UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET Z MENADMENT

SEMINARSKI RAD

Predmet : POSLOVNA LOGISTIKA

LOGISTIKA

MENTOR :
Bora Todorovi

Student :
Marijan Ili
Br. indeksa

Vranje, rt, 2010.

SADRAJ

Uvod ............................................................................................................................. 1
I. POSLOVNA LOGISTIKA-DEFINICIJE I RAZMATRANJA ................................
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Poreklo logistike i definicije ...........................................................................

Terminologija .................................................................................................
Razvoj menamenta logistike ........................................................................
Zadaci logistike ...............................................................................................
Kljune aktivnosti logistike .............................................................................
Karakteristike logistikog koncepta poslovanja ..............................................
Znaaj logistike ...............................................................................................

2
2
3
4
4
5
5

II. TRANSPORTNI SISTEM ......................................................................................... 6

1. Transportni sistem .............................................................................................
2. Izbor optimalnog transportnog sredstva ............................................................
3. Trade off u dizajniranju transporta ................................................................
4. Principi u transportu ..........................................................................................
III. LOGISTIKA PODRKA SKLADITENJA ROBE ............................................
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Priroda i vanost skladitenja ...........................................................................

Razlozi dranja zaliha u skladitu ....................................................................
Skladitenje materijala ......................................................................................
Skladitenje robe ...............................................................................................
Skladitenje gotovih proizvoda .........................................................................
Odreivanje lokacije za skladitenje .................................................................
Osnovne odluke o skladitenju ..........................................................................

6
7
8
8
9
9
9
10
10
11
11
12

Zakljuak .......................................................................................................................... 13
Literatura .......................................................................................................................... 14

UVOD

Menament logistike predstavlja predmet izuzetnog interesovanja, kako naune i

obrazovne literature, tako i menaera savremenih kompanija iz razliitih oblasti. Kao
jedna od najpropulzivnijih naunih disciplina, menament logistike sve vie nalazi
mesto u nastavnim programima usmerenim ka obrazovanju strunjaka raznih profila,
posebno menaera u lostici.
Sutina koncepta logistike je integralni pristup svim njenim konstitutivnim
elemetima : pruanju usluga potroaima, logistikim komunikacijama, upravljanju
zalihama, transportu, skladitenju, rukovanju materijalima, upravljanju kvalitetom,
odreivanju lokacije fabrika i skladita. Prihvatanjem koncepta integrisanog
menamenta logistike kompanija moe, uz ostale prednosti, da ostvari osnovni cilj
marketinga, a to je pruanje usluga kupcima ili potroaima, uz minimiziranje ukupnih
trokova i istovremeno ostvarivanje profita.
Kao oblast prouavanja, logistika je prvi put privukla panju naunika poetkom XX
veka u oblasti distribucije poljoprivrednih proizvoda kao jedan od naina da se podri
poslovna strategija organizacije i obezbedi korisnost vremena i mesta. Od poetka razvoja
civilizacije pa do dananjih dana prisutna je podvojenost kupaca i prodavaca, koja
uzrokuje kretanje dobara. Ba ta podvojenost predstavlja aktivnost logistike. Sa tog
stanovita, logistika je i vrlo stara i vrlo nova oblast biznisa.
U teoriji i praksi, ovom problemu se nije posveivala dovoljna panja. Tek 50-tih
godina u SAD, a kasnije u zapadnoj Evropi, javljaju se interesi za naunim istraivanjem
fizike distribucije i logistike. Interesovanje za ovu oblast dovelo je do brojnih reenja,
pre svega, misli se na smanjenje trokova poslovanja i ostvarenja veeg profita za
preduzee, ali samim tim i do razliitih interpretacija samog pojma fizike distribucije i
logistike.
Pojmovi logistika, marketing i logistika i poslovna logistika odnose se na skupove
aktivnosti vezane za upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorita do mesta
prerade, na tokove materijala i polufabrikanata u toku samog procesa proizvodnje, kao i
na tokove gotovih proizvoda od proizvoaa do korisnika.
Logistika predstavlja proces planiranja, sprovoenja kontrole: nabavke, odravanja,
skladitenja,transporta,informacija i prodaje sa ciljem njihovog poboljanja. Takoe,
logistika predstavlja i upravljanje protokom dobara, recimo sirovina, do proizvoaa, a
potom gotovih proizvoda do korisnika, a primenjuje se i u vojne svrhe, kao i u poslovne
svrhe i to kako u privredi tako i u neprivredi.

1.

