje relativna stabilnost. Ono to su Germani bili za Hune, to
su Sloveni bili za Avare. Zajedno sa Avarima, Sloveni su naselili Panonsku niziju i
ili u pohode na Vizantiju. Avari su 582.
godine zauzeli Sirmium, koji je bio jedan
od centara pozne rimske imperije i koji je
poznati istoriograf Amijan Marcelin
(Ammianus Marcellinus) nazvao majkom
svih gradova.
Avari su 626. godine doiveli neuspeh
kod Carigrada. Sloveni su ve i pre toga
naseljavali Balkan i stigli ak i na Peloponez. Iako se Avarski kaganat nije raspao, Sloveni, nezavisno od Avara, vode
pohode i naseljavaju se na Balkanu. Bugarska drava formirana je 680. godine.
Posle naseljavanja Bugari ugroavaju
vlast Avara i Vizantinaca. Franci su 796.
godine poveli odluujui pohod protiv
Avara i porazili njihovu dravu, optereenu unutranjim borbama. Franci su
zaposeli teritoriju do Dunava, dok su
Bugari proirili vlast do Tise. Podruje
izmeu te dve reke opustelo je tokom IX
veka, mada tada pristie novi talas Slovena. U zapadnom delu Panonske nizije
Sloveni pod vostvom Pribine i Kocelja
stvaraju svoju kratkotrajnu dravu (840870). Veruje se da je Panonsku niziju
opustoio pohod Franaka i Bugara. Ostaci
Avara i Sloveni iveli su u manje vrstim
zajednicama, to je Maarima omoguilo
naseljavanje i brzo organizovanje vlasti.
2.2. Vojvodina od doseljavanja

Maara do turskih osvajanja
Podruje dananje Vojvodine (Baka,
Banat i Srem) tokom istorije bilo je zahvaeno mnogim velikim seobama razliitih naroda. U srednjem veku (od dolaska
Maara u Panonsku niziju, 896. godine) i
novom veku, osim u periodu vladavine
Turaka (15261699), sve do 1918. godine
nalazio se u okviru Kraljevine Maarske
(Ugarske). Nazivano je Junom Ugarskom i uglavnom je bio ukljueno u sistem maarskih upanija (Kraovska,
Kovinska, Tamika, Torontalska; Baka
se nalazila u okviru Bake i Bodroke
upanije, a Srem je bio u sastavu Sremske
i Vukovske upanije), koje su se u odreenim periodima menjale nazive i
granice. Ve od srednjeg veka, posebno
od XVIII veka, ovaj prostor, nacionalno i
konfesionalno gledano, bio je meovit.
Mada nema pouzdanih izvora, pretpostavlja se da je na ovom podruju ivelo
maarsko, slovensko i rumunsko pravoslavno i katoliko stanovnitvo. Pretpostavlja se, takoe, da je srpsko stanovnitvo ivelo najvie u junom Banatu i
Sremu, a hrvatsko, koje se sluilo ikavicom, u zapadnom i severnom Sremu.
U srednjem veku Ugarska je bila znaajna drava. Valadajua dinastija Arpadovi
imala je iroku lepezu politikih i porodinih veza. Prvi kralj Ugarske Stefan
Sveti (Szent Istvn 10001038) u svom
delu Opomene (Intelmek) napisao je svom
sinu: Drava sa jednim jezikom i jednim
obiajem je slaba i ranjiva. Zato ti sine
nareujem, da pridolice sa dobrim namerama podrava i ceni, da bi kod tebe
radije boravili, nego drugde stanovali
Zaista, koliko se moe uoiti iz istorijskih
izvora, u Ugarsku su dolazili iz svih krajeva Evrope, a Arpadovii su sticali porodine veze u svim krajevima Evrope, te i u
Srbiji. Jo pre nego to je Srbija postala
kraljevina, Bela II Slepi (II. Vak Bla
11311141) oenio se Jelenom (Ilona),
2. ISTORIJA PODRUJA
BUDUE VOJVODINE PRE
POJAVE TURAKA
11
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. ISTORIJA PODRUJA
BUDUE VOJVODINE PRE
POJAVE TURAKA
12
kerkom velikog upana Uroa. Ona i

njen brat Belo imali su vanu ulogu na
ugarskom dvoru, upravo i zbog slepila
Bele II. Kasnije, u vreme borbe Dragutina i Milutina, Dragutin (12761282) se
priklonio Arpadoviima dobivi princezu
Katarinu (Katalin)za enu.
Srpski vladari enili su se esto enama
iz vladarskih i plemikih porodica susednih zemalja, to je posebno uvrivalo
saveze meu dravama i doprinosilo stabilnosti dobrosusedskih odnosa. Izvesno
je da su enidbe srpskog kralja Dragutina Nemanjia ugarskom princezom
Katarinom (Katalinom) u XIII veku i
kneza Mihajla Obrenovia ugarskom
groficom Julijom Hunjadi (Hunyadi
Julia) u XIX veku imale takav karakter.
Veze u srednjem veku esto su se menjale, jer su se i interesi Srbije, Bugarske,
Vizantije (koji su meusobno esto bili
veoma povezani) i Ugarske menjali, tako
da su se periodi saradnje i sukoba brzo
smenjivali. Meutim, pojavom Turaka
Osmanlija situacija i odnosi Ugarske i
Srbije menjaju se sutinski. Pod naletima
Osmanlija postepeno slabi Vizantijsko
carstvo, nestaje Bugarska, Srbija gubi
svoje teritorije, te sredinji deo sred-
njovekovne Srbije postaje sve ugroeniji.

Vladari balkanskih zemalja i Ugarske
shvatili su da moraju da udrue svoje
snage (mada su ih Turci dosta esto i
uspeno razdruivali), jer su samo tako
imali ansu za efikasnu odbranu. Ideja
udruivanja je uglavnom sprovedena u
delo, ali ni udruene snage nisu bile
dovoljne da zaustave ogromno, tada
veoma razvijeno i moderno, Osmanlijsko
carstvo. Nastao je period teak za sve
stanovnike Balkana i Ugarske. Srpska
drava nestaje, a Ugarska gubi najvei
deo teritorije, te je, svedena na minimum,
ukljuena u zemlje Habzburgovaca.
Migracije menjaju etniki sastav ovih teritorija; neki gusto naseljeni predeli postaju
pusti, a civilizacijska dostignua srednjovekovne Srbije i Ugarske uglavnom
nestaju.
U ovom tekom razdoblju nastaje organizacija Srba, sa crkvom koja je promenila
svoju ulogu i tako obezbedila vievekovni
opstanak i bez drave. Istovremeno, teritorija budue Vojvodine manje je naseljena zbog estih pohoda i lokalnih arki.
Ova tragedija doprinee tome da Vojvodina, usled estih migracija, postane multietnika i multikonfesionalna sredina.
I POGLAVLJE
OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE
(1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II
(1790)
azdoblje od skoro tri i po veka bilo je teko za stanovnike koji su iveli na

prostoru dananje Vojvodine. To podruje je prvo pripadalo Ugarskoj kraljevini, da bi posle Mohake bitke (1526) i sloma srednjovekovne maarske
drave dolo pod tursku vlast, pod kojom je ostalo skoro 150 godina. Pri
kraju XVII veka, u vreme Velikog bekog rata, ovo podruje bilo je poprite
mnogih bitaka izmeu austrijske i turske vojske. Od turske vlasti osloboeno je na
poetku XVIII veka, te se tada moglo zapoeti sa obnovom, naseljavanjem i inkorporacijom Habzburkoj monarhiji.
1. OD PADA SRPSKE
DESPOTOVINE (1459)
DO MOHAKE BITKE (1526)
do Mohake bitke (13961526) branili su

se zajedniki u Srbiji ( u Pomoravlju) i
junoj Ugarskoj.
1.1. Prodor Osmanlija i posledice
1.2. Srem i Banat pod prvim

naletima Turaka
Prodor Osmanlija na Balkansko poluostrvo i njihovo razaranje srpske feudalne

drave tokom druge polovine XIV veka
(Marika bitka 1371. godine, Kosovska
bitka 1389) otvorili su put osmanlijskom
nadiranju ka Ugarskoj i Srednjoj Evropi.
Usled turskih napada, srpsko stanovnitvo selilo se sve severnije od Save i Dunava, u tadanju Ugarsku, na dananje
podruje Srema, Banata i Bake. Te
seobe su od kraja XIV do kraja XVIII veka
bile konstanta istorije Balkana i Podunavlja. Prodor Turaka u basen Podunavlja produbio je vievekovne sukobe hrianske i
islamske civilizacije. Posle bitke kod
bugarskog grada Nikopolja (1396),
granicu tog sudara svetova predstavljalo
je podruje severno i juno od Save i
Dunava. Srbi i Maari, predvoeni svojim
srednjovekovnim elitama, od Nikopoljske
Posle poraza evropskih krstaa kod

Nikopolja na Dunavu, turske akindije
(laka konjica) upale su u Srem i opustoile Zemun i Mitrovicu. To pustoenje
bilo je znak ugarskom kralju Sigismundu (Zsigmond) da pone da gradi
ugarski odbrambeni pojas, sa osloncem
na severnoj Srbiji i rekama Savi i Dunavu.
ivo tkivo tog bedema bile su ete
ugarskih feudalaca, brojni avanturisti i
najamnici koji su dolazili iz Evrope, kao i
Srbi koji su, zajedno sa svojom vlastelom
ili stihijski, beali pred turskim pustoenjima, prelazili Savu i Dunav u prvoj polovini XV veka i voljom istorije postajali vojnici na granici.
U Banat su 1395. godine stigli Andreja i Dmitar, sinovi srpskog kralja
Vukaina, a braa kralja Marka (Kralje-
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

BITKE (1526)
1.1. Prodor Osmanlija i posledice
1.2. Srem i Banat pod
prvim naletima Turaka
13
KOLIKO SE POZNAJEMO

BITKE (1526)
1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj
1.4. Ulazak srpskih feudalaca u
ugarsku vlastelu, njihovi posedi u
Ugarskoj i prve srpske seobe
1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o
zajednikim borbama
via Marka) koji je kao vazal turskog sultana Bajazita iste godine poginuo u bici
na Rovinama. Andreja je poslednji put
pomenut 1399. godine, a Dmitar se u razdoblju izmeu 1404. i 1407. godine pominjao kao upan Zarandske upanije i
kastelan (zapovednik grada) Vilagoa
(Vilgos), grada koji se danas zove irija
(iria) i nalazi u Rumuniji.
1.3. Prvi srpski despot

u Ugarskoj
Prekretnicu u gradnji odbrambene linije Ugarskog kraljevstva prema Turcima
predstavljalo je vazalstvo srpskog despota
Stefana Lazarevia prema ugarskom
kralju
Sigismundu,
uspostavljeno
1403/04. godine. Taj vazalni odnos predstavljao je zajedniko ukljuivanje vrha
srpskog i ugarskog saveza u odbranu.
Ovim aktom udruile su se odbrambene
moi dve feudalne drave protiv osmanlijskog nadiranja. Vazalni odnos uvren
je ulaskom srpskog despota u red vitezova Zmajevog reda 1408. godine u Budimu,
kao i dodelom poseda ugarskog vladara
srpskom vladaru 1411. godine. Pored
poseda u okolini Debrecina (Debrecen) i
Satmara (Szatmr), despot Stefan Lazarevi dobio je nove u Torontalskoj (Bekerek i Beej) i Bodrokoj upaniji (Apatin,
Aranjan). Njih je, po odredbama ugovora
u Tati iz 1426. godine, zadrao i naslednik
despota Stefana, ura Brankovi. On
je kasnije od kralja Sigismunda dobio
posed Hevizvel (Hvzvlgy) kod Budima, gradove Munka (Munkcs) i Bereg
(Breg), a moda i Tokaj, Talju i Regen na
gornjoj Tisi.
in Stefana Lazarevia sledie mnogi
despoti, te e postati deo ugarske vlastele.
1.4. Ulazak srpskih feudalaca u

ugarsku vlastelu, njihovi posedi u
Ugarskoj i prve srpske seobe
Na posede srpskih despota u Ugarskoj,
ali i drugih srpskih feudalaca, doseljavali
14
su se Srbi i zapoljavali se kao vojnici,

inovnici, sluge, zanatlije, carinici i sudije.
Ova imanja srpskih feudalaca u Banatu i
Sremu dobijala su tokom XV veka sve
znaajniju vojniku ulogu u krvavom ratu
na granici. U vojske srpskih despota i u
slubu na njihovim imanjima u Ugarskoj
stupali su i Maari. U slubi despota
ura Brankovia bili plemii iz porodica Kalai (Kllay), Sakolji (Szakolyi) i
aholji (Csaholyi).
Srpske seobe preko Save i Dunava u
prvoj polovini XV veka nisu bile tako
masovne kao one posle pada Srpske
despotovine (1459). Ta kretanja stanovnitva bila su jedva primetna, ali su
uveala srpski ivalj u Sremu i Banatu.
Dokument iz 1433. godine svedoi o izmeanosti katolika i pravoslavaca oko Kovilja, Kovina i Hrama (mesta na obali Dunava). Posle prvog pada Smedereva pod
tursku vlast 1439. godine, Srbi iz Kovina
napustili su svoj grad i otili dalje u
Ugarsku, na ostrvo epel (Csepel) kod
Budima.
Srpski despoti ulazili su u red ugarskog
plemstva dobijanjem imanja u Ugarskoj,
prihvatajui sva prava i obaveze koje su
im pripadale kao delu vladajueg stalea
ugarskog drutva. Imali su palatu u
Budimu, uestvovali u svim dvorskim ceremonijama koje je prireivao ugarski
kralj, a despot Stefan Lazarevi bio je
upan Torontalske, Bodroke i Satmarske
upanije. U svim ratnim pohodima ugarskog vladara uestvovali su i srpski
despoti kao njegovi vazali, tako da su
odredi despota Stefana Lazarevia ratovali 1421. godine protiv ekih husita.
Ispunjenje vazalnih obaveza bilo je primarno u ideologiji i vrednosnom sistemu
srednjeg veka.
1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o

zajednikim borbama
Srpsko istorijsko i mitsko pamenje
poelo je tek posle Kosovske bitke
(1389), kada su Osmanlije, razaranjem
OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)
srpskog feudalnog drutva, Srbe uinile

aktivnim uesnicima istorije. Izraz tog
narodnog pamenja bila je epska pesma.
Ulazak u epsku pesmu predstavljao je za
narod ulazak u istoriju. Turska pustoenja
i razaranja ostala su duboko urezana u
srpsku mitsku i istorijsku svest, kao i
hrianske vojskovoe, bez obzira na
etniko poreklo, koje su se napadima
Turaka odupirale. To pamenje nije iskljuivo srpsko, ve je, sa izvesnim razlikama,
deo i rumunske i bugarske i ugarske
tradicije. Heroji tog pamenja razliitog
su porekla, a svi ih svojataju. U eposi prve
polovine XV veka, zajedniki rat protiv
Turaka bio je osnovni in proimanja srpsko-maarskog istorijskog pamenja.
1.6. Odbrana Beograda

i seanje na nju
Najsvetliji trenutak u odbrani i zajednikoj borbi bila je uspena odbrana
Beograda (tada nazivanog i Nndorfehrvr) 1456. godine. Janko Hunjadi
(Hunyadi Jnos) i Ivan Kapistran (Giovanni di Capestrano) stigli su u pomo
posadi. Zahvaljujui srei i izvanrednoj
snalaljivosti Hunjadija izvojevana je
pobeda nad mnogo jaim protivnikom.
Rat i odbrana Beograda jednako su
ugrozili srpski i maarski narod. Zato su
u srpskoj epskoj pesmi ostali ugarske
vojskovoe i plemii koji su u prvoj
polovini XV veka vodili zajedniki rat na
granici hrianskog i islamskog sveta.
Zapovednik Beograda Mihalj Silai
(Szilgyi Mihly) pojavio se u srpskoj
epskoj pesmi kao Mihailo Svilojevi;
tamiki upan i znameniti krajinik,
firentinski plemi Filip de Sholaris
(Pipo Spano, Pipo od Ozore) u epskoj
pesmi se pominje kao Filip Madarin, a
simbol hrianskog rata protiv islama u
prvoj polovini XV veka, Jano (Janko)
Hunjadi, zabeleen je u srpskoj mitskoj i
istorijskoj svesti i epskoj pesmi kao Sibinjanin Janko, a kod Rumuna kao Iancu
de Hunedoara. Jano (Janko) Hunjadi je bio pripadnik sitnog plemstva, iji su

preci stigli u Ugarsku (Erdelj) iz Vlake.
Zajednika srpsko-maarska borba na
granici protiv Osmanlija imala je zajednike mitove i zajedniko pamenje. Verski inilac (hrianstvo) u XV veku bio je
iznad nacionalnog, a verski rat kao srednjovekovni motiv (hrianstvo-islam)
inio je hrianske narode bliskim.

BITKE (1526)
1.6. Odbrana Beograda
i seanje na nju
1.7. Pad Srpske despotovine
i posledice
1.8. Vojniki nain ivota postaje
trajna karakteristika Srba
1.7. Pad Srpske despotovine

i posledice
Pad Srpske despotovine (1459) pokrenuo je masovne srpske seobe u junu
Ugarsku. Ugarski vladar Matija Korvin
(Korvin Mtys) podsticao je te seobe
koje su stvarale ivi tit na granici svetova.
Usled opte nesigurnosti, maarsko
stanovnitvo june Ugarske povlailo se
na sever drave. Srpski doseljenici naseljavali su opustela zemljita, neki su nastavili put ka severu, ali veina doseljenika
je prihvatila vojniku ulogu. Ove seobe
bile su delom stihijske (bekstvo pred
Turcima), delom organizovane (dogovoren prelaz srpske vlastele u Ugarsku) ili
su se javljale kao posledica upada
ugarskih vojski u Srbiju, sastavljenih od
srpskih i ugarskih eta.
1.8. Vojniki nain ivota postaje

trajna karakteristika Srba
Pretvaranje srpskog naroda u vojniki
narod zapoelo je usled turskog razaranja
srpskog feudalnog sistema. Neprekidni
ratovi sa Osmanlijama na podruju jugoistone Evrope poveali su potrebu za
najamnom vojskom. Turska najezda razbila je srpsko feudalno drutvo, oslobodila srpski narod vezanosti za posed i
nainila ga dinaminim. Tokom seoba,
srpski narod prolazio je kroz istorijsku
metamorfozu seljaka u ratnika, najvidljiviju na tlu june Ugarske. Krajem XV veka
u ugarskim zemljama bilo je od 10000 do
15
KOLIKO SE POZNAJEMO

BITKE (1526)
1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u
Ugarskoj
1.10. Srbi na ostalim bojitima u
slubi ugarskih kraljeva
12000 srpskih najamnih vojnika. Najee

su ratovali u vojskama srpskog i ugarskog
plemstva, a sluili su i kao vojnici na rekama (nasadisti ili ajkai) i kao laka konjica
(husari). Tromesena plata lakog konjanika bila je 1481. godine deset zlatnika, a
dvadeset godina kasnije srpski laki konjanici dobijali su od osam do deset zlatnika godinje. Tako je priliv srpskih ratnika
u seobama i masovan ulazak Srba u
vojniki stale smanjio platu najamnika u
oblasti Podunavlja, na mestu stalnog
ratnog sukoba.
1.9. Usamljena Ugarska

u ratu protiv Osmanlija
i srpski despoti u Ugarskoj
Padom Srpske despotovine i ostalih
balkanskih saveznika, Ugarsko kraljevstvo izgubilo je tampon zonu prema Turcima i nalo se u neposrednom dodiru sa
turskim krajikim etovanjem. Ugarski
kralj Matija Korvin uvideo je odmah da
je potrebno preseljenje ugledne srpske
vlastele, iskusne u ratu sa Turcima, u
granina podruja na jugu Kraljevine. U
Ugarsku je 1464. godine prelo nekoliko
snanih, znaajnih linosti koje su u
narednim decenijama odredile istoriju
malog rata na granici. Sin slepog Grgura
Brankovia, a unuk despota ura, Vuk
Grgurevi (u epskoj poeziji Zmaj Ognjeni Vuk), dobio je posede u Sremu
(Kupinovo, Irig, Berkasovo) i Banatu
(Bekerek). Braa Jakii, Stefan i Dmitar, sinovi vojvode Jake, pristigli iz
Pomoravlja, dobili su posede u Pomoriju,
sa sreditem u Nadlaku. Milo Belmuevi, poslednji vojvoda despota uraa
Brankovia u Zeti i zapovednik grada
Meduna, dobio je imanja u bakom
Potisju.
U razdoblju od 1471. do 1503. godine na
granicama Ugarske i Turske trajao je
neprekidni rat prepun meusobnih upada, plenjenja i pustoenja. Zahvatio je
podruje izmeu Segedina i Kruevca, te
16
ono bilo izloeno nemilosrdnom raseljavanju. I u periodu zvaninog mira izmeu

dveju drava (15031521), ugarski (Srbi i
Maari) i turski krajinici nastavljali su
rat na granici svojim etovanjem. Junaci
malog rata bile su etovoe eljne plena i
nasilja. Banat i Srem bili su krvavo poprite sve do Mohake bitke 1526. godine, kada je granica sukoba hrianstva i
islama pomerena daleko na sever.
Srpski i ugarski krajinici ratovali su
zajedno protiv Turaka, pod zastavom
Ugarskog kraljevstva. U redovima ugarskih vojskovoa, posebno Pala Kiniija
(Kinizsi Pl) i Pala Tomorija (Tomori
Pl), bilo je mnogo Srba. Vuk Grgurevi,
Milo Belmuevi, velikai iz porodice
Jaki, despoti Jovan i ore Brankovi, despot Stefan Berislavi, Pal
Kinjii, Pal Tomori, er Moro (Mr
Gyrgy), velikai iz porodice Kihorvat
(Kishorvt) uestvovali su zajedniki u
ovom ratu. U bici na Hlebnom polju u
Erdelju 1479. godine borile su se zajedniki ete Pala Kiniija, Itvana Batorija
(Bthory Istvn) i brae Jaki. Pal
Kinii, Vuk Grgurevi i Jovan Jaki
1480/81. godine prodrli su do Kruevca i
odatle, milom ili silom, u Banat preveli
vie od 100.000 ljudi, to je jedna od
najveih srpskih seoba u istoriji. Tom prilikom, opustelo je oko 1000 sela u Srbiji, a
ugasilo se oko 20000 ognjita. ete
Belmuevia i Kihorvata provalile su
zajedniki u Srbiju 1500.godine, a sledee
godine ete despota Jovana Brankovia
i beogradskog bana era Mora.
1.10. Srbi na ostalim bojitima

u slubi ugarskih kraljeva
Srpske ete, kao vojska ugarskih feudalaca srpskog porekla, borile su se pod
zastavom ugarskog kralja na svim evropskim vojitima na kojima je ratovao. Stari
Milo Belmuevi u svom testamentu
1501. godine, navodi da je sluio kralju
Matejau u Sliziji (leziji). U periodu od
1487. do 1489. godine, srpski ratnici ratovali su pod Beom i Lincom. Dve godine
potom, ratnici Jakia i Belmuevia
borili su se na strani ugarskog kralja
Vladislava II (II. Ulszl) protiv Poljaka i
njegovog brata Jana Olbrehta (Jn
Olbrecht). Na osobenosti onovremene
srednjoevropske istorije ukazuje i injenica da je Matija Korvin, posle osvajanja
grada Kostolanja (Koszolny), preselio u
Srem 400 maarskih ena koje su husiti
drali u zatoenitvu da bi se udale za
tamonje Srbe.
1.11. Prvi traak verske

tolerancije i dalje
naseljavanje Srba
Bitna odrednica srednjovekovnog vrednosnog sistema bila je vera. Srednjovekovna Ugarska bila je katolika
drava, a Srbi pravoslavni narod. Hrianska tolerancija koju su izraavali ugarski
kraljevi XV veka bila omoguavala je
zajedniko ratovanje Srba i Maara protiv
Turaka. Papa Nikola V dozvolio je slobodu veroispovesti na imanjima srpskih
despota u Ugarskoj i gradnju devet pravoslavnih manastira, oko 1450. godine. Pod
uticajem ugarskog kralja Matije Korvina, papa Sikst IV je 1477. godine izdao
encikliku (poslanicu) u kojoj se trai tolerantan odnos prema pravoslavcima u
Ugarskoj. Odluke ugarskih sabora iz
1481. i 1495. godine oslobaale su pravoslavno stanovnitvo plaanja desetine
katolikim prelatima.
Srem, kao pogodan prostor za naseljavanje Srba, postao je naroito znaajan
kada ga je Matija Korvin 1463. godine
zatitio sistemom tvrava. Ovaj vladar bio
je veliki humanista i potovalac uenosti.
eleo je da postane rimski car, kako bi
mogao da organizuje (slino Sigismundu) odbranu od Turaka, ali u tome
nije uspeo. Radi jaanja granice ka Turcima, Matija Korvin obnovio je srpsku
despotovinu na podruju Srema (Vuk
Grgurevi, 1471). Zato su iz Furlanije u

Italiji 1486. godine u Srem stigli Angelina
Brankovi, ena slepog sina despota
ora, Stefana i njihovi sinovi ore i
Jovan. Oni su u Sremu od Matije Korvina nagraeni posedima. Sredite
Brankovia u Sremu bilo je Kupinovo,
gde su podigli crkvu posveenu sv. Luki.

BITKE (1526)
1.11. Prvi traak verske tolerancije i
dalje naseljavanje Srba
1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi
1.12. Gaenje titule despota,

srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski
odnosi
U periodu izmeu 1497. i 1499. godine,
despot ore zamonaio se i uzeo ime
Maksim. Despot Jovan uestvovao je
1501. godine u ratu protiv Turaka, ali je
sledee godine preminuo. Odlukom kralja Vladislava II (II Ulszl), titula despota i despotski posedi u Sremu pripali su
hrvatskom velikau Ivaniu Berislaviu. To je bio razlog to su monah Maksim i Angelina Brankovi napustili
Srem i 1504. godine uputili se u Vlaku.
Boravak Brankovia u Vlakoj od 1504.
do 1509. godine ojaao je srpskorumunske veze. Brankovii su 1507.
godine posredovali u sporu izmeu
vlakog vojvode Radula Velikog i moldavskog vojvode Bogdana III. Iste
godine, posredstvom Brankovia, u
Trgovite u Vlakoj dospeo je prvi srpski
tampar iz cetinjske tamparije jeromonah Makarije. U vreme njegovog boravka
u Vlakoj od 1507. do 1512. godine tampane su prve rumunske knjige. Vlaki
vojvoda Radul Veliki postavio je Maksima Brankovia za mitropolita.
Posle smrti Radula Velikog, Angelina
i Maksim Brankovi vratili su se u
Srem. U razdoblju od 1509. do 1514.
godine posvetili su se gradnji svoje zadubine, najpoznatijeg frukogorskog manastira Kruedola, u kojoj su uestvovali i
nadlaki plemii iz porodice Jakia i
vojvoda Vlake Njagoje Basarab.
Hrvatski velikai Berislavii su 1504.
godine postali srpski despoti. Despot
17
KOLIKO SE POZNAJEMO

BITKE (1526)
1.13. Doin ustanak
1.14. Propast srednjovekovne
Ugarske, gubitak june odbrambene
linije sa Beogradom
1.15. Mohaka bitka
i raspad Ugarske
Ivani oenio se udovicom despota

Jovana Brankovia, Jelenom, koja je
poticala iz porodice Jaki. Postao je
zatitnik pravoslavne crkve u Ugarskoj, u
poveljama se potpisivao po milosti
Boijeju despot srpski. Njegov sin Stefan
Berislavi nosio je titulu srpskog despota
sve do pogibije u borbi protiv Turaka
1535. godine.
1.13. Doin ustanak

Naleti Osmanlija i unutranji sukobi u
Ugarskoj podstakli su 1514. godine
ustanak era Doe (Dzsa Gyrgy).
Vojska sastavljena od ljudi sa margine
ugarskog feudalnog drutva, prikupljena
za krstaki rat protiv Turaka, okrenula se
protiv ugarskih velikaa. Krstai era
Doe te 1514. godine opustoili su Bekerek, Beej, Titel, abalj, Futog, Petrovaradin, Slankamen, erevi i Banotor.
Krstaima su se u Slankamenu pridruili i
nasadisti, preteno Srbi.
Srbi, Maari i Rumuni nali su se zajedno u ustanku era Doe u suprostavljenim vojskama. U vojsci era Doe
bilo je puno Srba, a jedan od voa krstaa
zvao se Radoslav. U plemikim etama
takoe su ratovali srpski i maarski
plemii. Jakii iz Nadlaka (Nagylak, Nadlac) borili su se protiv krstakih eta koje
su ugroavale njihove posede. Staleka
pripadnost, kao i verska, bile su u srednjem veku bitnije injenice od etnike pripadnosti.
Ustanak era Doe prouzrokovao je
velika razaranja i jo vie oslabio Ugarsku, koja je imala sve manje anse za
uspenu odbranu. Kao posledica ustanka,
feudalni sistem u Ugarskoj postao je
krui.
1.14. Propast srednjovekovne

Ugarske, gubitak june
odbrambene linije sa Beogradom
U prvim decenijama XVI veka Ugarsko
kraljevstvo bliilo se svom kraju. Dugim
18
ratom Turci Osmanlije iscrpli su odbrambene moi ugarske drave. Osmanlije su

imale vee ekonomske i ljudske resurse
neophodne za vekovni sukob, kakav je bio
rat izmeu Ugarske i Osmanlijske imperije. Kada je novi sultan Sulejman, kasnije
nazvan Velianstveni, preuzeo vlast,
Osmanlije su 1521. godine bile spremne
za zavrni pohod protiv Ugarske.
Ovaj pohod trajao je pet godina, a
zavrio se Mohakom bitkom 1526.
godine. Turci su 1521. godine zauzeli
Beograd i abac, kljune take ugarskog
odbrambenog sistema na Savi i Dunavu.
Iste godine opustoili su Srem, posede
despota Stefana Berislavia i despotice
Jelene. Pal Tomori, u ijoj vojsci je bilo
mnogo Srba, postao je 1523. godine generalni kapetan Donjih krajeva, ali nije
uspeo da obnovi poroznu granicu zbog
nedostatka ljudstva i novca. Dolazak
monog Pavla Bakia iz Srbije, poslednjeg srpskog despota, odjeknuo je 1525.
godine u Ugarskoj kao dobar znak, ali to
nije moglo da promeni sudbinu Ugarskog
kraljevstva.
1.15. Mohaka bitka

i raspad Ugarske
Turski sultan Sulejman Velianstveni
krenuo je 1526. godine u veliki pohod protiv Ugarske kraljvine. Turska je spremala
taj pohod vie od jednog stolea. Srbi iz
Srema povukli su se pred sultanovom
ordijom u Pomorije, a Pal Tomori
zapisao je da u Sremu nema nikoga. Na
Mohakom polju, 29. avgusta, dolo je do
odluujue bitke u kojoj je satrvena ugarska vojska i u kojoj je poginuo ugarski kralj
Lajo II (II. Lajos). U bici su uestvovale
i srpske ete Pavla Bakia i Radia
Boia, voa sremskih uhoda. Mohaka
bitka bila je kraj srednjovekovne
Ugarske.
U periodu do osvajanja Budima 1541.
godine vodio se unutranji rat u Ugarskoj.
Osvajanjem Budima uvrstila se osmanlijska vlast. Nije bilo vie nade za Ugarsku.
Kraljevsku titulu i zapadni deo Ugarske
osvojio je Ferdinand I Habzburki.
Srednji i juni deo pripao je Osmanlijama,
a u istonom je nastala kneevina Erdelj.
Ljudi su tada ovu tragediju shvatili kao
kaznu Boju, a katolici i protestanti krivili
su jedni druge zbog te kazne.
***
2. OD MOHAKE BITKE
(1526) DO KARLOVAKOG
MIRA (1699)
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.1. Car Jovan Nenad
Posle bitke na Mohau, Ugarsko kraljevstvo zahvatila je panika. Za ugarsku

krunu otimali su se pretendenti Ferdinand Habzburki i Jano Zapolja
(Zpolya Jnos), budui erdeljski knez.
Krvavi rat meu njima podelio je turskim
naletima opustoenu Ugarsku. Srpski
despoti Stefan Berislavi i Pavle Baki,
uz njih hrvatski stalei i neke vee
porodice maarske vlastele, bili su uz
habzburkog kandidata za presto, a
Radi Boi uz erdeljskog. U sukobu sa
vojskom Radia Boia, kod Lipove
1528. godine, poginuo je Komnen, jedan
od brae Baki. Srpski feudalci na tlu
Ugarske iveli su po drutvenom modelu
ugarskog plemstva. Njihov ulazak u
sukobe na prostoru Ugarske bio je samo
vid njihove ukljuenosti u feudalni stale
Ugarske.
2.1. Car Jovan Nenad

Izuzetna pojava u basenu Podunavlja u
prvim mesecima posle Mohake bitke
bila je pojava cara Jovana Nenada ili
Crnog oveka, kako su ga savremenici
zvali. Ta pojava je slika moralne i duhovne
zabune u kojoj su se nalazili narodi
Podunavlja, neposredno posle Mohake
bitke. Pojava Crnog oveka u Bakoj,
Banatu i delu Srema nastavak je socijalnog nereda u panonskom prostoru
zapoetog jo ustankom era Doe 1514.
godine. Kao i taj ustanak, pokret Crnog
oveka okupio je nie socijalne slojeve,
brojne skitnice i beskunike koji su lutali
Panonijom traei spas pred turskim
napadima. Mada se idejno vezivao za
tradiciju srpskih despota, pokret Jovana
Nenada je svoje saborce, pored Srba,
nalazio i meu Maarima i Rumunima
koji su poticali iz istih socijalnih slojeva
19
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.2. Opsada Bea 1529. godine
i slamanje otpora u Ugarskoj
2.3. Dalje jaanje srpskoslovenskog
elementa u junoj Ugarskoj i stalno
ratno stanje
kao i pobunjeni Srbi. Pojava Crnog oveka

kao mesije koji spasava narod od Turaka
bila je slika dubokog beznaa panonskog
oveka u danima nakon mohakog
poraza.
U vojsci Jovana Nenada bilo je 15.000
ljudi i ona je predstavljala znaajnu snagu
u unutranjem ratu koji se vodio u
Ugarskoj. Kako bi Crnog oveka privukao
na svoju stranu, Ferdinand Habzburki mu
je obeao titulu despota. Sredite pokreta
Jovana Nenada nalazilo se oko Subotice,
a izvesno vreme njegova vojska kontrolisala je Baku, Banat i deo Srema.
Otrica pokreta Jovana Nenada bila je
usmerena protiv plemstva, a u sukobu sa
ustanicima poginuo je istaknuti ugarski
feudalac Ladislav aki (Csky Lajos).
Znaajne linosti u njegovoj vojsci bili su
Subota Vrli, elnik Radoslav i pop
Vasiljko. Sekretar Jovana Nenada i njegov izaslanik bio je Fabijan Literat. Jula
1527. godine pokret Jovana Nenada
bliio se svom kraju. Ugarski feudalac
Valentin Terek (Trk Valentin ili
Blint) odsekao je glavu Jovanu
Nenadu, a njegove vojskovoe rasule su
se irom Panonije, upliui se u ve postojee sukobe.
Srpski feudalci u Ugarskoj neprijateljski
su se odnosili prema pokretu Jovana
Nenada. Po duhu i po vrednosnom sistemu, oni su bili ugarski plemii, a po
tadanjim shvatanjima staleka pripadnost bila je primarna veza meu ljudima.
Sukob pretendenata na ugarski presto,
turski pohodi i raseljavanje naroda u vezi
s tim pohodima bili su slika Ugarske u
prvim godinama posle Mohake bitke.
Srpski i ugarski feudalci, kao i srpski i
maarski narod, bili su uesnici zajednike tragedije hrianstva na prostorima
Panonije.
2.2. Opsada Bea 1529. godine

i slamanje otpora u Ugarskoj
Osmanlije su, preko Srema i Bake,
1529. godine usmerile svoj pohod na Be
20
i iste godine zauzeli su tvravu Ba. Prva

opsada Bea silno je odjeknula u hrianskom svetu. Meu braniteljima Bea istakao se i srpski velika Pavle Baki. Posle
smrti Stefana Berislavia 1535. godine,
Ferdinand Habzburki imenovao je
Pavla Bakia za srpskog despota, koji je
dve godine kasnije poginuo u bici kod
Gorjana, u blizini akova u Slavoniji.
Pavle Baki bio je poslednji znaajniji
ugarski feudalac srpskog porekla koji je
uestvovao u odbrani Ugarske i Panonije.
2.3. Dalje jaanje

srpskoslovenskog elementa
u junoj Ugarskoj
i stalno ratno stanje
Neprekidno doseljavanje balkanskog
ivlja u srce sudara hrianstva i islama
iznedrilo je meu doseljenim Srbima nove
voe neplemikog porekla, istaknute ratnike ponikle iz naroda, koji su postali
voe ratnikih druina. Te ratnike druine naseljavale su novoosvojene teritorije Ugarske i pogranine teritorije dve
imperije Osmanlijske i Habzburke. Kao
najamnici, iveli su od rata i plenidbe i
priklanjali se onima koji su ih plaali. Njihova istorijska pojava bila je zavrna slika
istorijskog procesa pretvaranja srpskog
oveka iz kmeta u ratnika.
Srpske najamnike ete uestvovale su
u svim neredima etrdesetih i pedesetih
godina XVI veka na tlu Ugarske, na obe
zaraene strane. One su sluile i u tvravama irom Ugarske i ratovale esto kao
ajkai na rekama. Zajedno sa maarskim
posadama ili najamnikim druinama
drugih naroda bile su ivo tkivo unutranjih sukoba. Filozofija najamnih vojski bila
je jedinstvena, bez obzira na njihovo
etniko poreklo: ratovalo se za onoga ko
plaa, bilo u novcu, bilo u plenu. Gospodar se naputao kada bi mu blagajna
postala prazna i tada se hitalo ka novom
gospodaru.
2.4. Zauzimanje Budima

i posledice
On i njegovi potomci zapameni su u

nacionalnim istorijama Hrvata i Maara.
Osmanlije su 1541. godine jo jedan

svoj vojniki pohod usmerile ka Ugarskoj
i u tom pohodu osvojili Budim i osnovali
Budimski paaluk. Tako je granica sukoba hrianstva i islama pomerena daleko
na sever, a Srem i Baka ostali su u pozadini dodira sukobljenih strana. Sredinji i
juni deo Ugarske dospeli su pod trajnu i
direktnu vlast Osmanlija. Istoni deo
poeo je da funkcionie kao Erdeljska
kneevina, koja je uglavnom bila pod kontrolom Osmanlija. Zapadni i severni tanak
pojas prikljuili su Habzburgovci svojoj
teritoriji. Habzburgovci su imali snanu
podrku hrvatskog plemstva. Srbi su se
naselili i u Erdeljsku kneevinu, u deo
pod kontrolom Turaka, a neki su stigli i u
severnu i zapadnu Ugarsku, pa ak i van
njenih granica.
2.6. Teritorija Vojvodine

u Osmanlijskom carstvu
2.5. Dalji pohodi Osmanlija

Poznati vojskovoa srpskog porekla,
Mehmed-paa Sokolovi, krenuo je
1551. godine sa vojskom na Banat. Srpska
i maarska vojska u banatskim tvravama
suoila se sa velikom turskom vojskom. U
tom pohodu Turci su zauzeli sve banatske
gradove, osim Temivara. Temivar je
branio ugarski plemi Itvan Loonci
(Losonczy Istvn), a u njegovoj vojsci
nalazile su se i ete srpskih konjanika
Nikole Crepovia. Idue, 1552. godine,
Turci su osvojili Temivar i formirali
Temivarski paaluk. Tokom ovog pohoda dogodilo se da su malobrojni branitelji
odbranili Eger. Ovaj dogaaj bio je svetli
primer koji je jaao svest o moguoj pobedi, isto kao i uspeh Mikloa Juriia
(Jurisics Mikls) koji je 1532. godine
odbranio utvrdu Gisingovca (Kszeg).
Takoe, pamti se odbrana Sigeta
(Szigetvr) kada je Nikola Zrinski
(Zrinyi Mikls), rtvujui se, dugo
zadravao najmonijeg vladara tog doba.
Srem, Banat i Baka nali su se tada u

okviru ogromnog Turskog carstva. U
toku ratovanja hrianskih i islamskih
vojski, koje je trajalo vek i po, ovi prostori
su opustoeni, a stanovnitvo raseljavano.
Civilizacijska dostignua Ugarske su
polako nestajala. Maarsko stanovnitvo
sklanjalo se u unutranjost Ugarske i u
movarna podruja Podunavlja pred
turskim naletima, traei zatienije krajeve. Srpski narod stizao je u ratna
podruja gonjen dubokim duhovnim,
mentalnim i socijalnim potresima izazvanim turskim prodorom na Balkan. Posle
pada june Ugarske pod tursku vlast
Osmanlije su naseljavale ove prostore srpskim narodom. Kao bioloki snaan
narod, kao vojnici i stoari, Srbi su pokrivali pozadinu stalnog sukoba. Taktika
Osmanlija bila je da konstantnim ratovima
oslabe krajeve koje su eleli da osvoje.
Tek poto bi sruili drutveni i ekonomski poredak, pojavio bi se sultan sa ogromnom vojskom.
Prostor Bake, Srema i Banata uao je
tako u okvire islamske civilizacije. Turci
su taj prostor prepleli mreom svojih simbola: damijama, medresama, hanovima,
hamamima. Njihov cilj bio je da prvo
uklone ostatke civilizacije koja je bila
prisutna pre njih, a onda da sagrade svoju,
koja je, mada drugaija, imala svoje vrednosti, a po mnogo emu i nadmaivala civilizaciju zateenu nakon osvajanja.
Mehmed-paa Sokolovi je 1573.
godine proglasio Bekerek eherom
(gradom), a imanja oko grada postala su
njegovo vakufsko dobro. Sa turskim vojnim posadama u gradove je stiglo i muslimansko stanovnitvo. Sa Turcima doli su
i Jermeni, Cincari, Romi.Podruje Budimskog i Temivarskog paaluka postalo je
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.4. Zauzimanje Budima
i posledice
2.5. Dalji pohodi Osmanlija
2.6. Teritorija Vojvodine
u Osmanlijskom carstvu
21
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
tako etniki mozaik, karakteristian za

Osmanlijsko carstvo. Civilizacijski i kulturoloki, postalo je deo Azije.
2.7. Prvi srpski ustanak protiv

Osmanlija i organizovana odbrana
ostatka Ugarske
2.7. Prvi srpski ustanak protiv

Osmanlija i organizovana odbrana
ostatka Ugarske
2.8. Prvi akt verske tolerancije

2.9. Period habzburkoosmanlijskih ratova
2.10. Dugi rat (15931606),
tzv. Petnaestogodinji rat)
i ustanci Srba
22
Prilikom prodora vojske Mehmedpae Sokolovia u Banat 1551/52. godine, srpske posade u banatskim tvravama
predale su gradove turskim etama.
etiri decenije potom (1594) banatski
Srbi i Rumuni digli su veliki ustanak protiv Osmanlija, dok su Habzburzi i ugarski
stalei vodili borbe protiv njih. Ustanak u
Banatu 1594. godine bio je prvi srpski
ustanak protiv turske vlasti. Taj pokret
banatskih Srba protiv Osmanlija bio je
neposredan povod turskom Sinan-pai
da spali moti srpskog svetitelja Svetog
Save na Vraaru, u blizini Beograda. U
isto vreme, ugarska vlastela je uz pomo
Habzburgovaca vodila ogorene bitke da
bi sauvala neko utvrenje od Turaka.
Svaka opsada ujedno je bila i igra s vremenom. Ako je i uspela dovoljno dugo da
zadri osmanlijsku vojsku (koja je nekada
brojala i do 200.000 ljudi, sa ratnicima i
propratnim osobljem), to je bio uspeh, jer
se ona morala povui zbog dolaska jeseni
i zime (osmanlijska vojska morala je da
krene nazad u Anadoliju krajem leta da bi
prezimila kod kue). U odbrani su
uestvovali i neki drugi narodi (panci,
Italijani). Ugarska vlastela je tada esto
odravala sabore, kao glavno obeleje
ugarske dravnosti, a njihova glavna tema
bila je odbrana od Osmanlija.
Predvodnici banatskih Srba, u periodu
izmeu predaje Banata Turcima
(1551/52) i Banatskog ustanka (1594),
bili su samosvesne voe vojnikih
druina. Srbi u Banatu bili su privilegovan
vojniki narod sa znatnom samoupravom.
U Banatu je tada postojala gusta mrea
pravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesi,
Zlatica, Hodo, Drenovac, Sveti ura)
koja je od obnove srpske crkvene organizacije u Turskoj (Peka patrijarija 1557.

godine) probudila samosvest banatskih
Srba (u vekovima vere kolektivna svest
imala je u sebi uvek religijsko oseanje).
2.8. Prvi akt verske tolerancije

Tokom ovih tekih dana, koje je jo vie
oteavala borba i netrpeljivost izmeu
protestanata i katolika, odran je erdeljski
Sabor u Tordi (dananja Rumunija) od 6.
do 13. januara 1568. godine, na kome je
prihvaen Edikt o verskoj toleranciji. Ovaj
akt bio je napredan, ak neshvaen na
Zapadu. Nekim religijama dozvoljavao je
da javno predstavljaju svoje uenje, a
svima je dozvoljavao da veruju po svome
nahoenju.
2.9. Period habzburko

osmanlijskih ratova
U XVI veku voena su ak etiri dua
habzburko-osmanlijska rata. Oni su ulivali nadu stanovnitvu koje je stalno patilo
zbog turskih nadiranja i pljakanja. Ipak,
nijedan od njih nije se zavrio trajnim
mirom. Svi mirovni ugovori imali su
karakter primirja, a pljakaki pohodi
nisu se zaustavljali ni kada su centri moi
u Beu i Istambulu bili u miru.
Ti ratovi voeni su sa ratnom sreom
koja je nekad jednoj, a nekad drugoj
strani bila naklonjena. Ipak, i pored uspeha hrianskih sila, mirovni ugovori bili
su povoljniji za Osmanlijsku stranu. U to
vreme se jo nije naziralo kako je mogue
da se pobedi ili da se zaustavi nadiranje te
goleme sile.
2.10. Dugi rat (15931606),

tzv. Petnaestogodinji rat)
i ustanci Srba
Uvod u Petnaestogodinji rat je bio upad
bosanskog beglerbega na teritorije pod
kontrolom Habzburgovaca, 1591. godine.
U poetku, nizali su se osmanlijski uspesi.

Glavnina borbi odigrala se u dananjoj
Hrvatskoj i Maarskoj. Takoe, erdeljski
stalei snano su se opirali nametnutoj
osmanlijskoj dominaciji. Nakon vesti o
velikom turskom porazu kod Siska
(1593), poeo je ustanak banatskih Srba.
Poloaj privilegovanih vojnikih druina
uoi Dugog rata bio je pogoran i voe
vojnikih skupina u Banatu pokrenule su
ustanak na prve znake turske slabosti.
Petar Majzo, jedan od hajdukih voa,
napadom na Vrac dao je znak za poetak
ustanka u martu 1594. godine. To je bio
znaajan potez u ovom ratu. Iste godine,
prilikom opsedanja Ostrogona (Esztergom), ranjen je, a nekoliko dana kasnije
podlegao ranama, jedan od najveih pesnika Balint Balai (Balassi Blint ili
Gyarmati Balassa Blint) i jedan od prvih
pesnika koji je pisao svoje pesme na
maarskom jeziku, a koje su i danas
razumljive.
Ustanak Srba i Rumuna u Banatu bio je
masovan.U martu 1594. godine ustanici
su zauzeli Bekerek. etiri puta su ustanici pobeivali Turke u velikim bitkama, od
kojih je najvea ona kod mesta Pretaja.
Sva vea mesta u Banatu, osim Temivara, nalazila su se u rukama ustanika.
Mnoge snane linosti meu banatskim
Srbima pojavile su se u ustanku kao voe
(Sava Temivarac, Velja Mironi,
ore Rac Slankamenac).
2.11. Odjek ustanka

Banatski ustanak silno je odjeknuo i
meu Turcima i u hrianskom svetu. Na
dvoru austrijskog cara Rudolfa II govorilo se o pobedama banatskih Srba.
Nemaki, francuski i italijanski hroniari
pisali su o pokretu Srba i Rumuna u
Banatu. Sami ustanici traili su susret sa
vojskovoama Rudolfa II, ali se ustanak
sutinski oslanjao na Erdelj. Erdeljski
zapovednik Ferenc Gesti (Geszti Ferenc) podsticao je Srbe na ustanak. Lugo-
ki ban er Paloti snabdevao je

ustanike orujem. Vraki vladika Teodor Tiodorovi traio je pomo od
erdeljskog vladara Sigismunda Batorija
(Bthory Zsigmond). Banatski Srbi slali
su erdeljskom vladaru trofeje i proglasili
ga svojim kraljem. Vojnici Sigismunda
Batorija, erdeljskog kneza, prelazili su u
Banat i borili su se zajedno sa banatskim
ustanicima protiv Turaka. Tako su banatski Srbi svoj pokret vezivali za optehriansku borbu protiv Turaka. Ustanak
je podravao i vlaki vojvoda Mihajlo
Hrabri, koji je takoe bio u ratu sa
Osmanlijama, nanevi im poraz u bici kod
Kalugarenija 1595. godine. Banatski
ustanak poljuljao je samosvest Osmanlija.
Prvi put posle pada Srpske despotovine
(1459) Srbi su se pobunili protiv turske
vlasti.
Posle sloma banatskog ustanka Sigismund Batori naselio je u Teviu u
Erdelju 10.000 Srba. Jedan od voa ustanka ore Rac Slankamenac bio je u njegovoj slubi. Srbi su mu u Temivaru
1596. godine otvorili vrata srpske varoi,
ali nije uspeo da zauzme grad.
Dugi rat, u prvoj fazi, ukljuivao je i
Srbe iz Banata kao znaajan faktor. U
ustanku u Banatu, pored Srba i Rumuna,
uestvovali su Maari i Rumuni iz Erdelja
(Transilvanije). Kao posledica susreta
slovenskog i romanskog sveta u Banatu i
Karpatima negovana je verska istovetnost
koja je narode u vekovima hrianstva
inila bliskim. Uee Rumuna u ustanku
i saradnja sa erdeljskim vladarem i
staleima davali su ustanku obeleje
optehrianske borbe protiv Turaka.
Dugi rat (1593-1606) ukazao je na slabosti Osmanlijske carevine. Prvi put iz
nekog rata protiv hrianskih drava
Turci nisu izali kao pobednici.
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.11. Odjek ustanka
2.12. Propast ustanka u Banatu
2.12. Propast ustanka u Banatu

Uzroci propasti Banatskog ustanka bili
su podele voa ustanka i priroda vojnikih skupina koje su samostalno hitale za
23
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.13. Seanje na Banatski ustanak
2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima
plenom. Dakle, ustanak nije imao objedinjujuu vojnu strategiju, a situacija i odnos
dotinih imperija nisu se tada korenito
mogli promeniti, ve e se to desiti godinu dana kasnije. U odluujuoj bici kod
Bekereka, jula 1594. godine, borilo se
4300 ustanika protiv 36.000 Turaka i
poraz je bio neminovan.
Nakon poraza usledila je turska osveta.
Stanovnitvo Banata bilo je izloeno iseljavanju i zatiranju. Vraki vladika Teodor
Tiodorovi iv je odran. Preivelo srpsko
stanovnitvo pomerilo se ka severu.
Istaknute voe ustanka sa svojim etama
kao najamnici u naredne dve decenije
uestvovale su u svim nemirima, ratovima
i etovanjima koja su zahvatila srednjoevropski prostor.
2.13. Seanje na Banatski ustanak

U kolektivnoj istorijskoj i mitskoj svesti
srpskog naroda ne postoji seanje na
Banatski ustanak, iako je on prvi pokret
Srba protiv turske vlasti. Srpska pravoslavna crkva, koja je umnogome oblikovala mitsku svest srpskog naroda, spaljivanje motiju Svetog Save odvojila je od
toka Banatskog ustanka. U XIX i XX veku,
kada je graena kolektivna svest o
prolosti, Banatski ustanak se nije pominjao, jer se dogodio van tzv. matice i njegovo pominjanje nije bilo u interesu tzv.
dvorske istoriografije, koja je korene borbe
protiv osmanlijske vladavine traila u
umadiji u poetku XIX veka.
Masovni pokret Srba u Banatu protiv
turske vlasti nije bio mogu bez duhovne
obnove koju je inicirala svojom delatnou Peka patrijarija. Duhovna obnova
bila je iroka i obuhvatala je pored Srba u
Banatu i Srbe u Sremu i Bakoj. Manastiri
u Banatu i Sremu bili su sedita obnovljene duhovnosti. Na prostoru Fruke gore
u XVI i XVII veku postojalo je mnogo
pravoslavnih manastira (Kuvedin,
Beoin, Beenovo, ipa, Grgeteg, Jazak,
Kruedol, Mala Remeta, Velika Remeta,
24
Staro Hopovo, Novo Hopovo, Petkovica,

Privina Glava, Rakovac, iatovac, Vrdnik). Za neke od njih se zna vreme nastanka i ktitor (Kruedol--Maksim i Angelina Brankovi, Grgeteg--Vuk Grgurevi); o nekim manastirima postoji predanje o ktitoru (Velika Remeta, Beenovo-kralj Dragutin Nemanji, ipadespot
Jovan Brankovi), a veina njih se prvi
put pominje u turskim defterima iz XVI
veka. Frukogorski manastiri bili su
sredita srpske kulture i duhovnosti.
Moti svetitelja uvane su u nekima od
njih, to im je davalo poseban znaaj
(Brankovii u Kruedolu, moti Svetog
Stefana tiljanovia u iatovcu, od 1697.
godine moti kneza Lazara u Vrdniku, a
od 1705.godine moti cara Uroa u
Jasku).
2.14. Preokret u
habzburkoosmanlijskim
odnosima
Tokom XVII veka slabosti Osmanlijskog carstva i sistema vladavine postale
su vidljive. Iako dobro organizovano,
zaostajalo je u ekonomskom razvoju i u
naunim dostignuima za Zapadom.
Gubitak inicijative na morima bio je sve
vea slabost. Takoe, usporavanje, pa i
zastoj u daljim osvajanjima, podrivalo je
sistem ija je osnova bila stalno teritorijalno proirivanje. U to vreme ve se ukazivala mogunost uspenog ratovanja protiv Turaka. Hrvatski ban Nikola Zrinski
(Zrinyi Mikls), pored toga to je opevao
herojstvo svog dede u delu Propast kod
Sigeta (Szigeti veszedelem), napisao je i
teorijsko delo o moguoj pobedi nad
Turcima Lek protiv turskog otrova (Trk
fium ellen val orvossg). Osim to
pisao, poeo je i sa gradnjom najmodernijeg utvrenja. Pojavljivanjem antihabzburkih pokreta u Ugarskoj koji su dobijali pomo od Osmanlija, hrianske sile
su slabile.
Na prostoru dananje Vojvodine XVII
vek je bio mnogo mirniji od XVI, jer se
drutvo staloilo, a privreda oivela. Iako

se skoro sve izmenilo novo drutvo poelo je da funkcionie. Sa Balkana stizalo je
voe i povre, a donete su i sorte vinove
loze, do tada nepoznate. Mada su dve
imperije bile suprotstavljene, prelaz granica bio je gotovo bez prepreka. Izvoz stoke
i uvoz nekih proizvoda bili su unosni
poslovi. Tokom ovog mirnijeg veka oporavak drutva nije okonan, a dalja ratovanja razorie i ono to je poelo da nie.
U toku XVII veka Tursko carstvo vodilo
je jo jedan dug i iscrpljujui rat sa Mletakom republikom (Kandijski rat,
16451669). etrnaest godina kasnije,
Turci su se poslednji put nali pred vratima Bea i bili su poraeni. Posle turske
katastrofe pod Beom, poeo je rat na
prostorima Balkana i Podunavlja, poznat
pod nazivom Veliki beki rat (16831699).
2.15. Veliki beki rat (16831699)

Veliki beki rat promenio je odnos
snaga u jugoistonoj Evropi u korist
hrianstva, doveo je do velikih potresa i
seoba stanovnitva, zavrio se 1699.
godine mirom u Sremskim Karlovcima i
promenio granice Podunavlja. Posle ovog
rata, Baka se nala u okvirima Habzburke monarhije, Banat je ostao u okrilju
Turskog carstva, a Sremom je ila granica
izmeu dve carevine i dva sveta (linija
Mitrovica Slankamen).
Prvi veliki uspeh ovog rata bilo je zauzimanje, to jest oslobaanje Budima 1686.
godine. U ovom ratu uestvovali su svi
narodi Balkana i Podunavlja, pa i mnogi iz
srednje i zapadne Evrope. Prilikom
opsade Beograda 1688. godine srpski
letopisac Atanasije Daskal napisao je:
Nemci, Srbi i Ugri doli pod veliki Bjelgorod. Istovremeno, oko Subotice i Sombora, u ovom ratu pojavila se milicija sastavljena od Bunjevaca sa njihovim voama na
elu (Dujo Markovi, Juro Vidakovi i
Luka Sui). Banatski Srbi sa Novakom
Petroviem na elu su 1687. godine
preli Tisu i u Bakoj bili pod komandom

generala Itvana akija (Csky Istvn).
General Veterani, vojskovoa italijanskog porekla, imao je u sastavu svoje
vojske Srbe koji su pod njegovom komandom uestvovali u oslobaanju banatskih
gradova Karansebea i Mehadije. Kao i
prethodni ratovi protiv Turaka u XVI i
XVII veku i ovaj je imao optehrianski
karakter, a u odnosu na Osmanlijsko
carstvo narodi Podunavlja predstavljali su
jedinstvo.
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.15. Veliki beki rat (16831699)
2.16. Srbi u Velikom bekom ratu
2.17. Prodor austrijskih
vojskovoa u srce Balkana
2.16. Srbi u Velikom bekom ratu

U Velikom bekom ratu masovno su
uestvovali Srbi od Segedina do Kumanova i od Temivara do Zadra. Jo 1686.
godine podigla se srpska raja protiv Turaka izmeu Segedina i Arada. Zauzimanje
Petrovaradina 1687. godine podstaklo je
pobunu Srba u Sremu. O tome kolika je
bila snaga Srba u Sremu unutar srpskog
naroda govori injenica da su na narodnocrkvenom saboru u Beogradu, 18. juna
1690. godine, na kojem su donete vane
odluke za budunost srpskog naroda u
Habzburkoj monarhiji iz Srema bila sedmorica od 11 prisutnih kapetana, dvojica
od tri zastupnika optina i petorica od
sedam igumana manastira.
2.17. Prodor austrijskih

vojskovoa u srce Balkana
Austrijski vojskovoa Maksimilijan
Emanuel (Maximilian Emanuel) 6. septembra 1688. godine zauzeo je Beograd,
kapiju Balkana. Pad Beograda silno je
odjeknuo u Evropi i od Dunava do Skoplja
i Pei razbuktao je ustanak protiv Turaka.
U oktobru je Ludvig Badenski izdao
nareenje za formiranje srpske milicije sa
Pavlom Nestoroviem Dejakom i
Antonijem Znoriem na elu. Krajem
oktobra, austrijski general Pikolomini
(Piccolomini) stigao je do Skoplja, a
hrianske prethodnice do tipa i Velesa.
25
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.18. Velika seoba Srba, njihovo
prihvatanje u junu Ugarsku i
Hrvatsku i privilegije
2.19. ore Brankovi, vizionar,
znalac, istoriar, pisac
Hrianske trupe nisu imale snage za

dalje prodore u dubinu turske teritorije.
Osmanlijsko carstvo, osetivi da je ugroeno, skupilo je sve svoje snage i uz
pomo krimskih Tatara krenulo u protivnapad. Poetkom januara 1690. godine
hrianska vojska bila je poraena u borbama u Kaanikoj klisuri, to je otvorilo
put turskoj vojsci ka Kosovu i Metohiji.
Januara 1690. godine turski i tatarski
odredi harali su Kosovom, a general Veterani javljao je iz Nia da su Pritina i
okolina pretvoreni u pepeo. Tako je
krenula velika seoba srpskog naroda ka
severu.
2.18. Velika seoba Srba, njihovo

prihvatanje u junu Ugarsku i
Hrvatsku i privilegije
Prvi znak za seobu dali su peki patrijarh Arsenije III arnojevi, visoko
svetenstvo i srpska milicija. Za njima su
ka severu krenuli bogati i ugledni graani
i svi ostali. Ka Savi i Dunavu, beei od
Turaka, hitao je narod iz severne Makedonije, sa Kosova, Metohije, iz Prizrena,
doline Lima, Starog Vlaha, Uica,
Pomoravlja. Goreli su manastiri urevi
Stupovi, Lesnovo, Peka patrijarija,
Mileeva, Sopoani, Deani, Graanica...
Austrijski car Leopold I 6. aprila 1690.
godine uputio je Srbima Invitatoriju,
poziv na ustanak uz obavezu da e biti
potovane njihove povlastice u Habzburkoj monarhiji. U Beogradu, gde su se
sakupile izbeglice, 18. juna 1690. godine
odran je narodno-crkveni sabor uz uee patrijarha, episkopa, igumana uglednih manastira i znamenitih kapetana. Za
srpskog kralja proglaen je austrijski car
Leopold I, reeno je da se digne ustanak
i da se sa narodom pree u Ugarsku. U
est punktacija (taaka) traena je od austrijskog cara privilegija kojom se Srbima
u Habzburkoj monarhiji garantuje pravo
veroispovesti, slobodno biranje arhiepiskopa, primena starog kalendara, slo-
26
boda patrijarhove jurisdikcije, oslobaanje crkvenih imanja od dabina i sudsko

pravo patrijarha. Jenopoljsko-aradski episkop Isaija akovi odneo je punktacije
sa ovog sabora u Be.
Dvorska kancelarija 21. avgusta 1690.
godine izdala je prvu Privilegiju Leopolda I kojom je srpski narod priznat kao
autonomna celina. Pravoslavna crkva priznata je u statusu javnog prava, a prihvaene punktacije priznale su nezavisnost
ivota i ustrojstva Pravoslavne crkve. Privilegija je postala temelj poloaja srpskog
naroda u Habzburkoj monarhiji krajem
XVII i u XVIII veku, a potvrena je u
decembru 1690. i martu 1695. godine.
2.19. ore Brankovi, vizionar,

znalac, istoriar, pisac
U kovitlacu Velikog bekog rata, koji je
pomerio narode jugoistone Evrope,
meu Srbima pojavila se snana linost
grofa ora Brankovia. Bio je poreklom iz Banata i predstavljao je izuzetnu
pojavu meu Srbima krajem XVII veka.
Poznavao je sedam jezika i bio je vet
diplomata. Jedno vreme boravio je na
dvoru vlakog vojvode erbana Kantakuzina.U junu 1689. godine, dok je trajao rat na Balkanu, grof ore Brankovi izdao je proglas Srbima iz Orave
na Dunavu sa zahtevom da se dignu na
ustanak. Po nalogu komandanta austrijske vojske Ludviga Badenskog, ore
Brankovi je uhapen u Kladovu, a
potom otpremljen u tamnicu u Sibinj.
Kasnije, ore Brankovi bio je
zatoen u tvravi Heb (Cheb) u ekoj.
Godinama je tu stvarao obimno delo
Slavenoserbsku hroniku u kojoj je dao
svoje vienje prolosti jugoistone
Evrope. Na rumunskom jeziku napisao je
Hroniku Slovena Ilirika, Gornje Mezije i
Donje Mezije. Preminuo je u Hebu.
Tokom Rata za austrijsko naslee
(17401748) vojnici pukovnika Rakovia preneli su njegovo telo u manastir
Kruedol.
2.20. Novi talas beanija

Turska konjica ula je u Beograd u
jesen 1690. godine. Posle pada Beograda,
Ludvig Badenski naredio je da se
isprazni Mitrovica. To su bili znaci za
novo bekstvo ka severu.
etrdeset dana trajalo je putovanje do
Budima i Sentandreje. Bealo se kopnom
i vodom. Kuga, glad i razbojnici pratili su
narod u pokretu. Monasi manastira
Ravanice nosili su moti kneza Lazara.
Neto naroda zadralo se oko Subotice i
Segedina, a 30000 ljudi stiglo je u kraj oko
Budima i Sentandreje.
2.21. Dalji tok i posledice

Velikog bekog rata
Ve u prvoj fazi rata austrijske
vojskovoe napredovale su u vie pravaca. Erdelj, zapadna Ugarska i srednja
Ugarska bile su nekad u isto vreme, a
nekad naizmenino na udaru. Devet godina posle pada Beograda trajao je rat Austrije i Turske. Srem, Banat i Baka bili su
ratno poprite, uz velika razaranja.
Nemci, Maari, Hrvati i Srbi borili su se
protiv Turaka u blatima Panonije, a i
svugde gde je bilo potrebno. Turci su
poraeni 1691. godine kod Slankamena i
tada je poginuo turski veliki vezir
Mustafa uprili (Kprli Musztafa). U
bici kod Lugoa (Lugos, Lugoj) 1695.
godine poginuo je general Veterani i
komandant srpske milicije Znori. Iste
godine dolo je do bitke kod Perleza u
Banatu, a idue, 1696. godine, na Begeju,
kod Hetina, kada su Osmanlije porazile
vojsku kneza Fridriha Avgusta.
2.22. Bitka kod Sente

Obe zaraene strane unele su sve svoje
raspoloive snage u ovaj rat, a mogunost
mira nije se nazirala. Osmanlije su
razmiljale o tome da ponovo zauzmu
izgubljene teritorije.
Najvea od svih bitaka dogodila se kod

Sente 11. septembra 1697. godine.
Proslavljeni austrijski vojskovoa Eugen
Savojski (Franois-Eugne de SavoieCarignan) pobedio je Turke. Zapravo,
iskoristio je trenutak kada je vojska
Osmanlija bila ranjiva i napao je prilikom
prelaza preko Tise. U kljunom trenutku
razbio je topovima most preko reke, a
snage koje su je prele unitio u potpunosti. To je bila poslednja, velika bitka
Velikog bekog rata koji je potrajao 16 godina. Posle ogromnih gubitaka i nemogunosti da se sakupi nova vojska,
Osmanlije su zapoele pregovore.
Osmanlijsko carstvo tog vremena ve nije
moglo da pokae snagu. Sistem vladavine
nije se modernizovao, a nekad odane
spahije i janiari su sve manje bili upotrebljivi za ciljeve sultana. Ovog puta se,
stoga, moglo sklopiti primirje koje je bilo
mnogo povoljnije za Habzburgovce.
2. OD MOHAKE BITKE
MIRA (1699)
2.20. Novi talas beanija
2.21. Dalji tok i posledice
Velikog bekog rata
2.22. Bitka kod Sente
2.23. Karlovaki mir
2.23. Karlovaki mir

Karlovaki mir presudan je za budue
teritorije i narode Vojvodine. Veliki ratni
vihor izmeao je narode Balkana i
Podunavlja. Vie puta prole su razne
vojske Bakom, Sremom i Banatom,
palei i unitavajui sve pred sobom.
Samo u Bakoj za vreme ovog rata
uniteno je 91 naselje. Karlovaki mir
doneo je predah od rata 26. januara 1699.
godine. Savremenici verovatno i nisu bili
svesni da je on umnogome odredio dalju
sudbinu srednje Evrope, ali i Balkana
(iako e se situacija jo vie rasistiti
posle Poarevakog i Beogradskog mira).
Borba za mo izmeu hrianstva i islama
u Podunavlju jo nije bila okonana. Ipak,
XVIII vek e doneti mnoge novine, a
podruje budue Vojvodine ui e u sastav imperije Habzburgovaca.
***
27
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA
(1699) DO SMRTI JOSIFA II
(1790)
3.1. Novi izazovi i nova situacija
u XVIII veku
(1790)
3.1. Novi izazovi i nova situacija
u XVIII veku
Ogromna sila Rusija pojavie se na
evropskoj i balkanskoj sceni u XVIII veku,
koji e Turskoj doneti do tada nevieno
propadanje. Maari e posle svih silnih
promena postati manjina u svojoj zemlji.
Istorija Maara e u XVIII veku dobiti i
novi kontekst. Najvanije pitanje bie
odnos sa Habzburgovcima, tj. mogunost
udaljavanja od njih, to je i do tad bila
inspiracija ustanicima. U ovom kontekstu,
Habzburgovci e iskoristiti veliku odanost Srba, iji su osnov bile privilegije.
Habzburgovci su imali vee poverenje u
Srbe graniare, nego u nepouzdane hrvatske i ugarske feudalce. Vojna granica bila
je direktno podreena dvoru, to je znailo da su Srbi imali direktne veze sa vladarem, a ne posredstvom ugarskog ili
hrvatskog plemstva.
Osnovno pitanje koje se pojavilo meu
Srbima u Ugarskoj jeste pitanje ouvanja i
izgradnje nacionalnog i verskog identiteta
i njegovog odnosa sa srednjoevropskim
civilizacijskim modelom. Ouvati sebe, a
prihvatiti blagodati evropske civilizacije i
kulture, bilo je veliko srpsko pitanje XVIII
veka. Obogaeno srpsko graanstvo u
Ugarskoj na to pitanje dalo je tokom XVIII
veka jasan odgovor: biti Evropejac i Srbin
jeste jedinstvo, a ne suprotnost. Simbol
tog istorijskog prevrata i istorijskog kompromisa postali su pravoslavni hramovi i
manastiri u koje je prodrlo barokno vienje sveta. Barokni stil u graditeljstvu crkvi i
u njihovom oslikavanju bio je spoljno
obeleje urastanja srpskog naroda u srednjoevropski kulturoloki model. Manastir
Kruedol dobio je 1726. godine svoj prvi
barokni zvonik, a potom su i drugi frukogorski manastiri dobijali barokne gra-
28
evine (Velika Remeta, Rakovac, iatovac, Hopovo, Beoin, Jazak itd.). Barokna
arhitektura frukogorskih manastira bila
je obrazac za gradnju hramova u Sremu,
Bakoj i Banatu u XVIII veku. Ovaj vek
donee Srbima ogromne uspehe u smislu
nacionalnog
opstanka,
razvoja
ekonomske moi i intelektualne elite, kao
i kulture.
Osamnaesti vek bio je i vek vere. U
Habzburkoj monarhiji dravna vera bila
je katolika, u Osmanlijskom carstvu
islam, a u Rusiji pravoslavna. Sve druge
vandravne religije u tim carstvima imale
su gori status. Religijsko vienje sveta,
prisutno u XVIII veku, zatvaralo je verske
zajednice u sopstvene okvire. Hrianstvo, kao ideja i verovanje, inilo je bliskim
katolike, protestante i pravoslavce na tlu
june Ugarske. Pripadnost hrianskom
svetu, koji je u XVIII veku iveo du Save i
Dunava, kao suprotnost islamu olienom
u Osmanlijskom carstvu, zbliavala je
hriane na jugu Habzburke monarhije.
U ovom veku ojaale su ideje prosvetiteljstva koje su zbliile narode bez obzira na versku pripadnost.
Za Habzburku monarhiju XVIII vek je
bio vek iskuenja. Iskuenja nisu bili
samo brojni ratovi (60 godina ratovanja),
ve i raznolikost naroda, vera i jezika,
stalea i regionalnih posebnosti. Ova
iskuenja nainila su Habzburku monarhiju konglomeratom malih drava koji
nije vie predstavljao najjau svetsku silu
(Habzburzi su izgubili paniju i Junu
Ameriku) Ipak, na ovom smanjenom
prostoru, sa smanjenim vidicima, ona je
bila uspena drava, a Habzburgovci
uspena dinastija. Tokom XVIII veka,
naroito u doba Marije Terezije (Maria
Theresa) i njenog naslednika Josifa II
(Joseph II), Habzburka monarhija teila
je usklaivanju svojih razliitosti, reformama i modernizaciji, pokuavajui, pritom, da se heterogeno podruje Podunavlja zaokrui u jedinstvenu politiku,
ekonomsku i civilizacijsku celinu.
3.2. Odomaenje Srba

na novim prostorima
Dolazak pekog patrijarha, mnogih
episkopa i igumana znaajnih manastira,
kao i uglednih i bogatih trgovaca i zanatlija u Velikoj seobi 1690. godine, uz privilegije dobijene od Leopolda I, uticao je
na to da Srbi postanu znaajna injenica
politikog i drutvenog razvoja Ugarske u
XVIII veku. U raanju moderne srpske
nacije Ugarska, u irem smislu Habzburka monarhija, imae kljunu ulogu. Dobijene privilegije, potvrivane vie puta u
XVIII veku, ojaale su specifinu poziciju
srpskog korpusa unutar Ugarske. Istovremeno, dobijenim privilegijama crkva je
bila kao i ranije tuma interesa srpskog
naroda u Habzburkoj monarhiji. Razvoj
srpskog graanstva u XVIII veku, na koji
su uticale i reforme habzburkog vladara
Josifa II, doveo je u poslednjim decenijama XVIII veka u pitanje vodei poloaj
crkvene hijerarhije u srpskom narodu.
Simbol tih promena za srpski narod bila
je linost srpskog prosvetitelja i pisca
Dositeja Obradovia.
3.3. Nai krajevi u novom

istorijskom kontekstu
Na podruje Banata, Srema i Bake u
XVIII veku uticali su bitni istorijski
dogaaji u Podunavskoj monarhiji.
Deevropeizirano dugom turskom vladavinom i brojnim ratnim pustoenjima, ovo
podruje je tokom XVIII veka bilo izloeno ponovnoj evropeizaciji i modernizaciji, to jest povratku u srednjoevropski
kulturni milje. Specifinost istorijskog
razvoja ovog podruja je postojanje institucije Vojne granice, zbog njenog graninog poloaja sa Osmanlijskim carstvom i neprekidne kolonizacije koja je od
nje stvorila specifian etniki mozaik. U
istorijskom prostoru Bake, Srema i Banata tokom XVIII veka nali su se zajedno
mnogi evropski narodi: Bugari, Cincari,
Francuzi, Hrvati, Italijani, Jevreji, Jermeni, Maari, Nemci, Romi, Rumuni,

Rusini, Slovaci, Srbi, panci. Unutar tog
prostora postojale su socijalne, pravne i
ekonomske razliitosti. Deo ovog podruja imao je specifian razvoj u okviru institucije Vojne granice; postojale su i privilegovane socio-ekonomske celine kao to
su Velikokikindski i Potiski ditrikt u
Banatu i Bakoj; deo ovog podruja inili
su feudalni posedi i upanije kao teritorijalne jedinice; graniarski komuniteti i
slobodni kraljevski gradovi imali su, opet,
svoj specifian razvoj. Verske razliitosti
(katolici, pravoslavci, evangelisti, kalvinisti, unijati, judaisti) tokom XVIII veka
odreivale su model verske trpeljivosti,
to je dobilo potpuni izraz u ediktu Josifa
II iz 1781. godine o verskoj toleranciji.
(1790)
3.2. Odomaenje Srba
na novim prostorima
3.3. Nai krajevi u novom
istorijskom kontekstu
3.4. Uloga pravoslavne crkve
u srpskom drutvu
3.4. Uloga pravoslavne crkve

u srpskom drutvu
Unutar srpskog naroda crkva je bila ta
koja uglavnom u toku XVIII veka odluivala o svim pitanjima narodnog napretka.
Srbi su tokom ovog veka formirali svoje
plemstvo, zatim militaristiki stale, izrastao iz institucije Vojne granice i brojnih
ratova koje je vodila Habzburka monarhija, kao i graanstvo, proizalo iz otvorenosti trgovakih puteva ka Balkanu i
Jadranskom moru, evropeizacije i modernizacije Srema, Banata i Bake. Ton
drutvenom razvoju srpskog naroda,
naroito u prvoj polovini XVIII veka, ipak
je davala crkvena hijerarhija. Jerarhija je
u sebi nosila veliki strah, ne bez razloga,
da se ne izgubi pravoslavni identitet
unutar Habzburke monarhije kao katolike drave. Zato je bila sklona svojevrsnom konzervativizmu, zatvaranju u
sebe celokupnog srpskog naroda i ideolokom okretanju ka verski istovetnoj
Rusiji. To zatvaranje izazivalo je potrebu
za preispitivanjem svih civilizacijskih
koraka koje je preduzimala Habzburka
monarhija, naroito u svojoj prosve-
29
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.5. Uloge patrijarha
i crkveno-narodnih sabora
3.6. Beki dvor, njegova politika
prema Srbima i veze srpske crkvene
hijerarhije i Bekog dvora
titeljskoj epohi. Tek ojaalo graanstvo, u

poslednjoj etvrtini XVIII veka, uspelo je
u sebi da nae srean spoj razliitosti i da
svoj identitet u Habzburkoj monarhiji
zasnuje na temelju istorijskog kompromisa: prihvatanja evropskih civilizacijskih
vrednosti i ouvanja nacionalne i verske
samosvojnosti, a uz potovanje specifinosti srednjoevropskog kulturnog miljea (kulturolokih, verskih, nacionalnih).
3.5. Uloge patrijarha

i crkveno-narodnih sabora
Do 1706. godine, na vrhu srpske crkve
nalazio se Arsenije III arnojevi koji
je vodio Veliku seobu 1690. godine i koji
je u godinama Velikog bekog rata i
poetkom XVIII veka odredio poziciju
pravoslavne crkve unutar Habzburke
monarhije. Sedite srpskog mitropolita
nalazilo se od 1708. godine u frukogorskom manastiru Kruedol. U vreme
Varadinskog rata (171618), Turci su prodrli u Srem i spalili Kruedol, to je uticalo na mitropolita Vientija Popovia
Hadi Lavia, da sedite mitropolije prenese u Sremske Karlovce. Od tada Sremski Karlovci postaju jedna od kljunih
taaka istorijskog razvoja srpskog naroda
u junoj Ugarskoj.
Tokom XVIII veka narodno-crkveni
sabori bili su vid okupljanja elite srpskog
drutva u Ugarskoj (tj. imali su autonomiju u odluivanju u vezi s nekim pitanjima).
Oni su sazivani prilikom izbora mitropolita, a odravali su se u Sremskim Karlovcima uz prisustvo ovlaenog carskog
komesara. Najznaajniji od svih sabora
odran je van Karlovaca, u Temivaru
1790. godine. On je bio slika istorijskog
razvoja srpskog drutva u Ugarskoj u
XVIII veku, kao i razliitih politikih i idejnih koncepcija koje su se javile unutar
srpske zajednice u Ugarskoj. Saboru je
prisustvovalo po 25 predstavnika plemstva, svetenstva, oficirskog i graanskog
stalea. Tom prilikom, do izraaja su
30
dole dve politike koncepcije koje su se

tokom XVIII veka iskristalisale meu
Srbima: prva, veinska, koju je predvodio
general Pavle Dimi Papila, bila je za to
da se uz podrku bekog dvora za Srbe u
Ugarskoj obezbedi autonomna oblast
(Banat) i predstavljala je izraz interesa
crkvene hijerarhije i militaristikog stalea meu Srbima i druga, manjinska, iji
je zastupnik bio Sava Tekelija, koja je
izraavala miljenje srpskog plemstva i
smatrala da se sistem srpskih privilegija
mora ukljuiti u ugarske zakone.
3.6. Beki dvor, njegova politika

prema Srbima i veze srpske
crkvene hijerarhije
i Bekog dvora
Visoka crkvena hijerarhija tokom XVIII
veka odravala je kontakte sa svim iniocima na Bekom dvoru koji su imali uticaja na poloaj srpskog naroda. To su bile
institucije koje su se bavile specifinim
srpskim pitanjima: Ilirska dvorska komisija (174547), Ilirska dvorska deputacija
(174777) i Ilirska dvorska kancelarija
(179192). Najvie dravne vlasti u XVIII
veku nazivale su Srbe Ilirima. Dvorski
ratni savet i Dvorska komora, koji su se
bavili vojnim i finansijskim pitanjima,
takoe su bili znaajni za Srbe. Karlovaki mitropoliti XVIII veka odravali su te
kontakte ivim i bili povezani sa vrhom
beke dvorske politike, a neki od njih
(Putnik, Nenadovi, Antononovi) nosili su titule tajnih carskih savetnika.
Nakon osnivanja Ilirske dvorske kancelarije 1791. godine, pet uglednih Srba, a meu njima i temivarski episkop Petar
Petrovi i general Arsenije Seujac, bili
su imenovani za savetnike Franje Balaa
koji je bio elnik ove institucije. Srbi, visoki carski oficiri, granali su svoje veze
tokom XVIII veka ka vojnim institucijama
i uticali na njih. Visoka crkvena hijerarhi-
ja i militaristiki stale meu Srbima

odraavali su upuenost ugarskih Srba ka
habzburkoj dravi i carskim institucijama u Beu.
Karlovaka mitropolija tokom XVIII
veka bila je nosilac duhovnog ivota meu
Srbima u junoj Ugarskoj. Sastojala se od
osam episkopija. Pravoslavni kler inili su
tzv. crni kler (monatvo) i plavi kler (svetovno svetenstvo). Poseban uticaj meu
Srbima imali su Mitropolitski dvor u
Sremskim Karlovcima i ugledni manastiri, posebno frukogorski. Manastiri su
raspolagali brojnim imanjima (prnjavorima) koja su inila osnovu njihove
ekonomske snage. Pod jurisdikcijom
Karlovake mitropolije nalazili su se i
pravoslavni Rumuni.
3.7. Barok u Vojvodini

Barok je bio vodei stil u graevinarstvu XVIII veka. Po uzorima sa zapada, na tlu Vojvodine grade se mnoge nove
graevine.
Barokni stil oslikavanja hramova meu
ugarske Srbe doao je sa istoka, iz Kijeva
i Ukrajine, sa prostora koji je takoe bio
na granici dodira pravoslavnog i katolikog sveta. Ukrajinski slikar Jov Vasilijevi (1750/51) oslikavao je manastir
Kruedol u baroknom stilu. Aradski slikar
Stefan Tenecki, inae kijevski uenik,
nastavio je njegovo delo 1756. godine u
Kruedolu i na taj nain barokno slikarstvo ulo je u pravoslavne hramove Bake,
Srema i Banata. Istorijski kompromis bio
je obezbeen za narednih vek i po.
Barok nije bio samo karakteristika
jednog naroda, ve je uticao i na sakralne
graevine katolika, kao i na ostale graevine koje su predstavljale dravnu ili
lokalnu vlast. Konano, neke karakteristike baroka obeleile su i izgradnju privatnih kua, to je stvorilo zajedniki estetski milje koji je spajao sve narode na prostoru budue Vojvodine.
3.8. Pitanje verske tolerancije

Kao to smo videli, verska tolerancija
nije bila strana ugarskim staleima, ni
Habzburgovcima, nasuprot ostalim
delovima Evrope.
Jaanje verske tolerancije u Habzburkoj dravi, tj. priznavanje etnike i
verske realnosti u ovoj monarhiji moglo
se pratiti tokom XVIII veka. Prethodni
vekovi na prostoru srednje Evrope nisu
XVIII veku doneli u batinu primere
verske tolerancije. Deklaratorijom iz
1727. godine bilo je nareeno da se pravoslavni hramovi u monarhiji ne mogu
popravljati niti graditi bez vladareve dozvole. esnaest godina kasnije, 1743. godine
izdata je privilegija koja je zabranjivala da
se narod ometa prilikom zidanja hramova.
Carska naredba iz 1753. godine regulisala
je pitanje zidanja i popravke pravoslavnih
hramova. Tim aktom, bez pitanja nadlenih vlasti, Srbi su mogli zidati crkve
tamo gde ive u veini ili gde ivi najmanje 30 pravoslavnih porodica. Edikt o verskoj toleranciji meu hrianskim verama
Josifa II donet je 1781. godine, a
02.01.1782. godine tolerancijski patent za
Jevreje.
Jaanje verske trpeljivosti uoavalo se i
prilikom popravke ili gradnje pravoslavnih hramova u Sremu, Bakoj i Banatu.
Pravoslavne crkvene vlasti ove radove
esto su poveravale nemakim majstorima. Tako je zvonik frukogorskog manastira Velike Remete od 1733. do 1735.
godine radio nemaki majstor Johan Vilhem (Johannes Wilhem). Pridvornu
crkvu Svetog Trifuna u Sremskim
Karlovcima 1742. obnavljao je Nemac
Matijas Erlibinger (Mathias Erliebinger). Vladianski dvor u Vrcu 1760.
radili su prajski majstori, a obnovu banatskog manastira Mesia sudetski Nemac
Anton Blomberger. Spoljnu dekoraciju i
toranj somborskog hrama sv. Georgija
(1790)
3.7. Barok u Vojvodini
3.8. Pitanje verske tolerancije
31
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.9. Srpsko-ruske kulturne
i verske veze
3.10. Veze Srba sa srednjom
Evropom i narodima
sa kojima su iveli
1790. godine radio je Anton Haker iz

Pete. Sedamdesetih godina XVIII veka
hram u sremskom selu Laarku gradili su
italijanski majstori.
Posebno je zanimljiv podatak da je 26.
septembra 1769. godine car Josif II
odobrio naseljavanje Slovacima protestantima na teritoriju Vojne granice u pustaru Pazovu. Dozvolio im je slobodu
veroispovesti, da imaju svog svetenika i
da obavljaju svoja bogosluenja .
3.9. Srpsko-ruske kulturne

i verske veze
Izraeni strah visoke crkvene hijerarhije od gubljenja identiteta otvarao je put
srpsko-ruskim vezama u XVIII veku.
Tako je srpska kultura u Ugarskoj primala dvostruke uticaje, iz srednjoevropskog kulturnog miljea i iz Rusije. To govori o svojevrsnoj duhovnoj sintezi koja je
stvarana u srpskom narodu u Ugarskoj.
Iz Rusije su dolazili uitelji i stizale
crkvene knjige, to je uticalo na razvoj
jezika i knjievnosti. Prema Rusiji su se
kretale i srpske seobe iz Banata i Bake u
XVIII veku. Tako je prvi ruski uitelj
meu Srbima bio Maksim Suvorov koji
je 1726. godine doao u Sremske Karlovce, a potom je stigao u Sremske Karlovce i ukrajinski uitelj Emanuil Kozainski, koji je 1734. godine reirao dramu
O tragediji Uroa Pjatago... Od ruskog
Sinoda je 1724. godine u Sremske
Karlovce je stiglo 400 primeraka bukvara
i 100 primeraka gramatike. Sve ovo uticalo je da posle 1730. godine ruskoslovenski jezik, uz slavenoserbski i srpski narodni jezik, postane jedan od tri srpska
knjievna jezika. Slavenoserbski jezik
pojavio se tokom XVIII veka kao jezik
graanstva, kao vrsta jezikog kompromisa izmeu ruskoslovenskog i narodnog
jezika. On nije bio odraz samo jezikih
kontroverzi u kolektivnoj svesti srpskog
naroda u Ugarskoj.
32
3.10. Veze Srba sa srednjom

Evropom i narodima
sa kojima su iveli
Dok je svojim idejama crkvena hijerarhija pokuavala da napravi distancu od
idejnih strujanja koja su u XVIII veku uticala na ivot srednje Evrope, u istorijskoj
stvarnosti XVIII veka srpsko drutvo u
Banatu, Bakoj i Sremu prihvatalo je
tekovine srednjoevropskog kulturolokog
modela. Tome je znatno doprineo privredni razvoj gradova, koji je dao poetni
impuls nastanku graanstva u itavoj
Habzburkoj monarhiji, pa i na podruju
dananje Vojvodine. Graanstvo kod Srba
inili su trgovci i zanatlije, pojedinci iz slobodnih profesija i tzv. honoraciori (lekari,
profesori, uitelji, advokati, umetnici) i
drugi ugledni stanovnici gradova koji su
se bavili poslovima znaajnim za sredinu
u kojoj su iveli. Biti graanin znailo je
imati odreen drutveni status, sistem
vrednosti i stil ivota. Sam ivot bio je isuvie bujan i bogat, kao i svakodnevna komunikacija srpskih trgovaca, zanatlija, oficira i plemstva sa habzburkom dravom
i ljudima drugih vera i nacija, to je dovelo
do evropeizacije srpskog graanstva u
svim sferama ivota. Uoavale su se promene na svakom koraku: u odevanju, nainu ishrane, gradnji kua, higijeni i zdravstvenim navikama, poznavanju jezika,
komunikacijama, kolstvu, slikarstvu i
knjievnosti, nainima zabave, vrednosnom sistemu... Svakodnevni ivi jezik bio
je najvidljiviji odraz tih promena. Tako su
u srpski jezik ule nemake rei koje su u
vezi s vojskom (lager, anac, tab, mutrati...), a i rei koje su u vezi s drutvenim poretkom pretrpele su uticaj nemakog jezika (paor, riter, ceh, liferant), a
najvie rei koje se odnose na pojmove
materijalne kulture: mesing, pleh, tof,
mider, tranga, nala, flaster, fleka, flaa,
pric, plajvaz, olja, krompir, farba, vaga,
upa, plac, uster, najder, molovati...).
Iz maarskog jezika u srpski ule su

rei kao to su: astal, aov, birov, biro,
vaar, gazda, dobo, kecelja, koija,
lopov, parlog, prsluk, sala, soba, fioka,
eze, dak, argarepa, ator, itd.
3.11. Zaeci nove srpske elite:

plemstvo
Nosioci civilizacijskih promena u srpskom drutvu bili su srpski trgovci, oficiri
i plemstvo. U XVIII vek Srbi su uli kao
narod bez plemstva. U vreme vladavine
Marije Terezije (17401780) dodeljeno je
90 plemikih titula Srbima u Ugarskoj.
Pedeset plemikih titula dodeljeno je srpskim oficirima 1. marta 1751. godine, u
doba razvojaenja vojnih granica. Dvadeset Srba dobilo je titule posle Austroturskog rata 1791. godine. Plemike titule meu Srbima najee su dobijali oficiri, zatim crkveni velikodostojnici, trgovci i znaajni inovnici. Teodor Jankovi
Mirijevski, upravitelj kola u Banatu i
reformator kolstva, dobio je plemiku titulu za svoj doprinos u oblasti obrazovanja. Malenica je dobio plemiku titulu
1773. godine za svoj rad u zdravstvu, a
uriko za istrebljenje razbojnika u
Banatu. Andra Andrejevi, upravitelj
pote u Sremskim Karlovcima 1763.
godine. dobio je plemiku titulu za razvoj
potanskog saobraaja. uvene srpske
plemike porodice bile su: arnojevii,
Rakovii, Tekelije, Jakii, Atanackovii, Bibii, Julinci, Vujii, Isakovii...
Kao i plemike porodice cincarskog i jermenskog porekla, srpsko plemstvo nakon
dobijanja plemike diplome prilagoavalo
se duhu, obiajima, mentalitetu i vrednostima stalea kome su pripadali.
3.12. Srpsko graanstvo

i pismenost
(vie varijanti srpskog jezika)
Nosilac celokupnog privrednog, kulturnog, drutvenog ivota srpskog naroda
u junoj Ugarskoj bilo je srpsko graanstvo. Srpski trgovci bili su najaktivniji deo
srpskog drutva. Oni su se nalazili na
trgovakom putu izmeu Balkana i Srednje Evrope i bili su posrednici u trgovini
izmeu Panonije i primorskih gradova.
Napredak srpskog graanstva bio je
vidljiv tokom XVIII veka. Istorijski izvori
govore da su Srbi 1702. godine iveli u
Futogu u zemunicama, a 1703. u Sremskim Karlovcima u bednim kolibama
pored Dunava. Istorijski izvori iz 1732.
godine svedoe da su se u sremskim selima Kraljevci, atrinci i Stejanovci nalazile
crkve pod zemljom. U drugoj polovini
veka izgraena je u Kraljevcima velika
barokna crkva, a srpski graanski stale
u gradovima iveo je u bogatim i dobro
ureenim kuama (kua Sabova u Sremskim Karlovcima, kua porodice Karamata u Zemunu). Na kraju XVIII veka,
srpski graanski stale hranio se i zabavljao na evropski nain, poznavao jezike,
svoju decu slao na kolovanje u kole
Srednje Evrope, itao knjige, imao svoje
slikare, knjievnike, advokate, lekare
(prvi kolovani lekari Srbi bili su Petar
Miloradovi iz Novog Sada i Jovan
ivkovi iz Sremske Kamenice).
Jaanje srpskog graanstva podudarilo
se sa svim onim civilizacijskim promenama koje su se dogaale na podruju
Habzburke monarhije, za vreme vladavine Marije Terezije, a posebno
njenog sina Josifa II, kada su na ovom
podruju utemeljene prosvetiteljske ideje.
Novoformirani sloj srpskog graanstva
borio se za novu kulturu, osloboenu
tradicionalnog i konzervativnog uticaja
crkve. Osnivaju se nacionalne institucije,
razvija se prosveta, stvaraju se dela
inspirisana temama iz nacionalne prolosti, a iz redova graanstva javljaju se
prvi pisci prosvetitelji. Srpsko graanstvo,
iji je simbol bio lik srpskog prosvetitelja i
prvog srpskog antiklerikalca Dositeja
Obradovia, dovelo je u pitanje dominantan poloaj visoke crkvene hijerarhije u
(1790)
3.11. Zaeci nove srpske elite:
plemstvo
3.12. Srpsko graanstvo
i pismenost (vie varijanti srpskog
jezika)
33
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.13. Formiranje Vojne granice
3.14. ivot na Vojnoj granici
srpskom drutvu june Ugarske. Dositej

Obradovi je o XVIII veku govorio kao o
veku zdravog razuma i smatrao je da srpsko drutvo mora ii putem prosvetiteljskih promena. Njegova najznaajnija
dela su ivot i prikljuenija, Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma. Dositej
Obradovi je oko sebe stvorio krug
pristalica reformi (prosvetiteljski krug).
Srpsko graanstvo u junoj Ugarskoj u
XVIII veku iznedrilo je mnogo pisaca.
Pisali su na tri jezika: ruskoslovenskom,
srpskoslovenskom i narodnom. Pored
Dositeja Obradovia, istaknuta imena
srpske knjievnosti ovog veka su: Zaharije Orfelin, Pavle Julinac, Jovan Raji,
Atanasije Stojkovi, Vikentije Ljutina, Aleksije Vezili. Meu najznaajnijim srpskim prosvetiteljima su: Lukijan
Muicki, Jovan Mukatirovi, Uro
Nestorovi i Mihailo Vitkovi. Srpski
prosvetitelji uspostavili su kulturne veze
sa mnogim maarskim prosvetiteljima,
od kojih su najznaajniji: Ferenc Kazinci
(Kazinczy Ferenc), Mihalj okonai
Vitez (Csokonai Vitz Mihly), Joef
Katona (Katona Jzsef), Mihalj Fazeka
(Fazeks Mihly), Mihalj Veremarti
(Vrsmrty Mihly), Ferenc Kelei
(Klcsey Ferenc) i drugi.
3.13. Formiranje Vojne granice

Formiranje Vojne granice bio je dugotrajan i postepen istorijski proces koji je
trajao skoro 80 godina u XVIII veku. Posle
Karlovakog mira, 1703. godine, osnovane su Podunavska, Posavska, Potiska i
Pomorika vojna granica. Podunavska
vojna granica obuhvatala je naselja sa
sremske i bake obale Dunava i bila je
deo slavonsko-sremske granice sa seditem u Osijeku. Potiska vojna granica
imala je svoj centar u Segedinu, a
Pomorika u Aradu. Vojnike naseobine
u Somboru i Subotici, sastavljene uglavnom od junoslovenskih katolika i pravo-
34
slavaca, bile su u okviru Vojne granice

zbog borbe protiv narasle hajduije.
U periodu od 1745. do 1750. godine razgranien je prostor Vojne granice i
Sremske upanije. ajkaki bataljon u
Bakoj osnovan je 1763. godine, izmeu
Dunava i Tise, sa tapskim mestom
Titelom i jo 13 naselja. Ilirski graniarski
puk u Banatu osnovan je 1764. godine, a
idue Nemaki graniarski puk. Vlaki
bataljon, koji je formiran 1769. godine,
spojio se 1774. spojio sa Ilirskim pukom
u Vlako-ilirski puk. U periodu od 1770.
do 1773. godine razgraniavan je prostor
Vojne granice od zemljita Dvorske
komore u Banatu. Veliki deo junog i deo
srednjeg Banata uao je u okvire Vojne
granice.
U Vojnoj granici naseljeno stanovnitvo
dolazilo je u dodir sa vojnikom vlau
koja je bila u vezi s institucijom Dvorskog
ratnog saveta u Beu. Neposredni izvrioci militaristikog duha koji je vladao u
Vojnoj granici bili su oficiri. Da bi vojniki
ojaale ovaj prostor, vojne vlasti preduzimale su znaajne korake koji su
unapredili ivot stanovnitva. Tako su
evropeizacija i modernizacija podruja
Vojne granice tekle uz naredbe vojnih
vlasti u njoj.
3.14. ivot na Vojnoj granici

ivot na Vojnoj granici i esti ratovi,
koje je u XVIII veku vodila Austrija, doprineli su formiranju militaristikog sloja
meu Srbima u Ugarskoj. Srpske oficirske porodice, koje su iznedrile oficire u
vie generacija, bile su nosioci militaristikog duha meu Srbima. To su bili:
Rakovii, Isakovii, Milutinovii,
Stanisavljevii, Zake, Monasterlije itd.
Najvii in meu njima dosegao je feldmaral Petar Duka. U prvoj polovini
XVIII veka srpski oficiri bili su narodni
oficiri, neprilagoeni svom staleu. U drugoj polovini veka u njihovoj pojavi osetile
su se sve one civilizacijske promene kroz
koje je prolazilo srpsko drutvo u

Ugarskoj. To su bili oficiri koji su potovali duh i norme svog stalea, poznavali
etikeciju, jezike, naroito nemaki i bili,
po svom mentalnom sklopu, jednaki
drugim svojom stalekim kolegama. Neki
od njih bili su odlikovani najviim austrijskim odlikovanjem, Vitekim krstom,
koje je uspostavila carica Marija Terezija
1757. godine (Duka, Papila, Seujac,
Sokolovi, Davidovi, Vukosavi).
Postojanje Vojne granice na tlu Banata,
Srema i Bake znaajno je odredilo tokom
XVIII veka duh i mentalitet tog podruja.
Nakon zavretka Velikog bekog rata,
Habzburka monarhija poela je da gradi
instituciju Vojne granice na obodima
carstva ka Osmanlijskoj carevini. Ta institucija, graena uglavnom u XVIII veku,
obuhvatala je podruje od Like do Erdelja, bila je izvor brojne i jeftine vojske (od
400.000 vojnika kojih je Habsburka
monarhija imala u XVIII veku, 120.000 je
dolazilo iz Vojne granice) koja se mogla
iskoristiti na svim ratitima irom Evrope,
ali i u sukobima unutar Habzburke
monarhije. Vojna granica bila je militaristika institucija, sa potpuno militarizovanim ivotom i militarizovanom kolektivnom sveu njenog ivlja. U etnikom
smislu nju su inili Srbi, Hrvati, Nemci,
Rumuni, Maari, kojima je zajednika
karakteristika bila negovanje ideje vernosti monarhiji i caru.
3.15. Ratovi voeni

uz uee graniara
Graniari iz Vojne granice tokom XVIII
veka ratovali su protiv Turske u tri rata:
Varadinskom (17161718), koji je zavren
Poarevakim mirom, u ratu od 1737. do
1739. godine zavrenim Beogradskim
mirom i u ratu od 1788. do 1791. godine
koji je zavren mirom u Svitovu. Varadinskim ratom od turske vlasti osloboeni su
Banat i deo Srema koji su ostali u okviru
Turskog carstva nakon Karlovakog mira
1699. godine. Ovi ratovi bili su obeleeni

velikim rtvama graniara i preseljenjima
stanovnitva iz Srbije, pre svega u Srem i
Banat.
Tokom XVIII veka graniari su se borili
i na drugim bojitima: u Bavarskoj,
ekoj, leziji, Lombardiji, na Rajni.
Posebno znaajni ratovi u kojima su
uestvovali graniari bili su Rat za austrijsko naslee (17401748), Sedmogodinji
(17561763) i ratovi protiv Francuske revolucije posle 1792. godine.
Graniari su sudelovali i u unutranjim
sukobima u Habzburkoj monarhiji, tako
da su ratovali u vreme ustanka Ferenca
Rakocija (Rkczi Ferenc) od 1703. do
1711. godine, na strani Bekog dvora i
centralnih vlasti, a protiv Rakocijevih
kuruca. Srbi graniari iz Semlaka i
graniarski kapetan iz Sente Obrad Lali
bili su na strani Rakocijevih ustanika.
(1790)
3.15. Ratovi voeni
uz uee graniara
3.16. Rakocijev ustanak

Rakocijev ustanak je jedna od najveih
borbi za slobodu maarskog naroda. Njihov slogan Cum Deo pro patria et libertate
(sa Bogom za otadbinu i slobodu) bio je
veoma napredan, ali i u duhu maarske
tradicije. U ustanku je najvie uestvovala
populacija koja se nije mogla snai u
novim prilikama, kada je nestalo stalno
ratovanje i odbrana u smislu zadravanja
Osmanlija. Ujedno, to je bila reakcija na
poteze Habzburgovaca koji su eleli da
svoju imperiju uine to efikasnijom (iako
se Srbi nisu tada pobunili protiv racionalizacije Vojne granice, kasnije su se suprotstavljali tome).
Ustanak je trajao od 1702. do 1711.
godine. U prvoj fazi dolo je do borbi
izmeu Srba i Maara. Srbi su, naravno,
bili odani caru protiv koga se bunio Rakoci. Trebalo bi rei da Rakocijeva buna
nije bila samo pobuna Maara, ve su u
njoj uestvovali i Rusini, koje su tada nazivali Rakocijevim narodom. Takoe,
podravali su ga i Srbi iz Erdelja (koji su
35
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.17. Ratovi u XVIII veku,
Varadinski rat
Rat za austrijsko naslee
3.19. Austro-turski ratovi i mirniji
tok istorije na ovim prostorima
bili odvojeni od svojih sunarodnika i u

geografskom smislu; tada ih je razdvajao
Banat koji je bio u sastavu Osmanlijske
imperije).
Rakocijeva pobuna zavrila se
neuspeno za vou. Plemstvo je pronalo
svoje interese priklonivi se Habzburgovcima, dok je narod, tj. nekadanje
posade u malim utvrenjima irom
Ugarske, morao zauvek da promeni svoj
ivot.

Varadinski rat
Varadinski rat (17161718) pokazao je
vojnu umenost graniara. Austrijska
vojska, sastavljena od Nemaca, Maara,
Hrvata i Srba, pod vostvom austrijskog
vojskovoe Eugena Savojskog, potukla
je 1716. godine Turke u bici kod
Petrovaradina, a idue godine oslobodila
Banat i severnu Srbiju. Banatsku miliciju,
posle Poarevakog mira, osnovao je prvi
administrator Banata, grof Klaudije
Florimund Mersi (Claudius Florimund,
Graf von Mercy) i ona je obuhvatala
Temivarsku, akovsku, Meeku i Mutniku oberkapetaniju.

Car Karlo VI (Karl VI) nije imao
mukog potomka, te je za ivota uinio
sve da obezbedi nasledstvo svojoj najstarijoj keri.
Donoenjem Pragmatine sankcije
(1713) obezbeena je pravna pozadina
nasleivanja prestola po enskoj lozi.
Marija Terezija je postala prestolonaslednica, a njen otac pobrinuo se da se
to prihvati u svim delovima njegove
imperije. Ugarski stalei su to prihvatili
1723. godine, meutim susedne zemlje
nisu. Pragmatinu sankciju osporili su
pruski kralj Fridrih II (Friedrich II) i
bavarski knez Karlo Albert (Karl
36
Albert), to je dovelo do Rata za austrijsko

naslee (17401748). Njima su se pridruili Francuska, panija i Venecija. Maarski dravni stalei su od 1741. godine bili
uz Mariju Tereziju, dajui joj odluujuu
podrku.
Rat je zavren Ahenskim mirom 1748.
godine. Marija Terezija je kasnije vodila
Sedmogodinji rat (17561763) protiv
Pruske.
Rat za austrijsko naslee bitno je
odredio sudbinu Vojne granice. U prethodnom austro-turskom ratu, koji je
zavren 1739. godine Beogradskim
mirom, Austrija je izgubila Srbiju, ali je
stabilizovala svoje granice prema Turskoj,
na Savi i Dunavu. Potiska i Pomorika
vojna granica nale su se daleko od
granice sa Turskom i 1741. godine Ugarski sabor u Pounu svojim 18. lanom
traio je njihovo ukidanje.
U periodu od 1743. do 1745.godine,
razvojaeni su anevi u Segedinu, Subotici, Somboru i Brestovcu. Razvojaena
je, takoe, Podunavska vojna granica, a
nova Podunavska granica formirana je od
1745. do 1750. godine na prostoru Zemun
--Petrovaradin.
3.19. Austro-turski ratovi i mirniji

tok istorije na ovim prostorima
Austro-turski
ratovi
(17371739,
17881791) doveli su novo stanovnitvo iz
Srbije u junu Ugarsku, uglavnom u Srem
i Banat. U vreme rata od 1737. do 1739.
godine, patrijarh Arsenije IV Jovanovi
akabenta doveo je nove talase naseljenika iz Turskog carstva u Habzburku
monarhiju. Na podruje sremske Posavine pukovnici Atanasije Rakovi i Vuk
Isakovi doveli su stanovnitvo iz Srbije.
Sa starovlakim voom Atanasijem
Rakoviem doli su i katoliki Albanci
iz plemena Klimenata, pod vostvom svojih vojvoda Deda i Vata. Klimenti su
nakon doseljavanja bili rasporeeni u pet
sremskih naselja, a od 1755. godine trajno
su se naselili u sremskim selima Hrtkovci

i Nikinci. Posle Beogradskog mira 1739.
godine, prelasci stanovnitva iz Srbije u
Banat i Srem bili su stalni, ali istorijski
nevidljivi. Novi austro-turski rat (17881791) doveo je do novog talasa naseljavanja. Samo u Banatsku vojnu granicu
tada je iz Srbije prelo 2000 porodica, koje
su uglavnom i ostale u njoj.
3.20. Gradovi na podruju

Vojne granice
U Vojnoj granici stanovnitvo je ivelo i
stvaralo uslove za preivljavanje uglavnom bavei se zemljoradnjom, ali tako da
bi, kada se ukae potreba, mogli veoma
brzo da funkcioniu kao organizovana
vojna sila. Radi snabdevanja, vojsci su bile
potrebne razne zanatlije. Zbog toga su
Habzburgovci podravali i pomagali
razvoj gradova. Gradovi na podruju
Vojne granice, naravno, bili su pod
punom kontrolom vojnih vlasti, ali bili su i
sredita trgovine, zanatstva i poprita
multietnikih odnosa. Imali su status slobodnih graniarskih komuniteta pod
vrhovnim nadzorom Dvorskog ratnog
saveta. Status slobodnih graniarskih
komuniteta dobili su Zemun (1749),
Karlovci i Bukovac (1753), Mitrovica
(1763), Bela Crkva (1777) i Panevo
(1794).
3.21. Civilna, upanijska vlast

na teritoriji budue Vojvodine
Baka. Najvei deo Bake tokom XVIII
veka naao se u okviru upanijske vlasti i
izdeljen je na velike feudalne posede,
spahiluke. Nakon osloboenja Bake od
Turaka, najvei deo Bake naao se pod
vlau Dvorske komore u Beu. Takvih
poseda bilo je 56, a seljaci na posedima
nazivali su se kamaralisti. Dokaze da su
na tlu Bake imali posede pre turskih
osvajanja posedovali su samo Kaloka
nadbiskupija (Ba) i porodica Cobor
(Baja). Tokom XVIII veka na prostoru

Bake osnovano je vie feudalnih poseda,
kao to su futoki (arnojevii od 1744),
kulpinski (Stratimirovii), plavnski
(Graalkovii od 1755), temerinski
[Seenji (Szcheny) 1796]. Baki urbar
regulisao je 1762. godine davanja seljaka
na bakim feudima.
(1790)
3.20. Gradovi na podruju
Vojne granice
3.21. Civilna, upanijska vlast
na teritoriji budue Vojvodine
Srem. Na prostoru Srema u XVIII veku

esto su se menjali posedovni odnosi. id,
erevi i Berkasovo bili su komorski
posedi (17451777), kada su dodeljeni
unijatskoj biskupiji u Krievcima, to je
dovelo do iseljavanja stanovnitva u Vojnu
granicu (Slankamen, Kredin). Najvea
vlastelinstva u Sremu bila su iloko,
zemunsko, mitrovako i batajniko. Vlasnik najveeg od njih, Ilokog feuda, bila je
od 1697. godine rimska plemika porodica Odeskalki. Iloki spahiluk imao je dva
sredita: Ilok i Irig i njime su upravljali
italijanski i nemaki inovnici. Zemunsko
vlastelinstvo bilo je vlasnitvo grofa enbrona (Schnbronn) imalo je 22 naselja i
tokom XVIII veka bilo je ukljueno u
Vojnu granicu. Mitrovako vlastelinstvo
obuhvatalo je 15 naselja, iji je vlasnik bio
grof Kolerado. Ovaj spahiluk je 1745.
godine bio otkupljen za potrebe Vojne
granice. Karlovaki feud kupio je 1728.
godine Leopold Ifeli. Ovaj feud imao je
devet naselja i 1747. godine otkupljen je
za potrebe Vojne granice. Posed Vojka,
sastavljen od 10 naselja, vlasnitvo barona
Bernata, takoe je bio otkupljen za
potrebe Vojne granice. Od 1720. vlasnik
Batajnikog spahiluka bio je grof Odvajer. Davanja i obaveze seljaka na spahilucima regulisali su tokom XVIII veka
urbarima: Karla VI za Srem i Slavoniju iz
1737. godine, KegleviSerbolonijev iz
1755. godine i Urbar za Srem i Slavoniju
iz 1756. godine.
Banat. Podruje Banata pripalo je
Habzburkoj monarhiji tek Poarevakim
mirom, 1718. godine. Do 1779. godine
37
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.22. Pitanje seoskog stanovnitva
3.23. Hajduija
bilo je pod neposrednom upravom

Dvorske komore u Beu. Neposrednu
vlast u Banatu imala je Banatska zemaljska administracija sa centrom u Temivaru. Njen prvi i najpoznatiji administrator bio je grof Klaudije Floribund
Mersi (17181733), koji je zapoeo isuivanja movara, regulacije banatskih reka,
gradnje puteva, uvoenje novih biljnih
kultura i kolonizaciju stanovnitva. Tako
je 1728.godine poela regulacija Begeja,
1745. isuivane su movare oko Vrca, a
ezdesetih godina XVIII veka Holananin
Maks Fremaut (Max Fremaut) radio je
na regulisanju Tamia.
Austrijska carica Marija Terezija
donela je 1778. godine odluku da se onaj
deo Banata, koji nije uao u okvire Vojne
granice i Velikokikindskog ditrikta,
ukljui u ugarske upanije. Kao posledica
te odluke 1781/82. godine pod kontrolom
carskog poverenika Kritofa Nickog
(Niczky Kristf) dolo je do prodaje Banata na etiri velike licitacije u Beu i Temivaru. Kupci banatskih poseda bili su veliki zakupci banatskih pustara i trgovci
stokom jermenskog i cincarskog porekla
koji su kupovinom spahiluka dobijali
plemike diplome i ulazili u red ugarskog
plemstva. Tada su Nake kupile posed
Nakovo i Sent Miklu kao najvei u
Banatu. Kasonji (Kaszonyi) su kupili
posed Seanj; Serviski Novu Kanjiu;
Damaskin Hajduicu, Ki Itebej, Begejski Sveti ura, Elemir i Aradac; Lazar
Eku, Klek i Jankov Most; Sisanji Vranjevo; Karaonji (Karcsonyi) Beodru i
Topolu; Nikoli Rudnu. Poloaj seljaka
i njihovi odnosi sa feudalcima regulisani
su 1780. Banatskim urbarom koji je bio
povoljniji od Bakog.
3.22. Pitanje seoskog stanovnitva

Izmeu seljaka i vlasnika feuda esto je
dolazilo do sukoba tokom XVIII veka.
Vlasnici spahiluka i njihovi inovnici bili
su skloni zloupotrebama, a seljaci su na te
38
zloupotrebe odgovarali albama, povremenim bunama, prisutnom hajduijom i

preseljenjima u Vojnu granicu.
Seljaci u Bakoj alili su se na
zloupotrebe komorskih inovnika, a 1735.
godine odbili su da plaaju dabine. Zbog
borbe protiv zloupotreba komorskih
inovnika Mirko Vuji iz Petrovaradinskog anca tamnovao je etiri godine. Seljaci iz Bake alili su se poimence na
zloupotrebe komorskih inovnika upora, Gomboa i Bilarda, a 1744. godine
alili su se na zloupotrebe inovnika
Redla. Kulski knez Nedeljko Barjaktarevi podsticao je 1756. godine otpor
seljaka, to je bio povod da Kotmanova
komisija ispita stanje u Bakoj. Kasnije,
seljaci u Bau, posedu kalokih nadbiskupa, alili su se na nasilja. Futoki feudalac
arnojevi izbatinao je 1765. godine u
svom dvorcu 15 seljaka iz Gloana.
U Sremu je, takoe, bilo seljakih nemira. Od 1726. do 1733. godine alili su se
seljaci na inovnika na zemunskom
feudu, Augustina Kolhunta. Pandurskih
zloupotreba na ilokom vlastelinstvu bilo
je 1732. godine. Do velike pobune seljaka
na ilokom, zemunskom i idskom
spahiluku dolo je 1736. godine. Najpoznatiji od tih seljakih nemira bila je buna
Pere Segedinca u Pomoriju 1735,
godine, opisana kasnije u delu Laze
Kostia, pod nazivom Pera Segedinac.
Pera Segedinac, graniarski kapetan iz
Peke, predvodio je pobunu maarskih
kmetova i zato bio osuen na smrt i
pogubljen. Na spahijska nasilja u Banatu
osamdesetih godina XVIII veka banatski
seljaci odgovarali su najee seobama u
Banatsku vojnu granicu.
3.23. Hajduija
Kao sastavni deo turskog naslea i zbog
nereenih socijalnih pitanja, tokom XVIII
veka u Banatu i Sremu bila je prisutna hajduija. U Banatu 1727. godine svaki od 12
ditrikata bio je duan da dri etu husara
koja bi gonila hajduke. uvene hajduke

harambae u prvoj polovini XVIII veka u
Banatu bili su: Jovan Dejak, ivan
Vrgovi, Petar Markovi i harambaa
Rista, ija su se sklonita nalazila po
nepristupanim banatskim movarama.
Hajduija je bila stalno prisutna u
Sremu u XVIII veku. Naroito je bila
izraena u sremskom Podunavlju u pojasu PetrovaradinZemun. Hajduci su 1729.
godine muili vlasnika Surduka Mihajla
Jakia, a 1732.godine danju su ulazili u
sela Bukovac i Banovce. Hajduke
druine ugroavale su ak i Zemun. Velika potera za hajducima prola je Sremom
1732. godine, a 1734. donet je Patent protiv jataka kako bi se suzbila hajduija. Na
kraju XVIII veka u Sremu je hajdukovao
harambaa Lazar Dobri, koji je prelazio u
predele Turskog carstva, tj.u Beogradski
paaluk. U njegovoj eti nalazio se uveni
umadijski hajduk Stanoje Glava, koji
se istakao u Prvom srpskom ustanku kao
vojskovoa.
3.24. Slobodni kraljevski gradovi

Slobodni kraljevski gradovi bili su
zajednice graana, koji su uspeli da dobiju velik stepen samouprave od vladara. Na
podruju Bake i Banata u XVIII veku bilo
je nekoliko slobodnih kraljevskih gradova
koji su nastali kao posledica razvoja
trgovine, modernizacije, kolonizacije i
poveanja broja stanovnika u junoj
Ugarskoj.
Novi Sad se pod nazivom Petrovaradinski anac od 1703. godine nalazio se u
Podunavskoj vojnoj granici. Njegov razvoj
poeo je dolaskom beogradskih trgovaca
i zanatlija posle Beogradskog mira, 1739.
godine. Za status slobodnog kraljevskog
grada stanovnici Petrovaradinskog anca
1748. godine dali su 95.000 forinti. Grad je
tada nazvan Neoplanta, a srpski stanovnici grada nazvali su ga Novim Sadom. Na
elu prvog gradskog magistrata (uprave)
nalazio se Nemac Ignjac Hajl (Ignac

Heil). Novi Sad je u drugoj polovini XVIII
veka doiveo intezivan razvoj kao centar
stone i itarske trgovine.
Sombor se razvijao kao sredite Bakobodroke upanije. Od 1749. godine
postao je slobodan kraljevski grad, a Subotica 1779. godine. Zrenjanin, tada nazivan Veliki Bekerek, u svom razvoju pratio je razvoj Banata posle osloboenja od
Turaka. Pravo da odrava vaare dobio je
1718. godine, 1769. postao je trgovite, a
1778. slobodan grad, da bi godinu dana
kasnije centar Torontalske upanije.
Od slobodnih kraljevskih gradova nii
rang imale su varoi (trgovita), koje su
od Dvorske komore ili od spahija putem
slobodnih ugovora dobijale izvesne
povlastice u pogledu dabina i obaveza,
kao i varoke uprave i sudstva, koje su
omoguavale uspeniji razvoj zanatstva,
trgovine i drugih neagrarnih delatnosti. U
Vojnoj granici slian poloaj imale su slobodne graniarske optine komuniteti i
tapska mesta.
U XVIII veku stanovnitvo se neprekidno slivalo u Banat, Baku i Srem. Tu su ga
dovodile mere austrijskih vlasti, spahije,
ratovi, trgovaki putevi. Zemlji unitenoj
dugom turskom vlau i pustoenjima
bilo je potrebno ljudstvo. Po nekim proraunima, Banat je 1718. godine imao
samo 50.000 stanovnika, tj. dva do tri po
kvadratnom kilometru. Slino je bilo i sa
Bakom i Sremom. Doseljenici su stizali
sa Balkana, iz Podunavlja, ali i iz zapadne
i june Evrope. Svi oni suoavali su se sa
negostoljubivom zemljom, movarama i
bolestima, novim poecima, dramom kolonizacije. Uili su se tokom XVIII veka
zajednikom ivotu, potovanju razliitosti i harmoniji. Austrijska drava, koja je
tokom XVIII veka gradila svoje obrise,
teila je da toj harmoniji d prepoznatljivost, a od ljudi na jugu monarhije da
stvori korisne i poslune podanike, seljake i vojnike.
(1790)
3.24. Slobodni kraljevski gradovi
39
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1790)
3.25. Reorganizacija Vojne granice
i reakcije na nju
3.26. Otpor graniara
reinkorporaciji u Ugarsku
40
3.25. Reorganizacija Vojne granice

i reakcije na nju
Od poetaka stvaranja vojnih granica
promenilo se stanje na terenu. Granice
dveju imperija postale su drugaije. Da bi
obavila svoju funkciju, u Beu su odluili
da reorganizuju Vojnu granicu. Odluke o
reorganizaciji promenile su poloaj Srba,
nametnuvi im probleme koje je donosila
nova situacija.
Odluka o potpunom razvojaenju Potiske i Pomorike vojne granice doneta je
1750. godine. Graniarima je ostavljena
mogunost da ostanu u svojim selima i
prihvate provincijalni status ili da se isele
u drugo mesto. Ta odluka izazvala je
proteste u jesen i zimu 1750/51. godine u
Beeju, urugu, Nadlaku itd. i iseljavanje
u Rusiju od 1751. do 1752. godine. Saznanje da Potiska i Pomorika vojna granica mogu biti izdeljene kao feudalni posedi, a oni pretvoreni u obespravljene seljake, dovela je do seobe 22.000 porodica
1751/52. godine u Banat, koji je bio pod
neposrednom upravom Dvorske komore
u Beu. Privlaanost Vojne granice, u
kojoj se mogla dobiti iluzija slobode,
dovela je do vie iseljavanja iz provincijalnih delova Banata, Srema i Bake u Vojnu
granicu u XVIII veku. Tako je 1773.
godine dolo do seobe 460 porodica iz
Velikokikindskog ditrikta u Banatsku
vojnu granicu; posle prodaje Banata od
1781. do 1782. na feude, vie stotina
porodica iselilo se iz Eke, Aradca, Elemira, Itebeja, Begejskog Svetog ura u
Banatsku vojnu granicu. U Podunavsku
vojnu granicu posle 1750. godine selilo se
stanovnitvo iz bakog Potisja, a posle
1777. godine sa feudalnog poseda u idu i
Berkasovu. Naselja Potiskog ditrikta
urug, Gospoinci, Kovilj i Feldvarac
traila su da uu u sastav Vojne granice i
1769. godine uli su u sastav ajkakog
bataljona. Kada je feudalac Seenji
(Szcheny) 1796. godine kupio posed
Temerin, temerinski Srbi su se iselili u
ajkaku, u urevo.
Razvojaenje vojnih granica, Potiske i

Pomorike, pokrenulo je seobu graniara
u Rusiju. U toku 1751/52. godine 2000 lica
iz Banata i Bake, predvoeni pukovnicima Jovanom Horvatom, Jovanom
eviem i Rajkom Preradoviem,
odselilo se na jug Ukrajine i formiralo dve
oblasti: Novu Serbiju i Slavjanoserbiju.
Novim naseljima dali su nazive mesta iz
kojih su potekli: Subotica, Kanjia, Petrovo selo, Moorin, Slankamen, Beej,
Panevo, Pavli, Vrac. U Rusiji su ovi
naseljenici uli u ruski militaristiki stale
i dali ruskoj vojsci model lake konjice
(husarski pukovi).
3.26. Otpor graniara

reinkorporaciji u Ugarsku
Iako je ivot na Vojnoj granici nosio u
sebi mnogo rizika, u njoj se ukazivala prilika da se ostvari karijera ili bar dostojanstven ivot. Na teritorijama civilne
vlasti kmetski nain ivota nije pruao
mogunost napretka, a rad i dabine koje
su se plaale liile su taj ivot dostojanstva. Tako da su i Maari i Hrvati eleli da
budu ukljueni u ivot Vojne granice, ali
su feudalci to onemoguili, ak su eleli
njeno ukidanje. Deo feudalaca je eleo da
vrati svoje posede i da stanovnitvo
granice pretvore u kmetove koji bi radili
za njih. Smetalo im je to je granica fukcionisala na drugaiji nain. Znajui za
ove razloge, bilo je prirodno da su Srbi bili
za ouvanje granica.
Otpor uspostavi feudalnih poseda i upanijske vlasti ogledao se i u formiranju
dve privilegovane oblasti izuzete iz spahijske i upanijske vlasti. Prva je Potiski krunski ditrikt sa centrom u Beeju (17511872) koji je obuhvatao 14, a od 1769.
godine deset naselja bive Potiske vojne
granice. Druga privilegovana oblast je bio
Velikokikindski ditrikt (17741876) stvoren u Banatu sa centrom u Velikoj Kikindi i sa deset naselja u okolini.
Van teritorija Vojne granice i privilegovanih ditrikta postojale su upanije kao

ugarske teritorijalne jedinice, spahijski
posedi i slobodni kraljevski gradovi u kojima je naseljeno stanovnitvo uivalo poseban poloaj. Na teritoriji Srema nalazila se
Sremska upanija ije je sedite bilo u
Vukovaru, na podruju Bake Bakobodroka, sa seditem u Somboru, a na
teritoriji Banata, posle 1779. godine i njegovog prikljuenja Ugarskoj, Tamika,
Kraovanska i Torontalska upanija sa
centrom u Velikom Bekereku.
***
4. DOSELJAVANJA
Posle burnih ratova, podruja kroz koja
su prolazile vojske bila su opustoena.
Najvie su stradale nizije. Veliki deo
nekadanje Ugarske, tj. njen sredinji nizijski deo, u demografskom smislu bio je
uniten. Prirodno je bilo da se ti predeli
polako nasele, a u ekonomskom interesu
Habzburgovaca bilo je da se to pre nasele. Stoga, ne samo da su podravali, nego
su i aktivno uestvovali u naseljavanju tih
teritorija. Interes vlasnika novoosloboenih upanija takoe je bilo naseljavanje
stanovnitva.
4. DOSELJAVANJA
4.1. Naseljavanje Nemaca
4.1. Naseljavanje Nemaca

Na novoosloboenim teritorijama austrijska dravna politika tokom XVIII veka
zapoela je naseljavanje Nemaca u Baku,
Srem i Banat. Njih je Beki dvor na jug
Monarhije naseljavao kao radne, dinastikim i dravnim interesima verne podanike. Nemaki doseljenici su uglavnom
poticali iz vapske, Porajnja, Franake i
Falake.
U Bakoj su se Nemci naseljavali od
Poarevakog mira 1718. godine. U Petrovaradinskom ancu (Novom Sadu) prisutni su 1739. godine, a u Odacima, Kolutu,
Prigrevici, Bakoj Palanci i Gajdobri od
1748. godine.
U Apatin i Bukin naselili su se 1750.
godine. Njihov dolazak u Odake belei
se 1759. godine, gde su ubrzo sagradili
svoju crkvu. U periodu od 1763. godine do
1768. godine naseljeni su u Gajdobru,
Gakovo i Karavukovo. U godinama od
1784. do 1786. doseljenici Nemci doli su
u Crvenku, Vrbas, Seki, Buljkes, Sivac,
Kulu, Parabu, Stanii, onoplju. Temerinski feudalac Arpad Seenji (Szcsenyi rpd) naselio je Nemce u Baki
Jarak.
Prva velika kolonizacija Nemaca u
Banat bila je tokom i nakon zavretka
Varadinskog rata (17161718). Tada je u
41
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.2. Doseljavanje Srba

4.3. Doseljavanje Hrvata
Banat dolazilo stanovnitvo iz Falake i

Franake. Nemci su 1717. godine doli u
Temivar i Belu Crkvu, a 1723. godine u
Panevo. Meutim, rat od 1737. do 1739.
godine, razbojnici, a pogotovo velika epidemija kuge 1738. godine, unitili su
nemako stanovnitvo u Banatu.
Druga velika kolonizacija Nemaca
(Terezijanska kolonizacija) dogodila se u
Banatu od 1762. do 1772. godine, kada je
doseljeno 11.000 porodica. Marija Terezija je 1763. godine izdala Patent o kolonizaciji kojim je regulisala prava i obaveze
doseljenika. I posle ovog perioda nastavljeno je intezivno useljavanje Nemaca u
Banat. Tako su 1770. godine nemaki
doseljenici doli u Kovin, 1774. godine u
Glogonj, 1776. godine u Omoljicu i
Jabuku, 1776. godine u Mariolanu, 1784.
godine u Modo, a 1790. godine u Crnju i
Nakovo. Nemako stanovnitvo dolazilo
je uglavnom na prostor Vojne granice,
gde je od 1765. godine postojao Nemako-banatski puk, ali i na imanja spahija.
Tako je porodica Nako naselila na svoj
spahiluk Nemce u Nakovo, Hajfeld i Mastort. Godine 1781. Srbi iz Martinice otili
su u Vojnu granicu, u entu. Oko 1800.
godine na imanje Lazara u Martinicu i u
novo naselje Lazarfeld doli su Nemci iz
blizine Velike Kikinde (Soltur, Sveti
Hubert, arlevil). Iz Badenske oblasti
naselili su se Nemci 1802. godine i svom
novom naselju dali naziv po ministru rata
Karlu, Karlsdorf.
4.2. Doseljavanje Srba

Doseljavanje srpskog stanovnitva iz
Like, Dalmacije, Banije i Korduna na
podruje Srema, Bake i Banata bilo je
trajna pojava XVIII veka. Gladne godine i
bolji uslovi ivota u junoj Ugarskoj uticali
su da taj priliv doseljenika bude stalan.
Vojna granica bila je podruje naseljavanja ovog stanovnitva, jer ono se i u starom
kraju nalazilo u okvirima Vojne granice.
Najintenzivnije naseljavanje tog stanovni-
42
tva bilo je u Sremu, gde je svako selo

tada dobilo svoj rvatski ili ijaki or ili
kraj (doseljenici iz ovih krajeva nazivani
su ijacima). U Bakoj, ajkaki bataljon
je bio prostor useljavanja doseljenika iz
zapadnih krajeva. ijaci u Gospoincima i
urugu pominju se 1770. i 1786. godine.
Jo do 1848. godine mnogi ijaci iz Moorina i Vilova su se sastajali na meama
atara. Ova doseljenika struja dopirala je
delimino i do Banatske vojne granice
(Kovin, Omoljica koji imaju svoj rvatski
kraj).
4.3. Doseljavanje Hrvata

Doseljavanje Hrvata u Baku, Srem i
Banat bilo je razliito kada je re o uzrocima, poreklu stanovnitva i strukturi doseljenika. Autohtono hrvatsko sremsko
stanovnitvo za vreme napada Turaka
iselilo se iz Srema. Srpska veina tada je u
Sremu asimilovala katolike u nekim sremskim naseljima (Velika Remeta, Manelos, Voganj, Dobrinci, Golubinci). Tokom
XVIII veka Hrvati su se naselili u Sremu u
onim naseljima u kojima su ranije iveli.
Tada je dolo do velikog priliva okakog
stanovnitva iz Bosne, pa je u zapadnim
delovima Srema preovladalo ikavsko
nareje. Hrvatsko stanovnitvo u Sremu
pohrvatilo je doseljene Nemce i katolike
Klimente u Nikincima i Hrtkovcima.
Junoslovensko katoliko stanovnitvo
u Bakoj raznorodnog porekla je i vremena doseljavanja. Ono je poreklom iz
Bosne; Dalmacije i Like. Posle 1622.
godine dolo je do naseljavanja grupa
bunjevakog stanovnitva u kraj oko Subotice i Sombora. Druga grupa istorodnog
stanovnitva doselila se 1687. godine pod
vostvom kapetana ure Vidakovia i
Duje Markovia. U doba Velikog
bekog rata (16831699) i posle potpisivanja Karlovakog mira, talas okakog
stanovnitva iz Bosne prelio se iz Slavonije i Srema u Baku i naselio osam naselja
od Baa do Santova.
U XVIII i poetkom XIX veka doseljavali

su se Hrvati u Banat. Prva grupa doseljenika bili su okci ikavskog nareja koji
su se naselili u Vojnu granicu u Perlezu,
Starevu, Omoljici i Opovu. Drugu grupu
naseljenika inili su kajkavski plemii.
Arondacijom zemljita za potrebe karlovakog generaliteta (17841788) Zagrebaka nadbiskupija izgubila je zemlju du
reke Kupe. Dvorski ratni savet tada je
Nadbiskupiji ponudio zemljite u Banatu,
to je ozakonjeno 1801. godine kada je
dolo do naseljavanja kajkavskog plemstva, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuzinu, Jarkovac, Boto, Margiticu, Klariju.
Trea grupa hrvatskih naseljenika dola
je 1803. godine u Banat. Stanovnici iz tri
kraovanska naselja naselili su se u Karlsdorfu (Banatski Karlovac).
4.4. Doseljavanje Maara

Uzrok doseljavanja Maara u Baku i
Banat tokom XVIII veka je obnova
ugarske upanijske vlasti u junoj Ugarskoj i utemeljenje feuda u Bakoj i
Banatu. Maarsko stanovnitvo doseljavano je, pre svega, kao radna snaga na
feudalnim imanjima, a veleposednici su
bili glavni pokretai kolonizacije (ne samo
Maara). Inkorporiranjem Banata 1779.
godine pod vlast Ugarske i stvaranjem
upanijske vlasti u njemu, kao i spahijskih
imanja, poela su doseljavanja Maara u
Banat.
U Bakoj je doseljeno maarsko
stanovnitvo dolo na podruje Bakobodroke upanije i Potiskog krunskog
ditrikta. Maarsko stanovnitvo je 1746.
i 1747. godine poelo da naseljava Suboticu, 1748. godine Bezdan, 1749. godine
Kulu. Grof Anton Graalkovi zaduio je
1750. godine Ferenca izovskog (Csizovszky Ferenc) da naseli topolsku pustaru, koja je ve 1774. godine imala 247
domova naseljenika iz severne Ugarske.
Posle 1751. godine maarski doseljenici
doli su u Sentu, od 1751. do 1753. godine

u Adu i Mol, 1753. godine Dvorska komora naselila je maarsko stanovnitvo u
Kanjiu, a od 1750. do 1762. godine doseljenici su stigli u Beej, onoplju, Kupusinu, Doroslovo. Posed Baju je 1751.
godine dobio potiski kapetan Stevan
Zako, koji je 1759. prodao posed Jakovu i
Luki Vojniu. U Baju su se 1760. godine
doseli Maari katolici, a 1785. godine
reformatske veroispovesti. Maarsko
stanovnitvo dolo je 1767. godine u
Petrovo Selo, 1769. godine u Io, a 1771.
godine u Martono. Spahija Miklo
Karas (Krsz Mikls) od 1746. do 1772.
naseljavao je maarskim ivljem pustaru
Horgo. Godine 1786. U Staru Moravicu
1786. godine naselile su se 334 maarske
reformatske porodice iz Kiujsalaa
(Kisjszlls), Kunmadaraa (Kunmadaras) i Jaskikera (Jszkiskr). Iste
godine, stanovnici Kiujsalaa naselili su
Pair. Maarske porodice stigle su su
1787. godine u Feketi, a 1799. godine
grof Seenji naselio je Maare na svoj
temerinski feud.
I pre inkorporiranja Banata u Ugarsku,
manje grupe maarskog stanovnitva stizale su u Banat. Maarski ivalj je 1773.
godine stigao u Novu Kanjiu, Majdan i
Krstur, od 1774. do 1776. godine doseljavali su se Maari u Orosin (Rusko Selo)
i Tordu. U oku je maarsko stanovnitvo dolo 1782. godine, a 1783/84. u
Maarski Itebej. Poto je srpski ivalj
napustio Debeljau, iz severnog Potisja
Maari reformatske veroispovesti stigli
su 1794. godine u ovo naselje. Maarsko
stanovnitvo je 1801. godine kolonizovalo
Maarsku Crnju.
Doseljavanje Maara, iako je bila u
pitanju Ugarska, nije pomagala centralna
vlast, jer nije postojao plan za naseljavanje
Maara. Naprotiv, veina maarskog
stanovnitva naseljavala se bez znanja i
dozvole drave i feudalaca.
4. DOSELJAVANJA
4.4. Doseljavanje Maara
43
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.5. Doseljavanje Rumuna

4.6. Doseljavanje Slovaka
44
4.5. Doseljavanje Rumuna

Doseljavanje Rumuna u nizijski Banat
tokom XVIII veka bilo je slika kolonizacionih pomeranja, planskog i stihijskog
naseljavanja rumunskog stanovnitva sa
prostora Banatskih planina i iz doline
Moria i Karaa.
Rumunsko stanovnitvo bilo je prisutno
u zapadnom Banatu i pre XVIII veka.
Rumuni su u nizijski Banat doseljavani u
Vojnu granicu i na imanja feudalaca.
Nakon doseljavanja, rumunska naselja
mogla su se grupisati u tri tipa: sela u donjem toku Nere i Karaa, kao i ona u
dolinama Moravice i Mesia iji su se
stanovnici nazivali goranima, zatim naselja u Vojnoj Granici, u okolini Paneva, Alibunara i Bele Crkve, iji stanovnici su se
nazivali graniarima i pet naselja u srednjem Banatu, iji stanovnici su se nazivali
Rumuni sa pustare.
Posle 1740. godine intenzivira se doseljavanje Rumuna u nizijski Banat. Tada se
doselilo rumunsko stanovnitvo u Margitu, u Sent Joan (Barice), a 1744. godine u
Mali i Veliki Gaj. Marija Terezija je 1765.
godine izdala patent da se iz svih rumunskih naselja, u koje bi trebalo da dou
nemaki kolonisti, isele Rumuni. Dve
godine kasnije, godine 1767. godine,
rumunski ivalj napustio je svoje sela oko
Temivara i u dolini Moria i naselio
naselja oko Begeja: Mali i Veliki Torak,
Jankov Most, Eku, Klek. Stanovnici sela
Sakalaza kod Temivara naselili su Veliki
Torak, a iz sela Serdina u dolini Moria
Mali Torak. Ukupno je u Mali i Veliki
Torak stiglo 340 porodica. Rumunski
ivalj pristigao u Jankov Most bio je
poreklom sa Moria. Rumunska naselja
oko Begeja posle prodaje u spahiluke
(17811782.) ula su u posed Luke
Lazara i Isaka Kia.
Vojne vlasti su, takoe, sprovodile kolonizaciju Rumuna u Vojnu granicu. Tako
su 1765. godine naseljeni rumunskim
stanovnitvom Banatsko Novo Selo, Dolo-
vo, Alibunar, Seleu i druga mesta; krajem XVIII veka rumunski ivalj doao je u
Uzdin, Kovin, 1805. godine u Mramorak,
1807. godine u Deliblato, a 1808. godine
formirano je rumunsko naselje Vladimirovac (Petrovo Selo). Rumuni u selima u
okolini Vrca bili su starosedeoci.
Na podruju Banata dolo je do intenzivnog proimanja srpskog i rumunskog
stanovnitva. U veku vere, verska istovetnost zbliavala je narode, a komunikaciju
meu njima inila je lakom. U periodu od
1713. do 1864. godine Rumuni su u verskom pogledu pripadali srpskoj crkvenoj
organizaciji, Karlovakoj mitropoliji, osim
onih koji su prihvatili uniju sa katolikom
crkvom (od naih naselja Rumuni u
Jankov Mostu i Markovcu). Brakovi izmeu Srba i Rumuna bili su esti, kao i
meusobna asimilacija. U istonom Banatu u XVIII veku poela je rumunizacija
srpskog ivlja, a u zapadnom asimilacija
Rumuna sa Srbima. Asimilacija je lake
tekla kod verski istovetnih naroda (primeri: meusobne asimilacije Srba i Rumuna, germanizacija Italijana i Francuza),
jer su kontakti meu njima bili ei.
4.6. Doseljavanje Slovaka

Slovako stanovnitvo tokom XVIII
veka naselilo se u Baku, Banat i delimino u Srem. Slovaki ivalj dolazio je na
poziv ugarskih feudalaca, kao radna
snaga na feudima, zatim su ga naseljavali
na Komorska imanja i Vojnu granicu. Kolonizacija poinje 1745 godine, kada je
impopulator Martin anji, na osnovu
dogovora sa vlasnikom futokog vlastelinstva Mihajlom arnojeviem, doveo
2000 Slovaka iz Novohrada, Orave, Liptova, Honta, Zvolena, Turca u Petrovac u
Bakoj. Doseljenici su dve godine potom,
1747. godine, sklopili ugovor sa spahijom.
Sa tog podruja naseljenici su 1746.
godine doli u Kulpin na imanje spahija
brae Stratimirovi, 1754. godine Slovaci
protestanti naseljavaju se u Baju, 1756.
godine u Gloan, 1758. godine u Selenu,

koje je jedino multikonfesionalno naselje,
protestantsko i katoliko. Slovaki doseljenici su 1773. godine doli su u Kisa, a
od 1790. do 1791. godine u Pivnice i u
Lali. Iz sela Selene u Bakoj proterano
je 1770. godine 98 slovakih protestantskih porodica, koje su se se naselile
po specijalnoj dozvoli cara Josifa II u
Pazovu, na teritoriju Petrovaradinske
pukovnije.
Na posed Kristifora Naka u Banatu
dolo je 1782. godine slovako stanovnitvo iz Novogradske, Petanske, Nitranske
i Zvolenske upanije. Doseljenici su osnovali naselje Novi Komlo. Na njihovom
elu bili su uitelj Samuel Gerkovi i
svetenik Matija Baranji, poreklom iz
lipovakog kraja. Matija Baranji preveo
je 1784. godine deo naseljenika u selo Pardanj na imanje Gabriela Butlera, a dve
godine potom iz Pardanja doseljenici su
stigli u Aradac, kod Velikog Bekereka,
na imanje Isaka Kia. Iz Pardanja je slovaki ivalj 1788. godine preao je u Eku,
a iz Eke sa svetenikom Janom Bosidelerskim 1802. godine u Kovaicu. U ovim
godinama (1806) slovako stanovnitvo
dolo je u Padinu i andorf (Janoik), a iz
andorfa 30 slovakih porodica naselilo
se u Hajduicu. Vea grupa doseljenika
1829. godine iz Padine takoe je naselila
Hajduicu.
4.7. Doseljavanje Rusina

Prve rusinske porodice iz Zakarpatja,
tadanje severoistone Ugarske, dolaze u
Baku etrdesetih godina XVIII veka. Na
popisu stanovnitva Kule 1746. godine
prvo je zapisano troje Rusina, a nakon
njih, iste godine, jo 11 rusinskih porodica. Prvi rusinski kolonisti dolazili su u
Baku pojedinano, kao nadniari, u
vreme veih sezonskih radova, pa su se
neki od njih tu i naselili.
Organizovano naseljavanje Rusina u
Baku poinje 1751. godine: upravnik
komorskih imanja u Bakoj, Franc Jozef

de Redl (Franz Joseph de Redl) je, na
molbu slobodnjaka Mihajla Munkaija
(Munkcsy Mihly) iz upanije Bereg
(danas u Zakarpatskoj oblasti Ukrajine),
izdao i potpisao kontrakt o naseljavanju
200 rusinskih grkokatolikih porodica iz
severoistone Ugarske na pustaru,
nenaseljeno komorsko naselje Veliki
Krstur. Iste godine u selu je osnovana
grkokatolika parohija, a 1753. poela je
da radi kola u kojoj se nastava odvijala na
rusinskom jeziku. Rusinsko stanovnitvo
je 1751. godine naseljeno na podruje
komorske pustare Ruskog Krstura, na
osnovu ugovora o naseljavanju koji je potpisao administrator komorskih imanja u
Bakoj Jozef de Redl. Dve godine potom,
u Krstur je pristiglo rusinsko stanovnitvo iz upanija ari, Zemplin, Borod, a
naseljavanje je nastavljeno do poetka
sedamdesetih godina XVIII veka do kada
su pristizali novi doseljenici sa iroke teritorije tadanje severoistone Ugarske, iz
14 upanija na kojima se prostirala crkvena jurisdikcija Mukaevske grkokatolike
eparhije.
Doseljavanje Rusina u Kucuru poelo je
1763. godine, kada je Franc Jozef de
Redl potpisao ugovor o naseljavanju 150
grkokatolikih rusinskih porodica u
komorsko naselje Kucuru i dao ga Petru
Kiu iz Krstura da prikupi i dovede zainteresovane koloniste iz severoistone
Ugarske. 41 rusinska porodica dola je
1763. godine, a dve godine kasnije jo 42.
One su uglavnom poticale iz parohije
Muenj. Godine 1764. rusinski knez u
Kucuri zvao se Janko orda, a prvi
grkokatoliki svetenik u Kucuri (od
1766. godine) bio je Osif Kirda. U Kucuri
su ve iveli pravoslavni Srbi. Rusinska
kola u Kucuri osnovana je 1765 godine, a
grkokatolika parohija 1766. godine. Na
dravnom popisu 1787. godine u Krsturu
je bilo oko 2200, a u Kucuri oko 1600.
Rusina.
4. DOSELJAVANJA
4.7. Doseljavanje Rusina
45
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.8. Jevreji u Vojvodini

4.9. Narodi o kojima (ni)je
ostalo samo seanje
U doba vladavine cara Josifa II 1786.

godine u vojnu slubu je primljeno oko
8.000 zaporokih kozaka koji su naseljeni
u okolinu Sente.
Doseljavanje pojedinih rusinskih porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad poelo
je ve ezdesetih godina XVIII veka, a
1780. godine u Novom Sadu je osnovana
grkokatolika parohija.
U drugoj polovini XVIII veka Rusini su
se u manjem broju doseljavali i u neka
druga naselja u Bakoj: ove i Obrovac,
ali se nisu odrali u njima.
Rusini koji su se od sredine XVIII doseljavali u Baku veka bili su grkokatolici, ali
su od 1751. godine su bili pod jurisdikcijom rimokatolike Kaloke nadbiskupije.
U poetku su im svetenici Rusini dolazili
iz Mukaevske i iz grkokatolike Velikovaradinske (Veliki Varadin, danas Oradea
u Rumuniji) eparhije. Iz te eparhije su u
poetku Rusinima dolazili u Baku prvi
grkokatoliki svetenici i donosili najneophodnije crkvene irilske knjige. Za
grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za
Rusine u Bakoj osnovana je 1777. godine
Krievaka episkopija, u okviru koje su
Rusini ostali sve do 2003. godine, kada je
osnovan Apostolski egzarhat za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori.
Pojedine rusinske porodice, ponekad i
vee grupe, iz Krstura i Kucure tokom
XVIII i XIX veka preseljavaju se u druga
naselja i tako formiraju nove rusinske
kolonije. Krievaka eparhija je 1777.
godine dobila posed id i Berkasovo, pa
je poetkom XIX veka poelo naseljavanje
Rusina na taj posed. Naseljavanje u id je
poelo 1803. godine, a u Berkasovo 1810.
godine. U Baince se Rusini naseljavaju
od 1834. godine.
4.8. Jevreji u Vojvodini

Pozicije jevrejskog stanovnitva u
Sremu, Bakoj i Banatu bile su odreene
poloajem Jevreja u Habzburkoj monarhiji. Patent Marije Terezije dozvolio
46
je Jevrejima da ive u gradovima uz plaanje tolerancijske takse. Reforme Josifa II

omoguile su Jevrejima rad u dravnoj
slubi. Jevreji su inili gradsko stanovnitvo koje se bavilo trgovinom. U Novom
Sadu je 1728. godine ivelo je 12 jevrejskih porodica, 1743. godine 26, a 1748.
godine postojala je jevrejska optina.
Porodica Jakova Hercela prva se 1775.
godine stalno naselila u Suboticu, a 11
godina kasnije osnovana je jevrejska
optina.
4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo

samo seanje
U doba kada je Banat bio najvei kolonizacijski prostor u Evropi, doseljena je tu
grupa Baskijaca iz panije. Kada su
Habzburzi izgubili Napulj i Siciliju 1731.
godine, Baskijcii su pristigli u Be. etiri
godine lutali su Beom i austrijskim
gradovima, te su habzburke vlasti odluile da ih nasele u Veliki Bekerek. Oni
su laama stigli na Begej i formirali svoje
naselje Novu Barselonu. Prvi su poeli da
sade dudove u Banatu. Unitili su ih napadi razbojnika, a naroito kuga 1738.
godine. Od cele naseobine ostalo je samo
30 siroadi koja su rasporeena po sirotitima u Ugarskoj.
Uz Nemce, doseljavali su se i Italijani
koji su naselili okolinu Temivara, ali su
vrlo brzo bili germanizovani. Iz oblasti
Alzasa i Lorene u periodu terezijanske kolonizacije doli su i Francuzi. Oni su u
okolini Velike Kikinde 1770. godine osnovali svoja naselja: Soltur, arlevil, Sent
Hubert, Molin, koja su ubrzo germanizovana. Tragovi doseljenih Francuza ostali
su u prezimenima banatskih Nemaca:
evalije, Dipon, Bartu, Lefler, Boase itd.
U vreme Velikog bekog rata,
Bugarikatolici naselili su sela Beenevo i
Vingu, u blizini Temivara. Na posed
Lazara u Eku doli su 1793. godine, a od
1823. do 1825. godine naselili imanje
Dvor Josipa Petrovia u Banatu. Neki
od njih su se 1895. godine iselili u Ivanovo

kod Paneva, a neki su otili u Bugarsku.
Feudalac Ludvig Bara naselio je 1838.
godine pustaru bugarskim naseljenicima i
oni su je nazvali Barahaza (Baraczhza),
kasnije Stari Lec. Bugarski naseljenici
uglavnom su se bavili batovanstvom.
Tragovi Bugara, Italijana, Francuza,
panaca uglavnom su nestali, ali ne potpuno. U Vojvodini esto moemo uti
udna prezimena, koja nisu u skladu ni sa
jednim jezikom koji se danas govori ovde.
tavie, mogue je da je neko od naih
predaka pripadao ovim narodima, te da o
njima nije ostalo samo seanje.
4.10. Doseljavanje i poreklo Roma

Romi su nedovoljno prouen i poznat
narod, iako prisutan u Evropi mnogo
stotina godina. Njihova istorija odigravala
se tako da je jedva bila u vezi s krupnijim
dogaajima evropske istorije, pa prema i
istorijskim dogaajima u Ugarskoj ili Srbiji. U svesti raznih naroda, a i u svesti
samih Roma, postojalo je otro razdvajanje nastalo zbog razliitog naina ivota,
jezika i razliite kulture. Razne grupe
Roma razdvajaju se na osnovu jezika koje
govore, obiaja i naziva koje koriste za
sebe. Mnogi prihvataju naziv Romi, koji
potie iz jezika hindu, a dananje znaenje te rei je mukarac (teritorija u Maloj
Aziji gde su Romi bili prisutni u XI veku
nazivala se u Vizantiji i u vreme Turaka
Roma ili Rum). Neki koriste razne forme
naziva Cigan, koji na nekim od jezika jednostavno znai ovek, tj. ljudsko bie. Ova
re je poreklom iz grkog jezika (athiganos), ali je po miljenju veine Roma je
nepoeljna, pogrdna. Karakteristino je
da Romi dugo nisu beleili podatke svoje
istorije, tako da je to preputeno drugima
i zbog toga je ona puna otvorenih pitanja,
predrasuda ili pogrenih tumaenja.
Mada je to malo verovatno, neki naunici misle da se prvi talas romskih migracije
desio ve za vreme Aleksandra Velikog.
Sigurno je da ih je put kojim su prolazili

uinio da budu jo razliitiji. Neki su se
zadrali vie u Persiji, neki na Bliskom
istoku, neki u severnoj Africi, neki u dananjoj Ukrajini, Jermeniji, u Maloj Aziji i na
Balkanu. Balkan je bio jedan od najveih
centara odakle su se naseljavali u druga
podruja Evrope. Ostali su stigle do Zapadne Evrope i Rusiju, te je i njihova istorija
potekla drugim putem.
Romi koji ive u Vojvodini proveli su
puno vremena na Balkanu i u Srednjoj
Evropi. U razliitim jezicima koje govore
prisutne su rei iz grkog, slovenskih i
maarskog jezika, a pojedine grupe govore jezik koji se moe okarakterisati kao
novolatinski i koji pokazuje karakteristike
varijante rumunskog jezika govorenog
pre vie vekova.
U XIV veku Romi su bili prisutni na
mnogim mestima na Balkanu. Ugarski
kraljevi Sigismund, Matija Korvin,
Vladislav II, kao i Jovan Zapolja su
izdali dokumente o njima. Vladislav II ih
je nazivao narodom faraona jer se verovalo da potiu iz Egipta, a Jovan Zapolja im
je vratio slobodu kretanja. Po legendi
Romi su skovali eljezni presto, na kojem
je kanjen er Doa. Tokom osmanlijske vlasti dolazak Roma na teritoriju
Ugarske bila je neprekidna pojava.
Tokom Rakocijevog ustanka se pojavljuju
kao svirai. Za vreme Marije Terezije i
Josifa II izvreni su i nasilni pokuaji da
ih odvrate od stalne selidbe kao naina
ivota.
4. DOSELJAVANJA
4.10. Doseljavanje i poreklo Roma

4.11. Posledice naseljavanja
teritorije budue Vojvodine
4.11. Posledice naseljavanja

teritorije budue Vojvodine
Tokom XVIII veka Srem, Banat i Baka
dobili su karakter istorijskog prostora na
kom su se susretali mnogi narodi srednje
Evrope. Polja njihovog proimanja bila su
vojska, trgovina i gradovi. Modernizacija i
evropeizacija na ovom prostoru pruale
su mogunosti proimanja naroda i vera.
Gradnja zajednikog srednjoevropskog
47
KOLIKO SE POZNAJEMO
5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI
RAZVOJ U XVIII VEKU
5.1. Poeci navodnjavanja

i izgradnje
kulturnog modela, koja je poela u XVIII

veku na prostoru Podunavlja, pribliavala
je srednjoevropske narode koji su od
XVIII veka poeli da ive po istovetnom
kulturolokom obrascu.
Banat, Baka i Srem menjali su se
tokom XVIII veka. Simbol Vojne granice i
njenog militaristikog duha, Petrovaradinska tvrava, graena je tokom XVIII
veka i zavrena je 1780. godine. Simbol
poboljane komunikacije XVIII veka, potanska diliansa, svakih 14 dana saobraala je izmeu Zemuna i Pete, a na
svake etiri nedelje izmeu Temivara i
Bea. Srednjoevropski simbol, pivo, poelo je da se proizvodi na ovim prostorima u
XVIII veku (u Panevu 1722. godine, u
Velikom Bekereku 1745. godine, u Apatinu 1756. godine). Razvijalo se i vinogradarstvo. Doseljeni Nemci iz doline
Mozela doneli su kulturu vina u Belu
Crkvu i Vrac, a karlovaka vina prodavala su se u Peti, Beu, Poljskoj,
ekoj. Nemaki doseljenici uneli su kulturu krompira u junu Ugarsku i na tako
pokrenuli revoluciju u ishrani. Doktori
medicine, fizici, postali su brojniji. Sredinom XVIII veka Novi Sad je dobio bolnicu, a Zemun 1769. godine. Prva apoteka
u Novom Sadu otvorena je 1764. godine,
1780. godine u Subotici, 1784. godine u
Vrcu i Velikom Bekereku, a 1785.
godine u Somboru. U Panevu i Zemunu
nalazili su se kontumaci (karantini) kojima se Habzburka monarhija titila od
epidemija iz Osmanlijske carevine.
***
48
5. CIVILIZACIJSKI
I KULTURNI RAZVOJ
U XVIII VEKU
U XVIII veku zapoeo je kulturni procvat na teritoriji budue Vojvodine. Kao
prvo, broj stanovnika se poveao. Vojvodina je bila veoma znaajna za Srbe. Naime,
u Osmanlijskom carstvu nisu bili dobri
uslovi (ekonomski i politiki) za razvoj,
dok su uslovi u Ugarskoj, tj. Habzburkoj
monarhiji bili relativno povoljni, mada ne
i idealni.
Kad je re o Maarima, centri kulturnog razvoja bili su na teritorijama koje
nisu pretrpele turski period.
Kada su stigli u nae krajeve Slovaci i
Rusini, odvojeni od matice svog naroda,
bili su uglavnom iskljueni iz kulturnog
razvoja matice. Najznaajnija arita
rumunske kulture bila su u unijatskim
centrima u Erdelju.
Kulturni doprinos Nemaca gotovo je
neprocenjiv, ali je skoro i nepoznat, jer je
kasnijim nestankom ovog naroda sa ovih
prostora i seanje na njihov kulturni
doprinos izbledeo.
5.1. Poeci navodnjavanja

i izgradnje
Razvoj naih krajeva nije bio zamisliv
bez ukroivanja voda i izgradnje. Zato su
mnogo truda i znanja uloili ueni ljudi:
Antal Bauer (Bauer Antal), Lerinc
Bedekovi (Bedekovich Lrinc), Antal
Cigler (Czigler Antal), Jano Kostka
(Kosztka Jnos), Jano Kova (Kovcs
Jnos), Pal Petrovi (Petrovics Pl). Najgenijalnija su bila braa Ki, Joef i
Gabor (Kiss Jzsef s Gbor). Oni su
projektovali najvei kanal svog vremena,
Francov kanal, koji je i danas deo sistema
kanala DunavTisa--Dunav. Dokaz o
veliini njihovih dela je da su se ona nastavila tek u XX veku.
Razvoj ne bi mogao da zapone bez progresivne aristokratije i preduzetnika.

Joef ik (Csk Jzsef) isticao se u razvoju industrije, Antal Graalkovi (Grassalkovich Antal), Lerinc i Marton Marcibanji (Marcibnyi Lrinc s Mrton)
isticali su se naseljavanjem naih teritorija
(Sombora, oke), a biznismen tog perioda bio je Arumun Kristof Nako (Nk
Kristf).
Jo u to doba poeo je razvoj medicine.
Isticali su se Ignac Ambro (Ambr
Jzsef), Ede Florian Birli (Birly Ede
Florian), poreklom iz vajcarske, Joef
Biki (Bky Jzsef), Mihalj Gelei (Gellei
Mihly), Itvan Pal Bameei (Bcsmegyei Istvn Pl). Tama Anderle
(Anderle Tams) je, uz to to je bio lekar,
bio i prvi farmaceut u naim krajevima, a
Pal Kitajbel (Kitajbel Pl) bio je prvi koji
je opisao njihovu botaniku .
5.2. Kulturni razvoj

Razvoj uopte otvorio je nove
mogunosti raznim ljudskim delatnostima, te se pojavljuju istoriograf Itvan
Andre (Andr Istvn), pravnik Bela
Bari (Barics Bla), zaetnik uzgajanja
konja Joef ekoni (Csekonics Jzsef),
livac zvona Jano Fogarai (Fogarasi
Jnos), latinista Jano Gros (Grsz
Jnos), vojskovoa Andra Hadik
(Hadk Andrs), pisac Joef Hajnoci
(Hajnczy Jzsef), etnograf Fedor Kari
(Karcsy Fedor), glumci Itvan Balog
(Balogh Istvn) i Adam Jano Lang
(Lng dm Jnos), kartograf Nandor
Konag (Koncsg Nndor)... Danijel
ator razmiljao je o plovidbi na Begeju,
Jano Zakarija Saks je 1786. godine
izradio veoma dobru kartu Banata, Franc
ams (Schams) bio je jedan od prvih
istoriara koji se bavio istorijom naih
prostora, a njihov veoma lep opis dao je
Domoko Teleki (Teleki Domokos).
Joef Toldi (Toldi Jzsef) je uloio
mnogo truda kako bi se na naim pros-
torima odomailo pelarstvo. Ferenc

Irmenji (rmnyi Ferenc) je, izmeu
ostalog, zasluan za naseljavanje Jermenovaca. Rad Ferenca rauda (Schraud)
pretea je epidemologije na naim prostorima. Meu znamenitim ljudima tog
doba nali su se zaista veliki naunici, kao
to su Farka Kempelen (Kempelen
Farkas), irskog porekla, jedan od najboljih matematiara i pronalazaa i Joef
Miterpaher (Mitterpacher Jzsef) matematiar, teolog i filozof.
RAZVOJ U XVIII VEKU
5.2. Kulturni razvoj

5.3. Razvoj kolstva
u junoj Ugarskoj i ire
5.3. Razvoj kolstva

u junoj Ugarskoj i ire
Odreena panja posveivana je kolstvu na prostorima dananje Vojvodine,
to je doprinelo kulturnom razvoju. Istiu
se uitelji i nastavnici Jano Pajor
(17651682), jezuita Matja Sladkovi
(17541805), Andrej Volni (Wolny
17591827), jedan od zaetnika kolstva
na naim prostorima, Jano Abot
(Asbth Jnos), sa protestantske strane,
Ferenc Balaa (Balassa Ferenc), kao
administrator i organizator, Kritof
Nicki (Nicky Kristf), kao reformator,
zatim Mihalj upor (Csupor Mihly) i
Pavel Magda (Magda Pavel), koji su
radili sa malom decom. Takoe, istie se
Maa Lang (Lng Mtys) koji je 1. septembra 1789. godine postao nastavnik u
prvoj srednjoj koli, u novosadskoj katolikoj gimnaziji.
U oblasti kolstva, knjievnosti i slikarstva bile su uoljive promene koje su bile
izraz novih, evropskih strujanja. Do 1769.
godine kole meu Srbima u Bakoj,
Banatu i Sremu bile su u nadlenosti
crkve i zvale su se trivijalnim, a od te
godine kolstvo je u nadlenosti dravne
uprave. Aktom Marije Terezije 1777.
godine odreeno je da nastavni planovi za
celu Monarhiju budu jedinstveni i da se
nastava odvija na maternjem jeziku.
Vrhovnu upravu nad srpskim kolama (i
rumunskim u Banatu) dobili su: Stefan
49
KOLIKO SE POZNAJEMO
RAZVOJ U XVIII VEKU
5.4. Knjievnost
5.5. Slikarstvo
50
Vujanovski za Srem, Avram Mrazovi

za Baku, Teodor Jankovi Mirijevski i
Gligorije Obradovi za Banat.
Znaajna institucija srpskog kolstva
osnovana je 1792. godine u Sremskim
Karlovcima. Zahvaljujui donaciji karlovakog trgovca Dimitrija Anastasijevia Sabova osnovana je Karlovaka gimnazija.
Rafael Taka (17481820) je prvi

doneo mainu za tampanje u buduu
Vojvodinu. U banatskom selu Padeju,
1791. godine, publikovao je svoje delo
Dodatak reniku Pariza-Papaia (Toldalk
a Priz - Ppai sztrhoz) i time znaajno
doprineo razvoju nauke, tj. razvoju
lekarske terminologije.
5.4. Knjievnost
5.5. Slikarstvo
Putevi srpske knjievnosti u XVIII veku

takoe su se uklapali u sliku graanstva u
razvoju. Tokom XVIII veka srpske knjige
tampane su u Trgovitu, Blau, Jaiju i
Rimniku (Trgovite, Blaj, Iai,). Od 1770.
godine u Beu je postojala Kurcbekova
tamparija za tampanje srpskih knjiga
pisanih irilikim pismom, koja je od
1796. godine radila u Budimu. Emanuil
Jankovi je 1790. godine otvorio prvu
srpsku knjiaru u Novom Sadu. Potom,
otvorena je Kaulicijeva knjiara, takoe
u Novom Sadu, a u Zemunu Kovaevieva. Velike line biblioteke imali su pisci,
generali, crkvene linosti, ali i graani
kao to su Sava Vukanovi iz Novog
Sada i Mihailo Nedeljkovi iz Bele
Crkve.
U slikarstvu XVIII veka dominirao je

barok. Poznati srpski slikari bili su
Teodor Dimitrijevi Kraun, najznaajnije ime baroknog slikarstva, Teodor
Ili eljar, Jakov Orfelin, Nikola
Nekovi, Dimitrije Popovi, Dimitrije
Baevi itd. Veina srpskih slikara druge
polovine XVIII veka kolovala se na
Bekoj likovnoj akademiji, a mnogi od
njih putovali su u Italiju radi studija.
Andrija Petri (Petrich Andrs 17651842), poreklom sa prostora dananje
Vojvodine, kao slikar, ali i inenjer, imao
je sjajnu karijeru. Takoe, bila je poznata i
porodica Kranoveter, a meu njima najvie slikar Pal Kranoveter (Kranovetter
Pl).
II POGLAVLJE
ISTORIJA NARODA VOJVODINE U
DUGOM DEVETNAESTOM VEKU
(1790-1914)
ovom razdoblju zapoela je modernizacija naih krajeva i njihovo

pribliavanje Evropi. Tada se javila i moderna ideja nacije, u koju su se
tada ve poeli ubrajati i nii drutveni slojevi, a ne samo plemstvo kako je
to bilo ranije. Revolucija 1848. godine, koja je imala odjeka i na podruju
dananje Vojvodine, dala je iz nacionalnog i drutvenog aspekta podstrek
ovim prostorima, te su mogli ubrzano ekonomski da se razvijaju, posebno posle Austro-ugarske nagodbe (1867).
1. OD VLADAVINE
LEOPOLDA II
DO REVOLUCIJE
1848. GODINE
1.1. Sukob Maarskog plemstva
i Josifa II
Maarsko plemstvo shvatalo je dravno
ureenje Josifa II kao raskidanje
drutvenog ugovora zakljuenog izmeu
vladara i plemikog stalea. Po shvatanju
plemstva, koje se jo u to vreme jedino
raunalo u naciju, davalo se pravo za
zakljuivanje novog tzv. drutvenog ugovora. Deo maarskog plemstva smatrao je
tada da su Habzburgovci izgubili pravo
na maarski presto, poto se Josif II
nikad nije krunisao za maarskog kralja.
Bez obzira na revolt maarskog plemstva,
detronizacija (liavanje od prestola) dotada vladajue dinastije nije uinjena, jer je
vie maarsko plemstvo (aristokratija) na
kraju ustuknulo i prihvatilo odluujuu
prevagu Bekog dvora u Maarskoj
(Ugarskoj).
1.2. Pokret maarskog plemstva

Kada je Josif II na samrti (1790) povukao svoje uredbe, osim onih u vezi s verskom tolerancijom i slobodnom selidbom
kmetova, nacionalna euforija u Maarskoj
dostigla je vrhunac. Poele su pripreme
da se kruna sv. Stefana (prvog maarskog
kralja krunisanog 1000. godine; bez
krunisanja tom krunom niko se nije
mogao smatrati ugarskim, tj. maarskim
kraljem), koju je Josif II uvao u Beu
kao muzejski eksponat, vrati u Budim,
gde joj je i bilo mesto. Ovakve spoljanje
manifestacije prikrivale su ozbiljne politike sadraje. Jedinstveno odupiranje
jozefinskim centralistikim tenjama
toliko su poveali samopouzdanje maarskog plemiko-nacionalnog pokreta, da
su njegove voe poele da razmiljaju i o
eventualnom izdvajanju Maarske iz
Habzburke monarhije. Radi ostvarivanja
ovih ciljeva pokuavali su da obezbede
spoljnu pomo (voeni su tajni razgovori
sa pruskim dvorom). Povod za ovakve
aktivnosti maarskog plemstva bilo je
zasedanje Dravnog sabora (parlamenta),
1. OD VLADAVINE
LEOPOLDA II DO
REVOLUCIJE 1848. GODINE
1.1. Sukob Maarskog
plemstva i Josifa II
1.2. Pokret maarskog plemstva
51
KOLIKO SE POZNAJEMO
1. OD VLADAVINE
LEOPOLDA II DO
1.3. Vladavina Leopolda II
i zavera maarskih jakobinaca
koji je posle dvadeset pet godina pauze

sazvao novi maarski kralj Leopold II, u
leto 1790.godine u Budimu.
1.3. Vladavina Leopolda II

i zavera maarskih jakobinaca
franjevaki kaluer i profesor matematike i filozofije Ignacije Martinovi, koji

je roen u porodici srpskog porekla u
Peti.
1.4. Temivarski sabor
1.4. Temivarski sabor
Leopold II pokazao se kao vet vladar,

jer je u vreme nesigurno za svoju dinastiju (u Belgiji je dolo do antihabzburkog
ustanka, austro-turski rat od 1788. do
1791. godine bio je u toku itd.), posle
napada maarskog plemstva, na saboru
Maarske uspeo da sauva celinu svog
carstva i kraljevstva. U jesen se iz Budima
u Poun (dananja Bratislava) preselio
dravni sabor, na kojem je dolo do kompromisa dvora i maarskog plemstva,
tako da do prave samostalnosti Maarske
unutar Habzburkog carstva nije dolo (tj.
samostalnost je, bez obzira na donete
zakone, uglavnom ostala na papiru),
nasuprot nastojanjima jednog dela
maarskog plemstva. Tu bi trebalo jo da
napomenemo da je sredinom devedesetih
godina XVIII veka, tanije 1794. godine, u
Maarskoj dolo do protivaustrijske
zavere, koju je dvor otkrio. Voe zavere
Ignacije
Martinovi (Martinovics
Igncz), Joef Hajnoci (Hajnczy
Jzsef), Jano Lackovi (Laczkovics
Jnos), Ferenc Sentmarjai (Szentmarjai
Ferenc) i Jakob igrai (Sigray Jakab)
pogubljene su naredne godine u Budimu,
a mnogi uesnici zavere osueni su na
dugogodinje robije, kao npr. knjievnik i
modernizator maarskog jezika Ferenca
Kazincija (Kazinczy Ferenc). Zaverenici
su se nazivali maarskim jakobincima, jer
su, kao i francuski, teili drutvenoj jednakosti. Cilj zaverenika bio je da se
Maarska oslobodi habzburke vlasti i da
doe do korenitih drutvenih promena
(izgraivanje graanskog drutva). Radi
sprovoenja zavere, a kasnije i ustanka,
osnovana su tajna drutva pod nazivima
Drutvo reformatora i Drutvo slobode i
jednakosti. Glavni voa ove zavere bio je
52
Leopold II je u vreme sazivanja

maarskog dravnog sabora odobrio i
sazvao 1. septembra 1790.godine u
Temivaru srpski narodno-crkveni sabor.
Taj sabor postao je ujedno i raspravni i
izborni, poto je dolo do izbora novog
mitropolita. Umesto umrlog Mojseja
Putnika, za karlovakog mitropolita
izabran je Stevan Stratimirovi. Trebalo
bi rei da je maarski dravni vrh inae
bio spreman da prihvati neku vrstu simbolinog srpskog predstavnitva na Dijeti
(latinski naziv za sabor, odnosno parlament), obezbeujui u njoj mesta za
srpske episkope. Glavno pitanje koje se
na saboru postavilo bilo je da li e Srbi u
Maarskoj postati narod ili e ostati pod
carskom zatitom u nesigurnom privilegovanom poloaju. Maarski sabor, koji
je bio u toku, nije bio raspoloen da
Srbima da kolektivna prava, dok, istovremeno, austrijski dvor u okviru privilegija
nije titio pojedinana graanska prava
Srba. Za prvu soluciju, tj. za borbu za
kolektivna prava i za stvaranje autonomne
oblasti zaloili su se neki srpski plemii,
trgovci, intelektualci i oficiri. Osnova njihovog zahteva bila je da car tzv. ilirskoj
naciji dodeli neki teritorij na upravljanje
(predvialo se da bi srpska autonomna
teritorija mogla biti u Tamikom Banatu).
Sava Tekelija jedan od voa srpskog
plemstva na Temivarskom saboru i
njemu bliski plemii odbili su takvu
mogunost, jer su to smatrali dravom u
dravi. Takoe, mislili su da su maarski
zakoni mnogo bolji od carskih privilegija
koje Maarska nije priznavala. Deo plemstva i visoko svetenstvo bili su istrajni u
odbrani privilegija. Car i kralj (austrijski
car i maarski kralj) Leopold II 1791.
ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)
godine osnovao je Ilirsku dvorsku kancelariju, na ijem elu je bio hrvatski ban
grof Franja Balaa (Balassa Ferenc),
koji je, uzgred, bio protestant. Balau nije
podnosio mitropolit Stratimirovi, te je
srpska Ilirska dvorska kancelarija bila je
ukinuta im je Leopold II sklopio oi,
1792. godine. Bez obzira na ovo, Srbi, kao
i jo neki narodi drugih veroispovesti,
dobili su graanska prava u Kraljevini
Maarskoj, tj. Ugarskoj posle 1790.
godine, poto je izvrena delimina inartikulacija (ugraivanje) srpskih privilegija
u maarsko zakonodavstvo. To se u
narednom periodu ogledalo, pre svega, u
osnivanju prosvetnih ustanova, razvijanju
kulturnih institucija, reformisanju jezika i
pravopisa, ime su se stvorile pretpostavke za savremeni nacionalni pokret
koji je, kada je re o Srbima, dobio snaan
podsticaj raanjem srpske drave posle
Prvog (1804) i Drugog (1815) srpskog
ustanka.
1.5 Uticaj Francuske graanske

revolucije
U isto vreme, narodi u dananjoj Vojvodini (Srbi, Maari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Nemci itd.) bili su pod
neposrednim
uticajem
evropskih
dogaanja i ideja Francuske revolucije iz
1789. godine. Svi ekonomski i civilizacijski procesi uticali su na ovo podruje. Srednja Evropa, ujedinjena unutar Habzburke monarhije, sve vie je postajala
celina. Narodi koji su iveli ovde postajali
su civilizacijski prepoznatljivi, to je
dovelo do toga da postepeno doe do
nacionalnog buenja. Hronoloki, ovaj
proces moe se smestiti u razdoblje
izmeu 1789. i 1848. godine. Bez obzira
na to to su se neki interesi preklapali i
to su postojale razlike u nacionalnom
buenju i formiranju nacija naroda na tlu
dananje Vojvodine, moe se zakljuiti da
je prva polovina XIX veka epoha i meuetnike tolerancije i proimanja. Na primer,
1818. godine u Rumi su sve zanatlije, bez

obzira na naciju i veroispovest, bile u jednom esnafu (cehu). U Sentomau
(dananji Srbobran), u Starom Beeju,
Senti i u jo nekim drugim mestima elnici optina i naselja menjali su se naizmenino u mandatnim periodima pripadnici odreenih nacionalnosti. Ta praksa
se u nekim sredinama zadrala i kasnije,
sve do Prvog svetskog rata.
Usled spoljanjih uticaja i unutranjih
promena krajem XVIII i poetkom XIX
veka u Maarskoj je zapoelo raanje
onih snaga (prerastanje trgovakog i
zanatlijskog drutvenog sloja u graanstvo, pojava liberalnog plemstva itd.) koje
e u narednom periodu biti nosioci
nacionalnog i kulturnog preporoda, skoro
kod svih naroda koji su iveli na podruju
dananje Vojvodine.
1. OD VLADAVINE
LEOPOLDA II DO
1.5. Uticaj Francuske
graanske revolucije
2. NAPOLEONOVI RATOVI,
SRPSKA REVOLUCIJA,
EKONOMSKI I DRUTVENI
IVOT
2.1. Habzburzi u novoj
evropskoj konstelaciji
SRPSKA REVOLUCIJA,
IVOT
2.1. Habzburzi u novoj
evropskoj konstelaciji
U razdoblju izmeu 1793. i 1815.
godine, rat je postao uobiajena pojava u
Evropi, a godine mira liile su sve vie na
vanredne dogaaje. Habzburka monarhija bila je lanica svih antinapoleonskih
koalicija, koje su htele da onemogue
irenje revolucije u Evropi i koje su se
borile protiv irenja francuskog uticaja na
Starom kontinentu. Mada je Habzburka
monarhija u toku Napoleonovih ratova
postigla i neke manje uspehe, ukupno
gledano, ovi ratovi naneli su joj teke
gubitke (1794. godine izgubljena je Belgija, 1797. godine izgubljen je vei deo talijanskih poseda itd.). To je uticalo i na
vladara Franju I (Franz I), koji se 1806.
godine odrekao titule cara Svetog Rim-
53
KOLIKO SE POZNAJEMO
SRPSKA REVOLUCIJA,
IVOT
2.2. Unutranji problemi
Habzburke monarhije
2.3. Odgovor Habzburgovaca na
nove izazove i apsolutizam
2.4. Poslednji austro-turski rat
i Prvi srpski ustanak
skog Carstva (od 1804. godine nazivao se

naslednim carem Austrije).
vano je pootravanje cenzure, proirivanje

mree i nadlenosti tajne policije.
2.2. Unutranji problemi

Habzburke monarhije
2.4. Poslednji austro-turski rat i

Prvi srpski ustanak
Najvei udarci za Habzburko carstvo,

kao i za Maarsku (u ijem sklopu se tada
nalazilo i podruje dananje Vojvodine)
usledili su, pre svega, na ekonomskom
planu. Funkcionisala je sprega vladara,
dvora i maarske aristokratije, koju je
odravao strah od irenja revolucionarnih
ideja. Napoleonov proglas Maarima da
se otcepe od Austrije, 1809. godine posle
neslavno izgubljene bitke kod era
(Gyr), nije naiao na odjek , mada je
Napoleon maarsko plemstvo samo pozvao na otcepljenje i nije imao nikakvu nameru da se mea u unutranje (drutveno-ekonomsko) ureenje Maarske. Nije
bilo snaga koje bi tu ideju mogle sprovesti
u delo. Dodue, ak i malobrojna (inae
proganjana) inteligencija, kao i liberalno
plemstvo opredeljeno za reforme i promene videli su u Napoleonovoj ponudi
novu zavisnost, jer ako bi se i oslobodili
zavisnosti od Habzburga, novog kralja bi
im svakako nametnuo Napoleon.
Poslednji austro-turski rat (1788-1791),

Napoleonovi ratovi, Prvi i Drugi srpski
ustanak doneli su nemire u Vojnu
granicu, kao i u one delove dananje
Vojvodine koji joj nisu pripadali. Istovremeno, ponovo je otvoreno i pitanje hajduije, posebno u sremskim i junobanatskim predelima. Srpska revolucija
(1804-1815) predstavljena u Prvom i Drugom srpskom ustanku trajno se odrazila
na Srbe u Sremu, Bakoj i Banatu. Prvi
srpski ustanak (1804-1813) je posebno
uzburkao emocije Srba u Bakoj, Banatu i
Sremu. Za pripreme u vezi s ustankom
znali su i karlovaki mitropolit Stevan
Stratimirovi, novosadski episkop
Jovan Jovanovi i Sava Tekelija. Ustanak je omoguio srpskim trgovcima u
Sremu i Banatu unosne poslove sa ustanicima. Srpski trgovci snabdevali su
ustanike orujem, municijom i hranom. U
toj trgovini preko Save i Dunava, za vreme
ustanka, isticali su se mitrovaki trgovac
Dimitrije Puljevi, Pazovani braa
Petrovi, zemunski trgovci Milo
Uroevi, Dimitrije Bratogli, kao i
mnogi trgovci iz Novog Sada, Sremskih
Karlovaca, Rume, Iriga, Paneva, Vrca
itd. Ustanak je ustalasao stanovnitvo
irom Vojne granice, pogotovo u banatskom i sremskom delu. Srbi, Rumuni i
nemaki oficiri komandanti graniara
putali su da se ustanici snabdevaju ratnim materijalom i ostalim potreptinama.
Pored toga to su trgovali, srpski trgovci
su i prikupljali priloge (pre svega novane) za ustanike u Srbiji. Mnogi su ak,
pre svega zanatlije (livci, okivai topova),
uestvovali u ustanku na strani ustanika.
U ustaniku Srbiju prelazili su i mnogi
intelektualci, kao npr. Lukijan Muicki,
Dositej Obradovi (koji je imao zasluge
2.3. Odgovor Habzburgovaca na

nove izazove i apsolutizam
Posle obrauna reima sa pristalicama
slobodarskih ideja i njihovim tajnim organizacijama, na prekretnici XVIII i XIX
veka, u doba vladavine Franje I (17921835), zavladao je strah u zemlji. Progoni
intelektualaca i onog dela plemstva koje
je aktivno uestvovalo u nacionalnom
pokretu ili mu je bilo naklonjeno postali
su svakodnevni. Smenjeni su mnogi
nosioci visokih dravnih funkcija. Jedna
od glavnih smernica upravljanja dvora
maarskom dravom sastojala se od uvoenja jake dravne administracije, prisustva nemakih i ekih pukova u zemlji i
jaanju uticaja Katolike crkve. Podra-
54
u otvaranju beogradske Velike kole i bio

prvi srpski ministar obrazovanja), te Boa
i Mihailo Grujovi, Miljko Radonji,
Ivan Jugovi i dr.
Razvoj ustanka odraavao se i prilivom
stanovnitva iz Srbije u Srem i Banat.
Krize ustanka 1804, 1806, 1809, te njegova propast 1813. godine pokrenuli su reku
izbeglica ka ovim prostorima. Sam Karaore se neko vreme nalazio u sremskom manastiru Feneku.. Pod uticajem
dogaanja u Srbiji, izbila je 1807. godine
tzv. Ticanova buna, koja je dobila naziv po
svom voi Teodoru Avramoviu
Ticanu iz sela Jazak. Buna je imala socijalne i nacionalne zahteve. Zahvatila je
frukogorske posede Mitropolije, rumski
i iloki spahiluk, a uguena je intervencijom austrijske vojske kod sela Bingule.
Iste godine (1807), buna je zahvatila i
junobanatske Srbe i Rumune, a u junu te
godine izbila je Kruika buna, ije su
voe bile Rumuni Prvu umanka i
Toma Skripee i Srbi Marijan Jovanovi i Dimitrije Georgijevi. Buna je
uguena u samom zaetku, a njene voe
kanjene su smru.
2.5. Odraz ekonomskog razvoja

nastalog ratovanjima, posledice i
poloaj plemstva
Poetkom XIX veka za vreme ratnih
dogaaja privreda je bila u usponu, ali je
ta konjunktura posle imala i svoju cenu.
Najvei kupac proizvoda bila je drava
koja je u vreme ratnih godina imala stalni
deficit (gubitak). Na primer, 1810.godine
dravna dugovanja celokupne Habzburke monarhije bila su dvanaest puta vea
od njenog godinjeg prihoda. Manjak je
pokrivan izdavanjem papirnih novanica
koje su brzo gubile vrednost, te je dolo
do inflacije. Vlada je u periodu izmeu
1810. i 1816.godine vie puta sprovela
devalvaciju novca. Plemstvo, koje je dotad
imalo koristi od konjunkture, bilo je u
velikim gubicima, jer je za vreme inflacije
brzo opadala i vrednost proizvoda. Zbog

toga je na dravnom saboru, odranom
1811/12.godine, dolo do sukoba izmeu
vladara i plemstva, jer je plemstvo dovelo
u pitanje pravo vladara da bez odobrenja
sabora sam odluuje o emisiji (izdavanju)
papirnih novanica. Zbog toga, a i zbog
jaanja snage Bekog dvora, Franja I nije
ni sazivao dravni sabor u periodu izmeu
1812. i 1825.godine.
Okvire ekonomskog razvoja Kraljevine
Maarske odreivala je ekonomska politika Habzburke monarhije koja je imala tri
osnovne smernice: poveanje dravnog
prihoda, snabdevanje austrijskih naslednih pokrajina poljoprivrednim proizvodima i sirovinama za industrijsku proizvodnju i zatitu austrijske industrije, odnosno
obezbeivanje monopola za industrijske
proizvode ovih pokrajina.
SRPSKA REVOLUCIJA,
IVOT
2.5. Odraz ekonomskog razvoja
nastalog ratovanjima, posledice i
poloaj plemstva
2.6. Poljoprivreda
2.6. Poljoprivreda
Stanovnitvo zemlje preteno se bavilo
poljoprivredom. Poveanje broja stanovnika i razvoj privrede u naslednim austrijskim pokrajinama, tj. u zapadnom delu
carstva, davali su jak podstrek razvoju
poljoprivrede i proizvodnji sirovina u
Maarskoj. Ovu potranju, pre svega,
zadovoljavala je proizvodnja na velikim
posedima, iji su vlasnici preteno bili pripadnici viih slojeva plemstva. Proizvodnja veeg obima na srednjim i sitnijim
posedima, pre poetka konjunkture, za
vreme Napoleonovih ratova, postojala je
samo u junim (i na delu teritorije dananje Vojvodine) i sredinjim krajevima
drave. Poljoprivreda se od poetka XIX
veka razvijala i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. Isuivanjem movara i
krenjem uma (to je potrajalo ceo XIX
vek) uveana je obradiva povrina zemlje.
Poboljan je i kvalitet orua za obradu
zemlje. Do izvesne modernizacije dolo je
i na sitnim posedima, ali su orua seljaka
uglavnom jo bila od drveta.
55
KOLIKO SE POZNAJEMO
SRPSKA REVOLUCIJA,
IVOT
2.7. Zanatstvo i industrija
Poele su da se gaje nove vrste biljaka

(detelina, lucerka itd.). Sve vee povrine
zasejavane su penicom, mada ne u svim
delovima zemlje, jer je osnovna sirovina
za hleb bila ra. Od biljaka koje je potrebno okopavati, najrasprostranjeniji bio je
kukuruz, pre svega u onim delovima
zemlje gde su iveli Rusini i Rumuni.
Krompir, ija je proizvodnja u XVIII veku
jo bila pod dravnom kontrolom, tokom
prve polovine XIX veka rasprostranio se u
celoj dravi i ubrzo postao jedna od
osnovnih namirnica. Poela se razvijati
proizvodnja duvana i eerne repe.
Uvoenjem novih tehnologija proizvodnje, razvijalo se gajenje vinove loze (u
naim krajevima, pre svega na Frukoj
gori, junom Banatu i na severu Bake) i
vinarstvo. Najvanija grana stoarstva bila
je uzgoj goveda i svinja. U ovom razdoblju, sve vie se irio stajski uzgoj
stoke. Poelo se i sa selektiranjem rasa i
uzgojem novih i boljih vrsta (goveda i
konji). Najvie se razvijao uzgoj ovaca, jer
je potreba austrijskih predionica za
vunom bila velika.
2.7. Zanatstvo i industrija

Privrednom napretku prostora dananje Vojvodine, posle izgradnje Velikog
bakog kanala (1795-1802), melioracionih
radova i regulisanja reka, umnogome je
doprinela izgradnja eljeznikih pruga u
periodu od 1869. do 1894. godine, koja je
povezivala sva vea vojvoanska mesta sa
Budimpetom i Beom, a preko njih i sa
svetom.
Na podruju dananje Vojvodine istorijski tragovi zanatstva datiraju iz daleke
prolosti (u Novom Sadu iz XIII veka). Na
vaarima ve od XIV veka, pored trgovaca, bilo je i zanatlija koje su prodavale
svoje proizvode. Za vreme turskih osvajanja juna Ugarska je opustoena, pa je
nastao zastoj u razvoju zanatstva. U
gradovima se javljaju tzv. turski zanati.
56
Posle proterivanja Turaka, postepeno se

obnavljaju zanati. Naseljavanjem Srba, a
kasnije Nemaca, Maara, Slovaka, Rumuna i Rusina dolazi do meanja uticaja i
razliitih kultura, to je uticalo na ukupne ekonomske odnose, kao i na razvoj
zanatstva. Baka je bila vodea kada je u
pitanju stepen razvoja zanatstva. Krajem
XVIII i poetkom XIX veka kao vaniji
zanati pominju se krojaki, obuarski,
koarski, zidarski i drugi.Zanatstvo tog
razdoblja imalo je veliki znaaj i bitno
mesto u privrednom ivotu. Materijalni
standard stanovnitva i asortiman potreba
je porastao, a zanatlijski proizvodi su
usavravani. Broj zanatlija je bio u stalnom porastu, naroito u gradovima.
Iako cehovi (esnafi) postoje jo od srednjeg veka, u vojvoanskim gradovima
masovno se osnivaju u XVIII i XIX veku.
Oni postoje sve do 1872. godine kada su
donoenjem Zakona o zanatima ukinuti.
Nakon ukidanja cehova, osnivaju se
zanatlijske zadruge i druga udruenja.
Na osnovu rezultata popisa stanovnitva 1910. godine, u Bakoj, Banatu i Sremu
bilo je 48.005 zanatskih radnji (zajedno sa
graevinarstvom i ugostiteljstvom). Jedna
od osnovnih karakteristika zanatstva toga
doba je da se skoro 70% zanatskih radnji
nalazi u selima, a svega 30% u gradovima.
Zanatstvo je i u ovom periodu bilo
najrazvijenije u Bakoj, gde je bilo koncentrisano 52,4% od ukupnog broja
zanatskih radnji, u Banatu 32,4%, a u
Sremu samo 15,2%. Od gradova, najjai
zanatski centar bio je Subotica, sa
impozantnim brojem od 3380 radnji,
zatim Novi Sad, Vrac, Sombor, Veliki
Bekerek, Panevo, Velika Kikinda.
Uporedo sa pojavom industrijskih proizvoda na tritu, u Vojvodini se javlja kriza u pojedinim zanatima. Propadaju kabaniarski, opanarski, papuarski, cipelarski, urijski zanati, ali se javljaju novi:
elektriarski, mehaniarski, bravarski...
2.8. Trgovina
U prvoj polovini XIX veka, itna i stona
trgovina razvijala se i u naim krajevima.
Kada je re o ovoj vrsti trgovine, poznatiji
centri bili su: Ruma, Mitrovica, Zemun,
Novi Sad, Sombor, Beej, Veliki Bekerek (dananji Zrenjanin), Velika Kikinda, Vrac, Apatin itd. Tadanja tri najvanija grada sa statusom slobodnog kraljevskog grada (posebne municipijalnegradske privilegije) na naem podruju
su: Novi Sad (status slobodnog kraljevskog grada stekao 1748), Sombor (status slobodnog kraljevskog grada stekao
1749) i Subotica (status slobodnog kraljevskog grada stekla 1779).
Od navedenih gradova sa naeg podruja, posebno se isticao Stari Beej (dananji Beej) kao glavno mesto za izvoz ita u
Petu, pa dalje u Austriju. Beejsko ito se
tokom XIX veka posebno beleilo na petanskoj i bekoj berzi.
Trgovci su se udruivali u trgovake
kompanije koje su imale svoje privilegije i
statute. Gradovi na rekama imali su pristanita sa magacinima za robu, a kompanije su imale svoje trgovake lae, to
je znaajno doprinelo usponu izvozne i
uvozne trgovine u ovim krajevima. I
pored prodiranja kapitalistikih odnosa,
vojvoanski gradovi ostali su na nivou
trgovako-industrijskih-poljoprivrednih
centara, a manufaktura i industrija se
uglavnom zasnivala na preradi poljoprivrednih proizvoda.
Kao i danas, sva ova nabrojana naselja i
gradovi, kao uglavnom i ostala mesta, od
druge polovine XVIII veka postala su
meovita iz ugla nacionalnog i konfesionalnog sastava stanovnitva. Ovo je imalo
veliki uticaj na njihov ekonomski i kulturni razvoj tokom XIX veka.
2.9. Osnovne karakteristike

drutva u Maarskoj
Drutvo u Maarskoj u prvoj polovini
XIX veka delilo se na tri osnovne kategori-
je: visoko plemstvo (aristokratija), srednje i nie plemstvo (dentri) i seljatvo