I. POSLOVNA LOGISTIKA-DEFINICIJE I RAZMATRANJA

1. POREKLO LOGISTIKE I DEFINICIJA
Kako bi se shvatila uloga menamenta logistike, potrebno je sagledati istorijski razvoj
logistike. U analizi pojma logistike polazi se od doba Vizantije. Istie se da je vizantijski car
Leontos prvi uveo pojam logistike. Po njemu logistika treba da naorua vojsku srazmerno
potrebi za sredstvima zatite i orujem, da se pravovremeno brine o njenim potrebama na
terenu i da pripremi svaku njenu akciju u ratnom pokretu.
Neki smatraju da je re logistika prvi upotrebio francuski (kasnije ruski) general Henri
Jomini , vojni istoriar i osniva vojne akademije u Petrogradu.
Korene savremene poslovne logistike moemo nai u odreenim dogaajima u vojnoj
logistici iz perioda Drugog svetskog rata. on Megi je tvrdio da je re logistika francuskog
porekla i da u vojnoj terminologiji oznaava nain prevoza, snabdevanja i smetaja vojnih
trupa.
U etimolokom pogledu koren rei logistika se nalazi u grkoj rei logos koja ima
sledea znaenja : misao, zamisliv, plan, isplaniran, izreen. Re logostika takoe znai
nauka koja ui kako se proraunavaju vreme i prostor, koji su potrebni da bi se izveo kakav
taktiki pokret. ak je u Bibliji, Hristos nazvan logosom, dakle smislom ljudskog postojanja.
Jedna od ustanova koja je, meu prvima, pokuala da objasni znaenje pojma logistika
bila je Amerika marketing asocijacija AMA, odnosno njen definicioni komitet koji je 1948.
godine usvojio sledeu definiciju:Logistika predstavlja kretanje i rukovanje robom od
momenta proizvodnje do momenta potronje ili korienja.
Sa druge strane, logistiko udruenje Council of Logistical Managament CLM, 1985.
godine definie logistiku kao proces planiranja, pripreme i kontrole efektivnosti i efektivnosti
tokova (skladitenjem) sirovina, zaliha u procesu perade, gotovih proizvoda do mesta
potronje, a sve u cilju prilagoavanja zahtevima potroaa.
U strunoj literaturi moe s esresti ovakva definicija : Logistika je deo operacionih
istraivanja i obuhvata studiranje svih problema savladavanja vremena i prostora u procesima
proizvodnje, transporta i distribucije proizvoda i prateih usluga.
Oigledno je da se logistika moe posmatrati kao nauna disciplina i savremena poslovna
funkcija, ali esto i specifina funkcija, u okviru organizacionih sistema, iji smisao se sastoji
u podrci unapreivanju efikasnosti samog sistema.
Moe se rei da je logistika skup aktivnosti, koje imaju za cilj da se radi bre, bolje,
efikasnije, kvalitetnije, jeftinije i pravovremeno Just in time.
2. TERMINOLOGIJA
Interesovanje za upravljanje aktivnostima logistike dovelo je do razliitih inerpretacija
samog pojma logistike. Javlja se konfuzija u definisanju samog pojma logistike jer su brojni
termini korieni za oznaavanje procesa fizikog kretanja dobara od dobavljaa preko
proizvoaa i posrednika do krajnjeg potroaa. Sledei termini navode se prilikom
oznaavanja razliitih komponenti procesa fizikog kretanja dobara :
Fizika distribucija
Marketing logistika

2.

Upravljanje materijalima
Industrijska logistika
Poslovna logistika
Upravljanje logistikom
Upravljanje integralnom logistikom
Upravljanje kanalom logistike
Upravljanje lancem snadbevanja

Bitno je da se pomenuti termini odnose na opisivanje odreenih fizikih tokova sirovina,

poluproizvoda, gotovih proizvoda, usluga i informacija kako u jednoj tako i izmeu vie
kompanija.
3. RAZVOJ MENAMENTA LOGISTIKE
Godine 1901. on Krovel je u jednom izvetaju razmatrao trokove i druge faktore koji
utiu na distribuciju poljoprivrednih proizvoda u SAD.
Godine 1922. Fred Klark je identifikovao ulogu logistike u marketingu. A 1927. Termin
logistika definisan je na slian nain koji se danas koristi.
Korienja u skladu sa novom korporativnom filozofijom, koja je nastala 1950-tih
logistika se na viem stepenu povezala sa pruanjem usluga potroaima i sa trokovima
marketing napora firme.
Period
50-tih
60-tih
70-tih
80-tih

Oblast
Obim proizvodnje
Prodaja/marketing
Razvoj kapitala
Konkurencija

Fokus industrije
Trokovi
Usluga
Profitabilnost
Kvalitet

90-tih

Globalizacija, partnerstvo,
ekologija

Vreme

Fokus logistike
Zalihe
Distribucija
Proizvodnja
Kupovina,
proizvodnja, prodaja
Poslovni proces