(uglavnom u kmetovskom poloaju). Kao
nova drutvena klasa poelo se javljati
graanstvo, koje u poetku nije jo imalo
tu slojevitost, kao plemstvo. Graanstvo u
Maarskoj u prvoj polovini XIX veka
uglavnom je bilo stranog porekla. Iako u
povoju, graanstvo je do 1848.godine
steklo izvesni uticaj u drutvu. Tada, kada
je re o narodnostima, jedino se kod Srba
pojavila znaajnija graanska populacija.
Pred revoluciju, u Maarskoj je bilo oko
550 000 pripadnika plemstva. Svaki 24.
stanovnik zemlje pripadao je plemstvu
(samo u Poljskoj je postojao vei procenat
plemstva). Plemstvo je pokazivalo veliku
arolikost. Bilo je onih sa vie hiljada ili
vie desetine hiljada jutara zemlje, a bilo
je i onih sa mnogo skromnijim posedom,
kao i onih koji su imali samo okunice.
Neki od ovih pripadnika plemstva bez
poseda s vremenom su postali deo sloja
seljatva ili inteligencije, postavi advokati, lekari, uitelji, profesori, dravni
inovnici itd. Dok je visoko plemstvo
preteno ivelo u gradovima (pre svega u
Beu i Peti), nie plemstvo ivelo je
uglavnom u provinciji. Nain ivota ovog
sloja plemstva bio je slian nainu ivota
bogatijih pripadnika graanstva ili seljatva. U posmatranom periodu, tj. do 1848.
godine, broj ukupnog stanovnitva zemlje
povean je za 40%, a gradskog za 100 %,
to je znailo da je do kraja etrdesetih
godina XIX veka svaki sedmi stanovnik
zemlje iveo u gradskom naselju. Ipak,
najbrojniji deo drutva bio je seljatvo,
koje je do 1848. godine preteno bilo u
kmetskom poloaju. U prvoj polovini XIX
veka dolo je do pretapanja malobrojnog
srpskog plemstva u maarsko plemstvo,
to jest do pomaarivanja na stalekoj
osnovi bez obzira na veroispovest. Mora
se istai da su Srbi plemii u sebi nosili
jak nacionalni oseaj, ali i oseaj pripadnosti maarskoj naciji, to je tada znailo
pripadnost plemikom staleu. Najbolji
SRPSKA REVOLUCIJA,
IVOT
2.8. Trgovina
2.9. Osnovne karakteristike
drutva u Maarskoj
57
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.1. Grof Itvan Seenji i druge
ideje o preureenju Maarske
primer bio je Sava Tekelija. Velikih poseda bilo je i na prostoru dananje Vojvodine. Srpsko plemstvo izdvajalo je velike
priloge za maarsku vojnu akademiju
Ludovika. Aleksandar Nako, vieni srpski plemi, oenio se maarskom groficom Feteti i preao u katoliku veru.
Pored toga, mnogi srpski plemii koji su
bili u meovitim brakovima na osnovu
toga bili su na istaknutim funkcijama u
Kraljevini Maarskoj (Nako, Damaskini, arnojevii itd.). U Sremu su veliki posedi pripadali porodicama Pejaevi, Marcibanji, Brunsvik, Jankovi,
Odeskalki. U Bakoj i Banatu su takoe
postojali veliki spahiluci koji su pripadali
porodicama Nako, ekoni, Ki itd.
Ipak, najvei deo stanovnitva pripadao je
seljakom drutvenom sloju. Seljatvo je
inilo otprilike etiri petine od ukupnog
stanovnitva. Samo jedan manji deo seljatva bio je slobodan. Na podruju
dananje Vojvodine u tom razdoblju,
najvei deo stanovnitva pripadao je ovoj
drutvenoj klasi.
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.1. Grof Itvan Seenji i druge
ideje o preureenju Maarske
Poetak XIX veka u Maarskoj
obeleen je brigom za dravu. Intelektualci, neki pripadnici aristokratije razmiljali
su kako da uine Ugarsku, tj. Maarsku
modernom i perspektivnom zemljom.
Svojim znaajem izdvaja se krupni aristokrata grof Itvan Seenji (Szchenyi
Istvn).
Liberalne ideje ukorenjene su u drutvu
zahvaljujui delovanju grofa Itvana
Seenjija, koji je meu prvima uvideo
besperspektivnost postojeeg ureenja. U
svojim delima Kredit (Hitel), Svet (Vilg) i
Stadij (Stdium) zalagao se za ukidanje
58
kmetstva i ukidanje plemikih privilegija

(od kojih je najvanije bilo neplaanje
poreza i nemogunost otuenja plemikih
poseda), koje su koile izgradnju graanskog, tj. kapitalistikog ureenja. Pored
ovog, Seenji se zalagao i za veu
samostalnost Ugarske u odnosu na Be i
za izgradnju infrastrukture. On je do revolucije uspeo da sprovede neke svoje
ideje i u praksi. Na primer, vodio je i finansirao radove na osposobljavanju reka Tise
i Dunava za plovidbu. Njegova je zasluga i
omoguavanje plovidbe kroz erdapsku
klisuru (danas na tom mestu stoji spomen
ploa u njegovu ast), kada su 1833.
godine minirane stene koje su do tada
ometale prolaz kroz nju. Pored toga,
Seenji je osnovao ili uestvovao u osnivanju vie udruenja, fabrika, tedionica i
banaka. Od kraja tridesetih godina vodio
je izgradnju Lananog mosta izmeu
Budima i Pete, dovrenog i aktiviranog
1848.godine, a izgraenog od beoinskog
cementa. Ovaj most bio je prvi stalni most
na Dunavu.
Njegovo ime e se pominjati u tekstu
koji sledi zbog toga to su njegova
zapaanja veoma bitna, a predloene
mere izuzetno znaajne. Lajo Kout
(Kossuth Lajos) nazvao je grofa Seenjija najveim Maarem, mada se u detaljima u vezi s pitanjima reformi nisu slagali.
Kout je hteo bre reforme. Konzervativna aristokratija zamiljala je budunost
Maarske pod strogom kontrolom Austrije i nisu bili svesni problema, niti su predlagali reenja.
U prvim decenijama XIX veka Beki
dvor je doneo vie nepopularnih uredbi,
pa je stanje u istonom delu Habzburkog
carstva poelo da lii na stanje iz 1790.
godine. Maarsko plemstvo se sve vie
bunilo, a upanije (upravno-pravne teritorijalne jedinice) su odbijale sprovoenje
uredbi, pa je vladar bio primoran da, posle
dueg vremena, 1825. godine sazove
dravni sabor, koji je u istoriju uao kao
prvi reformski sabor, a trajao je dve
godine.
3.2. Prvi maarski (ugarski)

reformski sabor
Na prvom reformskom saboru donete
su dve vane odluke. Prva je bila osnivanje Maarske akademije nauke i umetnosti
(1825). Ideja o osnivanju Maarske akademije nauke i umetnosti prvi put se
pojavila jo 1760. godine. Jedna predstavka iz pera knjievnika era Beeneija (Bessenyei Gyrgy) stigla je 1781.
godine i do cara Josifa II. U njoj je bilo
rei o osnivanju maarskog uenog drutva. Naravno, car to nije prihvatio zbog
svojih centralistikih tenji. MANU je
ipak osnovana 1825. godine po ugledu na
akademiju u Francuskoj, sa 40 besmrtnih
lanova. Bilo je ideja i da se nova akademija povee sa univerzitetom u Peti i
Nacionalnim muzejem, kao ozbiljnom
institucijom za nauno istraivanje, koju
je 1802. godine osnovao grof Ferenc
Seenji (Szchenyi Ferenc), otac grofa
Itvana Seenjija. Grof Itvan Seenji
bio je inicijator i prvi donator za fond
akademije; dao je jednogodinji prihod
svojih imanja u iznosu od 60 000 srebrnih
forinti. Time je podstakao i druge magnate da daju priloge novoosnovanoj
naunoj ustanovi, to nije bilo toliko
teko, jer je su mnogi pripadnici plemstva tada bili za promene u duhu liberalnih
ideja. Na kraju, akademija je ipak izrasla u
samostalnu naunu instituciju koja postoji
jo i danas.
Druga vana odluka sabora iz 1825.
godine bila je u vezi s izradom plana za reformu postojeeg drutveno-politikog i
ekonomskog sistema, jer je politikoj eliti
polako postalo jasno da su promene neophodne. To, meutim, u poetku nije ilo
lako, jer je postojalo mnotvo planova i
miljenja o merama i izvodljivosti reformi.
3.3. Sabor od 1832. do 1836.

godine i nastup Lajoa Kouta
Mnoge Seenjijeve ideje, koje su zadirale u osnove postojeeg sistema, poele
su se ostvarivati na saboru odranom

izmeu 1832. i 1836. godine. Na tom
saboru uinjeni su prvi koraci za
oslobaanje kmetova, kada je donet
zakon o mogunosti dobrovoljnog otkupa
od kmetskih obaveza. Dvor je sve do
1840. godine koio sprovoenje tog
zakona. Na saboru su se pojavile i prve
grupacije, koje su bile nalik na zapadne
politike stranke, koje su u raznim programima zahtevale ubrzanije sprovoenje
reformi, a istovremeno su zahtevale sve
veu samostalnost od Bea, pominjui
ak i formiranje parlamenta odgovorne
vlade, kao u Engleskoj. Na ovom saboru
pojavio se drugi veliki reformator tog vremena, Lajo Kout, koji je postepeno od
etrdesetih godina XIX veka postajao
neprikosnoveni voa liberalnog pokreta u
Maarskoj. On je iao dalje ak i od
Seenjija. Pored Kouta, voe liberalnog
pokreta bile su jo Ferenc Deak (Dek
Ferenc), baron Miklo Veelenji (Wesselenyi Mikls) i grof Lajo Baanji
(Battyanyi Lajos). Na tom saboru pokrenut je prvi politiki list koji je imao sve
vie italaca, iako je raen primitivnom
tehnikom. Posle nekoliko godina, tanije
od 1841. godine, pod urednitvom Lajoa
Kouta poeo je da se objavljuje prvi moderni politiki list na maarskom jeziku
Pesti Hirlap (Petanske novine), koji je
imao znaajnu ulogu u organizovanju
opozicionog pokreta, koji je 1848. godine
vodio i revoluciju. Najznaajnije ideje koje
su se pojavile u listu bile su u vezi s potpunim ukidanjem kmetstva i to bez otkupa, te da se uvede jednakost u plaanju
poreza i jednakost pred zakonom za sve
drutvene klase. Na saborima iz 1839/40.
i 1843/44. godine nastavilo se sa donoenjem novih zakona koji su bili u duhu reformi, ali bilo je potrebno jo nekoliko godina da bi dolo do revolucije, kao i
stvarnog poetka sprovoenja korenitih
reformi.
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.2. Prvi maarski (ugarski)
reformski sabor
3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine
i nastup Lajoa Kouta
59
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.4. Poslednji staleki sabor u
Maarskoj (Ugarskoj)
3.5. Nacionalna struktura kao
preduslov za buenje
nacionalnih pokreta
3.6. Nacionalno buenje Nemaca,
Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba
3.4. Poslednji staleki sabor u

Maarskoj (Ugarskoj)
Na poslednjem stalekom saboru,
odranom 1847/48. godine, osnovana je
tzv. Opoziciona stranka koja je u svom
programu, pod nazivom Deklaracija
opozicije, iznela zahteve, koji su ozakonjeni u revolucionarnoj 1848. godini. Meu
njenim voama, pored ve pomenutih
reformskih politiara, bile su i mnoge
aristokrate, kao to su bili grofovi Teleki,
Andrai (Andrssy), Karolji (Krolyi), te
baron Joef Etve (Etvs Jzsef). Pre
izbijanja revolucije, maarski reformski
pokret imao je arenu bazu, to je znailo
da nije bilo rei o klasnoj borbi, jer su linije podele izmeu onih koji su eleli
reforme i onih koji su ih odbacivali i
branili staro ureenje ile unutar ve postojeih drutvenih klasa.
3.5. Nacionalna struktura kao

preduslov za buenje
nacionalnih pokreta
Svest o pripadnosti odreenoj naciji u to
vreme postala je vanija od drugih vidova
pripadnosti, kao to su , recimo, vezivanje
za odreenu klasu, stale, veru, mesto itd.
U to vreme, u Kraljevini Maarskoj iveli
su mnogi nemaarski narodi. Maara je
bilo oko 4 800 000 (38 %), Rumuna oko 2
200 000 (17 %), Slovaka 1 700 000 (13 %),
Nemaca oko 1 270 000 (9,8 %), a Srba je,
na osnovu popisa, bilo oko 1 250 000 (statistiari su u ovu etniku zajednicu u to
ubrajali i Bunjevce kao Srbe katolike) ili
9,7 % celokupnog stanovnitva. Broj Hrvata procenjen je na oko 900 000 (7 %), a
Rusina na oko 440 000 (3,5 %). Jevreja je
pri kraju prve polovine XIX veka bilo oko
240 000 (oko 2 %). Ostale manje etnike
zajednice (Slovenci, Bugari, Grci, Jermeni, Francuzi itd.) zajedno nisu dostizale zastupljenost veu od 0,5 % u ukupnom
stanovnitvu zemlje. Nacionalni preporo-
60
di narodnosti tekli su uporedo sa

maarskim nacionalnim preporodom. U
isto vreme, izmeu preporoda narodnosti
i maarskog nacionalnog preporoda bilo
je izvesnih vremenskih pomeranja, zbog
razliitog stepena razvoja pojedinih narodnosti, tj. zbog njihove unutranje drutvene strukture. Jedino izmeu maarskog i hrvatskog (ilirskog) pokreta nije
bilo vee razlike, zbog slinosti strukture
drutva. Naime, Hrvati (iako manje), kao
i Maari, imali su potpunu drutvenu
strukturu - od kmetova, do inteligencije i
plemstva.
3.6. Nacionalno buenje Nemaca,

Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba
Nacionalno buenje u prvoj polovini
XIX veka zahvatilo je i narodnosti, tj.
nemaarske narode. Nemaka etnika
zajednica u Ugarskoj imala je odlike
graanskog drutva. Sasi (Nemci) iz
Erdelja (Transilvanije) i iz drugih krajeva
Maarske, kao i na naim prostorima razlikovali su se u osnovi po tome to su
predstavljali srazmerno zatvorenu nacionalnu zejednicu, a graanska prava su im
se zasnivala na privilegijama dobijenim u
prethodnim vekovima.
Vii drutveni slojevi, tj. plemstvo
Rumuna, Srba, Slovaka i Rusina, preko
svojih stalekih privilegija, uglavnom se
stopilo sa maarskim plemstvom. Veinu
ovih nacionalnih drutava inili su seljaci kmetovi i sitno graanstvo. Meu Srbima
i Rumunima brojno je bilo slobodno seljatvo (pre svega u Vojnoj granici). Znaajnu ulogu u razvijanju nacionalne ideje
kod Srba odigrao je sloj trgovaca, od kojih
su neki na osnovu svoje ekonomske moi
i uticaja pripadali viim krugovima drutva, ak i u poreenju sa Maarima, jer je
srpsko graanstvo u Maarskoj bilo jedno
od najosveenijih, kada je re o nacionalnoj pripadnosti, u odnosu na graanstvo
ostalih nacionalnih zajednica.
3.7. Uloga svetenstva i

inteligencije u nacionalnom
buenju Srba, Rumuna,
Slovaka i Rusina
U okviru svih nacionalnih zajednica,
ako ne kada je u pitanju brojnost, onda
kada je re o uticaju, znaajnu ulogu u
prosveivanju odigrala je inteligencija,
naroito svetenici i uitelji. Uloga i uticaj
svetenstva kod pravoslavnih etnikih
zajednica, posebno na poetku razvoja
nacionalne svesti, bili su i ak presudni
(npr. kod Srba). Slinu ulogu, kada je re
o Rumunima, imala je grkokatolika, tj.
unijatska crkva. Ona je bila, u izvesnom
smislu, nacionalna crkva. Meu narodnostima upravo je inteligencija zapoela
osveivanje naroda, budei njihovu
nacionalnu svest , oseaj da su pripadnici
drugog naroda, a ne maarske politike
nacije. Prvo i osnovno sredstvo stvaranja
posebne nacije, po miljenju nemakih
filozofa i knjievnika Herdera i ilera, bio
je jezik. Na poetku posmatranog razdoblja (prelaz iz XVIII u XIX vek), nijedna od
pomenutih narodnosti nije imala svoj
jezik. Slovaci, posebno pripadnici evangelistike vere, na primer, kao svoj jezik
koristili su srednjovekovni eki, dok su
Slovaci katolici koristili vie lokalnih
dijalekata. Srbi su u to vreme koristili
staroslovenski jezik, koji je veoma liio na
ruski jezik. Rumunski grkokatoliki
svetenici bili su meu prvima koji su ve
krajem XVIII veka pokuali da uvedu narodni jezik kao knjievni jezik, a i koristili
ga na bogosluenjima.
Prilikom stvaranja knjievnog jezika,
najvee zasluge od svih Slovaka imali su
Ljudevit tur (Ludevit tr) i Jan Kolar
(Jn Kollr), koji su za knjievni jezik
uzeli srednjoslovaki dijalekt. Centri Slovaka na prostoru dananje Vojvodine u
prvoj polovini XIX veka bili su Baki
Petrovac (Baka), Kovaica (Banat) i
Stara Pazova (Srem). Poetkom XIX veka,
zahvaljujui inteligenciji iz redova sve-
tenstva i uitelja, nastaju poeci knjievnosti kod Slovaka u Vojvodini. Evangelistiki svetenik u Gloanu Juraj Rohonj
(Juraj Roho) objavio je 1802. godine
svoju prvu knjigu na slovakom jeziku
Kratke pesme za seljaku omladinu (Kratochvylne piesne pre mlade rolnicku).
Putem kola koje su nastajale pri crkvenim optinama, a prvenstveno zahvaljujui
agilnim uiteljima iz Slovake, ouvao se
nacionalni identitet Slovaka. Uitelj u
Staroj Pazovi Jan Kutlik bio je posebno
agilan. Inae, porodica Kultlik ostavila je
traga i u srpskoj istoriji, jer je Ciril Kutlik
bio osniva Srpske slikarske kole u
Beogradu. Zahvaljujui inteligenciji i svetenstvu, koje je pristizalo iz Slovake,
Slovaci su opstali i odrali su se u tim
tekim vremenima. U to vreme, formira
se slovaka inteligencija na podruju
Vojvodine. Jedan od prvih pripadnika slovake inteligencije bio je Staropazovanin
Jan Blazi (Jan Bllazy), koji se kolovao u
Banskoj javnici. Nakon zavretka uiteljske preparandije, radio je u Vrbasu,
gde osnovao gimnaziju.
U naim krajevima najvie Rumuna je
bilo u Banatu. Neki od njih iveli su u
banatskom delu Vojne granice.Pripadnici
plemstva i inteligencije bili su malobrojni
u okviru rumunskog drutva. Banatski
Rumuni u verskom pogledu pripadali su
Karlovakoj mitropoliji. Neko vreme
karlovaki mitropolit bio je verski poglavar ak i Rumuna u Erdelju (Transilvaniji). To je predstavljalo opasnost od asimilacije koja je mogla da zaotri odnose
izmeu dva naroda, ali je to reeno 1864.
godine kada je nastala posebna rumunska
pravoslavna mitropolija.
Rusini su se nastanjivali na prostor
dananje Vojvodine tokom XVIII veka.
Najvie ih je naseljeno na komorske
posede, a tek od poetka XIX veka, Rusini
iz Bake, ali i iz severoistonih oblasti
tadanje Ugarske naseljavaju se i na privatna feudalna imanja u Sremu. U odnosu
na druge narodnosti, njihovo plemstvo se
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju Srba,
Rumuna, Slovaka i Rusina
61
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.7. Uloga svetenstva i
inteligencije u nacionalnom buenju
Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina
62
skoro u potpunosti maarizovalo. U verskom pogledu, Rusini su uglavnom bili

grkokatolici, tj. unijati. Centri Rusina u
dananjoj Vojvodini od njihovog naseljavanja bili su Ruski Krstur, urevo i
Kucura (Baka), kao i okolina Novog
Sada, dok ih je u Sremu najvie bilo u
idu.
Od poetka XIX veka mnoge rusinske
porodice iz Bake naseljavaju se u Srem:
u id, na vlastelinstvo Krievake eparhije (1803), u Berkasovo (1810) i Baince
(1834).
Sredinom XIX veka iz severoistone
Ugarske, iz oblasti Bardejova (dananja
Slovaka) dolazi novi talas Rusina u Srem
i naseljava se u Sremskoj Mitrovici i
njenoj iroj okolini. Kasnije, osamdesetih
i devedesetih godina XIX veka u junu
Ugarsku dolazi i trei talas Rusina iz
severoistone Ugarske i iz Galicije i naseljava se u Biki i Privinu Glavu.
U prvoj polovini XIX. veka mnoge
rusinske porodice iz Krstura i Kucure
naselile su se u skoro sva naselja
ajkake, ali tek od sedamdesetih godina
poinje masovnije naseljavanje Rusina u
urevo i neto manje u Gospoince. U
urevu su se odrali i danas.
Posle Revolucije 1848/49. godine poelo je naseljavanje Rusina iz Kucure i
Krstura u Vrbas.
U naseljima u kojima su u XIX veku
osnivali svoje kolonije, Rusini su formirali
svoje parohije u okviru kojih su radile
rusinske konfesionalne kole. Na taj
nain, ak i relativno male rusinske zajednice, u sredinama gde su iveli zajedno sa
pripadnicima drugih religija i nacionalnosti, uspevale su da uvaju svoj nacionalni identitet.
U vreme Revolucije 1848/49. godine,
rusinski svetenici iz Bake u ime svih
Rusina Bake formuliu nacionalnocrkvene zahteve, meu kojima se istie
zahtev za ouvanje maternjeg rusinskog
jezika i kolovanje rusinske inteligencije
na maternjem jeziku.
Od sedamdesetih godina XIX veka

Rusini u Bakoj i Sremu uspostavljaju
bolje veze sa Rusinima/Ukrajincima u
Galiciji. Iz Galicije su stizale novine, asopisi i knjige. U Ruskom Krsturu i Kucuri
osnovane su prve itaonice u kojima su
organizovana predavanja za odrasle. Tada
zapoinje kulturno-nacionalni preporod
Rusina, koji e se nastaviti u periodu
izmeu dva svetska rata.
Istaknuti ukrajinski etnograf i folklorist
Volodimir Hnatjuk 1897.godine u
Ruskom Krsturu i Kucuri napravio je
etnografske zapise o Rusinima, prikupio i
zapisao veoma bogatu grau rusinske
usmene narodne knjievnosti. Sve je to
objavljeno u pet velikih tomova i na
osnovu toga se delatnost Hnatjuka i njen
znaaj za Rusine moe porediti sa radom
Vuka Karadia i njegovim znaajem za
Srbe.
Poreklom Rumuna, meu prvima, bavio
se George Sinkai (Gheorge Sincai). Jan
Kolar je u svojim sonetima pod naslovom
Devojka slave (Slvy dcra) opevao slavnu
prolost Slovaka, s ciljem da ih nacionalno osvesti. Jovan Raji (iguman koviljskog manastira) imao je slinu ulogu
kada je re o Srbima. On nije napisao
samo istoriju Srba, nego i drugih slovenskih naroda. Sva ova dela, iako su imala
naune pretenzije, stvarana su u duhu
romantizma. Nasuprot osveivanju narodnosti, kada je nacionalna pripadnost u
pitanju, u prvoj polovini XIX veka dolo je
do saradnje izmeu maarske kulturne
elite i pripadnika kulturnih elita drugih
narodnosti. Znaajna je bila saradnja
izmeu maarskog knjievnika i reformatora maarskog jezika Ferenca Kazincija (Kazinczy Ferenc) sa Lukijanom
Muickim i Mihajlom Vitkoviem, kao
i saradnja izmeu Jakova Ignjatovia i
maarskog pesnika andora Petefija
(Petfi Sndor), neto kasnije. Izuzetnu
dobro su saraivali i Mor Jokai (Jkai
Mr) i Antonije Hadi, a na politikom
planu grof Itvan Seenji i Jan Kolar.
3.8. Ilirizam Kod Hrvata

Prve reforme jezika kada su u pitanju
Hrvati sproveo je tokom tridesetih godina
XIX veka Ljudevit Gaj, koji je time ujedno pokrenuo i pokret ilirizma. Gaj je bio
pobornik kulturnog i politikog jedinstva
junoslovenskih naroda. Bio je miljenja
da je naziv ilirski pogodan za zbliavanje
junih Slovena, jer je sve junoslovenske
narode smatrao potomcima Ilira. On i njegovi saradnici radili su ubrzano na
stvaranju hrvatskog knjievnog jezika,
kojeg su prvobitno smatrali svejunoslovenskim jezikom. Hrvati su bili i u
povoljnom politikom poloaju u okviru
Maarske, jer su od svih ostalih narodnosti i naroda jedino oni imali tokom
vekova zagarantovanu autonomiju svojih
teritorija. Imali su svoj sabor, upanije,
upravni aparat i svoje poslanike na
maarskom saboru. Zbog toga se kod
njih meu prvima javila ideja za iroku
samostalnost u okviru zemalja krune sv.
Stefana. Tu ideju nameravali su u poetku
da ostvare u saradnji sa ostalim junoslovenskim narodima. Jedan od prvih
takvih politikih programa, koji je razmatrao ve i neka drutveno-ekonomska
pitanja, a pre svag politika, bila je Disertacija hrvatskog grofa Janka Drakovia iz 1832. godine.
3.9. Romi u dugom XIX veku

U dugom XIX veku Romi, koji su
pristigli u Ugarsku iz rumunskih
kneevina, bavili su se zanatima potrebnim lokalnom stanovnitvu. Namesnik
Ugarske, Jozef Habzburg, cenio ih je i
druio se s njima, ujedno istraivajui njihov jezik i obiaje. Romi koji su se bavili
muzikom bili su veoma cenjeni i inspirisali su kompozitore kao to je Franc
List (Liszt Ferenc). Veina njih svirala je
u kafanama. Najpoznatiji je bio Pita
Danko.
3.10. Reforma jezika kod Srba,

Vuk Stefanovi Karadi
Reformu srpskog jezika sproveo je Vuk
Stefanovi Karadi. Zbog konzervativizma crkve, pa ak i dela graanstva,
kao i zbog privrenosti slavenoserbskom
i staroslovenskom jeziku, prihvatanje narodnog jezika kao knjievnog bilo je sporije, ali je do kraja prve polovine XIX veka
narodni jezik ipak preuzeo prvenstvo nad
staroslovenskim jezikom. Tako je
zapoela i izgradnja kulturnih institucija
kod Srba. Novosadski profesor Georgije
Magaraevi, pokrenuo je 1824. godine
Letopis Matice srpske, koji se objavljuje i
danas, a jedan je od najstarijih strunih
asopisa u Evropi.
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.8. Ilirizam Kod Hrvata
3.9. Romi u dugom XIX veku
3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk
Stefanovi Karadi
3.11. Razvoj srpske kulture u
Maarskoj (Ugarskoj),
Matica srpska i Tekelijanum
3.11. Razvoj srpske kulture u

Maarskoj (Ugarskoj),
Matica srpska i Tekelijanum
U prvoj polovini XIX veka, Peta i
Budim bili su kulturna sedita Srba. U
Peti je 1812. godine prvi put na maarskom jeziku bila prikazana istorijska
drama glumca i pisca Itvana Baloga
(Balog Istvn) o Karaoru, voi Prvog
srpskog ustanka.
U Peti je 1826. godine osnovana Matica srpska (srpska nauno-kulturna ustanova, nalik na akademiju), koja je svojevremeno bila najznaajnija kulturna institucija u Srba, a i danas se svrstava meu najznaajnije. Prvi predsednik Matice srpske
bio je Jovan Hadi, a prvi urednici
Letopisa Matice srpske bili su: Georgije
Magaraevi (1825-1830), Jovan Hadi
(1830-1831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (1832-1841),
Jovan Suboti (1841-1848) Plemi
Sava Tekelija 1838. godine zavetao je
sredstva Matici srpskoj za formiranje fondacije za kolovanje srpskih siromanih
aka. Ova ustanova nazvana je Tekelijanum, a nalazi se i danas u Peti i pod
upravom je Matice srpske iz Novog Sada.
63
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI,
NACIONALNO BUENJE I
KULTURNI IVOT
3.12. Unapreivanje kulture i
poboljanje kolskog sistema
64
Prva srpska zadubina za srpske ake

osnovana je 1794. godine pod nazivom
Stepindarius Servickianus, a osnovala ju je
cincarsko-grko-srpska porodica urkovi-Servicki, poreklom iz okoline Soluna.
Glava porodice, Marko urkovi, za
potrebe talentovanih aka zavetao je 30
000 forinti. Potporu ove fondacije koristio
je za vreme svojih studija i Lukijan
Muicki, kasnije iguman frukogorskog
manastira iatovac. Ovu fondaciju nadmaio je jedino Sava Tekelija kada je
1838. godine osnovao svoju zadubinu sa
kapitalom od 100 000 forinti.
Tekelijanum je bio zavod za pomo
Srbima na kolovanju u Peti. Najstarija
stalna srpska biblioteka, iji je osniva
Jovan Hadi, takoe je vezana za Tekelijanum, gde je bilo njeno sedite. Osnovana je 1826. godine. Od 1832. godine,
Ruska akademija razmenjivala je redovno
knjige sa bibliotekom Matice srpske. Prve
velike zbirke knjiga biblioteci poklonili su
vladika Platon Atanackovi i Sava
Tekelija. Biblioteci su knjige poklanjali i
Teodor Pavlovi, Vuk Karadi, Petar
II Petrovi Njego, Jovan Suboti, Jan
Kolar itd. U toku Revolucije 1848/49.
godine biblioteka i zadubina nisu radile.
Biblioteka je sa Maticom srpskom preseljena iz Pete u Novi Sad 1864. godine. U
razdoblju izmeu 1838. i 1878. godine
Tekelijanumom je upravljala Matica srpska, a posle toga petanska Srpska pravoslavna crkvena optina. Zgrada Matice
srpske nalazi se i danas u uem centru
Pete, u Ulici supruge Pala Verea. U
Tekelijanumu su se odravali knjievni
susreti srpskih studenata. Tamo je 1866.
godine Svetozar Mileti pokrenuo list
Zastava, koji je bio najznaajniji list Srba
iz Maarske. Godinu dana kasnije, urednitvo lista prelo je u Novi Sad. Biblioteka Matice srpske je u periodu izmeu dva
svetska rata, a i kasnije, radila kao javna i
nauna biblioteka. Godine 1948. postala je
centralna (matina) biblioteka Vojvodine.
Dananju zgradu Matica srpska dobila

je od grada Novog Sada na svoj stoti
roendan, 1926. godine. Za kulturni
razvoj Srba znaajne su bile jo Srpska
gimnazija, osnovana 1791. godine u Sremskim Karlovcima i Novosadska gimnazija
(dananja Gimnazija Jovan Jovanovi
Zmaj) iz 1810. godine, kojoj je Sava
Vukovi (Vukovics Seb) ostavio pozamana sredstva za dalji rad. Poznati direktori i profesori ovih ustanova bili su:
Pavel Jozef afarik, Milovan Vidakovi, Jovan Hadi, ore Natoevi
itd. Pored ovih ustanova u Novom Sadu,
bilo je jo gradova na podruju dananje
Vojvodine u kojima su delovala srpska i
nacionalno meovita drutva, osnivale se
itaonice, privremena pozorita itd. U
umetnosti i knjievnosti u prvoj polovini
XIX veka dokazali su se: Konstantin
Danil, Arsa Teodorovi, Nikola Aleksi (slikarstvo), Lukijan Muicki, Jovan
Sterija Popovi, Branko Radievi
(knjievnost) itd. U borbi za priznavanje
narodnog jezika kao knjievnog istakao
se ueni srpski filolog ura Danii, prihvativi Vukove reforme iz 1847. godine.
3.12. Unapreivanje kulture i

poboljanje kolskog sistema
U periodu od 1790. do 1848. godine kulturni nivo kod veine drutvenih slojeva
je unapreena. To je bio rezultat reforme
kolstva iz 1777. godine kada je kraljica
Marija Terezija izdala svoje uredbe
(Ratio Educationis) o obaveznom osnivanju niih narodnih kola. Na osnovu
toga, kolski sistem razvijao se sve vie.
Za posmatranih pedesetak godina, broj
nastavnog osoblja poveao se za 150 %, a
u razvijenijim krajevima zemlje (posebno
u centralnim i zapadnim delovima)
poboljana je nastava. Tada je poelo i sa
stvaranjem srednjokolskih ustanova, tj.
gimnazija. U Maarskoj (zajedno sa
naim krajevima) 1846. godine bilo je 102
gimnazije, a u Erdelju 20 gimnazija.
Tridesetih godina XIX veka u Ugarskoj je

gimnazije pohaalo od 20.000 do 22.000
uenika. Do 1844. godine, nastavni jezik u
gimnazijama bio je latinski, a od tada je u
veini gimnazija nastavni jezik postao
maarski (zakonom), dok su postojale
gimnazije i sa drugim nastavnim jezikom
(npr. u Sremskim Karlovcima, Novom
Sadu itd.). Bilo je i nekoliko visokoobrazovnih institucija, kao Univerzitet u Peti i
nekoliko akademija i protestantskih
kolegija-liceja.
3.13. Zakljuak
Na kraju ovog poglavlja moe se
zakljuiti da se nacionalna svest naroda i
narodnosti u Maarskoj probudila u prvoj
polovini XIX veka. Razvijenost nacionalnih drutava nije bila istovetna, a ni njihov
poloaj u tada jo feudalnom drutvu.
Neke narodnosti su tek poele sa stvaranjem onih klasa koje e kasnije povesti
ozbiljnu borbu za ouvanje nacionalnog
identiteta (Slovaci, Rusini i Rumuni), dok
su neke preko svojih ranije zadobijenih
privilegija i autonomija (Hrvati, Srbi,
Nemci) uspele da postave i svoje prve
politike zahteve. Nacionalni pokreti narodnosti u Ugarskoj u prvoj polovini XIX
veka uglavnom su se zadrali na kulturnom planu.
***
4. GRAANSKA REVOLUCIJA
I RAT ZA OSLOBAANJE
MAARSKE (1848/1849)
U Maarskoj su postojale razliite vizije
o budunosti zemlje. Deo plemstva zalagalo se za staro ureenje, a deo za korenite drutveno-ekonomske promene.
Meutim, na razliite naine se ocenjivalo
koliko bi brze i duboke trebalo da budu te
promene. Grof Seenji je bio za umerene
i lagane promene, dok su Lajo Kout i
baron Etve bili za ubrzanije promene. Za
sve politiare i mislioce tog doba stvaranje nacije i nacionalne svesti bilo je jedno
od najvanijih pitanja u Maarskoj, ali i u
itavoj Evropi.
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I
RAT ZA OSLOBAANJE
MAARSKE (1848/1849)
4.1. Poetak evropskih revolucija
1848/1849. godine
4.2. Revolucija u Beu
4.1. Poetak evropskih revolucija

1848/1849. godine
Na prekretnici, 1847/48. godine, poelo
je revolucionarno vrenje u itavoj Evropi.
Ve poetkom 1848. godine dolo je do
revolucije na Siciliji, a posle i u Francuskoj. Talas protesta irio se prema Srednjoj Evropi. U martu je revolucionarni
zanos stigao i do granica Habzburkog
carstva. Zahvaljujui tim uticajima, poeo
se ubrzavati rad i na poslednjoj stalekoj
skuptini. Najagilniji voa maarske opozicije Lajo Kout je ve 3. marta 1848.
godine na saboru opominjao svoje kolege
poslanike da se ne smeju razii pre nego
to usvoje zakone koje od njih narod
oekuje.
4.2. Revolucija u Beu

Revolucija u Beu izbila je 13. marta
1848. godine. Dan kasnije, krenula je delegacija Maarskog sabora u Be, sa ciljem da kod vladara izdejstvuje imenovanje prve odgovorne maarske vlade.
lanovi delegacije bili su: grof Itvan
Seenji, Lajo Baanji, Lajo Kout,
Moric Sentkiralji (Szentkirlyi Mric) i
Bertalan Semere (Szemere Bertalan).
65
KOLIKO SE POZNAJEMO
RAT ZA OSLOBAANJE
MAARSKE (1848/1849)
4.3. Od revolucije do poetka
rata za osloboenje
4.4. Revolucija u Peti,
slavni poetak bez krvoprolia
i prva parlamentu odgovorna
maarska vlada
4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca
i prvi nemiri
Stanovnitvo Bea doekalo je delegaciju

sa velikim ovacijama, posebno Kouta,
jer su mu bili zahvalni to je u svom saborskom govoru zahtevao donoenje ustava i
za zapadne delove Monarhije. Vest o
bekoj revoluciji stigla je u Petu 14.
marta. Revolucionarno opredeljena omladina, okupljena oko organizacije Mlada
Maarska, ije su voe bile tada ve
istaknuti mladi intelektualci, kao to su
andor Petefi, Mor Jokai i Pal Vavari
(Vasvri Pl), odluili su se za delovanje.
4.3. Od revolucije do poetka rata

za osloboenje
Revolucija u Maarskoj imala je dvostruke ciljeve: graanske i nacionalne.
Oko graanskih ciljeva mogli su da se sloe razliiti narodi, ali svi su imali i svoje
posebne nacionalne ciljeve. Zbog toga je
revolucija u Maarskoj (Ugarskoj) sloena pojava. Neki njeni uesnici bili su
poneti vie zajednikim ciljevima, a neki
vie nacionalnim.
4.4. Revolucija u Peti,

slavni poetak bez krvoprolia i
prva parlamentu odgovorna
maarska vlada
Revolucija u Peti zapoela je 15. marta
1848. godine kada su voe omladine iz
poznate kafane Pilvaks, uz podrku studenata petanskog univerziteta, krenule
prema tampariji Landerer i Hekenast u
kojoj su odtampali svoj program od 12
taaka u vidu letka. To su uradili bez ovlaenja cenzure i zato se taj dan smatra danom roenja slobodne maarske tampe.
Zahtevi iz tog programa bili su : 1) sloboda tampe i ukidanje cenzure; 2) imenovanje parlamentu odgovorne vlade sa
seditem u Peti; 3) sazivanje dravnog
sabora svake godine u Peti; 4) jednakost
pred zakonom bez obzira na drutvenu i
versku pripadnost; 5) osnivanje nacionalne garde (vojske); 6) uvoenje poreske obaveze za svakog; 7) ukidanje kmet-
66
stva; 8) konstituisanje porotnih sudova; 9)

osnivanje nacionalne banke; 10) da vojska
polae zakletvu na ustav, da se maarski
vojnici vrate u zemlju, a vojnici iz drugih
zemalja carstva da odu iz zemlje; 11)
osloboenje svih politikih zatvorenika;
12) stvaranje unije Erdelja i Maarske.
Ovi zahtevi Martovske omladine umnogome su se poklapali sa zahtevima reformistike opozicije iznetim na Dravnom
saboru.
Svih 12 taaka programa bilo je prihvaeno u narodu koji se pridruio revolucionarima. Doneta je odluka da se program uputi Skuptini grada Pete na usvajanje. Meu revolucionarima nalazilo se i
nekoliko funkcionera petanske upanije
i skuptine grada Pal Njari (Nyri Pl),
Gabor Klauzal (Klauzl Gbor) itd.. Delegacija je bila upuena i u Namesniko
vee u Budim. Vlast je bila zbunjena. Sa
delegacijom je razgovarao potpredsednik
Namesnikog vea Ferenc Zii (Zichy
Ferenc). Tog dana ukinuta je cenzura
tampe, a Namesniko vee je obealo da
se vojska nee meati u tok stvari. Puteni
su i politiki zatvorenici. Na vest o petanskoj revoluciji i Beki dvor je poeo da
deluje. Posle tri dana neodlunosti, vladar
Ferdinand V imenovao je Lajoa Baanjija za predsednika prve odgovorne maarske vlade. Sabor u Pounu je uurbano
poeo raditi na donoenju novih zakona, s
kojima se zavrilo 11. aprila 1848. godine,
kada ih je vladar i potvrdio. Zakoni su promenili politiko i drutveno ureenje zemlje. Tog dana je pred vladarem poloila
zakletvu i prva maarska vlada, koja je
svoje sedite ubrzo premestila u Petu.
4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca

i prvi nemiri
Miran tok ivota u Sremu, Bakoj i
Banatu poremetila je Revolucija 1848/49.
godine, u narodu poznatija kao Velika
buna. Revolucija 1848/49. godine postala
je u pamenju naroda odredina taka, jer
se vreme merilo na ono pre i posle Velike
bune.
Grupa srpskih petanskih intelektualaca (Jakov Ignjatovi, Jovan orevi,

ore Stojakovi, Jovan Suboti,
Isidor Nikoli, Lazar Markovi itd.) od
17. do 19. marta formulisala je srpske
zahteve u 17 taaka, to je bio prvi srpski
program u ovoj revoluciji. Nemiri iz Pete
krajem marta i u aprilu proirili su se u
Srem, Banat i Baku. U Zemunu i Panevu 22. marta dolo je do pokreta mase, a
krajem marta i u Mitrovici. U Sremskim
Karlovcima dolo je do nemira 2. aprila, a
zatim u Novom Sadu. Vieni omladinci
raspaljivali su pobunu: ore Radak u
Velikoj Kikindi i Velikokindskom ditriktu, Svetozar Mileti u ajkakoj oblasti,
Mija Vlakali u Novom Beeju, Bogoboj Atanackovi u Somboru i Subotici.
Pokreti masa u martu i aprilu nosili su
socijalni karakter i bili su usmereni protiv
bogataa i za ukidanje feudalnog sistema.
Srpski zahtevi dobili su uskoro i nacionalni prizvuk. Vostvo srpskog naroda bilo
je konzervativno i na elu te konzervativne struje stajao je karlovaki mitropolit
Josif Rajai, verni pristalica austrijskog
dvora. Konzervativna struja smatrala je da
se srpska nacionalna prava mogu jedino
ostvariti nasuprot maarskog revolucionarnog vostva, a uz pomo kue
Habzburga. Vostvo maarske revolucije
preuzelo je srednje plemstvo koje je zastupalo tezu o jedinstvenom maarskom
politikom narodu to je vodilo sudaru sa
srpskom koncepcijom u revoluciji.
Nisu svi Srbi bili protiv revolucije Maara, iako su inili manjinu. Meu njima
se kao najznaajniji izdvajaju major Jovan
Damjani (kasniji general maarske
domobranske vojske, pogubljen u Aradu
1849) i major Josif Zako iz Baje. Oni su
sve do kraja bili verni revolucionarnim
idejama, dok je Srbe pod vostvom
Rajaia Beki dvor iskoristio za svoje
interese.
4.6. Delegacija vojvoanskih Srba

u Pounu
Novosadski Srbi poslali su na sabor u
Pounu sa srpskim zahtevima delegaciju
sa orem Stratimiroviem i Aleksandrom Kostiem na elu. Ubrzo je dolo

do sukoba izmeu delegacije i Lajoa
Kouta oko srpskih zahteva. Krajem aprila, potomka Arsenija arnojevia tamikog velikog upana Petra arnojevia,
imenovala je maarska vlada za kraljevskog komesara i opunomoila ga da
ugui pobunu u Bakoj i Banatu.
RAT ZA OSLOBAANJE
MAARSKE (1848/1849)
4.6. Delegacija vojvoanskih
Srba u Pounu
4.7. Majska skuptina i
Srpska Vojvodina
4.8. Poeci oruanih sukoba
4.7. Majska skuptina i

Srpska Vojvodina
Izmeu 13. i 15. maja u Sremskim
Karlovcima odrana je tzv. Majska skuptina. Na njoj je za patrijarha izabran mitropolit Rajai, a za vojvodu graniarski
pukovnik Stevan upljikac. Na skuptini je osnovan Glavni odbor sa orem
Stratimiroviem na elu, koji je potom
formirao okrune odbore i pododbore. Na
majskoj skuptini proglaena je i Srpska
Vojvodina koja je stupila u politiki savez
sa Trojednom Kraljevinom Hrvatskom,
Slavonijom i Dalmacijom. Priznata je vlaka narodna samostalnost. Jedna delegacija trebalo je da odluke Majske skuptine
saopti vladaru i Hrvatskom Saboru u
Zagrebu, a druga da se uputi na Sveslovenski kongres u Prag.
4.8. Poeci oruanih sukoba

Od prolea do jeseni 1848.godine,
najvie je ojaao pokret Hrvata, Srba i
delimino Rumuna iz Erdelja. Reavanju
hrvatskog pitanja veliku panju posvetili
su i Be i Peta. Beki dvor spreio je
kombinacije maarske vlade u vezi s
proirenjem prava Trojedne Kraljevine u
okviru Maarske i jo 23. marta Josip
Jelai (roen u Petrovaradinu), kao poverljiv ovek dvora, imenovan je za hrvatskog bana. On je uinio sve da se prekinu
veze Hrvatske i Maarske. Hrvatsku je
uinio jakim uporitem Bekog dvora.
Kada je maarska vlada 27. avgusta 1848.
priznala potpunu autonomiju Hrvatske,
bio je odluan u tome da, prema uputstvu
dvora, pokrene vojsku protiv Maarske.
67
KOLIKO SE POZNAJEMO
RAT ZA OSLOBAANJE
MAARSKE (1848/1849)
4.9. Narodnosti u Revoluciji
1848/9. godine
Nisu svi Hrvati i Srbi imali isto miljenje o

revoluciji: Hrvat Antun Josipovi i Srbin
Jakov Ignjatovi bili su pristalice maarske revolucije.
Srpski pokret je pre hrvatskog doao u
oruani sukob sa Maarima. U junu 1848.
godine ve je dolo do ozbiljnih oruanih
sukoba, kada je komandant Petrovaradinskog garnizona, general Jano Hrabovski (Hrabovszky Jnos), izdao naredbu
svojim vojnicima da slome srpski pokret.
4.9. Narodnosti u Revoluciji

1848/9. godine
Rumunski pokret je ve tokom marta
poeo da pokazuje svoje rezerve prema
promenama koje su se desile u martu i
aprilu. Rumuni su zahtevali da i oni dobiju
status naroda. Na svom saboru odranom
u maju 1848.godine u mestu Bla (u
dananjoj Rumuniji), Rumuni su istakli
zahtev za posebnu autonomnu oblast, a
nije im bila strana ni ideja o oruanoj
pobuni. Na to su mogli raunati zbog toga
to su imali dobro izvebane i naoruane
rumunske graniarske pukove. Rumunski pokret se za oruani ustanak konano
odluio u septembru na svom drugom
saboru odranom takoe u Blau. U
Banatu Rumuni su bili bliski maarskom
revolucionarnom pokretu, a na narodnoj
skuptini u Lugou jedan od glavnih
zahteva bio im je izdvajanje iz Karlovake
mitropolije i stvaranje posebne rumunske
pravoslavne crkvene organizacije.
Malobrojnoj inteligenciji, koja je bila
predvodnik slovakog pokreta, nije polo
za rukom da pokreneire mase svojih
sunarodnika. Na Majskom saboru u Liptovskom Svetom Mikulau (dananji Liptovsk Mikula u Slovakoj) prihvatili su
dokumenat sa zahtevima formulisanim u
14 taaka (samostalnost naroda, slovaki
jezik za slubeni, opte pravo glasa, ukidanje kmetstva itd). Ugarska vlada je
prema ovim zahtevima zauzela negativno
68
stanovite i u Slovakoj je proglasila vanredno stanje. Za voama revolucije Hurbanom, turom i Hodom je raspisala
poternice. Voe slovakog pokreta uestvovale su i na Sveslovenskom kongresu
u Pragu, gde su kasnije obrazovali jednu
dobrovoljaku jedinicu. Pokret Slovaka
ostao je za vreme revolucije istrajan u svojim zahtevima formulisanim u 14 taaka.
Posle nekoliko neuspenih borbi na teritoriji dananje Slovake stavljeni su bili
pod austrijsku komandu u borbi protiv
Maara. Zahvaljui Evangelistikoj crkvi
uspostavljene su veze izmeu revolucionara iz Slovake i vojvoanskih Srba.
Za vreme revolucije dolo je do intenzivne
saradnje, kada je voa slovake revolucije
Hurban (iji je sin 1875. godine postao
svetenik u Staroj Pazovi) boravio u Srbiji, traei pomo u oruju i municiji. Pri
povratku je u Staroj Pazovi oformio dobrovoljaki konjiki odred sastavljen od oko
100 Slovaka, koje je kasnije odveo u
Sremske Karlovce. Zajedno sa njim u ovoj
akciji je uestvovao Branislav Abafi iz
Aradaa, jedan od vojnih komandanata
tzv. Slovake garde za vreme revolucije, a
kasnije svetenik Evangelistike a.v.
crkve u Aradau.
Tokom Revolucije 1848/49. godine,
pojavili su se Romi kao svirai i potpomagali su regrutovanje honveda, te na taj
nain dali svoj doprinos revoluciji Maara. Drugi su pomagali honvede kao livniari u proizvodnji topova. Kout je dodelio in porunika Ferencu arkeziju.
Kada je bio u pitanju stav prema nacionalnim pokretima, voe maarske revolucije nisu bile jedinstvene. Neke voe su
elele da pregovaraju sa predstavnicima
narodnosti radi njihovog pridobijanja za
ciljeve maarske revolucije, a neke su
istrajale u svojim nepopustljivim stavovima. Kad se veina voa revolucije sloila
da prihvati pregovore i saradnju, ve je
bilo kasno.
5. RAT ZA OSLOBOENJE
MAARSKE OD
HABZBURKE VLASTI,
PROGLAENJE
NEZAVISNOSTI I SLOM
5.1. Revolucija i pitanje narodnosti
U Evropi XIX veka nije se razmljalo o
narodnostima. Naprotiv, politika elita
bila je zaokupljena stvaranjem jedinstvenih nacija. Pomenute ideje prodrle su
iz zapadne Evrope do srednje i istone teritorije naeg kontinenta.
Graanski preobraaj u Maarskoj
suoio se s apsolutistikim tenjama i
otporom habzburkog dvora, ali i sa
zahtevima nekih nemaarskih naroda koji
su iveli u Ugarskoj. Maarska revolucija
bila je tako primorana da vodi borbu na
dva fronta. Prvo su se Srbi iz Vojvodine
okrenuli protiv revolucije u Maarskoj
zbog svojih nacionalnih interesa i zbog
toga to nisu bile usliene njihove elje, a
i patrijarh je bio naklonjen bekom dvoru.
Meutim, da je bilo razumevanja meu
vostvom maarske revolucije, a i meu
vostvom pokreta narodnosti, ne bi dolo
do tako krvavog i tekog sukoba.
5.2. Planovi austrijskog dvora o

slamanju maarske revolucije i
napad na nju
Do kraja leta, dvor se odluio na
oruanu intervenciju protiv maarske revolucije. Glavni adut bio je ban Jelai, koji
je sa svojim trupama 11. septembra 1848.
preao granicu Maarske i uputio se
prema Peti, u kojoj su poele nove
demonstracije. Predsednik vlade Lajo
Baanji dao je ostavku. Ubrzo je formirana jedna nova revolucionarna vlada
(Zemaljski komitet za odbranu), iji je
predsednik bio Lajo Kout. Zapoelo se
sa pripremama za odbranu zemlje; formirane su nove vojne jedinice.
5.3. Prve pobede revolucionarne

vojske i preokret u ratnoj srei
Do prvih bitaka dolo je u zapadnom
delu zemlje, kod mesta Pakozd i Ozore,
krajem septembra i poetkom oktobra.
Na vest o pobedama revolucionarne
maarske vojske i proterivanje carske
vojske iz Ugarske, u Beu je 6. oktobra
dolo do novog ustanka. Kolebanje
komandanata maarske vojske da li da
nastave i pomognu Belijama kobno se
zavrilo, jer je 30. oktobra maarska vojska poraena u okolini Bea, kod vehata.
MAARSKE OD HABZBURKE
VLASTI, PROGLAENJE
NEZAVISNOSTI I SLOM
5.1. Revolucija i pitanje narodnosti
5.2. Planovi austrijskog dvora
o slamanju maarske revolucije
i napad na nju
5.4. Novi car i novi
uspesi Habzburga
5.5. Proleni pohod
revolucionarne vojske
5.4. Novi car i novi uspesi

Habzburga
Dolo je do promene pri kraju 1848.
godine i na elu Habzburke monarhije.
Dvorska kamarila uklonila je dotadanjeg
vladara Ferdinanda V i na njegovo mesto
postavila je osamnaestogodinjeg Franju
Josifa. Borbe su se nastavile na vie frontova. Carska vojska poetkom januara
1849.godine zauzela je Budim i Petu
(tada su to jo bila dva grada), a maarska vlada morala je beati u Debrecin.
5.5. Proleni pohod

revolucionarne vojske
U prolee 1849. godine, maarskoj vojsci polo je za rukom da u seriji bitaka izvojeva pobedu nad carskim trupama i oslobodi veliki deo zemlje, ak i glavni grad.
estokih sukoba u to vreme je bilo i na
prostoru dananje Vojvodine. Velike bitke
su voene oko Sentomaa, koji je kasnije
dobio naziv Srbobran. Bitaka je bilo jo i
kod Starog Beeja, Malog Ioa itd. U
Banatu, maarska vojska pod komandom
dvojice talentovanih generala Ernea
Kia (Kiss Ern) i Jovana Damjania
(Damjanich Jnos) imala je vie uspeha u
bitkama kod Perleza, Paneva, Baaida
itd. O tim i bitkama u drugim krajevima
zemlje svedoe umetnike slike Tana
69
KOLIKO SE POZNAJEMO
MAARSKE OD HABZBURKE
VLASTI, PROGLAENJE
NEZAVISNOSTI I SLOM
5.6. Od detronizacije
do propasti revolucije
5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj)
Mora (Than Mr), koji je roen u Starom

Beeju. U borbe u junoj Ugarskoj
umeali su se i srpski dobrovoljci iz Srbije
sa vojvodom Stevanom PetroviemKnianinom u Banatu i Joksimom
Noviem u Sremu na elu.
5.6. Od detronizacije
do propasti revolucije
Posle uspenih prolenih bitaka, 14.
aprila 1849.godine u Debrecinu je izvrena detronizacija Habzburgovaca i proglaena nezavisnost Maarske. Dravni
upravitelj-regent postao je Lajo Kout.
Situacija se za vreme proglaavanja nezavisnosti i dalje komplikovala. Poetkom
maja, ruski car najavio je zvanino da e
pruiti vojnu pomo austrijskom caru.
Tako je u maju dolo do intervencije
ruske vojske, to je zaustavilo prodor maarske vojske prema zapadu. Poetkom
juna, vlada se vratila u Petu, kao i dravni
aparat, ali su odmah morali da prave
planove za novu evakuaciju. Vlada se u
ovom sluaju preselila u Segedin, a posle
mesec dana u Arad. U poslednjim trenucima, ponovo je dolo do pregovora sa predstavnicima narodnosti s ciljem postizanja
saradnje. U pregovorima se najdalje stiglo
sa Rumunima, a krajem jula (1849) donet
je i zakon o pravima narodnosti i nacionalnih zajednica. Taj zakon je za svoje vreme
bio veoma napredan, jer je u sebi sadrao
sve zahteve koje su narodnosti jo
1848.godine zahtevale. Tim zakonom su
prvi put regulisana i prava Jevreja u
Ugarskoj.
Poslednja velika bitka odigrala se 9.
avgusta kod Temivara, gde su maarsku
oslobodilaku vojsku porazile austrijska i
ruska carska vojska. Dva dana posle ove
bitke, Lajo Kout je abdicirao, vlast je
predao generalu Arturu Gergeiju (Grgey
Artur) i krenuo u izgnanstvo u Tursku.
Gergei se 13. avgusta 1849. predao ruskoj
vojsci kod mesta Vilago, u blizini Arada.
Nisu se odmah svuda zavrile borbe, pa
70
su npr. Petrovaradinska i Komaromska

tvrava u habzburke ruke dole tek
poetkom septembra i poetkom oktobra.
5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj)

Posle sloma revolucije i rata za
osloboenje, u Maarskoj su neko vreme
(otprilike do sredine 1850) vladali teror i
vojna diktatura, na elu sa baronom Julijusom Hajnauom (Julius Haynau), komandantom carske vojske u Maarskoj.
Na osnovu istorijskih izvora utvreno je
da je u jesen 1849. godine, za vreme
odmazde, doneto i izvreno oko 120 smrtnih presuda, a da je jo vie osoba likvidiranih bez sudske presude. Osim toga,
doneto je vie od 1200 sudskih presuda o
vremenskim zatvorskim kaznama. Od 40
000 do 50 000 pripadnika bive maarske
revolucionarne vojske silom je bilo regrutovano u austrijsku carsku vojsku. Mnogo
bivih honveda (domobrana) pobeglo je
van granica Maarske. Kada je preki sud
u Peti na smrt osudio grofa Lajoa
Baanjija, predsednika prve maarske
vlade, a vojni sud u Aradu na smrt osudio
13 generala revolucionarne maarske
vojske (meu njima i generala Damjania), vlade velikih sila su protestovale,
kao i meunarodno javno mnjenje. Uspeh
je izostao, jer su osuenici 6. oktobra
1849. godine ipak pogubljeni. Taj dan se u
maarskoj istoriji smatra danom alosti.
***
6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA
(1849-1860)
6.1. Bahov apsolutizam
Neuspeh maarske revolucije i rata za
osloboenje doao je habzburkom dvoru
u najpogodnije vreme, jer se carskom
dvoru ukazala prilika da ukine dotadanju
samostalnost Kraljevine Maarske u
okviru Habzburke monarhije, emu je
Beki dvor odavno teio. Teritorija
Ugarske je posle 1849.godine bila raskomadana. Unija sa Erdeljom bila je raskinuta. Erdelj je ponovo doao pod neposrednu upravu Bekog dvora, kao posebna
krunovina. Takoe, Hrvatska je bila izdvojena iz sastava Maarske i stavljena pod
upravu Bea. Na jugu Maarske, koja je u
nacionalnom smislu bila meovita teritorija (npr. Bako-bodroka, Torontalska,
Tamika i Kraovsko-severinska upanija
i delovi Sremske upanije - rumski i iloki
srez), carskim dekretom od 18. novembra
1849.godine osnovano je Vojvodstvo
Srbija i Tamiki Banat. Teritorija Vojne
granice nije ula u novoformiranu krunovinu, kojom su, kao i ostalim otcepljenim
delovima, upravljali iz Bea. Car Franja
Josif uzeo je titulu "Velikog Vojvode
Vojvodstva Srbije", a imenovao je podvojvodu grofa Koroninija (do 1859), koga je
zamenio Josip okevi. Sedite ovog
vojvodstva bilo je u Temivaru. Slubeni
jezik krunovine bio je nemaki. Vojvodstvo je u poetku bilo podeljeno na dva
okruga (bako-torontalski i temivarskokraovski), dok je kasnije podeljeno na
pet okruga.
Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat etniki je bilo raznorodno i jasno je ocrtavalo
arenu etniku sliku podruja june
Ugarske. Prema popisu iz 1850-1851
godine, na njemu je iveo 1.426.221
stanovnik: 397.459 Rumuna, 335.080
Nemaca, 321.110 Srba, 221.845 Maara.
Osim najbrojnija etiri pomenuta naroda,
na ovo podruju iveli su jo Slovaci, Rusini, Jevreji, Romi, esi, Bugari itd. Od preostale teritorije Ugarske sainjeno je jo
pet okruga, koji su u poetku bila pod

vojnom upravom, a kasnije su njima upravljali veliki upani koji su svoje instrukcije
takoe primali iz Bea.
U vreme postojanja Vojvodstva Srbija i
Tamiki Banat (1849-1860), drugi ovek u
Habzburkoj monarhiji, kada je vlast u
pitanju, pored vladara, bio Aleksandar
Bah ministar unutranjih poslova. Taj
period naziva se u istoriji i "Bahovim periodom". U vreme njegove vladavine, dominirao je inovniko-policijski aparat u
itavoj zemlji. inovnici, koje su nazivali
"Bahovi husari" u potpunosti su kontrolisali ivot. Bez obzira na karakter
reima, izgraen je tada moderan administrativni aparat, uvedena je opta poreska
obaveza, razvijalo se kolstvo i donete su
neke uredbe, povoljne za razvoj privrednog ivota (ukidanje nekih ranijih privilegija, unutranjih carina itd.).
(1849-1860)
6.1. Bahov apsolutizam

6.2. Kriza Bahovog apsolutizma
6.2. Kriza Bahovog apsolutizma

Posle poraza Austrije 1859.godine u
bitkama kod Solferina i Maente u
sukobu sa Pijemontom i Francuskom,
Bahov apsolutistiki reim zapao je u
krizu, emu je doprinela i finansijska kriza
u Austriji iz 1857.godine, kao i aktivnosti
maarske politike emigracije na Zapadu,
koju je predvodio Lajo Kout. Do poetka ezdesetih godina u odnosu na nastojanja Bekog dvora da centralizuje carstvo u junoj Ugarskoj, a i ire, srpska i
maarska politika elita dola je u opoziciju. Taj jedinstveni pristup izraavao se u
zajednikom delovanju, to je poetkom
ezdesetih godina bilo potkrepljeno i
zajednikim srpsko-hrvatskom delovanju
u Hrvatskoj. Srpska inovnika inteligencija traila je sve vie oslonac u Maarima
radi ostvarivanja svojih nacionalnih prava
i naputala je tradicionalnu politiku oslonca na Beki dvor. Poslednji guverner
Vojvodstva Srbije, Sent Kanten, na srpsko-maarski zajedniki nastup reagovao
je 1860. godine, kada je vrenje bilo sve
jae, hapenjima Srba i Maara i njihovom internacijom u tvravu Jozeftadt.
71
KOLIKO SE POZNAJEMO
(1849-1860)
6.3. Politike prilike kod

Maara i Srba tokom
Bahovog apsolutizma
7. PROVIZORIJUM
I AUSTRO-UGARSKA
NAGODBA
7.1. Modernizacija u okvirima
apsolutizma i Provizorijuma
7.2. Maari u merlingovom
sisitemu
Franja Josif pokuao je da prevazie

politiku krizu prelaskom na "ustavnu"
vladavinu donoenjem Oktobarske diplome 1860.godine. U decembru te godine
ukinuto je Vojvodstvo Srbija i Tamiki
Banat. Oktobarska diploma, kao dokument konzervativnog karaktera, nije mogla da rei ustavnu krizu u Habzburkoj
monarhiji i brzo je povuena. Ve u februaru 1861.godine izdat je novi ustavni zakon, Februarski patent, koji je promovisao
centralizam. Taj dokumenat je samo
doveo do novih nemira i revolta u javnosti, pa je za april 1861.godine vladar sazvao
u Petu maarski dravni sabor. Skoro
istovremeno, odrani su i hrvatski sabor
u Zagrebu i srpski narodno-crkveni sabor
(Blagovetenski sabor) u Sremskim Karlovcima. Te godine i Slovaci su odrali
svoj kongres u Turinskom Svetom Martinu (dananja Slovaka), gde su istaknuti
zahtevi za priznavanje Slovaka za narod, a
dve godine kasnije (1863) osnovana je i
Matica slovaka. Na sva etiri sabora izneto je veliko negodovanje protiv postojeeg
ureenja u Habzburkoj monarhiji. Svi su
traili svoja prava, priznavanje nacionalnih prava i objedinjenje svojih teritorija.
Kao novi likovi politike u to vreme pojavili
su se: Ferenc Deak (Dek Ferenc),
Kalman Tisa (Tisza Klmn), Svetozar
Mileti itd.
6.3. Politike prilike kod

Maara i Srba tokom
Bahovog apsolutizma
Kod Maara, kao i kod Srba dolo je do
sukoba konzervativne i liberalne struje.
Liberali nisu uspeli da se izbore za svoje
ideje. Konzervativizam je pobedio, uz
svesrdnu podrku Bekog dvora. Sazvani
sabori su zbog svojih vrstih zahteva
prema Beu 1861. godine bili rasputeni.
Na nekoliko godina se vratio u zemlju, a s
tim i na nae prostore beki centralizam,
s tom razlikom to je za vreme Bahovog
reima javnost bila pasivna, a za vreme
novonastalog provizorijuma (privremena
prinudna uprava) javnost i politika elita
iskazivali bili su veoma aktivni.
72
7. PROVIZORIJUM
I AUSTRO-UGARSKA
NAGODBA
7.1. Modernizacija u okvirima
apsolutizma i Provizorijuma
Na podruju dananje Vojvodine, posle
revolucije 1848.godine sve do sklapanja
Austro-ugarske nagodbe, nastavila se
modernizacija uz brojne promene zapoete jo u XVIII veku, koje su bitno menjale svakodnevni ivot ljudi. Tako je 1853.
godine Subotica dobila hotel, 1856. ulinu
rasvetu, a 1858.godine gimnaziju i vrti.
Godine 1860, u Somboru je bilo 29 kua
na sprat od kojih su dve bile dvospratne.
U Vrbasu je 1850.godine izgraena uljara,
a 1865. kudeljara. Baka Topola je 1865.
godine dobila itaonicu. U Vrcu je 1859.
godine izgraena pivara, a dve godine pre
i klanica. Godine 1859, takoe u Vrcu,
osnovana je i gradska muzika kola, a od
1852. do 1871.godine postojala je i uiteljska kola. Godine 1867. u Velikom
Bekereku odran je i prvi javni koncert,
a 1857. godine grof Koronini administrator i poglavar Vojvodstva Srbije i Tamikog Banata otvorio je eljezniku prugu
Segedin-Velika Kikinda-Temivar. U
Velikoj Kikindi je 1864. godine poela da
radi ciglana Mesaro, a 1876. ciglana
Bon. Plandite u dananjem Banatu
1864. godine dobilo je apoteku, a 1866.
potu. Bela Crkva 1869. godine dobila je
svoje gimnastiko drutvo. Navedeni su
samo neki segmenti svestranog civilizacijskog razvoja podruja june Ugarske u
razdoblju od 1849. do 1867. godine. Modernizacija se ubrzavala.
7.2. Maari u merlingovom

sisitemu
Protiv privremene prinudne uprave
najvie su se bunili Maari, koji su i imali
najjai nacionalni pokret, ali su se s vre-
menom poeli buniti i politike elite narodnosti. Anton merling, koji je bio
"dua" novog reima, znao je esto da
kae - to je u sutini predstavljalo i njegov politiki program - da su Maari sa
svojom revolucijom iz 1848.godine i
pobunom protiv svog vladara "proigrali
svoja prava". Naime, u periodu izmeu
1861. i 1865.godine, upanijske administracije nisu radile, nego su njima
rukovodili inovnici podreeni Beu.
Tako je to bilo i u upanijama koje su postojale na prostoru dananje Vojvodine.
7.3. Koncepcije reavanja

statusa Maarske
Od kraja pedesetih i poetkom ezdesetih godina XIX veka poele su se kristalisati dve koncepcije o reavanju dravnopravnog pitanja i statusa Maarske, kojoj
je pripadala i teritorija dananje Vojvodine. Prva je imala pobornike unutar zemlje, a to je bilo liberalno plemstvo (predvodnici Ferenc Deak, grof ula Andrai
itd.). Njihova koncepcija bila je da se status Maarske rei u okviru Habzburke
monarhije u dogovoru sa Bekim dvorom, kako bi Maarska, tj. Ugarska dobila visok stepen samostalnosti. Druga koncepcija bila je zamisao maarske emigracije iji su predvodnici bili Lajo
Kout, grof Laslo Teleki, er Klapka, po
kojoj bi Maarska trebalo da se osamostali i da se izbori za svoju nezavisnost,
te da se posle udrui sa nastajajuim
dravama okolnih naroda. Ova koncepcija
zasnivala se na Koutovom planu Dunavske konfederacije (savez podunavskih
drava) iz 1862.godine. Kout, jedan od
voa maarske revolucije iz 1848.godine,
u to vreme bio je dosta netrpeljiv prema
narodnostima, ali je posle sloma u emigraciji preispitao svoje stavove i postao je
pobornik saradnje naroda u Podunavlju.
Po njegovom miljenju, nezavisna Maarska bi trebalo da stupi u savez sa dravama Hrvata, Srba i Rumuna. Po miljenju
Kouta, na taj nain stvorila bi se snaga

koja bi se posle raspada Habzburke
monarhije mogla odupreti prodoru nemakog i ruskog uticaja u srednjoj i jugoistonoj Evropi. Meutim, Maarska politika elita odbila je ovaj Koutov plan i sve
vie je naginjala ka Beu. Tako joj je i
polo za rukom da se izbori da vladar, posle etiri godine, ponovo sazove maarski
sabor u Petu, koji je zapoeo sa radom u
decembru.
7. PROVIZORIJUM
I AUSTRO-UGARSKA
NAGODBA
7.3. Koncepcije reavanja
statusa Maarske
7.4. Srpski pokret ezdesetih
godina XIX veka
7.4. Srpski pokret ezdesetih

godina XIX veka
ezdesetih godina XIX veka u naim
krajevima najagilniji i najorganizovaniji
narodnosni pokret bio je pokret junougarskih Srba. Uz Svetozara Miletia,
kao politiara liberalnih uverenja, isticao
se i Mihailo Polit-Desani. Srpski
Dnevnik Jovana orevia i Svetozara
Miletia bilo je glasilo liberalne, promaarske i antihabzburke orijentacije.
List Napredak bio je konzervativan i rusofilski, a Srbobran konzervativno-klerikalan i prodinastiki list. Od 1866. godine
list Zastava zamenio je Srpski Dnevnik,
kao liberalno glasilo.
Kao izraz novostvorene srpske inteligencije i probuenih romantiarskih
shvatanja u Novom Sadu 1866. godine
osnovana je Ujedinjena omladina srpska.
U narednim godinama ona je diktirala
nacionalno-romantiarski duh meu
Srbima u Sremu, Bakoj i Banatu, pa i
ire. Sa ovim zajedno, zapoeo je i kulturni polet meu junougarskim Srbima.
Godine 1861. Jovan orevi je osnovao
Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu,
koje je bilo prvo stalno pozorite u okviru
celog srpstva. U Novom Sadu od
1860.godine izdavani su knjievni asopisi
Danica i Javor. Jovan Jovanovi Zmaj,
Laza Kosti, ura Jaki, Jakov Ignjatovi poinjali su znaajne knjievne
karijere.
73
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. PROVIZORIJUM
I AUSTRO-UGARSKA
NAGODBA
7.5. Dravni sabor 1865. godine
i sklapanje Austro-ugarske (1867) i
Maarsko-hrvatske (1868) nagodbe
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)
8.1. Stabilizacija dualistikog
ureenja i politike stranke
7.5. Dravni sabor 1865. godine

i sklapanje Austro-ugarske (1867)
i Maarsko-hrvatske (1868)
nagodbe
Dravni sabor zapoet 1865.godine i
radio je dve godine. Na njemu je ubrzanim tempom dolo do nagodbe izmeu
Bekog dvora i maarske politike elite.
Rezultat Austro-ugarske nagodbe sklopljene 1867.godine je nastanak dualistike (dvojne) Austro-Ugarske monarhije.
Na osnovu ove nagodbe, Habzburka
drava nije bila vie jedinstvena, nego su
u okviru nje postojala Austrija (zapadni
deo) i Ugarska, tj. Maarska (istoni
deo). Dve drave bile su uglavnom
samostalne. Imale su svoje parlamente i
vlade i kompletnu strukturu dravnog
aparata. Izmeu dva dela Monarhije
zajedniki poslovi su bili spoljna politika,
vojska i finansije za zajednike poslove.
Sve ostalo, to je bilo u vezi s zajednikim
interesima, vlade i parlamenti Austrije i
Maarske usaglaavali su i odluivali
posebno. Po uzoru na Austro-ugarsku
nagodbu, 1868. godine sklopljena je i
Hrvatsko-ugarska nagodba, koja je na
slian nain regulisala odnose izmeu
Ugarske i Hrvatske, s tom razlikom to je
Hrvatska i dalje bila ue vezana za
Ugarsku, nego ova za austrijski deo
Monarhije. Podruje dananje Vojvodine
bilo je podeljeno izmeu Ugarske (u
njenom administrativnom sastavu su bile
upanije Bakobodroka u Bakoj,
Torontalska i Tamika u Banatu) i
Hrvatske (u ijem sastavu se nala Sremska upanija). Ovakvo ureenje ostalo je
sve do kraja Prvog svetskog rata. Maarska je posle 18 godina dobila i svog kralja,
jer je dotadanji car Austrije Franja Josif
krunisan u Budimu i za maarskog kralja.
Od tada Franja Josif je u Austriji bio car,
a u Maarskoj kralj.
***
74
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)
8.1. Stabilizacija dualistikog
ureenja i politike stranke
Posle pomenute nagodbe, nastale su u
Maarskoj znaajne politike stranke,
koje su u vreme dualizma odreivale
karakter politikog ivota. Najznaajnije
stranke tada bile su Deakova stranka
(voa Ferenc Deak), Stranka levog centra
(voa Kalman Tisa) i etrdesetosmaka
stranka, koja je posle nekoliko godina
promenila naziv u Nezavisnjaku stranku
(voe Laslo Madaras, a kasnije Lajo
Moari i Ferenc Kout). Godine 1875,
prve dve stranke ujedinile su se i nastala
je Slobodoumna stranka, koja je tada i
dola na vlast i drala je narednih tridesetak godina (do 1905), kada se i raspala.
Do novog pregrupisavanja politikih
stranaka dolo je poetkom XX veka, kada
se drutvo u Maarskoj susrelo sa novim
izazovima. Veina stranaka, koje su se
formirale posle nagodbe i postojale u
vreme dualizma, nije bila ideoloka, mada
je svaka u osnovama bila takva. Razlika
meu njima je bila u razliitom gleditu
na dravnopravno ureenje zemlje, tj. na
sistem stvoren Austrougarskom nagodbom
(njeno prihvatanje ili odbacivanje). Zbog
toga se u istoriografiji nazivaju dravnopravnim strankama.
Novi izazovi poetkom XX veka zahtevali su ve (pojavom novih drutvenih
struktura) formiranje modernih politikih
stranaka na ideolokim osnovama. Tako
su 1890. godine osnovane Socijaldemokratska stranka Maarske (koja se borila
za prava tada nove klase, proletarijata),
1895. Katolika narodna stranka (konzervativna, verski obojena stranka) i 1914.
Graanska radikalna stranka (stranka
koja je zahtevala sutinski drutveni preobraaj u graansko drutvo i bila za saradnju razliitih naroda). Jedan od voa ove
stranke, Oskar Jasi (Jszi Oszkr) je u

modernoj formi prihvatio ideje Lajoa
Kouta. Krajem Prvog svetskog rata je
kao vid reavanja nacionalnog pitanja u
Ugarskoj i celoj Monarhiji prihvatio njenu
federalizaciju. Sve ove velike stranke
imale su podrunice na podruju dananje Vojvodine, pa zbog toga ovdanji
Maari sve do 1918. godine nisu osnivali
posebne stranke, s tim da ove stranke
nisu bile iskljuivo maarske. Slina
situacija je bila i kod Hrvata, Slovaka i
Rumuna, jer su i oni bili pod uticajem politikih struktura iz svojih matinih oblasti.
Od poetka sedamdesetih godina XIX
veka dualizam se poeo stabilizovati.
Zapoelo je objedinjavanje teritorija i
nivelisanje svih specifinih prostora koji
su dotada bili van upanijskog sistema,
kao i ukljuivanje u jedinstvenu upanijsku administraciju i izgradnja moderne
dravne uprave. Tako je od 1871. do
1873.godine ukinuta Vojna granica, a njen
prostor inkorporiran u okolne upanije.
Godine 1872. ukinut je Potiski krunski
ditrikt sa seditem u Starom Beeju, a
1876. ukinut je i Velikokikindski ditrikt.
To je bilo suprotno interesima Srba.
8.2. Zajednica Srba u Maarskoj

(Ugarskoj) sa autohtonim
politikim ivotom
Od svih narodnosnih pokreta jedino su
junougarski Srbi imali svoj domai autohtoni politiki ivot zbog toga to su im
vaniji centri (npr. Novi Sad- Srpska
Atina, Sremski Karlovci, Velika Kikinda,
Vrac itd.) bili na naem tlu. Istina, Srbija
preko Save i Dunava je u to vreme bila
autonomna kneevina i brzo je napredovala ka nezavisnosti, ali njen glavni
grad Beograd e tek posle dobijanja
dravne nezavisnosti (1878) vie odreivati karakter srpskog politikog ivota
uopte.
Srpsko drutvo u Sremu, Banatu i
Bakoj bilo je drutveno i ekonomski
razliito i nije imalo jedinstven odgovor na
pitanja koja je otvorila Austro-ugarska

nagodba. Jedan deo drutva tzv. vladinovci ili notabiliteti smatrao je da bi u okviru
ove nagodbe, sa priznanjem politike realnosti Ugarske, trebalo traiti potrebna
reenja za specifina pitanja koja su bila u
vezi s razvojem srpskog naroda na prostoru june Ugarske.
Srpska narodna slobodoumna stranka
(osnovana u Velikom Bekereku 1869),
sa Svetozarom Miletiem i Mihailom
Polit-Desaniem na elu, u svom Bekerekom programu istakla je svoj opozicioni stav prema pomenutoj nagodbi i
zahtevala je priznavanje Srba za narod,
dobijanje prava na slubeni jezik,
zaokruenje nekih upanija po nacionalnom principu itd. Zaotravala se borba
izmeu notabiliteta i liberala u okviru srpskog drutva na podruju dananje Vojvodine. Osamdesetih godina XIX veka,
promenom situacije, dolo je do daljih
podela. U Budimpeti u hotelu Hungarija
1884.godine formirana je konzervativna
tzv. Stranka notabiliteta (voe Nika Maksimovi, Svetislav Kasapinovi i dr.).
Miletieva stranka se te godine raspala i
iz nje su nastale Narodna srpska
radikalna stranka (voa Jaa Tomi) i
Srpska liberalna stranka (voa Mihailo
Polit-Desani). Prva se vremenom
ugasila, dok su ove dve poslednje do kraja
dualizma, sa vie ili manje uspeha, zastupale srpske interese u saboru i drugim
dravnim organima Maarske. Meutim,
trebalo bi istai da je jaz izmeu Politovih
liberala i Tomievih radikala bio veoma
veliki (i na politikom i na privatnom
planu), to je ak dovelo i do ubistva liberalnog prvaka Mie Dimitrijevia, koje je
izvrio Jaa Tomi.
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)
8.2. Zajednica Srba u Maarskoj

(Ugarskoj) sa autohtonim
politikim ivotom
8.3. Jaanje dualistikog sistema
i stabilizacija politikog
i pravnog sistema u Maarskoj
8.3. Jaanje dualistikog sistema

i stabilizacija politikog
i pravnog sistema u Maarskoj
Razdoblje izmeu 1875. i 1890. godine
moe se nazvati stabilizacijom dualistikog ureenja, jer su, pre svega, u oba
75
KOLIKO SE POZNAJEMO
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)
8.4. Kriza dualistikog sistema

8.5. Nacionalno pitanje (nacije u
Maarskoj) i pokuaji regulisanja
pitanja nacionalnih zajednica
dela Monarhije i u Austriji i u Maarskoj

postojale stabilne vlade sa istim predsednicima skoro kroz ceo taj period. U zapadnom delu na elu austrijske vlade bio je
grof Eduard Tafe (Taafe Eduard 18791893), a na vrhu maarske vlade stajao je
Kalman Tisa (Tisza Klmn 1875-1890).
Ideoloki, obojica su bila na granici liberalizma i konzervativizma, to je i odredilo
i celu stabilizaciju.
U maarskom delu su tada doneti skoro
svi vaniji zakoni (o sudovima, o dravnoj
administraciji, o ukidanju esnafa, o
andarmeriji i policiji itd.) koji su bili
potrebni za izgradnju moderne drave i
drutva. Bez obzira na neka polovina
reenja, Maarska, tj. Ugarska je u vreme
dualistikog ureenja od agrarne postala
agrarno-industrijska zemlja. O ovome e
biti rei u narednim poglavljima, jer su se
ovi razvojni procesi oseali i u naim krajevima.
8.4. Kriza dualistikog sistema

Kriza dualistikog ureenja poela se
javljati na samom kraju XIX i poetkom
XX veka i to u oba dela Habzburke
monarhije. Razlog toj krizi, koja se javila u
nekoliko sfera ivota, bila je sama bit dualistikog ureenja, koje je jo od vremena
sklapanja Austro-ugarske nagodbe bilo
dosta protivreno. Na prekretnici dva
veka (XIX i XX), zbog estih smena vlada
i njihovih predsednika, stanje je u obe
polovine carstva postalo nestabilno. Kao
prva, javila se politika kriza u vidu sukoba stranaka i to, pre svega, starih vladajuih struktura i stranaka novih drutvenih slojeva (npr. Socijaledemokratske
stranke). Na poetku XX veka, demonstracije u organizaciji tzv. stranke nebiraa
bile su svakodnevne irom Maarske.
Ponekad je ak bilo i krvavih sukoba, kao
1912. godine kada je zbog intervencije
vojske i andarmerije u Budimpeti bilo i
76
mrtvih. Trebalo bi napomenuti da ove

demonstracije nisu imale samo socijalni
karakter, nego i antiratni prizvuk. Do
sukoba izmeu dve polovine Monarhije
dolo je i zbog obnavljanja carinskog
saveza 1907. godine (to je po nagodbenom zakonu bilo predvieno svake
desete godine), a nesporazum je nastao i
zbog reforme vojske, kada je maarska
strana istrajala u tome da se u Maarskoj
u zajedniku vojsku uvede maarski jezik
kao komandni. Na kraju, unutranjoj krizi
poetkom XX veka doprineli su i esti
neuspesi ili poluuspesi Habzburke
monarhije na spoljnom planu (carinski rat
izmeu Austro-Ugarske i Srbije, aneksija
Bosne i Hercegovine, marokanska kriza,
albansko pitanje itd.). U takvom poloaju
je Austro-Ugarska, a u sklopu nje i narodi
koji su iveli njenim prostorima, doekali
1914. godinu, kada je jedan ak u Sarajevu, Gavrilo Princip, ubio austrougarskog prestolonaslednika, Franju Ferdinanda (Franz Ferdinand), ime je zapalio
balkansko bure baruta i zapoeo Prvi svetski rat, u kojem su za etiri godine ispatali najee obini ljudi, koji za to nisu
bili krivi.

U vienacionalnoj Maarskoj, u vreme
Austro-ugarske nagodbe, Maari su imali
relativnu veinu od oko 40%. Njihov broj
se za vreme dualizma bre poveavao
nego broj pripadnika narodnosti. Dravni
popisi (statistike) pokrenuti su od 1869.
godine, ali su tek od 1880. godine
redovno beleili i nacionalnu pripadnost.
Dok se broj Maara u periodu izmeu
1880. i 1910. godine poveao za 34 %, dotle
se u istom periodu broj narodnosti poveao za 17 %. To je 1910. godine znailo da
je zastupljenost maarske populacije u
celokupnom stanovnitvu Ugarske (bez

Hrvatske) iznosilo oko 55 %, a oko 45 % je
bilo narodnosne populacije. Savremenici
su vodili, a i danas se vode, velike polemike i rasprave o porastu maarskog
stanovnitva u dravi. Najee se to pripisuje asimilaciji, pri emu se zaboravlja da
se, iako u manjem procentu, poveavao
ujedno i broj narodnosti. Mada su neki
politiki krugovi nastojali da asimiliraju
narodnosti, osim u nekim periodima, to
nije sistematski sprovoeno. Ako je do
asimilacije i dolazilo, razlozi za to su bili,
pre svega, ekonomski. Prava sredita
asimilacije bili su gradovi, industrijski
centri koji su tada nastajali. U porodicama
ljudi koji su tada dolazili sa periferije u
gradove za generaciju ili dve generacije
dolazilo je do asimilacije. Takoe, do
asimilacije je dolazilo i zato to je bilo
bolje pripadati maarskoj naciji, radi boljeg drutvenog poloaja. To je bilo karakteristino za sloj inteligencije. Meu asimilovanim stanovnitvom bilo je najvie
Jevreja, Nemaca, Slovaka i Ukrajinaca
(Rusina). Kada je re o narodima koji su
uivali izvesnu samostalnost (Hrvati,
Srbi) ili su pak pripadali onim veroispovestima kojih nije bilo meu Maarima
(Srbi, Rumuni pravoslavci), asimilacija
nije bila mnogo znaajna. Na kraju, mora
se primetiti da je, procentualno gledano,
mnogo vie pripadnika narodnosti nego
Maara otilo u ekonomsku emigraciju
kada je poela velika migracija prema
zapadnoj Evropi i Americi (prekretnica
XIX i XX veka).
Nakon to je federalistiko preureenje
Ugarske 1861. godine onemogueno,
prvaci narodnosti, posle zakljuenja Austro-ugarske nagodbe, zalagali su se za
priznavanje statusa nacije svojim sunarodnicima i za dobijanje kolektivnih prava.
Jedna od takvih bila je i zamisao Svetozara Miletia o arondiranju (zaokruenju) upanija Maarske prema
nacionalnom principu.
Vodeim maarskim politikim krugovima je i to bilo suvie, pa je tako, kao svojevrsni kompromis izmeu naelnog liberalizma i sistema nacionalnih autonomija, 1868. godine nastao Zakon o narodnostima (44. zakonski lanak). Njegovi tvorci
bili su baron Joef Etve i Ferenc Deak.
Oni su tim zakonom, uz priznavanje pojedinanih graanskih prava pripadnicima
nemaarskih naroda i uz reorganizaciju
sistema dravne uprave na bazi administrativne samouprave na optinskom i
eventualno upanijskom nivou, hteli da
premoste jaz izmeu pozicije vodeih
maarskih politiara i zahteva narodnosti.
Zakon jeste priznavao samo maarsku
politiku naciju, ali su na osnovu njega
maarskoj politikoj naciji pripadali i
ostali stanovnici zemlje bez obzira na
etniku pripadnost. Sam zakon, koji je za
svoje vreme bio napredan (u to vreme,
nacionalno pitanje je zakonom bilo reeno
samo u vajcarskoj), ali je zbog nekih
suprotnosti koje je u sebi nosio, a posebno zbog kasnije zloupotrebe, kojoj je bila
sklona vladajua elita, nije uspeo da
postigne svoj osnovni cilj - reavanje
nacionalnog pitanja. Narodni poslanik i
jedan od voa Nezavisnjake stranke
Lajo Moari (Mocsri Lajos), koji je bio
omiljen meu narodnostima (posebno
meu Rumunima i Srbima), decenijama
se borio u maarskom parlamentu za njegovu primenu. Nije se primenjivao najvie
zbog toga to nisu bile predviene nikakve sankcije za one koji ga nisu primenjivali. Za vreme dualizma, neki njegovi
delovi ipak su bili primenjivani i to oni koji
su se odnosili na korienje jezika. Pripadnici narodnosti su svoj jezik mogli
koristiti u kontaktu sa dravnim organima, na sudskim procesima na optinskom
i upanijskom nivou. U mnogim meovitim sredinama (Novi Sad, Sombor, Stari
Beej, Veliki Bekerek, Vrac, Sremska
Mitrovica itd.) u gradskim i optinskim
organima koristilo se vie slubenih jezika uporedo.
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)

77
KOLIKO SE POZNAJEMO
8. DOBA DUALIZMA
(1867-1918)
8.6. Zastupljenost nemaarskih

nacija u politici i sukob
politikih elita
8.7. Stanje pred Prvi svetski rat
78
8.6. Zastupljenost nemaarskih

nacija u politici i
sukob politikih elita
U dualistikom periodu, zastupljenost
narodnosti u Parlamentu nije odgovarala
njihovom udelu u celokupnom stanovnitvu, ali je u postnagodbenom periodu
ova zastupljenost ipak bila znaajna.
Opadanje broja narodnosnih poslanika
prouzrokovano je time to su neke narodnosti u politikom smislu postale pasivne,
pa nisu izlazile ni na izbore, a neki njihovi
lanovi osvajali su mandate za maarske
stranke, pa se nisu ni raunali u poslanike
narodnosti. Upravo zbog toga su 1865.
godine ore Stratimirovi i Karol
Kuzmanji (Karol Kuzmani) potpisali
zajedniku srpsko-slovaku opozicionu
izbornu konvenciju, prema kojoj e Srbi i
Slovaci u Kulpinskom izbornom okrugu
naizmenino kandidovati predstavnike za
Ugarski sabor, s time da se jednom kandiduje srpski, a zatim slovaki kandidat i
da svi daju glasove zajednikom kandidatu koji e tako imati uslova da pobedi
na izborima i dobije mandat poslanika u
Ugarskom saboru. Sam kulpinski izborni
okrug bio je specifian po tome to su na
njegovoj teritoriji iveli Srbi, Slovaci,
Nemci, Maari. Prvi zajedniki kandidat
bio je Srbin Mia Dimitrijevi, a 1869.
godine Slovak Vilijem Paulinji Tot, koji
e docnije postati predsednik Matice slovake.
Na izvesno vreme se pritisak na narodnosti pojaao poetkom devedesetih godina XIX veka, kada je na vlasti bio baron
Dee Banfi (Banfy Dezs), predstavnik
krugova koji su teili ka suavanju prava
narodnosti. To je upravo bilo vreme
obeleavanja milenijuma, tj. hiljadugodinjice dolaska Maara u Panonsku niziju
(1896). Godinama ranije zapoele su
pripreme za te sveanosti. U predveerje
milenijumskih proslava, u avgustu 1895.
godine, u Budimpeti je sazvan je Kongres
narodnosti, kojem su prisustvovali pred-
stavnici Rumuna, Srba i Slovaka. Cilj ovog

kongresa bilo je organizovano suprotstavljanje pritisku vlade i izraavanje neslaganja sa nainom proslave. Na kongresu su ponovo izneseni zahtevi za prekrajanje upanija po nacionalnom principu i
uvoenje jezika narodnosti u slubenu
upotrebu na svim nivoima, kao i neki
zahtevi koji su se odnosili na pravednije
odreivanje izbornih jedinica, pravo glasa
itd. Ove politike borbe pomalo su zasenile monumentalnu proslavu i sve one
rezultate koji su tada postignuti, jer upravo te milenijumske, 1896. godine, u
Budimpeti je izgraena podzemna
eleznica (metro), koja je posle londonske bila druga u Evropi. Na sveanostima je dat privid, jer je za tu priliku u
izgraenom tzv. milenijumskom selu,
koje je postojalo oko pola godine (od maja
do novembra 1896), bilo podignutih narodnosnih kua i iz naih krajeva (nemakih, srpskih, romskih), kao primer mnogonacionalnosti Ugarske.
8.7. Stanje pred Prvi svetski rat

U godinama pred Prvi svetski rat bilo je
primera saradnje (Hrvatsko-srpska koalicija i maarska Nezavisnjaka stranka za
vreme izbora 1905. godine i dolazak koalicije na vlast). Srpsko-slovaka izborna
konvencija u Kulpinskom izbornom okrugu doivela je na izborima za Ugarski
sabor potpuni trijumf kada je kandidat
Milan Hoda (kasnije prvi premijer
ehoslovake) ubedljivo pobedio na izborima u Kulpinu. Nikada nije krio zahvalnost prema Srbima i njegovim Slovacima
za njegov prvi politiki trijumf. Pojavom
mladih i agilnih advokata i urnalista dr
Ljudevita Miatka i dr Miloa Krna,
koji su politiko delovanje zapoeli u
Novom Sadu uz svesrdnu pomo Jae
Tomia i Mihaila Polita Desania,
poinje da se javlja politika elita kod Slovaka u Vojvodini.
Ipak, porastao je pritisak na nemaarske narode, na ta su uticale i meunarodne okolnosti, jer su se drave matice narodnosti Maarske nalazile uglavnom na
strani Antante. Tako je 1912. godine ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija
koja je faktiki postojala od vremena
Velike seobe. Na kraju ovog dela mora se
zakljuiti jo i to da su narodnosti za
vievekovni ivot u Ugarskoj, to jest
Maarskoj uspele i da prosperiraju, jer je
i meu njima dolo do drutvene diferencijacije koja je vodila ka izgradnji graanskog drutva. Pojavio se, dakle, jedan
bogatiji sloj koji je mogao uestvovati u
svim onim dobrobitima koje je donela
kapitalizacija, bilo kulturnog, bilo ekonomskog karaktera.
***
9. DRUTVO, PRIVREDA,
OBRAZOVANJE I KULTURA
9.1. Klase u maarskom drutvu
9.1. Klase u maarskom drutvu
Plemstvo je i u vreme dualizma ostalo

jedno od osnovnih drutvenih kategorija i
imalo je presudnu ulogu u ivotu zemlje,
mada se, usled uticaja opteg ekonomskog razvoja, vrlo brzo razvijala graanska klasa (krupno, srednje i sitno graanstvo). Do kraja XIX veka vii slojevi
graanske klase su u bogatstvu i moi
sustizali, a ponekad ak i prestizali, plemstvo (aristokratiju). Seljatvo je bilo druga
osnovna klasa u drutvu zemlje. Kao i u
prvoj polovini XIX veka, seljatvo je i u
vreme dualizma predstavljalo najmnogoljudniju drutvenu strukturu. Za razliku
od prve polovine XIX veka, u drugoj su se
i neki seljaci obogatili, te kada je re o
imovini i nainu ivota sustigli deo
dentrija, to jest srednje plemstvo koje je
do kraja veka sve vie gubilo svoju mo i
ranije steeni poloaj. Siromani seljaci i
bezemljai su s vremenom postali najamna radna snaga na velikim posedima
(kakvih je u naim krajevima bilo mnogo)
i postali su baza sloja agrarnog proletarijata. Tada se pojavila i nova drutvena
klasa, a to je radnitvo, to jest proletarijat
koji se od poetka XX veka sve vie
ukljuivao u ivot zemlje kao organizovana drutvena klasa. Klasna pripadnost
obuhvatala je i ujedinjavala razliite narode, iako nisu svi narodi ravnomerno zastupljeni u svim klasama. Vano je da klasno raslojavanje nije favorizovalo Maare,
to dokazuje injenica da su bili veoma
zastupljeni meu seoskom sirotinjom i
bezemljaima.
9.2. Industrijalizacija
9.2. Industrijalizacija
Jo u vreme maarske vlade s Kalmanom Tisom na elu (1875-1890), doneti
su zakoni koji su omoguili industrijali-
79
KOLIKO SE POZNAJEMO
9.3. Poloaj dananje Vojvodine u

ekonomskom sistemu Maarske
zaciju. Vlade su, tokom dualizma, pomagale razvoj industrije i raznim subvencijama (pomo drave novano, materijalom,
sirovinama itd.). Razvoj je omoguen i
time to se dravni budet, posle dugo godina, poetkom osamdesetih godina XIX
veka uravnoteio, te je ojaala i valuta.
Plateno sredstvo bila je forinta do 1892.
godine, kada je monetarnom reformom
uvedena kruna sa zlatnom podlogom,
koja je vredela 2 forinte. Od sedamdesetih
godina XIX veka zapoeta je izgradnja
eleznica irom zemlje, a nastajale su i
velike fabrike i banke. Kada je re o broju
tedionica i banaka, Ugarska je bila prva
u Evropi. Postojanje mnogih tedionica
bilo je karakteristino i za podruje dananje Vojvodine. Pojavom monopolkapitalizma poetkom XX veka, mnoge tedionice i banke sa ovog podruja postala su
podrunica velikih petanskih bankarskih
konzorcija. Pored ove privredne grane, u
Maarskoj se jo razvijala proizvodnja
prehrambenih i tekstilnih proizvoda.
Kada je re o tekoj industriji najrazvijenija grana bila je proizvodnja poljoprivrednih maina. Trebalo bi napomenuti da su
u industrijalizaciji Ugarske veliku ulogu
imali Jevreji. Njihov udeo u celoj privredi
viestruko je nadmaio njihovu brojnost u
drutvu, a slian sluaj je bio i kada su u
pitanju intelektualna zvanja.
9.3. Poloaj dananje Vojvodine u

ekonomskom sistemu Maarske
Na perifernim oblastima, kao to je to
bilo i podruje dananje Vojvodine, ekonomski razvoj bio je slabiji, ali, srazmerno
gledano u odnosu na centar, ipak je bio
znaajan za te oblasti. Najvie se razvijala
poljoprivreda. Na podruju dananje Vojvodine, kao u drugim delovima Maarske, postojali su veliki posedi iji su vlasnici uglavnom bili maarski i nemaki
plemii, mada je bilo vlasnika i meu domaim stanovnitvom, kao npr. porodice
Dunerski, Gavanski, Kaanski, ba-
80
roni Nikolii itd. U nekim segmentima,

poljoprivredna proizvodnja u naim krajevima uspela je da prestigne druge periferne oblasti Maarske, pa ak i neke
centralne delove zemlje. Razvoj privrede
na podruju dananje Vojvodine bio je
uslovljen poljoprivrednim sirovinama, to
je znailo da se najvie razvijala proizvodnja brana, eera, svile, jestivog ulja.
Pored poljoprivrede, znaajne su bile proizvodnje graevinskog materijala, tekstila
i nekih poljoprivrednih maina. Iz ovog
proizlazi da je, u drutvenom smislu, na
naim prostorima u vreme dualizma najznaajniji bio sloj sitnog graanstva, agrarnog proletarijata i delom inteligencije.
Modernizacija Srema, Banata i Bake
bila je kljuni inilac meuetnikog
proimanja, koje je bilo najizraenije u
gradovima. Gradnja eleznice bila je
kljuni faktor modernizacije i pokretanja
razvoja privrede. Meu prve izgraene
pruge na naim prostorima spada pruga
Sombor-Segedin koja je izgraena 1869.
godine. Pruga Budimpeta-Zemun izgraena je 1883. godine, a dve godine kasnije
pruga Baja-Sombor-Novi Sad. eljeznica
je 1882. godine prola kroz Iniju, 1889.
godine izgraena je pruga Senta-Subotica,
a 1881-1883. godine pruga Veliki Bekerek-Velika Kikinda. Devedesetih godina
XIX veka su izgraene jo neke vanije
linije pruge u dananjoj Vojvodini: Panevo-Veliki Bekerek, Panevo-Vrac, Veliki Bekerek-Vrac itd.
Industrija se kasno javila i sporo razvijala u odnosu na zapadnoevropske zemlje.
Zaeci industrije na podruju dananje
Vojvodine javljaju se u drugoj polovini
XVIII veka. Zasnivala se, pre svega, na
korienju poljoprivrednih sirovina, te su
nastajali mlinovi, klanice, kudeljare,
eerane...
Posledica grananja pruga u Sremu,
Banatu i Bakoj bio je razvoj privrede.
Samo da navedemo neke primere: u
Beoinu se cement proizvodio jo u prvoj
polovini XIX veka, ali je u drugoj polovini
veka nastala fabrika, koja je ubrzo postala

svetski poznata, pa je tako 1871. godine
osnovana fabrika cementa brae Orentajn, pre kojih je vlasnik fabrike bio Joef
ik; prvi parni mlin osnovan je u Panevu
1843. godine; u Bakoj Topoli je 1891.
godine otvoren mlin Forga, a idue
godine mlin Baka; u Vrbasu je 1893.
godine poela proizvodnja nametaja; u
Vrcu je tada izgraeno osam mlinova,
dve fabrike sireta, fabrika okolade, piritusa, likera, ruma i konjaka... Ovo je
povezano i sa razvojem vinogradarstva i
proizvodnjom vina, prikazanom na izlobama u Beu, Parizu, Brislu, Budimpeti, Londonu. U Zrenjaninu je 1888.
godine otvorena fabrika tepiha.
Fabrika kudelje Johana Ertla u Odacima osnovana je 1907. godine, naredne
godine u Staroj Kanjii otvorena je parna
ciglana, a 1913. godine u Vrbasu je sa
radom zapoela fabrika eera Baka...
Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera osnivanja privredno-industrijskih
postrojenja na naem podneblju.
U skladu s izgradnjom javnih objekata
za razliite upotrebe irom Maarske za
vreme dualizma, graene su sline graevine i na podruju dananje Vojvodine.
Kod Sente preko Tise 1873. godine izgraen je most, a 1880. godine reno pristanite, radi poboljanja drumskog i vodenog saobraaja. elezniki most Franja
Josif, preko Dunava kod Novog Sada,
izgraen je 1883. godine. U razdoblju izmeu 1893. i 1895. godine u Novom Sadu
izgraena je katolika katedrala, 1901.
pravoslavni vladianski dvor, 1909. sinagoga, zgrada novosadske gimnazije 1910,
a 1912. godine sirotite Marije Trandafil
(danas zgrada Matice Srpske). Jo 1873.
godine zapoeta je sadnja Dunavskog
parka, a 1910. godine Futokog itd. U
Novom Sadu se 1900. godine pojavio prvi
automobil, a 1911. godine prvi tramvaj.
Slino je bilo i u drugim gradovima na
podruju dananje Vojvodine, a posebno
u pomenutim slobodnim kraljevskim
gradovima. Tako je Sombor 1905. godine

ve imao elektrinu energiju, 1906. parno
kupatilo, dok je 1907. godine odrana i
prva filmska predstava. U to vreme, Subotica je napredovala, te je na prekretnici
XIX i XX veka bila po broju stanovnika
trei grad u Ugarskoj (posle Budimpete i
Segedina). Subotica je u milenijumskoj
1896. godini dobila tramvaj, 1906. godine
osnovana fabrika vetakog ubriva
(prethodnik nekadanje Zorke) i 1912.
godine je izgraena velelepna gradska
kua u stilu secesije.
Na osnovu podataka slubene maarske statistike, 1910. godine u Bakoj,
Banatu i Sremu bilo je 177 industrijskih
preduzea sa preko 20 zaposlenih radnika. Dakle, upoljavala su ukupno 12.553
radnika. Iznenauje injenica da je najjaa
industrija bila u Sremu (4.619 radnika),
zahvaljujui, pre svega, Beoinskoj cementari (1.833) i rudniku uglja u Vrdniku
(708). U bakoj industriji radilo je 4.578
radnika, a u banatskoj 3.356. Kada je u
pitanju broj radnika, najjai industrijski
centri su Novi Sad, Velika Kikinda, Subotica, Veliki Bekerek.
Kao najjai privredni centri izdvajaju se
Novi Sad, Subotica, Panevo, Vrac, Veliki Bekerek, Kikinda, Sombor i Sremska
Mitrovica. Privredni razvoj gradova krajem XVIII i poetkom XIX veka uslovio je
razvoj graanstva u svim delovima Habzburke monarhiije, pa i na podruju dananje Vojvodine. Ovaj drutveni sloj postae nosilac naprednih ideja i osnova novog
drutvenog i duhovnog razvoja naroda na
ovom podruju. Evropeizirani su gradovi i
njihova arhitektura, kuni nametaj, drutveni i zabavni ivot, nain odevanja,
umetnost... Graanstvo stie glavnu drutvenu poziciju i uvodi, na osnovu evropskih uzora, novi sistem vrednosti i stil
ivota.
81
KOLIKO SE POZNAJEMO
9.4. kolstvo, visoko

obrazovanje i sport
9.6. Doprinos naih krajeva kulturi
82
9.4. kolstvo, visoko

obrazovanje i sport
Navedenim rezultatima i optem razvoju, posebno u nauci i umetnosti, umnogome je doprinela i reforma kolstva, koja
je u Ugarskoj izvedena tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Presudnu ulogu u tome odigrali su ministri
baron Joef Etve i Agoton Trefort
(Trefort goston). Tada je uvedena etvorogodinja osnovna i osmogodinja (4+4)
srednja kola u vidu niih i viih gimnazija, realki, te strunih kola. Pored ovog,
razvijala se i univerzitetska nastava. Tada
je, uz ve postojei Petanski univerzitet,
osnovan univerzitet i u dananjem Kluu
(Kolovar u dananjoj Rumunija). Tokom
sedamdesetih godina osnivani su jo i
razni tehniki fakulteti, akademije umetnosti (likovna, muzika, pozorina itd.),
na kojima je studiralo i usavravalo se
mnogo aka i studenata i iz naih krajeva.
Prema statistici iz 1910. godine u
Maarskoj, to jest Ugarskoj postojalo je
tri univerziteta i jo nekoliko posebnih
fakulteta, 10 pravnih akademija (viih
kola), 46 teolokih viih kola raznih
konfesija, 245 gimnazija (realnih i
klasinih), 48 privredno-trgovakih
strunih kola, 43 umetnike kole i 49
uiteljskih kola (liceja) s nastavom koja
se odvijala na raznim jezicima. O radu i
koordiniranju, posebno viih kola, fakulteta i univerziteta, podizanju nivoa nastave i slinom, brinula se, pored
nadlenih dravnih organa, Maarska
akademija nauka i umetnosti.
Zahvaljujui ovim reformama, ubrzano
su se razvijale nauka i umetnost irom
zemlje, pa i na prostorima dananje Vojvodine. Krajem XIX i poetkom XX veka
pojavilo se nekoliko svetski priznatih
pronalazaka koji se i danas koriste. Na
primer, Tivadar Puka 1877. godine
izumeo je telefonsku centralu, Donat
Banki 1892. godine karburator, a
poetkom XX veka Kalman Kando kon-
struisao je prvu elektrinu lokomotivu itd.

Na budimpetanskom univerzitetu poetkom XX veka stasalo je nekoliko matematiara i fiziara koji su kasnije imali presudnu ulogu u razvoju atomske fizike, a
od kojih su trojica dobili i Nobelovu
nagradu: Jano Nojman (Neuman
Jnos), Leo Silard (Szilrd Le), Jene
Vigner (Wigner Jen). Takoe, meu
naunicima i pronalazaima svetskog
glasa, roenim u Austro-Ugarskoj, su i
Nikola Tesla i Mihailo Pupin (roen u
junom Banatu u Idvoru) koji su svojim
pronalascima oveanstvu obezbedili
bolji ivot.
U pionire svetske avijatike ubraja se i
Banaanin Trajan Vuja, koji je u Parizu
1906. godine poleteo avionom koji je
pokretao motor koji je on konstruisao i
Aurel Vlajku, koji je u Vrcu odrao
aeromiting 1912. godine.
Rva Momilo Tapavica, poreklom iz
Nadalja, bio je prvi Srbin koji je u austrougarskoj reprezentaciji 1896. godine
uestvovao na prvoj novovekovnoj
Olimpijadi u Atini. U poslednjim decenijama XIX veka i prvim decenijama XX veka
zapoeto je sa osnivanjem i prvih sportskih drutava (veslakih, gimnastikih,
fudbalskih, maevalakih itd.).
9.5. Doprinos naih krajeva kulturi

Teko je nabrojati sve znaajne umetnike iz delova Maarske, kao i s podruja
dananje Vojvodine koji su u to vreme
stvarali i dali svoj doprinos kulturi, ali
emo to ipak pokuati, radi uvida u
bogatu umetniku riznicu tog doba. Kada
je re o knjievnosti, meu najznaajnije
stvaraoce onoga vremena spadaju: Mor
Jokai (Jkai Mr, koga je ordenom za
stvaralatvo odlikovao srpski kralj Aleksandar Obrenovi), Kalman Miksat
(Mikszth Klmn), Endre Adi (Ady
Endre), Ferenc Herceg (Herczegh Ferenc - roen u Vrcu), Subotiani Dee
Kostolanji (Kosztolnyi Dezs) i Geza
at (Csth Gza), zatim ura Jaki,

Jovan Jovanovi Zmaj, Laza Kosti,
Stevan
Sremac, Jovan
Sterija
Popovi... Kada su slikari u pitanju ne
moemo zaobii: Uroa Predia, Paju
Jovanovi,
Mihalja
Munkaija
(Munkcsi Mihly), Franca Ajzenhuta
(Eisenhut Ferencz), Mora Tana (Thn
Mr) i Karolja Jakobija (Jakobey
Kroly)... Iz sfere muzike umetnosti tog
vremena svakako moramo pomenuti:
Petra Konjovia, Josifa Marinkovia,
Isidora Bajia, Belu Bartok (Bartk
Bla) i Zoltana Kodalja (Kodly
Zoltn)...
U poslednjim decenijama XIX i prvoj
deceniji XX veka podruje dananje
Vojvodine umnogome je promenilo
izgled. Veina gradova u Vojvodini ve
tada je imala skoro potpuno organizovanu urbanu strukturu u kojoj je prazan
prostor popunjavan izgradnjom velikim
javnih i upravnih zgrada. Razvoj kulturnih, prosvetnih i javnih funkcija pratila
je i izgradnja kapitalnih dravnih i privatnih objekata. Pored drave, velikom
napretku graevinarstva znaajno doprinosi i uvean privatni kapital, podizanjem
stambeno-poslovnih palata, kreditnih i
bankarskih ustanova.
Drava, kao glavni investitor kapitalnih
objekata, ulagala je u izgradnju gradskih
kua i upravnih zgrada, kolskih i bolnikih objekata, dok je lokalna vlast slobodnih kraljevskih gradova finansirala
izgradnju razliitih graevina, nekada ak
i stambenog karaktera. Novi sloj graanske klase takoe je ulagao u izgradnju
i graevinarstvo, prvenstveno porodinih

i najamnih zgrada i vila.
Na podruju dananje Vojvodine u drugoj polovini XIX veka, naroito u nekim
gradskim sredinama, kao to su Novi Sad,
Subotca, Sombor, Veliki Bekerek, Vrac,
Ruma i Zemun, bio je razvijen specifian
vid drutvenog i kulturnog ivota. Svako
vee naselje imalo je svoja italaka i
pevaka drutva, graanske kasine,
staleka i sportska udruenja (kao streljako udruenje u Novom Sadu ili vatrogasna drutva). Organizovanost ovih lolalnih udruenja umnogome je zavisilo od
ekonomske snage osnivaa. Osim verskih
udruenja, u tom radoblju javljaju se i prva
enska i staleka udruenja raznih zanimanja i radnitva.
Skoro svako naselje imalo je svoj lokalni
list i asopis, najee na nemakom, srpskom i maarskom jeziku. U tom domenu
prednjailo je nemako stanovnitvo,
meu kojem je bilo najvie tampara.
Taj period karakterie i prva pojava i
brzo irenje razglednica, kao vida potanske komunikacije. Sa njih se danas
moe rekonstruisati nekadanji izgled
naih naselja u Vojvodini.
Svi saeto prikazani primeri iz privrede,
nauke, umetnosti , kao i iz obrazovanja i
opte kulture, samo ukazuju na potencijale ovog podneblja, a ire gledano na
mogunosti postizanja znaajnih rezultata
i napretka svih naroda koji su iveli i ive
na podruju dananje Vojvodine. Ekonomski razvoj Austro-Ugarske bio je od
koristi svim narodima koji su iveli u njoj,
to dokazuju navedena dostignua.
83
III POGLAVLJE
ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE
POSLE PRVOG SVETSKOG RATA
rvi svetski rat doneo je preokret u istorijskom razvoju Evrope.Evropa tada

ulazi u period burnih promena, koje su se reflektovale i na prostoru dananje Vojvodine. Na kraju rata osnovana je prva zajednika drava Junih Slovena. U okviru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije) nala
se i dananja Vojvodina. Njen poloaj nije bio definisan u periodu izmeu
dva svetska rata. Tek posle Drugog svetskog rata, dobila je status autonomne pokrajine u okviru Republike Srbije zbog svojih istorijskih, nacionalnih, kulturnih i ekonomskih specifinosti, koje su je odreivale i nekoliko vekova pre toga, a i danas je ine
ovakvom kakva jeste.
1. NACIONALNO PITANJE,
KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I
RASPAD UGARSKE
AustroUgarska je poetkom XX veka
bila zemlja brzog ekonomskog razvoja, ali
sa nekoliko nereenih problema. Ekonomski razvoj uglavnom je bio koristan
svima koji su se mogli ukljuiti u ekonomske tokove, ali postojao je sloj siromanih
seljaka koji su bili iskljueni iz tih tokova.
Takoe, pitanja poloaja radnika i socijalnog poloaja graana nisu bila reena.
Meutim, kao kobno za Austro-Ugarsku
pokazalo se nacionalno pitanje.
Ugarska politika elita nije bila u stanju
da pobolja politiki i ekonomski sistem.
Narodi u njoj (Slovaci, Rusini, Rumuni,
Srbi i Hrvati) nisu mogli bitno da utiu na
vana politika pitanja i bili su nezadovoljni. Zakoni koji su bili zamiljeni kao
reenja nisu bili adekvatni.
Ugarska je 1914. godine ula u rat nepripremljena (ona se i opirala ulasku u rat,
ali je elja austrijskog dela Dvojne monarhije prevagnula) i iscrpila se tokom njega.
Njena politika elita nije bila u stanju da
vodi efikasnu politiku, tako da se tokom
1918/19. godine nala u situaciji u kojoj
vie nije mogla da odluuje o svojoj sudbini, te su o njoj odluile velike sile.
1. NACIONALNO PITANJE,
KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I
RASPAD UGARSKE
2. SRBIJA KAO NOVA I
USPENA DRAVA
2. SRBIJA KAO NOVA I

USPENA DRAVA
Srbija je tokom XIX veka, na osnovu
tadanjih merila, postigla ogromne uspehe. U razdoblju od 1804. do 1878. godine,
uz pomo velikih sila, ostvarila je nacionalnu dravu. U spoljnoj politici imala je
jake saveznike, u prvom redu Rusiju.
Njeni interesi sukobljavali su se sa austrougarskim zbog elja za proirenjem.
Srbija je svoju teritoriju poveavala u
Balkanskim ratovima. U Prvom svetskom
ratu nala se na pobednikoj strani, poto
je pretrpela velike gubitke. Naklonost
velikih sila, elja Junih Slovena i vojna
sila Srbije, koja se 1918. godine dobro
85
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. VOJVODINA U PRVOM
SVETSKOM RATU
3.1. Odnos Srba prema

AustroUgarskoj monarhiji
3.2. Razlozi i povodi Velikog rata
mogla iskoristiti, rezultirali su nastankom

Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Njoj
su prikljuene teritorije bive AustroUgarske. Srbija je dala vladajuu dinastiju u novoj kraljevini, njena politika elita
bila je najuticajnija, ali su i Hrvati i Slovenci postali deo te politike i drutvene
strukture, mada nisu bili zadovoljni svojim statusom. Podruje Vojvodine pripalo
je junoslovenskoj dravi, te je zapoelo
potpuno novo razdoblje u njenoj istoriji.
SVETSKOM RATU
3.1. Odnos Srba prema
AustroUgarskoj monarhiji
Nemogunost ostvarenja teritorijalne i
nacionalne autonomije Srba u junoj
Ugarskoj i prve pojave ekonomske krize,
nakon perioda privrednog uspona krajem
XIX veka, te zategnuti odnosi izmeu
Dvojne monarhije i Kraljevine Srbije na
poetku XX veka koji su eskalirali Aneksionom krizom 1908. godine, doprineli su
promeni politike orijentacije Srba u
Vojvodini. Poto im je drava u kojoj su
iveli sve manje pruala, postajali su sve
manje lojalni, tako da su od zahteva za teritorijalnom autonomijom stigli do zahteva
za okupljanje svih Srba u zajednikoj
dravi. Maarski nacionalizam i ograniavanje nacionalnih prava manjina i
kratkovidost politike elite u Ugarskoj
doveli su u pitanje i zastarelu instituciju
srpskog naroda, crkveno-prosvetnu samoupravu. Aponjijev kolski zakon iz 1907.
godine podsticao je uniformno obrazovanje i dotirao samo ustanove koje su ostvarivale jedinstveni kolski program. To je
bio deo politike koja je tada svugde u
Evropi bila prihvaena s ciljem stvaranja
nacionalne drave, jedinstvene nacije i
unifikacije stanovnitva u nacionalnom
smislu. Ona nije imala u vidu interese svih
graana i elela je da kroz integraciju afir-
86
mie asimilaciju manjina. Kada je 1910.

godine na vlast dola Tisina Nacionalna
stranka rada, Ugarska se ve nalazila u
drutvenoj krizi od koje su se vlasti
branile mnogim merama: ekonomskim,
podsticanjem asimilacije, a nekad i represijom. Srbija je predstavljana u veoma
loem svetlu zbog sukoba interesa na
Balkanu. Kao bliski saveznik Rusije, ocenjivana je kao veoma opasna za AustroUgarsku. Istovremeno, vizija okupljanja
Srba, ali i drugih Junih Slovena oko Srbije, jaala je sa pobedama srpske vojske u
balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine.
Bez obzira na sve navedeno, srpsko
stanovnitvo Bake, Banata, Baranje i
Srema bilo je lojalno maarskim vlastima
skoro do raspada AustroUgarske monarhije, kada je bilo oito da e se formirati nove nacionalne drave u Evropi.
3.2. Razlozi i povodi Velikog rata

U Evropi su se sklapali savezi, kao
priprema za mogui rat koji se oekivao
ve nekoliko decenija. Velike sile pripremale su se za njega. Naime, postojao
je stalni konflikt interesa koji nisu znale
da premoste i da pronau mirne metode
reavanja. Manje drave su ih oponaale.
U Evropi niko nije bio svestan moguih
razaranja i gubitaka i zbog toga su politiari postupali prilino neodgovorno. U
ovakvoj napetoj situaciji svaka je iskra
mogla dovesti do eksplozije, a ubistvo
prestolonaslednika AustroUgarske bilo
je savren povod, mada ne bi mogao da
izazove rat bez netrpeljivosti, nerazumevanja, uskogrudih interesa, pohlepe i zlih
namera sa svih strana.
Predosetivi u Srbiji prepreku za
nemaki prodor na istok, nemaka politika elela je da zaustavi jaanje moi Srbije. Austro-Ugarska je naslutila potencijalnu opasnost, tj. da bi Srbija mogla da
postane Pijemont okupljanja Junih Slovena. Austrijska ratna stranka, predvoena
Konradom fon Hecendorfom (Konrad
ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA
von Htzendorf), traila je obraun sa

junim susedom. Itvan Tisa (Tisza
Istvn), ugarski predsednik vlade, pokuavao je da odvrati cara i ratnu stranku od
napada, ali nije uspeo u tome. Ista politika struja zalagala se za trijalistiko preureenje Monarhije u kojoj bi, pored Austrije i Ugarske, bila formirana i slovenska
jedinica. Razlog za razvoj trijalistike opcije svakako bi trebalo traiti u onemoguavanju irenja jugoslovenske ideje i ruskih
tenji, prvenstveno prekidom saradnje
Srba i Hrvata u Ugarskoj, razbijanjem
hrvatskosrpske koalicije koja je imala
veinu u Saboru Trojedne kraljevine
Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.
Ubistvo prestolonaslednika Franje
Ferdinanda dovelo je stranku raspoloenu za ratovanje u AustroUgarsku
monarhiju i podstaklo cara Franju Josipa da zapone rat protiv Kraljevine Srbije,
koja je optuena kao nalogodavac za likvidaciju prestolonaslednika. Srbija je napadnuta 28. jula 1914. godine, tano mesec
dana nakon Sarajevskog atentata.
3.3. Stvaranje junoslovenske

drave
U elji da mobilie srpsku javnost, ali i
June Slovene u AustroUgarskoj monarhiji, predsednik srpske kraljevske vlade
Nikola Pai je ve sledei dan nakon
zapoinjanja ratnih dejstava nagovestio
borbu srpske vojske za oslobaanje od
agresora. Takoe, najavio je da e se srpska vojska boriti i za oslobaanje brae
Srba, Hrvata i Slovenaca koji, po tada postojeoj propagandi, nisu bili slobodni u
AustroUgarskoj, kao i za proirenje Srbije. Taj ratni cilj Srbije proklamovan je
Nikom deklaracijom 7. decembra 1914.
godine. Naredne godine od emigranata iz
AustroUgarske osnovan je Jugoslovenski
odbor, koji se kasnije povezao sa srpskom
vladom i radio na propagiranju ideje
stvaranja jugoslovenske drave posle
pobede u ratu. Predstavnici srpske vlade i
Jugoslovenskog odbora, koji je predvodio

Ante Trumbi, predvideli su ureenje
budue drave kao ustavne i parlamentarne monarhije sa dinastijom Karaorevi na elu. Krfska deklaracija trebalo je
da bude protivtea Majskoj deklaraciji
koju su doneli poslanici, lanovi Jugoslovenskog kluba u bekom Parlamentu.
Majska deklaracija predviala je formiranje jugoslovenske drave u okviru AustroUgarske monarhije, ali se od toga
brzo odustalo, jer je meunarodna situacija bila mnogo povoljnija.
SVETSKOM RATU
3.3. Stvaranje junoslovenske

drave
3.4. Sistem represije
AustroFUgarske u Srbiji
3.5. Povoljna meunarodna situacija
i stvaranje junoslovenske drave
3.4. Sistem represije

AustroUgarske u Srbiji
Poto je objavljen rat Srbiji, ugarske
vlasti zatvorile su veinu srpskih predstavnikih tela i kulturno - prosvetnih
institucija. Zbog navodne saradnje sa Narodnom odbranom, internirane su vodee
srpske javne linosti i obustavljena je veina srpskih listova. Nakon to se srpska
vojska povukla iz Srema 1914. godine,
vlasti su streljale ugledne Srbe u Batajnici, Beki i drugim mestima. Represivne
mere i promene raspoloenja Srba nakon
velikih pobeda srpske vojske na Ceru i
Kolubari doprinele su svrstavanju
Vojvoana, zarobljenih na ruskom frontu,
u redove dobrovoljakih jedinica. Prva
srpska dobrovoljaka divizija, osnovana
1916.godine u Odesi, koja se borila na
frontu u Dobrudi u jesen 1916. godine je
uglavnom bila sastavljena od Vojvoana.
3.5. Povoljna meunarodna

situacija i stvaranje
junoslovenske drave
Prelomni trenutak u Prvom svetskom
ratu u idejnom smislu u vezi s pitanjem
ouvanja Dvojne monarhije, predstavljalo
je objavljivanje dokumenta o pravu naroda na samoopredeljenje u 14 taaka amerikog predsednika Vudroa Vilsona
(Woodrow Wilson), koji je proglaen 8.
87
KOLIKO SE POZNAJEMO
SVETSKOM RATU
3.6. Kolaps AustroUgarske

i ulazak njenih teritorija u
junoslovensku dravu
januara 1918. godine. Nakon probijanja

Solunskog fronta sredinom septembra
1918. godine, ispostavilo se da je AustroUgarska monarhija veoma ranjiva.
Srbija je to iskoristila i veoma brzo, u
vojnom smislu, zaposela velike teritorije
AustroUgarske. Zatim je jedna po jedna
oblast proglaavala odvajanje, a 29. oktobra 1918. godine Hrvatski sabor proglasio
je odvajanje Trojedne kraljevine od AustroUgarske. Narodno vijee novoformirane Drave Slovenaca, Hrvata i Srba je u
Zagrebu 6. novembra 1918. godine
nagovestilo ujedinjenje sa Kraljevinom
Srbijom koje je i realizovano 1. decembra
1918. godine u Beogradu.
3.6. Kolaps AustroUgarske i

ulazak njenih teritorija u
junoslovensku dravu
Antiratno raspoloenje u AustroUgarskoj kulminiralo je tokom 1917. i
1918. godine. U Ugarskoj je bilo sve vie
dezertera, a u Sremu se javlja Zeleni
kadar, paravojna formacija sastavljena od
dezertera.
Ugarska vlada, izabrana u novembru
1918. godine, predvoena Mihaljem Karoljijem (Krolyi Mihly) proglasila je
republiku i pokuala nizom liberalnih
mera prema manjinama da sauva integritet drave. Zakasneli pokuaji Karoljijeve vlade da se Ugarska preuredi nisu
naili na odaziv, jer uz pomo srpske
vlade i vojske u meuvremenu poinju da
se formiraju srpski narodni odbori s ciljem otcepljenja od Ugarske. Ve 24.
novembra 1918. godine Konferencija izaslanika mesnih odbora Narodnog vijea u
Rumi donosi odluku o direktnom prikljuenju Srema Srbiji, ako ne doe do ujedinjenja jugoslovenskih zemalja. Sledeeg
dana Skuptina u Novom Sadu, donela je
odluku o otcepljenju Banata, Bake i
Baranje od Ugarske i prisajedinjenju Srbiji u okviru nove jugoslovenske drave.
Velikoj narodnoj skuptini u Novom Sadu
88
prethodilo je formiranje srpskih i bunjevako-srpskih narodnih odbora na podruju Vojvodine. Prvi bunjevakosrpski
narodni odbor zapoeo je sa radom u Subotici 27. oktobra 1918. godine, a na njemu
su vodeu ulogu imale demokrate predvoene Tihomirom Ostojiem, dok je
Bunjevce predvodio upnik Blako
Raji. Radikali Jae Tomia formirali su
srpski narodni odbor u Novom Sadu
nedelju dana kasnije, a tokom novembra
formirani su narodni odbori u veini
gradova june Ugarske, gde paralelno
deluju s maarskim narodnim veima i
Nemakim narodnim veem, koji nastoje
da sauvaju dravni okvir Ugarske. Narodni odbor u Novom Sadu organizovao je
sprovoenje izbora za Veliku narodnu
skuptinu. Na hiljadu srpskih, bunjevakih, hrvatskih, slovakih i ostalih slovenskih graana birao se jedan poslanik, te je
na osnovu toga odluku o prikljuenju
Bake, Banata i Baranje Srbiji donelo 757
poslanika, a meu njima 578 Srba, 84
Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, tri okca,
dva Hrvata, est Nemaca i jedan Maar.
Dakle, Skuptina u Novom Sadu je imala
krnji legitimitet, jer joj nisu prisustvovali
autentini predstavnici maarske, nemake i rumunske zajednice u Vojvodini.
Na novosadskoj skuptini razreena je
dilema u vezi s ulaskom u jugoslovensku
dravu u nastajanju. Prevagnula je radikalska opcija direktnog prikljuenja Srbiji
nasuprot demokratskoj opciji, koja se
zalagala za priznavanje Narodnog vijea u
Zagrebu preko kojeg bi se obavilo ujedinjenje. Razlozi pobede radikalske opcije
bili su u optem raspoloenju naroda,
prisustvu pobednike srpske vojske na
teritoriji Vojvodine od poetka novembra
i veem uticaju radikala nego demokrata
u narodu.
Raspad AustroUgarske i stvaranje
Kraljevine SHS predstavljali su sutinsku
politiku promenu u Vojvodini. U periodu
od 25. novembra 1918. godine do marta
1919. godine trajala je privremena prela-
zna faza vlasti. Narodna skuptina u Novom Sadu izabrala je Veliki narodni savet ,
kao predstavniko telo kojem je izvrni
organ bila narodna uprava. inilo ga je 50
lanova koji su donosili uredbe, a sprovodila ih je uprava podeljena u 11 odseka.
Predsednik narodne uprave bio je radikal,
dr Joca Laloevi. Uprava se prostirala
na podruju Banata, Bake i Baranje omeenom demarkacionom linijom odreenom Beogradskim primirjem.
Srpska vlada nije nikada priznala Narodnu upravu, a probleme u radu predstavljala je opstrukcija vlasti, koju su inili
stari maarski kadrovi u upravi i sudstvu.
Najizraeniji je bio nedostatak strunih
kadrova u kolstvu, to je onemoguavalo
promenu fizionomije kole, naroito na
maarskom i rumunskom jeziku. Odbijena su nastojanja Narodne uprave da uvrsti svoju vlast, a na inicijativu ministra
predsednika vlade Kraljevine SHS, Stojana Protia, Narodna uprava bila je primorana da podnese ostavku i da svoje
poslove preda centralnoj vlasti. Poslednja
sednica Narodne uprave za Banat, Baku
i Baranju odrana je 11. marta 1919.
godine, a veina njenih odseka prebaena
je u Beograd, dok je deo ostao u Novom
Sadu u okviru Ministarstva za Banat,
Baku i Baranju.
4. POLITIKE PRILIKE
IZMEU DVA SVETSKA
RATA
Prema miljenju mnogih istoriara,
mirovni ugovori krajem Prvog svetskog
rata nisu bili temelj mirnom poretku,
nego samo jedno dugo primirje. Meunarodni sistem nastao krajem Prvog svetskog rata izdrao je dve decenije. Pojavom ekstremnih ideologija, neodgovornou zapadnih sila i velikom ekonomskom krizom slabio je meunarodni
poredak. U meunarodnim odnosima nije
bilo ni traga poverenju, a od tridesetih
godina spremalo se opet u novi rat.
Italija je tokom itavog meuratnog

perioda bila otra prema junoslovenskoj
dravi, drala ju je pod stalnim pritiskom,
kao i Slovene ne njenoj teritoriji. Htela je
da promeni granice u svoju korist.
Maarska u meuratnom periodu nije
mogla da se oslobodi oka koji je doivela
krajem Prvog svetskog rata. Gubici teritorija (izgubila je dve treine svoje teritorije) i stanovnitva stvarali su stalnu
napetost. Najbolnije je bilo to se, posle
mirovnih ugovora, svaki trei Maar
naao van teritorije Maarske. Postala je i
u industrijskom smislu, a pogotovo kada
su prirodni resursi u pitanju, minorna.
Jaala je elja za revizijom granica i radi
toga je bila voljna da sklapa saveze sa protivnicima junoslovenske drave, mada su
njeni zahtevi bili vei kada su Rumunija i
ehoslovaka bile u pitanju. Jugoslavija
se udruila sa ovim zemljama i drala
Maarsku pod pritiskom.
Bugarska i Albanija postavili su svoje
teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji , a
odnosi sa Rumunijom i Grkom mogli su
se takoe pogorati. Iako je bila relativno
jaka drava u regionu, Jugoslavija je imala
mnogo nereenih pitanja sa susedima.
4. POLITIKE PRILIKE
IZMEU DVA SVETSKA RATA
4.1. Novi dravni okviri i

Vojvodina u njima
4.1. Novi dravni okviri i

Vojvodina u njima
Nova junoslovenska drava od samog
nastanka susretala se sa ogromnim problemima. Razlike u kulturi, nepostojanje
zajednike politike tradicije, strukturalne, nacionalne i ekonomske napetosti
stalno su prouzrokovale probleme, a
esto i skandale. Susedi Kraljevine SHS
bili su nezadovoljni granicama koje su
smatrali nepravednim, zbog toga su
iredentizam i revizionizam bili prisutni sa
vie strana.
Ve pre ujedinjenja, Jugoslovenski
odbor i vlada Srbije imali su razliitu viziju, koje su uskladili zbog pritiska velikih
sila. Odmah nakon ujedinjenja, ispoljene
su razlike u vezi s pitanjem budueg ure-
89
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. POLITIKE PRILIKE
4.2. Vidovdanski poredak
90
enja drave. Naznake sukoba uoene su

se ve nakon sastanka predstavnika srpske vlade, lanova Jugoslovenskog odbora i Narodnog vijea u enevi 9. novembra 1918. godine. Tada je relativizovano
pitanje monarhije i dinastije Karaorevi, a ostavljena je mogunost ureenja
drave na federalnom principu, to nije
odgovaralo srpskoj politikoj eliti i
stvarnom stanju na terenu, gde je srpska
vojska zaposela teritoriju budue drave.
Do izbora za Ustavotvornu skuptinu,
voenje dravnih poslova regent Aleksandar Karaorevi poverio je Privremenom narodnom predstavnitvu i Vladi
koju je predvodio Stojan Proti, ime je
zaobien Nikola Pai, kome kralj nije
oprostio pristajanje na enevsku deklaraciju. Regentovim ukazom ukinute su tek
formirane pokrajinske uprave i zamenjene odeljenjima centralne Vlade.
Velika narodna skuptina za Banat,
Baku i Baranju sazvana za 27. februar
1919. godine, izabrala je 24 poslanika i
isto toliko zamenika poslanika koji su
prisustovali konstitutivnoj sednici Privremenog narodnog predstavnitva, konstituisanog 1. marta iste godine. Uz 24 predstavnika Banata, Bake i Baranje, ovo telo
inili su predstavnici starog saziva srpske
Narodne skuptine, Narodnog vijea iz
Zagreba i predstavnici skuptina iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore,
ukupno 272. Njihov zadatak bio je da pripreme izbore za Ustavotvornu skuptinu.
Na Velikoj narodnoj skuptini u Novom
Sadu ispoljena su neslaganja izmeu
radikala i demokrata. Dan pre odravanja
sednice, na sastanku Narodnog saveta
koji se bavio predlaganjem kandidata za
Privremeno narodno predstavnitvo,
radikali su tvrdili da sednica Saveta nije
legalno sazvana i da Skuptini eli da se
nametne volja demokrata lanova Saveta.
Demokrata Petar Konjevi tvrdio je da
Savet ima legislativnu funkciju, te da on
bira kandidate, a ne Skuptina koju su
radikali nezakonito sazvali. Ostavi u
manjini, 11 predstavnika demokrata napustilo je sednicu Saveta, a preostalih 18

lanova nastavilo je rad donevi odluku da
je Narodna skuptina nadlena za izbor
poslanika. Skuptina je sledeeg dana
izabrala poslanike za Privremeno narodno predstavnitvo mimo demokrata.
4.2. Vidovdanski poredak

Izbori za Ustavotvornu skuptinu Kraljevine SHS odrani su 28. novembra 1920.
godine. Najvie poslanikih mesta osvojile su Demokratska stranka (92) i Narodna radikalna stranka (91). Sledili su
komunisti sa 59 poslanika i Hrvatska
republikanska seljaka stranka sa 50
poslanika. Ostalih 18 izbornih lista osvojilo je preostalih 125 mesta u Parlamentu.
Predstavnici neslovenskih manjina nisu
imali birako pravo.
Demokratska i Radikalna stranka, uz
pomo nekoliko manjih stranaka, formirale su parlamentarnu veinu i vladu. Zahvaljujui tome izglasan je Ustav, na Vidovdan, 28. juna 1921. godine. Prema Ustavu,
zemlja je bila ustavna parlamentarna monarhija sa centralistiki ureenom upravom. Ustav nije imao u vidu elje i interese svih graana, pogotovo ne interese
naroda i manjina.
Maari su prikljuenje novoj dravi
doiveli kao ok. Promena slubenog jezika i ponaanje birokratije su im u umnogome oteavali ivot. Poloaj nemake
manjine takoe nije bio mnogo bolji, dok
su u Kraljevini SHS na slovenske manjine
gledali sa vie simpatija. Ipak, ideja vodilja SHS je bila ista kao i u nekadanjoj
Ugarskoj, stvaranje nacionalno homogene drave. Ova tenja naroito je bila
prisutna u Vojvodini.
U politikoj klimi vidovdanskog poretka, meu vojvoanskim manjinama slavenske manjine imale su vea prava. Rusini su u toj dravi stekli mnogo povoljnije
uslove za svoj kulturno-prosvetni i nacionalni ivot. U Novom Sadu je 1919. godine
osnovano Rusinsko narodno prosvetno

drutvo, koje je u periodu izmeu dva
svetska rata obavljalo znaajnu izdavaku
delatnost (kalendari, novine, knjige beletristika, udbenici) i organizovalo kulturno-nacionalni ivot Rusina u Jugoslaviji. U
mnogim naseljima u kojima su iveli Rusini osnivane su filijale Rusinskog narodnog prosvetnog drutva, u okviru kojih
su delovale knjievne, pozorine, horske i
muzike sekcije.
U razdoblju izmeu dva svetska rata, u
naseljima u kojima su iveli u veem
broju, Rusini su u osnovnim kolama
imali nastavu na svom maternjem jeziku.
Slovaci su isto tretirani slino, dok su
Maari, Nemci i Rumuni imali manje
prava.
4.3. Stranaki ivot u Vojvodini

Najuticajnija stranka u Kraljevini SHS,
Narodna radikalna stranka, imala je uz
demokrate najveu podrku biraa i na
kasnijim izborima. Vojvoanski radikali
ujedinili su se sa strankom Nikole
Paia odmah na poetku stranakog
ivota u Kraljevini, a politiku tradiciju
imali su poevi od Srpske narodne radikalne stranke, koja je nosila taj naziv od
1891. godine, a formirana je nakon podele
u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci
1887. godine. Vojvoanskim radikalima
prikljuila se i veina lanova Srpske narodne stranke i Zemljodilske stranke, koja je
zastupala interese bunjevakih veleposednika. Vodee linosti stranke bili su Jaa
Tomi, Joca Laloevi, Jovan Radoni,
Vladislav i Jovan Manojlovi itd.
Vojvoanske demokrate nastale su prisajedinjenjem Liberalne stranke (Srpske
narodne slobodoumne stranke) Jugoslovenskoj demokratskoj stranci koja je osnovana maja 1919. godine u Sarajevu i
kikindskih demokrata pod vostvom
Vase Stajia i Tihomira Ostojia. Stranci je pristupio manji broj lanova Srpske
narodne stranke. Demokrate su bile gla-
vni zagovornici centralizma i unitarizma

pod devizom stvaranja ujedinjenog jugoslovenstva, dok su se, za razliku od njih,
radikali zalagali za ouvanje plemenskih
razlika i za partikularne interese Srba.
Na prvim izborima za Ustavotvornu
skuptinu izvestan znaaj imala je Bunjevakookaka stranka, koja se zalagala za
autonomiju Vojvodine, ali se vremenom
podelila na sekularno nacionalno krilo
koje je od 1927. godine pristupilo Hrvatskoj seljakoj stranci i klerikalno krilo
Blaka Rajia, osnivaa autonomistike
Vojvoanske puke stranke, koja je programski bila identina Slovenskoj ljudskoj
stranci i Hrvatskoj pukoj stranci.
Manjine, prvenstveno maarska, bile su
nekoliko godina iskljuene iz parlamentarnog ivota. Kada su 1923. godine manjine dobile mogunost izlaska na izbore,
formiranje i funkcionisanje maarske
stranke bilo je onemoguavano na razne
naine. Maarska stranka je zato vodila
oportunu politiku prema vlastima, saraujui uglavnom sa radikalima. Interesantno je to da nije bilo maarskonemake
saradnje. Naprotiv, Maari su se trudili da
imaju izuzetno dobre veze sa vladajuom
strankom, dok su Nemci su svoje interese
ostvarivali putem svoje stranke.
Od 1923. godine, u politikom ivotu
Vojvodine pojavila se Samostalna demokratska stranka koja se odvojila od demokrata, a okupljala je uglavnom Srbe preane, tj. Srbe iz nekadanje AustroUgarske monarhije. Iste godine, osnovana je i
Rumunska stranka u Kraljevini SHS, koja
je dobila i svog prvog poslanika na parlamentarnim izborima odranim te godine,
advokata Joana ijanua iz Alibunara.
Ova stranka objavljivala je svoje glasilo
Foaia poporului romn (List rumunskog
naroda) u Panevu, a kasnije nedeljnik
Ndejdea (Nada) u Vrcu.
Do zabrane rada nakon Obznane i
Zakona o zatiti drave uticajna je bila i
Komunistika partija Jugoslavije, koja je
4. POLITIKE PRILIKE
4.3. Stranaki ivot u Vojvodini
91
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. POLITIKE PRILIKE
4.4. Privredne prilike

4.5. Situacija u poljoprivredi
i agrarna reforma
92
nastala od grupa levih maarskih socijaldemokrata, Pelagievaca i uesnika

Oktobarske revolucije u Rusiji.
4.4. Privredne prilike

Formiranje Kraljevine SHS ukljuilo je
u nju veoma razliita podruja i u smislu
ekonomskog razvoja, zbog ega se
pojavljuju razlike koje ni vlada ni kralj
nisu mogli ublaiti. Uz to, razvijala se varijanta kapitalizma, koja je prouzrokovala
socijalnu napetost.
Ulaskom u Kraljevinu SHS, Vojvodina
je na ekonomskom planu doivela znaajnu transformaciju. Od relativno ekonomski manje razvijenog dela Ugarske, ona uz
Sloveniju postaje privredno najrazvijeniji
deo nove drave. Meutim, odmah su se
ispoljili ograniavajui faktori razvoja,
gubljenje ekonomskog zalea na severu,
zbog stalno zategnutih odnosa Beograda i
Budimpete. Pored toga, Vojvodina je plaala trostruko vei porez od poreza odreenog u Srbiji. Kraljevina je imala slabo
razvijeno unutranje trite koje nije
moglo da apsorbuje trine vikove Vojvodine, a izvoz je bio otean protivmerama
koje su druge zemlje preduzimale zbog
zatitnih carina, kojima se titila domaa
proizvodnja.
Industrijski razvijeni delovi drave bre
su se razvijali, to je doprinelo ubrzanom
razvoju Slovenije koja je imala dva i po
puta bri razvoj industrijske proizvodnje
od Vojvodine, a Hrvatska se razvijala gotovo dva puta bre. Bez rudnih bogatstava, Vojvodina je bila manje interesantna
stranim investitorima, a vojvoanska
industrija bila je tehnoloki zaostala, fabrike su uglavnom bile male, a poreklo
kapitala esto pekulantsko. Najrazvijenija je bila prehrambena industrija. Izmeu
ostalih, isticale su se eerane u Crvenki,
Novom Vrbasu i Petrovgradu (nekadanji
Veliki Bekerek, danas Zrenjanin). Tradicionalno je bila razvijena industrija piva,
zahvaljujui proizvodnji hmelja, u emu
su prednjaili Slovaci oko Bakog Petrovca. Pored izvoza, hmelj je korien u

domaim pivarama u Panevu, Vrcu,
Bekereku, Beeju i Apatinu. Mlinska
industrija je zaostajala, kao i industrija
mesa, zbog gubitka trita u Maarskoj.
Fabrike su uglavnom imale zastarelu
opremu, koja je davno bila izbaena u
konkurentskim industrijama Austrije i
ehoslovake. Mnoge fabrike bile su u
rukama stranog kapitala preteno sa
podruja bive Austrougarske monarhije.
Finansijski kapital bio je usitnjen, banke
su imale mnogo sitnih ulagaa i tedia,
pa se vojvoansko bankarstvo nije moglo
nositi sa hrvatskom konkurencijom.
Razvoj saobraajne infrastrukture u
Vojvodini bio je usporen zbog malog izdvajanja za javne radove iz dravnog
budeta. Dok je u Srbiju i dananju Makedoniju investirano 63% svih sredstava za
javne radove, u Vojvodinu je to ulaganje
iznosilo svega 4% i to u izgradnju mostova
preko Dunava i Tise.
4.5. Situacija u poljoprivredi i

agrarna reforma
Kao izrazito poljoprivredna regija,
Vojvodina je imala razvijenu proizvodnju
ratarskih kultura, pre svega hlebnog ita,
a pored toga gajen je jeam i industrijsko
bilje.
Kada je re o posedima zemlje, u Vojvodini je bilo dve petine bezemljaa, meu
njima najvie Maara, a pored njih mnogo
sitnih posednika zemlje. Bilo je i krupnih
poseda, naroito u severnoj Bakoj. Iako
je zapoeta agrarna reforma, ona nije
dovrena, niti je uraena principijelno.
Najvei posedi bili su podravljeno
gazdinstvo Belje u Baranji, dravno dobro
Plavna, Kotekovo futoko vlastelinstvo,
vlastelinstvo Marije Seenji u Vajskoj,
posedi porodice Dunerski, posedi
kaloke biskupije u Bau, posedi Pravoslavne crkve u Sirigu i Kovilju, posedi
optina Subotice, Kanjie i Senti, sve u
Bakoj; vukovarsko vlastelinstvo grofa

Elca u Sremu; posed Andrije ekonjia
u Banatu. Mnotvo seoske sirotinje,
optanti i nagraivanje kolonista dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata bili su razlozi
da se sprovede agrarna reforma, pored
nastojanja da se usitni uglavnom strani
veleposed.
Agrarna reforma zapoela je 1919.
godine. Iz nje su u startu bili iskljueni
Maari, koji su se pozivali na pravo opcije.
Optanti su bili Srbi i Bunjevci u Maarskoj ili Maari u Kraljevini SHS koji su
Trijanonskim sporazumom dobili pravo
slobodnog izbora drave u kojoj e iveti.
Prvih godina, zainteresovani poljoprivrednici dobijali su zemlju u jednogodinji zakup, koji je vremenom postao etvorogodinji, da bi tek 1931. godine zemlja
bila dodeljivana seljacima u vlasnitvo i to
od tri do pet hektara. Dotadanji veleposednici uspeli su da predvieni supermaksimum od oko 70 hektara poveaju tri
puta, oslanjajui se na podrku politiara
koji su se protivili kolonizaciji. Ukupno je
podeljeno oko 1.700.000 hektara zemlje, a
zemlju su dobile porodice dobrovoljaca,
neto preko 10.000, ostali kolonisti, oko
4.000 porodica, preko 1.500 optanata,
takoe i autokolonisti, izbeglice i bezemljai preko 2.000 porodica. Nedosledno
sprovedena, agrarna reforma izvedena je
polovino i trajala je sve do poetka Drugog svetskog rata. Zbog nedostatka zemljita drava je 1938. godine nenaseljenim
dobrovoljcima kolonistima poela izdavanje dravnih obveznica. Agrarnom reformom nisu bili obuhvaeni pripadnici
nacionalnih manjina, osim pripadnika slovake zajednice kao slovenske. U Hajduici u Banatu, u agrarnoj zajednici koja je
pomagala naseljenike jeftinim kreditom za
gradnju kua, nabavku hrane, radila, semena i stoke, nalazili su se zajedno lokalni
Slovaci i kolonisti dospeli iz Hercegovine.
Sredinom dvadesetih godina poinje
kriza u poljoprivredi koja se naroito ose-
tila nakon to je velika svetska ekonomska kriza sa zakanjenjem zahvatila i jugoslovensku privredu. Drava je bila prinuena da otpie enormne dugove seljacima, to je uruilo bankarski sistem u
zemlji.
4. POLITIKE PRILIKE
4.6. Industrija, zanati, trgovina
4.6. Industrija, zanati, trgovina

Vojvodina je u meuratnom periodu
imala blizu 38 hiljada zanatskih radnji, to
jest vie od jedne etvrtine svih zanatskih
radnji u predratnoj Jugoslaviji. U zanatskoj proizvodnji bilo je zaposleno preko
70 hiljada radnika; dakle, dvostruko vie
nego u industriji. Kvalifikaciona struktura
zanatskih radnika bila je sedam puta bolja
nego stuktura radnika u industrijskoj
proizvodnji.
Trgovina u Vojvodini bila je najrazvijenija, to je doprinelo osnivanju produktne i
efektne berze u Novom Sadu i berze
poljoprivrednih proizvoda u Somboru.
Evidentno skroman napredak vojvoanske privrede u meuratnom periodu, uz
potpuno zanemarivanje poljoprivrede,
ipak nije sasvim naruio vodeu ulogu
Vojvodine, koja je uz Sloveniju ostala ekonomski najrazvijeniji deo drave. Uprkos
recesiji, stranim investitorima bila je
interesantnija privreda Vojvodine od
privrede nerazvijenih delova zemlje, te je
u Vojvodini uloeno 124 dinara po glavi
stanovnika, dok je , na primer, u Srbiji i
Makedoniji uloeno svega 110 dinara stranog kapitala. Pred poetak Drugog svetskog rata jaao je uticaj nemakog kapitala preko kreditne organizacije Agrarija,
koja se oslanjala na brojno i bogato
nemako stanovnitvo Vojvodine. Nemci
su inili neto preko petine stanovnitva
Banata, Bake i Baranje, a posedovali su
treinu zemljita, treinu zanatskih radnji,
gotovo polovinu industrijske proizvodnje i
30% finansijskog kapitala.
93
KOLIKO SE POZNAJEMO
5. VOJVODINA
NAKON ZAVOENJA
ESTOJANUARSKOG REIMA
5.1. Vojvodina u diktaturi
5.2. Jugoslavija posle ubistva
kralja Aleksandra
94
5. VOJVODINA
NAKON ZAVOENJA
ESTOJANUARSKOG
REIMA
Tokom dvadesetih godina prolog veka,
Kraljevina SHS prolazila je kroz stalnu
drutvenu i politiku krizu. Spolja su je
ugroavali albanski, bugarski, italijanski,
maarski revizionizam i iredentizam. Na
unutranjem planu najznaajniji politiki
problem bio je tzv. hrvatsko pitanje, tj.
nastojanje Hrvata da im se prizna nacionalna osobenost i teritorija, to je ugroavalo unitaristikocentralistiki koncept ureenja drave. Privredna nerazvijenost i kulturna zaostalost praene
agrarnim krizama dovele su zemlju u rastrojstvo, to je kralj Aleksandar nastojao
da rei zavoenjem line vlasti. Povod
monarhistikoj diktaturi bilo je ubistvo
voa Hrvatske seljake stranke u Narodnoj
skuptini u Beogradu 1928.godine. Diktatura je proglaena 6. januara 1929.
godine, a ve u oktobru 1929. promenjen
je naziv zemlje u Kraljevina Jugoslavija,
ime je kralj eleo da sprei dalje meunacionalne politike sukobe propagirajui
ideju integralnog jugoslovenstva. Obraunavi se sa opozicijom, reim se oslonio
na mlae projugoslovenski orijentisane
kadrove iz Radikalne, Demokratske i Slovenske ljudske stranke i drugih reimskih
organizacija.
U elji da ugui pokrajinske partikularizme, vlada sa generalom Petrom
ivkoviem na elu ukinula je 3. oktobra
1929. godine dotadanju podelu na oblasti, pa je zemlja podeljena na devet banovina. Vojvodina i umadija nale su se u
okviru Dunavske banovine, sa seditem u
Novom Sadu. Ekonomska kriza koja je
zahvatila zemlju poetkom tridesetih godina i donoenje Oktroisanog ustava 1931.
godine ohrabrili su opoziciju koja se
okupila 1932. godine u Zagrebu u okviru
Seljakodemokratske koalicije. Tada su
predstavnici opozicije obelodanili Zagrebake punktacije, koje su se, izmeu osta-
log, zalagale za formiranje pokrajina od

kojih je jedna trebalo da bude Vojvodina.
Sastanku u Zagrebu prisustvovao je dr
Duda Bokovi iz Samostalne demokratske stranke, lider Vojvoanskog pokreta.
Poetkom tridesetih godina poljujan je
meunarodni poloaj Jugoslavije. Njen
glavni saveznik meu velesilama, Francuska, okrenula se savezu sa Italijom, dok
je Velika Britanija zbog ekonomskih problema postala manje zainteresovana za
Balkan i Srednju Evropu. Zbog toga je
Jugoslavija poela da menja politiku orijentaciju i okretala se prema Nemakoj, u
kojoj je Hitler ve dospeo na vlast, mada
se tada jo nije ispoljila, tj. tek je mogla da
se nasluti njegova monstruoznost.
5.1. Vojvodina u diktaturi

Za vreme diktature u Vojvodini, profesor Pravnog fakulteta u Subotici Fedor
Niki pokrenuo je reimski list Jugoslovenski dnevnik. Slinu ureivaku politiku imali su vraka Vojvodina, Jugoslovenska straa iz Paneva, Graniar iz
Kanjie i Domovina iz Beeja. Diktaturi su
prili pojedini manjinski politiari, poput
voe Maarske stranke Gabora Santoa
(Sznt Gbor) i novinara Mihalja Brodija (Brdi Mihly), a kod Nemaca
podrku diktaturi pruala je grupa oko
Nikole Haslingera (Hasslinger). Podrku reimu pruili su Ivan i Mirko
Ivkovi Ivandeki, prvaci Hrvatske seljake stranke. U Subotici je 1931. godine
odran skup Jevreja u znak podrke kralju
Aleksandru. Snanu podrku reimu
pruale su sportska organizacija Soko
Kraljevine Jugoslavije i udruenje studenata Jugoslovenski akademski klub.
5.2. Jugoslavija posle ubistva

kralja Aleksandra
Nakon ubistva kralja Aleksandra, 9.
oktobra 1934. godine, uspostavljeno je
namesnitvo sa knezom Pavlom Kara-
oreviem na elu. Usled namesnikog

reima slabila je diktatura, a jaala opozicija koja se u Vojvodini okupila oko Vojvoanskog pokreta, a u kojem su pored samostalnih demokrata bili radikali, demokrati, Hrvatska seljaka stranka predvoena Josipom idom Vukoviem,
Maari oko Imrea Naa (Nagy Imre) i
Slovaci sa Jankoom Buljikom (Janko
Bulk) na elu. Ujedinjenoj opoziciji priklonio se deo demokrata i nezadovoljni
radikali da bi se suprotstavili na izborima
Jugoslovenskoj radikalskoj zajednici
tadanjeg predsednika Vlade Milana Stojadinovia. Na parlamentarnim izborima
1938. godine opozicija je postigla veliki
uspeh osvojivi 45% glasova biraa i
znaajno uzdrmavi Stojadinoviev reim.
Veliki uspeh opozicije na izborima,
oslanjanje Stojadinovieve vlade na faistike sile Nemaku i Italiju, kao i potpisivanje Konkordata sa Vatikanom oslabili
su vladu toliko da je Stojadinovi odstupio. Novi premijer Dragia Cvetkovi, za
razliku od prethodnika, bio je spreman za
dogovor sa Hrvatima. Rezultat te spremnosti je potpisivanje sporazuma o formiranju Banovine Hrvatske 26. avgusta 1939.
godine. Kompromisni nain reavanja
hrvatskog pitanja izazvao je nezadovoljstvo srpske politike elite, jer je razbijena
njihova suprematija oliena u unitaristikocentralistikom ureenju drave, a
prevladalo je miljenje da su Hrvati dobili
previe teritorija. Istovremeno, veina
hrvatskih politiara smatrala je da je
Hrvatska dobila premalo teritorija, jer u
sastav Banovine nije ula Boka Kotorska i
severozapadna Baka sa Suboticom. Sporazum sa Hrvatima predstavljao je i poetak kraja Vojvoanske koalicije, jer su je
napustile samostalne demokrate, dok se
vostvo HSS u Vojvodini podelilo na somborsko krilo koje se zalagalo za autonomiju Vojvodine i subotiko krilo koje je
trailo prikljuenje Banovini Hrvatskoj.
Svakako, najvaniji razlog uruavanja
Vojvoanskog pokreta bio je poetak Dru-
gog svetskog rata, koji je doprineo

nacionalnoj homogenizaciji i zatvaranju
naroda Vojvodine u sopstvene okvire.
Pitanje autonomije Vojvodine postalo je
drugorazredno politiko pitanje.
6. TERITORIJA VOJVODINE U
DRUGOM SVETSKOM RATU
6.1. Napad na Jugoslaviju
Teritorija Vojvodine bila je jabuka razdora izmeu Maarske i Jugoslavije. Dve
zemlje su Pakt o venom prijateljstvu
sklopile u decembru 1940. godine, ali ve
u aprilu 1941. godine Maarska je napala
Jugoslaviju. Zauzela je Baku (uz Baranju
i Prekomurje), dok je Srem pripao tzv.
Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, a Banat
nedievskoj Srbiji pod nemakom kontrolom.
6.1. Napad na Jugoslaviju

Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu
faistikih sila koji je vlada Dragie
Cvetkovia potpisala 25. marta 1941.
godine. Odbijanje vojnog vrha Kraljevine
Jugoslavije da prihvati pristupanje zemlje
manifestovalo se vojnim puem u Beogradu koji je izveden u noi izmeu 26. i
27. marta 1941. godine. Masovne demonstracije podrke puistikoj vladi generala
Duana Simovia dale su povod Adolfu
Hitleru da naredi opti napad Nemake i
njenih saveznika na Jugoslaviju. Susedne
drave videle su u ratu mogunost osvete
Jugoslaviji i revizije granica.
Rat u Jugoslaviji poeo je 6. aprila 1941.
godine bombardovanjem Beograda. Istovremeno, zapoelo je i okupaciono komadanje zemlje. Vojska Kraljevine Jugoslavije nije izdrala ni dve nedelje otpora.
Vojvodinu je napustila uz simbolian
otpor, gotovo bez borbi. Posledica rata
bila je podela Vojvodine na tri okupacione
uprave. Srem se naao u okviru tzv. Nezavisne drave Hrvatske, koja je proglaena
10. aprila u Zagrebu. Pozivajui se na
95
KOLIKO SE POZNAJEMO
6.2. Okupaciona vlast i

racija 1942. godine
6.3. Partizanski pokret
u Sremu 1941-42. godine
proglaenje tzv. NDH, vlasti u Budimpeti

okupirale su Baku i Baranju, napadom
zapoetim 11. aprila 1941. godine, a ove
regije pripojene su Maarskoj 16. decembra iste godine. Pribojavajui se sukoba
svojih dvaju saveznika, Maarske i Rumunije, oko Banata, Nemci su stavili ovu
oblast pod formalnu vlast kvislinke
srpske vlade generala Milana Nedia,
dok su stvarnu vlast u Banatu imali
domai Nemci, folksdojeri. Maarsko i
nemako stanovnitvo doekalo je okupaciju s nadom u bolju budunost, jer je
pritisak koji su doivljavali u Kraljevini
Jugoslaviji bio njihov stalni problem.
Ubrzo su uvideli da su iz jedne diktature
dospeli u drugu, te su sve vie tonuli u
apatiju.
6.2. Okupaciona vlast i

racija 1942. godine
Ubrzo nakon okupacije, vlasti su
zapoele represalije nad srpskim, jevrejskim i romskim stanovnitvom i antifaistima bez obzira na nacionalnost, to je
doprinelo poetku oruanog otpora
(dodue, ne toliko jakog kao u drugim
krajevima zemlje) ve prve godine rata. U
Petrovgradu (dananji Zrenjanin) na dan
nemakog napada na Sovjetski Savez 22.
juna 1941. godine Pokrajinski komitet
KPJ doneo je odluku o poetku priprema
za ustanak. Uskoro je formiran tab partizanskih odreda Vojvodine , a prvi sukobi
sa neprijateljem zapoeli su u Banatu.
Tokom 1941. godine formirano je vie
partizanskih odreda (Petrogradski, Melenaki, Mokrinski, Kumanaki i drugi) u
srednjem i severnom Banatu, a u junom
je dejstvovao Junobanatski odred. Akcije
banatskih partizana svele su se na
prepade na manje vojne i policijske
jedinice, diverzije pruga i mostova i paljenje ita. Nakon odmazde nemakih
vlasti, na elu sa policijskim komandantom Jurajem pilerom ( koji je bio
inspiracija za lik policajca icera u seriji
96
Sala u malom ritu), sredite otpora prebaeno je u Srem.

Otpor okupacionim jedinicama u
Bakoj bio je sloeniji od onog u Banatu,
jer su maarske vlasti zavele strog reim,
deportujui koloniste u logore (od kojih je
najvei bio arvar u Maarskoj), hapsei
komuniste i druge politike protivnike i
kanjavajui graane za sitnice. Geografske prilike su, takoe, oteavale otpor.
Centar otpora u Bakoj bila je ajkaka, a
na otpor su bili spremni Slovaci u Petrovcu i Kisau. Borcima su se pridruili
komunisti maarske nacionalnosti predvoeni Erneom Kiom (Kiss Ern).
Reen da ugui pobunu, okupator je u
junoj Bakoj u januaru 1942. godine
izvrio tzv. raciju, koja je prerasla u
nekontrolisanu upotrebu vojne sile i u
najvee zlodelo maarskih okupacionih
vlasti. Stradalo je vie hiljada Srba, Jevreja
i Roma u ajkakoj i Novom Sadu. Protiv
stradanja civilnog stanovnitva ustao je
poslanik maarskog parlamenta Endre
Baji ilinski (Bajcsy-Zsilinszky Endre).
6.3. Partizanski pokret u Sremu

1941-42. godine
Partizanski pokret u Sremu aktivirao se
tokom septembra 1941. godine. Iako je
bilo ljudi koji su simpatisali partizane,
zbog prirodnih uslova u Bakoj i Banatu
njihovo organizovanje bilo je mnogo tee.
Temeljnije pripremljen, zahvaljujui prirodnim uslovima za borbu na Frukoj gori i
u Bosutskim umama, pokret u Sremu
imao je vei zamah, nego u Banatu i Bakoj. Vodeu ulogu u partizanskom pokretu imali su komunisti, meu kojima su
bili i bivi zatvorenici sremskomitrovakog zatvora koje su partizani oslobodili.
Akcije Frukogorskog i Podunavskog odreda izazvale su represalije i uasan teror
ustake policije tokom avgusta 1942. godine. Voa ustake policije, Viktor
Tomi, odgovoran je za smrt vie od
6.000 stanovnika Srema. Prilikom ove
akcije stradali su vodei kadrovi partizanskog pokreta u Sremu, ore Markovi

komandant i Stanko Paunovi komesar
taba NOPO za Srem.
Tokom 1942. godine partizanske jedinice u Sremu reorganizovane su i prikljuene Treoj operativnoj zoni Hrvatske.
Deo jedinica prebaen je u Bosnu. Naredne godine, sremski partizani u Bosni
formirali su Prvu i Drugu vojvoansku
brigadu. Nakon to se komandni kadar
Glavnog taba NOP-a za Vojvodinu prebacio iz Bosne u Srem, partizanski pokret
bio je sve brojniji, te su pokuaji unitenja
partizanskih jedinica bili bezuspeni. U
akcijama tzv. ienja terena od partizana
kada je re o okrutnosti posebno se isticala 13. SS Handar divizija.
6.4. Preokret u
Drugom svetskom ratu
Tok Drugog svetskog rata preokrenut
je 1943. godine. Poraz nacistike Nemake postajo je sve izvesniji. Sredinom
1944. godine Crvena armija stigla je do
Balkana i tokom leta nizom operacija razbila nemake i kvislinke jedinice u Rumuniji i Bugarskoj, te su ove zemlje bile
poraene. U jesen, jedinice Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i Crvene
armije oslobodile su istone delove Jugoslavije, Makedoniju, Srbiju sa Beogradom
i Vojvodinu.
Pribliavanje jedinica Crvene armije
granicama Jugoslavije primoralo je
Nemce da pokuaju da unite otpor u
Sremu, no njihova ofanziva pod nazivom
itni cvet jula 1944. godine zavrila se bez
uspeha. Dolazak sovjetske armije na
granice Jugoslavije i Rumunije u septembru 1944. godine osnaio je partizanski
pokret u Banatu koji je osloboen do sredine oktobra. Tada jedinice Crvene armije i NOVJ prelaze u Baku. Subotica je
osloboena 10. oktobra, a Novi Sad 23.
oktobra.
Posle osloboenja Bake, Banata i

veeg dela Srema, pored postojee dve,
16. i 36, formirana je od prekaljenih boraca, ali i od sasvim mladih i neiskusnih
mladia nova, 51. vojvoanska divizija.
Od 1. januara 1945. godine ove tri divizije
ine III jugoslovensku armiju, iji je
komandant general Kosta Na.
Od 1943. godine do kraja rata formirano
je 15 vojvoanskih brigada, meu kojima je
14. bila slovaka, a 15. Petefi maarska.
Dobar deo Vojvodine, prvenstveno
Baku, okupator je napustio bez borbi. U
nekim mestima prolo je vie dana, a
negde i vie od jedne sedmice od odlaska
maarskih do dolaska partizanskih trupa.
Od novembra 1944. godine voene su
teke borbe Crvene armije i NOVJ protiv
Nemca i jedinica tzv. NDH u Baranji.
Surova, sa mnogo gubitaka, bila je bitka
za prelazak Dunava kod sela Batina. Jedinice NOVJ bile su popunjene golobradim
mladiima iz Vojvodine koji su masovno
ginuli. Sredinom aprila 1945. godine probijen je Sremski front, a rat se za narode
Jugoslavije zavrio 15. maja, nedelju dana
nakon kapitulacije Nemake.
Tokom Drugog svetskog rata stradalo
je stanovnitvo svih nacionalnosti. Okupacione i kvislinke snage izvrile su masovna ubistva i zlostavljanja stanovnitva srpskog, jevrejskog i romskog porekla.
Prema popisu stanovnitva iz 1931. godine u Dunavskoj banovini ivelo je 18.518
Jevreja ili 0,77%. Stradalo ih je 15.343, a
preostali Jevreji iz Vojvodine uglavnom su
napustili zemlju i preselili se u Izrael.
Kroz istoriju esto se deavalo da su
Romi bili proganjani ili teko kanjavani
zbog svog naina ivota, ali najvea tragedija desila se tokom Drugog svetskog
rata, kada je nacistiki reim odluio da,
zajedno sa Jevrejima, potpuno istrebi
Rome. Oni su bili izloeni okrutnim pokusima nacistikih lekara. O ostvarivanju
ovog plana zna se manje nego o holokaustu, ali nova istraivanja donose sve vie
rezultata.
6.4. Preokret u
Drugom svetskom ratu
97
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. VOJVODINA NAKON
ZAVRETKA DRUGOG
SVETSKOG RATA
7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji
Krajem 1944. godine u Vojvodini je na

delu njene teritorije zavedena vojna vlast,
koja je pravdana politikim, etnikim,
ekonomskim i vojnim razlozima (nerazvijenost sistema oslobodilake vlasti, sloene nacionalne prilike kao posledica
okupacije, teka ekonomska situacija
itd.). Izvesno je da je Vojna uprava doprinela stabilizaciji prilika u Vojvodini, ali se
u svom delovanju i sama oslonila na
represivne mere prema maarskoj manjini, izjednaila ju je sa maarskim okupacionim sistemom, dovela do stradanja
vie hiljada pripadnika maarskog stanovnitva i pogoranja meunacionalnih
odnosa.
Gotovo celokupno nemako stanovnitvo koje se nije ranije povuklo, bez ikakvog
utvrivanja krivice, odvedeno je u sabirne
logore (Baki Jarak, Kruevlje i Gakovo u
Bakoj, Rudolfsgnad (Knianin) i Molin u
Banatu), u kojima su mnogi stradali. Na
osnovu odluke dravnog rukovodstva,
Nemcima je oduzeto dravljanstvo, konfiskovana celokupna imovina, te je zbog
toga veina preivelih napustila zemlju.
7. VOJVODINA NAKON
ZAVRETKA DRUGOG
SVETSKOG RATA
Nakon pobede, komunisti sa Josipom
Brozom Titom na elu uveli su komunistiku diktaturu najbre u Evropi.
U novoj jugoslovenskoj dravi Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koja je
od 29. novembra 1945. godine nosila
naziv Federativna Narodna Republika
Jugoslavija, nastale su radikalne promene
u drutvenoj, politikoj i ekonomskoj
sferi. Sprovedena je nacionalizacija, agrarna reforma, uz utvrivanje zemljinog
maksimuma i druge mere kojima je podravljena imovina relativno bogatog sloja
stanovnitva i stranog kapitala. Ovim
merama upropastili su na vie desetina
hiljada porodica oduzevi im imetak na
98
osnovu raznih razloga.. Nakon jedinih

viestranakih izbora, u kojima je ansa
politike alternative dovedena na minimum, jo vie su ojaali sistem. Na izborima komunisti su izali sa jedinstvenom
listom Narodnog fronta Jugoslavije. Kada
je videla da se ne moe suprotstaviti propagandnoj i birokratskoj maineriji komunista, demokratska opozicija odluila je
da bojkotuje izbore. Njene pristalice
mogle su glasati za oravu kutiju. Zbog
propagande i kontrole glasaa Narodni
front je ubedljivo pobedio. Zemlja je i formalno ula u blok drava pod kontrolom
Sovjetskog Saveza. Ukinuta je monarhija,
viepartijski sistem i zavedena je diktatura proletarijata. Komunisti su odluno
nastupali protiv ovinizma, ali su drali
pod pritiskom svaku naciju i manjinu, kao
i crkve u zemlji. Nije bilo rei o pravoj
demokratiji.
7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji

U novu federativnu jugoslovensku
dravu Vojvodina je ula sa nedefinisanim
poloajem i granicama. Na Drugom
zasedanju AVNOJ-a u Jajcu nije razmatrana autonomija odreenih podruja
drave, a ozbiljna dilema kojoj e federalnoj jedinici pripasti Vojvodina, Srbiji ili
Hrvatskoj, prestaje nakon to je voa
komunista maral Josip Broz Tito izjavio
marta 1944. godine da e Vojvodina pripasti onome za koga se opredeli narod. S
obzirom na to da su veinu graana
Vojvodine inili Srbi, komunistiki voa iz
Vojvodine Jovan Veselinov najavio je
decembra 1944. godine elju Vojvoana
da se prikljue Srbiji. Na sednici Glavnog
narodnooslobodilakog odbora Vojvodine
6. aprila 1945. godine u Novom Sadu doneta je odluka o prikljuenju Vojvodine
Srbiji. Na treem zasedanju AVNOJ-a,
odranom u avgustu 1945. godine u
Beogradu, ponovljena je volja naroda koji
ive u Vojvodini da se autonomna pokrajina prikljui federalnoj Srbiji. Delegaciju
NOO Vojvodine inili su Jovan Veselinov, upnik Blako Raji, prota Alimpije Popovi, Vasa Staji, Pal oti (Sti
Pl), Aleksandar Mo itd. Pre toga, na
osnivakom Kongresu Komunistike partije Srbije, odranom u maju 1945. godine,
ujedinjene su partijske organizacije Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije. Ustavima FNRJ od 1946. godine, Ustavom NR
Srbije od 1947. godine i Statutom Vojvodine 1948. godine reen je ustavni status
Vojvodine. Vojvodina je definisana kao
autonomna pokrajina u sastavu Narodne
Republike Srbije, ali je u Veu naroda
FNRJ imala i svoje posebne poslanike.
Vojvodina se, dakle, prikljuila Srbiji.
Odmah posle rata dogodile su se velike
promene u etnikom smislu, broj srpskog
stanovnitva naglo se poveao.
7.2. Politike prilike nakon rata

Vlast komunista bila je efikasna u
trenutnom zaustavljanju bratoubilakih
ratova (koji nisu voeni u Vojvodini), ali
cena toga bila je uvoenje diktature.
Vojvodina je u novom poretku u Jugoslaviji dobila ulogu snabdevaa namirnicama
za ishranu.
Privid politikog pluralizma koji su od
novih vlasti u Jugoslaviji zahtevali zapadni
saveznici, pobednici nad faizmom, prevazien je nakon parlamentarnih izbora
odranih 11. novembra 1945. godine,
kada je opoziciju ubedljivo pobedila lista
Narodnog fronta sa osmostrukom razlikom. Demokratska opozicija, predvoena Milanom Grolom, bila je primorana
da se ubrzo pasivizira i nestane sa politike scene.
Nova drava suoila se sa razruenom
infrastrukturom i unitenom privredom.
Poljoprivredi je nedostajala radna snaga
nakon nestanka nemake manjine (otprilike pola miliona, tj.oko tristotine hiljada
Nemaca proterano je iz Vojvodine). Ve
23. avgusta 1945. godine donet je Zakon o
agrarnoj reformi i kolonizaciji kojim je
oduzeta zemlja od krupnih i od srednjih

zemljoposednika, bez obzira na nacionalnu pripadnost, te dodeljena agrarnoj sirotinji i kolonistima iz planinskih krajeva,
nenaviknutih na obradu zemlje u novim
uslovima. Da bi se prehranilo stanovnitvo, vlasti su uvele obavezni otkup, tzv.
trinih vikova koji je naroito pogodio
vojvoanske poljoprivrednike. Naviknuti
na inokosna imanja, vojvoanski seljaci su
terani u zadruge (po staljinistikom
uzoru), to je potpuno dezorganizovalo
trite poljoprivrednih proizvoda. Merama prinudnog otkupa u Vojvodini otkupljeno je 47% svih prinudno otkupljenih
koliina itarica u zemlji. Prilikom ovih
mera primenjivana je sila, seljake su
zlostavljali i kanjavali.
U ekonomskim promenama dolo je do
podravljenja privatne svojine (nacionalizacije) u svim privrednim granama, izuzev poljoprivrede. Kao deo tih procesa
preduzete su i mere konfiskacije imovine
ekonomsko kanjavanje svih saradnika
okupatora, ratnih zloinaca i naroito pripadnika nemake manjine, ija je imovina
gotovo u celosti konfiskovana, jer se smatralo, iako to nije bilo tano, da su svi bili
na strani okupatorskog reima.
7. VOJVODINA NAKON
ZAVRETKA DRUGOG
SVETSKOG RATA
7.2. Politike prilike nakon rata
7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini
7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini

Nakon proterivanja nemake nacionalne grupe iz zemlje, pritisak je bio i
dalje jak. U novoj Jugoslaviji razvio se sistem u kojem je svaka nacija dobila
mogunost izvesne afirmacije, ali je u isto
vreme i bila pod kontrolom, prismotrom i
pritiskom tadanje vlade i komunistike
elite. U toj dravi svaki pripadnik bilo koje
nacije mogao je da postane dravni neprijatelj, iredentista, etnik, ustaa itd. ako je
zbog bilo ega mislio drugaije ili imao
konflikt sa vladom ili komunistima. S vremenom, ovakav nain pritiska i manipulacije postajao je sve blai, ali nikad nije
nestao iz socijalistike Jugoslavije.
99
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. VOJVODINA NAKON
ZAVRETKA DRUGOG
SVETSKOG RATA
7.4. Raskid sa staljinizmom
8. POLET TITOIZMA
Ipak, meunacionalni odnosi u novoj

dravi uveliko su se konsolidovali zahvaljujui tome to je ivotni standard
postajao sve vii. Ideja bratstva i jedinstva
nosila je u sebi mogunosti iskrenih i
dobrih odnosa (iako je bila kalup u koji se
svako morao uklopiti). Nove generacije
bile su sve manje optereene prolou i
znale sve manje o nacionalnim sukobima.
Manjine su dobile pravo na obrazovanje i
informisanje na vlastitom jeziku, te su sve
vie prihvatale Jugoslaviju. Ekonomski
napredak u ovom sistemu, koji je bio slobodniji od svih komunistikih sistema,
bio je mogu zato to je titoizam u svojoj
ranijoj fazi raskinuo sa staljinizmom.
Posle Drugog svetskog rata postignut je
znaajan napredak u obrazovanju na
rusinskom jeziku. U svim naseljima u kojima je bilo dovoljno dece Rusina kolskog
uzrasta, organizovana je nastava na rusinskom jeziku. Od tada su tampani
udbenici za sve predmete na rusinskom
jeziku. U Ruskom Krsturu je 1945. godine
osnovana nia gimnazija na nastavnim
jezicima nacionalnih manjina. Slovaci su
dobili ansu da izgrade svoj edukativni
centar u Bakom Petrovcu, ali se nastava
i na drugim mestima organizovala na slovakom jeziku. Broj razreda u kojima se
nastava odvijala na maarskom jeziku
takoe se poveao.
Posle Drugog svetskog rata drava je
stvarala uslove za kulturno-nacionalni
ivot za sve manjine (nacionalnosti), kriteriji su bili da budu odani komunistikoj
partiji, i da budu lojalni dravi. Osnivana
su kulturno-umetnika drutva Rusina,
Maara, Slovaka, Rumuna, u kojima su
delovale folklorne, pozorine, knjievne,
horske i druge muzike sekcije, ali je centralna vlast favorizovala u nacionalnom
smislu meovita kulturna drutva.
7.4. Raskid sa staljinizmom

Sovjetski Savez, posle pobede u Drugom svetskom ratu, izgraivao je svoj sistem saveznika, meu kojima je Jugoslavi-
100
ja imala znaajnu ulogu. Ipak, nastao je

sukob izmeu Tita i Staljina, koji nije
okonan pobedom Staljina. Tada se, kao
izuzetak, Staljinovi planovi nisu ostvarili.
Nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom i
dravama Informbiroa, posle Rezolucije
Informbiroa 28. juna 1948. godine, zemlja
je bila dovedena u stanje potpune izolacije. Dokazujui svoju privrenost komunizmu, nastavila je sa izgradnjom sistema po uzoru na Sovjetski Savez. Pristupili su potpunoj centralizaciji dravne
uprave. Zapoeta je kolektivizacija obradive zemlje i njeno podravljenje. Formiraju se seljake radne zadruge kao osnovna forma proizvodnje na selu, ali od toga
se odustaje ve 1950. godine.
Od 1950. godine uvodi se sistem socijalistikog samoupravljanja, a Ustavnim zakonom iz 1953. godine poela je dublja
decentralizacija dravnog sistema. Sistem
samoupravljanja je do 1955. godine usklaen i uveden do kraja.
Posle konflikta sa Sovjetskim Savezom
u spoljnopolitikoj opredeljenosti, Jugoslavija je pronala novu orijentaciju
nesvrstanost. Pobeda u sukobu sa staljinizmom, nova spoljnopolitika orijentacija i
korekcije u unutranjem sistemu doneli
su sreniji i uspeniji period u Jugoslaviji.
8. POLET TITOIZMA
Od poetka pedesetih godina, Jugoslavija je doivela znaajne politike, ekonomske i ideoloke promene. Od 1955.
godine optine postaju lokalni organi vlasti sa odreenim ingerencijama. Ustavom
iz 1963. godine usvojen je proces decentralizacije, naroito prema republikama.
Od druge polovine 1967. godine zapoinje
radikalnije proces deetatizacije i jaanje
republika. Ustavnim amandmanima iz
1967. godine, pa zatim 1968. i 1971.
godine autonomne pokrajine Vojvodina i
Kosovo i Metohija postaju konstitutivni
delovi Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
Ustavom proglaenim 21. februara

1974. godine potvren je novi status pokrajina. Time je Vojvodina postigla najvii
nivo autonomije u istoriji svog postojanja,
iako je ova autonomija, kao i itav politiki sistem, bila pod dominacijom Saveza
komunista. Autonomija e doprineti brem razvoju Vojvodine, ali e i otvoriti
mnogo spornih pitanja izmeu pokrajina i
Republike Srbije. U sutini ovog spora
bilo je nastojanje Republike Srbije da se
degradira dostignuti stepenom autonomnosti pokrajina i povrati centralistika
vlast republike nad njima.
Podstaknute dogaanjima u Americi i
Francuskoj, 1968. godine desile su se studentske demonstracije. Studenti su
protestovali zbog birokratizma sistema.
Predsednik Tito je, naizgled, izaao u susret studentima, ali nita se nije promenilo.
Poetak sedamdesetih godina XX veka
obeleen je politikim sukobima u vrhu
vladajueg Saveza komunista Jugoslavije,
to se 1971. godine u Hrvatskoj manifestovalo obraunom sa nacionalistima u
okviru Masovnog pokreta, koji se zalagao
za to je mogue veu emancipaciju
Hrvatske. U Srbiji je naredne 1972. godine sa politike scene uklonjena grupa tzv.
anarholiberala, koja se zalagala za modernizaciju privrede i decentralizaciju
drave. Sukobi u okviru partije iskorieni su za politike istke, koje su ujedno znaile i padanje u potpunu anonimnost i bezperspektivnost poraenih. Meu
onima koji su morali da se uklone bili su
elnici vojvoanskih komunista Mirko
anadanovi i Milo Radojin.
Reakcije sistema znaile su da je on
izgubio svoju fleksibilnost, to je bila njegova karakteristika posle 1948. godine.
Na izazove vee politike slobode i vee
nacionalne slobode, dao je negativan
odgovor.
Ipak, kada je ivotni standard u pitanju,
Jugoslavija je sedamdesetih godina bila
zemlja kojoj su se divile ostale socijalistike zemlje, naroito njeni susedi. U
celom svetu su sa potovanjem i isekivanjem gledali na ostvarivanje samoupravljanja, koje nikad nije funkcionisalo efikasno. Vojvodina je bila i ostala cilj mnogih pojedinaca iz nerazvijenih podruja,
koji su imali i iskoristili anse da zaponu
ivot u njoj. U Vojvodini se zajedniki
ivot raznih nacionalnih i etnikih zajednica isprepletao. Ipak, u ovom periodu
zapoelo je ubrzano smanjivanje broja nacionalnih manjina (narodnosti), te je Vojvodina, u tom smislu, postajala sve manje
arolika. U Jugoslaviji tog vremena, svi
oni koji su izneli svoja zapaanja u vezi sa
svojim narodom rizikovali su da budu
marginalizovani. Polje meunacionalnih
odnosa bilo je iskljuivo ingerencija Saveza komunista. Iako su ti odnosi nosili u
sebi izvesnu napetost, oni nisu doli do
izraaja, delimino zbog toga to se u
Jugoslaviji, a naroito u Vojvodini, brinulo
o tome da se u javnosti bude korektan
prema svakoj etnikoj zajednici. Istovremeno, dobar ivotni standard i razne
mogunosti koje je drava pruala graanima inili su svaku nacionalistiku propagandu beznaajnom ili smenom, jer su
svi narodi i manjine bili zadovoljni.
9. POSLE TITA - TITO

(POZNI TITOIZAM
I ULAZAK U KRIZU)

(POZNI TITOIZAM
I ULAZAK U KRIZU)
Privredni razvoj SFRJ nakon neuspele
privredne reforme, zapoete 1965. godine, usporio se i najavio je poetak dugotrajne drutvene i ekonomske krize koja
e pratiti zemlju do njenog raspada 1991.
godine.
Tenje za emancipacijom republika, ali i
pokrajina, izraene su u Ustavu iz 1974.
godine. Odredbama Ustava, Socijalistika
Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila je
elemente dravnosti sa neodreenim statusom u Socijalistikoj Republici Srbiji.
Vojvodina je tada imala zakonodavnu vlast
olienu u Skuptini, izvrnu vlast koju je
101
KOLIKO SE POZNAJEMO

(POZNI TITOIZAM
I ULAZAK U KRIZU)
9.1. Ekonomska kriza
10. DOBA POLITIKE,

DRUTVENE I EKONOMSKE
KRIZE I RASPADA ZEMLJE
10.1. Produbljivanje krize
sprovodilo Izvrno vee SAPV i najviu

sudsku vlast preko Ustavnog suda i
Vrhovnog suda Vojvodine. Jedina ingerencija Republike ostala je u domenu
unutranjih poslova.
Josip Broz Tito je umro 4. maja 1980.
godine. Jugoslavija je ostala bez svog simbola i zatitnog znaka. Mnogi su bili
zabrinuti za opstanak zemlje, ali su tada te
strepnje bile bez ikakvih osnova. Politiki
testament Tita u tom trenutku je funkcionisao, ali stanovnitvo nije bilo pripremljeno za krizu, niti za politiki sistem.
Suvie komplikovani Ustav nije bio dovoljno dobar da na pravi nain reava
krizne situacije, ali tada takvih nije ni bilo.
Politiko rukovodstvo je, kao reenje
problema koji su postojali, dalo odgovor:
Posle Tita Tito. Narod je tada esto pevao na raznim masovnim skupovima
Drue Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga
puta ne skrenemo. U politikom smislu
sistem titoizma nastavio je da funkcionie
bez potresanja zbog smrti Tita.
9.1. Ekonomska kriza

Poetak osamdesetih godina doneo je
produbljenje ekonomsku krize, koja se
odrazila na svakodnevicu stanovnitva.
Razlog tome bila su suvie veliki dugovi,
a dobijani zajmovi nisu bili ulagani na
pravi nain. Nestaica deterdenata, benzina i kafe zauvek su okonale bezbrine
godine poleta titoizma.
Posle nekoliko godina krize i nemoi
rukovodstva zemlje i Saveza komunista,
pojavila se kritika sistema, a i njegove
prolosti. Stanovnitvo je sve vie bilo
ogoreno i podlono populizmu. Poto je
za vreme Tita nacionalno pitanje bilo reavano primenom sile, nije bilo mesta
demokratskoj diskusiji, osim u Partiji.
Bilo je mogue da se iskoristi nacionalni
oseaj za manipulaciju irokih narodnih
masa.
102
10. DOBA POLITIKE,

U periodu od 1980. do 1991. godine,
Jugoslavija je dospela od ekonomske
krize u stanje graanskog rata. Politiki,
ekonomski, drutveni sistem, a i sistem
vrednosti ruio se stepen po stepen.
Umesto da se zemlja oslobodi komunizma, kao ostale istonoevropske drave i
da prenese napredne tradicije koje su postojale u njenoj varijanti komunizma, u njoj
se komunizam zamenio populizmom i
neodgovornim nacionalizmom. Iako je
Jugoslavija bila najnaprednija zemlja u
istonoj Evropi, iako je imala najvei
ugled i najbolje meunarodne odnose,
sve je to postepeno propadalo. Kako je
vreme odmicalo, taj proces se ubrzavao.
10.1. Produbljivanje krize

Ekonomska kriza osamdesetih godina
XX veka polako se pretvarala i u politiku
krizu. Nestaica pojedinih namirnica, koje
su kupovane u inostranstvu, pogodila je i
stanovnitvo Vojvodine. Ipak, to u poetku nije poremetilo dobre meunacionalne odnose, mada se strepelo za
budunost.
U isto vreme, zemlja je poela da ulazi u
sve dublju krizu. Nakon demonstracija u
Pritini 1981. godine zapoinje sve jaa
aktivnost albanskih separatistikih krugova, to je istovremeno podsticalo populistiku i nacionalistiku retoriku u Srbiji.
Jedan od ciljeva te politike bio je smanjenje ingerencija pokrajina. Dobar deo
srpske inteligencije podravao je taj kriticizam izraavajui svoje negodovanje
zbog dogaanja u vreme titoizma. U prvoj
polovini osamdesetih godina, mediji su
postali otriji kada je bilo rei o Albancima. Kasnije se takav stil proirio i koristio
sa vie strana.
Dolaskom na vlast rukovodstva Saveza
komunista Srbije sa Slobodanom Milo-
eviem na elu, 1987. godine, pod izgovorom zatite ugroenih Srba i Crnogoraca
na Kosovu, promovie se politika iji je
konaan rezultat bio raspad zemlje. Savezno predsednitvo sa osam lanova iz svih
republika i pokrajina izgubilo je mogunost funkcionisanja. Nastala je nova
vrsta krize. Pravni sistem nije mogao vie
da funkcionie. To je unelo nesigurnost
na svim nivoima u dravi. Federacija,
republike, pokrajine i graani izgubili su
viziju budunosti koja je postajala sve
neizvesnija. Jugoslovenske republike poele su da vode svoju politiku, dok je
ekonomska kriza postajala sve dublja, a
inflacija rasla sve bre.
10.2. Gubitak autonomije

Vojvodine
Partijsko rukovodstvo Srbije se, pod
izgovorom antibirokratske revolucije,
obraunalo sa tzv. autonomaima u Vojvodini. Nakon Jogurt revolucije u Novom
Sadu 5/6. oktobra. 1988. godine, smenjeno je autonomakog rukovodstva pokrajine, sa Bokom Kruniem i Stevanom
ogorovim na elu, koje su zamenile perjanice antibirokratske revolucije u Vojvodini: Mihalj Kertes, Radoman Boovi i
drugi. U Crnoj Gori takoe je izvedeno
smenjivanje rukovodstva u januaru 1989.
godine, a na Kosovu je uvedeno vanredno
stanje i postavljeno rukovodstvo lojalno
Miloeviu. Nakon referenduma koji je
odran 1. i 2. jula 1990. godine donet je
Ustav Socijalistike Republike Srbije kojim su predviene politike slobode, tj.
otvorena je mogunost stranakog organizovanja i viepartijskih izbora. Pre toga,
isto rukovodstvo odlagalo je demokratizaciju i skoro sve jugoslovenske republike bile su naprednije od Srbije. Prvi parlamentarni izbori u socijalistikoj Srbiji
odrani su 23. decembra 1990. godine i na
njima je ubedljivo pobedila vladajua Socijalistika partija Srbije. Ti izbori bili su
organizovani bez mogunosti pravog iz-
bora, jer je opozicija bila liena i ravnopravnog uea u medijima, a nije imala
ni novana sredstva za voenje izborne
kampanje.
Nacionalistiki incidenti bili su sve
ei. Na fudbalskim utakmicama, u
tampi, a najvie u elektronskim medijima
ruili su se odomaeni, tradicionalni obiaji. Pojavila se netrpeljivost irom zemlje. Vojvodina je bila time najmanje zahvaena i najmanje je uestvovala u svemu
tome, ali je njeno novo rukovodstvo potpuno sledilo politiku Miloevia.
U istonoj Evropi ruili su se redom
politiki sistemi tokom jeseni 1989.
godine. Uskoro su u jugoslovenskim republikama komunisti gubili vlast ili su je
podelili sa novom opozicijom. U Srbiji i
Crnoj Gori komunistika elita, iskoristivi
nacionalizam, populizam i nadmo u dravnom aparatu, produila je svoju vlast,
dok je u Srbiji tadanji predsednik Miloevi uvodio dravu u sve vee sukobe.
10. DOBA POLITIKE,

10.2. Gubitak autonomije
Vojvodine
10.3. Raspad Jugoslavije
10.3. Raspad Jugoslavije

Raspadom Saveza komunista Jugoslavije, koji se dogodio na XIV kongresu
odranom od 20. do 22. januara 1990.
godine, kriza jugoslovenske federacije
bliila se svom vrhuncu. Nije funkcionisala vie nijedna zajednika institucija
drave. Nastojanje komunistikih rukovodstava Slovenije i Hrvatske da se drava
preuredi na konfederalnom principu izazvalo je reakciju srpskog komunistikog
rukovodstva, koje je pod izgovorom
zatite srpskog naroda u drugim republikama zahtevalo potpunu promenu politikog sistema u dravi, postavljajui u
sutini dilemu: ili snana centralizovana
Jugoslavija, ili proirena Srbija. Separatistika rukovodstva u drugim republikama,
nakon sprovedenih referenduma, proglasila su dravnu nezavisnost, to je dovelo
do ratova na prostoru bive Jugoslavije
izmeu 1991. i 1995. godine i stvaranja
novih drava. Srbija i Crna Gora ujedinju-
103
KOLIKO SE POZNAJEMO
10. DOBA POLITIKE,

10.4. Kosovska kriza, napad NATOa na Jugoslaviju i pad diktature
Slobodana Miloevia
10.5. Poloaj Vojvodine posle
demokratskih promena
ju se u Saveznu Republiku Jugoslaviju koja

je kasnije prerasla u savez drava,
Dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Istovremeno, u Vojvodini traje razgradnja pokrajinskih institucija, Skuptina i
Izvrno vee Vojvodine bile su onemogueni u obavljanju i onih poslova koji su
im pripadali i po novom Ustavu Republike
Srbije.
Tokom rata, ostatak Jugoslavije je u
politikom i ekonomskom smislu bio u
stanju izolacije. Bila je iskljuena ili suspendovana iz meunarodnih organizacija.
Nestaica goriva i inflacija dovela je velik
deo stanovnitva do prosjakog tapa, dok
se jedan uski sloj bogatio, koristivi
nedae stanovnitva. U pograninim
podrujima su verc i prodaja na crno
dostigli neverovatne razmere. Inflacija je
krajem 1993. godine dostigla vrhunac. To
je bila najvea inflacija svih vremena u
svetu.
Tokom rata je poloaj mladih, posebno
vojnih obveznika, bio je teak. Pozivani su
u rezervu, a neki su poslati na ratita, gde
su u isto vreme delovale i paravojne formacije na svim zaraenim stranama.
Delimino zbog ovog, a delimino zbog
ekonomskog stanja, na stotine hiljada
mladih i uenih ljudi napustilo je zemlju.
Konano, ratovi su prouzrokovali da
masa izbeglica krene iz svojih zaviaja u
Srbiju. Veina njih naseljena je u Vojvodinu.
Ratovi sa bivim jugoslovenskim republikama, Hrvatskom i Bosnom, zavreni su
mirom sklopljenim u Parizu, poetkom
1996. godine.
10.4. Kosovska kriza, napad

NATO-a na Jugoslaviju i pad
diktature Slobodana Miloevia
Kriza na Kosovu zaotrila se 1998.
godine. Meunarodna zajednica zapretila
je diktatorskom reimu i postigla da se
oruane snage sa Kosova delimino
povuku. Poetkom 1999. godine sazvan je
104
sastanak u Rambujeu, poto su otkriveni

dokazi o masovnim ubistvima albanskih
civila. Poto je Srbija odbila da sarauje sa
meunarodnom zajednicom, 24. marta
1999. godine NATO je zapoeo bombardovanje Jugoslavije. Vojvodina je esto
bila bombardovana, a pre svega Panevo i
Novi Sad. Napad NATO-a Slobodan Miloevi je iskoristio da bi ponovo manipulisao patriotskim oseanjima stanovnitva. Poto se pokazalo da je NATO odluan u postizanju svojih ciljeva, Miloevi
je sklopio sporazum o naputanju Kosova,
s ciljem da sauva svoju vlast.
Od 1998. godine postojala je studentska
organizacija Otpor. Ona je odluno kritikovala reim, koji je sve vie zlostavljao
studente. Krajem 1999. i poetkom 2000.
godine diktatorski reim je toliko esto
primenjivao silu i tako brutalno tukao studente da je izgubio svu podrku. Zapravo,
reim je stekao svoje dotadanje pobede
tako to je razarao politiku i medijsku
alternativu. Prilikom izbora redovno je
primenjivao silu. Takoe, varao je na izborima, koristivi neobavetenost, nacionalna oseanja i patriotizam graana.
Na izborima za Saveznu Skuptinu,
Skuptinu Vojvodine i na optinskim izborima 24. septembra 2000. godine, reim je
takoe eleo da vara, tj. da krade glasove.
Objavljen je netaan konaan izborni rezultat, iako je ubedljivo pobedila ujedinjena demokratska opozicija, sa dr Zoranom iniem i Vojislavom Kotunicom na elu. DOS za Vojvodinu je nadmono pobedio na pokrajinskim izborima, pa je u Skuptinu Vojvodine izabrano
116 poslanika DOS-a, dva iz SPS-a i dva
nezavisna kandidata.
10.5. Poloaj Vojvodine posle

demokratskih promena
Prvi znaajan dokument koji je Skuptina Vojvodine donela u sazivu iz 2000.
godine bila je Platforma o ostvarivanju
ustavnih ovlaenja AP Vojvodine sa nae-
lima za budue ustavno ureenje pokrajine. Zatim je 14. decembra 2001. godine
Skuptina utvrdila i dostavila predlog Zakona o utvrivanju odreenih nadlenosti
autonomne pokrajine (Omnibus zakon)
koji je Republika skuptina izglasala
2002. godine.
Do promena 2000. godine, pripadnici
nacionalnih zajednica u Vojvodini imali su
mogunost kolovanja, informisanja i
negovanja kulturne batine na maternjem
jeziku, ali iskljuivo u okviru individualnih
graanskih prava, bez posebne zatite
kolektivnih manjinskih interesa. Nakon
to je Savezna Republika Jugoslavija pristupila Okvirnoj konvenciji za zatitu prava
i sloboda nacionalnih manjina Saveta
Evrope i u skladu sa Konvencijom i donetim saveznim Zakonom o zatiti prava i
sloboda nacionalnih manjina, nacionalnim zajednicama omogueno je formiranje nacionalnih saveta.
Nacionalni saveti staraju se o slubenoj
upotrebi jezika, obrazovanju, informisanju, zatiti kulturne batine i razvoju kulturnih institucija nacionalnih manjina.
Nacionalne savete, ija su sedita u Vojvodini, do sredine 2007. godine formirali su
Maari, Slovaci, Hrvati, Rumuni, Rusini,
Bunjevci, Ukrajinci i Makedonci.
Naalost, demokratizacija Srbije nije se
odvijala na idealan nain. Premijer Srbije,
Zoran ini ubijen je 12. marta 2003.
godine. Srbija, a sa njom i Vojvodina, se
nije mogla ukljuiti do kraja u meunarodne tokove. Nastavio se raspad ostatka
Jugoslavije pod nazivom Srbija i Crna
Gora. U 2006. godini se i Dravna zajednica Srbije i Crne Gore raspala, ali ovog puta
bez nasilja, na osnovu dogovora.
Budunost Srbije, demokratija i ekonomski razvoj u Srbiji su neizvesni, ali je
sigurno da saradnja, uzajamno potovanje
i uvaavanje mogu da pomognu u prevazilaenju postojeih problema, u emu
Vojvodina moe da ima svoj udeo.
11. STANOVNITVO
VOJVODINE
11. STANOVNITVO
VOJVODINE
Stanovnitvo Vojvodine menjalo se

tokom istorije. Za period srednjeg veka
nemamo pouzdane izvore. Pre dolaska
Maara u itavoj Panonskoj niziji dogaali su se potresi u etnikom smislu
(Franci i Bugari ruili su Avarski kaganat
tokom iscrpljujuih ratova). Tokom IX
veka Avarski kaganat nije se mogao
obnoviti, ali ni Franci, ni Bugari nisu imali
dovoljno snage za pacifikaciju situacije. U
ovaj vakuum politikih snaga uli su
Maari. Na prostorima Panonske nizije
bilo je i Slovena (zapravo Maari su bili u
vezi sa Slovenima i pre ulaska u Panonsku
niziju). Za kasniji period pretpostavlja se
da je teritorija dananje Vojvodine bila
integrisana u Ugarsko (Maarsko) kraljevstvo i da je dominantan bio maarski
ivalj. Posle najezde Turaka situacija se
poela menjati, imigracija sa Balkana
menjala je etniki sastav. Kasnije, ugarski
kralj potpomagao je naseljavanje prvenstveno Srba. Prvo je u Sremu preovladalo
srpsko stanovnitvo. Ugarskim kraljevima bilo je u interesu da se ne presele
samo pojedinci, nego i drutvena struktura koja funkcionie i u kojoj je pravoslavna crkva bila uvaavana od katolikih
vladara.
Period ratova sa Turcima je od XVI veka
zahvatio teritoriju Vojvodine. Ona je bila
unitavana ratovima i dugim turskim
osvajanjima. Ubrzo posle tih osvajanja
poinje period potiskivanja Turaka
Osmanlija, to je isto bilo iscrpljujue i
takoe je kvario demografsku sliku.
Gradovi i sela tokom ovog perioda bili su
uniteni, a trgovina i sve ostale privredne
grane drastino su zaostale.
Vojvodina je posle perioda vladavine
Osmanlija uvek bila teritorija sa intenzivnim naseljavanjem. U poetku se naseljavalo srpsko, a zatim nemako stanovnitvo.
Maari su se poeli naseljavati kasnije,
105
KOLIKO SE POZNAJEMO
11. STANOVNITVO
VOJVODINE
11.1. Popisi stanovnitva

11.2. Imigracije u Vojvodinu
tokom XX veka
samo za vreme Marije Terezije. Kako u

Ugarskoj, tako i u novoj junoslovenskoj
dravi, stanovnitvo se stalno doseljavalo.
Doseljavanje i stvaranje uslova za ivot
doseljenika najvanija je karakteristika
demografskih kretanja u Vojvodini.
11.1. Popisi stanovnitva

Prvi zvanini popis stanovnitva u Ugarskoj obavljen je 1869. godine, a od 1880.
godine popisi su bili svakih deset godina.
Popisi stanovnitva u predratnoj Jugoslaviji obavljeni su 1921. i 1931. godine. Posle
Drugog svetskog rata obavljeni su popisi
1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002.
godine.
Ipak, ukupan demografski rast Vojvodine tokom 133 godine bio je oko 90%, to
je upola manje od proseka veine regiona
u srednjoj Evropi. Razlozi niskog prirataja stanovnitva su esti ratovi na ovim
prostorima, proterivanje Nemaca nakon
Drugog svetskog rata, politika emigracija maarskog i rumunskog stanovnitva
nakon Prvog svetskog rata i ekonomske
migracije, naroito u prvoj deceniji XX
veka, kada je Vojvodinu napustilo 150.000
ljudi, odlazei uglavnom u SAD.
11.2. Imigracije u Vojvodinu

tokom XX veka
Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka
u vezi su prvenstveno sa agrarnim reformama nakon zavretka svetskih ratova,
kada je kolonizovano uglavnom srpsko
stanovnitvo iz Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i centralne Srbije.
U Baku se nakon Prvog svetskog rata
pa do 1931. godine doselilo 29.465 stanovnika. To su bili dobrovoljci i kolonisti iz
Like, Bosne i Hercegovine, Crne Gore,
Dalmacije. Ukupno su u Bakoj osnovali
38 novih naselja i 11 kolonija, uz ve postojea naselja. Najvea od tih naselja bila
su: Novi ednik kod Subotice, Aleksa
anti kod Sombora, Baki Sokolac (Li-
106
par) kod Kule, Sirig i Staro urevo kod

Temerina, Stepanovievo kod Novog
Sada. U Banat je do 1931.godine doseljeno 54.665 stanovnika.
Kolonisti u Banatu osnovali su 16 novih
naselja i 14 kolonija uz stara naselja.
Najvea od novih naselja bila su:Vojvoda
Stepa, Banatsko Karaorevo i Aleksandrovo kod Velikog Bekereka (Petrovgrada, Zrenjanina) i Miletievo i Aleksandrov
Gaj (Kupinik) kod Plandita. Stajievo su
formirali su banatski starosedeoci iz okoline Zrenjanina, a selo Putnikovo kod Uzdina srpski optanti iz Maarske (selo Bata
kod Budimpete). Najvee novo naselje u
Kraljevini Jugoslaviji bilo je Banatsko Karaorevo sa oko 1000 naseljenih porodica, najvie iz Like.
U Sremu je do 1931.godine naseljeno
8755 stanovnika, u pet novih naselja i dve
kolonije uz ve postojea stara naselja u
okolini Inije i Rume.
Po zaviajnom poreklu, od svih naselja
u Vojvodini, nastalih izmeu dva svetska
rata, najsloenije naselje je Vojvoda Stepa
u Banatu, u koje su doli kolonisti iz Like,
Hercegovine, Bosne, Crne Gore, Dalmacije, Korduna, Banije, banatskih naselja uz Tisu i optanti iz Maarske i Rumunije. Doseljenici su dobijali zemljite u vlasnitvu politikih optina, fizikih lica,
crkava i banaka. Nova naselja nastajala su
na majurima, a kolonisti su sami gradili
kue koje su se sastojale od sobe, kuhinje
i tale. Doseljeno stanovnitvo masovno je
obolevalo plunih bolesti i tuberkoloze, a
nijedno novo naselje nije imalo lekara. U
novim naseljima tokom tridesetih godina
XX veka kolonisti su uspeli da izgrade
kole, crkve, zgrade optina i sokolske
domove, da iskopaju bunare sa zdravom
pijaom vodom i da razviju svoje organizacije i udruenja, kao i bogat drutveni
ivot.
Nakon Drugog svetskog rata, u Vojvodinu je kolonizovano 258.405 lica ili 37.616
porodica. Kada je re o nacionalnosti bilo
je: 26.963 srpske porodice (iz Bosne,
Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Srbije), 6696.crnogorskih porodica i 2000 porodica Makedonaca. Ova kolonizacija sprovedena je na osnovu Zakona
o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945.
godine, a Uredbom o redu prvenstva u
dodeljivanju zemlje naseljavanje je uslovljeno ueem kolonista u Narodno-oslobodilakom ratu sa favorizovanjem boraca od 1941. do1943. godine.
Doseljeno stanovnitvo useljavalo se u
sela koja su prethodno ispranjena
odlaskom nemakog stanovnitva. Naselja su menjala nazive, prilagoavajui ih
novoj strukturi stanovnita.Tako su
Hajfeld i Mastort kod Kikinde postali
Novi Kozarci, Sara kod Zrenjanina Sutjeska, upljaja-Krajinik, Filipovo u
Bakoj-Baki Graac... Nekada je formirano jedno selo od vie sela, kao npr.
Banatsko Veliko selo kod Kikinde (nekada Soltur, arlavil i Sveti Hubert).
kolonisti iz Crne Gore naselili su
Vrbas, Lovenac, Feketi, Savino Selo ;
kolonisti iz Makedonije Jabuku i
Kaarevo kod Paneva ;
kolonisti iz Dalmacije Riicu, Stanii;
kolonisti iz Banije Prigrevicu ;
kolonisti iz Like Apatin, Baki Graac;
kolonisti.sa Korduna Kljajievo;
kolonisti iz Hercegovine Gajdobru u
Bakoj, Klek, Seanj, Sutjesku, Ravni
Topolovac, Jau Tomi u Banatu;
kolonisti iz Bosne Futog, Baki Jarak,
Nakovo, Banatski Despotovac, Lukievo,
Lazarevo;
kolonisti iz Srbije Knianin, Belu
Crkvu, Mramorak...
Novodoseljeno stanovnitvo u Vojvodini bilo je iz dinarskih krajeva i sa sobom
je donelo obeleja planinske kulture prolazei do kraja XX veka proces akulturacije (prilagoavanja) vojvoansko - panonskom prostoru. Doseljenici iz Hercegovine i Crne Gore sa sobom su doneli
svoj instrument gusle, a doseljenici iz
Like, Bosanske Krajine, Dalmacije specifian nain pevanja tzv. ojkae, koje su se
meu doseljenicima iz Hercegovine nazivale gange. Kolonisti iz Hercegovine doneli su u vojvoansku ishranu upotrebu
kupusa ratana, a kolonisti iz Like gastronomski specijalitet liki kupus. Novodoseljeno stanovnitvo govorilo je ijekavicom koja se gubila sa procesom akulturacije, irenjem obrazovnog sistema i pojavom novih generacija potomaka dinarskih doseljenika. Dinarsko stanovnitvo
donelo je u Vojvodinu i oseanje meusobne solidarnosti i pomoi i zajednikog
rada (mobe).
Po popisu stanovnitva iz 1953. godine,
u mestu roenja ivelo je 55,5% Vojvoana. Ukupno roenih u Vojvodini bilo je
79,3%, da bi prema popisu iz 1961. Vojvodina imala 46% stanovnika poreklom iz
drugih podruja, a danas veinu
stanovnitva ine doseljenici iz drugih
optina Vojvodine ili Srbije, a dve treine
njih su poreklom iz drugih republika.
11. STANOVNITVO
VOJVODINE
11.3. Struktura stanovnitva
11.3. Struktura stanovnitva

Bitna istorijska deavanja tokom XX
veka uslovila su znaajne promene u
etnikom sastavu Vojvodine. Prema
popisu stanovnitva iz 2002. godine Vojvodina je imala 2.031.992 stanovnika, od
toga: 1.321.807 Srba (65,05%). Maara je
bilo 290.207 (14,28%), Slovaka 56.637
(2,79%), Hrvata 56.546 (2,78%), Jugoslovena 49.881 (2,45%), Crnogoraca 35.513
(1,75%), Rumuna 30.419 (1,5%), Roma
29.057 (1,43%), a ispod jedan % stanovnika
nacionalno se deklarisalo kao Bunjevci,
Rusini, Makedonci, Ukrajinci itd.
Srbi su postali najbrojniji narod u Vojvodini koji ini apsolutnu veinu u 31 optini
i gradu Novom Sadu. U optinama Vrbas i
Ba Srbi su u relativnoj veini. Prema
popisu stanovnitva iz 1921. godine, Srba
i Hrvata u Vojvodini bilo je 685.451, od
toga oko 545.000 Srba ili 35% stanovnitva. Prema popisu iz 1948. godine, Srba je
bilo 812.783 ili polovina itelja Vojvodine,
a po najnovijem popisu stanovnitva Srbi
107
KOLIKO SE POZNAJEMO
11. STANOVNITVO
VOJVODINE
108
ine dve treine stanovnitva Vojvodine.

Poveanju broja srpskog stanovnitva u
Vojvodini doprinele su agrarne reforme i
kolonizacije, dolazak izbeglih i prognanih
lica tokom ratova devedesetih godina XX
veka i ekonomska imigracija koje je trajala tokom titoizma.
Najbrojnija manjina u Vojvodini su
Maari, koji ine apsolutnu veinu u
optinama Ada, Baka Topola, oka,
Kanjia, Mali Io i Senta, a relativnu
veinu u Beeju i Subotici. Prema popisu
iz 1921. godine, bilo je 368.064 graana
maarske nacionalnosti ili 23%. Prema
popisu iz 1948. godine, na ovim prostorima ivelo je 428.532 (26.36%) Maara, da
bi po najnovijem popisu iz 2002. godine
maarsko stanovnitvo opalo na ispod
15% (na oko 293.000). Broj graana
maarske nacionalnosti za pola veka
smanjen je za jednu treinu zbog niskog
nataliteta, stalne stihijske emigracije koja
je naroito pojaana devedesetih godina
XX veka.
Vojvoanski Hrvati naseljeni su u
Sremu i u severnoj i severozapadnoj
Bakoj. Nakon Prvog svetskog rata Bunjevci i Hrvati inili su apsolutnu veinu u
Subotici. Prema popisu iz 1921. godine
Bunjevaca, okaca i Hrvata bilo je oko
140.000 ili oko 9% stanovnitva. Na popisu
iz 1948. godine 132.948 graana Vojvodine ili 8,2% izjasnili su se kao Hrvati, a po
najnovijem popisu tek svaki etrdeseti
stanovnik Pokrajine je hrvatske nacionalnosti. Broj Hrvata se smanjuje zbog niskog nataliteta, dobrovoljnog ili nasilnog
odlaska iz zemlje tokom devedesetih godina i zbog podela prilikom popisa stanovnitva na Hrvate, Bunjevce, okce i delom Jugoslovene, onih koji su se do popisa iz 1971. izjanjavali kao Hrvati.
Slovaci ine apsolutnu veinu u optinama Baki Petrovac i Kovaica, a tradicionalno su naseljeni u Novom Sadu, Staroj Pazovi, idu i selima oko Bake Palanke. Prema popisu iz 1921. godine Slovaka i eha je bilo 60.684 ili 4%. Na popisu
nakon Drugog svetskog rata, graana slovake nacionalnosti bilo je 69.653 ili
4,28%, a na poslednjem popisu Slovaci su
inili etrdesetinu stanovnitva Vojvodine.
Rumuni uglavnom ive u junom i
delimino u srednjem Banatu i nekada su
inili veinu u optini Alibunar. Prema popisu iz 1921. godine, Rumuna je bilo
71.364 ili 4,8%. Popis iz 1948. godine belei 57.909 Rumuna ili 2,3%, a po najnovijem
popisu Rumuna ima 30.419 ili 1,5%.
Zajednica Rusina ivi u optinama Kula
(Ruski Krstur), Vrbas (Kucura) i id.
Prema popisu iz 1921. godine, u Vojvodini
je bilo 13.648 Rusina ili 0,9% stanovnika.
Nakon Drugog svetskog rata Rusina i
Ukrajinaca je bilo 21.313 ili 1,31%, a po
poslednjem popisu 15.626 ili 0,77%.
Od naroda koji su nekada naseljavali
Vojvodinu gotovo u potpunosti su nestali
Nemaci i Jevreji. Posle Prvog svetskog
rata u Vojvodini je ivelo 321.602 Nemca,
da bi ih nakon Drugog svetskog rata bilo
29.307, a danas ih ima neto preko 3.000.
Poetkom XX veka u Vojvodini je ivelo
skoro 20.000 Jevreja, a danas ih ima svega
nekoliko stotina. Pored ovih nacija i
nacionalnih manjina u Vojvodini ive i
Romi, a pojedinaca ima iz itave bive
Jugoslavije.
Romska zajednica danas je dinamika
pojava. Broj Roma brzo se poveava i njihov jezik se brzo menja, mada, istovremeno, postoji vie pokuaja da se on kodifikuje. Romi su ujedno i jedna transnacionalna zajednica koja se vezuje za vie
drava i ivi u vie drava. Meu tim dravama je Srbija, kao i svi njeni susedi.
Postoje velike rasprave meu Romima,
jer nemaju opteprihvaeni jezik. Pojedini
dijalekti nisu razumljivi svim Romima.
Mnogi govore jezik drave u kojoj ive,
iako su svesni svoje posebnosti, a mnogi
govore svoj jezik sa primesama slubenog
jezika. Danas u Evropi najvie Roma govori jezik romani.
Prema poslednjem popisu stanovnitva,
obavljenom 2002. godine, Vojvodina je
imala 2.031.992 stanovnika, a po regionima broj stanovnika je sledei: u Bakoj je

ivelo 1.054.964 stanovnika, u Banatu
616.202 i Sremu 360.826 stanovnika.
Teritorija AP Vojvodine administrativno
je podeljenja na est okruga, a broj stanovnika u njima varirao je tokom pola veka,
od popisa iz 1948. do popisa iz 2002.
godine.
Najvei porast stanovnitva zabeleen je
u Junobakom okrugu, sa seditem u
Novom Sadu, u kojem je prema popisu iz
1948. godine ivelo 358.722 stanovnika,a
po najnovijem popisu 608.134 stanovnika.
Sremski okrug, sa seditem u Sremskoj
Mitrovici, imao je ranije 209.943 stanovnika, a sada 347.707 stanovnika. U Junobanatskom okrugu , sa seditem u Panevu, za 54 godine poveao se broj stanovnika sa 279.092 na 332.706. U Severnobakom okrugu, sa seditem u Subotici, pre pola veka ivelo je 184.506 itelja, a
poetkom ovog veka ima ih 205.279.
Zapadnobaki okrug, sa seditem u Somboru, 1948. godine imao je 200.465
stanovnika, da bi se njihov broj nakon
pola veka poveao na 220.196. Manji broj
stanovnika nego pre pola veka imaju
Srednjebanatski okrug, sa seditem u
Zrenjaninu, koji je nekada imao 218.821
stanovnika, a po najnovijem popisu ima
214.366, a najvei pad broja stanovnika
zabeleen je u Severnobanatskom okrugu, sa seditem u Kikindi, gde je broj
stanovnika opao sa 189.050 stanovnika na
170.361.
Uzroci ovakvih demografskih kretanja
kriju se u odlasku seoskog stanovnitva u
gradove, naroito u upravni centar Vojvodine Novi Sad, koji je pre neto vie od
pola veka imao blizu 70.000 stanovnika, a
danas ima oko 200.000 stanovnika, a ire
gradsko podruje jo 100.000 vie. Industrijski centar Panevo poveao je broj
stanovnika dva i po puta pa danas ima
gotovo 80 hiljada stanovnika. Subotica je
uveala svoje stanovnitvo sa 63 hiljade na
neto preko 100 hiljada stanovnika, a Zre-
njanin sa 38 hiljada na neto preko 80 hiljada stanovnika. Neki gradovi su stagnirali kao na primer Beej koji je ostao na
dvadesetak hiljada stanovnika, dok se
broj stanovnika u nekim optinama znaajno smanjio naroito u severnom i srednjem Banatu i bakom Potisju (Seanj,
itite, Nova Crnja, Senta, Kanjia, Ada
itd.).
Kao to vidimo, demografska kretanja u
Vojvodini bila su veoma intenzivna, vrlo
esto politiki motivisana iz nacionalnih
centara. Tokom XX veka, zbog politikih
motivacija, pojedine oruane formacije
zlostavljale su civilno stanovnitvo.
Uprkos tome, meu pojedincima i negde
u manjim zajednicama, razvila se, a i
zadrala tradicija zajednikog ivota i uzajamnog potovanja, to nam moe posluiti kao primer za budunost.
12. CRKVE I VERSKE

ZAJEDNICE U VOJVODINI
12. CRKVE I VERSKE

ZAJEDNICE U VOJVODINI
Pored multinacionalnog sastava stanovnitva, bogatstvo Vojvodine ine i razliite veroispovesti iji vernici od davnina
ive u njoj. Najvie vernika je pravoslavne
veroispovesti, zatim slede katolici i vernici razliitih protestantskih konfesija. XX
vek doneo je velike promene i na ovom
planu.
Prema popisu stanovnitva iz 2002.
godine, pravoslavnih hriana, veinom
Srba, a delimino i Rumuna, bilo je
1.401.475 ili 68,97%. Katolika je bilo
388.313 ili 19,1%. Veina graana maarske nacionalnosti su rimokatolici, kao i
gotovo celokupno stanovnitvo hrvatske
nacionalnosti deo Slovaka u Seleni je
rimokatolike, dok je veina Rusina grkokatolike veroispovesti. Razliite protestantske konfesije imale su 72.159 vernika
ili 3,55%. Znatan broj Slovaka su vernici
Slovake evangelistike a.v. crkve, a malo
vojvoanskih Maara su reformati ili
evangelisti. Judaistikoj veri pripada 329
109
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.1. Osnovne i srednje kole
ili 0,016% stanovnika, a islamu 8.093 ili

0,39% graana.
Oko 140 hiljada graana Vojvodine nije
se izjasnilo u vezi s pitanjem vere ili je njihova veroispovest nepoznata, dok ateista
ima 12.583 ili 0,63%.
U odnosu na popis iz 1931. godine, broj
pravoslavnih vernika porastao je sa 41,7%
na 68,97%. Broj katolika opao je sa 45,9%
na 19,1%, a broj protestanata je sa 10,5%
opao na 3,54%.
Srpska pravoslavna crkva na teritoriji
Vojvodine ima tri eparhije: Baku sa
seditem u Novom Sadu, Banatsku sa seditem u Vrcu i Sremsku sa seditem u
Sremskim Karlovcima. Rumunska pravoslavna crkva organizovana je u okviru
Vikarijata Rumunske pravoslavne crkve u
Banatu sa seditem u Vrcu. Rimokatolika crkva podeljena je na Subotiku i Zrenjaninsku biskupiju i Srijemski vikarijat
akovako-srijemske biskupije sa seditem u Petrovaradinu. Grkokatolika crkva organizovana je u okviru Apostolskog
egzarhata sa seditem u Ruskom Krsturu.
Sedite Slovake evangelistike a.v. (augsburke veroispovesti) crkve za Vojvodinu je u Novom Sadu. Podeljena je na tri
seniorata: Baki, Sremski, Banatski.
Crkva izdaje svoj asopis Evanjelicki hlasnik (Evangelistiki glasnik).
Reformatski biskup ima svoju rezidenciju u Feketiu. Meihat islamske zajednice u Vojvodini nalazi se u Novom Sadu.
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
Kao to smo mogli uoiti, specifinost
Vojvodine ini njen multietniki i multikonfesionalni sastav. Svakako, vredelo bi
izdvojiti vreme i panju da bi se saznalo
poneto o njoj. Uspesi ostvareni u sportu,
kulturi, nauci i umetnosti mogu da poslue kao primer i inspiracija i za XXI vek.
110
13.1. Osnovne i srednje kole

Pre Prvog svetskog rata obrazovanje u
Vojvodini bilo je aroliko, mada ne previe razvijeno. U njoj je bilo mesta za
srpske gimnazije, muzike i enske kole.
Iako su ugarske vlasti elele da ujednae
sistem obrazovanja, to se nije desilo.
Posle Prvog svetskog rata, u Vojvodini
je primenjivan srpski Zakon o osnovnim i
srednjim kolama, pa su podravljene
dotadanje optinske i bogoslovske kole.
Nastava se, pored srpskog jezika, odvijala i na jezicima manjina, uz obavezno
uenje dravnog jezika. Nisu otvarane
posebne kole za manjine, ve samo odeljenja sa nastavom na jezicima manjina
(koja su morala imati 30 uenika). Pored
gimnazija, postojale su graanske srednje
kole trgovakog, industrijsko-zanatskog
i poljoprivrednog usmerenja. U Kraljevini
SHS i Kraljevini Jugoslaviji bili su na snazi
diskriminatorski propisi, jer nije svako
mogao da odlui na kojem jeziku eli da
se koluje. Oni ija prezimena nisu zvuala maarski, nisu se mogli upisivati u
maarske razrede, a sve to u funkciji
stvaranja nacionalne drave s ciljem vee
afirmacije dravnog jezika (tada srpskog).
Nakon Drugog svetskog rata proirena
je mrea srednjih kola. Pripadnici manjina imali su mogunost kolovanja na
maternjem jeziku u osnovnim kolama u
odeljenjima sa nastavom na maarskom,
slovakom, rumunskom, rusinskom i ekom jeziku, ali ne i mogunost osnivanja
kola sa nastavom na svom jeziku. Gimnazije, uiteljske kole i kole za vaspitae
kolovale su uenike, pored srpskog, i na
maarskom, slovakom, rumunskom,
rusinskom i hrvatskom jeziku (to je ukinuto krajem pedesetih godina).
Srednja kola za primenjenu umetnost
Bogdan uput osnovana je u Novom Sadu
1948. godine. Na njoj se nalazi i odsek za
keramiku, iji osniva i dugogodinji profesor je bila keramiarka Zlata MarkovBaranji, to je omoguilo nagli razvoj keramike u Vojvodini.
13.2. Univerziteti i vie kole

Iako je jo u XIX veku vladika Platon
Atanackovi traio osnivanje srpskog
univerziteta u junoj Ugarskoj, prva visokokolska institucija u Vojvodini, Pravni
fakultet u Subotici, osnovana je tek nakon
Prvog svetskog rata, 1920. godine, kao
sastavni deo Beogradskog univerziteta.
Na ovom fakultetu poeli su univerzitetsku karijeru poznati profesori ore
Tasi, Mihajlo Konstantinovi, Mijo
Mirkovi itd. U meuratnom periodu,
najznaajnija kulturna institucija vojvoanskih Srba, Matica srpska, lutala je
izmeu nastojanja da edukuje iroke narodne mase i nastojanja da se bavi naukom
i umetnou u Vojvodini. Izlazili su iz
tampe asopisi: Letopis Matice srpske,
Glas Matice srpske i druge publikacije.
Od viih kola postojale su vie pedagoke, vie komercijalne, vie upravne i
vie mainske kole. Prvi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu bili su Poljoprivredni i Filozofski, do poetka ezdesetih godina XX veka prikljuili su im se
Pravni, Tehnoloki, Mainski, Medicinski
i Ekonomski fakultet u Subotici. Kao
jedan od fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu 1974. godine je osnovana Akademija
umetnosti, koja ima tri odseka: muziki,
likovni i dramski. Najcitiraniji maarski
naunik je bio dr Bela Ribar (Ribr Bla
19302005) hemiar, koji je postigao
uspehe u izuavanju kristala.
Danas Univerzitet u Novom Sadu ima
14 fakulteta, na kojima se nastava
odrava i na jezicima manjina, gde je to
izvodljivo. Na novosadskom Filozofskom
fakultetu postoje katedre za maarski,
slovaki, rumunski i rusinski jezik, na
Uiteljskom fakultetu u Somboru budui
uitelji se koluju na srpskom, maarskom i slovakom jeziku, a na Uiteljskom fakultetu u Vrcu na srpskom i
rumunskom jeziku.
13.3. Problemi nastave

na manjinskim jezicima
Pored svih nastojanja Pokrajine da se
ouva i razvije nastava na manjinskim
jezicima, evidentno je smanjivanje broja
uenika u odeljenjima na maarskom, slovakom, rusinskom i rumunskom jeziku.
Uzroci ove pojave su niski natalitet, a u
skladu sa tim manje uenika uopte, meoviti brakovi u kojima se roditelji najee odluuju da im se deca koluju na
veinskom jeziku i ubeenje nekih roditelja da e im deca imati kvalitetnije kolovanje ako pohaaju nastavu na veinskom
jeziku.
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.3. ProFblemi nastave
na manjinskim jezicima
13.4. asopisi
13.4. asopisi
Pored znaajnih asopisa koji se
objavljuju u Beogradu i van Vojvodine,
asopisi na srpskom jeziku iz Vojvodine
veoma su cenjeni. Meu njima je najpoznatiji Letopis Matice srpske, a znaajni su
takoe Zbornik Matice srpske za istoriju,
Zbornik za drutvene nauke itd. Veoma su
dobri asopisi Rad Muzeja Vojvodine i
Rad Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture. Dometi, Krovovi, Polja, kao i
Zaviajac iz Zrenjanina. Interesantno je
da postoje neki asopisi koji su izrazito
multikulturnog karaktera, kao to su
Rukovet iz Subotice ili Ex Pannonia u kojima izlaze tekstovi na razliitim jezicima.
Na slovakom jeziku izlazi asopis Nov
ivot (asopis pre literaturu a kltru
asopis za literaturu i kltru) u Bakom
Petrovcu, nastavljajui tradiciju asopisa
Na ivot koji je u periodu izmeu dva rata
izdavala Matica slovaka, a na rusinskom
ukrajinskom jeziku vetlosc i Studia
Ruthenica.
Kada je re o maarskim asopisima,
postoji relativno velik izbor. Veina njih je
i knjievnog i drutveno naunog karaktera. Najprestiniji je Hd (Most) i
Symoposion (Simpozijum), znaajan je
subotiki zenet (Poruka) i Ltnk (Nae
111
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.5. Knjievnost
Postojanje). S vremena na vreme, pojavljuju se i novi asopisi koje pokreu

mladi.
Na rumunskom jeziku izlazi asopis za
knjievnost, umetnost i kulturu Lumina
(Svetlost), a periodino izlazi asopis za
etnografiju i folklor Traditia (Tradicija),
kao i nekoliko lokalnih asopisa.
Na hrvatskom jeziku izlazi asopis za
kulturu i nauku Klasje naih ravni iz
Subotice u izdanju ogranka Matice hrvatske, dok HKUD Vladimir Nazor iz Sombora izdaje asopis Miroljub. Na bunjevakom govoru izlazi godinjak Bunjevaki kalendar.
13.5. Knjievnost
Knjievnost u Vojvodini u XX veku prolazila je kroz razliite epohe koje su
odreivale pravac kojim su brodili
knjievnici. Meuratni period obeleen je
politikim, drutvenim i ekonomskim krizama, novim totalitarnim politikim pokretima, u svetu i kod nas, to je meu
knjievnicima toga vremena stvaralo teskobu, sa kojom su se nosili vraajui se u
prolost putem nacionalnog romantizma
ili traei potpuno nove puteve, odbacujui bilo kakve tradicije.
Knjievnost u prvoj polovini
XX veka
Vojvoansku knjievnost na srpskom
jeziku izmeu dva svetska rata obeleilo
je mnogo autora, meu kojima se posebno istiu Milo Crnjanski, Isidora
Sekuli i Veljko Petrovi..
Poseban peat meuratnoj knjievnosti
dao je Duan Vasiljev, koji je iveo svega
24 godine. Sa 17 godina teko je oboleo
od malarije kao austrougarski vojnik na
italijanskom frontu. Njegova pesma ovek
peva posle rata jedan je od najjaih apela
za mir u celokupnoj istoriji knjievnosti na
ovim prostorima.
Ime sjajnog pesnika, slikara, novinara ...
Miroslava Mike Antia ostalo je iroj
112
javnosti najee povezano sa Plavim

uperkom. Sa Ferencom Feherom
(Fehr Ferenc 19281989) napisao je Boje
i rei na srpskom i maarskom jeziku, a
sa Janom Labatom (Jn Labt) objavio
dvojezinu antologiju vojvoanske poezije
Rovina spieva Raspevana ravnica.
Vasko Popa roen je u Grebencu u
Banatu 1922. godine. Liriar, koji je spojio
folklorni izraz i nadrealizam, obeleen je
groteskom i dosetkama. Meu njegovim
delima izdvajaju se Od zlata jabuka,
Ponono sunce, Oi Sutjeske i Kora.
Meu knjievnicima u Vojvodini koji su
pisali na srpskom jeziku poznati su Aleksandar Tima, Stevan Raikovi, Boko Petrovi, arko Vasiljevi, Mladen
Leskovac, Franja Petrinovi, Todor
Manojlovi i mnogi drugi.
Knjievnost Maara u Vojvodini izuzetno je bogata i raznovrsna. Nakon zavretka Prvog svetskog rata isticao se Kornel Senteleki (Szenteleki Kornl 18931933) koji je pisao apstraktno, lien svake tradicije. Sredinom tridesetih godina
XX veka pokrenut je asopis t (Put) koji
je objavljivao dela avangardnih pisaca, a
nakon toga pokreu se asopisi Kalangya
(Avantura) i Hd (Most). Kornel Senteleki traio je i gradio veze sa srpskim
intelektualcima. Svojim stvaralatvom tada isticao se prozaist Jano Herceg
(Herceg Jnos, 19091995). Herceg je
bio urednik vie asopisa i prevodilac.
Pisao je novele i romane. U meuratnom
periodu posebno mesto zauzeo je lirski
novelista Karolj Sirmai (Szirmai Kroly
1890 1972). Zoltan uka je kao pesnik
pripadao ekspresionizmu i prevodio najznaajnija dela srpske i jugoslovenske
knjievnosti.
Knjievnost u drugoj polovini
XX veka
Maarska knjievnost u Vojvodini u
drugoj polovini XX veka otvorila se i razvila. Uz prozu i poeziju, nauka o knjievnosti, lingvistika i istorija kulture takoe su
dostigle zavidan nivo. Najznaajniji predstavnici su :Itvan Seli (Szeli Istvn,

1921), Imre Bori (Bori Imre, 19292004), Laslo Gerold (Gerold Lszl,
1940) i Jano Banjaji (Bnyai Jnos,
1939). Kulturnom istorijom Maara bave
se veoma profesionalno Erebet Juhas
(Juhsz Erzsbet, 19471998) Katalin
Kai (Kich Katalin, 1943) i Gabor Vajda
(Vajda Gbor).
Neposredno nakon Drugog svetskog
rata razvija se socijalno i drutveno angaovana knjievnost iji su glavni predstavnici bili Jovan Popovi u srpskoj i
Ervin inko (Sink Ervin, 18981967),
humorista i skeptik Laslo Gal (Gl Lszl, 19121975), Jano Urban (Urbn
Jnos, 18211993), Itvan Latak (Latk
Istvn, 19101970) i drugi u maarskoj
knjievnosti u Vojvodini. Meutim, ve deceniju kasnije knjievnici se vraaju estetskim vrednostima koje su pretpostavljene
drutvenim potrebama toga vremena.
Olga Penavin (Penavin Olga, 1916) i
Karolj Jung (Jung Kroly, 1944), unapredili su etnologiju, a uz to se bavili i
maarsko-srpskim odnosima. Tako su
doprineli znaaju ove teme i u nauci o
knjievnosti.
Pedesetih godina razvija se knjievnost
egzistencije koja je okrenuta traenju
smisla ivota, da bi deceniju kasnije
okupila znaajnije knjievnike oko Symposiona, koji su kritiki pisali o drutvenoj
stvarnosti. ezdesetih godina XX veka
Symposion je bio moda i najprogresivniji
maarski asopis na celom maarskom
govornom podruju. Tada postie svoju
afirmaciju romansijer Itvan Domonko
(Domonkos Istvn, 1940). Izdvaja se i
mnotvo pesnika: Itvan Konc (Koncz
Istvn, 19471997), Jano Siveri (Sziveri
Jnos, 19541990), Itvan Branjo
(Brasny Istvn, 1943), Joef Pap (Pap
Jzsef, 1926), Jano Bogdan, . imon
Itvan i Oto Tolnai (Tolnai Ott, 1940).
Kod nekih se pojavljuje motiv Jadranskog
mora i nastaje tipini vojvoanski i jugo-
slovenski filing. Veoma znaajna bila je

avangarda, organizovani su hepeninzi i
performanse. Najvie se isticala poznata
glumica i pesnikinja Katalin Ladik
(Ladik Katalin 1942), postavljajui visoke
pesnike zahteve. Knjievnik, novinar i
publicista Laslo Vegel (Vgel Lszl,
1941) pie prepoznatljivim reenicama i
on je trenutno najpoznatiji stvaralac na
maarskom jeziku. Najpoznatiji novelista
je Mihalj Majtenji (Majtnyi Mihly,
19011974).
Dramaturgijom se bavio Ferenc Deak
(Dek Ferenc, 1938) koji je nagraivan za
svoje drame na Sterijinom pozorju. Poznatija dela su mu pesme Pononi ribar i
novele Rekvijem i Koreni. Dramom su se
bavili Nandor Gion (Gion Nndor, 1941)
(Virgos katona i Testvrem), Jano
Herceg i Ferenc Feher. Feher je pisao
na maarskom i srpskom jeziku, a poznata dela su mu Unuci kmetova, Moj zei i
druga.
Svojom virtuoznom originalnou izdvaja se humorista Laslo Kopecki
(Kopeczky Lszl). Za unapreivanje publicistike umnogome je zasluan i pisac
Itvan Nemet (Nmeth Istvn). Maarska knjievnost u Vojvodini je i danas iva.
Mladi autori kao to su Ildiko Lova
(Lovas Ildik), Tibor Pap (Papp P.
Tibor), er Serbhorvat (Szerbhorvth
Gyrgy), Gabor Virag mlai (ifj. Virg
Gbor), Zoltan andor (Sndor Zoltn),
Atila afranj (Sfrny Attila), Erika Na
Farka Duda (Nagy Farkas Duds
Erika) odravaju je i unapreuju.
Prvi znaajniji vojvoanski pisac na slovakom jeziku bio je pripoveda i romansijer Jan ajak (Jn ajk) koji je opisivao siromatvo ovdanjih Slovaka. Jan
ajak mlai autor je poznatih pripovedaka Zuzka Turanova i Zypa Cupak.
Pripoveda Vladimir Hurban Vladimirov (Vladimr Hurban Vladimrov), poznat je po drami Zem. Meu slovakim
piscima istaknuto mesto zauzimaju Jan
Kme (Jn Kme), Mihal Babinka,
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
113
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
114
Juraj Tujak, Viera Benkova, Viazoslav Hronjec (Vazoslav Hronec),

Paljo Sabo Bohu, Jan Labat, Miroslav
Demak i mlada generacija pisaca i pesnika Martin Prebuila, Katarina Hricova, Zoroslav Spevak Jesenski i drugi.
Rumunsku knjievnost u Vojvodini
obeleili su Mihaj Avramesku (Mihai
Avramescu), Jon Balan (Ion Blan),
Joan Flora (Ioan Flora), Slavko Almaan (Slavco Almjan), Jon Milo (Ion
Milo), Petru Krdu (Petru Crdu), Niku
obanu (Nicu Ciobanu), pesnikinja
Florika tefan (Florica tefan) i drugi.
Istorijom knjievnosti bavio se Radu
Flora. uveni pesnik Vasko Popa je
etrdesetih godina XX veka ureivao
knjievni dodatak nedeljnika Libertatea i
asopis Lumina.
Rusinsku knjievnost izmeu dva svetska rata obeleio je Gavrjill Kostelnik
(Gavril Kostelnik), autor dela Iz mog
sela. Poznati rusinski pisci su Mihajlo Kova (Mihalo Kova~), ura Papharhaji
(Dra Papgarga), Mikola Koi (Mikola Ko~i{), Julijan Tama (lin
Tama{) i Mihal Rama (Mihal Rama~).
Knjievnost vojvoanskih Hrvata u XX
veku obeleena je tradicionalizmom
prvenstveno kod pisaca koji su inspirisani
verom, ali i kod drugih pisaca iji je opus
uglavnom okrenut selu, salaima.
Najei jeziki izraz je govor bunjevake
i okake seoske sredine. Politike razlike koje su obeleile ceo XX vek u vezi s
nacionalnim izjanjavanjem, podelom na
Hrvate, Bunjevce, okce i Jugoslovene,
odrazile su se i u knjievnosti, pa neke
knjievnike svrstavamo u hrvatske knjievnike iz Vojvodine, neki od njih pripadaju srpskoj knjievnosti a u novije vreme
nastoji se izdvojiti i posebna bunjevaka
knjievnost.
Meu knjievnicima koji su pisali
izmeu dva svetska rata posebno mesto
zauzima pesnik, prozaista, libretista i
kompozitor Josip Andri ija su najpoznatija dela opera Duijanca i roman Veli-
ka ljubav. U tom periodu posebnu ulogu

meu Hrvatima imali su prosvetitelji
Matija Evetovi i profesor budimpetanskog univerziteta Edo Margali. Izrazito
patriotsku liriku okrenutu selu i negovanju starinskih obiaja sreemo kod Alekse
Kokia, dok se meu verskim piscima
isticao Ivan Kujundi. Sakupljanjem
narodne batine bavio se Ive Pri stariji, dok su se u istoriografiji oprobali Petar
Peki i Stjepan Beato Bukinac. Najznaajnija bunjevaka knjievnica bila je
Mara orevi Malagurski koja je
knjievna dela pisala ikavicom, a dela iz
oblasti etnografije na srpskom jeziku
ekavicom.
U knjievnosti na hrvatskom jeziku
nakon Drugog svetskog rata posebnu
ulogu imao je knjievnik i sakuplja narodne batine Balint Vujkov (1912-1987).
Objavio je vie antologija meu kojima se
istiu Bujevake narodne pripovijetke,
Hrvatske narodne pripovijetke iz Vojvodine i druge, a od originalnih dela napisao
je zbirke pesama Pupoljci, zatim Cvie i
kamen itd. Najpopularniji dramski pisac i
satiriar bio je Matija Poljakovi (19091973) ija su najpoznatija dela Nitko i
nita i a Bonina razgala. Znaajnu ulogu
meu knjievnicima koji su pisali na
hrvatskom jeziku imali su Ante Jaki,
Jakov Kopilovi i verski pisci Josip
Pai, Marin emudvarac i Tome
Vere.
U spretnom korienju narodnog bunjevakog govora istakli su se pesnici Ivan
Pani, Vojislav Sekelj (1946) ije je najznaajnije delo Ri fali, Milovan Mikovi
(1947) ija je najpoznatija zbirka pesama
Avake godine. Meu mlaim pesnicima
izdvaja se Tomislav igmanov (1967) sa
zbirkom pesama Bunjevaki bluz i drugima. Najsvestraniji i najsavremeniji pisac
iz Vojvodine koji pie na srpskom i hrvatskom jeziku je Petko Vojni Purar.
Radio je u Uiteljskoj koli u Subotici i
kao novinar i urednik kulturne rubrike na
Radio Novom Sadu. Poznata dela su mu:
Svetovi i svatovi, Odlazak Pauline Plavi,

Ljubavi Branke Kolak, Sol u vjetru itd.
Posebno mesto meu hrvatskim knjievnicima u Vojvodini zauzima novinar, pesnik, prozaista i prevodilac Lazar Merkovi (1926) koji je pokrenuo asopis
Rukovet i osnovao Radio Suboticu. Napisao je roman Put dug pet ivota, zbirku
poezije Osame itd.
Istorijom knjievnosti meu vojvoanskim Hrvatima bavili su i bave se Josip
Buljovi, Bela Gabri, Blako Vojni
Hajduk, Jasna Melvinger i jezikoslovac
Ante Sekuli.
Veoma je interesantna pojava jevrejskih
pisaca na naim prostorima. Istina je da je
Eugen Veber vie bio vezan za Beograd,
ali njegovo knjievno delo, kao i izbor iz
Talmuda, doprinosilo je mnogo sveoptoj
kulturi u Vojvodini. Znaaj Aleksandara
Time (koji je, inae, dobro poznavao i
maarski jezik) i Davida Albaharija
daleko je nadmaio vojvoanske okvire,
iako su obojica bili jako vezani za Vojvodinu. Moda u svetu najpoznatiji pisac iz
Vojvodine je Danilo Ki, poreklom i
delom vezan i za maarsku i za srpsku
kulturu, mada je crnogorskog i jevrejskog
porekla. Svojim individualizmom nadilazio je i nacionalne i drutvene okvire
svog vremena.
13.6. Scenska umetnost

Prva pozorina predstava u Vojvodini
odigrana je u Sremskim Karlovcima 1734.
godine. Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu otvoreno je 1861. godine. Zgrada pozorita izgorela je 1928. godine, a
tek je 1981. godine otvoren je novi objekat, koji odgovara potrebama ovakve
institucije. Kada je izgorela pozorina
zgrada Lazara Dunerskog, pozorina
umetnost u Vojvodini je zamrla, jer je
novosadska pozorina trupa pripojena
Osijeku. Drugi veliki grad u Vojvodini,
Subotica, takoe nije imao stalnu pozorinu ekipu.
Nakon Drugog svetskog rata, pozorini

ivot Vojvodine obogaen je otvaranjem
vie teatara: Narodno pozorite u Somboru, Pozorite Toa Jovanovi u Zrenjaninu, Sterija u Vrcu, te pozorita u Sremskoj Mitrovici, Panevu, Bakoj Topoli, a
Novi Sad je dobio jo dve pozorine
scene: Novosadsko pozorite i Pozorite
mladih.
Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu
i Narodno pozorite u Subotici dobijaju
operu, a od 1950. godine, zahvaljujui
entuzijazmu balerine i koreografa Marine
Olenjine, formiran je baletski ansambl u
Srpskom narodnom pozoritu.
Od pozorinih manifestacija u Vojvodini
izdvajaju se Sterijino pozorje i Susreti
pozorita Vojvodine. Meu glumcima koji
su svojim glumakim ostvarenjima obeleili meuratni period istakli su se: Olga
ivoti, Branko Tati, Ljubica Ravasi...
Posleratno glumite obeleeno je ostvarenjima Mire Banjac, Stevana alajia,
Dobrile okice, Dragoljuba Milosavljevia Gule, Ivana Hajtla i mnogih
drugih iz novosadskih pozorita. Subotiku pozorinu scenu krasili su Geza
Kopunovi, Eva Balija, Mirko Huska,
Danilo oli... Dok je Subotica imala
operu, isticali su se reditelj Milan Asi i
solo sopran Jelka Asi. Meu somborskim glumcima posebno su se isticali
Marko Tasi i Velimir Suboti, u Sremskoj Mitrovici Franja ivni, u Vrcu
Tihomir Paunovi i Ivan Vukov i u Zrenjaninu Sava Damjani. Meu glumcima koji su vrhunska ostvarenja izvodili na
maarskom jeziku poznati su Piri Fazeka (Fazekas), Paula Hek (Heck), andor anta (Snta Sndor), Laslo Silai
(Szilgyi Lszl), Bela Garai (Garay
Bla), Laslo Pataki (Pataki Lszl), Joef Veregi (Versegi Jzsef), er Feje
(Fejes Gyrgy), Jene Ferenci (Ferenci
Jen)... Muziku scenu Novog Sada obogatili su vokalni solisti Dragutin Buri,
Ozren Bingulac, Olga Brui, Zdenka
Nikoli, Rudolf Nemet, Vladan Cveji...
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
115
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.7. Muzika umetnost
116
Meu dejim pozoritima dugu tradiciju imaju Deje pozorite iz Subotice i

Pozorite lutaka iz Zrenjanina.
Pred raspad SFRJ u Subotici je promovisan projekat kontraverznog Ljubie
Ristia Kazalite, Pozorite, Gledalie,
Teatar KPGT, kao pokuaj obnavljanja
jedinstvene pozorine scene na prostorima bive Jugoslavije.
Pored drame na maarskom jeziku
Novosadskog pozorita i Narodnog pozorita u Subotici, te radio-drame na maarskom jeziku, postoje i profesionalna pozorita na drugim jezicima manjina: Slovako vojvoansko pozorite u Bakom
Petrovcu koje je nastalo iz bogate amaterske tradicije. Prva predstava na slovakom jeziku odigrana je 1866. godine u
Bakom Petrovcu, da bi u periodu do
Prvog svetskog rata krenula itava lavina
amaterskih pozorinih trupa, kao to su u
Staroj Pazovi 1903. godine, Kovaici 1906.
godine. Posle Drugog svetskog rata bila
je oformljena scena Pozrita VHV (Vladimira Hurbana Vladimirova) sa scenama u
Bakom Petrovcu, Kovaici i Staroj
Pazovi, iz koje su potekli poznati reiseri i
glumci ne samo u naim okvirima, ve i u
svetu: Ljuboslav Majera, Miroslav
Benka, Jan Makan stariji, Jan Makan
mlai, Ivan Hansman Jesenski, Jan
anji.... Rusinski narodni teatar Petar
Rizni aa u Ruskom Krsturu i scena na
rumunskom jeziku pozorita Sterija u
Vrcu. Prva pozorina predstava na rumunskom jeziku na naem prostoru odrana je 1869. godine u Kutilju kod Vrca.
Ubrzo su se u skoro svim mestima sa
rumunskim stanovnitvom osnovale pri
italakim i pevakim drutvima i amaterske pozorine druine. U prvim decenijama XX veka isticao se kao autor pozorinih komada za amatere pisac Nikolae
Cincariju iz Vladimirovca, ija su se dela
izvodila na priredbama u svim rumunskim mestima, kod nas,a i u rumunskom
delu Banata.U Vojvodini postoji znaajna
tradicija amaterskih teatarskih grupa.
13.7. Muzika umetnost

Muziki ivot u Vojvodini poetkom XX
veka razvijao se uglavnom u amaterskim
horovima. U meuratnom periodu, mladi
muziari koluju se u muzikoj koli
Isidor Baji u Novom Sadu, muzikim
kolama u Subotici i Somboru. Subotica je
tada imala Gradski simfonijski orkestar, a
Novi Sad Filharmoniju. Nemerljiv doprinos u razvoju muzike umetnosti Vojvodine dali su umetnici i muziki pedagozi
koji su delovali u drugoj polovini XIX
veka: Aleksandar Morfidis Nisis, Jovan Pau i Mita Topalovi. Pomenute je
nasledila generacija Isidora Bajia i
Karela Napravnika.
eh Karel Napravnik ostavio je dubok
trag kao muziki pedagog u Vrcu i Subotici. Meu kompozitorima roenim u
Vojvodini istaknuto mesto zauzima Petar
Konjovi (1883-1970). Poput Bajia, Konjovi je okrenut nacionalnom romantizmu, a najpoznatija dela su mu opere
enidba Miloeva, Knez od Zete i Vilin veo.
Konjovi je osniva Muzikolokog instituta u Beogradu.
Petrovaradinac Svetolik
Paan
zavrio je studije muzike u Zagrebu. Bio
je profesor muzike i dirigent u Srpskom
narodnom pozoritu, kao i jedan od osnivaa Novosadske filharmonije. Subotianin Erne Kiralj (Kirly Ern), afirmisani
truba, proslavio se kao lan gradskog i
pozorinog orkestra u Novom Sadu.
Pedesetih godina XX veka bio je muziki
urednik Radio Novog Sada i rukovodilac
muzikolokog odeljenja Vojvoanskog
muzeja. Pisao je kompozicije za orkestar,
kompozicije za deje horove i kantate.
Pored Milana Vlajina i Radmile Petrovi, Kiralj je takoe izuavao muziki
ivot vojvoanskih manjina.
Dvojica znaajnih muzikih umetnika
roenih u Vojvodini, Josif Marinkovi i
Milenko Pavlovi, svoju umetniku afirmaciju ostvarili su u Beogradu.
Pored klasine muzike, znaajnu ulogu

imala je i narodna. Vojvoani posebno
cene tamburae, od kojih su najpoznatiji
bili Subotianin Pere Tumbas Hajo i
Beejac Janika Bala. Repertoarom bunjevakih narodnih pesama proslavio se
Zvonko Bogdan sve hitajui ka salaima
na severu Bake na svome mrkovu. Rumunsku narodnu muziku u XX veku obeleili su, pre svega, violinisti Jon Durain
i Vikentije Petrovi.
Poeci pop i rokmuzike u Vojvodini u
vezi su s Omladinskim festivalom u Subotici, a danas se mladi ljubitelji muzike
okupljaju na novosadskom Exit-u, koji jednom godinje okupi i predstavi najvie
umetnika u ovom delu Evrope.
U pop i rokmuzici istaknuto mesto zauzimaju Kornelije Bata Kova i ore
Balaevi.
Poznatije vojvoanske grupe tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina XX
veka bile su Pekinka patka, Laboratorija
zvuka, Instant karma i druge. Od novijih
istiu se Atheist rap, Love hunters, Orujem protivu otmiara, Veliki prezir, Eva
Braun.... Meunarodnu slavu postigli su
vojvoanski muziari Silvester Levai
(Lvay Szilveszter), Gabor Lenel
(Lengyel Gbor) i Lajko Felix (Lajk
Flix).
13.8. Likovna umetnost

Od osamdesetih godina XIX veka,
povezano sa razvojem graanstva,
zapoinje razvoj umetnosti nereligiozne
sfere, stvaraju se likovne scene u manjim
gradovima. Kao to se najvea barokna
celina nalazi na Petrovaradinu, tako se
najvea celina u stilu secesije nalazi u
Subotici. Po projektima arhitekata iz Budimpete, Deea Jakaba (Jakab Dezs) i
Marcela Komora (Komor Marcell) u
periodu od 1901. do 1912.godine sagraene su: Sinagoga, upravna zgrada Opte
tedionice Junih krajeva i Gradska kua
u Subotici; Vodotoranj, Velika terasa i
ensko kupalite na Paliu. Motivi

oslikanih, izrezbarenih i kovanih elemenata (srce, lala, paun...) transponovani su
iz maarske narodne umetnosti Transilvanije, a tipino je i esto korienje
olnai keramike iz Peuja. U stilu maarske varijante secesije, graena je i vatrogasna stanica u Senti. Beku secesiju u
Subotici predstavljaju od 1899. godine
projekti subotikog arhitekte kolovanog
u Beu i Cirihu, Titusa Makovia, te
Gradska najamna palata po projektu Pala
Vadasa (Vadsz Pl). Poseban znaaj ima
delatnost arhitekte Ferenca Rajhla
(Raichl Ferencz). Paralelno sa secesijom,
javlja se i historicizam (npr. neogotika
katolika crkva u Bakoj Topoli), eklektika, itd., a u slikarstvu zakasnela secesija i
simbolizam (Bela Farka i andor
Olaha iz Subotice), orjentalizam i istorijsko slikarstvo (Pavle Jovanovi iz Vrca,
koji je prvi srpski umetnik sa meunarodnom slavom; Franc Ajzenhut iz Bake
Palanke, po narodnosti Nemac koji predstavlja deo i maarske istorije umetnosti),
impresionizam (Stipan Kopilovi, bunjevaki slikar iz Bajmoka), postimpresionizam (Joef Pehan, Nemac iz Vrbasa),
kubizam, neoklasicizam, ekspresionizam
(srpski slikari Sava umanovi iz ida i
Milan Konjovi iz Sombora). Javljaju se i
prve akademski obrazovane ene slikari
(Danica Jovanovi iz Beke; Jelena
ovi iz Subotice, prva bunjevaka slikarka; itd.). kolovanje umetnika u ovom periodu vezano je za Budimpetu, Minhen,
Be, Pariz i Prag, jer se umetnike vie
kole kod nas osnivaju kasnije. Znaaj u
edukaciji i irenju novih stilova imale su i
likovne kolonije u Nabanji (danas u
Rumuniji), Kekemetu i Solnoku.
U meuratnom periodu, Novi Sad kao
novi administrativni centar dobija monumentalna javna zdanja u stilu moderne
arhitekture, od kojih su nauspeliji Sokolski dom i Dunavska banovina po projektima novosadskih graditelja ora Tabakovia i Dragie Braovana. U ovom
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.8. Likovna umetnost
117
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
118
periodu istie se socijalna grafika Arpada

Balaa G. (Balzs G. rpd) i karitativni
pokret podravanja socijalno ugroenih
talenata (Petera Kukaca Naapatija iz
Bake Topole; Joefa Tota iz Sente;
Andraa Hane iz Subotice). Peter
Kukac Naapati je prvi stvaralac u
Vojvodini, ije slikarstvo su oznaili epitetom naivno, kategorijom koja se poetkom veka definisala u evropskom
slikarstvu. U Bakoj Topoli je 1973. godine ustanovljena nagrada nazvana po
njemu, koja se dodeljuje svake godine
vojvoanskim likovnim stvaraocima i
kolonijama, pedagozima i istoriarima
umetnosti.
Od pedesetih godina XX veka osnovane
su brojne kontinuirane likovne kolone u
Senti, Bakoj Topoli, Beeju, Eki, itd.
Njihova inicijalna aktivnost bila je pribliavanje umetnosti narodu stvaralakim
angamanom umetnika kroz nalaenje
raznih oblika socijalistikog mecenata.S
vremenom, to su postala mesta stvaralake slobode, a zahvaljujui godinjim
sazivima nastale su zbirke savremene
likovne umetnosti. U prvoj generaciji
uesnika istiu se: Milan Konjovi, Joef
A (cs Jzsef), Milivoje Nikolajevi,
Zoran Petrovi, Boko Petrovi,
Tivadar Vanjek (Wanyek), Stojan Trumi, Ankica Oprenik, Milan Kerac,
Imre afranj (Sfrny Imre), ore
Boan... Prvenstvena ideja bila je slikati
Vojvodinu, pejzae i ljude, da bi se kasnije
javila programska umetnost sa agrarnim i
privredne problemima i drugim aktuelnostima. Osnovane su i specijalizovane
kolonije, npr. za keramiare u Malom
Iou (1958), te na Petrovaradinskoj
tvravi 1961. godine, na inicijativu slikara
i tapiseriste Boka Petrovia - Atelje 61,
jedinstvena radionica u Jugoslaviji za
izradu umetnike tapiserije. Od 1982.
godine postoji kolonija vajara Terra u
Kikindi, te grafiara Grafiki atelje u Subotici. Delovanje u grupama karakterie i
pionire konceptualne umetnosti poe-
tkom sedamdesetih godina: grupa

Bo+Bo u Subotici (Slavko Matkovi,
Balint Sombati (Szombathy), Atila
ernik (Csernik), Laslo Salma (Szalma), Katalin Ladik i grupa Kod u Novom
Sadu (Slavko Bogdanovi, Janez Kocijani, Mirko Radoji, Mirosalv
Mandi, Slobodan Tima). Neki od
navedenih ostvarili su dela i u oblasti
knjievnosti, npr. Zoran Petrovi Selo
Sakule a u Banatu, putopisi, eseji i kritike
Imre afranja Na tragu i Jegenye gambit,
a neki u oblasti likovne kritike, kao npr.
Joef A i Balint Sombati. Vei broj
vajara u Vojvodini se javlja od 1954.
godine: Jovan Soldatovi, Radmila
Graovac, Ivanka Ain Petrovi i
Gabor Almasi (Almsi Gbor), a stilski
uticaj na razvoj vojvoanskog vajarstva e
izvriti izloba Henrija Mura u Beogradu
1955. godine. Ana Beli i Nandor Glid,
takoe spadaju u vojvoanske vajare i
autori su vie realizovanih skulptura u
prostoru. Laslo Silai (Szilgyi), Sava
Halugin i Tibor Sarapka (Szarapka) su
neki od istaknutih savremenih vojvoanskih vajara, kao i Slovak Vladimir Labat,
koji od 1980. godine nastoji da ostvari
akustinu formu, tj. sintezu zvuka i skulpture, skulpturu muziki instument.
Pored njega se meu vojvoanskim Slovacima istiu umetnici: Jan Agarski,
Jozef Klaik, Pavel anji, Mihalj
Kiralj, Pavel Pop i Jan Stupavski.
Karakteristika socijalistike kulture je i
masovno stvaralatvo, u okviru koga se
podrava naiva. Svetsku slavu je od ezdesetih godina XX veka stekla Kovaika
kola naivnog slikarstva Slovaka, u kojoj
se istiu Martin Jona (Jon), Zuzana
Halupova (Chalupova) i Jan Knjazovic
(Jn Kazovic), kao i Uzdinska kola
naivog slikarstva Rumuna, meu ijim
sledbenicima se istiu Marija Balan
(Marija Blan), Anujka Maran (Anuica
Mran), Epure Viorika. Obe kole su
poele sa radom zahvaljujui pregalatvu
slikara Boka Petrovia i Emerika
Fejea, ba kao i kolonija u tehnici slame

pri bunjevakim selima u Tavankutu i
urinu, zahvaljujui dvojici likovnih
stvaralaca i pedagoga, vojvoanskih Hrvata, Ivana Jandria i Stipana abia.
Prve istaknute slamarke su Mara Ivkovi Ivandeki, Kata Rogi, sestre Milodanovi, a istaknute naivne slikarke Bunjevaca Hrvata su Marga Stipi i Cilika
Duli Kasiba. Galerija naivih slikara u
Kovaici osnovana je 1955. godine, a
1970. godine na inicijativu istaknutog
naivnog slikara iz ida, Ilije Bosilja
Baievia, koji je i darovao svoja dela,
osnovana je galerija Ilijanum.
U poratnom periodu, osnovani gradski
su i narodni muzeji sa likovnim zbirkama,
kao i galerije: Galerija i memorijalni
muzej Save umanovi u idu (1953),
Likovna jesen u Somboru (1961), Likovni
susret, kao dokumentarni centar jugoslovenskih likovnih kolonija u Subotici
(1962), Galerija Milan Konjovi u Somboru (1966)... Vrhunska dela srpskog
slikarstva zastupljena su u Galeriji Matice
srpske i spomen-zbirkama Pavle Beljanski
i Rajko Mamuzi u Novom Sadu. Zbirka,
tj. Galerija likovnih stvaralaca Maara na
tlu Vojvodine u periodu od 1830. do 1930.
godine osnovana je 1973. godine u subotikom Gradskom muzeju, a njen najvei
legat su dela Lajoa Huveta (Husvth
Lajos), slikara i vajara iz Sombora. U
umetnikoj zbirci subotikog muzeja su i
dela bunjevakih slikara preuzeta iz
Bakog muzeja dr Jovana Milekia. U
novije vreme, osnovani su Memorijalni
muzej slikara i pesnika romantizma ure
Jakia u Srpskoj Crnji, te Galerija
spomen-zbirka slikara Stojana Trumia u
Titelu.
13.9. Kulturne manifestacije

Nezamenljivu ulogu u uvanju, negovanju i razvoju kulture manjina u Vojvodini
imaju nacionalno-kulturne i kulturnoprosvetne institucije. Rezultati njihovog
rada prikazuju se putem raznih manifestacija koje, po pravilu, okupljaju najvie

stvaralaca i publike.
Neprekinuta nit kulturnog stvaralatva
Maara u Vojvodini uslovljena je kontinuiranim razvojem kolstva na maarskom jeziku, izlaenjem dnevnog i nedeljnih listova, dejih i omladinskih listova
(na primer Mzeskalcs i J Pajts), asopisa za kulturu (Hd, zenet i drugi).
Nakon Drugog svetskog rata, pozorine
scene na maarskom jeziku Novosadskog
pozorita, Narodnog pozorita - Npszinhz
u Subotici postale su aktivne, a nekada je
postojala radio-drama na Radiju Novog
Sada. Pored profesionalne umetnosti,
razvijena je i amaterska kulturna delatnost graana maarske nacionalnosti u
Vojvodini. Od 1996. godine odravaju se
susreti amaterskih pozorita vojvoanskih Maara. Najznaajnije folklorne manifestacije su Festival maarskog igrakofolklornog i muzikog stvaralatva Vojvodine Durindo (Durind) i enebokreta (Gyngysbokrta), koji se odravaju od 1962. godine. Pokrajinski susret
folklornih ansambala Vojvodine u Subotici. U Subotici se od 2002. godine, u Maarskom kulturnom centru Nepker (Npkr), odrava meunarodni festival koji
sadri smotru maarskog folklora za decu
i odrasle i druge kulturno-umetnike programe. U okviru kulturnih manifestacija i
knjievnih susreta dodeljuju se priznanja,
kao to su: inko (Sink dj), Hid (Hd
dj), Sirmai Karolj (Szirmai Kroly dj),
Sarva Gabor (Dani negovanja jezika) i
Baalikom (Bazsalikom dj) za prevoenje. Znaajna je manifestcija Umetniko
nadmetanje srednjokolaca (KMV Kzpiskolsok mvszeti vetlked).
Pored profesionalne pozorine umetnosti, vojvoanski Slovaci imaju vrlo razvijenu amatersku kulturu. Pozorini amateri okupljaju se naizmenino svake
godine u drugom mestu Kovaica, Baki
Petrovac, Pazova, a od folklornih festivala
najznaajniji je Festival slovake muzike i
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.9. Kulturne manifestacije
119
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.10. tampa i elektronski
mediji u XX veku
120
folklora Tancuj, tancuj u Gloanu, zatim

smotra dejih folklornih ansambala Zlata
Brana u Kisau, festival pevaa amatera.
Sredinja kulturna manifestacija Slovaka
u Vojvodini, koja se organizuje od 1919.
godine su Slovake narodne sveanosti u
organizaciji Matice slovake. Centralna
proslava odrava se u Bakom Petrovcu,
a pored toga kulturna dogaanja odvijaju
se u Kulpinu, Bakoj Palanci, Staroj Pazovi i Kisau, Kovaici, Seleni i Pivnicama. Na sveanostima se prikazuju dostignua u slikarstvu, folkloru, sportu, vaspitanju i scenskoj umetnosti.
Malena zajednica vojvoanskih Rusina
ima izvanredno bogato narodno stvaralatvo koje se prikazuje na mnogim festivalima, od kojih je najpoznatiji Festival
kulture Rusina i Ukrajinaca ervena rua
u Ruskom Krsturu. U Kucuri se odravaju
Festival folklornih tradicija Vojvodine i
Kucurska etva, a Festival rusinske narodne pesme Ruova zahradka (Ruina
bata) u Novom Sadu.
Amaterska kultura Rumuna odvija se u
kulturno-umetnikim drutvima u Kutilju, Vladimirovcu, Uzdinu, Dolovu, Torku.
Festival rumunske muzike i folklora odrava se od 1959. godine, svaki put u drugom mestu. U Uzdinu se odrava Festival
zabavne muzike Tinereea cnta (Mladost
peva). Jednom godinje se odrava i festival rumunskih duvakih orkestara (fanfara). Postoji Deji festival rumunske muzike i folklora koji se odrava svake godine. Jednom godinje se odravaju Pozorini dani Rumuna u Vojvodini.
Najstarija manifestacija Hrvata i Bunjevaca Duijanca odrava se od 1912.
godine u Subotici, Somboru i okolnim mestima. To je kulturna, religijska i etnografska manifestacija u znak zahvalnosti za
obavljenu etvu, koja se odrava od kraja
aprila do kraja avgusta svake godine. Centralna proslava odrava se u drugoj nedelji avgusta, oko Velike Gospojine, kada
se organizuje defile folklornih ansambala
iz Vojvodine, Srbije i inostranstva.
Pored subotike Duijance, u Somboru

se odravaju dve manifestacije slinog
karaktera Duionice, jedna u organizaciji
Hrvatskog kulturnog umjetnikog drutva Vladimir Nazor, a drugo organizuje
KUD Bunjevako kolo iz Sombora. Kulturnim i prosvetnim aktivnostima bave se
Hrvatski kulturni centar Bunjevako kolo
iz Subotice, Hrvatsko kulturno-prosvjetno
drutvo Matija Gubec iz Tavankuta, HKC
Srijem iz Sremske Mitrovice, HKPD
Jelai iz Petrovaradina i druga drutva u
Bakoj i Sremu.
Brigu o ouvanju i razvoju kulture Bunjevaca vode Bunjevaki kulturni centar,
Bunjevaka Matica, Bunjevaki informativni centar, Kulturno-umetniko drutvo
Bunjevka iz Subotice itd.
Pored folklora manjina, odravaju se i
folklorni festivali opte vojvoanskog
karaktera i festivali folklora Srba u Vojvodini. Od 1989. godine odrava se festival i
takmienje igrakih parova Tulipan u
organizaciji PESA-e i Mesne zajednice
enej. Na festivalu uestvuju plesni parovi svih nacionalnih zajednica u Vojvodini. U Bajmoku se od 1963. godine odrava
Meunarodna smotra folklora koju organizuje KUD Jedinstvo-Egysg. Festival
starosedelaca Srba Ivanjsko cvee odrava
se u Sivcu od 1999. godine i jedina je manifestacija koja uva i neguje autentino
stvaralatvo Srba u Vojvodini. Od 1999.
godine odrava se Festival duhovnog i
materijalnog stvaralatva Srba kolonista u
Vojvodini.
13.10. tampa i elektronski mediji

u XX veku
Izmeu dva svetska rata tampa u
Vojvodini je mnogobrojna, ali za razliku
od vremena pre Prvog svetskog rata,
njena uloga u drutvu nije tako znaajna.
Tirai listova bili su mali, veina listova se
gasila nakon svega nekoliko objavljenih
brojeva. Vodeu ulogu kod italake publike preuzimaju listovi iz prestonice.
Pored reimskih listova, u doba diktature

pokrenuto je ili je od ranije izlazilo vie
dnevnika na srpskohrvatskom jeziku, od
kojih se do rata odrao novosadski Dan.
Ugledni subotiki dnevni list na maarskom jeziku Bakai Hirlap (Bcskai Hrlap), poznat po liberalnoj ureivakoj
politici, nije izdrao konkurenciju populistikog dnevnika Naploa (Napl). U
Novom Sadu izlazio je Regeli Ujag
(Reggeli jsg). Od nemakih listova znaajni su bili novosadski Dojes Folksblat
(Deutsches Volksblatt) i Doje Cajtung
(Deutsche Zeitung). Nakon Drugog svetskog rata pokrenuta je Slobodna Vojvodina koja je prerasla u Dnevnik i Hrvatsku
rije koja je od dnevnog lista postala
nedeljnik, a krajem pedesetih godina
preimenovana je u Subotike novine. Ve
etrdesetih godina pokrenuti su manjinski listovi pokrajinskog znaaja koji postoje i danas, a iji su osnivai nacionalni
saveti manjina. Maar so (Magyar Sz) je
dnevnik na maarskom jeziku, a pored
njega izlazi i nedeljnik Het nap (Ht Nap)
i aladi Ker (Csaldi Kr). Postoje i listovi za decu, kao to su Mzes Kalcs, J
Pajts, a za omladinu Kpes Ifjsg. Hlas
udu je nedeljnik na slovakom jeziku,
koji je nastao na bogatoj tradiciji listova
kao to su Dolnozemski Slovak (1902) i
Narodna Jednota, a ujedno je znaajna
izdavaka kua koja svake godine tradicionalno objavljuje Ljudovi kalendar, iji
kontinuitet u izlaenju traje vie od 70
godina, asopis za kulturu Na ivot,
omladinski asopis Vzlet , i deji list
Zornika.
Pored informativno-politikog nedeljnika Ruske slovo (Ruske slovo), na rusinskom jeziku izlazi omladinski list MAK i
deji list Zahradka (Zagradka). Na
rumunskom jeziku, pored nedeljnika
Libertatea , objavljuju se i omladinski list
Tinerecea (Tinereea) i deji list Bukurija
kopilor (Bucuria copiilor). Na hrvatskom
jeziku, pored nedeljnika Hrvatska rije,
izlazi omladinski list Kui!? i deji podlistak Hrcko. Na romskom jeziku, pored
dvonedeljnika Them izlaze i deje novine
havorrengo them, a oba lista distribuiraju se irom Srbije. Bunjevake novine
imaju deji podlistak Tandrak, dok na
ukrajinskom jeziku izlazi mesenik Ridne
slovo (Rdne slovo) i deji list Solovejko
(Soloveko). Na makedonskom jeziku
pokrenuta je Makedonska videlina
(Makedonska videlina).
Danas u Pokrajini izlazi osamdesetak
listova pokrajinskog, regionalnog i
lokalnog karaktera od kojih su najitaniji
dnevni listovi Dnevnik i Graanski list, a
meu nedeljnim listovima najpoznatiji su
regionalni nedeljnici: Panevac, Zrenjanin, Subotike, Subotike novine, Somborske novine i mitrovake Sremske
novine.
Nakon Drugog svetskog rata osnovan
je Radio Novi Sad. Danas u Vojvodini radio-program emituje stotinak stanica. Televizija Novi Sad osnovana je 1979. godine i poput Radio Novog Sada emituje program na osam jezika. U Vojvodini danas
emituje program 31 televizija i radi dvadesetak kablovsko distributivnih sistema.
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
13.11. Sport u Vojvodini

Imajui u vidu veliinu podruja i broj
stanovnika, Vojvodina je dala solidan doprinos razvoju jugoslovenskog sporta.
Takoe, ubraja se u regione sa zavidnom
sportskom tradicijom i na osnovu evropskih merila.
Temelje modernog sporta u Vojvodini
postavio je zaljubljenik u Pali, sportski
entuzijast Lajo Verme (Vermes Lajos
18601945). Verme je pokrenuo Paliku
olimpijadu 1880. godine, a za potrebe
sportista izgradio hotel i prvu krunu
asfaltnu stazu za biciklizam Ahileon 1891.
godine.
Prvi sportista sa podruja Vojvodine,
okien olimpijskom medaljom u dresu
Maarske, bio je Momilo Tapavica
121
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
122
roen u Nadalju. On je na prvim letnjim

Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine
osvojio bronzanu medalju u tenisu. i podelio peto mesto u dizanju tegova.
Subotianin uro Stanti osvojio je
zlatnu medalju na meuolimpijskim igrama u Atini 1906. godine u disciplini brzo
hodanje na tri kilometra. Stanti je pobedio na Svetskom prvenstvu u Berlinu u
iscrpljujuoj disciplini brzog hodanja na
75 kilometara.
U meuratnom periodu u Vojvodini bili
su razvijeni bazini sportovi: gimnastika i
atletika. Posebno mesto meu atletiarima zauzimao je trka i skaka u dalj
Jovan Miki Spartak, viestruki prvak
Balkana ije ime nosi najznaajnija sportska nagrada u Vojvodini. Popularni su bili
tenis, jedrenje i veslanje, a prvi veslaki
klub, novosadski Danubius, osnovan je
jo u XIX veku. Sportske aktivnosti
najee su se odvijale u sokolskim
domovima.
Period nakon Drugog svetskog rata
obeleen je velikim uspesima vojvoanskih sportista, koje su prvi postizali
stonoteniseri. Subotianin Vilim Harangozo (Harangoz Vilmos) postao je svetski prvak 1954. godine u Londonu u paru
sa Zagrepaninom dr arkom Dolinarom. Na evropskom prvenstvu u Beu 1951. godine jugoslovenski stonoteniseri osvojili su drugo mesto, a boje
reprezentacije branili su Vilim i njegov
brat Tibor Harangozo. Uspehe stonotenisera nastavio je takoe Subotianin
Zoran Kalini koji je sa legendarnim
Dragutinom urbekom osvojio i svetsku i evropsku titulu u paru. Nakon Kalinia pojavilo se jo jedno veliko ime vojvoanskog stonog tenisa. To je Ilije
Lupulesku (Ilie Lupulescu) iz Uzdina,
koji je ponikao iz malog kluba Unirea u
rodnom selu. Na Olimpijskim igrama u
Seulu 1988. godine Lupulesku, zajedno sa
Zoranom Primorcem, osvojio je srebrnu medalju. Pored toga, osvajao je jo
mnoge medalje evropskog i svetskog
sjaja. Optina oka iznedrila je dve velike

stonoteniserke Erebet Palatinu (Palatinus Erzsbet) i Gordanu Perkuin,
koje su osvajale medalje na evropskim
prvenstvima, a Gordana Perkuin osvojila je i bronzanu medalju na Olimpijskim
igrama u Seulu.
Rvanje je najtrofejniji sport u Vojvodini.
Zrenjaninac Branislav Simi osvaja je
zlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju
1964. godine, dok je etiri godine kasnije
u Meksiku osvojio bronzanu medalju.
Simi je dvostruki viceampion sveta. Na
Olimpijskim igrama u Montrealu 1976.
godine zlatnu medalju osvojio je rva
Spartaka iz Subotice Momir Petkovi.
Na svetskim prvenstvima Petkovi je
osvojio tri srebrne i jednu bronzanu
medalju.
Somborac Ivica Frgi bio je dvostruki
prvak Evrope i olimpijski viceampion u
Montrealu. Svetski prvaci u rvanju bili su
Somborac Stevan Horvat i Subotiani
Sreten Damjanovi i Refik Memievi.
Pored titule svetskog ampiona 1981.
godine, Memievi je osvojio srebrnu
medalju na Olimpijskim igrama u Los
Anelesu 1984. godine, kao i na jo dva
svetska prvenstva. Senanin Joef Tertei
(Trtei Jzsef), osvojio je bronzanu medalju na Olimpijadi u Los Anelesu, a bio
je i viceampion sveta.
Pored rvaa grko-rimskim stilom,
vojvoanski sport proslavili su i bokseri.
Braa Tadija i Slobodan Kaar iz Novog
Sada obeleili su drugu polovinu sedamdesetih godina. Stariji, Tadija, bio je
drugi na Olimpijadi u Montrealu i na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1978. godine, dok je mlai brat Slobodan bio
olimpijski pobednik u Moskve 1980.
godine i osvaja bronzane medalje u Beogradu. Zrenjaninac Zvonko Vujin osvaja je dve olimpijske bronze: u Meksiku
1968. i Minhenu 1972. godine.
Novosadski dudista Slavko Obadov
osvojio je tri razliite medalje na evropskim prvenstvima, bio je viceampion
sveta i trei na Olimpijadi u Moskvi.
Veslai Milorad Stanulov iz Zrenjanina i Zoran Pani iz Novog Sada osvojili

su srebrnu medalju na Olimpijadi u
Moskvi, a Stanulov je bio svetski ampion
u skifu.
Najpoznatija teniserka sa vojvoanskog
podruja, Monika Sele (Szeles Mnika), osvaja svih velikih svetskih turnira,
sem Vimbldona, viegodinji prvi reket
sveta, roena je i stasala u Novom Sadu.
Dame su imale najvie uspeha u streljatvu. Novosaanka Aleksandra Ivoev
osvojila je zlatnu i bronzanu medalju na
Olimpijadi u Atlanti 1996. godine, dok je
njena sugraanka Aranka Binder osvojila bronzu etiri godine ranije u Barseloni.
Osim u pojedinanim sportovima, Vojvoani su imali uspeha i u ekipnim. Kada
je re o najvanijoj sporednoj stvari na
svetu, fudbaleri FK Vojvodina iz Novog
Sada osvojili su dva puta prvenstvo u
nekadanjoj SFRJ. Vojvoanski fudbaleri
bili su lanovi dravnih selekcija koje su
osvajale medalje na evropskim i svetskim
prvenstvima i olimpijskim igrama. Najpoznatiji su bili: Aleksandar Petrovi,
Zdravko Rajkov, Vujadin Bokov,
Todor Veselinovi, Dobrivoje Krsti,
Novak Roganovi, Ilija Panteli, Sinia Mihajlovi iz Vojvodine, Tihomir
Bata Ognjanov i Silvester Taka
(Takcs Szilveszter) koji su ponikli u
Spartaku.
Zlatnim olimpijskim medaljama u rukometu na Olimpijadi u Minhenu i Los An-
elesu doprineli su rukometai Crvenke

Fajfri, Mijukovi i Punik, zrenjaninskog Proletera Momir Rni i Jovica Elezovi i panevakog Dinama Branislav
Pokrajac. Somborke Zorica Vojnovi i
Mirjana urica bile su lanice rukometne reprezentacije koja je bila druga na
Olimpijadi u Moskvi.
Najuspenija sportska ekipa iz Vojvodine je Odbojkaki klub Vojvodina iz
Novog Sada koja je bez premca u zemlji u
poslednjoj deceniji. Njeni lanovi Nikola
i Vladimir Grbi, ore uri, ula
Meter (Mester Gyula), Andrija Geri i
Vladimir Batez inili su okosnicu reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju na
Olimpijadi u Sidneju 2000. godine. Temelje uspesima odbojkaa Vojvodine postavila je starija generacija predvoena Miodragom Gvozdenoviem iz Spartaka i
braom Grbi iz GIK Banata. Stariji i
mlai Grbi potekli su iz najsportskijeg
sela Klek, kraj Zrenjanina, odakle je i
koarkaki virtuoz Dejan Bodiroga.
Uspesima velikih klubova Vojvodine,
npr. Spartaka, Proletera, Radnikog iz
Sombora, Sente ili Vaterpolo kluba Beej,
koji je bio prvak Evrope 2000. godine,
doprineli su treneri od najmlaih kategorija do seniora. O tome kolika se briga
posveivala omladinskom sportu svedoe
Sportske olimpijade kolske omladine
Vojvodine koje su odravane svake etvrte
godine, u periodu od 1970. do 1990.
godine.
13. KULTURA I
OBRAZOVANJE NARODA
VOJVODINE U XX VEKU
123
PRILOZI
ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE
DANANJE VOJVODINE
ilj ovog dela je prikaz migracionih trendova i procesa u

dugom vremenskom periodu
od skoro etiri stotine godina.
Prvi granini datum je kobna
Mohaka bitka (1526), dok je
poslednji formiranje jugoslovenske drave 1918. godine. Trebalo bi da
napomenemo da emo prvo razmatrati organizovane migracije i kolonizacije, dok e pojedinane i spontane migracije biti predmet drugog, znatno opirnijeg, razmatranja. Vodeu
nit teksta predstavljae hronoloki redosled,
na koji e se nadovezati osnovni podaci o
odreenoj etnikoj zajednici. injenica da se

dananje geografske celine, Baka, Banat i
Srem, iz vie aspekata mogu posmatrati kao
posebne celine ide nam naruku. Nemogue je
posmatrati migracione procese bez opirnog
znanja o drutvenoekonomskim procesima
jedne zemlje (u sluaju unutranje migracije)
ili vie zemalja (u sluaju migracije iz drugih
drava). Uslovi u raznim oblastima dananje
Vojvodine nisu bili jedinstveni sve do ukidanja
Vojne granice 1872. godine, a donekle i posle
toga, zbog stvaranja novih latifundija (veleposeda).
Period do Mohake bitke
prostor pristizalo je sve vie Srba iz Srbije i

Bosne, te su ranije najgue nastanjena maarska mesta skoro nestala. Prema defterima
titelske i bake nahije iz 1543. godine, na ovom
prostoru ivele su iskljuivo osobe slovenskih
imena, a do 1561. godine ista situacija je i u
somborskoj nahiji. Ovi odnosi ostali su
uglavnom nepromenjeni i u XVII veku.
Pripadnici migracionih struja koje su stizale
pre pada Budima (1541) smatrali su svoje prisustvo privremenim, jer su tvrdili da je njihov
povratak u njihovu zemlju samo pitanje vremena. Pored nasilne selidbe i beanja, ekonomska nestabilnost pokrenula je stanovnitvo na
beg u severnije krajeve. Naime, stare i nove
spahije ubirale su svoje namete istovremeno,
kao to su i stara i nova drava zahtevale svoj
deo dohotka. Dvostruki nameti inili su suvie
velik teret za stanovnike.
Posle pada Bosne (1463) i Srbije (1459) pod
tursku vlast, migracione struje u XVI i XVII veku ne prelaze granice, ve se odigravaju unutar jedne drave, te bi se mogle svrstati u okvire ekonomske migracije. U prvo vreme, na
prostor dananje Vojvodine stiu Srbi, Vlasi i
Aromuni. Stanovnici iz Bosne pristiu stalno, a
jedan od razloga za to je promena drutvenog
i privrednog sistema u Bosni, zbog ega je
begovima povoljnije da na svojim imanjima
vie forsiraju stoarstvo, nego zemljoradnju.
Ovaj pritisak naterao je mnoge kmetove da
napuste Bosnu. Oni se naseljavaju u Bakoj i
bave se zemljoradnjom i stoarstvom, kao i
prethodni stanovnici.
Nekolicina junoslovenskih katolika ulazi u
osmanlijsku vojsku: utvrenja (palanke) imaju
Na osnovu podataka o srednjovekovnim

upanijama koje su se nalazile na podruju
dananje Vojvodine u periodu pre Mohake
bitke, moemo da zakljuimo da su one bile
razvijenije od ostalih upanija u Ugarskoj.
Pred kraj XIV veka, veliki talas iseljenika iz
Srbije krenuo je na sever u Srem i dananju
Aradsku upaniju. Ve 1437. godine Srbi su
inili veinu stanovnitva u Sremu i Banatu.
Posle pada Srbije pod tursku vlast (1459),
seobe Srba u Banat, Srem i Baku su intenzivirane. Migraciju Srba u junu Ugarsku naroito
je pomagao kralj Matija. U pismu upuenom
papi 12. januara 1483. godine, kralj Matija je
napisao da je za posljednje etiri godine u
junu Ugarsku preseljeno oko 200.000 dua.
Tako su, pored maarskog stanovnitva, vana
odrednica na podruju dananje Vojvodine
postali Srbi.
Vojvodina kao deo

Osmanlijske imperije
U narednom periodu, sredinji deo Ugarske
kraljevine, zajedno sa prostorom dananje
Vojvodine, bio je sastavni deo Osmanlijske
imperije. U vremenskom periodu od skoro 160
godina dolazi do korenite promene sastava
stanovnitva.
Posle Mohake bitke i brzog povlaenja
turske vojske iz okoline Budima, usled dejstva
Jovana Nenada i kasnijih ratnih zbivanja,
tadanja Baka praktino je opustela. Na ovaj
125
KOLIKO SE POZNAJEMO
skoro u potpunosti vojnike poreklom s Balkana, npr. Baja (1542/43), Kaloa (1543),
Sombor (1543), Subotica (1545). Sa osamnaest franjevaca na elu, u jesen 1686. godine,
u Baku pristiu Bunjevci, veina poreklom iz
Bosne, a manje njih iz Dalmacije. Nakon pada
Segedina, bunjevaki izaslanici Dujo Markovi
i Juraj Vidakovi zatraili su od bavarskog
kneza Maksimilijana Emanuela da dozvoli preseljenje 5.000 katolika Bunjevaca iz Turske u
Baku. Ratno vee odobrilo je ovaj zahtev i oni
su se naselili u Segedin, Suboticu, Baju i
Sombor.
Kolonizacije u XVIII veku

Posle Velikog bekog rata, Leopold I
pokrenuo je inicijativu za nastanjivanje opustelih provincija. Na osnovu principa ubi populos, ibi obulus (gde je narod, tamo su i novci),
izdao je prvi kolonizatorski patent (1689
Erstes Impopulationspatent). Od prvog patenta do 1786. Godine nastanjeno je oko 150.000
Nemaca, uglavnom iz zapadnih delova Nemake, a kasnije iz pokrajina Lotaringija, Pfalz,
Hesen, lezija i iz delova Austrije u podruje
oko Dunava. Poto su prvi kolonisti stigli iz
delova vapske, dobili su naziv dunavske
vabe. Motiv kolonista prvobitno je bio materijalna nesigurnost zbog uestalih ratova na
graninom podruju s Francuskom, ali i prenaseljenost njihovih zaviaja.
Razlozi kolonizacije
Odravanje novoosloboene teritorije predstavljalo je ogroman teret za dravu. Pored
dunavskih vaba, istovremeno poinje i kolonizacija Maara, Srba, Hrvata, Slovaka, Rumuna i drugih etnikih grupa. Kolonizacija je
tekla planski. Odreena je veliina porte i
utvreni su nain gradnje i tipovi kua. Seljake kue bile su trodelne i sastojale su se od
sobe, kuhinje i komore, dok su kue zanatlija
bile manje. Pored kua, doseljenici su dobijali
najpotrebnije alate, brano i meso, ali su se

sami starali kada je re o crkvama, kolama i
zdravstvenim ustanovama. Kolonisti su stizali
u grupama do Ulma ili do Regensburga, gde
su se ukrcavali na tzv. ulmske brodove (Ulmer
Schachtel) kojima bi stizali do Bea, Budima i
na kraju do Sombora, gde su dobijali svoj raspored.
Poznata su tri velika talasa kolonizacije
Nemaca na teritoriju dananje Vojvodine,
nekadanje vapske Turske (Schwabische
Turkei). Destinacija prvog talasaprvobitno je
bio Banat. Na predlog Eugena Savojskog ta
teritorija pretvorena je u krunsko dobro kojim
je upravljao Klaudije Florimund Mersi, koji je
formirao 50 naselja s nemakim stanovnitvom. Zbog loih uslova za ivot, kolonisti su
esto naputali svoja naselja. Destinacija drugog talasa kolonizacije (1763-1771), za vreme
vladavine Marije Terezije, bila je Baka. Ovo
podruje prvobitno je bilo namenjeno za Srbe,
kao deo Vojne granice, ali je kasnije ta namena
promenjena. Trei talas trajao je od 1782. do
1787. godine, kada su posle Edikta o toleranciji pristizali i kolonisti koji nisu bili katolici
(reformati, evangelisti, protestanti...).
Dakle, mogue je defi nisati etiri perioda
kolonizacija na teritoriji dananje Vojvodine
nakon osloboenja od Turaka:
1. od Karlovakog i Poarevakog mira
(16991718) do Austro-ugarske nagodbe
(1867) najznaajnija je kolonizacija Nemaca,
pored koje se odvijaju migracije maarskog,
slovakog, rusinskog ivlja;
2. od pomenute nagodbe do kraja Prvog
svetskog rata (1918) je period najbrojnije kolonizacije Maara, jer su u skladu s brzim razvojem podruja sve potrebniji struni kadar i
birokratija;
3. u periodu izmeu dva svetska rata dolazi
do kolonizacije sa srpskom dominacijom;
4. posle Drugog svetskog rata usledila je
kolonizacija nerazvijenih predela (Bosna i
Hercegovina, Crna Gora, Sandak, Lika,
Banija, Kordun).
* U Bakoj upaniji poznata je lokacija pet utvrenja, 16 naselja sa statusom gradova (palanka) i 315 naseljenih mesta; u Bodrokoj upaniji sedam utvrenja, 12 manjih gradova i 213 naseljenih mesta; u Tamikoj
upaniji ak 30 utvrenja, 22 grada i 990 naselja; u Torontalskoj upaniji nalazi se utvrenje Beej, etiri
grada i 52 naselja; dok u Sremskoj upaniji nailazimo na 17 utvrenih mesta, 14 gradova i 223 naseljena
mesta. (Csanki D. 1894)
126
PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE DANANJE VOJVODINE
Pored kolonizacija, u vie perioda tekla je i

znaajna migracija stanovnitva:
1. do Karlovakog mira (1699) migracija
stanovnitva sa ratom zahvaenih teritorija
Balkanskog poluostrva i Balkanskog dela
Turske imperije (Srbi i HrvatiBunjevci);
2. migracije iz pravca severjug sa starih
poseda na nove vodili su posednici ili za to
zaduene osobe; u toj migraciji uestvuju
stanovnici severnih upanija Ugarske (Maari,
Slovaci, Rusini) u periodu od sredine XVIII
veka do poetka XIX veka;
3. migracije ekonomskog karaktera traju od
kraja XVII veka, ali se pojaavaju zbog
poveane proizvodnje pojedinih itarica; na
migracije utiu razvoj eleznica, trita, zanatstva, kao i razvoj gradova. Ove migracije
najvei mah uzimaju posle Austro-ugarske
nagodbe, u vreme nezapamenog razvoja
regiona.
Bunjevci, okci
Bunjevci
Bunjevci su velika etnika grupa koja ivi na
prostorima Gorskog Kotara, Like, Dalmatinske zagore i na podruju takozvanog Bajskog
trokuta, ija se zamiljena linija nalazi na
potezu izmeu Baje, Sombora i Subotice.
Bunjevci s podruja Bajskog trokuta nazivaju
se bakim Bunjevcima. Govor im je ikavski,
to im je zajedniko s Bunjevcima iz Gorskog
Kotara, Like i Dalmatinske zagore. Katolike
su vere.
okci
Slino Bunjevcima, okci su katolike vere,
a njihovo doseljenje vodili su franjevci na kraju
XVII veka iz Bosne i Dalmacije. Naselili su se
u blizini Dunava (Vajska, Baki Breg, Sonta,
Boani, Plavna). Matija Petar Katani je celu
Slavoniju, nakon osloboenja od Osmanlija,
nazivao okadijom, jer su je gusto naselili
okci iz Bosne. Uglavnom okci, a neto
manje Bunjevci, od XV do kraja XVI veka, postupno dolaze u Slavoniju i Junu Ugarsku.
Kada je re o nazivu okac (okci), najprihvatljivija i najrealnija teorija je da su ga nasledili od plemena Sukci (Succi) koje je i prethodilo okcima. Sukci su naziv dobili po planini
Succus. Postoji jo niz besmislenih teorija koje
ne vredi ni spominjati.
U Bosanskoj Posavini postalo je uobiajeno
da se svi Hrvati u toj regiji nazivaju okcima.
Nacionalni preporod
Bunjevaca i okaca
Nacionalni preporod Bunjevaca i okaca
tekao je vrlo sporo i oteano. Obeleen je graninim poloajem na krajnjem severoistoku
hrvatskog etnikog podruja. Situacija je bila
slina kao u Istri, Bosni i Hercegovini ili ak
Dalmaciji. Ove hrvatske pokrajine, kao i junougarski prostor Bake i Baranje, bile su izvan
ingerencija Hrvatskoga sabora i bana. Bunjevci i okci u svojoj nacionalnoj integraciji
nikad nisu osporavali svoju maarsku domovinu, ve su teili za ostvarenjem punih nacionalnih i kulturnih prava koja su im nakon
Austrougarske nagodbe garantovali maarski zakoni. Maarske vlasti, umesto sprovoenja tih zakona, pokuavaju da zavedu hegemoniju, te da asimiluju Bunjevce i okce. Menjaju
hrvatska prezimena, nasilno ukidaju hrvatski
jezik u kolama i liturgijama, a Bunjevce ne
upisuju kao Hrvate, ve u rubriku ostali.
Hrvati
Hrvati u Banatu
Najstariji hrvatski doseljenici u Banat su
Kraovani. Prema predanjima, doselili su se iz
Bosne u toku XVI veka. Istono od Temivara
iveo je ogranak bakih Bunjevaca i okaca,
doseljenih u XVII veku. Hrvati iz Like i
Modruke upanije 1765. godine sele se u
banatsko Podunavlje (Perlaz, Opava, Starevo,
Bora, Gloganj, Homoljica). U srednji Banat
Hrvati su se naselili posle preureenja Vojne
granice. Marija Terezija odredila je da se
znatan deo poseda zagrabakog nadbiskupa i
drugih plemia ustupi vojnoj upravi, a vlasnicima da zemljite na drugom kameralnom posedu. Tako su Hrvati iz okoline Turopolja dobili
selita Saru, Modo, Biled, Boku i Biled.
Hrvati u Sremu
Za razliku od delova Bake, Baranje i
Slavonije, gde je hrvatska populacija naseljena
dosta gusto i gde je inila kompaktnu zajednicu, situacija u istonom Sremu znatno je
sloenija. Zapadni i istoni Srem su sve do
1945. godine smatrani sastavnim delom banske Hrvatske i Slavonije, jer su Vukovarska i
Sremska upanija uvek bile pod upravom
hrvatskoga bana. U srednjem veku Srem je bio
nastanjen uglavnom maarskom i hrvatskom
127
KOLIKO SE POZNAJEMO
populacijom, a podruje je bilo pod upravom

hrvatskoga bana, a ne ugarskog kralja. Tom
autohtonom hrvatskom stanovnitvu prikljuili su se i okci prvog i drugog selidbenog
talasa, ali je u vreme vladavine Osmanlija deo
domaeg stanovnitva ili napustio taj prostor i
iselio se prema zapadu ili prihvatio islam.
Nakon odlaska Osmanlija, sele se prema
podrujima Bosne i Srbije koja su i u XVIII
veku ostala pod osmanlijskom upravom.
Dakle, hrvatsko stanovnitvo je i dolazilo u
Srem, ali je i odlazilo iz Srema.
Maari u Vojvodini
(istorijski i etnoloki pregled)
Na osnovu podataka o srednjovekovnoj teritoriji dananje Vojvodine u periodu pre Mohake bitke, ovaj deo tadanje Ugarske kraljevine svrstavao se u razvijenije delove drave.
Nakon najezde Turaka na ovaj prostor,
stanovnitvo se zbog tzv. dvostrukog oporezivanja (obaveza plaanja poreza i dabina
novim i starim vlastima) pomera u severnije
krajeve, dok opustele krajeve nastanjuje
stanovnitvo s Balkana, koje se prvobitno ili
bavi stoarstvom ili se nastanjuje u gradovima
pored renih tokova i bavi se trgovinom.
Posle osloboenja od Turaka, to jest do perioda okonanja Rakocijeve bune (1711), nemamo tanih podataka o broju i sastavu stanovnitva dananje Vojvodine. Poznate su
seobe Bunjevaca i Srba u pojedine delove
Bake, ali taan broj stanovnika ne moe se
odrediti ni pomou popisa iz 1715. godine, jer
nije popisano stanovnitvo koje je ivelo u
Vojnoj granici (osnovana 1702). Ipak, moe se
ustanoviti visoki procenat stanovnika s junoslovenskim prezimenima. U popisu iz 1715.
godine u Bakoj je popisano 1.267 domainstava, od kojih su 1.202 domainstva bila srpska.
Nastanjivanje Maara u Bakoj

Od svih upanija na podruju dananje
Vojvodine, od turske vlasti prva je osloboena
Bakobodroka. Ubrzo se formira Potiskopomorika vojna granica, gde je stanovnitvo uglavnom bilo srpsko, a svega 6, 63%
stanovnitva inili su Maari. Institucija Vojne
granice bila je veoma primamljiva, jer je
obezbeivala osloboenje od znatnog dela
poreza, te su se stanovnici drugih delova
Imperije rado selili u ove krajeve. Nakon rasformiranja Vojne granice, formiran je Veliko-
128
kikindski ditrikt u koji se odselilo mnogo

bivih graniara, naroito posle 1760. godine.
Pored toga, od 1768. do 1774. godine selili su
se u Dunavsku vojnu granicu (alibunarski,
panevaki i bekereki okrug), ali i u ajkaki ditrikt koji je dobio svoje privilegije u to
doba.
Kolonizacija maarskog stanovnitva u
Baku bila je mogua samo nakon rasformiranja Potiskopomorike vojne granice. U
ostalim delovima Maari su bili proglaeni
nepoeljnim zbog aktivnog uea u Rakocijevoj buni. Ipak, neki velikai uspevaju da
vrate posede iz predturskog perioda i da na
njima nastane kmetove iz severnih delova
Imperije. Ovaj proces moe se nazvati individualnim nastanjivanjem ili vraanjem kmetstva
na staro imanje.
Pored individualnog nastanjivanja, angauju
se sposobne osobe (danas bismo ih nazvali
preduzetnicima) zaduene za vrbovanje ljudstva. Tako se posle 1753. godine Ada, Mol,
Martono, Stara Kanjia, Senta nastanjuju
stanovnitvom iz dananje upanije Solnok, iz
okoline Segedina i iz podruja meureja
DunavTisa. Pored ve pomenutih individualnih kolonizacija, osobe bliske Bekom dvoru
(Anton Graalkovi, Miklo Esterhazi, andor
Karolji...) stvaraju ogromne latifundije na koje
naseljavaju uglavnom Nemce, a delimino
Maare i Slovake iz severnih upanija. Da bi
ovom procesu dali zakonski okvir, lan 62. iz
1723. godine odredio je da posednik ima pravo
da povede svoje kmetove u drugu upaniju
samo ako nema mogunosti da im u staroj
upaniji obezbedi kmetsku portu.
U periodu od 1711. do 1730. godine pristizali su gotovo svi slojevi maarskog stanovnitva
u june upanije. Dolazili su i kmetovi iz prenaseljenih naselja koji su se plaili siromatva
koje je moglo nastati zbog naslednog prava, tj.
injenice da je svaki brat dobijao isti deo
parcele. Zato je bilo uestalo pojedinano
beanje na jug. Zakonski lan 101. iz 1715.
godine odredio je obavezu posedovanja pasoa
prilikom odlaska u susedne upanije.
U drugom talasu nastanjivanja Potiskogkrunskog ditrikta (oko 1770) doli su
migranati iz Heveke, Nogradske, Petanske i
drugih severnih upanija. Sa severa su se
doseljavali i u ostale delove Bake.
Reformati u Bakoj
Nakon Edikta o toleranciji (1781), koji je
uglavnom privukao Nemce iz podruja Gornje
Rajne, na podruje dananje Vojvodine dolaze

i reformati iz srednjeg dela Ugarske (Trojni
Ditrikt Kumana i Jasa). Osnivaju se naselja
Feketi, Moravica i Pair. Naselja sa preteno
reformatskim stanovnitvom, kao to su
Debeljaa, Rumenka, nastanjuju se iz vie
reformatskih optina Bekeke i ongradske
upanije.
Maari u Banatu
Opti uslovi za ivot u Banatu u XVIII veku
bili su nepovoljni: podruje pokriveno movarama, poznato kao nezdravo mesto za ivljenje
nije privlailo novo stanovnitvo kao Baka.
Pored toga, Banat je kasnije osloboen od
Turaka, a i due je bio meta osmanlijskih
upada (do 1738).
Pretpostavlja se da je poetkom XVIII veka u
Banatu ivelo oko 25.000 stanovnika, uglavnom Srba i Rumuna, najverovatnije stoara. U
to doba Banat je imao vei strategijsku znaaj,
nego stvarnu vrednost. Kao i po naredbama
koje su vaile u Bakoj, od 1719. godine
dravni slubenici i u Banatu su mogli biti
katolici. Poto su posle Rakocijeve bune
Habzburgovci na Maare gledali kao na
nepoeljne elemente, njihovo masovno naseljavanje poelo je tek sredinom XVIII veka,
kada je znatan deo Vojne granice rasformiran.
Do smrti Marije Terezije (1780) nastanjivanje Maara u Banatu bilo je mogue na kameralnim posedima. Segedinski vrtlari osnovali
su Jazovo (1760), Tordu i Rusko Selo (1766).
U doba vladavine Josifa II u naseljavanju
maarskog stanovnitva u Banatu se isticao i
grad Segedin koji je kupovao posede i na njih
naseljavao deo svog stanovnitva. Danas se
moe zakljuiti da su veina Maara u Banatu
potomci ondanjih itelja Segedina.
Lerinc Marcibanji (Marcibnyi Lrinc) je od
1782. do 1785. godine kolonizovao oku, Crnu
Baru, i Vrbicu. Padej je 1784. godine naselio
Itvan Ormodi (Ormosdy Istvn), a Jano
Tajnai (Taynai Jnos) u periodu od 1806. do
1810. godine naseljava Sajan. Kolonisti su stekli povoljniji status od kmetova poto su sklapali ugovor sa zemljoposednikom. Vrtlari koji
su stizali tokom XIX veka dobijali su od 16 do
20 katastarskih jutara zemlje, tzv. numeruse za
gajenje duvana. Ovi naseljenici nisu bili u
obavezi da obezbeuju radnu snagu ili deo
roda, nego su po ugovoru davali novac (profit).
Pored zemljoposednika i gradova, kolonizator je bila i drava: samo u Torontalskoj upaniji tako je nastalo 43 naselja (npr. Jermenovci
1817). Skoro svako novoosnovano naselje e

postati i mesto sekundarne migracije. Tako e
nastati selo Mulja 1890. godine.
Dok je konjuktura duvana trajala, ova naselja su napredovala. Posle 1860. godine usledio
je niz elementarnih nepogoda, zbog ega je
ovaj osiromaen sloj postao glavni talas iseljavanja koji e u XX veku potei prema Australiji
i Severnoj Americi.
Kolonizacija krajem XIX veka

Zbog nereenog agrarnog pitanja, kao i
zbog sve veih socijalnih nemira, vlada je predlagala formiranje novih naselja. Tako su
nastale Budisava i Teleka 1884. godine.
Tokom 1882. godine dolo je do regulacije
donjeg toka Dunava i naseljavanja Maara iz
Bukovine (Rumunija). Naselili su Vojlovicu,
Skorenovac i Ivanovo (1883). Poto je njihov
natalitet bio izrazito visok, oni e prvobitno
traiti posao u Panevu i Beogradu kao
najbliim centrima.
Drugi talas Maara iz Bukovine stigao je
1941. godine, kada je sporazumom izmeu
Rumunije i Maarske dozvoljeno njihovo iseljenje. Kasnije, Maari e biti nastanjeni u
Bakoj, na mesta koja su ranije dodeljena
dobrovoljcima. Naselili su 28 mesta na teritoriji 14 optina, odakle e biti prognani 1944.
godine.
Maari u Sremu i Slavoniji

Migracije u Srem i Slavoniju su poslednje i
svrstavaju se u grupu unutranjih migracija.
Niska cena zemljita i izuzetno visoke nadnice
privukle su u ove predele siromani deo
maarskog stanovnitva, poreklom iz Bake i
okoline Balatona. Mogue je razlikovati dva
talasa doseljavanja. Prvi je krenuo pedesetih i
estdesetih godina XIX veka, usled nereenog
pitanja u vezi s ukidanjem kmetstva, odnosno
zbog nade u jeftinu zemlju, dok je razlog drugog talasa migracije bila fi loksera koja je
upropastila praktino celu kulturu vinove loze.
Dok je u prvom talasu polo na put skoro
100.000 ljudi, u drugom je bilo samo 20.000 do
30.000 lica.
Jevreji
Znatan broj sefardskih Jevreja (poreklom iz
panije) inio je deo trgovakog i zanatlijskog
sloja Osmanlijske imperije, pa tako i Banata.
Posle Poarevakog mira, Banat postaje deo
129
KOLIKO SE POZNAJEMO
130
Habzburke imperije. Jevreji dobijaju pravo na

toenje rakije i piva u Temivaru, a i upravljanje monopolom za duvan povereno je bogatom
jevrejskom trgovcu Amigo Meiriju. Banat je
postao utoite za Jevreje, zbog viih nameta u
ostalim delovima Imperije.
Ipak, obeana zemlja za Jevreje bila je samo
ogranieno pristupana, poto su slubeno
mogli da stupe na tlo Banata za vreme
zemaljskih vaara, radi reavanja slubenih
obaveza ili ako su ve posedovali dozvolu za
rad kod Jevreja koji je due nastanjen u
Banatu.
Nakon uvoenja Edikta o toleranciji (1781),
Jevreji su mogli da koriste hebrejski jezik u
bogosluenju, dozvoljeno im je naseljavanje u
gradovima, bavljenje zemljoradnjom i zanatstvom, ali puna graanska prava nisu dobili. U
to doba oni dre krme, trguju koom...
Trgovina je uglavnom bila je u rukama Grka,
Jermena, Cincara, Srba i Nemaca, udruenih u
esnafe u kojima Jevreji nisu mogli biti lanovi.
Na osnovu primera u Subotici vide se
onovremeni okviri i mogunosti ivljenja
Jevreja u Bakobodrokoj upaniji. U vreme
kada je Subotica bila privilegovano trgovite,
Gradsko vee donosilo je odluku da li e u
grad putati Grke, Jermene, Jevreje ili Rome.
Privilegija iz 1779. godine decidno je govorila
o Jevrejima koji su mogli trgovati koom i
vunom, a bila im je dozvoljena trgovina na
malo. Stan su mogli iznajmljivati iskljuivo kod
samaca, a od 1806. godine ve su bili u prilici i
da kupuju kue. Kasnije su odreene ulice u
kojima su mogli kupovati kue. Na osnovu
podataka iz 1843. godine, Jevreji su uglavnom
bili sitni trgovci (80% porodica).
Odaci, Prigrevica, Gakovo, Palanka, Gajdobra, Kljaievo, Kruevlje, Karavukovo. Posle

Edikta o verskoj toleranciji protestanti su
pristigli u Bulkes, Jarek, Crvenku, Lovenac...
Baki Nemci iveli su jugozapadno od linije
BajaTitel. Njihovo naseljavanje je uzelo
najveeg maha u drugoj polovini XVIII veka
(terezijanska kolonizacija), ali je trajalo i u XIX
veku. esto su ih naseljavali na mesta gde su
Srbi ve bili naseljeni, zbog ega nastaju
parovi sela s prefiksom Novi- ili Stari- u nazivima sela. Veina Nemaca u Bakoj su katolike
vere, ali postojali su izuzeci: evangelistike
vere bili su Nemci koji su iveli u Crvenki,
Jareku, Lovencu, dok su reformatske vere
bili Nemci iz Novog Sivca.
Nemci
Rumuni Banaani
Mogue je izdvojiti tri velike kolonizacije

Nemaca u XVIII veku: karolinku, terezijansku i jozefi nsku.
Na osnovu podataka o obimu kolonzacije u
XVII veku, moe se utvrditi da je u Baku
dravnim kolonizacijama stiglo 30.000 ljudi, a
spahijskim 5.000. U Banat je dravnim kolonizacijama naseljeno 73.000 ljudi, a spahijskim
oko 10.000.
Poreklo tzv. dunavskih vaba je sledee:
treina njih je iz Pfalca, treina iz Bavarske, a
etvrtina iz vapske.
atalja i Novo Selo bila su prva vapska
naselja koja su naseljena 1729. godine, a oko
1750. Godine slede Apatin, Bukin, Kolut,
Stanovnici brdskih naselja za koja se moe

da su najstarija rumunska naselja (Malo Sredite, Markovac, kutilj, Vojvodinci, Mesi)
prema odlikama materijalne kulture i obiajima srodniji su stanovnicima karpatskih bregova preko granice. Narodom sa banatskih ravnica, tokom XVIII i poetkom XIX veka, mnogo
lokaliteta naseljeno je Rumunima: Alibunar,
Seleu, Barice, Margita, Nikolinci, Vladimirovac, Uzdin, Eka, Sutjeska.
Rumuna ravniara poreklom iz Banata ima
na teritoriji srednjeg i junog Banata.
Fratuci su Rumuni iz Alibunara, Seleua,
Nikolinaca, Barica, Margite, a po nekima i iz
Velikog Torka, Vladimirovca i Uzdina. Smatra
Rumuni
Rumuni u Banatu
migracione struje
Prvi pomeni o Rumunima na teritoriji
Banata su iz XIV veka. Prva naseljavanja Rumuna u Banatu izvrena su tokom XVIII i u
prvim decenijama XIX veka. To je period planskog naseljavanja. Rumunsko stanovnitvo
bilo je izloeno kolonizacijama u okviru politike jaanja granice prema Turcima, zatim i u
okviru nastojanja da se pobolja ekonomska
situacija u zemlji. Kada je re o Rumunima,
postoji tradicija dvojakog doseljavanja: sputanje s banatskih planina u potrazi za ispaom
za stada i kolonizacija.
Na osnovu porekla mogu se izdvojiti tri
izrazite grupe banatskih Rumuna: Banaani,
Erdeljci i Oltenci.
se da se naziv odnosi na kolonizovane Rumune

Banaane. Pretpostavlja se da nose naziv
Fratuci, jer esto koriste deminutiv rei frate
(brat).
Momrlani (Momirlani) je izraz kojim u
Malom Torku nazivaju Velikotorane. Tako se
nazivaju i Rumuni stoari pod Retezatom, u
gornjem toku reke iul, dok se za Velikotorane zna da je veina doseljena iz Sakalaza,
pored Temivara.
Mokani je naziv za Rumune iz Deliblata,
Kovina i Mramorka. Inae, tako se nazivaju
pastiri iz Erdelja.
Rumuni Erdeljci
Uzrokom naseljavanja ove rumunske grupe
smatra se feudalna vlast u Erdelju, kao i premetanje rumunskog stanovnitva u vreme
kolonizacije Nemaca u Pomoriju, kada su
dobili Mali Torak i Klek. Razvojaenje Potiskopomorike granice i formiranje Banatske
vojne granice dovelo je vee grupe Erdeljaca u
Jankov most, Klek, Ovu, Glogonj, Jabuku.
Postoji podgrupa Krianaca (Mali Torak,
Jankov Most, Ova) koja spada u pojam
Erdelja u irem smislu.
Rumuni Oltenci
U Banatu se tri sela smatraju oltenskim:
Lokve, Straa i Banatsko Novo Selo. Prvi talas
Oltenaca doveli su Turci u rudarske oblasti
Banata, poto su ove oblasti 1552. godine
napustili rudari Sasi. U periodu od 1641. do
1646. godine 13.000 familija naselilo se u
okolinu Vrca i Temivara. Posle Poarevakog (1739) i Svitovskog mira (1791) naseljavale su i druge grupe Oltenaca. Rumuni iz
Strae, Lokava i Bantskog Novog Sela nazivaju se Bufeni ili Carani. Tako se u Rumuniji
nazivaju Oltenci naseljeni u Banatu.
Srpska i rumunska
pravoslavna crkva
U doba Matije Korvina, beogradski mitropolit bio je crkveni poglavar svih pravoslavnih
pod kraljevom vlau, ali ve 1479. godine
oslobodio je nameta marmaroke svetenike.
Za otcepljenje od Karlovake mitropolije u XIX
veku najzasluniji je Andrej aguna.
Dekretom cara Franje Josifa I 24.12.1864
godine priznato je pravo pravoslavnim Rumunima na otcepljenje od Karlovake mitropolije
i na osnivanje samostalne rumunske mitropolije u Transilvaniji. Sedite joj je bilo u Sibiu, a
imala je i dve episkopije: aradsku i karansebeku.

Danas rumunska pravoslavna crkva u
Banatu ima tri protopopijata (panevaki,
vraki i protopopijat Mali Torak) sa vikarijatom u Vrcu, koji su kanonski vezani za
rumunsku patrijariju u Bukuretu.
Rumunski crkveni kalendar razlikuje se od
pravoslavnog i katolikog kalendara: nepokrtetne praznike slavi po gregorijanskom
kalendaru (kao katolici), a pokretne kao
pravoslavni od 1924. godine, kada su na
crkvenom saboru u Atini odluili da umesto
julijanskog kalendara primene gregorijanski
kalendar.
Banatska unijatska episkopija, sa seditem u
Lugou, osnovana je 1863. godine, ali se unijaenju otro usprotivilo i srpsko i rumunsko
stanovnitvo. Postoje samo dve parohije: Markovac i Jankov Most. Unijati (grkokatolici) su
pod jurisdikcijom biskupije u Krievcima.
Arhitektura Rumuna u Banatu

U
vreme
Mersijeve
kolonizacije
(17221726) kolonisti su sami gradili kue, od
materijala zateenog u okolini. To su bile nabijae pokrivene slamom. U vreme terezijanskih
kolonizacija kolonistima je kue gradila
drava, prema unapred propisanim planovima.
U vreme kolonizacija Josifa II dolazi do
podizanja standarda izgradnje menjaju se
planovi, okunica, a kolonisti sami izgrauju
kue, materijalom dobijenim od drave.
Nonja
Mogue je izdvojiti dva tipa nonje:
ravniarska nonja (u Velikom Torku) i srednjoevropska seljaka nonja (nonja Kriana u
Malom Torku Kriana)
Nonja Rumuna Banaana pripada tipu iji
osnov ini platno, vuneno tkanje i suknena
nonja, zatim razni tipovi krznene odee.
Druga grupa, Kriano-Erdeljci i Oltenci, nose
ve spomenuti tip srednjoevropske seljake
nonje (u nas poznate pod nazivom vojvoanska ili maarska) kojoj nalazimo analaogiju s
nonjama Maara, Slovaka, Nemaca. Osnovni
delovi ove odee ve odavno se izrauju od
fabrikog materijala. ene nose nabrane suknje, a ne skute, dok se u mukoj sveanoj
nonji umesto gaa rano pojavljuju akire.
Osnovni delovi enske nonje Banaanki su
opleak dugih rukava i skute od belog
domaeg pamunog ili kudeljnog platna.
131
KOLIKO SE POZNAJEMO
Skute se pokrivaju dvema tkanim keceljama

(ovo se smatra karakteristikom rumunske
nonje). Opasuju se vunenim tkanim pojasevima. Preko opleka nose prsluk ili krzneni
grudnjak. Zimi glavu i grudi pokrivaju velikim
vunenim maramama. Osnovni deo nonje
Kriano-Erdeljaca i Oltenaca je opleak dugih
rukava. Skute uvek pokrivaju irokom nabranom i naboranom suknjom, preko koje se nosi
kecelja. Za ovaj tip nonje karakteristine su
vunene suknje i tkane vunene kecelje. U
sveanoj nonji bili su krakteristini opleci sa
rukavima vezenim zlatovezom.
Rusini i Ukrajinci
Preci vojvoanskih Rusina, kao podanici slobodnog statusa Habzburke monarhije
(Rutenus Libertinus), doselili su se polovinom
XVIII veka iz severoistonih u june kra jeve
Ugarske u dananju Baku. U prvom talasu u
naputeno naselje Kerestur doselilo se oko
200 porodica, u drugom oko 160 u susedno
mesto Kucuru.
Franc Jozef Redl, administrator Komore u
Bakoj, sredinom XVIII veka naselio je vie
naselja u Bakoj: Baku Topolu (1750),
Doroslovo (1752), Veprovac (1758), Ruski
Krstur (1751). Ugovor o naseljavanju Ruskog
Krstura nastao je 17. januara 1751. godine. Na
osnovu njega, naseljenici postaju stanovnici sa
taksom, etiri godine ne plaaju poreze, a
posle isteka tog roka godinje plaaju po 300
rajnskih forinti za otkup svojih obaveza.
Sedminu uroda daju veleposedniku, a posle
izmirivanja dugova mogu se slobodno seliti.
Redl je imao nameru da Ruski Krstur naseli
sa 200 familija ruskih unijata, te su zato vrbovali stanovnitvo iz severoistonih delova
tadanje drave. Ipak, verovatno je da su prve
grupe pristigle iz oblinje Kule. Sudei po
spiskovima kolonista pored Rusina pristiu i
maarski stanovnici grko-katolike (unijatske) vere.
Na osnovu pisanih izvora, za vreme Marije
Terezije kolonizuju se naselja Ruski Krstur i
Kucora, da bi kolonisti kasnije pristizali i u
Novi Sad i ajkaere. Posle nekoliko godina
ova naselja postaju centri sekundarnih
migracija u Vrbas, Baku Topolu, Novo
Orahovo, Savino Selo, Kulu, id, Berkasovo,
Baince, Sremsku Mitrovicu,Iniju ...
Na kraju procesa doseljavanja 1765. godine
bilo je oko 2.200 Rusina (u Krsturu 1341, u
132
Kucuri 779). Prilikom poslednjeg austrougarskog popisa (1910) bilo ih je 13.457, a za

vreme prvog popisa u Kraljevini SHS (1921)
13.664. Narednih pet decenija belei se stabilno poveanje broja Rusina, da bi 1971. godine
bio popisan najvei broj - 20.109. Nakon toga,
usledilo je opadanje, pa je prilikom popisa
2002. godine evidentirano samo 15.095
Rusina.
Rusini su sauvali svoj identitet zahvaljujui
i svojoj unijatskoj (grkokatolikoj) veri. Do
bake ekspedicije Volodimira Hnatjuka 1897.
godine kruile su razne teorije o poreklu
Rusina. Prema nekim miljenjima Rusini su
potomci kozaka iz Zaporoja, dok neki smatraju da su oni potomci garde kijevskog vojvode
Svatopluka, koji su stilgi na tlo Ugarske sa
kerkom vojvode. Hnatjukova zapaanja o
ukrajinskom poreklu rusinskog jezika izazvala
su ustre polemike u onovremenoj slavistici,
uglavno na ukrajinsko-slovakoj relaciji.
Nacionalna pripadnost Rusina esto je u
prolosti bila predmet sporenja naunika i politiara. Habzburke i austro-ugarske vlasti
Rusine su nazivale Rutenima i nastojale su da
spree njihovo povezivanje i poistoveivanje sa
Ukrajincima u carskoj Rusiji.
Krajem XIX i poetkom XX veka, veina
Rusina u Austro-Ugarskoj, uprkos pritiscima
vlasti, poinje da se naziva Ukrajincima. Poto
su bili udaljeni od matice i duhovnih pravaca u
njoj, vojvoanski Rusini sauvali su nekadanji
naziv. Ipak, veze sa postojbinom nisu prekidali, niti su gubili svest o pripadnosti narodu
koji tamo ivi. Savremeni srpski istoriari
nemaju dileme u vezi s tim da su Rusini deo
ukrajinskog naroda.
Kada je re o veri, grkokatolici se zvanicno
nazivaju katolicima vizantijskog obreda. Oni
nerado koriste naziv unijati, zbog mogue asocijacije na nasilno unijaenje pravoslavaca u
prolosti. Grkokatolici u Srbiji donedavno su
pripadali Krievakoj eparhiji u Hrvatskoj, ali
je osnivanje egzarhata u Srbiji uklonilo
prepreke u komunikacijama.
Jezik vojvoanskih Rusina razlikuje se od
ukrajinskog knjievnog jezika. On je 250 godina odvojen od matinog naroda, te je u specifinom okruenju primio mnogo srpskih,
maarskih i slovakih rei.
Rusin je stari naziv za Ukrajinca. Pojavljuje
se pre oko 1.000 godina u Kijevu. Nakon 1721.
godine, kad je Moskovija promenila naziv u
Rusija, odbaen je u Ukrajini pod vlasu carske Rusije. Odrao se u Galiciji, Bukovini i
Zakarpatju, tj. u delovima u sastavu Habzburke monarhije. Nakon pripajanja tih oblasti
Ukrajini nije zadrao, ve ga je zamenio naziv
Ukrajinci.
Srbi
Pred kraj XIV veka iz Srbije je krenuo veliki
talas iseljenika na sever, u Srem i dananju
Aradsku upaniju. Seoba Srba u Aradsku
upaniju bila je najverovatnije predvoena Dimitrijem, sinom kralja Vukaina, koga je kralj
Sigismund imenovao kastelanom grada Vilagoa. U Sremu i Banatu veinu stanovnitva
ve 1437. Godina predstavljali su Srbi.
Prvobitne srpske selidbe na ta podruja
zapoinju u vreme propadanja srednjovekovne
srpske drave. Despot Brankovi dobio je od
ugarskih vladara posede u Sremu i junoj
Ugarskoj, da bi pomagao u odbrani od
Osmanlija. On je na te posede prvi planski
naseljavao podanike s okupiranog prostora
june Srbije. Oni tu ostaju i nakon to su
Osmanlije zauzele Srem, te kao martolosi,

zajedno s Osmanlijama, vladaju bakim i sremskim gradovima.
Austrija je krajem XVII i u XVIII veku ratovala protiv Turske uglavnom na teritoriji
Srbije. U tim ratovima Srbi su pomagali austrijsku vojsku, smatrajui i to jednim od naina da
se i sami oslobode turskog ropstva i stvore
nezavisnu dravu. Oni su uestvovali u austroturskom ratu od 1683. do 1699. godine, a kada
se Austrija zbog situacije na zapadu morala
povui, dolo je do Velike seobe Srba.
Nakon osloboenja od Turaka, na ta podruja stie, u selidbama Srba pod patrijarhom
Arsenijem arnojeviem, mnogo Srba s prostora Srbije.
Naredna naseljavanja vezana su za kolonizaciju solunaca posle 1918. godine.
Nakon 1945. godine, u tzv. vlakovima bez
voznoga reda, uglavnom se sele Srbi iz
pasivnih krajeva na posede u Bakoj i
istonom Sremu, s kojih su prethodno proterane autohtone zajednice Maara i Nemaca.
***
133
KOLIKO SE POZNAJEMO
GRADOVI
NOVI SAD
(NOVI SAD / JVIDK / NOV SAD)
Temelji dananjeg grada postavljeni su krajem XVII veka, kada je na levoj obali Dunava,
preko puta Petrovaradinske tvrave, podignuto utvrenje, mostobran, vojniko-zanatlijsko
naselje Srba graniara, koje je najpre nazvano
Racko selo, zatim Racki grad, a potom
Petovaradinski anac.
Zahvaljujui mnogim trgovcima i zanatlijama, koji su se s vremenom naseljavali na ovo
podruje, kao i povoljnom geografskom poloaju, ovo naselje je veoma brzo postalo vojniki, privredni i kulturni centar Srba. Nakon
1716. godine naselie ga Nemci iz Bavarske i
Austrije, a od 1739. godine Grci, Jevreji,
Jermeni i drugi narodi. Ukazom carice Marije
Terezije od 1. Februara 1748. godine,
Petrovaradinski anac postaje slobodni kraljevski grad, sa svopstvenim peatom i grbom.
Od tada se naziva Neoplanta, Neusatz i
Ujvidk, a Srbi su ove nazive preveli kao Novi
Sad.
Grad se ubrzano razvijao u svakom pogledu,
a pravi procvat doiveo je u drugoj polovini
XIX veka, pa je s razlogom esto nazivan
Srpskom Atinom ili Rackim Parizom. Pored
niza manufakturnih zanatskih radionica,
trgovinskih radnji, gostionica i kafana, Novi
Sad je jo od 1770. godine imao svilaru i dve
pivare, fabriku tekstila (1846), prvi parni mlin
(1855), crepanu (1847), siretanu, fabriku
poljoprivrednih maina. Prvi putniki voz iz
Subotice stigao je u Novi Sad 5. marta 1883.
godine. Iste godine izgraen je i elezniki
most preko Dunava. Elektrina centrala
izgraena je 1910. godine, elektrini tramvaj je
prvi put proao gradom 1911, a autobuski saobraaj uveden je 1930. godine.
Privredni razvoj grada, dao je poetni impuls
razvoju graanstva koje je postalo nosilac
celokupnog duhovnog i kulturnog razvoja. U
Novom Sadu se grade velelepne privatne
kue, ali i javni objekti koji i danas ukraavaju
staro jezgro grada. Pravi arhitektonski dragulji
koji krase dananji Trg Sobode su Gradska
kua podignuta 1894, prema projektu arhitekte era Molnara i rimokatolika crkva
Sveto Ime Marijino (1896), prema projektu
134
istog arhitekte. Meu brojne znaajne graevine podignute u XIX i u prvim decenijama XX
veka svrstavaju se: zgrada Sudske palate, koju
je projektovao arhitekta ula Vagner (18981900), zgrada Centralnog kreditnog zavoda
(1896), zgrada Srpske gimnazije (1900) i
Vladianski dvor (1901). Sve tri zgrade graene su prema projektu arhitekte Vladimira
Nikolia. Izuzetno znaajna je i zgrada u kojoj
je danas smetena Matica srpska, graena
prema projektu Momila Tapavice (1912), a
inae je zadubina dobrotvorke Marije
Trandafi l. Staro jezgro grada krasi i zgrada
Platoneuma iz XVIII veka (zadubina vladike
Platona Atanackovia), a od graevina
nastalih u XX veku svakako je najmonumentalnija zgrada Dunavske banovine (Bela banovina
ili Baka pogaa), graena izmeu 1936. i
1939, po projektu Dragie Braovana. Od
sakralnih objekata, najstarija pravoslavna
bogomolja u Novom Sadu je Nikolajevska
crkva (pominje se ve 1730), zatim Jermenska
(1746), koja je poruena 1965, Saborna crkva
sv. ora iz XVIII veka, Uspenska (1765-1774),
Almaka crkva (1797-1808), grkokatolika
(1822) i sinagoga (1909).
Privredni procvat uticao je i na bri razvoj
prosvete i drutvenog ivota grada. Tako e u
Novom Sadu biti osnovana Srpska pravoslavna
gimnazija (1810), Srpska itaonica (1845),
Srpsko narodno pozorite (1861), a tokom
ezdesetih godina XIX veka u gradu aktivno
rade mnogobrojna kulturna drutva i druge
drutvene organizacije pripadnika svih naroda
na ovom prostoru.
Petrovaradinska tvrava
Sa desne strane Dunava podignuta je
Petrovaradinska tvrava u periodu od 1692. do
1780. godine, po fortifi kacijskom sistemu francuskog vojnog arhitekte markiza Sebastijana
Vobana. Zbog viestrukog znaaja, nazvana je
Gibraltar na Dunavu.
Povoljan poloaj stene na kojoj je tvrava,
prepoznali su mnogi narodi koji su se na ovom
podruju smenjivali tokom dugog civilizacijskog razvoja (Kelti, Rimljani, Vizantijci, Maari, Srbi, Turci) gradili su tu svoja utvrenja,
o emu svedoe arheoloki nalazi koji potiu
ak iz mlaeg kamenog doba. Izgradnju ovog
vojnog kolosa zapoeo je austrijski car Leopold I, a zavrio je car Josif II. Prvi plan gradnje dao je inenjerski pukovnik Kajzerfeld, a
drugi, geograf i arhitekta grof Luii Ferdinand Marsilji (Luigi Ferdinand Marsigli).
GRADOVI
Prva posada iz 1702. godine bila je sainjena

od ete maarskih husara i odreda srpskih
hajduka.
U Prvom i Drugom svetskom ratu bila je
vojni garnizon, a od 1951. godine postaje civilni objekat koji se i danas koristi za kulturne,
umetnike, turistike iugostiteljske svrhe.
SOMBOR
(SOMBOR / SOMBOR / ZOMBOR /
ZOMBOR)
Nalazi se u severozapadnom delu Vojvodine, na Velikom kanalu Bezdan-Beej i na
vodoraskru kanala Dunav-Tisa-Dunav.
Nastao je izmeu XII i XIII veka, na jednom od
ostrva u spletu movara reke Mostonge.
Osnovao ga je jedan od ugarskih kraljeva
(pretpostavlja se da je to bio kralj Itvan, sin
Bele IV) i da najverovatnije od tada nosi naziv
Sent Mihalj. Od XIV veka nalazi se u posedu
plemike porodice Cobor. Ugarski kralj
Matija Korvin dozvolio je ovoj porodici da
1469. godine podigne utvrenje radi zatite od
Turaka, ali su ga Turci ipak osvojili 1541.
godine. Tadanje naselje, od 1543. godine poznato pod nazivom Sombor, pripalo je budimskom vilajetu i nalazilo se pod turskom vlau
sve do 1687, kada je ulo u sastav Habzburke
monarhije. Sombor je imao status vojnike
varoi od 1717. do 1745. godine, kada je razvojaen i stavljen pod upanijsku vlast. Povelju
slobodnog kraljevskog grada stekao je 1749, a
sredite Bako-Bodroke upanije postao
je1786. godine.
Stanovnitvo Sombora inili su Bunjevci,
Maari, Nemci, Srbi i Jevreji. Jedna od
osnovnih privrednih grana u gradu bila je
zemljoradnja, ali su nakon 1749. godine
stvoreni bolji uslovi i za razvoj zanatstva i
trgovine. Tako e tridesetih godina XIX veka u
Somboru raditi pivara, tekstilna tvornica, mlinovi i niz manufakturnih zanatskih radionica.
elezniku vezu sa Segedinom grad je dobio
1869. godine, a elektrinu centralu 1905.
godine. Ve krajem XIX veka, intenzivno je
sprovoeno ozelenjavanje Sombora, po kome
je on, pored uvenih fi jakera, prepoznatljiv i
danas. Svojevrsno obeleje grada su svakako i
pojedine znaajne graevine kao to su upni
dvor (1743), rimokatolika crkva Svetog trojstva (1763), srpska Velika saborna crkva posveena Jovanu Pretei (1790), upanijska zgrada
(izgraena 1808, a dananji izgled dobila je
1882) u kojoj se uva poznata slika Ferenca

Ajzenhuta Bitka kod Sente. Gradska kua sazidana je na mestu nekadanjeg katela grofa
Jovana Brankovia (1842).
Sombor je jo od XVIII veka poznat po
veoma razvijenom kolstvu. Ve 1759. godine
u gradu je radila etvororazredna kola srednjokolskog tipa, koju je osnovala srpska
pravoslavna crkvena optina. Od 1763. godine
Gramatikalna kola, na srpskom i grkom
jeziku osnovana je 1767. godine, a od 1778.
godine radi uiteljska kola Norma, koju je
osnovao Avram Mrazovi. U Sombor je 1816.
godine iz Sentandreje preseljena Srpska
uiteljska kola-preparandija.
Drutveni ivot u Somboru bio je dosta
razvijen ve poetkom XIX veka. Jedna od
najstarijih maarskih kasina osnovana je upravo u Somboru (1844), a godinu dana kasnije
poela je sa radom i prva srpska itaonica.
Narodno pozorite u Somboru osnovano je
1882. godine.
Iz ovog ivopisnog bakog grada potiu
mnoge znaajne linosti iz javnog, kulturnog i
politikog ivota. Meu njima su knjievnik
Veljko Petrovi i slikar Milan Konjovi.
SUBOTICA
(SUBOTICA / SUBOTICA / SZABADKA)
Stari panonski grad, kroz istoriju poznat kao
najvee selo Evrope, danas je vaan privredni i
kulturni centar, raskrsnica iz koje se ravaju
pruge u sedam pravaca, a drumski saobraaj
se ukrta iz pet pravaca.U pisanim dokumentima prvi put se pominje 1391. godine pod
nazivom Zabatka, a pretpostavlja se da je kao
utvrenje podigao ugarski kralj Bela IV
poetkom XIII veka. Od 1439. godine naselje
se nalazilo u posedu Janoa Hunjadija. Od
tada je grad promenio vie feudalnih gospodara, a poslednji, pre pada pod tursku vlast
(1541), bili su iz porodice Terek (Trk).
Nakon osloboenja od Turaka (1686),
Suboticu naseljavaju Bunjevci i Srbi, a sredinom XVIII veka Maari, Nemci, Slovaci,
Jevreji... Grad je 1743. godine dobio status
privilegovanog trgovita i naziv Szent Maria, a
od 1779. godine status slobodnog kraljevskog
grada i novi naziv - Maria Theresiopolis. Od
1845. godine grad ima dananji naziv Subotica
(Szabadka).
Po broju stanovnika Subotica je bila jedan
od najveih gradova u Ugarskoj. Od druge
135
KOLIKO SE POZNAJEMO
polovine XIX do poetka XX veka bila je na

treem mestu u Ugarskoj, odmah posle
Budimpete i Segedina. Pored znatno razvijenog zanatsva, u Subotici se poslednjih
decenija XIX veka javljaju i prvi oblici moderne
industrije. Bila je to ciglana koju je osnovao
Titus Makovi (1879), fabrika piritusa
(1880), livnica, fabnrika soda-vode, eira, fabrika vetakih ubriva (1906)... U Subotici je
od 1869. godine uveden elezniki saobraaj, a
1887. Godine izgraena je moderna eleznika
stanica. Prvi tramvaj proao je od grada do
Palia 1896. godine.
Tokom intenzivnog razvoja grada u XIX i
poetkom XX veka, u Subotici je podignuto
nekoliko desetina impozantnih zdanja. Meu
njima svakako dominira secesijska palata
arhitekte Ferenca Rajhla (1904), Gimnazija i
Nacionalna kasina (danas: Gradska biblioteka), dela istog arhitekte. Jedna od najstarijih
graevina je srpska pravoslavna crkva (1725).
Prvi hotel u gradu i zgrada pozorita nalazili su
se u monumentalnom objektu podignutom
1853/54. godine. Naroiti znaaj ima rimokatolika katedrala sv. Terezije Avilske (1797).
Od 1902. godine subotiki Jevreji imaju svoju
sinagogu, graenu u secesijskom stilu.
U Subotici je radila jedna od najstarijih gimnazija u Vojvodini, koja nastavlja tradiciju srednje kole osnovane 1747. godine. U njoj je
osnovana i prva visokoobrazovna ustanova
Pravni fakultet (1920).
Poseban znaaj, kako za privredu, tako i za
kulturu grada, oduvek je imalo Paliko jezero,
koje se nalazi u neposrednoj blizini grada.
PANEVO
(PANÊVO / PANCSOVA)
Panevo se nalazi u junom Banatu, na obali
reke Tami i jedan je od najveih gradova u
Vojvodini. Brojni arheoloki lokaliteti u njegovoj uoj okolini svedoe o dugoj prolosti
ovog naselja. Na mestu dananjeg Paneva
iveli su: Daani, Sarmati, Jazigi i Rimljani.
Nakon Velike seobe naroda tu se naseljavaju
Gepidi, Avari i Sloveni, a od X veka Maari i
Srbi. Tada poinje formiranje dananjeg naselja koje se za vreme Arpadovia zvalo Panuka,
a kasnije se u nekim dokumentima i zapisima
putopisaca pominje kao Panucea, Panoa,
Panel, Panzova, Pajova i omva. Pod dana-
136
njim nazivom prvi put se pominje poetkom

XVIII veka.
Panevo je palo pod tursku vlast 1552.
godine i bilo je u sastavu Temivarskog
sandaka sve do 1716. godine, kada ga osvaja
austrijski grof Klaudije Florimund Mersi.
To je istovremeno bio i kraj turske vladavine u
Banatu, koji od tada ulazi u sastav Habzburke
monarhije. U to vreme Srbi iz okoline Temivara naseljavaju se u Panevo i osnivaju
sadanju Gornju varo, a istovremeno dolaze i
Nemci, koji formiraju Donju varo. Za vreme
Vojne granice, Panevo je bilo sredite
Dvanaestog nemako-banatskog graniarskog
puka, sve do 1871. godine, kada je pripojeno
Ugarskoj i ulo u sastav Torontalske upanije.
Status slobodnog graniarskog komuniteta
dobilo je 1794. godine. Bio je to period privrednog razvoja grada o emu svedoi i podatak
da je ve 1722. godine tu osnovano najstarije
industrijsko preduzee u Vojvodini - pivara
(kasnije poznata kao Vajfertova pivara).
Panevo je ve u XVIII veku bilo napredna
varo, ali je pravi privredni procvat dostiglo tek
u XIX veku. Tada se ubrzano razvija industrija,
kako prehrambena (klanica (1838, uljara 1846,
prvi parni mlin 1843), tako i industrija graevinskog materijala (livnica, fabrika skroba...)
Plovidba Dunavom imala je znaajnu ulogu u
privrednom razvoju grada. Prva plovidbena
linija od Paneva do Zemuna otvorena je 1850.
godine. Prva eljeznika pruga povezivala je
grad sa Bekerekom (1894), a od 1896. godine
i sa Vrcem. Iste godine postavljena je i prva
telefonska centrala, dok je telegrafska stanica
u Panevu radila jo od 1860. godine. Krajem
XIX veka grad je imao nekoliko brodskih saobraajnih preduzea.
Panevo je postalo privredni i kulturni centar junog Banata. Grade se reprezentativni
privatni i javni objekti u neoklasicistikom i
neobaroknom stilu koji i danas krase staro jezgro ovog grada. Izuzetnog kulturnoistorijskog znaaja je svakako Preobraenska crkva
(1878) graena prema projektu Svetozara
Ivakovia. Ikonostas crkve oslikao je Uro
Predi (1911), dok su kompozicije na svodu i
zidovima delo Stevana Aleksia. U ovom
gradu nalazi se i Uspenska crkva, iji je ikonostas delo brae Jania iz Arada, dok je ikone
slikao Konstantil Danil. Nedaleko od Paneva je i manastir Vojlovica, koji je po predanju
podignut 1383. godine.
GRADOVI
Privredni razvoj grada omoguio je bri

razvoj prosvete i bogat drutveni ivot. Srpsko
pevako drutvo, osnovano 1839. godine, bilo je
nosilac mnogih kulturnih sadraja u gradu.
Horovoa drutva Nikola urkovi organizovao je prvo diletantsko pozorino drutvo.
Znaajna linost za kulturni razvoj grada
svakako je pesnik i prota Vasa ivkovi. U
Panevu je u to vreme radilo nekoliko kola
(Matematika, Povtorna i Dravna muka graanska kola), a Jovan Popovi pokree i poznati list Panevac (1869). Pored spomenutih
linosti vezanih za istoriju Paneva trebalo bi
da spomenemo pesnika Milana urina i
komprzitora Petra Kranevia.
ZRENJANIN
(ZREWANIN / NAGYBECSKEREK /
ZREANIN / ZRENIANIN)
Najstariji pisani podaci o istoriji ovog grada
potiu iz prvih decenija XIV veka, kada je malo
selo Bekerek bilo naseljeno Srbima i
Maarima. Kao varo prvi put se pominje
1422. godine. Tokom XV veka naselje je bilo u
posedu Maara i srpskih despota. Tada je
izgraena i Bekereka tvrava. Pod turskom
vlau bio je od 1551. do 1718. godine. U to
vreme grad se sastojao iz dva posebna naselja
- varoi Bekereka i sela Gradne Ulice. U novijoj istoriji zvanini nazivi ovog naselja bili su:
Grossbecskerek, Nagybecskerek ili Veliki
Bekerek. Od 1935. godine nosio je naziv
Petrovgrad (po kralju Petru I Karaoreviu), a od 1946. godine Zrenjanin (po narodnom heroju arku Zrenjaninu).
Nakon osloboenja od turske vlasti Banat je
stavljen pod upravu Bekog dvora. Opustoenu zemlju naselili su Srbi i Nemci, a neto
kasnije i Rumuni, Italijani, Francuzi i panci,
koji su ovaj grad nazvali Novom Barselonom.
Status slobodnog kraljevskog grada dobio je
1778, a od naredne godine Bekerek je postao
sredite Torontalske upanije. Tokom XVIII
veka razvija se u jak privredni centar. Prva
pivara u gradu osnovana je 1745. godine, a krajem XIX veka Bekerek je imao mnogo industrijskih preduzea: Pivara Lazara Dunerskog,
Srpska fabrika tepiha Lazar Dunerski, Tvornica i rafi nerija piritusa, nekoliko parnih mlinova, tri ciglane itd. Veoma znaajno za grad
bilo je podizanje elektrine centrale (1896).
Krajem XIX veka u Bekereku je podignuto
nekoliko znaajnih graevina. Gradska kua
izgraena je 1820. godine prema projektu

Josifa Fiera, a dananji neobarokni izgled
dobila je zahvaljujui arhitektama uli
Portou (Prtos Gyula) i Edenu Lehneru
(Lechner dn). Rimokatolika katedrala
izgraena je 1868. godine u neoromantinom
stilu prema projektu Stevana orevia.
Zgradu Trgovake akademije Bekerek je
dobio 1892, a Narodnog muzeja 1893. godine.
Prepoznatljiv ambijent grada ine: Mali most
(1904), zgrada suda na obali Begeja (1908),
podignuta prema projektu andora Ajnera i
Markusa Rimera, reformatska crkva (1891)
u gotskom stilu, delo arhitekte Zaboreckog,
Uspenska crkva (1746) i Vavedenski hram ili
Gradnulika crkva (1777). Pored navedenih
graevina, grad je imao itav niz ureenih
kupalita, a od 1854. godine ima i plivaku
kolu Leopolda Rozenfelda. Od 1877. godine
svojevrsno obeleje grada je Veliki most, poznat kao Ajfelova uprija (opevan u pesmi etir
konja debela).
Kao grad, koji je posle Temivara imao
najvei broj stanovnika u Tamikom Banatu,
Veliki Bekerek se brzo razvijao u oblasti
prosvete i obrazovanja. Pored osnovnih kola
imao je ensku etvororazrednu viu narodnu
kolu (1880), Muku graansku kolu (1890),
Dravnu relnu gimnaziju (1846), kao i nekoliko strunih kola. Drutveni ivot grada bio
je razvijen ve prvih decenija XIX veka o emu
svedoi i podatak da je ve 1833. godine osnovana maarska kasina, prva na ovim prostorima. Prva amaterska pozorina predstava
prikazana je 1788. godine, a zgrada pozorita
podignuta je 1839. godine. Prvi javni koncert u
gradu odran je 1867. godine.
Meu znaajnim linostima vezanih za kulturnu istoriju grada nalaze se knjievnici
Aleksandar Sandi, Todor Manojlovi,
Vladimir Kolarov Koa i drugi.
VRAC
(VR[AC / VRAC / VERSEC / VRSE)
Stari banatski grad karakteristian je po svojoj ivopisnoj okolini, vinogorju i kulturnim
znamenitostima. Nalazi se u podnoju Vrakih planina, nedaleko od Deliblatske peare.
Bogata arheoloka nalazita na irem podruju
grada svedoe o prisustvu mnogih naroda koji
su se tokom vekova smenjivali na mestu
dananjeg naselja: Kelti, Daani, Rimljani,
Sarmati, Avari, a u IX veku Sloveni. Dananje
137
KOLIKO SE POZNAJEMO
naselje nastalo je poetkom XV veka od kada

potiu i prvi zapisi. Ugarski kralj igmund
pominje ga kao Podvrac (mesto pod vrhom).
Staro naselje podignuto je u podnoju brda
Kula, na kojem je najverovatnije despot ura
Brankovi podigao tvravu, nakon prvog
pada Smedereva (1439). Od nje je danas sauvana samo jedna kula, koja predstavlja simbol
grada i zbog koje je Vrac dugo bio poznat kao
grad pod Kulom. Grad je bio pod turskom
vlau od 1552. do 1717. godine, kada je uao
u sastav Tamikog Banata. Sredite Vrakog
distrikta postao je 1718. godine. Od tada se
menja i etnika slika grada; kolonizuju se
Nemci, a masovno ga naseljavaju i Rumuni.
Formirani su srpski i nemaki deo grada, koji
su 1794. godine spojeni u jednu administrativnu celinu.
Status slobodnog kraljevskog grada Vrac je
dobio 1817. godine, od kada poinje njegov
ubrzani privredni razvoj. Ipak, razvoj je bio
znatno intenzivniji tek u drugoj polovini XVIII
i poetkom XIX veka. Tada su najrazvijenije
privredne grane bile zanatstvo, trgovina, vinogradarstvo, ratarstvo i stoarstvo. Krajem XIX
veka vrako stanovnitvo se najvie bavilo
vinogradarstvom (oko 60% stanovnitva), a
vrako vinogorje bilo je u to vreme najprostranije u Evropi. Zanatstvo je u ovom gradu
bilo znatno zastupljeno jo u srednjem veku,
ali je najvei zamah u razvoju vrakih zanata
nastupio posle 1817. godine. Tada je grad imao
13 esnafa i preko 6o raznih zanata, a 1880.
godine zabeleena je 1.161 zanatska radionica.
Zaeci industrije javljaju se ve u XVIII veku.
Osniva se industrija svile (tridesetih godina
XVIII veka), piva (1742), mlinarska industrija,
fabrike sireta, piritusa i estokih pia. U drugoj polovini XIX veka nastaje nekoliko desetina fabrika i radionica tekstilne, prehrambene,
hemijske, metalne, drvne industrije, itd.
Privredni razvoj Vrca ubrzao je urbanizaciju grada i razvoj graditeljstva. Najstarija kua u
gradu poznata kao Stara apoteka (Apoteka na
stepenicama), izgraena je polovinom XVIII
veka, kao i barokna zgrada Dva pitolja.
Vladianski dvor je 1759. godine podigao vladika Jovan orevi. U njemu je smetena
zbirka portreta i ikona, dela Teodora Krauna, Jakova Orfelina, Teodora Ilia eljara, Arse Teodorovia. Saborna crkva posveena sv. Nikoli izgraena je 1785. Godine u
baroknom stilu. U njoj su ikone koje je radio
Nikola Nekovi, kao i dve slike Paje Jovanovia. Od sakralnih objekata znaajna je i
rimokatolika crkva sv. Gerharda (1860-1863).
138
Kulturni razvoj Vrca odvijao se u skladu sa

privrednim razvitkom grada i procesom nastanka graanstva u njemu. Ovaj grad ima dugu
tradiciju u razvoju prosvete i obrazovanja. Prva
latinska gimnazija-gramatikalna kola poela
je sa radom 1790. godine, a 1868. godine osnovana je realna gimnazija. Uiteljska kola radila je u periodu od 1852. do 1871. godine, a od
1859. godine muzika skola. Ve pedesetih
godina XIX veka zabeleena su brojna gostovanja raznih diletantskih pozorinih trupa iz
svih delova Habzburke monarhije, a u drugoj
polovini XIX veka u gradu je radilo mnogo kulturnih drutava, itaonica i raznih drutvenih
organizacija pripadnika svih naroda koji su
iveli u ovom gradu.
Iz Vrca potiu mnogi kulturni i javni radnici, a meu njima su slikar Paja Jovanovi i
pisac i dramaturg Jovan Sterija Popovi.
KIKINDA
(KIKINDA / NAGYKIKINDA)
Kikinda je najvei grad severnog Banata.
Brojni arheoloki nalazi svedoe o prisustvu
drevnih civilizacija nekoliko naroda na prostoru grada i njegove ue okoline.
Pod nazivom Na Kekenj Kikinda se prvi
put pominje 1423. godine kao posed ugarskog
vladara Zigmunda. Kasnije je promenila nekoliko gospodara, a jedno vreme je bila u posedu
srpskog despota ora Brankovia. Pod
turskom vlau je od 1551. do 1716. godine.
Ukidanjem Potisko-Pomorike vojne granice
srpsko stanovnitvo iz Semlaka, Nadlaka i
anada 1751. godine naselilo je prostor
dananje Kikinde, koji je tada bio pusta
barutina. Pored Srba, naseljavaju se Nemci,
Maari i Jevreji. Uporni Kikinani uspeli su da
se izbore za svoj privilegovani status, osnivanjem Velikokikindskog ditrikta (17741876),
koji je nakon ukidanja, prikljuen Torontalskoj
upaniji sa seditem u Velikom Bekereku.
Za slobodnu kraljevsku varo Kikinda je
proglaena 1893. godine. Poeci industrije u
gradu datiraju iz druge polovine XIX veka, a
njeno stanovnitvo se u to vreme, pre svega
bavilo poljoprivredom (oko 80%). U gradu je
otvorena ciglana Mesaro (1864), i ciglana Bon
(1867). One ine osnovicu budue industrije
graevinskog materijala Toza Markovi. U to
vreme osnivaju se i prvi mlinovi (prvi je poeo
sa radom 1869), sedamdesetih godina XIX
veka otvorena je radionica za preradu
GRADOVI
uljaolajnica. Krajem XIX veka podignuta je

Fabrika leda, a poetkom XX veka poinju da
rade fabrika skroba (1905), sireta (1909), za
izradu pei (1911) i dve fabrike nametaja.
Elektrina centrala izgraena je 1906. godine.
Od znamenitih arhitektonskih ostvarenja u
Kikindi znaajno je spomenuti pravoslavnu
crkvu, iji je ikonostats oslikao krajem XVIII
veka Teodor Ili eljar, zgradu Magistrata
Distrikta velikokikindskog (1836-1839) i suvau
(Pferde Mhle, sagraena 1897), koja je danas
jedina sauvana suvaa u Vojvodini.
Kulturno-prosvetni ivot u Kikindi intenzivno se razvijao od etrdesetih godina XIX
veka. Osnivaju se kulturna drutva, itaonice,
javljaju se zaeci pozorine delatnosti. Naroito aktivno bilo je Drutvo za negovanje muzike Gusle (1878), koje je davalo snaan impuls
celokupnom kulturnom ivotu grada i aktivno
je saraivalo sa tamonjim maarskim pevakim drutvom Dalarda i nemakim Cecilija.
Od 1781. do 1851. godine u gradu je radila latinska kola, od 1858. do 1869. godine realka,
da bi 1877. godine bila otvorena prva srednja
kola - gimnazija. Prva srpska itaonica u Kikindi osnovana je 1845. godine U ovom gradu
snimljena je fi lmska reportaa sa velianstvenog predizbornog mitinga kikindskog kandidata Mihajla Polita - Desania (1914).
SREMSKA MITROVICA
(SREMSKA MITROVICA /
SRIMSKA MITROVICA)
Sremska Mitrovica nalazi se na levoj obali
Save i jedan je od najstarijih gradova u Evropi,
sa istorijom dugom 7000. godina. Najpre je
bila ilirskokeltski oppidum od drveta, zatim
antiki grad i prestonica careva, a kasnije srednjovekovna varo, turska palanka, pukovsko
graniarsko mesto, zanatsko-trgovaki grad i
najzad, moderan srednjoevropski industrijski
grad.
Na prelazu izmeu dve ere nazivala se
Sirmijum, a od XIII veka Civitas sancti
Demetri (Grad sv. Dimitrija). Za vreme vladavine rimskog cara Dioklecijana, Mitrovica
je od 293. godine bila jedna od prestonica
Rimskog carstva. Zato su u tom gradu bili
izgraeni: forum, amfi teatar, hramovi i vile,
hipodrom, nekoliko kupatila. Gotovo u pot-
punosti su ga unitili Huni (441), a zatim Avari

i Sloveni (582).
Od 1180. godine Mitrovica je pod ugarskom,
a od 1529. godine, pod turskom vlau. U sastav Habzburke monarhije ula je 1718.
godine. Od sredine XVIII veka Mitrovica je
sredite IX petrovaradinskog graniarskog
puka. Status slobodnog graniarskog komuniteta dobila je 1763. godine. Od tada poinje
njen bri ekonomski razvoj, to je dovelo do
promene socijalne i etnike slike grada; doseljava se vei broj Hrvata, Maara, Rusina,
Nemaca, Jevreja.
Do breg privrednog razvoja grada dolazi u
drugoj polovini XIX veka, a zapisi iz 1888.
godine govore da je u Mitrovici radilo 108
trgovina razliitom robom. Posebno su bile
poznate manufakturne radnje najboljeg tekstila. U to vreme bili su poznati i mitrovaki vaari koji su se odravali pet puta godinje, na
odreene crkvene praznike. Industrija se
razvijala prilino sporo. Najstarije preduzee u
gradu bila je pivara (1830). Prva pilana radila je
od 1891. godine, a prva parna pilana Franc
Gamirek osnovana je 1899. godine. Od 1909.
godine u gradu postoji i fabrika nametaja.
Najvea istorijska znamenitost grada su
svakako arheoloka nalazita. Meu njima je
Kalvarija, na kojoj su tragovi najstarijeg naselja na teritoriji grada, zatim ostaci rimskog
vodovoda, monumentalna antika palata,
Antika ulica sa nizom trgovakih radnji i
radionica, Antiko kupatilo, Zgrada antike
itnice... Obilje pronaenog arheolokog materijala uva se u Muzeju Srema u Sremskoj
Mitrovici, koji brine i o lapidarijumu, smetenom u dvoritu zgrade Muzeja. Pored arheolokih lokaliteta, znaajno obeleje grada su
Glavni trg ili itna pijaca iz XVIII veka sa
reprezentativnim objektima meu kojima se
istiu: pravoslavna crkva sv. Stefana (1794),
rimokatolika crkva (1810), obe zidane u baroknom stilu, kao i zdanje Srpskog doma (1895),
iji je projektant arhitekta Vladimir Nikoli.
Mitrovica je u XIX veku imala razvijeno kolstvo. Postojale su dve nemake osnovne kole,
zatim Devojaka, Matematika, Srpska narodna kola i Maarska osnovna kola. Za vreme
Vojne granice, u gradu je bila najznaajnija nemaka via kola Oberul. Realna gimnazija
osnovana je 1838. godine.
Tokom XIX veka u gradu se osnivaju mnoga
pevaka drutva, dobrotvorna i zanatska udruenja, gostuju pozorine diletantske trupe...
139
KOLIKO SE POZNAJEMO
SREMSKI KARLOVCI
(SREMSKI KARLOVCI / SREMSKI
KARLOVCI)
Barokni gradi, na obroncima Fruke gore i
obali Dunava, bogate istorijske prolosti, prvi
put se pominje kao tvrava Karom ili Karon
(1308). Slovensko ime Karlovci prvi put je
zabeleeno 1533. godine. U srednjem veku naselje je pripadalo ugarskim plemikim porodicama, od kojih je najpoznatija porodica
Batori. Tvravu Karom sruili su Turci
(1521). Od tada, pa sve do kraja XVII veka,
Karlovci su pod turskom vlau. Prema najstarijem popisu iz 1702. godine, veinu stanovnitva inili su Srbi, ali bilo je Hrvata i
Nemaca. Ve u XVIII veku ovde je radilo 60
trgovaca i zanatlija, a njihov broj je u narednom veku znatno porastao. Jedna od
osnovnih delatnosti Karlovana bilo je
vinogradarstvo i po proizvodnji vina bili su poznati u Habzburkoj monarhiji. Status slobodnog graniarskog komuniteta stekli su
1753. godine.
Naziv ovog mesta vezan je za znaajne istorijske dogaaje koji su se odvijali u ovom delu
Evrope. Tako e Veliki beki rat (1683-1699),
voen izmeu Austrije i Turske, biti okonan
mirom 26. januara 1699. godine, koji je potpisan upravo u Karlovcima. Na mestu sklapanja mirovnog ugovora sagraena je 1817.
godine Kapela mira.
Od poetka XVIII veka, pa sve do 1918.
godine, Sremski Karlovci bili su verski i kulturni centar Srba u Vojvodini, a od 1713.
godine sedite srpske mitropolije. U ovoj
varoi osnovana je Prva srpska gimnazija
(1791), a potom i Bogoslovija (1794, druga u
pravoslavnom svetu). Naziv Karlovaca vezuje
se za jo jedan istorijski dogaaj, a to je Majska
skuptina 1848. godine, kada je proglaena
Srpska Vojvodina, Josif Rajai izabran za
patrijarha, a Karlovaka mitropolija podignuta
na nivo patrijarije. U Sremskim Karlovcima
odran je i Blagovetenski sabor (1861).
Barokni izgled, steen krajem XIX veka,
Sremski Karlovci sauvali su do danas. Glavne
znamenitosti ove varoi su: saborna pravoslavna crkva (1762) sa ikonostasom Jakova
Orfelina i Teodora Krauna (1780) i zidnim
slikama Paje Jovanovia, barokna esma od
crvenog kamena (poznata kao etri lava,
1799), Magistrat (1811) i Gimnazija (1891).
Najmonumentalnija graevina u Sremskim
Karlovcima je Patrijarijski dvor sa kapelom,
iji je ikonostas oslikao Uro Predi. Dvor je
140
izgraen 1894. godine, prema prtojektu

Vladimira Nikolia. Isti arhitekta projektovao je u Karlovcima Bogoslovski seminar
(1901), Crkveno-narodne fondove (1902),
Stefaneum (1903).
Iako mala varo, Karlovci su imali bogat kulturni i drutveni ivot ve u XVIII veku. Uitelj
Emanuel Kozainski je tu, sa uenicima
latinske kole, odrao prvu pozorinu predstavu na srpskom jeziku, Smrt cara Uroa V
(1736).
BELA CRKVA
(BELA CRKVA / BELA CRKVA/
FEHRTEMPLOM/ BISERICA ALB)
Naselje izmeu reka Dunava, Karaa i
zlatonosne reice Nere, na obroncima
Karpata, prvi put se pominje kao mesto u
Kraevskoj upaniji 1335. godine. Posle
osloboenja Banata od turske vlasti, grof
Klaudije Florimund Mersi osnovao je Belu
Crkvu 1717. godine kao gradsko naselje
Nemaca kolonista. Grad je dobio naziv po
staroj crkvici, koju su nali prvi doseljenici i
zvanino je nazvan Vajskirhen (Weiskirchen).
Pored Nemaca, stanovnitvo ovog naselja
inili su Srbi i Rumuni. Trgo-vina je u XVIII i
XIX veku bila u rukama Cincara, Srba i
Rumuna, dok se nemako stanovnitvo najvie
bavilo vinogradarstvom. Za vreme Vojne
granice, ovo mesto postalo je sedite Vlakoilirskog-pukovskog okruga. Status slobodnog
graniarskog komuniteta Bela Crkva je stekla
1777. godine. Iste godine tu je osnovana prva
streljaka druina u Vojvodini.
RUMA
(RUMA)
Ruma se nalazi u zapadnom delu sremske
ravnice i prvi put se pominje poetkom XIV
veka, kada je na manstirskom groblju izgraena kapela 1323. godine pod nazivom Aratorlo,
kasnije Arpatoro. Pod nazivom Ruma naselje
se prvi put pominje 1634. godine kada je bila
srpsko selo sa dva kneza. Tada je Ruma bila
pod turskom vlau i pretpostavlja se da je ime
orijentalnog porekla.
Nakon zavretka Austro-turskog rata 1699.
godine, Srem je podeljen na dva dela, pa je
Ruma ostala u turskom delu sve do 1718.
godine. Tek nakon Poarevakog mira, Ruma
GRADOVI
se nala pod vlau Habsburgovaca. Poetkom

XVIII veka ona je isto srpsko naselje. U
narednom periodu broj stanovnika raste doseljavanjem Srba i Nemaca. Sredinom XVIII
veka, kada poinje plansko naseljavanje
Nemaca po Sremu, u Rumu se doseljavaju 173
nemake porodice.
U XVIII veku baron Marko Pejaevi je na
mestu dananje Rume izgradio novo sedite
svog vlastelinstva. Poinje da se gradi novo
urbano naselje, koje 1747. godine dobija status
slobodnog trgovita. U toku XIX veka povea-
va se broj stanovnika koji se preteno bavio

poljoprivredom i zanatstvom.
U drugoj polovini XVIII veka Ruma je bila
varoica u kojoj je postojala privatna srpska
srednja kola, gimnazija, koja je radila od 1770.
do 1787. godine. U tom periodu radila je i franjevaka gimnazija, smetena u prvoj zgradi
na sprat u Rumi. U Rumi su tokom XVIII i XIX
veka podignuta tri pravoslavna hrama:
Nikolajevski (1758), Vaznesenski (1761) i Svih
svetih (1840).
***
141
KOLIKO SE POZNAJEMO
LINOSTI
nalazi u Somboru, najvea je slika istorijskog

anra u Vojvodini, a nastala je povodom
Milenijumske proslave 1896. godine.
1. Endre Adi (Ady Endre, 18771919) bio je

pesnik, liriar. Osnovnu kolu zavrio je u rodnom Ermindsentu (rdmindszent), dok je
gimnazijsko obrazovanje stekao u Nakarolju
(Nagykroly) i Zilahu. Dve godine je sluao
pravo u Debrecenu i Budimpeti, te se
zaposlio kao inovnik u sudu, a kasnije i u privatnoj advokatskoj kancelariji. Od 1899.
godine objavljuje poeziju, a paralelno radi u
mnogim novinskim redakcijama. Putuje po
evropskim zemljama. Na jednom od putovanja
1903. godine upoznaje Adelu Bril (Brll Adl)
Ledu, enu koja e odigrati znaajnu ulogu u
njegovom ivotu. Ureivao je napredni asopis
Njugat (Nyugat) 1908. godine. Nezaboravne
stihove objavio je u zbirci Nove pesme (j
versek) izdatoj 1906. godine. Umro je u
Budimpeti, gde je i sahranjen. Nekrolog
povodom njegove smrti napisao je i Milo
Crnjanski. Mnogi vojvoanski gradovi imaju
ulicu sa njegovim imenom.
3. MiroslavMika Anti (1932-1986) bio je

pesnik, prozni pisac, novinar, slikar, fi lmski
umetnik. U rodnom Mokrinu pohaao je
osnovnu kolu, a gimnaziju u Kikindi i
Panevu. Studije je zapoeo u Beogradu, a
najvei deo ivota proveo je u Novom Sadu.
Bio je novinar u listovima Panevac i Dnevnik
i urednik asopisa Ritam koji se bavio dezom
i zabavnom muzikom. U stalnom tragalatvu
za razliitim umetnikim formama, najvie je
ostao upamen kao pesnik: Ispriano za prolee, Plavo nebo, Nasmejani svet, Psovke
nenosti, Koncert za 1001 bubanj, Mit o ptici,
Plavi uperak, Horoskop, Prva ljubav, Garavi
sokak... samo su delovi njegovog opusa.
Zajedno sa Ferencom Feherom napisao je Boje
i rei na srpskom i maarskom jeziku, a sa
Janom Labatom izdao je dvojezinu antologiju
vojvoanske poezije Rovina spieva, Raspevana
ravnica. Dobitnik je dve Nevenove nagrade,
Goranove nagrade, Nagrade Sterijinog pozorja, Zlatne arene za fi lmski scenario, Nagrade
osloboenja Vojvodine, nosilac je Ordena
zasluga za narod i drugih priznanja.
2. Franc Ajzenhut (Eisenhut Ferencz,

18571903) slikar orijentalnih i istorijskih
tema u stilu akademskog realizma. Roen je u
Nemakoj Palaci (danas: Baka Palanka) kao
pripadnik tamnonjih podunavskih vaba.
Maternji jezik bio mu je nemaki, ali je teno
govorio maarski i srpski. Predstavlja umetnike koji su stvaralatvom i ivotom bili vezani
za vie nacija i drava i ija aktivnost se teko
sagledava zbog promena dravnih granica i
rasparavanja umetnikog korpusa. Dravljanin Austrougarske monarhije, radom i ivotom bio je razapet izmeu umetnikih centrara
(Budimpete i Minhena) i rodnog mesta.
Umetniko klovanje poeo je u Budimpeti, a
nastavio u Minhenu na Akademiji. Od 1883.
godine redovno putuje sa drugim umetnicima
u predele Azije i severne Afrike, gde crpi
inspiraciju za slike, koje dovrava u minhenskom ateljeu. Izlae u Budimpeti, Minhenu,
Parizu i Madridu, a radove uglavnom prodaje
u Engelskoj. Prvi veliki uspeh postie slikom
Smrt ul babe 1886. godine, za koju prvi meu
maarskim umetnicima dobija Veliku zlatnu
dravnu medalju. Neka od njegovih vanih
dela su: Narodno veselje u Kavkazu (nalazi se u
fondu Galerije Matice srpske u Novom Sadu),
Pred presudom i San (u Nacionalnoj galeriji u
Budimpeti). Slika Bitka kod Sente, koja se
142
4. Ivan Antunovi (18151888), kaloki

kanonik, naslovni biskup bosonski, jedan od
inicijatora zakasnelog preporoda meu
bakim Bunjevcima, publicista i prozni pisac.
Roen je u Kunbaji (dananja Maarska), u
plemikoj porodici koja je tada sudskim
sporom izgubila svoje posede. Osnovnu kolu
pohaao je u Aljmau, a gimnaziju u Subotici,
Kaloi, Peuju i Segedinu. Teologiju je studirao u Segedinu, Beu i Kaloi. Za svetenika je
zareen 1838. godine i od onda kree njegov
uspon u svetenikoj hijerarhiji, sve do 1859.
Godine kada je izabran za kanonika, te 1876.
godine kada ga je car imenovao naslovnim
biskupom bosonskim (tim inom je postao
lan Gornjeg doma Ugarskog sabora).
Publicistiku dellatnost poeo je 1870. godine
kada je objavljen prvi broj Bunjevakih i
okakih novina. Uspeh novina bio je manji
nego to je oekivao, te je 1872. godine prestao
da objavljuje politiki list, ali je nastavio sa
izdavanjem lista za kulturu Bunjevaka i okaka vila, koji je do tada izlazio kao dodatak novina. Razoaran neuspehom ovog projekta,
1875. godine prepustio je list Bunjevaka i
okaka vila Blau Modroiu, koji ga je
LINOSTI
objavljivao do 1876. godine. Kao svetenik bio

je snano vezan za katoliko shvatanje
prosvetiteljstva, to je se vidi u njegovim
knjievnim i piblicistikim radovima. Neki od
njegovih znaajnih radova su: pripovetka
Odmetnik (o ivotu Ignacija Martinovia),
romani u rukopisu Poslednji Gizdarev i Baria
Kitkovi, putopis Poune iskrice i pouni tekst
Slavjan. Kada je re o bunjevakom preporodu
najznaajnija je Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i okcih, u kojoj je pokuao
da napie narodnu istoriju. Umro je u Kaloi.
5. Jano Aranj (Arany Jnos, 18171882)
bio je maarski pesnik, pored andora Petefi
ja, najznaajniji predstavnik narodnjakog
pravca u maarskoj knjievnosti XIX veka.
Napisao je vie znaajnih dela, a meu njima
se posebno istie trilogija, ep o narodnom
junaku Miklou Toldiju: Toldi, Toldeijeva
ljubav, Toldijevo vee. Ovaj ep je na srpski jezik
preveo Jovan Jovanovi Zmaj (1858, 1870,
1896), kao i njegovo delo Otmu Muranjgrada
(1878). Pored ovih ostvarenja, Aranj je poznat
i po istorijskim baladama: Boji sud, Agneza,
Komianje, Kralj Ladislav V. Pisao je i pesme
iz narodnog ivota u kojima je opevao nostalgiju graanina za prirodom i jednostavnou.
6. Platon Atanackovi (17881867) bio je
episkop budimski (18391851) i baki
(18511867), pisac, politiki radnik i veliki
dobrotvor srpske prosvete. Roen je u
Somboru. Gimnaziju i bogosloviju zavrio je u
Karlovcima, a zatim je poloio uiteljski ispit.
U manastiru Kruedol zakaluerio se 1829.
godine, a deset godina kasnije postavljen je za
budimskog episkopa. Svoju apologiju pod
naslovom Analitika tampao je u Beu 1850.
godine. Bio je predsednik Matice srpske,
zatim poasni lan ruskog Obestva istorji i
drevnostej pri univerzitetu u Moskvi. Meu
najznaajnije njegove radove svrstavaju se:
Prinos rodoljubivih mislej na ertvenik narodnoga napretka, Dijetalne besjede i Povjest rezidencije episkopata budimskoga. Objavio je
mnogo udbenika o nauci o veri, jeziku srpskom i njemakom, matematici, pedagogiji i
katihetici...U borbi oko pravopisa bio je na
strani konzervativaca. Bio je osniva somborskog Platoneuma i profesor u srpskom
somborskom Pedagogijumu. Politiki rad
Atanackovia ogleda se u njegovoj knjizi
Dijetalne besjede iz 1845. godine u kojoj su
tampani njegovi govori sa zasedanja
Ugarskog sabora od 1837. do 1844. godine.
7. Endre Baji ilinski (BajcsyZsilinszky

Endre, 18661944) bio je maarski pravnik i
politiar. Poetkom tridesetih godina XX veka
poeo je sa iznoenjem stavova protiv tadanje
nemake politike. U knjizi Nacionalni radikalizam istie da je glavni cilj maarske
spoljne politike ostvarenje maarskosrpskohrvatskog pomirenja, kao i maarskosrpskohrvatske saradnje. Poetkom februara 1940.
godine boravio je u Beogradu na sastanku
ministara spoljnih poslova Balkana. Po nalogu
Pala Telekija (Teleki Pl), imao je zadatak da
ispita da li na jugoslovenskoj strani postoji
elja za maarskojugoslovenskim zbliavanjem. U knjizi Naa sudbina i mesto u Evropi
(1941) insistira na balkanskopodunavskoj
federaciji, tj. konfederaciji. Ve 11. aprila 1941.
godine upuuje protest Hortiju to je
Maarska napala Jugoslaviju. Raciju poetkom
1942. godine nazvao je pogronom. Hortiju je
pisao: U Maarskoj se odigralo, bez sudske presude, masovno klanje sa punom odgovornou
vojnika i andara, to je najneovenije i najnemaarskije masovno ubijanje, to je tako strahovita greka i takav potres maarskog pravnog
poretka protiv ega mora svaki estiti Maar da
digne glas. Decembra 1942. godine u maarskom parlamentu izneo je zahtev da se
vinovnici za raciju najstroe kazne. Nakon
dolaska na vlast Ferenca Salaija (Szlasi
Ferenc) u oktobru 1944. godine, ilinski je
uhapen i streljan 25. decembra 1944. godine.
8. Isidor Baji (18781915) bio je kompozitor, muziki pisac. Roen je u Kuli, gimnaziju je zavrio u Novom Sadu, a muziku
akademiju u Budimpeti 1901. godine. Kao
profesor gimnazije u Novom Sadu, 1909.
godine osnovao je muziku kolu koja i danas
nosi njegovo ime. Pokrenuo je Srpski muziki
list i utemeljio je notnu ediciju Srpska muzika
biblioteka. Inicijator je stvaranja Saveza srpskih pevakih drutava. Pisao je vokalnu
muziku, klavirske kompozicije, scensku
muziku, a naroitu panju posvetio je obradi
narodnih melodija. Objavio je i vie teorijskih
radova: Teorija notnog pevanja (1904), Klavir i
uenje klavira (1906), Nae crkveno pojanje
(1906). Najpoznatija dela su mu: opera Ivo od
Semberije, komadi sa pevanjem Seoska lola,
uuk Stana i druga. Blizak narodnom duhu,
Bajiev opus esto se poistoveuje sa narodnim pesmama, kao to je npr. sluaj s pesmom Jesen stie, dunjo moja.
143
KOLIKO SE POZNAJEMO
9. Joakim- Jaa Bakov (Yoakim - a

Bakov, 1906-1974) bio je profesor srpskog i
francuskog jezika, sportski radnik i pedagog,
sportista - atletiar. Bio je jugoslovenski rekorder u skoku s motkom vie od deset godina.
Od 1947. godine ostavlja zanimanje profesora i
do kraja ivota radi kao sportski pedagog i
trener, uglavnom u oblasti lake atletike i s tim
u vezi objavio je 36 knjiga. Pisao je i poeziju na
rusinskom jeziku.
10. Jon Balan (Ion Blan,19251976) bio je
profesor i knjievnik. Jedan od najznaajnijih
predstavnika rumunske knjievnosti u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata. Roen je u
Jablanci. Studije rumunskog jezika i knjievnosti zavrio je u Zrenjaninu, a na poetku
karijere radio je kao profesor rumunskog jezika u vrakoj Gimnaziji i Uiteljskoj koli.
Ipak, najvei doprinos dao je razvoju publicistike i knjievnosti. Urednik asopisa Radost
pionira (Bucuria pionierilor) postao je 1949.
godine, da bi zatim dui vremenski period
(1956-1976) bio odgovorni urednik asopisa
Svetlost (Lumina). Saraivao je sa svim publikacijama na rumunskom jeziku kod nas, zatim
u Analima Drutva za rumunski jezik. Bio je
jedan od osnivaa ovog drutva. Objavio je
zbirke pesama: Pesma moga sela, Brazde u prolee, Albu, Plamen u noi, Putevi i oblaci,
Ninalb. Izdavaka kua Libertatea objavila je
1979. godine njegova sabrana dela u tri knjige.
Preveo je mnoga knjievna dela jugoslovenskih naroda. Istovremeno, njegovi stihovi prevedeni su na druge jezike. Objavljivao je stihove i na stranicama asopisa iz Rumunije.
Dobitnik je brojnih nagrada za knjievnost i
publicistiku. Umro je 1976. godine u
Beogradu.
11. Marija Balan (Mria Blan, 19232008)
je slikarka naivnog slikarstva. Zavrila je tri
razreda osnovne kole u rodnom Uzdinu.
Meu osnivaima je uzdinske kole naivnog
slikarstva. Poznata je u zemlji i inostranstvu.
lan je Akademije tradicionalnih umetnosti
Rumunije od 1997. godine. Njeni radovi nalaze
se u Galeriji u Uzdinu, Muzeju naivne umetnosti u Jagodini, Muzeju naivne umetnosti iz
Yaena (panija), kao i u brojnim privatnim
kolekcijama u zemljama sa svih meridijana.
Izlagala je u Njujorku, Vaingtonu (1965),
Hagu, Beogradu, Napulju, Bolonji, Rimu
(1974), Modeni (1975), Madridu (1977),
Zagrebu (1981), Rakovici (1982), Vrcu,
144
Torku, Seleuu, Banatskom Novom Selu

(1962), Uzdinu, (1962, 1964, 1972, 1985, 1999).
Tokom etiri decenije naslikala je preko hiljadu slika na kojima prikazuje narodne obiaje,
pejzae i scene iz ivota seljaka. O Mariji Balan
i njenim radovima pisali su mnogi kritiari
umetnosti i snimljeni su dokumentarni filmovi
i TV reportae. Za svoj rad dobijala je strana
priznanja i diplome: Castello di Pietrassa
Caltanissetta (1973), Srebrna diploma i medalja Modena, diploma Piacenza, diploma na
IV Evropskom konkursu naivne umetnosti
Morges (1975), diploma na V Evropskom
meunarodnom konkursu naivne umetnosti
Morges (1976).
12. ore Balaevi (1953) je pop peva,
kompozitor, glumac, pesnik, prozni pisac...
Roeni Novosaanin, napustio je gimnaziju u
treem razredu, te je kolovanje okonao
vanredno. Upisao je studije geografi je, ali je
1977. godine pristupio akustiarskoj grupi
etva, sa kojom je snimio neobaveznu pesmicu
U razdeljak te ljubim, koja je postala veliki hit.
Naredne godine osnovao je grupu Rani mraz.
Neko vreme nastupao je sa Biljanom Krsti i
grupom Neoplanti, a od 1982. Godine zapoinje solo karijeru koja traje do dananjih dana.
Saradnici na njegovim albumima i mnogobrojnim koncertima bili su mnogi od najboljih
studijskih muziara iz cele Jugoslavije.
Beogradski Sava centar bio je njegov tradicionalni koncertni prostor, gde je uz dobru
svirku posetiocima nudio i svoje duhovite
komentare, koji su u sivilu devedesetih godina
XX veka dobijali kultni status. U periodu od
1982. do 2000. godine odrao je stotinu koncerata u Sava centru. U svojim pesmama isticao je ideju mira, tolerancije i laloki mirnog
poimanja stvarnosti. Neki od njegovih albuma
su: Odlazi cirkus, Pub, Celoveernji The Kid,
Bezdan, Panta rei, Tri posleratna druga, Jedan
od onih ivota, Na posletku... Dobitnik je
mnogih domaih nagrada (Oktobarska nagrada Novog Sada, Nagrada Todor Manojlovi,
Estradna nagrada Jugoslavije...), dok je od
stranih priznanja najznaajnije njegovo proglaenje za ambasadora dobre volje UNHCR-a.
13. Arpad G. Bala (Balzs G. rpd,
18871981) bio je istaknuti grafi ar meuratne vojvoanske umentike scene. Umetniko kolovanje zapoeo je u Baji, boravio je u
umetnikoj koloniji u Nabanji (Nagybnya),
da bi 1913. godine upisao Umetniku akademi-
LINOSTI
ju u Budimpei, koju je morao napustiti zbog

rata. Diplomirao je 1924. godine na Umetnikoj akademiji u Pragu, uz prepoznatljivi uticaj
kubizma. U Subotici postaje ilustrator subotikog dnevnog lista Bcsmegyei napl (Baki
dnevnik), a prelaskom u Beograd postaje
saradnik listova Vreme i Deije vreme. Sa
Zoltanom ukom (Csuka Zoltn) je 1927.
godine izradio preko 300 portreta tadanjih
politiara i drutvenih radnika, umetnika za
knjigu Vojvoanska galerija. Od 1926. godine
posveuje se kubo-ekspresionizmu i socijalnim temama, izrauje tematske grafi ke mape
sa La Travail, Dani nedelje, Jatagan Mala. Po
umetnikim dometima istie se ciklus ilustracija pesama maarskog pesnika Endrea
Adija (Ady Endre), nastao 1930. godine. Te
godine postaje lan grupe Oblik. Vredan deo
njegovog stvaralatva uva se u umetnikom
fondu Gradskog muzeja u Subotici.
14. Lujza Blaha (Blaha Lujza, 18501926)
bila je glumica. Roena je u Rimasombatu
(Rimaszombat) kao Ludovika Rajndl, u braku
glumice i ofi cira. Raspevana Lujza, kako su je
tada zvali, detinjstvo je provela sa putujuim
pozoritem. Sa sedam godina, dok jo nije
znala da pie i ita, bila je zvezda mnogih
pozorinih predstava. Kao udo od deteta, nastupala je u Nemakom narodnom pozoritu.
Mlada se udala za dirigenta vojnog orkestra
Blahu i ve sa 19 godina ostala udovica. U
Debrecinu 1866. godine potpisala je profesionalni ugovor, a 1870. godine prvi put nastupila u
Narodnom pozoritu u maarskoj prestonici,
gde e postati ljubimica publike. Dugo su se
pamtile njene uloge u predstavama: Prezatiena devojica u pozoritu u eru (Gyr)
(1863-5), Veridba pod lampom i arobna violina u subotikom pozoritu (1865), Riobradi
(1867) i Mara (1871) u Debrecinu, ui i
Deda u Narodnom pozoritu u Budimpeti
(1871). Prvi i poslednji put je stala pred
kamere u 73. godini ivota. Nakon humanitarnog koncerta za pomo ranjenicima iz
Srbije dobila je priznanje Natalija, poasni je i
doivotni lan Narodnog pozorita u Budimpeti, nosilac Zlatnog krsta Franje Josifa.
15. Jan Blazi (Jn Blazi17831836) bio je
prosvetni radnik. Bio je dete siromanih
graniara iz Stare Pazove, ali je kao vredan
uenik nastavio dalje kolovanje u preparandiji, u Banskoj javnici. Nakon zavretka kolovanja, doao je 1808. godine u Novi Vrbas i
poeo da radi kao privatni uitelj. Poto je nje-
gov rad postao poznat imao je sve vie uenika, to se 1822. Godine okonalo osnivanjem
gimnazije basremskog seniorata, koja je
kasnije prerasla u gimnaziju u Vrbasu. Umro
je u Kulpinu.
16. Zvonko Bogdan (1942) je peva narodnih pesama iz Vojvodine, kompozitor, pesnik,
slikar, dokej. Roeni Somborac, koji pripada
znatno irem prostoru nego to je podruje o
kome pevaju njegove pesme, prepoznatljiv je i
po svojim utivim i dentlmenskim manirima.
Peva vlastite i tradicionalne pesme, posebno
bunjevake, ali i maarske, srpske, rumunske... Njegove pesme nose mirise ravnice, prolih dana, boemskog ivota, Dunava; one pevaju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, enama... Najprepoznatljiviji je po pesmi Hej salai
na severu Bake, ali ga mnogi znaju i po pesmama: Ve odavno spremam svog mrkova, Govori
se da me vara, Kraj jezera jedna kua mala,
Neko sasvim trei, Jedan stari kontrabas...
17. Grof Georgije Brankovi (16451711)
bio je grof, diplomata i istoriar. Proglasio se
potomkom srpskih despota Brankovia. Uz
podrku vlakog vojvode erbana Kantakuzina i svedoanstva patrijarha Arsenija III
arnojevia, od austrijskog cara Lepolda I
dobio je baronsku, a 1688. godine i grofovsku
titulu. Beki dvor je oekivao da e preko
njega pridobiti Srbe na stranu Austrije u
Velikom ratu protiv Turaka (16831699). Zbog
planova o obnavljanju srpskog carstva,
izloenih u Memorandumu caru Leopoldu I,
austrijskom dvoru uinio se opasnim, pa je
1689. godine konfi niran u Be, a 1703. godine
u Heb, u ekoj, gde je i umro. U suanjstvu je
napisao Slaveno-serbske hronike, u kojima je
izloio istoriju Srba i roda Brankovia i na
kraju dao svoje memoare. Hronike su znaajno
uticale na srpsku istoriografi ju i srpsku
inteligenciju tokom XVIII veka.
18. Dragia Braovan (18871965) bio je
arhitekta. Roeni Vranin, zavrio je studije
arhitekture u Budimpeti 1912. godine. Do
1918. godine radio je u kancelariji Emila Torija
i Morica Poganja (Try EmilPogny Mricz)
u glavnom gradu Maarske, a od 1920. godine
u Beogradu otvara privatnu kancelariju
Arhitekte zajedno, sa Milanom Sekuliem. Do
1929. godine projektovao je u stilu eklektike,
nakon toga okrenuo se arhitekturi moderne,
da bi posle 1945. godine projektovao, kao i svi,
145
KOLIKO SE POZNAJEMO
u stilu socijalistikog realizma. Bio je dopisni

lan SANU, lan Britanskog kraljevskog instituta za arhitekturu.... Projektovao je zgradu
Izvrnog vea Vojvodine, tzv. Banovinu,
sagraenu 1939. godine i zgradu Vrhovne
komande vazduhoplovstva Jugoslavije u
Zemunu.
19. Milo Crnjanski (18931977) bio je
pesnik, romanopisac, pripoveda, dramatiar,
putopisac, esejista, memoarista i publicista. U
Temivaru je zavrio gimnaziju kod pijarista
(1912), na Rijeci je pohaao Eksportnu
akademiju (19121913), studije istorije umetnosti i fi lozofi je zapoeo je u Beu (1913), a
diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1922). Uestvovao je u Prvom svetskom ratu. U meuratnom periodu radio je
kao profesor, novinar i atae za tampu u
poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu
(19281929, 19351938) i Rimu (19381941).
Od 1941. godine bio je u emigraciji u Londonu,
kao slubenik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu
(19411945), a nakon toga u traganju za zanimanjem koje e mu obezbediti egzistenciju.
Izmeu ostalog, tokom pedesetih godina,
radio je kao dopisnik argentinskog lista El
Economista iz Londona. U zemlju se vratio krajem 1965. godine. Njegova najpoznatija dela
su: Lirika Itake, Dnevnik o arnojeviu, Seobe,
Roman o Londonu, Lament nad Beogradom,
Embehade...
20. Jan ajak mlai (Jn ajak mlad,
18971982) bio je prozni pisac. Pisao je
pripovetke sa bogatom lokalnom tematikom i
na dijalektu ovdanjih Slovaka. Nakon Drugog
svetskog rata opisivao je prilike u Slovakoj.
Radio je kao profesor u petrovakoj gimnaziji i
u slovakom Liptovskom Mikulau. Bio je
urednik vie asopisa. Pisao je pripovetke,
drame, publicistike lanke i prevodio dela
jugoslovenske knjievnosti. Njegova najpoznatija dela su humoristike pripovetke i
romani: Zuzka Turanova (Zuzka Turanov),
Zipa Cupak (Zypa Cupk), Zarobljena u dvorcu na Holiu (V zajat na Holskom hrade).
21. Arsenije III arnojevi (16331706)
bio je patrijarh srpski (1674-1691) i mitropolit
sentandrejski (16911706). Roen je u
Bajicama, u blizini Cetinja. Posle pljake
Graanice 1688. godine zarobio ga je turski
Jegen Osmanpaa. Za njegov otkup isplaeno
je 10.000 talira. Od 1686. godine odravao je
kontakte sa Mletakom republikom, a 1688.
146
godine obratio se pismom papi Inoentiju XI.

Predvodio je seobu Srba 1690. godine. Januara
1690. godine otiao je u Beograd, a u jesen iste
godine u Sentandreju i Budim. Inicijator je
narodnocrkvenog sabora 1690. godine. Od
cara Leopolda traio je i dobio privilegije za
pravoslavnu crkvu i njene vernike u
Habzburkoj monarhiji. U novoj sredini, njegove aktivnosti, sve do smrti, bile su uglavnom
usmerene protiv pokuaja unijaenja
pravoslavnih. Njegov lik naslikao je Paja
Jovanovi na slici Seoba Srba. Umro je u Beu,
a sahranjen je u manastiru Kruedol.
22. Zoltan uka (Csuka Zoltn, 19011984)
bio je maarski ekspresionistiki pesnik,
najaktivnija linost u knjievnosti jugoslovenskih Maara i najznaajniji prevodilac srpske
knjievnosti na maarski jezik. Naizmenino
je iveo u Maarskoj i Jugoslaviji. Na osnovu
njegovih prevoda maarsko italatvo upoznalo je klasike srpske knjievnosti: Neistu krv
Borisava Stankovia, Na Drini uprija Ive
Andria, Seobe Miloa Crnjanskog, dela
Branislava Nuia, Jakova Ignjatovia i Gorski
vijenac Petra Petrovia Njegoa. Autor je
Istorije knjievnosti jugoslovenskih naroda
(1963). Svojim radom doprineo je razvoju
maarskojugoslovenskih i srpskih odnosa.
23. ore Popovi - ura Danii
(18251882) bio je lingvista, prevodilac i
istoriar jezika. Roen je u Novom Sadu, u
kui pravoslavnog svetenika. Studirao je fi
lologiju u Beu, gde je pomagao Vuku
Karadiu u prevoenju Novog zaveta. U Beu
je objavio poznati polemiki spis Rat za srpski
jezik i pravopis u kom se zalagao za Karadievu reformu jezika. Znaajna dela iz filologije
su mu: Mala srpska gramatika, Srpska sintaksa, Oblici srpskog ili hrvatskog jezika, Osnove
srpskog ili hrvatskog jezika... Na poetku karijere bio je pristalica Karadievog jezikog
svesrpstva, a kasnije postaje uvereni pristalica
jugoslovenske ideologije, tj. Jezikog jedinstva
Srba i Hrvata. Umro je u Zagrebu.
24. Konstantin Dijakonovi Loga
(Consantin Diaconovici Loga,1770-1850) bio je
prosvetitelj, profesor. Roen je u Karansebeu,
kao unuk akona Vasilija, koji je polovinom
XVIII veka osnovao slikarsku kolu u Velikom
Sreditu kod Vrca. kolovao se u Karansebeu, Lugou i Sremskim Karlovcima. Studirao je prava i politike nauke u Budimu.
Uitelj u rumunskoj i cincarskoj koli u
LINOSTI
Budimu postao je 1808. godine. Od 1812.

godine radio je kao profesor rumunske i
srpske gramatike u aradskoj preparandiji.
Direktor nacionalnih kola u Vlako-ilirskoj
regimenti, sa seditem u Karansebeu, postao
je 1830. godine. Istovremeno je organizovao
preparandijske teajeve za uitelje srpskih i
rumunskih graniarskih kola, naizmenino u
Karansebeu i Beloj Crkvi, gde je boravio u
periodu od 1836. do 1850. godine. Dao je
znaajan doprinos razvoju rumunske kulture i
kolstva u prvim decenijama XIX veka.
Napisao je vie udbenika i knjiga iz oblasti
pedagogije, a pod pokroviteljstvom vladike
Josifa Putnika objavio je na rumunskom jeziku
i dve crkvene knjige: Oktoih i Tipik. Zbog
navodne umeanosti u revolucionarne dogaaje 1848/49. godine u Beloj Crkvi suspendovan
je sa dunosti. Na suenju u Temivaru, pred
prekim vojnim sudom, Loga je bio osloboen,
ali je ubrzo umro u Karansebeu, tri meseca
nakon to je pezionisan.
25. Ferenc Deak (Dek Ferenc) (1938) je
knjievnik, dramaturg, novinar, televizijski
urednik, drutveno-politiki radnik, ambasador. Roen je u Novom Itebeju. Zavrio je
kolu za primenjenu umetnost u Novom Sadu
1960. godine. Od 1986. Godine bio je urednik
igranog programa i direktor programa na TV
Novi Sad. U svim njegovim delima uoljiva je
vezanost za Vojvodinu, njene ljude i istoriju.
Njegova najznaajnija dela su: drame Borovnice, e za vazduhom i Daa, zbirka pesama
Pononi ribar, roman Razbojnik, novele
Rekviem i Sova i izma... Dobitnik je Sterijine
nagrade, Zlatne arene u Puli za scenario fi lma
Granica, nagrade na Festivalu scenarija u
Vrnjakoj banji...
26. Trifun Dimi (1956-2001) je utemeljiva
romologije u Srbiji. Roen je u Gospoincima.
Za ivota je vredno skupljao i beleio dela narodnog usmenog stvaralatva. Na romskom i
srpskom jeziku 1979. Godine objavio je
Antologiju usmene poezije Roma. Osniva je
Matice romske u Jugoslaviji 1996. godine.
Sainio je nastavni plan i program za nastavni
predmet Jezik i nacionalna kultura Roma.
Napisao je prvi bukvar na romskom jeziku. Za
pravoslavne Rome posebno je znaajan njegov
prevod crkvene knjige Slubenika, jer se u
Sabornoj crkvi u Novom Sadu odrala prva u
svetu liturgija na romskom jeziku. Od bisera
svetske knjievnosti preveo je i Ep o
Gilgameu. Ceo ivot posvetio je obrazovanju i
kulturnoj emancipaciji Roma. Umro je u

Novom Sadu.
27. Jon Durain (Ion Durin, 18781947)
bio je violinista. Roen je u Seleuu. Obeleio
je itavu epohu u razvoju kulturne delatnosti
Rumuna u Banatu u prvoj polovini XX veka.
Bio je lan austrougarskih vojnih orkestara
pre i za vreme Prvog svetskog rata, da bi se
posle rata defi nitivno nastanio u Vladimirovcu, gde je imao svoj orkestar, sa kojim je
uestvovao na mnogobrojnim kulturnim manifestacijama, festivalima, svadbama... Rumunska manjina u jugoslovenskom Banatu smatrala ga je nacionalnim muziarem. Pored
rumunske narodne muzike, poznavao je i
muziku drugih naroda, tako da njegovo delo u
stvari predstavlja otelotvorenje multikulturalnosti na prostorima Banata. Snimio je i dve
ploe. Umro je u Vladimirovcu.
28. Ferenc Feher (Fehr Ferenc,
19281989) bio je pesnik, pisac i prevodilac.
Roen u edniku (Nagyfny), graansku
kolu pohaao je u Bakoj Topoli (19401944),
a gimnaziju i Viu pedagoku kolu u Subotici.
Bio je u redakciji asopisa Hd (19491958), u
Radiju Novi Sad radio je u periodu od 1953. do
1958, a novinar lista Magyar Sz bio je od 1959.
do 1988. godine. Prevodio je savremene
jugoslovenske autore sa srpskohrvatskog,
makedonskog i albanskog jezika. Dobitnik je
vie knjievnih nagrada. Umro je u Novom
Sadu.
29. Radu Flora (Radu Flora, 19221989)
bio je profesor, knjievnik i prevodilac. Roen
je u Banatskom Novom Selu, a romanske
jezike studirao je u Bukuretu i Beogradu.
Doktorirao je 1959. godine u Zagrebu. Bavio
se prouavanjem rumunskih banatskih govora, rumunsko-srpskim odnosima, kao i mnogim drugim naunim temama. Objavio je
romane, pripovetke, eseje, reportae, poeziju,
epigrame, kao i niz lanaka, studija, prevoda.
Autor je jednog srpsko-rumunskog renika i
mnogih kolskih udbenika. Uesnik je mnogobrojnih meunarodnih naunih skupova,
simpozijuma i kongresa. Osniva je Drutva za
rumunski jezik u Vojvodini. Radio je kao profesor u vrakoj gimnaziji i uiteljskoj koli, na
Vioj pedagokoj koli u Novom Sadu i
Zrenjaninu, a od 1963. godine na Filolokom
fakultetu u Beogradu. Umro je u Rovinju. Od
mnogih njegovih dela najznaajnija su:
147
KOLIKO SE POZNAJEMO
Rumunski govori iz Banata i Lingvistiki atlas

rumunskih govora iz jugoslovenskog Banata,
Srpsko-rumunski renik, Srpsko-rumunski
odnosi, kao i dve obimne antologije banatskog
literarnog folklora (1979. i 1982. godine).
30. Bartolomej Godra (18321874) bio je
etnograf i lekar. Roen je u Laliu. Studije
medicine zavrio je u Beu, a nakon toga radio
je kao glavni lekar u vojnoj bolnici u Sremskoj
Mitrovici i bio glavni lekar IX peadijskog
graniarskog petrovaradinskog puka. Puno
panje posveivao je botanici. Autor je
topografskog etnografskog istorijskog dela o
Petrovaradinu i botanike monografi je Srema
pisane trojeziki (latinski, nemaki, srpski).
Umro je u Rumi.
31. Zuzana Halupova (Zuzana Chalupov,
19252001) je najpoznatija jugoslovenska
slikarka u maniru naive. Slika od 1964. godine.
U poetku je slikala prizore iz ivota Slovaka u
Kovaici i autobiografske prizore (Smrt
mua), ali najvea inspiracija u stvaralatvu
bila su joj deca (u Njujorku su je nazvali mama
Zuzana sa hiljadu dece). Prvu samostalnu
izlobu imala je u Dubrovniku 1968. godine.
Slike joj se nalaze u mnogim kolekcijama i
galerijama irom sveta. tampane su u
UNICEF-ovim novogodinjim estitkama i
kalendarima. Matica Slovake joj je dodelila
odlikovanje za ivotno delo irilo i Metodije,
najvee priznanje iz Bratislave koje se dodeljuje uspenim Slovacima u dijaspori. Slikala je
rodnu Kovaicu, njene ljude, obiaje, svakodnevne poslove.
32.
Robert
Hamertil
(Robert
Hammerstiel, 1933) ,umetnik, roen 1933.
godine, u Vrcu. Poreklo iz, do danas, multikulturalne Vojvodine, odredilo je ivotni put i
ivotnu misao ovog slikara. Njegov maternji
jezik je nemaki, ali teno govori srpski,
maarski i rumunski. Hamertil se izjanjava
kao kosmopolit i ne eli da ga svojata ni jedna
nacija, ni jedna politika grupacija. Kao
strastveni Vojvoanin i Banaanin, on je umetniki savremenik i svedok dogaaja u svojoj
domovini, koju je sa svojom porodicom morao
da napusti kao etrnaestogodinjak. Tokom
svoje dugogodinje delatnosti kao livac elika
u Ternicu/Donja Austrija, postao je hroniar
malih ljudi. U njegovom delu ogleda se duboka religioznost, koja nadilazi sve konfesije.
Kao samouk, Robert Hamertil intenzivno se
148
bavi muzikom, knjievnou i fi lozofi jom.

Mnogo je putovao. Nekoliko puta boravio je u
Njujorku, to je radikalno uticalo na njega u
umetnikom smislu. Doivljaj drutva bez
patine oslobodio ga je i obeleio poetak
poslednje faze njegovog rada. U svojim delima
on se uvek iznova hvata u kotac sa ljudskom
tragedijom, koju je i sam doiveo u detinjstvu.
Njegove slike prikazuju nam ljudsku patnju,
koja nije povezana ni sa jednim mestom, niti
vremenom. Bez optubi, njegove slike su
opomena oveanstvu da se vrati ljudskim
vrednostima i slobodi. U periodu izmeu dva
svetska rata, Vrac je imao 50.000 stanovnika
koji su pripadali razliitim kulturnim i jezikim
miljeima i - kao i u Njujorku iveli u svojim
odvojenim etvrtima. Ne svi. Porodica
Hamertil je kod kue govorila nemaki, ali su
iveli u srpskoj etvrti, u kojoj je otac imao
pekaru i slikao ikone u slobodno vreme.
Godine 1947. pobegao je preko Maarske u
Austriju. Poeo je kao pomonik u poljoprivredi, zavrio za pekara i na kraju radio kao livac
elika u Ternicu. Uprkos radu u smenama,
studirao je slikarstvo u Beu. Umetnost mu je
postala potrebna da bi preiveo, kao komad
hleba ili aa vode. Tek od osamdesetih godina
mogao se posvetiti iskljuivo umetnosti.
Osloboen tereta svakodnevne borbe za
komad hleba i socijalno osiguran, poeo je da
stvara svoja kasna dela koja su mu donela
dugo oekivano meunarodno priznanje. U
Novom Sadu je krajem oktobra 2005. godine u
Muzeju Vojvodine odrana velika i znaajna
izloba Roberta Hamertila. Tad je umetnik
doiveo panju i priznanje za svoja dela u
glavnom gradu njegove voljene Vojvodine. U
istorijskom smislu, sudbina Hamertila mogla
bi se, u svome umetnikom ruhu, posmatrati
kao most ka mirnoj, zajednikoj budunosti.
33. Vilmo Harangozo (Harangoz Vilmos,
19251975) bio je stonoteniser kluba Spartak,
viestruki dravni prvak i reprezentativac.
Roen je u Subotici, a stoni tenis uio je uz
starijeg brata Tibora koji je zbog teke
povrede morao da prestane da se bavi
sportom. Vilim Haragozo bio je osmostruki
pojedinani prvak Jugoslavije, prvak sveta u
mukim parovima i viceampion sveta u
meovitom paru. U pojedinanoj konkurenciji
osvojio je jedno tree mesto u Evropi. Sa
reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnu
medalju na prvenstvu Evrope. Umro je u
Beogradu.
LINOSTI
34. Jano Hunjadi (Hunyadi Jnos, Iancu

de Hunedoara 1387?1456) bio je erdeljski
plemi, kapetan Beograda, tamiki upan,
severinski ban, erdeljski vojvoda. Posle bitke
kod Varne 1444. godine postao je gubernator
Ugarske. Uestvovao je u bici kod Smedereva
1437. godine, a 1442. godine pobedio je
turskog Mezid bega u Erdelju i ehabedina
na reci Jalomnici u Vlakoj. Zbog tih pobeda
na Trgu sv. Marka u Veneciji odrana je procesija, a u Firenci sveano blagodarenje. Bio je
uesnik Duge vojne u jesenzimu 1443.
godine kada je ujedinjena hrianska vojska
oslobodila Srbiju i doprla do Bugarske.
Uestvovao u bici kod Varne 1444. godine u
kojoj je poginuo ugarski kralj Lajo Jagelonac
(Jagell Lajos). U septembru 1448. godine,
uprkos protivljenju despota ura Brankovia, krenuo preko Srbije u pohod protiv
Turaka. Proao je kroz klisuru izmeu
Kopaonika i Jastrepca (Jankova klisura) i dospeo na Kosovo polje. Tamo je trebalo da se
nae sa etama albanskog vojskovoe i borca
protiv Turaka Skender-bega, ali se ovaj ranije
povukao ne doekavi Hunjadijevu vojsku.
Zato je u srpskom narodu ostala izreka: Kasno
Janko na Kosovo stie. Druga kosovska bitka
poela je 17. oktobra 1448. godine i trajala je tri
dana. Odredi vlakog kneza u toku bitke preli
su na tursku stranu, pa je hrianska vojska
izgubila bitku (motiv kosovske izdaje u srpskom mitu). Zato je u srpskom narodu ostala
izreka: Proao kao Janko na Kosovu. Posle
bitke pao je u ropstvo despota ura Brankovia koji ga je pustio uz otkup od 100.000 dukata. Tokom 1454. godine odreen je za vou
novog ratnog pohoda protiv Turaka. Branilac
je Beograda u velikoj opsadi 1456. godine,
nakon koje umro je od kuge u Zemunu. U srpskoj epskoj pesmi poznat je kao Janko
Sibinjanin.
35. Vladimir
Hurban
Vladimirov
(Vladimr Hurban Vladimrov 18841950) bio
je knjievnik, dramaturg i svetenik. Poznat
pod pseudonimom VHV. iveo je i stvarao u
Staroj Pazovi kao svetenik Slovake evangelistike a.v. crkve. Napisao je 60 pozorinih
komada i prvu operetu na slovakom jeziku.
Najpoznatije drame su mu: Zemlja (Zem),
Smetovi (Zveje), Vinograd sazreva (Vinica
zrie), opereta Lepa nova oslikana kolevka
(Pekn, nov, maovan kolska). Osnovna
tema njegovih dela je svakodnevni teak ivot
seljaka.
36. ura Jaki (1832-1878) bio je pesnik,

slikar, pripoveda, boem. Roen je u Srpskoj
Crnji. Nakon tri razreda gimnazije u Segedinu
naputa kolovanje i zapoinje privatno slikarsko obrazovanje u Temivaru, Peti, Beu i
Minhenu. U meuvremenu je, kao esnaestogodinjak, bio dobrovoljac u buni 1848/49.
godine. Vrativi se kui nakon kolovanja,
neko vreme je iveo od slikanja, uglavnom
ikonostasa, a zatim poinje njegovo slubovanje, najee u kolama, po mnogim mestima
Srbije. itajui svog Petefi ja, kako je govorio,
te Bajrona, drugog velikog uzora, poeo je da
pie stihove 1853. godine u Beu. Svrstava se
u red najznaajnijih predstavnika srpskog
romantizma. Napisao je zbirku lirskih pesama
(Pesme), etiri sveice pripovedaka, te
drame: Stanoje Glava, Seoba Srbalja,
Jelisaveta, knjeginja crnogorska i novelu
Ratnici. Jedan je od najtalentovanijih srpskih
slikara XIX veka. Umro je u Beogradu.
37. Oskar Jasi (Jszi Oszkr, 18731957)
bio je novinar, naunik i politiar. Roen je u
Nakarolju (Nagykroly), u porodici lekara
jevrejske veroispovesti koja je 1881. godine
prela u reformatsku veru. U poslednjoj godini
XIX veka bio je u urednitvu asopisa Dvadeseti vek, koji se bavio sociolokim istraivanjima. Jasi i njegovi istomiljenici 1901. godine
osnivaju Udruenje za drutvene nauke.
Svestan problema Austrugarske, osnovao je
1914. godine Dravnu graansku radikalnu
stranku koja se zalagala za temeljnu rekonstrukciju svih segmenata drutva (izmeu
ostalog i za sekularuzaciju crkvenih imanja),
ali i za potovanje ljudskih prava i sloboda.
Tokom 1918/19. godine bavio se s mnogo
razumevanja problemima nacionalnosti u
Ugarskoj, ali u tom trenutku njegove ideje nisu
se mogle ostvariti. Kada su komunisti osvojili
vlast 1919. godine emigrirao je u Be, a kasnije u SAD, gde je i umro.
38. Josip Jelai (18011859) bio je general i hrvatski ban (184859). Roen je u
Petrovaradinu od oca Franje, austrijskog podmarala. Zavrio je vojnu kolu Terezijanum u
Beu. Vojnu karijeru zapoeo je u Galiciji, da
bi je nastavio u Italiji i Hrvatskoj. Nakon izbijanja Revolucije u Austriji i Maarskoj, postaje
vodea politika linost u Hrvatskoj i vojskovoa hrvatske vojske koja se borila protiv
maarskih revolucionara. Hrvatskim banom i
tajnim kraljevskim savetnikom u inu general-
149
KOLIKO SE POZNAJEMO
majora koji zapoveda s obe banske pukovnije

proglaen je 23. marta 1848. godine. Za
hrvatskog bana ustolien je 6.juna 1848.
godine, a njegovu instalaciju izvrio je karlovaki mitropolit Josif Rajai. Nakon zavretka
Revolucije pomagao je razvoj kulturnog ivota
u Hrvatskoj. Izmeu ostalog, njegovim zalaganjem osnovano je Drutvo za povijestnicu
jugoslavensku. Umro je u Zagrebu.
39. Martin
Jona
(Martin Jon
19241996) bio je slikar naivac, najpoznatiji
predstavnik Kovaike kole naivnog slikarstva.
iveo je i stvarao u rodnoj Kovaici, vezan za
njivu koja daje hleb i ivot. Zavrio je samo
osnovnu kolu i niu poljoprivrednu kolu.
Poeo se baviti slikarstvom 1944. godine i
nakon osnivanja kole naivnog slikarstva u
Kovaici postao je jedan od njenih lanova.
Centralni motiv njegovih dela je ovekratar.
Svaka slika doarava dogaaje iz iroke banatske ravnice. ovek i zemlja njegov su credo.
Likovi na njegovim slikama imaju groteskno
velike ruke i noge koje simbolizuju posveenost zemlji. Slike su mu bile izlagane na vie
od 300 izlobi u skoro 50 zemalja sveta. Pored
Jugoslavije, najee je izlagao u Slovakoj. Na
meunarodnim izlobama Jona je nagraivan
mnogim nagradama i medaljama.
40. Jovan Jovanovi Zmaj (18331904) bio
je pesnik, knjievnik, urednik i lekar. Pored
ure Jakia i Laze Kostia, jedan je od najznaajnijih pesnika srpskog romantizma i
vodea linost srpsko-maarskog knjievnog
ivota. Bio je povezan sa knjievnicima svoga
doba. Roen je u Novom Sadu. Prava je studirao u Peti, Pragu i Beu, a medicinu u Peti.
Pored Novog Sada, radio je kao lekar i u
drugim mestima. Poznati su njegovi prevodi
andora Petefi ja, Janoa Aranja i Imrea
Madaa. Na njegov knjievni rad ogroman uticaj imalo je delo andora Petefi ja, ali je pronaao i vlastiti knjievni izraz. Zbog zasluga
izabran je 1867. godine za lana Kifaludijevog
drutva drutva knjievnika Maarske.
Odravao je veze sa Janoem Aranjom i meu
Srbima naroito popularnim Morom Jokaijem.
Pokrenuo je i ureivao listove Javor, Zmaj,
Starmali i ia.
41. Paja Jovanovi (18591957) bio je najznaajniji slikar srpskog akademskog realizma. U rodnom Vrcu zavrio je osnovnu i
srednju kolu i dobio prve po-jmove o slikarstvu od Vodeckog. Tokom est godina na stu-
150
dijama u Beu (1878-84), veliki uticaj na njegovo formiranje imao je profesor Leopold Karl
Miler (Mller). Nakon slika Guslar i Ranjeni
Crnogorac (1878), orijentisao se na slikanje
scena iz ivota balkanskih naroda. Tako nastaju: Arnautska straa, Crnogorska krma, Borba
petlova, Kienje neveste... Po porudbini patrijarha Brankovia za Milenijumsku izlobu
1896. godine naslikao je Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III arnojeviem. Za potrebe
Vrca, za istu priliku, naslikao je triptih etva,
Berba, Nedeljna pijaca. Za Svetsku izlobu u
Parizu (1900), po narudbini Srbije, naslikao je
Proglaenje Duanovog zakonika. Nakon
velikog uspeha ove slike nastavio je da radi na
dekorativnom istorijskom sikarstvu: Sv. Sava
kruunie Prvovenanog, Sv. Sava izmiruje
brau, Duanova enidba, Spaljivanje motiju
sv. Save... Umro je u Beu.
42. Slobodan Kaar (1957), bokser.
Roen je u Peruici kod Jajca. Do 1979. godine
je bio lan je BK Vojvodina iz Novog Sada u
srednjoj i polutekoj kategoriji. Od 1982.
godine uspeno je boksovao kao profesionalac. Boksom je poeo da se bavi 1972.
godine sa starijim bratom Tadijom Kaarom,
osvajaem srebrne medalje na igrama u
Montrealu 1976. godine, poto je na TV posmatrao trijumf Mate Parlova na Olimpijskim
igrama u polutekoj kategoriji. Slobodan
Kaar je prvi juniorski me imao 1973. godine
u muva kategoriji. Juniorski prvak Jugoslavije
i Balkana bio je 1975. i 1976. godine. Prvak
Jugoslavije u seniorskoj konkurenciji bio je
1977, 1978, u srednjoj, a 1979. i 1980. u
polutekoj kategoriji, Seniorski prvak Balkana
bio je 1977. i 1979. godine. Na Mediteranskim
igrama u Splitu 1979. godine osvojio je zlatnu
medalju. Godinu dana ranije, na Svetskom
prvenstvu, osvojio je bronzu u polutekoj kategoriji, a titulu olimpijskog ampiona u Moskvi
1980. godine u polutekoj kategoriji ba kao i
njegov uzor Mate Parlov osam godina ranije.
Uspenu karijeru u amaterskom boksu
Slobodan Kaar je nastavio uspeno na profesionalnom ringu i 21. decembra 1985. osvojio
titulu prvaka sveta u polutekoj kategoriji u
verziji IBF savladavi na poene u 15 rundi
Amerikanca Edija Mustafu Muhameda.
Slobodan Kaar je krajem 2003. godine postao
predsednik Bokserskog saveza Srbije.
43. Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc,
17391831) bio je prosvetitelj, reformator
maarske knjievnosti, pesnik, pisac i
LINOSTI
akademik. Studirao je teologiju i pravo. Bio je

uesnik jakobinske zavere protiv cara. Oenio
se bogatom Sofi jom Terek (Trk Zsfi a).
Imetak je koristio za razvoj knjievnosti. Bio je
zagovornik obnove maarskog knjievnog
jezika. Nemaku verziju pesme Hasanaginica
preveo je na maarski jezik i mnogo doprineo
njenoj popularnosti u maarskoj intelektualnoj
javnosti.
44. Danilo Ki (19351989) je jedan od
najveih jugoslovenskih knjievnika i prevodilaca. Roen je u Subotici, od oca Eduarda,
vieg insprektora dravnih eljeznica jevrejske
veroispovesti i majke Milice, Crnogorke.
Porodica se 1937. godine seli u Novi Sad, gde
je dve godine docnije Danilo krten u pravoslavnoj crkvi, to mu je spasilo ivot tokom
Drugog svetskog rata, dok mu je otac stradao
u Auvicu. U asopisu Omladinski pokret
1953. godine objavljena je njegova prva pesma
Oprotaj s majkom. Gimnaziju je zavrio na
Cetinju 1954. godine, a iste godine upisao se
na Filozofski fakultet u Beogradu. etiri
godine nakon toga diplomirao je kao prvi student na katedri za Istoriju svetske knjievnosti
sa teorijom knjievnosti. Vodio je meunarodnu saradnju u Udruenju knjievnika Srbije.
Radio je kao lektor za srpski jezik u Strazburu,
Bordou i Lilu. Izabran je za dopisnog lana
Srpske akademije nauka i umetnosti 1988.
godine. Njegova poznata dela mu: Mansarda,
Rani jadi, Bata, pepeo, Grobnica za Borisa
Davidovia, as anatomije, Enciklopedija
mrtvih... Prevodio je sa ruskog, maarskog,
francuskog, engleskog. Godine 1973. za
roman Peanik dobija NIN-ovu nagradu koju
e nekoliko godina kasnije vratiti; 1977.godine
nagrada Ivan Goran Kovai za knjigu
Grobnica za Borisa Davidovia;1980. nagrada
Grand aigle dor de la ville de Nice za celokupan knjievni rad; 1986. godine dobija nagradu
Skender Kulenovi i francuski orden Vitez
umetnosti i knjievnosti. Godine 1988. izabran
je za dopisnog lana SANU. Dobija Avnojevu
nagradu i dve znaajne meunarodne knjievne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i u
Nemakoj (Preis des Literaturmagazins).
Umro je u Parizu, a po svojoj elji sahranjen u
Beogradu, po pravoslavnom obredu.
45. Mikola Koi (Mikola Ko~i{, 19281973) bio je pesnik, prozni pisac i lingvista.
Kodifi kacija rusinskog jezika u Jugoslaviji je
njegovo delo. Objavio je: Pravopis rusinskog
jezika (1971), Gramatiku rusinskog jezika
(1974) i Renik srpskohrvatsko-rusinskoukrajinskog jezika. Autor je mnogih udbenika za

rusinski jezik. Radio je kao uitelj u vie mesta.
Nakon studija na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu, radio je u Pokrajinskom zavodu
za unapreenje opteg i strunog obrazovanja
i u Zavodu za izdavanje udbenika u Novom
Sadu. Umro je iznenada, pre odbrane doktorske disertacije. Knjievna dela su mu prevoena na srpski, ukrajinski, slovaki, maarski, rumunski i makedonski jezik.
46. Milan Konjovi (18981893) bio je
jedan od najznaajnijih srpskih slikara XX
veka. kolovanje je poeo u rodnom Somboru,
nastavio u Pragu (kod Vlahe Bukovca) i Beu,
a usavravao po muzejima Minhena, Drezdena, Berlina. Veoma znaajne za njega bile
su godine provedene u Parizu (1924-32), nekoliko samostalnih izlobi u jednoj od svetskih
prestonica umetnosti, kao i izlaganje u okviru
Pariskog salona. Nakon povratka u Sombor
slika rodni kraj i sugraane, dok u letnjim periodima slika dalmatinske gradove. Tokom
Drugog svetskog rata bio je u zarobljenitvu u
Osnabriku. Njegovo obimno stvaralatvo moe se klasifi kovati kroz faze: rana (1913-28),
plava (1929-33), crvena (1934-40), zelena
(1945-52), koloristika (1953-60), asocijativna
(1960-85), vizantijska (1985-90).Godine 1966.
otvorena je Galerija Milana Konjovia sa
preko 1000 odabranih radova poklonjenih
Somboru (od oko 6000 koje je naslikao tokom
ivota). Svoje stvaralatvo tokom ivota predstavio je na 297 samostalnih i preko 700 izlobi
irom celog sveta. Od 1979. godine je bio lan
VANU, od 1986. dopisni lan JAZU, a od 1992.
lan SANU.
47. Matija Korvin (Hunyadi Mtys
Corvin Mtys, Matei Corvin 1443-1490) bio je
kralj Ugarske od 1458. do 1490. godine. Roen
je u Kolovaru (Kluu). Sin je Janoa
Hunjadija, u svesti naroda upamen je kao
kralj Matja ili Matija Pravedni. Italijanski
istoriar Antonio Bonfi ni predstavljao je kralja
Matiju kao potomka rimske patricijske
porodice Valerija i napravio je njihov zajedniki grb koji predstavlja gavrana (na latinskom
jeziku corvus znai gavran). Za vladara je
izabran kada je imao 14 godina. Nakon prodora njegove vojske u Bosnu 1463. godine,
zauzeo je Jajce i Srebrenik i formirao Jajaku i
Srebreniku banovinu, kao krajine prema
Turcima. U Ugarsku je 1464. godine privukao
ugledne srpske feudalce. Uveo je stajau
151
KOLIKO SE POZNAJEMO
vojsku koja je imala 20.000 ljudi. Po jednu

treinu njegove konjice inili Maari, esi i
Srbi. Konjica je imala uniforme od crne oje
(crna trupa). Vodio je vie pohoda protiv
Turaka, ali je ratovao i protiv ekog, poljskog
i austijskog vladara. Njegov dvor bio je jedan
od centara evropske renesanse, a uvena biblioteka (Corvina) imala je preko 6000 svezaka.
Umro je u Beu.
48. Havrijil
Kosteljnik
(Gavril
Kosteqnik, 1886-1948) bio je svetenik,
teolog, doktor fi lozofi je. Zaetnik je umetnike knjievnosti Rusina, pesnik, prozni i
dramski pisac, publicista, naunik-lingvista.
Objavio je prvu zbirku poezije na rusinskom
jeziku (1904), prvu dramu na rusinskom jeziku
(1924), prvu gramatiku rusinskog jezika
(1923) i ostavio u rukopisu Hroniku Ruskog
Krstura (1915). Radni vek proveo je u Lavovu
(Ukrajina), ali je celim svojim biem bio prisutan u kulturnoprosvetnom i nacionalnom
ivotu Rusina u periodu izmeu dva svetska
rata. Pisao je i objavljivao na rusinskom,
hrvatskom i ukrajinskom jeziku. Od 1992.
godine u Ruskom Krsturu odrava se kulturna
manifestacija Kosteljnikova jesen.
49. Laza Kosti (18411910) je najkarakteristiniji pesnik srpskog romantizma. U rodnom Kovilju zavrio je osnovnu kolu, realku u
Panevu, gimnaziju u Novom Sadu i Budimu,
dok je pravo doktorirao u Peti 1866. godine.
Radio je kao profesor novosadske gimnazije,
veliki belenik optine novosadske i predsednik suda u ovom gradu, bio je poslanik
Ugarskog sabora, sekretar srpskog poslanstva
u Petrogradu Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi tog doba, sa znanjem klasinih i savremenih evropskih jezika. Kao politiar, borio se
protiv klerikalizma i reakcije u AustroUgarskoj, a u Srbiji protiv birokratske stege i
dinastiara. Bio je pokreta i urednih mnogih
knjievnih i politikih listova i blizak saradnik
Svetozara Miletia. Knjievni rad Laze Kostia
bio je veoma plodan i raznovrstan, a ine ga:
oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama,
balada i romansi, tri drame, studiju o lepoti,
polemiku knjigu o Zmaju, mnogi polemiki
lanci, predavanja, skice i feljtoni. Prevodio je
dala ekspira (Romeo i Julija, Riard III,
Hamlet), Joefa Kia (Jehova) i drugih autora.
Ostae zapamen po dramama Maksim
Crnojevi i Pera Segedinac, lirskim pesmama
Santa Maria della Salute, urevi stupovi,
Samson i Dalila, Prometej i pripovetkama
152
Maharada, edo vilino, Muenica. Bio je lan

Srpskog uenog drutva i Srpske kraljevske
akademije. Pred kraj ivota iveo je u
Somboru, a umro je u Beu.
50. Dee Kostolanji (Kosztolnyi Dezs,
18851936) bio je knjievnik, prevodilac i novinar. Roen je u Subotici, kao sin Arpada
(rpd), direktora gimnazije i Eulalije Brener
(Brenner Eullia). Osnovnu kolu zavrio je u
rodnom gradu, kao i gimanziju, koju je krae
vreme pohaao i u Segedinu. U Budapesti
Napl-u (Budimpetanski dnevnik) mu je ve
1901. godine objavljena prva pesma pod
naslovom Jedan grob. Studije je zapoeo u
Budimpeti (1903) na odseku za maarski i
nemaki jezik, nastavio u Beu (1904), ali ih
nije zavrio. Karijeru je poeo kao novinar
(Szeged s Vidke, Bcskai Hrlap, Pesti
Napl). Uspostavlja prijateljstvo sa Mihaljem
Babiem (Babits Mihly) i ulom Juhasom
(Juhsz Gyula). Njegova prva zbirka pesama
Izmeu etiri zida objavljena je 1907. godine, a
naredne godine postao je glavni i odgovorni
urednik asipisa Nyugat (Zapad). Sa Ilonom
Harmo (Harmos Ilona) venao se 1913.
godine, a dve godine kasnije rodio im se sin
Adam (dm). Prvi roman eva pojavio se
1924. godine, naredne Zlatni zmaj, a 1926.
Slatka Ana. Poinje da pie tzv. slobodne
pesme, objavljene u zbirci Goliavi. Od 1930.
godine je lan Kifaludijevog drutva
(Kisfaludy Trsasg), a iste godine izabran je
za predsednika maarskog PEN kluba. Prvi
znaci bolesti (rak grla) pojavili su se u leto
1933.godine. Dve godine nakon toga objavio je
zbirku pesama Polaganje rauna, a umro je
1936. godine.
51. Mihajlo Kova (Mihalo Kova~, 19092005) bio je uitelj, pesnik, prozni i dramski
pisac, autor mnogih udbenika na rusinskom
jeziku, publicista. Roen je u idu, a uiteljsku
kolu zavrio je u Krievcima. Od 1931. godine
radio je kao uitelj u Ruskom Krsturu, gde je
veoma aktivno uestvovao u kulturnoprosvetnom radu Rusinskog narodnog prosvetnog
drutva. Od 1941. godine radio je kao uitelj u
vie mesta, a radni vek zavrio je kao novinar
u Redakciji na rusinskom jeziku Radio Novog
Sada. Najznaajnija dela su mu: Moj svet (Moy
{vet, Ruski Krstur 1964), Pesme dede
Batovana (Pisn dda Zagradara , Novi Sad
1979), Veernja svetla ([vetla ve~arovo,
Novi Sad 1985), Hrast sam crvotoan ( dub
~ervoto~ni, Novi Sad 1989), Kuice stara
LINOSTI
(Hiò~ko stara, Novi Sad 1990), Izabrana

dela 1-7 (Vibrani tvori, Novi Sad 19892005). Dela su mu prevoena na srpski, ukrajinski, slovaki, maarski i rumunski jezik.
Umro je u Novom Sadu.
52. Sinia Kovaevi (1954), dramaturg,
profesor. Roen je u selu uljan u Sremu, a u
Beogradu je zavrio dramaturgiju na Fakultetu
dramskih umetnosti. Redovni je profesor
Univerziteta na predmetu dramaturgija i
dekan je na Akademiji umetnosti BK. Pie za
pozorite, fi lm i televiziju. Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade za pozorine drame:
Novo je doba, eneral Milan Nedi i Janez.
Trostruki je dobitnik Nagrade Branislav Nui
za pozorine drame: Sveti Sava, Kraljevi
Marko i Ravi. Napisao je scenaro za fi lmove:
Drava mrtvih, Bolje od bekstva, Najbolji i
Najvie na svetu celom. Njegova TV drama
Novo je doba spada meu 10 najboljih drama u
srpskoj knjievnosti.
53. Teodor Kraun Dimitrijevi (prva
polovina XVIII veka 1781), istaknuti je predstavnik srpskog baroknog slikarstva. Roen je
u Sremskoj Kamenici. Slikarstvo je uio kod
ivopisca D. Baevia, kome je pomagao pri
slikanju ikonostasa crkve u selima Kruedol i
Beoin. Njegov prvi samostalni rad, ikonostas
manastira u Hopovu (1770), skoro je uniten u
Drugom svetskom ratu. Posle perioda studija
u Beu ili Italiji, o kom se malo zna, slikao je
ikonostase u Somboru, Netinu, Laarku, u
Suseku, u crkvi sv. Stefana u Sremskoj Mitrovici, u Sabornoj crkvi u Sermeskim Karlovcima. Pored ikona, naslikao je i portrete mitropolita Pavla Nenadovia i Jovana Georgijevia.
Kada je re o senzibilnosti za boju, bio je iznad
svih ostalih srpkih slikara svog vremena.
Preminuo je u Sremskim Karlovcima.
54. Milo Krno (Milo Krno 18691917)
bio je advokat, javni delatnik. Roen je u
erenanima. U periodu od 1894. do 1917.
godine radio je kao advokat u Novom Sadu i
bio je bliski saradnik Miatka. Zajedno su
osnovali asopis Dolnozemski Slovak (Dolnozemsk Slovk). Zbog svoje orijentacije ka
saradnji Srba i Slovaka 1914. godine bio je
inerniran u Debrecinu. Bio je poasni lan
Matice srpske. Umro je u Novom Sadu.
55. Feliks Lajko (Lajk Flix, 1974), violinista. Roen je u Bakoj Topoli. Violinu je
prvi put uzeo u ruke u 6. razredu osnovne
kole. Tri godine je pohaao muziku kolu u

Malom Iou i Subotici. Usavravanje nastavlja u Budimpeti, u Kvartetu Dre (Dresch
Quartet). Bio je lan mnogih sastava, a nezaboravni su njegovi koncerti sa Aleksandrom
Balaneskuom i Bobanom Markoviem. Pie
muziku za pozorine komade. Jedan je od
najpoznatijih predstavnika takozvane nove
muzike kod nas i velika koncertna atrakcija
irom sveta. Njegovu muziku teko je kategorisati, ali se moe rei da je re o dezu koji
kao izvor ima tradicionalnu muziku panonske
nizije, posebno Maarske i Vojvodine. Kao
izvoa odlikuje se snagom i strau. Pored
violine svira i cimbalo. Nastupa samostalno ili
sa malom grupom. Njegovi poznati albumi su:
Lajko Feliks, Feliks, Feliks Lajko, And his band,
SaMaBa trio: Opus Magnum itd...
56. Rajko Ljubi (1952), reditelj i snimatelj. Roen je u Subotici. Studije je zavrio
na Kazalinoj akademiji u Zagrebu, na odseku
kamere 1976. godine. Radio je na TV Novi Sad,
najvie u dramskom programu kao snimatelj.
Snimio je veinu drama tog televizijskog studija osamdesetih godina XX veka. Radio sa rediteljima Karoljem Viekom, Mirom Mikuljanom, Aleksandrom Fotezom, Miljenkom
Deretom... Poetkom devedesetih naputa
televiziju i odlazi u Toronto, gde radi u tamonjim filmskim studijima. Od 2001. godine ivi
u Subotici i radi u vlastitoj produkciji dokumentarne i kratke igrane filmove posveene
hrvatskoj manjini u Vojvodini. Od 1993. godine
snimio je sledee dokumenatrne fi lmove:
Balint Vujkov, Ivan Antunovi, Uskrs u Subotici, Duijanca 1994, Subotiki tamburaki
orkestar: Prvih 25 godina, Sinagoga u Subotici,
Duijanca 2002, Tri slamarke, tri divojke,
Pjesnik Jakov Kopilovi, Kruv na svagdanji,
Stipan abi, Knjievnik Matija Poljakovi,
Pripovitka o dijalektu, Sto godina Karmelianskog samostana u Somboru, Salai u Bakoj
njihov nestanak, Boi na salau, Vajarka Ana
Beli, Prof. Bela Gabri, Sudija i slikar Ivan
Tikvicki-Pudar, Tkanje i vezovi, Pere Tumbas
Hajo, Cilika Duli naivna slikarica, itd.
Snimio je i nekoliko kratkih igranih fi lmova:
uga, Vrapije gnjizdo, Jeka mog ditinjstva,
kao i animirani fi lm ukundidino zrno ora.
Dizajnirao slikovnicu i CD dribac zlatne grive.
57. Mileva MariAjntajn (18751948)
bila je saradnica i supruga Alberta Ajntajna.
Roena je u Titelu, a kolovala se u Rumi,
153
KOLIKO SE POZNAJEMO
Novom Sadu i Zagrebu. Kao peta ena zavrila

je Elektrotehniku u Cirihu. Ajntajn je svojom
Optom teorijom relativiteta (1913-1916)
nainio epohalno otkrie, za ta mu je 1922.
pripala Nobelova nagrada. Mileva ga je u tom
radu svesrdno podravala i pomagala. Meutim, njihov brak se nije odrao i nakon razvoda
1918. godine Milena nastavlja da ivi u Cirihu,
sa njihova dva sina. Ajntajn je novani iznos
Nobelove nagrade (121.572 vedske krune)
predao Milevi. Bez sumnje oseao se njenim
dunikom, jer je znao koliki je bio njen doprinos njegovoj teoriji. Mileva je umrla u Cirihu,
a jedna ulica u Novom Sadu od 1993. godine
nazvana je po njoj.
58. Klaudije Florimund Mersi (Claudius
Florimund Mercy, 1666-1734) bio je konjiki
feldmaral. Roen je u mestu Longvi, u Loreni.
Uestvovao je u oslobaanju Banata od
Turaka. Na predlog Eugena Savojskog, imenovan je za prvog administratora Banata
(17181733). Trudio se da Banat postane
napredna oblast, te je zapoeo proces modernizacije i evropeizacije te oblasti. Na njegov
predlog, Banat je podeljen na 12 ditrikata. Bio
je sjajan organizator, merkantilista. Gradio je
puteve, osnivao nova naselja, uvodio plemenitije kulture, nove rase stoke, razvijao zanate,
manufakture, kolonizovao Banat. Radio je na
isuivanju movara i regulaciji reka. Po njegovom nareenju porunik Kajzer je 1723.
godine izradio plan regulacije Begeja. Radovi
na regulaciji otpoeli su 1728. godine. Umro je
u Parmi, u Italiji.
59. ula Meter (Mester Gyula, 1972) je
odbojka, reprezentativac. Roen je u Subotici,
a odbojku je igrao je u klubovima Spartak,
Vojvodina i inostranim timovima: Gabeka,
FAD, AEG, Trentino, Piaenco. Igrajui u
reprezentaciji Jugoslavije osvojio je zlatnu, srebrnu i dve bronzane medalje na evropskim
prvenstvima, srebrnu medalju na svetskom
prvenstvu, zlatnu olimpijsku medalju u Sidneju
2000. godine i bronzanu medalju na Olimpijadi
u Atlanti 1996. godine. Sportski duh nasledio
je od oca atletiara koji je bio juniorski
reprezentativac u bacanju diska. Poput oca,
ula se prvo bavio atletikom, a kasnije se
posvetio odbojci. Zavrio je Viu mainsku
kolu. Izabran je za ambasadora dobre volje
1999. godine.
60. Ljudevit Miatek (udevt Mitek
18741928) bio je advokat. Osnovnu kolu
zavrio je u rodnom Kisau, gimnaziju u Sar-
154
vau, a studije prava u Debrecinu i Budimpeti. U Novom Sadu, 1902. godine, otvorio je
advokatsku kancelariju. Zajedno sa dr Krnom
bio je osniva asopisa Dolnozemski Slovak
(Dolnozemsk Slovk). Aktivno je radio na
polju saradnje srpskog i slovakog naroda.
Zbog izuzetnih zasluga za razvoj zajednitva
Srba i Slovaka odlikovan je 1927. godine ordenom sv. Save. Bio je poasni lan Matice
srpske. Umro je u Beu.
61. Jovan Miki Spartak (19141944) bio
je atletiar i uesnik Narodnooslobodilakog
rata. Roen je u Opovu. Atletsku karijeru
zapoeo je u subotikoj Bakoj, a nastavio u
beogradskoj Jugoslaviji. Sa 20 godina postaje
prvak drave u tranju na 100 metara a kasnije
je bio dravni prvak i rekorder u petoboju,
skoku u dalj i drugim disciplinama. Bio je ampion Balkana. Kao rezervni ofi cir Vojske
Kraljevine Jugoslavije bio je zarobljen i odveden u logor u Nirnbergu. Nakon povratka iz
logora povezao se sa komunistima i pristupio
partizanima u Sremu. Poginuo je kao komandant Subotikog partizanskog odreda, prilikom osloboenja Subotice 10. oktobra 1944.
godine. Po njemu nosi ime najznaajnija sportska nagrada u Vojvodini i sportsko drutvo u
Subotici.
62. Svetozar Mileti (18261901) bio je
politiki voa vojvoanskih Srba u drugoj
polovini XIX veka, advokat i gradonaelnik
Novog Sada. Roen je u Moorinu, u ajkakoj. Pohaao je gimnaziju u Novom Sadu i
Bratislavi, a doktorat prava odbranio je u Beu
1854. godine. Napisao je patriotsku pesmu:
Ve se srpska zastava vije svuda javno koja
postaje himna vojvoanskih Srba. U politici je
bio veliki borac za slobodu i pravo Srba, ali i
drugih ljudi u Austrougarskoj. U politiki ivot
vraa se 1860. nizom lanaka u Srbskom
dnevniku. Naroito znaajan bio je njegov
Tucindanski lanak, u kome je pozvao srpski
narod da u savezu sa maarskim narodom
povedu borbu protiv austrijskog apsolutizma.
Osnovao je Ujedinjenu omladinu srpsku (18661871), a bio je osniva i lider Srpske narodne
slobodumne stranke. Osniva je stranakog
lista Zastava, koji je izlazio od 1866. godine.
Bio je poslanik u saborima Hrvatske i
Maarske, dva puta je izabran za gradonaelnika Novog Sada (1861. i 1867.) Umro je u
Vrcu, a sahranjen je u Novom Sadu.
Miletievim imenom nazvana su tri sela u
LINOSTI
Vojvodini: Svetozar Mileti pored Sombora,

Srpski Mileti u blizini Odaka i Miletievo u
optini Plandite.
63. Miodrag Milo (Miodrag Milo,
19331998) bio je knjievnik i novinar. Roen
je u Aleksincu. Uiteljsku kolu zavrio je u
Vrcu, a u Zrenjaninu Viu pedagoku kolu
na grupi Rumunski jezik i knjievnost. Radio je
kao novinar u rumunskoj redakciji Radio
Novog Sada, a 1970. godine je postao novinar
u nedeljniku Libertatea iz Paneva. Bio je
glavni i odgovorni urednik asopisa Bucuria
copiilor, a urednik asopisa Lumina ostao je
sve do odlaska u penziju. Miodrag Milo je
prvenstveno poznat kao knjievnik, autor mnogobrojnih knjiga poezije i proze na rumunskom jeziku: Naslee (Mostenire), Razgovor sa
puem (De vorb cu melcul), Moji prijatelji
(Prietenii mei), Medaljoni (Medalioane), Put
korpiona (Calea scorpionilor), Istoni vetar
(Vnt de rsrit), kao i monografi ja pozorinih
dana Rumuna u Vojvodini (Fascinaia scenei).
Istovremeno je objavljivao poeziju, prozu,
pozorine komade, kulturne hronike, portrete,
intervjue, recenzije kako na stranicama publikacija objavljenih u kui Libertatea, tako i u
mnogobrojnim knjievnim asopisima u
Jugoslaviji i Rumuniji. Njegova poezija prevoena je na vie jezika. Umro je u Panevu
1998. godine.
64. Lukijan Muicki (1777-1837) bio je prvi
umetniki pesnik u srpskoj knjievnosti.
Roen je u Temerinu, a kolovao se u Novom
Sadu i Segedinu, dok je pravo i fi lozofi ju
zavrio je u Peti. Zakaluerio se 1802. godine
u manastiru Grgeteg, gde je umesto krtenog
imena Luka dobio ime Lukijan. Arhimandrit
manastira iatovac postao je 1812. godine.
Zbog loeg upravljanja manastirom, ali i zato
to je hvalio ideje Dositeja Obradovia i bio
prijatelj Vuka Karadia, postavljen je 1824.
godine za administratora Gornjokarlovake
eparhije u Plakom. etiri godine docnije
postao je episkop. Bio je jedan od najobrazovanijih pisaca svog vremena. Pored klasinog
grkog i latinskog jezika, govorio je vie evropskih jezika. Napisao je etiri knjige lirskih
pesama rodoljubivog, moralnog i didaktikog
sadraja. Poznata dela su mu: Programske
pesme, Glas narodoljupca i Glas harfe iatovake. Podravao je Vukovu reformu, ali je
eleo da se sauva i crkvenoslovenski jezik.
Uveo je slovo (?) u srpsku azbuku. Umro je
kao episkop u Plakom.
65. Dositej Obradovi (1742-1811) bio je

prvi srpski prosvetitelj, knjievnik, fi lozof,
pedagog i pristalica reformi u srpskom
drutvu XVIII veka. Roen je u akovu, u
Banatu. Nakon rane smrti roditelja, o njemu je
brinuo tea koji je malog Dimitrija dao na
kapamadijski zanat. Odatle je pobegao u manastir Hopovo, gde se 1758. godine zakaluerio i dobio ime Dositej. Ve 1760. godine pobegao je iz manastira i od onda poinju njegova
putovanja s ciljem obrazovanja i usavravanja
(Lika, Crna Gora, Sveta Gora, Albanija, Grka,
Austrija, Italija, Moldavija, Nemaka,
Francuska, Engleska, Rusija...) Znao je est
jezika. U Srbiju se vratio 1806. godine, a dve
godine kasnije osnovao je u Veliku kolu. Prvi
ministar prosvete u Srbiji postao je 1811.
godine. elei da evropeizira srpski narod i
izvede ga na put savremenih evropskih tokova
irio je bogato znanje i onovremene napredne
ideje. Prevodio je razna dela meu kojima su
najpoznatije Ezopove basne.Zalagao se za
upotrebu narodnog jezika u knjievnosti,
postavio je osnove modernoj srpskoj knjievnosti. Govorio o XVIII veku kao o veku
zdravog razuma. Neka od znaajnih dela
Dositeja Obradovia su: ivot i prikljuenije,
Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma,
Basne, Etika i fi lozofi ja naravnouitelna,
Sobranije raznih naravouitelnih veej...
Umro je u Beogradu.
66. ura Papharhaji (Dra Papgarga,
1936-2008) je pesnik, prozni pisac, novinar,
reiser, glumac, kulturni radnik. Roen je u
Ruskom Krsturu. Diplomirao je na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na
Grupi za jugoslovensku knjievnost. Dugogodinji je urednik asopisa Svetlost ([vetlosc). Najznaajnija dela su mu: Tu odmah
kraj srca (Tu tako pri {ercu, Novi Sad
1969), Olovo, trenjin cvet (Olovo, ~ere{wov
kvet, Novi Sad 1974), Ne dam svoje godine i
kvit (N dam svoo roki i kvit, Novi Sad
1977), Trova snova (Trova~ snoh, Novi Sad
1978), uvari oblaka (ûvare hmaroh, Novi
Sad 1981), Putovanje na jug (Putovan na g,
Novi Sad 1991), U rosi kotunac san (U rosi
kosak son, Novi Sad 1999), Senkom i prahom (Novi Sad 2003).
67. Teodor Pavlovi (1804-1854) bio je
knjievnik, publicista, sekretar Matice srpske i
jedan od njenih osnivaa, urednik Letopisa
Matice srpske. Roen je u banatskom selu
155
KOLIKO SE POZNAJEMO
Karlovo (Novo Miloevo), gde je zavrio

osnovnu kolu, dok je gimnaziju uio u
Hacfeldu, Temivaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i Sremskim Karlovcima. Zavrne razrede
poloio je u Segedinu, a potom je na poziv
druga prijatelja Konstantina Peiia preao u
Poun gde je 1825. godine zavrio pravni fakultet. U Pounu je stekao simpatije prema
romantiarskim idejama slovakog panslavizma, to e biti jedna od izraenih karakteristika njegovog poznijeg javnog rada. Kao
advokatski pripravnik radio je u kancelariji
Mihaila Vitkovia u Peti, gde se sretao sa
brojnim intelektualcima. Ponet idejama o drutvenim reformama Itvana Seenjija posvetio
se drutvenom i kulturnom radu i prosveivanju srpskog naroda. Pokrenuo je Srpski narodni
list (1835) i Srpske narodne novine (1838), kao
i almanah Dragoljub (1845-47). Umro je u rodnom mestu.
68. andor Petefi (Petfi Sndor, 18231849?) bio je maarski lirski pesnik, poeta slobode i ljubavi i jedna od kljunih linosti
Revolucije 1848/49. godine. Roen je u Kikereu (Kiskrs) kao Aleksandar Petrovi od
oca StefanaItvana i majke Marije r. Hruz
Slovakinje. Krten je u evangelistikoj crkvi.
Bez obzira na poreklo, andor Petefi imao je
izraen maarski nacionalni oseaj. Bio je kulturni voa radikalne omladine u Revoluciji
(1848/49.). Napisao je neke od najveih
nacionalnih pesama Maara, npr. Nacionalna
pesma (Nemzeti dal). Na poetku pie vesele
pesme u kojima slavi vino i kafane, pa je tako
nastala njegova uvena poema Vinski podrum
(A boroz). Najpoznatije poeme su mu Vitez
Jovan (Jnos vitz) i Apostol (Apostol), kao i
roman Krvnikovo ue (A hhr ktele). Nestao
je bez traga nakon bitke kod egevara
(Segesvr) 31. jula 1849. godine i nakon toga
postao simbol maarskog patriotizma, a njegov pesniki opus svojevrsna himna. Danas,
na stotine ulica i kola irom Maarske nose
njegovo ime, kao i u zemljama gde Maari ive
u veem broju. Maarski nacionalni radio
takoe nosi njegovo ime.
69. Momir Petkovi (1953), rva, olimpijski pobednik. Roen je u Subotici, a ovim
sportom bavio se od este godine. U Spartaku
je zapoeo rvaku karijeru, da bi je nastavio u
zagrebakom Metalcu i Gavriloviu iz Petrinje.
Prvak Jugoslavije u kategoriji do 82 kilograma
bio je 1972, 1974, 1975. i 1976. godine. Bio je
156
viceampion sveta 1978, 1979. i 1981. godine.

Najvei sportski uspeh postigao je 1976.
godine pobedom na Olimpijskim igrama u
Montrealu. Kao trener, nastavio je da se bavi
rvanjem u Americi, gde je bio selektor
reprezentacije SAD.
70. Emil Petrovi (Emil Petrovici,
18991968) bio je dijalektolog i lingvista.
Osnovnu kolu zavrio je u rodnom Torku,
gimnaziju u Braovu i Aradu, a preparandiju u
Oradei (Oradea), da bi 1919. godine diplomirao na Filolokom fakultetu u Kluu. U Parizu
je nastavio studije francuskog jezika, lingvistike geografi je, eksperimentalne fonetike i
slavistike. Vratio se u Klu i postao univerzitetski profesor i blizak saradnik Sekstila Pukarija, velikog lingviste i knjievnog istoriara,
inicijatora za otvaranje Muzeja rumunskog
jezika u Kluu. Doktor fi lologije postao je
1930. godine. Autor je brojnih studija iz oblasti
dijalektologije i istraivanja folklora. Najvanije delo mu je Atlas rumunske lingivstike, za
koje je sproveo istraivanja na terenu izmeu
1929. i 1938. godine, na osnovu upitnika koji je
sadrao 4800 pitanja. Istraivanja je sprovodio
u 85 naselja sa rumunskim ivljem, jednim
delom i u srpskom delu Banata. Autor je brojnih studija monografskog i etnofolklornog
karaktera, baziranih uglavnom na dijalektolokim istraivanjima na terenu. Veliki je
poznavalac srpskog jezika i srpskorumunskih jezikih proimanja. U svom bogatom
naunom radu ima preko 200 objavljenih
specijalistikih studija. Bio je profesor univerziteta u Kluu, est godina i njegov rektor,
a istovremeno i direktor Lingvistikog instituta, predsednik Drutva slavista Rumunije, lan
Rumunske akademije i Bugarske akademije
nauka... Poginuo je u eleznikoj nesrei u
Kluu.
71. Veljko Petrovi (18841967) bio je pesnik, pripoveda i esejist. Gimnaziju je zavrio u
rodnom Somboru, a pravo je studirao u
Budimpeti. U Budimpeti je 1906/07. godine
bio saurednik lista Croatia. Jo kao mlad,
poeo je da ivi u Srbiji. U Prvom balkanskom
ratu bio je dopisnik novosadskog lista Branik.
U Prvom svetskom ratu uestvovao je kao
dobrovoljac. Sa vojskom se povukao iz Srbije
1915. godine. U enevi je radio u pulicistikopropagandnom birou Jugoslovenskog odbora,
da bi 1918. godine postao lan Odbora. Tokom
Drugog svetskog rata jedno vreme bio je
LINOSTI
interniran u logoru na Banjici. Nakon osloboenja, bio je upravnik Narodnog muzeja u

Beogradu do 1962. godine. Bio je lan SANU i
predsednik Matice srpske. Njegova knjievna
dela karakteriu patriotizam i al za minulim
vremenima. Pisao je pesme, pripovetke i eseje.
Najpoznatija dela Veljka Petrovia su:
Rodoljubive pesme, Na pragu, Bunja, Salaar,
Prepelica u ruci, Backo i njegova sestra,
Varljivo prolee i Pomerene savesti. Bavio se
izuavanju novije srpske umetnosti, a naroiti
interes pokazao je za vojvoansku umetnost
XVIII i XIX veka. Umro je u Beogradu.
72. Vasko Popa (Vasco Popa, 19221991),
originalni pesnik moderne srpske knjievnosti, roen je u Grebencu kraj Vrca. Diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije je nastavio u Bukuretu i Beu. Za vreme Drugog svetskog rata
bio je zatvoren u nemakom koncentracionom
logoru u Bekereku. Prve pesme objavljuje u
Knjievnim novinama i Borbi. Od 1954. do
1979.godine radio je kao urednik u izdavakoj
kui Nolit. Jedan je od osnivaa Knjievne
zajednice Vrac. Posebne su njegove patriotske pesme, poput Oi Sutjeske. Sastavio je
antologije narodnih umotvorina Od zlata jabuka i umetnike poezije (Urnebesnik, Ponono
sunce). Predlog: Prve pesme objavljuje u listovima Knjievne novine i Borba. Njegova prva
zbirka pesama Kora (1953) uz 87 pesama
Miodraga Pavlovia smatra se poetkom
srpske posleratne mo-derne poezije. Ta knjiga
je pokrenula rasprave knjievne javnosti i
ostavila veliki uticaj na mlae narataje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledee
zbirke pesama: Nepoin polje (1956), Sporedno
nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vuja so
(1975), Kua nasred druma (1975), ivo meso
(1975), Rez (1981) kao i ciklus pesama Mala
kutija (1984), deo budue zbirke Gvozdeni sad
koju nikad nije dovrio. Jedan je od najprevoenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je
prevodio sa francuskog jezika. Bio je dopisni
lan SANU, jedan od osnivaa Vojvoanske
akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.
Prvi je dobitnik Brankove nagrade za poeziju,
dobio je Zmajevu nagradu, austrijsku dravnu
nagradu za evropsku literaturu, nagrada za
poeziju Branko Miljkovi, nagrade AVNOJ-a...
U Vrcu se od 1995. godine svakog 29. juna, na
dan pesnikovog roenja, dodeljuje nagrada
Vasko Popa za najbolju knjigu poezije. Umro je
u Beogradu.
73. Jovan Sterija Popovi (18061856) bio

je prvi srpski dramski pisac i komediograf,
pesnik. Otac mu je bio Grk (po njemu je dobio
nadimak), a majka Julijana, Srpkinja, bila je
kerka poznatog baroknog slikara Nikole
Nekovia. U rodnom Vrcu zapoeo je kolovanje. U Temivaru i Peti pohaao je gimnaziju, a studije prava u Kemarku, u Slovakoj.
Radio je kao profesor i advokat u Vru, a
1840. godine postao profesor u kragujevakom Liceju. Kao ministar prosvete u Srbiji
(1842-48) mnogo je uinio za razvoj kolstva,
kulturnih institucija i pozoritnog ivota u
vreme kada u Beogradu nije bilo ni stalnog
pozorita, ni profesionalnih glumaca. Knjievnu delatnost zapoeo loim stihovima, ali je
vrlo brzo preao na prozu, gde je postigao
punu afi rmaciju. Poznate drame Sterijine
drame su: Svetislav i Mileva, Milo Obili,
Smrt Stefana Deanskog, Vladislav, Skenderbeg
itd. Najpoznatije komedije su mu: Laa i paralaa, Tvrdica, Pokondirena tikva, enidba i
udadba, Kir Janja, Rodoljupci... U sklopu obeleavanja 150 godina od roenja i 100 godina
od smrti Jovana Sterije Popovia u Novom
Sadu je 1956. godine osnovan pozorini festival takmiarskog karaktera Sterijino pozorje,
koji se odrava i danas i na kojem uestvuju
pozorita iz zemlje i inostranstva Iz nepoznatih
razloga Sterija je napustio 1849. godine Srbiju
i do kraja ivota iveo u Vrcu.
74. Sava Popovi Tekelija (17611842) bio
je narodni dobrotvor, knjievnik, politiar.
Roen je u Aradu, gde pohaao osnovnu kolu, a gimnaziju je zavrio u Budimu, zatim kao
prvi Srbin 1786. godine doktorirao prava u
Peti. Potie iz ugledne plemike porodice.
Politiku karijeru je vrlo brzo napustio, pa je
svu panju i energiju usmerio ka nacionalnom
radu. Dobro je saraivao sa ugarskim plemstvom, ali se celog ivota zalagao i za srpske
interese. Osniva je zadubine Tekelijanum u
Peti (1838), kroz koju je od osnivanja do 1914.
godine prolo 346 studenata iz svih srpskih
krajeva. Bio je i dobrotvor mnogih srpskih i
maarskih ustanova. Matici srpskoj poklonio
je linu biblioteku, kupio tampariju, a pred
kraj ivota i sve nekretnine i novac. Izabran je
za doivotnog predsednika Matice srpske. U
knjievnosti je ostavio traga svojim Memoarima. Umro je 1842. godine u Peti, a sahranjen je u crkvi sv. Nikole u Aradu.
75. Uro Predi (18571953) bio je srpski
slikar. Pored Paje Jovanovia, jedan je od
najizrazitijih predstavnika akademskog reali-
157
KOLIKO SE POZNAJEMO
zma. Roen je u Orlovatu. Osnovnu kolu

zavrio je u Crepaji, a srednju u Panevu.
Akademiju je zavrio 1880. godine u Beu, kod
profesora Gripenkerla. Prvi je pravi realistiki
anr-slikar kod nas. Portretisao je gotovo sve
znamenite linosti iz nae kulturne i politike
istorije krajem XIX veka. Posebno su poznati
portreti osmorice predsednika Srpske kraljevske akademije, iji lan je i sam bio. Njegovi
prvi radovi imali su moralizatorske teme iz
narodnog ivota (Vesela braa, Pod dudom,
Mali fi lozof). Naslikao je oko 1.000 ikona i izradio je ikonostase u Beeju, Perlezu, Orlovatu,
manastiru Grgetegu, Rumi, Panevu... Najpoznatije slike su mu: Hercegovaki begunci,
Kosovka devojka, Na majinom grobu, Naburena devojica... Za vreme studija osvojio je
Gundelovu nagradu za portret. Prvi je
predsednik Udruenja likovnih umetnika u
Beogradu (1919). Umro je u Beogradu.
76. Mihailo Pupin (18541935) je jedan od
najznaajnijih svetskih naunika i pronalazaa
s kraja XIX veka. Roen je u banatskom selu
Idvoru. U potrazi za znanjem i spoznajom
vene istine rano se otisnuo iz roditeljskog
doma. Put u svet nauke vodio ga je od
Paneva, preko Praga, do Amerike, a zatim
ponovo u Evropu, na Kembrid i Berlinski
muniverzitet, gde je doktorirao 1889.godine.
Na Kolumbija univerzitetu u Njujorku radio je
kao pedagog i naunik od 1889. do 1929.
godine. U tom periodu ostvario je preko
trideset patentiranih izuma. Najvie njegovih
otkria je iz oblasti elektronike i telekomunikacija. Za svoj struni i nauni rad odlikovan
je mnogim priznanjima i medaljama. Neobian
ivotni put od banatskog obaneta do naunika svetskog glasa, Pupin je najbolje sam
opisao u autobiografi ji From immigrant to
Inventor (1923), za koju je dobio Pulicerovu
nagradu u oblasti knjievnosti (1924). Ovo
delo je prevedeno na nekoliko svetskih jezika,
a na srpskom jeziku je objavljeno 1929. godine
pod naslovom Sa panjaka do nauenjaka.
Uprkos postignutoj svetskoj slavi, celog ivota
je ostao emotivno vezan za rodni Idvor i svoju
prvu otadbinu, o emu svedoe njegove brojne donacije. Umro je u Njujorku, a sahranjen
je u Bronksu.
77. Branko Radievi (18241853) bio je
veliki srpski pesnik, jedan od najveih
pobornika i pristalica jezike reforme Vuka
Karadia. Roen je u Brodu, u Slavoniji, u
158
Sremskim Karlovcima izuio je slavenoserbsku, a u Temivaru, pijaristiku gimnaziju. Tri

godine je proveo kao student prava u Beu.
Tamo je objavio svoje Pesme (1847), koje su
otvorile novu epohu u srpskoj poeziji. Pesme
su imale elegian ton, a njegov najdublji lirski
doivljaj bili su rastanak i opratanje (aki
rastanak, Tuga i opomena, Kad mlidijah
umreti). Najee pesnike slike su mu sunce
i no, svetslost i tama, dan i no kao jedinstvo
ivota i smrti. Nakon revolucionarnih dogaaja 1848/49. godine posvetio se studijama medicine u Beu, gde je i umro od tuberkuloze.
Njegovi posmrtni ostaci preneti su na
Strailovo 1883. godine.
78. Josif Rajai (17851861) bio je mitropolit karlovaki i patrijarh srpski. Roen je u
selu Luani, kod Ogulina u Lici. Studirao je
filozofiju u Segedinu i prava u Beu. Zamonaio se 1810. godine, a u periodu od 1811. do
1822. godine bio je arhimandrit manastira
Gomirje. Administrator Pakrake eparhije je
od 1822. do 1829, episkop dalmatinski od 1829.
do 1834, a vraki episkop od 1834. do 1842.
godine. Za mitropolitu u Sremskim Karlovcima hirotonisan je 1842. godine. Sa tog
poloaja jo se energinije borio za prava srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji. Dao je
veliki doprinos razvoju kolstva. Osnovao je
mnoge srpske kole, otvorio je patrijarijsku
biblioteku i tampariju. Na Majskoj skuptini
(1848), proglaen je za srpskog patrijarha. Bio
je duhovni voa Srba i njihov politiki lider.
Svoju politiku energiju uloio je za stvaranje
autonomne srpske oblasti u Habzburkoj
monarhiji.
79. Franc J. Rajhl (Raichl J. Ferenc,
18691960) bio je arhitekta. Roen je u
Apatinu, a po nacionalnosti bio je Nemac.
kolovao se u Budimpeti, a na studijskom
putovanju boravio u Beu i Berlinu. U Subotici
se nastanio 1896. godine. Neka od njegovih
dela u stilu istoricizma i eklektike su:
Nacionalna kasina danas zgrada Gradske
biblioteke (1895/96) i Gimnazija u Subotici
(1895-1900), zgrada banke u Panevu (1900),
katolika crkva u stilu neogotike u Bakoj
Topoli (1904-1906), Gradska kua u Apatinu
(1907/08). Remek delo u stilu secesije je njegova porodina palata u Subotici (1904), u
kojoj je danas smetena Moderna galerija
Likovni susret. Rajhl je najvei predstavnik
secesijske arhiteture koji je potekao iz
LINOSTI
Vojvodine. Bio je preduzima i posedovao je

ciglanu te je realizovao projekte drugih
arhitekata, kao npr. neogotiku katoliku
crkvu u Bakoj Palanci (19071910) ule
Petrovca. Nakon bankrotsva, odselio se u
Segedin. Preminuo je u Budimpeti.
80. Ivan Sari (18761966) bio je biciklista,
motociklista, automobilista, konstruktor
aviona i avijatiar. Roen je u Subotici, gde je
zavrio gimnaziju i radio kao inovnik u
raunovodstvu gradske administracije. Od
1897. godine lokalna tampa belei njegove
stalne uspehe u biciklizmu. Kulminacija je bila
1900. godine kada je postao prvak Ugarske i
uestvovao na svetskom prvenstvu u Parizu.
Narednih godina bio je trostruki prvak
Ugarske u motociklizmu, da bi 1905. godine
uestvovao u automobilskoj trci izmeu
Sombora i Subotice. Bio je lan uprave najstarijeg fudbalskog kluba na teritoriji nekadanje
Jugoslavije, FK Baka, osnovanog 1901.
godine. U godini kada je Francuz Blerio
(Blriot) preleteo Laman, Sari je u Parizu
uestvovao na automobilskim trkama. Ako ne
pre, tu je upoznao pionire avijacije i oduevio
se konkstrukcijama aviona. Nakon povratka u
Suboticu, odluio je da i sam napravi avion. U
jesen iste godine avion Sari 1 bio je gotov,
napravio je elisu, a poetkom 1910. godine
ugradio je trocilindrini motor Delfos od 24
KS. Na gradskom trkalitu, u leto 1910.
godine, Ivan Sari je vrio probne letove.
Nepunih sedam godina posle letova brae Rajt
i pola godine posle leta prvog Jugoslovena
Edvarda Rusijana, uspeno leteo na avionu
sopstvene konstrukcije. Zadovoljan postignutim rezultatima priredio je javni let 16.X 1910.
godine, kome je prisustvovalo oko 7000 posetilaca. Leteo je oko tri km na visini od 30 m.
Poetkom 1911. godine usavravao je konstrukciju aviona kome je dao naziv Sari 2.
Njegove tekoe prilikom nastajanje aviona,
ali i reakcije sredine opisani su u romanu
Letei Vuidol Geze ata, Emila Havaa i
Artura Munka. Umro je u Subotici. Aeroklub u
Subotici nosi njegovo ime.
81. Grof Itvan Seenji (Szchenyi Istvn,
17911860) bio je politiar, pisac, najvei
Maar. Roen je u Beu, u jednoj od najveih
aristokratskih porodica. Kao mlad proputovao
je zapadnu Evropu. Tek kao mladi nauio je
maarski jezik. Inspirisan radom grofa
Veelenjija (Wesselnyi) poeo je da razmilja
o modernizaciji Ugarske. Zajedno sa jo trojicom aristokrata 1827. godine obavezao se da

e godinje prihode sa svojih imanja pokloniti
za osnivanje Akademije nauka. Iste te godine
inicirao je osnivanje Nacionalne kasine sa 150
lanova. Nakon toga, slina udruenja e nicati
po celoj zemlji. Kasnije je pisao knjige u kojima
predlae naine modernizacije. Najznaajnije
su: Kredit, Svet, Stadium. Nije nikad bio za revoluciju, ali je hteo da postepeno unapredi svoju
zemlju. Za Vojvodinu je znaajno da je predlagao, to je kasnije i ostvareno, racionalizaciju
korita Tise. Umro je u Deblingu (Dbling).
82. Isidora Sekuli (18771958) bila je
knjievnica, prevodilac, putopisac, knjievni i
umetniki kritiar, nastavnica devojake
kole, akademik. Roena je u Moorinu, u
Novom Sadu je zavrila Viu devojaku kolu,
a zatim Srpsku preparandiju u Somboru. Na
Viem pedagogijumu u Budimpeti diplomirala je prirodnomatematiku grupu predmeta.
Doktorirala je u Hajdelbergu (1922). Od 1897.
predavala je prirodne nauke u Srpskoj vioj
devojakoj koli u Panevu, a kasnije u apcu
i Beogradu. Duim boravcima u Engleskoj,
Francuskoj i Norvekoj, produbila je svoje
znanje klasinih i modernih jezika. Dopisni
lan SANU postala je 1939. godine, a redovan
lan tek 1950. godine. Knjievnou se poela
baviti od 1910. godine. Pisala je eseje i objavljivala prevode u mnogim asopisima. Prvu
knjigu Saputnici objavila je 1913. godine. Sa
puta po Skandinaviji nastala su Pisma iz
Norveke (1914), koja spadaju u vrhunska dela
srpskog putopisa. Glavno pripovedako delo je
Hronika palanakog groblja (1940). Mnogi je
smatraju za najumniju Srpkinju. Umrla je u
Beogradu.
83. Monika Sele (Szeles Mnika, 1973)
je jugoslovenska i amerika teniserka,
nekadanji najbolji svetski reket. Tenisom se
poela baviti sa est godina u rodnom Novom
Sadu, uz oca Karolja (Kroly). Kada je 1985.
godine osvojila turnir u Majamiju, privukla je
panju svetske javnosti i karijeru nastavila u
uvenom teniskoj akademiji Nika Boletijerija.
Osvojila je osam Grand Slam turnira za
Jugoslaviju i jedan za SAD. U istoriji turnira je
najmlai osvaja Otvorenog prvenstva Francuske. Ukupno je pobedila na 62 turnira. Zvanino je bila najbolje rangirana teniserka sveta
1991. i 1992. godine, sve dok je 30. IV 1993.
godine navija najvee konkurentkinje tefi
159
KOLIKO SE POZNAJEMO
Graf nije povredio noem na turniru u

Hamburgu. Odsustvovanje sa terena ostavilo
je dubokog traga, tako da se neuspehom
zavrio pokuaj njenog povratka na teren.
Neostvarena elja joj je bilo osvajanje najprestinijeg svetskog turnira u Vimbldonu. Bila je
idol mnogih mladih u Jugoslaviji.
84. Kornel Senteleki (Szenteleky Kornl,
18931933) bio je pesnik, pisac, prevodilac i
lekar. Roen je u Peuju. Studije medicine
zavrio je u Budimpeti i neko vreme je radio
kao doktor. Nakon Prvog svetskog rata je
zapoeo privatnu lekarsku praksu u Starom
Sivcu. Nakon raspada Austrougarske, zastupa
tezu o postojanju zasebne knjievnosti Maara
u Vojvodini, drugaije od optemaarske
knjievnosti koja je, usled istorijskih okolnosti,
krenula putevima posebnog razvoja. Bio je
uveren da su maarske knjievnosti po jeziku
i kulturi roena braa, ali ih u novim okolnostima zanimaju drugi ciljevi i problemi. Sa
Joefom Debrecenijem (Debreczeni Jzsef) je
1928. godine preveo i uredio antologiju modernog srpskog pesnitva pod naslovom
Bazsalikom Bosiljak. U antologiju su svrstali
77 pesama 32 srpska pesnika, preteno predstavnike srpskog simbolizma. Senteleki je sastavio i prvu antologiju maarske knjievnosti
u Jugoslaviji Pod bagremima /Akcok alatt/
1933.godine. O antologiji Bosiljak, Senteleki u
predgovoru pie: ...Cilj nam je da upoznamo
maarske itaoce sa najnovijim srpskim subjektivnim pesnitvom. Upoznati ih sa onim oseajima, mislima, eljama i suzama koje se raaju u
duama srpskih pesnika... Umro je u Starom
Sivcu.
85. Branislav Simi (1935), rva, olimpijski pobednik, roen je u Gornjoj Rogatici.
Takmiio se za Proleter iz Zrenjanina i 11 puta
je bio prvak Jugoslavije u periodu od 1952. do
1966. godine. Na Olimpijskim igrama uestvovao je tri puta, a medalje je osvajao na dve
Olimpijade: na igrama u Tokiju 1964. godine
osvojio je zlatnu medalju u srednjoj kategoriji,
a etiri godine kasnije u Meksiko Sitiju osvojio
je bronzanu medalju, takoe u srednjoj kategoriji. Bio je viceampion sveta na prvenstvima
1956. i 1963. godine.
86. Stevan Sremac (18551906) bio je
knjievnik, pripoveda. Osnovnu kolu zavrio
je u rodnoj Senti, a gimnaziju u Beogradu.
Visoko obrazovanje stekao je na Velikoj koli u
160
Beogradu, gde je studirao na filolokoistorijskom odseku. Radio je kao profesor u Niu,

Pirotu i Beogradu. Knjievnim radom poeo se
baviti jo za vreme boravka u Niu i Pirotu,
piui svoje pripovetke pod zajednikim
nazivom Iz knjiga starostavnih. Njegova
humoristika i realistika dela napisao je kao
ve zreli etrdesetoginjak. Naroiti utisak na
njega ostavio je mentalitet Nilija i njihovi
obiaji, to je najbolje je oslikao u Ivkovoj slavi
i Zoni Zamfi rovoj. Pored navedenih, znaajna
dela su mu: Vukadin, Pop ira i pop Spira. Bio
je pristalica Liberalne stranke. Svesrdno je
negovao srpsku istoriju i tradiciju. Umro je u
Sokobanji.
87. Pavol Jozef afarik (Pavol Jozef
afrik 1795-1861) bio je fi lolog, pesnik, jedan
od prvih slavista, istoriar knjievnosti,
istoriar, etnograf. Roen je u Kobeliarovu, u
Slovakoj, u porodici protestantskog svetenika. Zavrio je fi lozofi ju, pravo i teologiju. ivot
je proveo u Slovakoj, Nemakoj, Junoj
Ugarskoj i ekoj. Kao profesor i direktor
srpske gimnazije u Novom Sadu radio je 181933. godine. Iz ogromnog naunog rada izdvajaju se sledei radovi: Slovenske starine,
Monumenta i Llirika, Slovenska etnologija,
Narodne pesme Slovaka u Maarskoj,
Spomenici knjievnosti Junih Slovena, Istorija
junoslovenske knjievnosti, Svetske pesme
Slovaka u Ugarskoj. Umro je u Pragu.
88. Andrej aguna (Andrei aguna,
18091873), mitropolit, roen je u Mikolcu,
studirao je pravo i fi lozofi ju u Peti i teologiju
u Vrcu. Radio je kao profesor teologije u
Vrcu i Sremskim Karlovcima. Bio je postavljen za vikara, kasnije i za episkopa pravoslavne crkve u Transilvaniji. Dao je znaajan
doprinos razvoju kolstva i publicistike na
rumunskom jeziku. Na njegovu inicijativu
1861. godine osnovano je Transilvansko udruenje za knjievnost i kulturu rumunskog naroda Astra. aguna je bio prvi predsednik ovog
znaajnog kulturnonacionalnog udruenja
Rumuna, ija je delatnost bila prisutna i u
Banatu. Odluujue je doprineo osnivanju
Rumunske pravoslavne mitropolije u Habzburkoj monarhiji (1864) i bio je prvi mitropolit Rumuna u AustroUgarskoj. Bio je poasni lan Rumunske Akademije.
89. Ambrozije Boza arevi (18201899) bio je pokreta preporoda kod bakih
Bunjevaca, pravnik. Rodio se u Subotici, gde je
LINOSTI
pohaao gimnaziju, a pravo je studirao u

Velikom Varadinu (Nagyvrad) i Peuju.
Advokat je postao 1842. godine. Iste godine
bio je stenograf na Erdeljskom saboru, da bi
1843/44. godine vodio zapisnike na Ugarskom
saboru u Pounu. Kao prvi neplemi, 1845.
godine izabran je za zamenika upanijskog
tuioca. Zbog gubitka sluha tokom ezdesetih
godina XIX veka poinje da radi u subotikoj
gradskoj upravi, sve do odlaska u penziju 1867.
godine. Tek nakon donoenja ugarskog
zakona o narodnostima zapoinje njegov rad
na preporodu Bunjevaca. U Subotici je 1869.
godine objavio je Zbirku mudrih i pounih
izrekah, posveenu Bendanimu Franklinu.
Naredne godine izdao je Maarsko-jugoslovenski politini i pravosudni rienik i Tolma
izvornih knjievnih i zemljopisnih jugoslavenskih rii... Do kraja ivota bio je posveen
pokuajima da se bunjevkoj deci obezbedi
osnovno kolovanje na maternjem jeziku. U
Subotici je 1893. godine objavio Maarskobunjevako-okaki renik za osnovne kole, a
1894. godine Maarskosrpskohrvatskibunjevakookaki knjievni renik. Umro je u
Subotici.
90. Sava umanovi (18961942) jedan je
od najznaajnijih srpskih slikara XX veka.
Roen je u Vinkovcima, a osnovnu kolu
zavrio je u idu. Gimnaziju je pohaao u
Zemunu i ve se 1911. godine upisuje na
slikarski kurs kod gimnazijskog profesora
Isidora Junga. Viu kolu za umjetnost i obrt
zavrio je u Zagrebu (1914-1918). U periodu od
1920. do 1930. godine, boravio je u tri maha u
Parizu, gde je studirao u ateljeu Andrea Lota.
U pariskom periodu njegov rad dosee pun sjaj
i snagu, njegove slike karakteriu fi guralne
kompozicije u idilinom pejzanom prosotru
kubistike konstrukcije: Slikar u ateljeu,
Vijadukt, Pejza iz ida, Mornar na molu, ene
kraj vode. Slika i sa naznakama ekpersionizma,
npr. Pijana laa, da bi se s vremenom priklonio neoklasicizmu. Zbog bolesti se vraa u id,
gde stvara tvz. idski ciklus. Napisao je poznate knjige o umetnosti: Slikar o slikarstvu i
Zato volim Pusenovo slikarstvo. Poznati radovi
su mu: Doruak na travi, pijana laa, Crveni
ilim, Most na Seni, ciklus velikih platana idijanke... Streljan je u Sremskoj Mitrovici 1942.
godine. Njegova majka poklonila je idu
(1953) njegovu likovnu zaostavtinu i kuu i
time omoguila otvaranje Galerije Save
umanovia.
91. Julijan Tama (lin Tama{, 1950),

univerzitetski profesor, akademik. Roen je u
Vrbasu, diplomirao, magistrirao i doktorirao iz
knjievnosti. Redovni profesor rusinske i ukrajinske knjievnosti na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu Katedra za rusinistiku.
Akademik je Nacionalne akademije nauka
Ukrajine (1997) i Vojvoanske akademije
nauka i umetnosti (2004). Najznaajnija dela:
Nebo na kolenima (Nbo na kolnoh, Novi
Sad 1972), Balada panonskog brodara (Balada
panonskogo ladra, Novi Sad 1974), Pesme o
prahu (Kruevac 1975), Bolniko svetlo
([pitaqske {vetlo, Novi Sad 1980), O rosi
(Novi Sad 1981), Rusinska knjievnost, (Novi
Sad 1984), Pesak i doba (Novi Sad 1986),
Zlatan oblak (Zlatna hmara, Novi Sad 1990),
Silazak u dan (Novi Sad 2002), Istorija
rusinske knjievnosti (Istori ruske literaturi, Beograd 1997) i Antologija rusinske
poezije (Antologi ruske poey, Novi Sad
2005).
92. Momilo Tapavica (1882-1949) bio je
sportista, osvaja olimpijske medalje, arhitekta. Roen je u Nadalju u Bakoj. Na Prvim letnjim olimpijskim igrama u Atini takmiio se za
Ugarsku, budui da je Vojvodina bila deo
Austrougarske monarhije i da su Austrija i
Maarske imale posebne ekipe. Prvi je Srbin
osvaja olimpijske medalje. U Atini 1896.
godine osvojio je bronzanu medalju za
Maarsku u tenisu. Pored toga, Tapavica se
takmiio i u rvanju i dizanju tegova i osvojio
peto mesto. Momilo Tapavica ostao je upamen i kao sjajan arhitekta. Njegova znaajnija
dela su: zgrada Matice srpske u Novom Sadu,
zgrada Nemakog poslanstva u Beogradu i
Dravna banka na Cetinju. Umro je u Puli.
93. Pal Teleki (Teleki Pl, 18791941) bio
je maarski politiar, geograf, profesor univeziteta, zemljoposednik. Bio je ministar
spoljnih poslova 1920. godine i ministar
prosvete 1938. godine. Uoi Drugog svetskog
rata, bio je predsednik vlade, u vreme kada je
Maarska uz pomo Nemake nastojala da
ostvari svoje revizionistike ciljeve. Tada je
slovio za probritanski orijentisanog politiara,
koji je upozoravao da e oslonac Maarske na
nemaku politiku doneti samo katastrofu. Bio
je zagovornik i balkanskopodunavske saradnje. U tom kontekstu, moe se razumeti njegovo zalaganje za jugoslovenskomaarski sporazum o saradnji iz decembra 1940. godine.
161
KOLIKO SE POZNAJEMO
Posle demonstracija 17. marta 1941. godine

bio je svestan da e Nemaka vojno reagovati
protiv Jugoslavije. Kao znak moralnog poraza
svoje politike, iako o tome postoje kontroverzna miljenja, izvrio je samoubistvo 3. aprila
1941.godine, napisavi u oprotajnom pismu:
Maarska je pogazila re o venom prijateljstvu
sa Jugoslavijom iz kukaviluka. Stali smo na
stranu nitkova, biemo leinari najprljavija
nacija. Nisam to spreio kriv sam.
94. Aleksandar Tima (19242003) bio je
srpski pesnik, prozni pisac i eseljista. Roen je
u Horgou, a nakon zavrenog Filozofskog
fakulteta iveo je i radio u Novom Sadu, gde je
i umro. Bio je urednik Letopisa Matice srpske i
Izdavakog preduzea Matica srpska.
Knjievni rad zapoeo je poezijom, da bi se
potom sasvim posvetio prozi. Tematika njegovih pripovedaka i romana vremenski je
vezana za ratni i poratni period, ali proza
Aleksandra Time izdvaja se od stvaralatva
pisaca sline orijentacije karakteristinim nainom pripovedanja i uvida u stvarnost. Objavio
je vie knjiga: Naseljeni svet, Krma (pesme);
Krivice, Nasilje, Mrtvi ugao, Povratak miru,
kola bezbonitva (pripovetke); Za crnom
devojkom, Knjiga o blamu, Upotreba oveka,
Begunci, Vere i zavere, Kapo, iroka vrata,
Koje volimo (romani); Drugde (putopis); Pre
mita (eseji i lanci). Od mnotva priznanja
koje je dobio izdvajaju se NIN-ova nagrada za
roman godine, austrijska Dravna nagrada za
evropsku knjievnost i nagrada Sajma knjiga u
Lajpcigu za evropsko razumevanje.
95. Georg ore Vajfert (18501937) bio
je industrijalac, bankar, dobrotvor. Roen je u
Panevu, a poreklom je Nemac, iji su se preci
doselili iz Gornje Austrije. Osnovnu kolu i
niu realku zavrio je u Panevu, trgovaku
kolu u Budimpeti, a pivarski odsek poljoprivredne akademije u Ventefanu (Bavarska).
Nastanio se u Beogradu 1871. godine i posvetio se proizvodnji piva. Prvi se u Srbiji poeo
baviti istraivanjem ruda. Njegovom zaslugom
otvoreno je nekoliko rudnika, a meu njima
su: rudnik uglja Kostolac (1873), rudnik ive
na Avali (1886), Borski rudnik bakra (1903) i
drugi. Jedan je od osnivaa Narodne banke
Jugoslavije i njen prvi viceguverner (1884) i
guverner (1890), a od 1926. i doivotni poasni
guverner jugoslovenske Narodne banke. Bio
je veliki dobrotvor i utemeljiva mnogih drutava i zadubina. Posedovao je bogate kolek-
162
cije medalja, srednjovekovnog i antikog

novca. Sauvana je samo antika zbirka, koju
je poklonio Beogradskom univerzitetu (1923).
Nosilac je vie odlikovanja.
96. Tibor Varadi (Vrady Tibor, 1939),
profesor prava, akademik, pisac. Osnovnu
kolu i gimna148 ziju zavrio je u rodnom
Zrenjaninu, a diplomirao na Pravnom fakultetu
u Beogradu (1962). Na univerzitetu Harvardu
je doktorirao 1970. godine iz meunarodnog
prava (Razvoj autonomnog spoljnotrgovinskog
prava kroz arbitrae sa posebnim osvrtom na
socijalistike zemlje Evrope). Njegova karijera
imala je sledei pravac: advokatski pripravnik
u Zrenjaninu (1962/03). asistent na Pravnom
fakultetu u Novom Sadu (1962/03), docent
(1970), vanredni profesor (1975), redovni profesor (1980), ministar pravde u jugoslovenskoj
vladi (1992/93), ef Pravnog fakulteta na
Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpeti (1993), dopisni lan VANU postao je
1987. godine, odgovorni urednik asopisa j
Symposion bio je u periodu od 1969. do 1971.
godine, glavni i odgovorni urednik naunog
asopisa Ltnk bio je od 1991. do 2000.
godine. Autor je brojnih udbenika i strunih
knjiga iz oblasti prava.
97. Jov Vasiljevi () bio je ukrajinski slikar
koji je uneo barokni stil u srpsko slikarstvo
XVIII veka. Arsenije IV akabenta ga je
zaposlio u Sremskim Karlovcima kao pridvornog slikara 1743. godine. ivopis u manastiru
Kruedol, u baroknom stilu, slika sa Stefanom
Teneckim izmeu 1750. i 1756. godine. Slikari
Nikola Nekovi i Vasa Ostoji pripadali su
njegovom slikarskom krugu oko Patrijarijskog dvora u Sremskim Karlovcima.
98. Lajo Verme (Vermes Lajos,
18601945) bio je profesor fi skulture i majstor
maevanja. Rodio se u Subotici, uglednoj plemikoj porodici. U Budimpeti je zavrio studije medicine i fi lozofi je. Zajedno sa bratom
Nandorom i jo nekim zaljubljenicima u sport
osnovali su 1880. godine Subotiko gimnastiko drutvo. Na njegovom prostranom placu,
na samoj obali Palikog jezera poele su tzv.
Palike olimpijade, sportske manifestacije
nalik olimpijskim, koje e biti ponovo obnovljene tek za 16 godine. Svake godine takmiili
su se plivai, rvai, atletiari, maevaoci, biciklisti... Od 1888. godine Lajo Verme je u
novoformiranom sportskom udruenju Ahiles,
LINOSTI
u kome skromno zauzima potpredsedniko

mesto. Oba udruenja narednih godina zajedno e organizovati takmienja. Uz obalu jezera 1892. godine izgraena je 500 m duga i 4 m
iroka biciklistika asfaltirana staza elipsastog
oblika, prva u Ugarskoj. Verme je letnjim nadmetanjima prisustvovao do 1895. godine, kada
odlazi na univerizet u Klu, gde e narednih
godina raditi kao profesor fi skulture. tampa
e redovno beleiti njegove dolaske na Pali
tokom letnjih meseci, kada su se odvijala takmienja. U godini kada su obnovljene savremene Olimpijske igre u Atini (1896) na Paliu
se takmiilo 400 sportista. Neki Vermeovi
rezultati bili su bolji od dostignua olimpijskih
pobednika. U Suboticu se vratio 1914. godine i
nastavio povuen ivot jo vie od tri decenije.
99. Milovan Vidakovi (17801841) bio je
knjievnik, jedan od prvih pisaca romana u
novoj srpskoj knjievnosti. Roen je u selu
Nemenikue, u okolini Beograda, a 1788.
godine zbog rata je prebegao na teritoriju
dananje Vojvodine, gde se kolovao u raznim
mestima. Studirao je prava u Kemarku.
Uglavnom je iveo u Peti radei kao domai
uitelj, a jedno vreme bio je profesor gimnazije u Novom Sadu. Njegovi romani, pisani
slavenoserbskim jezikom, fantastinog su sentimentalnog sadraja. Iako nisu imali naroitu
knjievnu vrednost, bili su rado itani meu
najirom publikom. Meu njegovim poznatijim ostvarenjima su: Ljubomir u Jelisijumu,
Velimir i Bosiljka, Kasija Carica, Usamljeni
junoa... Umro je u Peti.
100. Mihailo Vitkovi (17781829) bio je

maarski knjievnik srpskog porekla, advokat,
politiar. Rodio se u Egeru, a nakon zavrenih
studija prava 1801. godine postaje advokat u
Peti. Njegov dom bio je glavni knjievni salon
u Peti. Afi rmisao je srpski jezik i knjievnost
u maarskoj javnosti i doprineo duhovnom pribliavanju Maara i Srba. Objavio je studije o
maarskim knjievnicima pravoslavne vere.
Preveo je na maarski jezik vie srpskih narodnih pesama i balada. Preneo je deseterac trohejskog karaktera iz srpske narodne poezije u
maarsku, pa ga tako nalazimo u delima
Veremartija i andora Petefija. Umro je u
Peti.
101. Ignjatije Vuja (Igniatie Vuia,
18091852), prosvetni radnik, revoucionar.
Roen je u seljakoj porodici u Vovodincima
kod Vrca, gde je zavrio i osnovnu kolu.
kolovanje je nastavio u Oravici i Temivaru, a
studije fi lozofi je zavrio je u Peti. U
Klirikalnom uilitu u Vrcu pohaao je nastavu od 1829. do 1832. godine. Kao profesor u
Uilitu je radio od 1835. godine. U Vrcu se
zadrao do 1848. godine. Velika narodna
skuptina banatskih Rumuna u Lugou 27.
juna 1848. godine predloila ga je za administratora Vrake eparhije, to je potvrdio i
Ugarski sabor i revolucionarna vlada.
Definitivnim slomom revolucije bila je reena i
Vujina sudbina na episkopskom prestolu.
Posle poraza revolucije 13. avgusta 1849.
godine bio je prinuen da napusti zemlju, te je
preao preko Vlake i Bugarske da bi stigao u
Negotin. U blizini ovog mesta primio je jednu
parohiju na upravljanje. Umro je u Negotinu.
***
163
KOLIKO SE POZNAJEMO
Petrc
-Palnka,j-Palnka
MAARSKI
Alt-Becse
Petrovac
Alt Palanka, Neu Palanka
NEMAKI
LATINSKI
STARI NAZIVI MESTA
-Becse
SADANJI NAZIVI
Baki Petrovac Ba~ki Petrovec Bky Petrovec Ba~ki Petrovac
--
Weisskirchen
Baka Palanka Baska Palanka Ba~ka Palanka

Beej becse Be~ej
Cservenka
Fehrtemplom
Bela Crkva Bila Cerkva Biserica Alb Fehrtemplom Bela Crkva
Kanjia Magyarkanizsa Kawià
Nagykikinda
-Kanizsa, Magyar Kanizsa
Futak
Dunacsb
Neusatz
Kowatschitza
Gross-Kikinda
Alt Kanizsa
Alt Futak, Neu Futak
--
Neoplanta
Crvenka êrvinka Crvenka
Kikinda Nagykikinda Kikinda
jvidk
Antalfalva
elarevo elarevo êlarevo
Kovaica Kovaica Antalfalva Kova~ica
Petrovaradin Ptervrad Petrovaradin
Panevo Panciova Pan~evo
Karlcza
Mitrovicza
Zombor
Zenta
Ptervrad
Pancsova
Carlovitz
Mitrovitz
Senta
Peterwardein
Pantschowa
Futog Futak Futog
Novi Sad Nov Sad jvidk Novi Sad
Sremska Mitrovica Srimska Mitrovica Sremska Mitrovica
Sombor Zombor Zombor Sombor
Senta Zenta Senta
Sremski Karlovci Srimski Karlovci Sremski Karlovci
Maria Theresiopolis
Wersecz
Alt-Verbasz, Neu-Verbasz
Maria Theresiopel
Semlin
Versecz
-Verbsz, j- Verbsz
Gross-Becskerek
Szabadka
Zimony
Subotica Szabadka Subotica

Vrbas Vrbas
Nagybecskerek
Vrac Ver{ec Vre Vr{ac

Zemun Zemun
Zrenjanin Nagybecskerek Zreanin Zrenjanin Zrewanin
164
HRONOLOKE TABELE
DOGAAJI SVETSKE ISTORIJE I

ISTORIJE NARODA NA TLU
VOJVODINE
VREME
Neandertalci u Karpatskoj kotlini
130-140.000
Poetak mezolita u Karpatskoj kotlini Vinanska kultura
8000 g. pne
Kere kultura
3500 g. pne
Bakarno doba
(Tisapolgar i Bodrogkerestur kultura
2400-1900 g. pne
Bronzano doba (Toseg kultura)
1900-900 g. pne
Skiti na podruju istonog Balkana;

njihov uticaj postoji i u Karpatskoj niziji
550 g. pne
300 g. pne
Dolazak Kelta
I vek n.e.
Rimljani utvruju vlast u Karpatskoj kotlini.
20.
oko 200.
Rimljani gube Erdelj
271.
Huni prelaze Volgu
375.
401-410.
Huni zauzimaju Alfeld

Ostrogoti naputaju Panonsku niziju,
a njihovo mesto preuzimaju Gepidi
568.
Longobardi i Avari pobeuju Gepide;

Longobardi odlaze u severnu Italiju; Avari ostaju,
u isto vreme sa njima stiu i Sloveni
582.
Avari zauzimaju Sirmijum
680.
796.
Pohod Franaka protiv Avara
840-870.
895.
Dolazak Maara u Panonsku niziju

(dugo se verovalo: 896)
997-1038.
Krunisanje sv. Stefana papskom krunom
1000/1001.
Vladavina Bele II Slepog
1131-1141.
Vladavina Dragutina i Milutina
1276-1282.
Marika bitka
26. IX 1371.
Kosovska bitka
15. VI 1389.
1395.
Dolazak sinova kralja Vukaina - Andrejaa

i Dmitra u Banat
28. IX 1396.
1399.
Bitka kod Angore
Pojava Alana
Ostrogoti stiu dominaciju u Panonskoj niziji
Formiranje Bugarske drave na Balkanu
Bitka kod Nikopolja
Jaa pritisak germanskih naroda
471.
626.
Vladavina sv. Stefana u Maarskoj/Ugarskoj
Sarmati i Jazigi se pojavljuju u Bakoj
456.
Neuspeh Avara kod Carigrada,

Sloveni stiu sve veu samostalnost
Drava Pribine i Kocelja u Panonskoj niziji
VANI DOGAAJI
NA TLU VOJVODINE
Poslednje spominjanje Andrejaa
1402.
1404-1407.
1403/04.
Dmitar je upan Zarandske upanije

Despot Stefan Lazarevi postaje
vazal ugarskog kralja Sigismunda
165
KOLIKO SE POZNAJEMO
Sporazum u Tati
1408.
Srpski despot Stefan Lazarevi

postaje vitez Zmajevog reda
1411.
Despot Stefan Lazarevi dobija posede

u Ugarskoj, izmedu ostalog i
u Torontalskoj upaniji
V 1426.
1433.
Pad Smedereva - prvi pad Srpske despotovine

Bitka kod Varne
Druga Kosovska bitka
Johan Gutenberg otkriva tampariju
18. VIII 1439.

10. XI 1444.
(oko) 1450.
Leonardo Da Vini
1452-1519.
29. V 1453.
Bitka kod Beograda

Pad Bosne pod tursku vlast
29. VI 1459.
1463.
Ugarski vladar Matija Korvin zatitio je Srem

od upada Turaka sistemom tvrava
1464.
Na poziv Matije Korvina u Junu Ugarsku

stigli srpski velikai Vuk Grgurevi,
Milo Belmuevi i braa Jakii
1471.
Matija Korvin obnavlja Srpsku despotovinu

Vuk Grgurevi postaje srpski despot
1477.
13. X 1479.
1480-1481.
Prodor Pala Kinjiija i Pala Tomorija do

Kruevca i Velika seoba Srba iz Srbije u Banat,
podstaknuta pohodom Vuka Grgurevia,
Pala Kinjiija i Jovana Jakia
1486.
Iz Furlanije u Srem stie Angelina Brankovi

Srpski vojnici ratuju kod Bea i Linca
12. X 1492.
1497-1499
Odluka o oslobadanju pravoslavaca

od plaanja desetine katolikom kleru
Despot ore se zamonaio i uzeo ime Maksim
20. V 1498.
1501.
U testamentu Miloa Belmuevia navodi se

da je sluio kralju Matiji Korvinu u leziji
1501.
Despot Jovan uestvuje u pohodu protiv Turaka
1502.
Smrt despota Jovana
1503-1521.
166
Papa Sikst IV izdaje encikliku u kojoj

trai tolerantan odnos prema pravoslavcima
Odluka o oslobaanju pravoslavaca od plaanja

desetine katolikom kleru
1495.
Vasko de Gama se iskrcao u zapadnoj Indiji otkrio je pomorski put za Indiju
Stalni ratovi na granici Osmanlijske imperije i

Ugarske, na prostoru izmeu Segedina i
Kruevca
1481.
1487-1489.
Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku
Papa Nikola V doputa slobodu veroispovesti

na imanjima srpskih despota
4-22.VII 1456.
1471-1503.
Bitka na Hlebnom polju
Srbi naputaju Kovin i naseljavaju se

na ostrvo epel, kod Budima
16-18. X 1448.
Osmanlije osvajaju Carigrad

Pad Smedereva - pad Srpske despotovine
Dokument o pomeanosti katolika i pravoslavaca

oko Kovilja i Kovina i Hrama
Primirje Osmanlija i Maara,

uz voenje malih ratova
1504.
Hrvatski velika Ivani Berislavi postaje srpski

despot
1504.
Maksim i Angelina Brankovi naputaju Srem i

odlaze u Vlaku (do 1509)
1507.
Brankovii su posredovali u sporu izmedu

vlakog vojvode Radula Velikog
i moldavskog vojvode Bogdana III
HRONOLOKE TABELE
Srpski monah Makarije tampa

prve knjige na rumunskom jeziku
1507-1512.
1509-1514.
Mikelanelo Buonaroti oslikava

svod Sikstinske kapele
V 1514.
Martin Luter objavljuje svojih 95 teza,
ime poinje proces reformacije
Kortez osvaja carstvo Asteka
Magelanova plovidba oko sveta
1519.
1519-1522.
Osmanlije zauzimaju abac
27.VII 1521.
28.VIII 1521.
1523.
1525.
Pizaro i Almagro osvajaju carstvo Inka
Tursko osvajanje Budima

Nikola Kopernik objavio svoju
heliocentrinu teoriju
29. VIII 1526.

1526-1527.
Osnivanje Peke patrijarije
Pad tvrave Ba pod tursku vlast
1532.
Pad Tamivara, Miklo Jurii zaustavlja

Osmanlije kod Kesega
1535.
Stefan Berislavi, nosilac titule srpskog despota,

gine u borbi protiv Turaka
1537.
Smrt Pavla Bakia, poslednjeg srpskog despota
29. VIII 1541.

24. V 1543.
1557.
1573.
Mehmed-paa Sokolovi proglaava

Bekerek za eher
1591.
Upad bosanskog beglerbega

na teritorije Habzburgovaca
Bitka kod Siska
1594.
Ustanak Srba u Banatu, bitka kod Bekereka
1595.
Pokuaj ora Raca Slankamenca
da zauzme Temivar
Grupa bunjevakog stanovnitva
naseljava se u kraj oko Subotice i Sombora
1618-1648.
6-13. I 1658.
1643-1715.
Revolucija u Engleskoj
1642-1649.
Kandijski rat
1645-1669.
1683-1689.
Osloboenje Budima od turske vlasti
Dugi rat Austrije i Turske
1593.
Vladavina Luja XIV
Osmanlijska opsada Bea
Tursko osvajanje Banata pod vostvom

Mehmed-pae Sokolovia
22-25. VIII 1572.
posle 1622.
Tridesetogodinji rat
Pokret cara Jovana Nenada
1529.
1596.
Sabor u Tordi prihvata Edikt o verskoj toleranciji
Pavle Baki prelazi iz Srbije u Ugarsku
Kod Lipove, u sukobu sa vojskom Radia Boia,

poginuo je Komnen Baki
1593-1606.
Vlaki vojvoda Mihajlo Hrabri pobeuje

Osmanlije kod Kalugarenija
Pal Tomori postaje generalni kapetan

Donjih krajeva
1528.
1551-1552.
Masovno ubistvo francuskih protestanata

(Vartolomejska no )
Poetak ustanka Doe era
31. X 1517.
Osmanlije zauzimaju Beograd
Mohaka bitka
Brankovii grade manastir Kruedol
1512.
Veliki beki rat
14. VII - 12. IX 1683.

1686.
Raja se digla protiv Osmanlija

izmeu Segedina i Arada
167
KOLIKO SE POZNAJEMO
1687.
Srbi iz Banata prelaze Tisu

pod komandom Itvana akija
1687.
Zauzimanje Petrovaradina
1687.
Druga grupa Bunjevaca doselila se pod

vostvom kapetana Jura Vidakovia
i Duje Markovia
6. IX 1688.
Osloboenje Beograda od turske vlasti

pod vostvom Maksimilijana Emanuela
VI 1689.
Poraz hrianske vojske u Kaanikoj klisuri
Turski, tatarski odredi haraju Kosovom
I 1690.
6. IV 1690.
Invitatorija Leopolda I upuena Srbima
jesen 1690.
Turci osvajaju Beograd
1690.
18. VI 1690.
21. VIII 1690.
XII 1690.
1691.
III 1695.
Potvrene su srpske privilegije

Bitka kod Slankamena
Potvrene su srpske privilegije
Bitka kod Hetina kod Begeja
1697.
Moti kneza Lazara prenete u Vrdnik
1697.
Vlasnik Ilokog feuda

postaje porodica Odeskalki
Bitka kod Sente
Mir u Sremskim Karlovcima
kojim je zavren Veliki beki rat
1702.
Podatak a tome da su Srbi

iveli u Futogu u zemunicama
1703.
Podatak o tome da su Srbi u Sremskim

Karlovcima iveli u bednim kolibama
pored Dunava
1703.
Osnovane su Podunavska, Posavska,

Potiska i Pomorika vojna granica
1703.
Novi Sad, pod nazivom Petrovaradinski anac,

nalazio se u Podunavskoj vojnoj granici
1705.
Moti cara Uroa prenete u Jazak

Ustanak Ferenca Rakocija
21. V 1703.
1708.
Kruedol postaje centar srpskog mitropolita
19. IV 1713.
Karlo IV objavljuje Pragmatine sankcije
1713-1865.
Rumuni pravoslavci pripadali su srpskoj

crkvenoj organizaciji, Karlovakoj mitropoliji
1716-1718.
Varadinski rat Austrije i Turske
5. VIII 1716.
Bitka kod Petrovaradina
1717.
Osloboenje Banata od turske vlasti
1717.
Nemci se naseljavaju u Tamivar i Belu Crkvu
21. VII 1718.

1718-1733.
1718.
1720.
168
Prva privilegija Leopolda I Srbima
Bitka kod Lugoa i Perleza
1703-1711.
Poarevaki mir
Narodno-crkveni sabor Srba u Beogradu
1696.
26. I 1699.
Objavljivanje ustanka maarskih stalea

protiv Habzburgovaca
Velika seoba Srba koju je predvodio

Arsenije III arnojevi
1695.
11. XI 1697.
Petar Veliki osnovao Sankt Petersburg
ore Brankovi upuuje poziv

Srbima iz Orave na ustanak
Florimund Klaudije Mersi,

prvi administrator Banata
Veliki Bekerek dobio je pravo
da odrava vaare
Vlasnik Batajnikog spahiluka
bio je grof Odvajer
HRONOLOKE TABELE
1722.
Osnovana pivara u Panevu
1723.
Dolazak nemakih kolonista u Panevo
30. VI 1723.
Maarski stalei prihvataju Pragmatine sankcije
1726.
Kredol dobija barokni zvonik
1726.
Dolazak Maksima Suvorova

prvog ruskog uitelja meu Srbe u Ugarskoj
1726-1733.
albe kmetova na zemunskom feudu,

na inovnika Augustina Kolhunta
1727.
Deklaratorijom (ne mogu se

popravljati pravoslavni hramovi)
1727.
Podatak o obavezi svakog od 12 ditrikata u

Banatu da izdrava etu husara
koja bi gonila hajduke
1728.
Poetak regulacije Begeja
1728.
U Novom Sadu je ivelo 12 jevrejskih porodica
1728.
Karlovaki feud je kupio Leopold Ifeli
1729.
Hajduci su muili vlasnika

Surduka Mihajla Jakia
1732.
U sremskim selima Kraljevci, atrinci i

Stejanovci nalaze se crkve pod zemljom
1732.
Pandurske zloupotrebe na ilokom vlastelinstvu
1732.
Hajduci danju ulazili u Bukovac i Banovce.

Velika potera protiv hajduka u Sremu
1733-1735.
Zvonik Velike Remete je podigao

nemaki majstor Johan Vilhem
1734.
Patent protiv jataka u Sremu
1734.
Emanuil Kozainski je reirao dramu

O tragediji Uroa Pjatago...
1735.
Seljaci odbijaju plaanje dabine zbog

zloupotreba komorskih inovnika (Mirko Vuji)
1735.
Buna Pere Segedinca
oko 1735.
Naseljavanje Baskijaca pored Begeja
1736.
Pobuna seljaka na ilokom, zemunskom

i idskom vlastelinstvu
1737.
Urbar Karla VI za Srem i Slavoniju
1737-1739.
Austro-turski rat
1737-1739.
Seoba Srba pod patrijarhom

Arsenijem IV Jovanoviem akabentom
1738.
U epidemiji kuge unitena Nova Barselona, pansko naselje u Bekereku, ali i nemaki kolonisti
1739.
Beogradski mir
1739.
Dolazak trgovaca i zanatlija

iz Beograda u Petrovaradinski anac
1739.
Naseljavanje Nemaca u Novi Sad
1740.
Poetak intenzivnijeg doseljavanja Rumuna u

Banat: naseljavanje u Margitu, i u Sent Joan
(Barice)
1740-1780.
Vladavina Marije Terezije: Srbi su za to vreme

dobili oko 90 plemikih titula
1740-1748.
1740.
Poetak naseljavanja Rusina-Ukrajinaca
1741.
Zahtev Ugarskog sabora za razvojaenje

Potiske i Pomorike vojne granice
1742.
Matijas Erlbinger radi na obnovi crkve sv.

Trifuna u Sremskim Karlovcima
1743-1745.
1743.
Razvojaeni su anevi u Segedinu,

Subotici, Somboru i Brestovcu
U Novom Sadu ivi 26 jevrejskih porodica
169
KOLIKO SE POZNAJEMO
1743.
Privilegija po kojoj je zabranjeno

ometanje naroda prilikom zidanja hramova
1744.
Baki seljaci ale se poimence na zloupotrebe

komorskih inovnika upora, Gomboa i Bilarda
1744.
Naseljavanje Rumuna u Mali i Veliki Gaj
1744.
arnojevii dobijaju posede u Futogu
1745-1750.
Nova Podunavska granica formirana je

na prostoru Zemun-Petrovaradin
1745-1750.
Razgranien je prostor Vojne granice

i Sremske upanije
1745-1747.
Ilirska dvorska komisija
1745-1777.
id, erevi i Berkasovo bili su komorski posedi
1745.
Mitrovako vlastelinstvo iji je vlasnik bio grof

Kolerao otkupljeno je za potrebe Vojne granice
1745.
Doseljavanje Slovaka u Baki Petrovac
1745.
Isuivanje movara oko Vrca
1745.
Impopulator Martin anji, po dogovoru sa

vlasnikom futokog vlastelinstva Mihajlom
arnojeviem, doveo 2000 Slovaka iz Novohrada,
Orave, Liptova, Honta, Zvolena, Turca
na prostor Petrovca u Bakoj
1745.
Otvorena pivara u Velikom Bekereku
1746-1747.
Ahenski mir
Slovaki naseljenici u Kulpinu,

na imanju brae Stratimirovi
1746.
Na popisu stanovnitva Kule prvo zapisane tri,

a posle jo 11 rusinskih porodica
1746-1772.
Vlastelin Miklo Karas naseljavao je

maarskim ivljem pustaru Horgo
1747-1777.
Ilirska dvorska deputacija
1747.
Doseljenici Slovaci sklapaju ugovor

sa feudalcima koji su ih doveli 1745. godine
1748.
Naseljavanje Nemaca u Odacima, Kolutu,

Prigrevici, Bakoj Palanci i Gajdobri
1748.
1748.
Novi Sad postaje slobodan kraljevski grad
1748.
U Novom Sadu zabeleeno

postojanje jevrejske optine
1748.
Maari naseljavaju Bezdan
1749.
Sombor postaje slobodan kraljevski grad
1749.
Zemun dobija status slobodnog

graniarskog komuniteta
1749.
1750.
Maari se naseljavaju u Kulu
1750.
Nemci su se naselili u Apatin i Bukin
1750.
Grof Anton Graalkovi zaduuje Ferenca

izovskog da naseli topolsku pustaru
170
Odluka o razvojaenju Potiske

i Pomorike vojne granice, protesti zbog odluke
u jesen i zimu, seoba porodica u vojnu granicu
1750-1762.
Maarski doseljenici stigli u Beej,

onoplju, Kupusinu, Doroslovo
1. I. 1751.
Pedeset plemikih titula dodeljeno je srpskim

oficirima u doba razvojaenja vojnih granica
1751.
Objavljivanje Enciklopedije u Francuskoj
Doseljavanje maarskog stanovnitva u Suboticu
1746.
1751-1772.
Poinje organizovano naseljavanje Rusina u

Baku u naselje Veliki Krstur, osnovana
grkokatolika parohija
HRONOLOKE TABELE
Sedmogodinji rat
Volter objavljuje Kandid
1751-1752.
Iseljavanja Srba u Rusiju
1750-1751.
Ukrajinski slikar Jov Vasilijevi oslikava

Kruedol u baroknom stilu
1751.
Marija Terezija dodeljuje 50 plemikih titula

ugarskim Srbima
1751.
Formiranje Potiskog krunskog ditrikta
1751.
Rusini dolaze pod jurisdikciju

kaloke nadbiskupije
1751-1753.
Maarski doseljenici doli su u Sentu, Adu i Mol
1751-1752.
Seoba potiskih i pomorikih graniara u Banat
1751-1752.
Seoba 2000 Srba iz Potiske i

Pomorike vojne granice u Rusiju
1751-1782.
Potiski krunski ditrikt
1753.
Doseljavanje Rusina u Ruski Krstur

i poetak rada kole
1753.
Dvorska komora naselila je maarsko

stanovnitvo u Kanjiu
1753.
Naredba Marije Terezije kojom se regulie

zidanje pravoslavnih hramova
1753.
Kraljevska naredba regulisala je pitanje

zidanja i popravke pravoslavnih hramova
1753.
Karlovci i Bukovac dobijaju status

slobodnih graniarskih komuniteta.
1754.
Slovaci protestanti naseljavaju se u Baju
1755.
Graalkovii dobijaju posede u Bakoj
1755.
Keglevi-Serbolonijev urbar
1756.
Kulski knez Nedeljko Barjaktarevi podsticao je

otpor seljaka, pa je Kotmanova komisija ispitala
stanje u Bakoj i kasnije, seljaci u Bau, na posedu kalokih nadbiskupa, alili su se zbog nasilja
1756.
Urbar za Srem i Slavoniju
1756.
Poetak rada pivare u Apatinu
1756.
Slovaci stiu u Gloan
1756-1763.
1756.
Sremsko-slavonski urbar
1756.
Stefan Tenecki nastavlja delo Jova Vasilijevia
1757.
Najviim austrijskim odlikovanjem Vitekim

krstom koji je uspostavila carica Marija Terezija
odlikovani su lanovi porodica Duka, Papila,
Seujac, Sokolovi, Davidovi, Vukosavi
1759.
Kolonisti sa Rajne doli su u Odake
1762-1772.
Terezijanska kolonizacija Nemaca
oko 1760.
Poetak doseljavanja pojedinih rusinskih

porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad
1760.
Vladianski dvor u Vrcu grade prajski majstori
1760.
U Baju su se doselili maari katolici
1760.
Pojava ideje o osnivanju Maarske akademije
1762.
Baki urbar
1763.
Sremska Mitrovica dobija status

slobodnog graniarskog komuniteta
1763.
Potpisan ugovor o naseljavanju

150 rusinskih porodica u Kucuru
1763.
Patent Marije Terezije o kolonizaciji

i poetak naseljavanja Nemaca
1763.
Andra Andrejevi, upravitelj pote u Sremskim

Karlovcima, dobio je plemiku titulu za razvoj
potanskog saobraaja
171
KOLIKO SE POZNAJEMO
1763.
Dejms Kuk istrauje obalu Australije

Dems Vat usavrava parnu mainu
1763-1768.
Nemci su naselili Gajdobru, Gakovo,

Kolut, Karavukovo, Filipovo
1764.
U Odacima Nemci imaju svoju crkvu
1764.
Osnovan je Ilirski graniarski puk u Banatu
1764.
Rusinski knez u Kucuri zvao se Janko orda,

a svetenik Osif Karda
1764.
Prva apoteka u Novom Sadu
1765.
Futoki feudalac arnojevi izbatinao

je u svom dvorcu u Futogu 15 seljaka iz Gloana
1765.
Osnovan je Nemako-banatski puk
1765.
Patent Marije Terezije o iseljavanju

itelja rumunskih naselja u koje dolaze
nemaki kolonisti
1765.
Porodica Nako naselila je Nemce

na svoj feud u Nakovo, Hajfeld i Mastort
1765.
Rumunskim stanovnitvom je naseljeno

Banatsko Novo Selo u Vojnoj granici
1765.
Naseljavanje 42 rusinske porodice
1765.
U Kucuri osnovana rusinska kola
1766.
U Kucuri osnovana grkokatolika parohija
1767.
Naseljavanja Rumuna u naselja oko Begeja

(Rumuni sa pustare)
1767.
Maarsko stanovnitvo dolo je u Petrovo Selo
1767.
Rumuni napustili sela oko Temivara i u dolini

Moria i naselili naselja oko Begeja
1768-1771.
1769.
Formiran je Vlaki bataljon
1769.
Veliki Bekerek postao je trgovite
1769.
Zemun dobija bolnicu
1769.
kole prelaze u dravno nadletvo
26. IX 1769.
Osnovana Kurcbekova tamparija u Beu
172
Osnovan ajkaki bataljon, na prostoru izmeu

Dunava i Tise, sa tapskim mestom Titelom
i jo 13 naselja
Car Josif II dozvolio naseljavanje

Slovacima protestantima u pustaru Pazovu
1769.
Naselja Potiskog ditrikta urug, Gospoinci,

Kovilj i Feldvarac ulaze u sastav Vojne granice,
u sastav ajkakog bataljona
1770.
Naseljavanje Slovaka u Pazovu. Naseljavanje

Francuza oko Velike Kikinde
1770.
Nemaki doseljenici stiu u Kovin
1770.
ijaci se pominju u Gospoincima i urugu
1770.
Iz sela Selene u Bakoj proterano je 98 slovakih protestantskih porodica koje su se naselile

po specijalnoj dozvoli cara Josifa II u Pazovu u
Sremu na teritoriju Petrovaradinske pukovnije
oko 1770.
Francuski kolonisti se naseljavaju

oko Velike Kikinde
1770-1773.
Razgraniavan je prostor Vojne granice od

zemljita Dvorske komore u Banatu
1771.
Maari se doseljavaju u Martono
1773.
Malenica je dobio plemiku titulu

za svoj rad u zdravstvu, a uriko
za istrebljenje razbojnika u Banatu
1773.
Seoba 460 porodica iz Velikokikindskog

ditrikta u Banatsku vojnu granicu
1773.
Maari stiu u Novu Kanjiu

(danas Novi Kneevac), Majdan i Krstur
HRONOLOKE TABELE
Deklaracija o nezavisnosti
engleskih kolonija u Americi
Vladavina Josifa II
1773.
Slovaki doseljenici stigli u Kisa
1774.
Topolska pustara ima 247 naseljanih

domova iz severne Maarske
1774.
Vlaki bataljon se spojio sa Ilirskim

pukom u Vlako-ilirski puk
1774.
Nemaki doseljenici stiu u Glogonj
1774-1776.
Maari stiu u Orosin (Rusko Selo) i Tordu
1774-1876.
Velikokikindski ditrikt
1775.
Osnivanje nemakog graniarskog

puka u Junom Banatu
1775.
Prva jevrejska porodica (Jakova Hercela)

naselila se u Suboticu
1776.
1776.
Nemaki doseljenici stiu u Mariolanu,

Omoljicu i Jabuku
1777.
Bela Crkva dobija status slobodnog

1777.
Sa feudalnih poseda id i Berkasovo

se iseljavaju porodice u vojnu granicu
1777.
Za grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za Rusine

u Bakoj osnovana je Krievaka episkopija, u
okviru koje su Rusini ostali sve do 2003. godine.
1777.
Ujednaavanje nastavnih planova,

kao rezultat reforme kolstva
1778.
Marija Terezija donela je odluku da se

onaj deo Banata koji nije uao u okvire
Vojne granice i Velikokikindskog
ditrikta ukljui u ugarske upanije
1778.
Veliki Bekerek postaje slobodan grad
1779.
Veliki Bekerek postaje

centar Torontalske upanije
1779.
Inkorporisanje Banata u Tamiku,

Kraovansku i Torontalsku upaniju
1779.
Subotica postala slobodan kraljevski grad
1780.
Banatski urban
1780.
Osnovana grkokatolika parohija u Novom Sadu
1780.
Zavretak radova na Petrovaradinskoj tvravi,

graenoj tokom XVIII veka
1780.
Prva apoteka u Subotici
1780-1790.
1781-1782.
etiri velike licitacije u Beu i Temivaru

o prodaji poseda u Banatu, seoba porodica sa
prodatih feuda u Vojnu granicu
13. X 1781.
Patent Josifa II o verskoj toleranciji
1781.
Car odbija stvaranje Maarskog uenog drutva
Srbi iz Martinice otili su u Vojnu granicu,

u entu
1781.
1781-1782.
Rumunska naselja oko Begeja posle prodaje

ula u posed Luke Lazara i Isaka Kia
1782.
Maarsko stanovnitvo dolo je u oku
1782.
Na posed Kristofora Nake u Banatu dolo je

slovako stanovnitvo iz Novogradske,
Petanske, Nitranske i Zvolenske upanije
1783-1784.
Maari stiu u Maarski Itebej
1784.
Matija Baranji preveo je deo slovakih naseljenika u selo Pardanj, na imanje Gabriela Butlera
1784.
Prva apoteka u Vrcu i Velikom Bekereku
173
KOLIKO SE POZNAJEMO
1784-1786.
Arondacijom zemljita za potrebe karlovakog

generaliteta Zagrebaka nadbiskupija izgubila je
zemlju du reke Kupe, dvorski ratni savet je tada
nadbiskupiji ponudio zemljite u Banatu
1784-1788.
1785.
U Baju se doseljavaju Maari

reformatske veroispovesti
1785.
Prva apoteka u Somboru
1786.
Osnovana jevrejska optina u Subotici
1786.
Jano Zakarija Saks izradio

je veoma dobru kartu Banata
1786.
Slovaki doseljenici stiu u Aradac,

kod Velikog Bekereka, na imanje Isaka Kia
1786.
334 maarske porodice reformatske

veroispovesti naseljavaju Staru Moravicu
1786.
Stanovnici Kiujsalaa naseljavaju Pair
1786.
ijaci se pominju u Gospoincima i urugu
1786.
Naseljavanje 8000 zaporokih kozaka, koje je

Josif II primio u slubu, u Sentu i okolinu
1787.
Maarske porodice naseljavaju se u Feketi
1787.
Popisom stanovnitva utvreno da je u Krsturu

ivelo oko 2200, a u Kucuri oko 1600 Rusina
1788.
Slovaki ivalj je iz Pardanja preao u Eku
1788-1791.
Austro-turski rat
1. IX 1789.
Otvorena novosadska katolika gimnazija
Austro-turski rat
1787-1791.
Patrijarh Arsenije IV Jovanovi - akabenta

dovodi nove talase naseljenika iz Turske u
Habzburku monarhiju, a istovremeno
se naseljavaju i Albanci
Velika francuska revolucija
1789-1799.
Donet ameriki ustav
1789.
Umro car Josif II
1790.
Emanuil Jankovi otvorio prvu srpsku knjiaru

u Novom Sadu i novi car Leopold II
sazvao Ugarski sabor
1790.
Spoljnu dekoraciju i toranj somborskog hrama

sv. Georgija izradio Anton Haker iz Pete
1790.
Zasedanje Ugarskog parlamenta
1. IX 1790.
Donet prvi francuski ustav
Svitovski mir
Vladavina Franje I
Napoleonovi ratovi
Zavera maarskih jakobinaca
pod vostvom opata Ignacija Martinovia
Poetak srpskog narodno-crkvenog

sabora u Temivaru
1790.
Nemci naseljavaju Crnju i Nakovo
1790-1791.
Slovaci naseljavaju Pivnice i Lali
1791-1792.
Ilirska dvorska kancelarija u Beu
1791.
Osnivanje Karlovake gimnazije
1791.
Dvadeset Srba dobilo plemike titule

nakon Austro-turskog rata
1791.
Rafael Taka u Padeju tampa

Dodatak reniku Pariza-Papaia
(Toldalk a Pariz - Ppai sztrhoz)
1792-1835.
1793.
174
Nemci naseljavaju Crvenku, Vrbas, Seki,

Buljkes, Sivac, Kulu, Parabu, Stanii,
onoplju i Modo
Bugari katolici se naseljavaju

na posed Lazara u Eku
1793-1815.
1794.
Panevo dobija status slobodnog

HRONOLOKE TABELE
1794.
Seenji kupuje posede kod Temerina
1794.
Maari se naseljavaju u Doroslovo
Habzburzi gube Belgiju
1794.
Osnovana je zadubina za srpske ake

Stepindarius Servickianus
1794.
1795-1802.
1796.
Habzburzi gube vei deo poseda u Italiji
Grof Ferenc Seenji osniva Nacionalni muzej
Franja I nazivao se naslednim carem Austrije

Prvi srpski ustanak i doba carstva u Francuskoj
Franja I se odrekao titule cara

Svetog Rimskog Carstva
Konstruisan prvi parobrod
Rusko-turski rat
Dositej Obradovi otvara
Veliku kolu u Beogradu i postaje
prvi srpski ministar obrazovanja
Bitka kod era

Nastanak ilirskih pokrajina
pod Napoleonovim pokroviteljstvom
Iseljavanje temerinskih Srba

u ajkaku, u urevo
1797.
1799.
Doba konzulata u Francuskoj
Izgradnja Velikog bakog kanala
Grof Seenji naselio je Maare

na svoj temerinski posed
1799-1804.
pre 1800.
Rumuni se naseljavaju u Uzdin i Kovin
oko 1800.
Na imanje Lazara u Martinicu i u Lazarfeld

naseljeni su Nemci iz okoline Velike Kikinde
(Soltur, Sveti Hubert, arlevil)
1801.
Naseljavanje kajkavskog plemstva,

nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuzinu,
Jarkovac, Boto, Margiticu, Klariju (kao
kompenzacija za gubitak zemljita kod Kupe)
1801.
Maari naseljavaju Maarsku Crnju
1802.
Nemci naseljeni iz Badenske oblasti daju naziv

naselju Karlsdorf, po ministru rata Karlu
1802.
Slovaci iz Eke sa svetenikom Janom

Bosidelerskim prelaze u Kovaicu
1802.
1802.
Evangelistiki svetenik u Gloanu, Juraj Rohonj,

izdaje na slovakom jeziku Kratke pesme
za seljaku omladinu
1803.
Trea grupa hrvatskih naseljenika dola je u

Banat; itelji tri kraovanska naselja naseljeni u
Karlsdorfu (Banatski Karlovac)
1803.
Iz Kucure i Ruskog Krstura

deo stanovnika otiao je u id
1804.
1804-1813.
Izbeglice iz Srbije stiu na

prostor dananje Vojvodine
1805.
Rumuni naseljavaju Mramorak
1806.
Slovaci stiu u Padinu,

andorf (Janoik) i Hajduicu
1806.
Kriza ustanka u Srbiji, stiu izbeglice
1807.
Ticanova buna
1807.
Rumuni naseljavaju Deliblato
1807-1812.
1808.
Kruika buna
1808.
Formirano rumunsko
naselje Vladimirovac (Petrovo Selo)
1809.
1809-1813.
1810.
Osnovana Novosadska gimnazija

(dananja gimnazija Javan Jovanovi Zmaj)
1810.
Dravna dugovanja Habzburke monarhije bila su

dvanaest puta vea od njenog godinjeg prihoda
175
KOLIKO SE POZNAJEMO
Napoleonov pohod na Rusiju; sklopljen

Bukuretanski mir izmeu Rusije i Turske
1810-1816.
Sukob vladara i plemstva na dravnom saboru

povodom izdavanja papirnih novanica
1811-1812.
Sukob vladara i dravnog plemstva
1812.
1812.
1812-1825.
Pad prvog srpskog ustanka
1813.
Drugi srpski ustanak i Beki kongres
1815.
Ustanak u paniji
Grki ustanak i nastanak grke drave
1824.
1825.
Stivensonova parna lokomotiva
1825.
Ustanak dekabrista u Rusiji
1825.
U Peti osnovana Matica srpska
Rusini naseljeni u Berkasovo.
1829.
Slovaci iz Padine naselili Hajduicu
1830.
1831.
Drugi reformski ugarski sabor, pojava opozicije
1832-1836.
Disertacija grofa Janka Drakovia,

junoslovenski nacionalni program
1832.
Poela redovna razmena publikacija ruske

akademije sa bibliotekom Matice srpske
1832.
1833.
Poetak plovidbe kroz erdapsku klisuru
1834.
Rusini se naseljavaju u Baince, u Sremu
Semjuel Morze konstruisao telegraf
1837.
U Peti je osnovan Tekelijanum, kojim je do

1878. godine upravljala Matica srpska
1838.
1838.
1841.
Naertanija Ilije Garaanina
1844.
1847.
Poslednji dravni, staleki sabor Maarske
1847.
Revolucije u Italiji, Francuskoj,

Nemakoj, Vlakoj itd.
(do)nastavni jezik u gimnazijama je latinski
1848.
1848-49.
1848.
176
Parni mlin u Panevu
1843-1844.
U borbi za modernizaciju srpskog jezika

presudio filolog ura Danii
davi prednost Vukovim reformama
Deklaracija opozicije maarskog sabora
Feudalac Ludvig Bara naselio je pustaru

Barahaza bugarskim naseljenicima
1839-1840.
1843.
Dravni sabor Maarske
Pokrenut Letopis Matice srpske
1828.
1831-1834.
Dravni sabor Maarske
Bugari katolici se naseljavaju u Dvor u Banatu,

na imanje Josipa Petrovia
1826.
Velike radnike pobune u Lionu
Pokrenut Pesti Hrlap (Petanske novine),

prvi moderan maarski dnevni list
Sve zanatlije u Rumi, bez obzira na naciju i

veroispovest, bile su u jednom esnafu (cehu)
1820.
Prvi reformski Ugarski sabor;

osnovana Maarska akademija nauka
i umetnosti i izraen plan za reforme
Ustanak u Poljskoj
Franja I ne saziva dravni sabor
1821-1830.
1823-1825.
Nezavisnost Belgije
U Peti je prikazana istorijska

drama o Karaoru
Izgraen Lanani most izmeu Budima i Pete

(koristio se beoinski cement)
HRONOLOKE TABELE
Koutov nastup u parlamentu

radi osiguranja donetih zakona
3. III 1848.
Revolucija u Beu
13. III 1848.
Revolucija u Peti
Objava srpskih zahteva u Peti
Objava zakona kojima je ukinut

feudalizam u Maarskoj
15. III 1848.

17-19. III 1848.
22. III 1848.
Nemiri u Zemunu i Panevu
23. III 1848.
Josip Jelai imenovan za hrvatskog bana
2. IV 1848.
Nemiri u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu
11. IV 1848.
Kongres Slovaka u Liptosentmiklou
10-11. V 1848.
Kongres Rumuna u Blau (kasnije i u Lugou)
15-17. V 1848.
13-15. V 1848.
Prekid Sveslovenskog kongresa u Pragu
12. VI 1848.
Hrvatskoj priznata autonomija
27. VIII 1848.
Ban Jelai napao Maarsku
11. IX 1848.
Bitka kod Pakozda, gde je maarska

revolucionarna vojska porazila carske trupe
pod komandom bana Jelaia
29. IX 1848.
Novi ustanak u Beu
7. X 1848.
Bitka kod vehata
30. X 1848.
Franja Josif I
1848-1916.
I 1849.
Honvedska vojska pobeuje

u niz bitaka protiv carske vojske
III-IV 1849.
Detronizacija Franje Josipa i proglaenje

nezavisnosti Maarske u Debrecinu
14. IV 1849.
Donoenje prvog zakona o narodnostima

Maarska revolucionarna vojska poloila je
oruje pred Rusima kod Vilagoa u blizini Arada
28.VI 1849.
13.VIII 1849.
4. X. 1849.
Komandant Imre Ki Imre predao je

Petrovaradinsku tvravu carskoj vojsci
5. IX 1849.
U Peti pogubljen grof Lajo Baanji, predsednik

prve maarske vlade, a istog dana u Aradu
pogubljeno je 13 generala revolucionarne vojske
(meu njima i Jovan Damjani)
6. X 1849.
1850.
1850-1851.
Drugo casrtvo u Francuskoj
1853.
Bitke kod Solferina i Maente
U Vrbasu izgraena fabrika ulja

Popis stanovnitva u Srpskoj Vojvodini i
Tamikom Banatu
Rad uiteljske kole u Vrcu
Subotica dobija hotel
1853-1856.
1856.
Finansijska kriza u Habzburkoj monarhiji
lanom 72. Oktroisanog ustava ustanovljena

Srpska Vojvodina i Tamiki Banat
1852-1870.
1852-1871.
Krimski rat
Napad petrovaradinskog garnizona na srpsko

uporite u Sremskim Karlovcima
6. X 1848.
Bitka kod Ozore
Carska vojska ula u Budim i Petu
Majska skuptina
Ulina rasveta u Subotici
1857.
1857.
Otvorena eleznika pruga

Segedin-Velika Kikinda-Temivar
1858.
Subotica dobija gimnaziju i vrti
1859.
1859.
U Vrcu izgraena pivara, klanica i

osnovana gradska muzika kola
177
KOLIKO SE POZNAJEMO
Sent Kantenova reakcija hapenjima

na zajedniki nastup Maara i Srba
Pojava Oktobarske diplome

Ukinuta je Srpska Vojvodina i Tamiki Banat
1860.
1860.
U Somboru izgraeno 29 kua na sprat
1860.
U Novom Sadu su objavljivani knjievni asopisi

Danica i Javor; Jovan Jovanovi Zmaj, Laza
Kosti, ura Jaki, Jakov Ignjatovi
poinjali su znaajne knjievne karijere
20. X 1860.
27. XII 1860.
I 1861.
Izdat Februarski patent
21. II 1861.
Ameriki graanski rat (traje do 1865.)
12. IV 1861.
Oslobaanje kmetova u Rusiji

Proglaenje Kraljevine Italije
Zasedanje Ugarskog sabora
1861.
IV-VIII 1861.
2. IV 1861.
Zasedanje Blagovetenskog sabora
1861-1865.
Provizorijum (privremena prinudna uprava)
1861.
Zalaganje nacionalnih manjina u Maarskoj

za priznavanje statusa nacije
1861.
Jovan orevi osnovao je Srpsko

narodno pozorite u Novom Sadu
Plan Dunavske konfederacije Lajoa Kouta
1862.
Osnovana Matica slovaka
1863.
Zasedanje Ugarskog sabora

Austro-pruski rat
Sklopljena Austro-ugarska nagodba
1864.
Matica srpska iz Pete preseljena u Novi Sad
1864.
Razdvajanjem srpske i rumunske crkve nastala

rumunska pravoslavna mitropolija
1864.
U Velikoj Kikindi poinje sa radom ciglana
1864.
Plandite u Banatu dobija apoteku
1865.
U Vrbasu izgraena kudeljara
1865.
itaonica u Bakoj Topoli
1865.
ore Stratimirovi i Karol Kuzmanji

potpisali zajedniku srpsko-slovaku
opozicionu izbornu konvenciju
1865-1867.
1866.
Prva predstava na slovakom jeziku u Bakom

Petrovcu
1866.
Svetozar Mileti je pokrenuo list Zastava
1866.
Plandite u Banatu dobija potu
1866.
Osnovana Ujedinjena omladina srpska
1867.
1867.
Ugarsko-hrvatska nagodba
Prvi javni koncert u Velikom Bekereku
1868.
Zakon o narodnostima
6. XII 1868.
Otvoren Suecki kanal
1869.
U Velikom Bekereku osnovana Miletieva

Srpska narodna slobodoumna stranka
1869.
Bela Crkva dobija gimnastiko drutvo
1869.
Pokrenute dravne statistike (prvi pouzdani

podaci o stanovnitvu)
1869.
Izgraena pruga Segedin - Sombor
1869.
Vilijem Paulinji Tot zajedniki kandidat Srba i

Slovaka na izborima za Maarski sabor
Proglaenje Nemakog carstva
1871.
1871.
1871-1873.
178
Tucindanski lanak
Otvorena cementara brae Orentajn

Ukidanje Vojne granice
HRONOLOKE TABELE
1872.
Zakonom o zanatima se ukidaju cehovi
1872.
Ukinut Potiski krunski ditrikt
1873.
U Novom Sadu zapoela sadnja

Dunavskog parka
1873.
Kod Sente na Tisi izgraen most
Stabilizacija dualistikog sistema,

sa Kalmanom Tisom na elu maarske vlade
1875-1890.
Velika istona kriza
1875-1878.
Konstruisan prvi telefon
1876.
1876.
Ukidanje Velikokikindskog ditrikta
1876.
Poetak rada nove ciglane u Kikindi
Tivadar Puka prvi put koristi

telefonsku centralu
1877.
Berlinski kongres - nezavisnost Srbije i Crne Gore
1878.
1880.
Poetak redovnog beleenja statistika

o nacionalnoj pripadnosti u Austro -Ugarskoj
1880.
Kod Sente izgraeno rano pristanite
1880.
Verme organizovao prvu Paliku olimpijadu
1881-1883.
Nastanak Trojnog saveza
(Nemaka, Austro-Ugarska, Italija)
Benc i Dajmler konstruisali prvi automobil
Osnivanje Socijaldemokratske stranke Maarske
1882.
eleznica prolazi kroz Iniju
1883.
eleznika pruga Budimpeta-Zemun
1883.
Izgraen elezniki most Franja Josif

preko Dunava kod Novog Sada
1884.
Raspad Srpske narodne slobodoumne stranke
1885.
eleznika pruga Baja-Sombor-Novi Sad
1885-1886.
1887.
Podela u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci
1888.
U Zrenjaninu otvorena fabrika tepiha
1889.
eleznika pruga Senta-Subotica
1890.
1891.
Otvoren parni mlin Forga u Bakoj Topoli
1891.
Za potrebe sportista Verme izgradio hotel

i prvu krunu atletsku stazu, Ahileon
Osnivanje Srpske Narodne Radikalne stranke
1891.
Monetarna reforma u Ugarskoj (umesto forinte

uvedena krona sa zlatnom podlogom)
1892.
Donat Banki pronalazi karburator
1892.
Francusko-ruski savez
1893.
1893.
1893-1895.
Rentgen otkrio X-zrake
Izgradnja eleznike pruge

Veliki Bekerek - Velika Kikinda
Mlin Baka u Vrbasu poeo sa radom

Katolika katedrala u Novom Sadu
1895.
1895.
Osnovana Katolika narodna stranka Maarske
1895.
Kongres narodnosti u Budimpeti
1895.
Milenijumske proslave irom Maarske

povodom hiljadugodinjice dolaska
Maara u Panonsku niziju
1896.
U Budimpeti izgradena podzemna eleznica
1896.
Deo Bugara iz Banata sele se u Ivanovo

kod Paneva, a deo u Bugarsku
1896.
Subotica dobila tramvaj
1896.
Momilo Tapavica je na prvim Olimpijskim

igrama osvojio bronzanu medalju
1897.
Ukrajinski etnograf i folklorist Volodimir
179
KOLIKO SE POZNAJEMO
1897.
Hnatjuk je u Ruskom Krsturu i Kucuri napravio

etnografske zapise o Rusinima
1900.
Pojava prvog automobila u Novom Sadu
1901.
Izgraen Vladianski dvor u Novom Sadu
1901-1912.
Braa Rajt konstruisali prvi avion
1903.
Nastanak Antante
(Francuska, Rusija, Velika Britanija)
1904.
Rusko-japanski rat
1905.
Prva marokanska kriza
1905.
Srpsko-hrvatska koalicija u Hrvatskoj
1905.
1905.
U Sombor stie elektrina energija
1906.
U Somboru izgraeno parno kupatilo
1906.
Izgraena fabrika vetakog ubriva

Klotild u Subotici
1906.
U Kovaici se formira amaterska pozorina

grupa sa repertoarom na slovakom jeziku
Spor Austrije i Maarske zbog carinskih propisa
1907.
Aponjijev kolski zakon
1907.
Tisina Nacionalna stranka rada dolazi na vlast
Meksika revolucija
Druga marokanska kriza i Norveanin
Amundsen stigao do Junog pola
Velike antiratne demonstracije u Budimpeti i u

jo nekim gradovima (Krvavi etvrtak)
1907.
Fabrika kudelje Johann Ertla u Odacima
1907.
Prva bioskopska predstava u Somboru
1908.
1908.
Parna ciglana u Kanjii.
1909.
U Novom Sadu izgraena sinagoga
1910.
1910.
Popis stanovnitva
(i na teritoriji dananje Vojvodine)
1910.
Podignuta zgrada novosadske gimnazije
1910.
U Novom Sadu zapoeta sadnja futokog parka
1910-1917.
1911.
1911.
U Novom Sadu krenuo prvi tramvaj i

zabeleen prvi let avionom
1912.
Ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija
1912.
U Novom Sadu izgraeno Sirotite Marije

Trandafil (danas zgrada Matice srpske)
1912.
U Subotici je otvorena trea Gradska kua

(danas najvea u zemlji)
1912.
Duijanca u Subotici
Prvi balkanski rat; Londonski mir; Turska ostala

bez evropskih poseda sem Istanbula sa okolinom
1912-1913.
Drugi balkanski rat; mir u Bukuretu; Bugarska

izgubila Dobrudu, Jedrene, Trako primorje
1913.
1913.
Osnivanje Graanske radikalne stranke

u Budimpeti
Sarajevski atentat, ubistvo prestolonaslednika
Franca Ferdinanda u Sarajevu
Austrougarska objavila rat Srbiji; poetak Prvog
svetskog rata; objave rata izmeu Centralnih sila
180
U Staroj Pazovi se formira amaterska

pozorina grupa koja radi na slovakom jeziku
1904-1905.
Posle 30 godina Tisina Slobodoumna stranka

sila sa vlasti, kriza dualistikog ureenja
Aneksija Bosne i Hercegovine od strane

Austro-Ugarske, aneksiona kriza
Stvaralatvo Jakaba i Komora u Subotici
1914.
28. VI 1914.
28.VII-5.VIII 1914.
Otvorena Fabrika eera Baka u Vrbasu
HRONOLOKE TABELE
(Nemaka i Austro-ugarska) i sila Antante

(Francuska, Velika Britanija, Rusija)
i saveznika; formiranje fronta na Marni,
bitke u Galiciji i leziji
Nika deklaracija
Londonski sporazum;
Italija ulazi u rat na strani Antante
Poetak Makenzenove ofanzive u Srbiji,
povlaenje srpske vojske na Krf
Bugarska ulazi u rat na strani Centralnih sila
Osnivanje Jugoslovenskog odbora
Bitka kod Mojkovca
28.VII-5.VIII 1914.
7. XII 1914.
1915.
6. X 1915.
1915.
1915.
5. I 1916.
Rumunija ulazi u rat na strani Antante
1916.
Formiranje Solunskog fronta
1916.
Prva srpska dobrovoljaka divizija,

osnovana u Odesi
1916.
Februarska revolucija u Rusiji
1917.
Poetak Oktobarske revolucije u Rusiji
7. XI 1917.
Ruski car se odrie prestola
7. XI 1917.
Sovjetska Rusija izlazi iz rata
1917.
Krfska deklaracija
1917.
SAD ulaze u rat na strani Antante

Poveavanje broja dezertera
14. VII 1917.

1917.
Pravo naroda na samoopredeljenje

Vudro Vilsona
1. VIII 1918.
Proboj Solunskog fronta
15. IX 1918.
27. X 1918.
Narodno vijee u Zagrebu prekinulo dravnopravne odnose sa Austrijom i Maarskom
29. X 1918.
Revolucije jesenjih rua, vlada Mihalja Karoljija
30-31. X 1918.
Austro-Ugarska potpisala primirje sa Antantom
3. XI 1918.
Narodno vijee Kraljevine Slovenaca,

Hrvata i Srba u Zagrebu nagovestilo
ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom
6. XI 1918.
Sastanak predstavnika srpske vlade i lanova

Jugoslovenskog odbora i Narodnog vijea
9. XI 1918.
Nemaka potpisala primirje

sa Antantom - kraj rata
11. XI 1918.
Primirje srpske vojske i maarske vlade
13. XI 1918.
25. XI 1918.
Regent Aleksandar proglasio formiranje

Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca
1. XII 1918.
Sovjetska revolucija u Berlinu
5-14. I 1919.
Proglaena Maarska Sovjetska republika
Osnovan Bunjevako-srpski
narodni odbor u Subotici
Velika narodna skuptina u Novom Sadu
27. II 1919.
Sazvana Velika narodna skuptina

za Banat, Baku i Baranju
1. III 1919.
Konstitutivna sednica Privremenog

narodnog predstavnitva
21. III 1919.

25. XI 1918 - III 1919.
V 1919.
Privremena prelazna faza vlasti

Osnovana Jugoslovenska demokratska stranka
1919.
Ukidanje politikih organa Bake,

Banata i Baranje
1919.
Poetak agrarne reforme
Poetak mirovne konferencije u Parizu
1919.
Osnovana Kominterna
1919.
181
KOLIKO SE POZNAJEMO
Osnovana Liga Naroda
1919.
Prihvaen Pakt od 26 taaka
1919.
1919.
U Novom Sadu je osnovano

Rusinsko narodno prosvetno drutvo
1919.
Festival pevaa amatera - sredinja kulturna

manifestacija Slovaka u Vojvodini
4. VI 1920.
Potpisan mirovni ugovor izmeu

Antante i Maarske u Trianonu
28. XI 1920.
Izbori za Ustavotvornu skuptinu
1920.
28. VI 1921.
Proglaenje Ustava (Vidovdanski ustav)
20. VIII 1921.
Povlaenje srpskih jedinica iz Baranje i

Bajskog okruga naloeno od sila Antante
Grko-turski rat zapoet 1920. godine

zavren je porazom Grke
16. IX 1922.
Musolinijev mar na Rim - pobeda

faizma u Italiji
28. X 1922.
Osnovan Savez Sovjetskih

Socijalistikih Republika
30. XII 1922.
Francuske i belgijske trupe

zaposele Rursku Oblast
11. 1 1923.
Prima de Rivera uvodi vojnu diktaturu u paniji
13. IX 1923.
Turska proglaena republikom
29. X 1923.
1922.
Smrt V.I. Lenjina; Staljin zadrava poloaj

glavnog partijskog i dravnog rukovodioca
Konferencija u Lokarnu
o miroljubivom reavanju sporova
Ubistvo poslanika HSS-a

u skuptini, kriza parlamentarizma
U Parizu sklopljen Brajan-Kelogov pakt o
uzdravanju od rata kao sredstva
za reavanje politikih sporova
Podela drave na oblasti
1923.
Okonanje razgranienja sa Rumunijom
1923.
Formiranje Maarske stranke
1923.
Formiranje stranke Rumuna
1923.
Pojava Samostalne demokratske

stranke u Vojvodini
21. I 1924.
5-16. X 1925.
1926.
Matica Srpska dobija zgradu od

Novog Sada u kojoj se i danas nalazi
1927.
Bunjevako-okaka stranka pristupila

Hrvatskoj seljakoj stranci
20. VI 1928.
27. VIII 1928.
1928.
6. I 1929.
Lateranski ugovori izmeu Italije i Vatikana;
Italija priznaje papin suverenitet u Vatikanu
11. II 1929.
Crni petak na njujorkoj berzi
25. X 1929.
3. X 1929.
Velika svetska ekonomska kriza
1929-1933.
U Indiji, pod vostvom Mahatme Gandija poinje

Pokret za izbegavanje graanske neposlunosti
pozivajui na neposlunost britanskim vlastima
(pasivna rezistencija)
12. III 1930.
Japanci ulaze u Manduriju
18. IX 1931.
3. IX 1931.
182
Osnovan Pravni fakultet u Subotici
Izgorela zgrada Narodnog pozorita

u Novom Sadu
Proglaenje diktature kralja Aleksandra
Formiranje banovina
Proglaenje Oktroisanog ustava
HRONOLOKE TABELE
Adolf Hitler postaje kancelar Nemake

New Deal amerikog predsednika Ruzvelta
ang Kaj-ek zapoinje pohod protiv komunista,
poetak Dugog mara Crvene armije kroz Kinu
1931.
Skup Jevreja u Subotici
1931.
Zavrna faza agrarne reforme
1932.
Odobren rad opozicije
1932.
Sastanak Seljako-demokratske koalicije u

Zagrebu (SDK osnovana 1926. godine)
30. I 1933.
1933.
13.II 1934.
Austrijski kancelar Dolfus ubijen u Beu

u nacistikom pokuaju dravnog udara
25. VII 1934.
Smrt nemakog predsednika Hindenburga;

Hitler postaje i predsednik i kancelar
2. VIII 1934.
Ubistvo kralja Aleksandra u Marseju;

Namesniki reim
9. X 1934.
U Lenjingradu ubijen S. M. Kirov; poetak

Staljinovih istki u SSSR-u
1. XII 1934.
U Nemakoj donet Nirnberki zakon

o iskljuivanju Jevreja iz javnog ivota
15. IX 1935.
Italijanske trupe ulaze u Etiopiju;

poetak Italijansko-abisinskog rata
Pobuna generala Franka protiv vlade Narodnog
fronta; poetak panskog graanskog rata
3. X 1935.
18. VII 1936.
Savez Nemake i Italije - Osovina Rim-Berlin
25. X 1936.
Antikomunistiki pakt (Antikominterna-pakt)

izmeu Nemake i Japana
25. XI 1936.
Italija pristupa Antikominterna-paktu
6. XI 1937.
Minhenski sporazum (Nemaka, Italija,

Francuska, Velika Britanija)
29. IX 1938.
1936-1939.
U Nemakoj organizovani neredi protiv Jevreja

(Kristalna no)
9-10. XI 1938.
1938.
Hitler zaposeda eku i Moravsku
15. III 1939.
Hitler objavljuje odluku o stvaranju

Protektorata eke i Moravske
16. III 1939.
Frankove trupe u Madridu;

kraj panskog graanskog rata
28. III 1939.
Velika Britanija i Francuska garantuju

nezavisnost Poljske
31. III 1939.
Pakt Molotov-Ribentrop
Prekida se agrarna reforma

zbog nedostataka zemljita
23. VIII 1939.

26. VIII 1939.
Nemaka bez objave rata napala Poljsku;

poetak Drugog svetskog rata
1. IX 1939.
Velika Britanija i Francuska

objavile rat Nemakoj
3. IX 1939.
Sovjetske trupe ulaze u istonu Poljsku
17. IX 1939.
Nemaka zaposeda Dansku,

Norveku, Holandiju i Belgiju
1940.
U Velikoj Britaniji Vinston eril

postaje predsednik Vlade
1940.
Nemake trupe ulaze u Pariz
Vlada Milana Stojadinovia
Stvaranje Banovine Hrvatske
Pakt o veitom prijateljstvu

Jugoslavije i Maarske
14. VI 1940.
U neokupiranom delu Francuske predsednik

Vlade postaje Peten i trai primirje od Nemake
1940.
General de Gol sastavlja u Londonu

Nacionalni komitet slobodne Francuske
1940.
183
KOLIKO SE POZNAJEMO
Nemaki vazduni napadi na Veliku Britaniju

(poetak Bitke za Englesku)
10. VII. 1940.

25. III 1941.
26-27. III 1941.
Nemaka napada bez objave rata SSSR
6. IV 1941.
Napad Trojnog pakta na Jugoslaviju

Proglaenje Nezavisne drave Hrvatske
11. IV. 1941.
Napad Maarske na Jugoslaviju
17. IV 1941.
Kapitulacija Jugoslavije,
okupaciona podela zamlje
22. VI 1941.
Formiranje partizanskih jedinica
VI-VII 1941.
Pripreme i poetak ustanka u Jugoslaviji
16. XII 1941.
Pripajanje delova Jugoslavije Maarskoj
I 1942.
Racija maarskih okupatora prerasta

u masovna ubistva civilnog stanovnitva
Crvena armija opkoljava Nemce kod Staljingrada
19-21. XI. 1942

31. I - 2. II 1943.
Anglo-amerike trupe iskrcavaju se na Siciliji
10. VII 1943.
Poetak sovjetske letnje ofanzive
12. VII 1943.
Teheranska konferencija (Ruzvelt, Staljin, eril)
8. IX 1943.
8. XI - 1. XII 1943.
III. 1944.
Iskrcavanje anglo-amerikih trupa u Normandiji
6. VI 1944.
Poetak sovjetske ofanzive

protiv nemake armijske grupe Centar
22. VI 1944.
VII 1944.
Crvena armija prodire do Varave i zaustavlja se

pred varavskim predgraem Pragom
Partizanska ofanziva itni Cvet
Jedinice Crvene armije prelaze

rumunsku i jugoslovensku granicu
sredina X 1944.
Banat i Baka osloboeni
10. X 1944.
Partizani stiu u Suboticu
23. X 1944.
Partizani stiu u Novi Sad
XI 1944.
krajem 1944.
1. I 1945.
Bitka na Batini
Formira se Sremski front
Formirana II jugoslovenska armija
4. - 11. II 1945.
Amerikanci prelaze Rajnu kod Remagena;

slom nemakog zapadnog fronta
7. III 1945.
U Kairu osnovana Arapska liga
22. III 1945.
1945.
184
Josip Broz Tito izjavljuje da e Vojvodina

pripasti onome za koga se opredeli narod
1 - 2. VIII 1944.
IX 1944.
Konferencija u Jalti (Ruzvelt, Staljin, eril);

podela Nemake na etiri okupacione zone
Represalije i uasan teror u Sremu,

posle toga reorganizacija partizanskih odreda
23. X - 20. XI 1942.
Kapitulacija nemake 6. armije u Staljingradu
Kapitulacija Italije
Sremski partizani u Bosni
3. VI 1942.
VIII 1942.
Britanska protivofanziva u severnoj Africi; proboj
nemako-italijanskih poloaja kod El Alamejna
Poetak otpora okupatorima u Sremu
7. XII 1941.
1942.
Poetak pomorske i vazdune bitke kod ostrva
Midvej na Paciflku; presudna pobeda amerikih
snaga nad Japanom
Vojni pu u Beogradu protiv

pristupanja Trojnom paktu
10. IV 1941.
IX 1941.
Japanci napali ameriku flotu u luci Perl Harbor;
SAD i Velika Britanija objavljuju rat Japanu
Jugoslavija pristupa Trojnom Paktu
Formirana vlada Demokratske

Federativne Jugoslavije
estoke bitke kod Batine
HRONOLOKE TABELE
6. IV 1945.
Osnivanje Organizacije ujedinjenih
naroda u San Francisku
Hitler izvrava samoubistvo; njegov naslednik
postaje admiral Denic
Sovjetske trupe zauzimaju Berlin
Kraj rata u Evropi
30. IV 1945.
2. V 1945.
9. V 1945.
15. V 1945.
V 1945.
Bezuslovna kapitulacija Nemake

potpisana u Renu i Berlin
7-9. V 1945.
Saveznike sile u Nemakoj stvorile etiri

okupacione zone; obrazovan savezniki
kontrolni savet (deluje do 20.03.1948.)
5. VI 1945.
Povelja o osnivanju Ujedinjenih naroda potpisala

je 51 zemlja, meu njima i Jugoslavija
26. VI 1945.
Potsdamska konferencija; nemaka podruja

istono od linije Odra-Nisa pripojena Poljskoj
Amerikanci bacaju atomsku bombu na Hiroimu
Amerikanci bacaju atomsku bombu na Nagasaki
9. VIII 1945.
Ponovo potvreno da se Vojvodina

prikljuuje Srbiji
11. XI 1945.
Izbori u Jugoslaviji
29. XI 1945.
Nakon pobede NF na izborima, proglaena

Demokratska Federativna Republika Jugoslavija
31. I 1946.
19. XII 1946.
Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj

pomoi zemljama ugroenim komunistikim
pokretima; poetak hladnog rata
12. III 1947.
Maralov plan (plan pomoi SAD za obnovu

Evrope); od 1948 do 1952. godine 16 evropskih
zemalja primilo je 15 milijardi dolara u obliku
kredita i pomoi
5. VI 1947.
1947.
Ustavom FNRJ se regulie status Vojvodine
Ustavnom NR Srbije se regulie status Vojvodine
15. VIII 1947.

1948.
Donet statut Vojvodine
14. V 1948.
28. VI 1948.
Osnovan Atlantski pakt (NATO pakt), vojno-politiki savez zapadnoevropskih zemalja i SAD
Zapoela agrarna reforma

i kolonizacija Vojvodine
2. IX. 1945.
Francuzi zapoinju otvoreni rat protiv Vijetnama

u Indokini (Indokineski rat, zavren 1954)
Proglaenje nezavisnosti drave Izrael;

prvi izraelsko-arapski rat (primirje 1949)
Ujedinjuju se partijske organizacije Srbije,

Vojvodine i Kosova i Metohije
6. VIII 1945.
VIII 1945.
Nezavisnost Indije i Pakistana
Kraj rata u Jugoslaviji
17. VII - 2. VIII 1945.
23. VIII 1945.
Kapitulacija Japana, potpisana na amerikom

brodu Misuri u Tokijskom zalivu i zavretak rata
Odluka o prikljuenju Vojvodine Srbiji
25. IV - 26. VI 1945.
Rezolucija Informacionog biroa
1948.
Matica srpska postala je centralna

(matina) biblioteka Vojvodine.
1948.
Srednja kola za primenjenu umetnost Bogdan

uput osnovana je u Novom Sadu
4. IV 1949.
Osnovano Evropsko vee u Strazburu
5. V. 1950.
Proglaenje Narodne Republike Kine
21. IX 1950.
1950.
Uvoenje sistema samoupravljanja
1950.
SNP formira baletski ansambl
1951.
Na evropskom prvenstvu u Beu jugoslovenski
185
KOLIKO SE POZNAJEMO
1951.
Kraj korejskog rata
enevski ugovor o Indokini; zemlja podeljena na

po 17. paraleli na Severni i Juni Vijetnam
Ustanak protiv Francuske u Aliru
Bandunka konferencija afrikih

i azijskih zemalja
Potpisivanje Varavskog pakta, vojnog saveza
istonoevropskih zemalja pod vostvom SSSR-a
27.VII 1953.
1953.
Ustavnim zakonom DFJ postala Federativna

Narodna Republika Jugoslavija
1953.
Ustavnim zakononom predviena dublja

decentralizaeija dravne vlasti
1953.
Osnovan memorijalni muzej

Save umanovia u idu
1954.
Pojava nove generacije vajara
1954.
Subotiki stonoteniser Vilim Harangozo

postao je svetski prvak u Londonu u paru sa
Zagrepaninom dr arkom Dolinarom
21. VII 1954.

l. XI 1954.
1955.
Optine postaju lokalni organi vlasti
1955.
Galerija naivnih slikara osnovana u Kovaici
18-24. IV 1955.
14. V 1955.
Ustanak u Maarskoj; sovjetski tenkovi

zauzimaju Budimpetu
23. X-24. XI 1956.
Suecka kriza; Izrael uz pomo Francuske i

Velike Britanije napada Egipat;
rat se zavrava primirjem
29. X. - 6. XI 1956.
Potpisani tzv. Rimski ugovori o osnivanju

Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i
Evropske zajednice za atomsku energiju
(Euratom)
1957.
SSSR lansirao prvi vetaki satelit Sputnjik
4. X 1957.
De Gol prvi predsednik Pete

republike u Francuskoj
8. I 1959.
Fidel Kastro predsednik vlade na Kubi,

nakon svrgavanja Batiste
16.II 1959.
Prvi sovjetski vetaki satelit

sa ljudskom posadom (Jurij Gagarin)
1959.
Festival rumunske muzike i folklora

odrava se svake godine u drugom mestu
1961.
Formiranje Bloka nesvrstanih zemalja
12. IV 1961.
Poinje podizanje Berlinskog zida
13. VIII 1961.
Konferencija nesvrstanih zemalja u Beogradu
1-6. IX 1961.
1961.
Kubanska kriza zbog instaliranja sovjetskih

raketnih baza; amerika pomorska blokada
Ubistvo amerikog predsednika Kenedija
186
Likovna jesen u Somboru
20. X - 20. XI 1962.

1962.
Likovni susreti u Subotici, dokumentacioni

centar jugoslovenskih likovnih kolonija
1962.
Poetak odravanja Durinda i enebokrete
1963.
Ustav, proglaena Socijalistika

Federativna Republika Jugoslavija
21. XI 1963.
1963.
Tonkinki incident: Donson dobija od Kongresa

odreene ruke za intervenciju u Vijetnamu
stonoteniseri osvojili su drugo mesto, a boje

reprezentacije branili su Vilim i njegov brat
Tibor Harangozo
2. VIII 1964.
U Bajmoku se odrava meunarodna

smotra folklora KUD Jedinstvo-Egysg
HRONOLOKE TABELE
1964.
SAD zapoinju napade na Severni Vijetnam
Vojna hunta u Grkoj (do 1974.)

Trei izraelsko-arapski rat estodnevni rat
Prako prolee; novi demokratski
kurs u ehoslovakoj.
7. II 1965.
Poetak privredne reforme
1966.
Galerija Milan Konjovi u Somboru
1967.
Deetatizacija, ustavni amandmani
21. IV 1967.
5-10. VI 1967.
III 1968.
4. IV 1968.
Studentski nemiri i radniki trajkovi dovode do

rasputanja Narodne skuptine u Francuskoj
30. V 1968.
Incident na granici SSSR-a i Kine na reci Usuriju
21. VIII 1968.

1968.
Protesti beogradskih studenata
1968.
Zrenjaninski bokser Zvonko Vujin, osvaja

bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku
1968.
Zrenjaninski rva Branislav Simi, osvaja

bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku
2. III 1969.
Prvi ljudi na Mesecu: Armstrong i Oldrin
20. VII 1969.
Helsinki pregovori o ograniavanju stratekog

nuklearnog naoruanja (SALT) SAD-a i SSSR-a
17. XI 1969.
1970-1990.
Istoni Pakistan proglaen samostalnom

Bengalskom republikom (Banglade)
Pariski sporazum o prekidu rata u Vijetnamu

U ileu vojna hunta obara predsednika Aljendea
Napadom Egipana na Sueckom kanalu
i Sirijaca na Golansku visoravan;
izbija etvrti izraelsko-arapski rat
1972.
Bokser Zvonko Vujin osvaja bronze na

Olimpijadi u Minhenu
1973.
Galerija likovnih stvaralaca Maara na tlu

Vojvodine u periodu od 1830. do 1930. god.
27. I 1973.
11. IX 1973.
8. X 1973.
Novim Ustavom potvrena

konstitutivnost pokrajina
13. VII 1974.
1974.
U Helsinkiju zapoela evropska konferencija o
bezbednosti i saradnji, na kojoj uestvuje 35
drava; potpisana Helsinka deklaracija
Sukobi u SKJ i smene rukovodstava u

Hrvatskoj i Srbiji
1972.
21. II 1974.
Evropska konferencija o manjinama zavrena u
Trstu; upozoreno na nereena pitanja narodnih
manjina (samo u Evropi vie od 40 miliona ljudi)
Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija postale

konstitutivni delovi Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije
1971.
1971-1972.
Uklanjanje tzv anarholiberala u Beogradu
Sportske olimpijade kolske omladine

Vojvodine (svake etvrte godine)
26. III 1971.

1971.
Maspok u Hrvatskoj
Poetak neuspene Privredne reforme
1965.
U SAD ubijen crnaki voa, Martin Luter King;

novi talas rasnih nemira
Trupe SSSR, DR Nemake, Poljske,

Maarske i Bugarske ulaze u ehoslovaku
Zrenjaninski rva Branislav Simi osvojio

zlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju
Osnovana je Akademija umetnosti u Novom

Sadu (muzika, dramska i likovna sekcija)
30. VII 1975.
187
KOLIKO SE POZNAJEMO
Umro panski diktator Franko;

poetak demokratizacije u zemlji
20. XI 1975.
Kraj Kulturne revolucije u Kini
25. X 1976.
Homeini preuzima vlast u Iranu;

Sovjetska intervencija u Avganistanu
1976.
Rva Momir Petkovi osvojio zlato na Olimpijadi

u Montrealu; bokser Tadija Kaar osvojio srebro
na istom takmienju
1978.
Bokser Tadija Kaar osvaja srebra

na svetskom prvenstvu u Beogradu
1979.
TV Novi Sad poela da emituje program
Naftna kriza - nakon skoka cene nafte usledio

kolaps trita nafte i privredna recesija u svetu
1979- 1984.
Iransko-iraki rat
1980-1988.
1980-1991
1980.
4. V 1980.
Rat za Foklandska ostrva

izmeu Velike Britanije i Argentine
1981.
Poetak demonstracija na Kosovu i Metohiji
1981.
Subotiki rva Refik Memievi

svetski ampion u rvanju
1981.
Otvaranje nove zgrade Narodnog

pozorita u Novom Sadu
1982.
Irak napada Kuvajt
Zalivski rat, napad SAD i saveznika na Irak
1984.
Rva Refik Memievi osvaja srebro na

Olimpijadi u Los Anelesu, senanski
rva Joef Tertei bronzu
1987.
Dolazak Slobodana Miloevia na vlast;

Antibirokratska revolucija u Srbiji
1988.
Stonoteniser Ilije Lupulesku osvojio

je sa Zoranom Primorcem srebro
na Olimpijadi u Seulu
Jogurt revolucija u Novom Sadu
Vanredno stanje na Kosovu i Metohiji
1989-1991.
1989.
1989.
Festival igrakih parova Tulipan

u organizaciji PESA-e i MZ enej
1990.
Rasputanje Saveza komunista Jugoslavije
1-2. VII 1990.
Ustav Socijalistike Republike Srbije
20-22. I 1990.
Prekinut XIV kongres SKJ i nije nastavljen
23. XII 1990.
Odrani viestranaki izbori u Srbiji
1991.
1991-1995.
Ratovi na prostoru bive SFRJ
1992.
Aranka Binder osvojila bronzanu medalju

u streljatvu na Olimpijadi o Barseloni.
Neuspena intervencija SAD u Somaliji
1993.
Ogromna inflacija u SR Jugoslaviji
Poetak graanskog rata u Ruandi
1994.
1996.
188
Poetak kolonije vajara Terra u Kikindi
1983.
I 1989.
Pad komunizma o SSSR-u i istonoj Evropi;
pad berlinskog zida; ujedinjenje Nemake;
Revolucija o Rumuniji; pad diktatora aueskua
Umire Josip Broz Tito

Bokser Slobodan Kaar osvaja
zlata na Olimpijadi u Moskvi
5-6. X 1988.
Raspad SSSR-a
Memorijalni muzej slikara i pesnika romantizma

ure Jakia u Srpskoj Crnji; Galerija - spomen zbirka slikara Stojana Trumia u Titelu
1980.
1982.
Amerike intervencije u Libanu i Grenadi
Ekonomska kriza
Poetak odravanja susreta amaterskih

pozorita vojvoanskih Maara
HRONOLOKE TABELE
1996.
Aleksandra Ivoev, osvaja zlata i bronze

u streljatvu na Olimpijadi u Atlanti
1998.
Zaotravanje krize na Kosovu i Metohiji
1998.
Pojava studentske organizacije OTPOR
1999-2000.
Poetak sukoba u eeniji
24. III 1999.
Festival starosedelaca Srba

Ivanjsko cvee u Sivcu
1999.
Festival duhovnog i materijalnog

stvaralatva Srba kolonista u Vojvodini
5. X 2000.
Pad reima Slobodana Miloevia,

dolazak na vlast DOS-a
Odbojkai SRJ osvajai zlata na
Olimpijadi u Sidneju
2000.
Vaterpolisti Beeja prvaci Evrope
11. XI 2001.
Predlog Omnibus zakona
2002.
Izglasavanje Omnibus zakona
2002.
U Subotici se u Maarskom kulturnom centru

Nepker odrava meunarodni festival koji sadri
smotru maarskog folklora za decu i odrasle i
druge kulturno-umetnike programe
12. III 2003.

Drugi Zalivski rat,
SAD i Velika Britanija okupirale Irak
Izbori u Srbiji
2000.
14. XII 2001.

Amerika okupacija Avganistana
NATO napad na Srbiju i Crnu Goru
1999.
24. IX 2000.
Islamski fundamentalisti rue zgrade

Svetskog trgovinskog centra u Njujorku
Vlast brutalno tue demonstrante
1999.
Atentat na predsednika Vlade

Republike Srbije dr Zorana inia
2003.
2006.
Raspad SR Jugoslavije - Crna Gora

se odvaja od Srbije
189
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
Sombor
Zrenjanin
Bela Crkva
Vrac
Kikinda
Novi Sad
KOLIKO SE POZNAJEMO
Panevo
Sremska Mitrovica
Ruma
Subotica
Sremski Karlovci
SADRAJ
PREDGOVOR
...................................................................5
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2. Poreklo naziva Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3. Granice Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka
.....................................9
2.2. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
I POGLAVLJE
OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459)
DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.1. Prodor Osmanlija i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posedi
u Ugarskoj i prve srpske seobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o zajednikim borbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.6. Odbrana Beograda i seanje na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.7. Pad Srpske despotovine i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.8. Vojniki nain ivota postaje trajna karakteristika Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.10. Srbi na ostalim bojitima u slubi ugarskih kraljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.11. Prvi traak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.13. Doin ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak june odbrambene linije sa Beogradom . . . . . . . . . . . 18
1.15. Mohaka bitka i raspad Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.1. Car Jovan Nenad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.2. Opsada Bea 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.3. Dalje jaanje srpskoslovenskog elementa u junoj Ugarskoj i stalno ratno stanje . . . . . . . . . . . . . . 20
2.4. Zauzimanje Budima i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.5. Dalji pohodi Osmanlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.8. Prvi akt verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.9. Period habzburkoosmanlijskih ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.10. Dugi rat (15931606), tzv. Petnaestogodinji rat) i ustanci Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.11. Odjek ustanka
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.12. Propast ustanka u Banatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.13. Seanje na Banatski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.15. Veliki beki rat (16831699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.16. Srbi u Velikom bekom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.17. Prodor austrijskih vojskovoa u srce Balkana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u junu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije . . . . . . . . . . . . . . 26
2.19. ore Brankovi, vizionar, znalac, istoriar, pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.20. Novi talas beanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.21. Dalji tok i posledice Velikog bekog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.22. Bitka kod Sente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.23. Karlovaki mir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.2. Odomaenje Srba na novim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.3. Nai krajevi u novom istorijskom kontekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.6. Beki dvor, njegova politika prema Srbima
i veze srpske crkvene hijerarhije i Bekog dvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.7. Barok u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
3.8. Pitanje verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su iveli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.11. Zaeci nove srpske elite: plemstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3.12. Srpsko graanstvo i pismenost (vie varijanti srpskog jezika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3.13. Formiranje Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3.14. ivot na Vojnoj granici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3.15. Ratovi voeni uz uee graniara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko naslee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3.20. Gradovi na podruju Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
3.21. Civilna, upanijska vlast na teritoriji budue Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
3.22. Pitanje seoskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
3.23. Hajduija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
3.24. Slobodni kraljevski gradovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
3.26. Otpor graniara reinkorporaciji u Ugarsku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
4. DOSELJAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.1. Naseljavanje Nemaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.2. Doseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
4.3. Doseljavanje Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
4.4. Doseljavanje Maara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
4.5. Doseljavanje Rumuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
4.6. Doseljavanje Slovaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
4.7. Doseljavanje Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
4.8. Jevreji u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
4.10. Doseljavanje i poreklo Roma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
4.11. Posledice naseljavanja teritorije budue Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ U XVIII VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
5.1. Poeci navodnjavanja i izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
5.2. Kulturni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
5.3. Razvoj kolstva u junoj Ugarskoj i ire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
5.4. Knjievnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
5.5. Slikarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
II POGLAVLJE
ISTORIJA NARODA VOJVODINE
U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.1. Sukob Maarskog plemstva i Josifa II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.2. Pokret maarskog plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maarskih jakobinaca
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
1.4. Temivarski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
1.5 Uticaj Francuske graanske revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT . . . . . . . . 53
2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
2.2. Unutranji problemi Habzburke monarhije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
2.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
2.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i poloaj plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . 55
2.6. Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
2.7. Zanatstvo i industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
2.8. Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
2.9. Osnovne karakteristike drutva u Maarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
3.1. Grof Itvan Seenji i druge ideje o preureenju Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
3.2. Prvi maarski (ugarski) reformski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoa Kouta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.4. Poslednji staleki sabor u Maarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buenje nacionalnih pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3.6. Nacionalno buenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju
Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
3.8. Ilirizam Kod Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.9. Romi u dugom XIX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi Karadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.11. Razvoj srpske kulture u Maarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.12. Unapreivanje kulture i poboljanje kolskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.13. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) . . . . . . . . . . . . . 65
4.1. Poetak evropskih revolucija 1848/1849. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
4.2. Revolucija u Beu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
4.3. Od revolucije do poetka rata za osloboenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
4.4. Revolucija u Peti, slavni poetak bez krvoprolia i
prva parlamentu odgovorna maarska vlada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
4.6. Delegacija vojvoanskih Srba u Pounu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
4.7. Majska skuptina i Srpska Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
4.8. Poeci oruanih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
5. RAT ZA OSLOBOENJE MAARSKE OD HABZBURKE VLASTI,
PROGLAENJE NEZAVISNOSTI I SLOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
5.1. Revolucija i pitanje narodnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maarske revolucije i napad na nju
5.3. Prve pobede revolucionarne vojske i preokret u ratnoj srei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
5.5. Proleni pohod revolucionarne vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
5.6. Od detronizacije do propasti revolucije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6.1. Bahov apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6.2. Kriza Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6.3. Politike prilike kod Maara i Srba tokom Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
7.2. Maari u merlingovom sisitemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
7.3. Koncepcije reavanja statusa Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.4. Srpski pokret ezdesetih godina XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

7.5. Dravni sabor 1865. godine i sklapanje
Austro-ugarske (1867) i Maarsko-hrvatske (1868) nagodbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
8. DOBA DUALIZMA (1867-1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
8.1. Stabilizacija dualistikog ureenja i politike stranke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
8.2. Zajednica Srba u Maarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politikim ivotom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
8.3. Jaanje dualistikog sistema i stabilizacija politikog i pravnog sistema u Maarskoj . . . . . . . . . . . 75
8.4. Kriza dualistikog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
8.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maarskoj) i pokuaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica . . . . . 76
8.6. Zastupljenost nemaarskih nacija u politici i sukob politikih elita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
8.7. Stanje pred Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
9. DRUTVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
9.1. Klase u maarskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
9.2. Industrijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
9.3. Poloaj dananje Vojvodine u ekonomskom sistemu Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
9.4. kolstvo, visoko obrazovanje i sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
9.5. Doprinos naih krajeva kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
III POGLAVLJE
ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
1. NACIONALNO PITANJE, KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I RASPAD UGARSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
2. SRBIJA KAO NOVA I USPENA DRAVA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3. VOJVODINA U PRVOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

3.1. Odnos Srba prema AustroUgarskoj monarhiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
3.2. Razlozi i povodi Velikog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
3.3. Stvaranje junoslovenske drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
3.4. Sistem represije AustroUgarske u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
3.5. Povoljna meunarodna situacija i stvaranje junoslovenske drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
3.6. Kolaps AustroUgarske i ulazak njenih teritorija u junoslovensku dravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
4. POLITIKE PRILIKE IZMEU DVA SVETSKA RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
4.1. Novi dravni okviri i Vojvodina u njima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
4.2. Vidovdanski poredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
4.3. Stranaki ivot u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
4.4. Privredne prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
4.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
4.6. Industrija, zanati, trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5. VOJVODINA NAKON ZAVOENJA ESTOJANUARSKOG REIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
5.1. Vojvodina u diktaturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
6. TERITORIJA VOJVODINE U DRUGOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
6.1. Napad na Jugoslaviju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
6.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
7.2. Politike prilike nakon rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
7.4. Raskid sa staljinizmom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
8. POLET TITOIZMA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

9.1. Ekonomska kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE . . . . . . . . . . . . 102
10.1. Produbljivanje krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
10.2. Gubitak autonomije Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

10.3. Raspad Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
10.4. Kosovska kriza, napad NATO-a na Jugoslaviju i pad diktature Slobodana Miloevia . . . . . . . . . 104
10.5. Poloaj Vojvodine posle demokratskih promena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
11. STANOVNITVO VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
11.1. Popisi stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
11.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
11.3. Struktura stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
13.1. Osnovne i srednje kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
13.3. Problemi nastave na manjinskim jezicima
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
13.4. asopisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
13.5. Knjievnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
13.7. Muzika umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
13.8. Likovna umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
13.9. Kulturne manifestacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
13.10. tampa i elektronski mediji u XX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
13.11. Sport u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE
DANANJE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Period do Mohake bitke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Vojvodina kao deo Osmanlijske imperije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Kolonizacije u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Bunjevci, okci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Hrvati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Maari u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Jevreji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Nemci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Rumuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Rusini i Ukrajinci
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Srbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
GRADOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
LINOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
HRONOLOKE TABELE
ILUSTRACIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Koliko Se Poznajemo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Koliko Se Poznajemo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOLIKO SE POZNAJEMO

iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini

IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

tampa: AB print, Novi Sad

IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

storija Vojvodine je specifina, jer

trudili su se da dogaaje smeste u drutveno-ekonomsko-kulturni okvir, kako

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

burkog carstva, postoji jo od doseljenja

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I

1.2. Poreklo naziva Vojvodina

obnovljene su upanije u celoj Ugarskoj, a

1.2. Poreklo naziva Vojvodina

aprila iste godine. Glavni zahtev Srba na

1.3. Granice Vojvodine

bila ukinuta. Deo slovenskog stanovnitva zalagao se za Kraljevinu SHS.

Teritorija Vojvodine u geografskom

arstvo razvijalo, a pojavile su se i nove

Rimski osvajai nisu unitili starosedeoce, mada su svi starosedeoci morali da

podelili meu sobom Panonsku niziju.

2.2. Vojvodina od doseljavanja

kerkom velikog upana Uroa. Ona i

njovekovne Srbije postaje sve ugroeniji.

azdoblje od skoro tri i po veka bilo je teko za stanovnike koji su iveli na

do Mohake bitke (13961526) branili su

1.1. Prodor Osmanlija i posledice

1.2. Srem i Banat pod prvim

Prodor Osmanlija na Balkansko poluostrvo i njihovo razaranje srpske feudalne

Posle poraza evropskih krstaa kod

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

1.3. Prvi srpski despot

1.4. Ulazak srpskih feudalaca u

su se Srbi i zapoljavali se kao vojnici,

1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

srpskog feudalnog drutva, Srbe uinile

1.6. Odbrana Beograda

de Hunedoara. Jano (Janko) Hunjadi je bio pripadnik sitnog plemstva, iji su

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

1.7. Pad Srpske despotovine

1.8. Vojniki nain ivota postaje

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

12000 srpskih najamnih vojnika. Najee

1.9. Usamljena Ugarska

ono bilo izloeno nemilosrdnom raseljavanju. I u periodu zvaninog mira izmeu

1.10. Srbi na ostalim bojitima

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

1.11. Prvi traak verske

Grgurevi, 1471). Zato su iz Furlanije u

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

1.12. Gaenje titule despota,

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE

Ivani oenio se udovicom despota

1.13. Doin ustanak

1.14. Propast srednjovekovne

ratom Turci Osmanlije iscrpli su odbrambene moi ugarske drave. Osmanlije su

1.15. Mohaka bitka

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

Posle bitke na Mohau, Ugarsko kraljevstvo zahvatila je panika. Za ugarsku

2.1. Car Jovan Nenad