Tabela 1. Promena fokusa logistike

Studija o ekonominosti avioprevoza robe iz 1956. godine je omoguila uvoenje
koncepta analize ukupnih trokova. Tokom 1960-tih dolo je do znaajnih dogaaja u
logistici. Edvard Smajkej, Donald Bouersoks i Frenk Mosmen su napisali meu prvima
ubenik o menamentu logistike.
Piter Draker identifikovao je problem organizacione strukture i pomogao kompanijama da se
fokusiraju na izazove i anse kojima raspolae podruje logistike i distribucije. On je tvrdio da
je logistika poslednja oblast u kojoj najvie rukovodstvo moe da povea efikasnost
korporacije.
Nacionalni savet za upravljanje logistikom NCPDM formiran je 1963. godine a prerastao je
1985. godine u Savet za upravljanje logistikom.
Od 1960-tih pa do 1980-tih brojni ubenici, lanci, monografije i konferencije bili su
posveeni problemima menamenta logistike.
Prvi meu delima koja su ispitivala vezu izmeu raunovodstva i logistike bila je studija

3.
Majka ifa koja je publikovana 1972. godine pod nazivom Raunovodstvo i kontrola u
upravljanju fizikom distribucijom. Tokom 1980-tih godina bila je deregulacija transporta
(oslobaanje dravne kontrola) zbog infrastrukture vlasti.
Kompjuterska tehnologija i distribucija softvera su uticali da firme postanu zainteresovane za
menament logistike. Nastanak i ekspanzija globalne konkurencije od 1970-tih godina a
naroito 1990-ih godina uticali su na stvaranje globalno orijentisanih firmi, globalno
snabdevanje sirovinama, komponentama, podsklopovima i radnom snagom. Kompanije
prodiru na nova trita irom sveta.
Tokom 1990-ih promene na tritu su se ubrzale to je dovelo do poveanja svesti kod
menaera o tome da logistika moe da kreira odrive konkurentske prednosti firme. Procesi
u elektronskoj trgovini, reinenjering i upravljanje lancem snabdevanja su revolucionisali
aspekt biznisa ukljuujui i logistiku.
4. ZADACI LOGISTIKE
Zadaci poslovne logistike kao nauke se sastoje u:
1. Identifikacija i praenje kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije,kao i svih inilaca
koji ova kretanja uslovljavaju.
2. Istraivanju i analizi identifikovanih kretanja tj.tokova sa stanovita ciljeva poslovnih
sistema.
3. Teorijskom uoptavanju zakonitosti principa odvijanja identifikovanih tokova.
4. Definisanje odgovorajuih modela,metoda i tehnika ijom se primjenom u praksi ostvaruje
prevazilaenjem vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapreenja
efikasnosti sistema.
5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom logistikih modela,metoda i
tehnika rada i njihovom daljem usavravanju.
Zadaci poslovne logistike kao specifine poslovne funkcije:
1. Snabdevanje radnih mesta sa svime to je potrebno za uspeno izvrenje radnog zadatka.
2. Efikasnom korienju faktora vreme.
3. Primeni logistikih modela,metoda i tehnika rada u oblasti saobraaja
(skladitenja,pakovanja,transporta i distribucije).
4. Praenju i analizi podobnosti primenjenih logistikih modela,metoda i tehnika rada.
5. Obezbeenju povratnog uticaja primene logistikih modela i metoda i tehnika rada na dalji
razvoj logistike kao nauke.
5. KLJUNE AKTIVNOSTI LOGISTIKE

Aktivnosti koje su ukljuene u tok dobara od proizvoaa do potroaa su sledee :

Pruanje usluga potroaima,
Prognoziranje tranje,
Upravljanje zalihama,
Komuniciranje u logistici,
Upravljanje materijalima,
Obrada porubina,
Pakovanje,

4.
Obezbeenje rezervnih delova i servisa,
Odreivanje lokacije fabrike i skladita,
Nabavka,
Riversna logistika,
Saobraaj i transport,
Skladitenje i uvanje robe.
6. KARAKTERISTIKE LOGISTIKOG KONCEPTA POSLOVANJA

Najznaajnije karakteristike logistikog koncepta poslovanja jesu:

- kooperativnost
- fleksibilnost i
- inovativnost
KOOPERATIVNOST: Sloeniji oblik organizacione strukture preduzea kao i primenu
savremenih metoda rukovoenja (kooperativne i participativne metode).
FLEKSIBILNOST: Uslovljena je u obezbeenju pruanja saobraajne usluge uz najnie
mogue angaovanje obrtnih sredstava. (Ostvaruje se potpunom debirokratizacijom
menadmenta tj.delegiranjem nadlenosti i odgovornosti koje se nalaze to blie kupcu.
Fleksibilnost takoe podrazumeva dobro poznavanje korisnika usluge,univerzalno obuene
radnike i timski rad na pripremi i donoenju odluka.
INOVATIVNOST: Da svi nosioci aktivnosti u oblasti logistike budu ukljueni u kontinuirani
proces inovacije znanja iz sledeih razloga:
- poslovna logistika,kao ekonomska disciplina je mlada tako da se veina strunjaka iz
prakse nije upoznala s njom tokom kolovanja.
- logistika se veoma brzo razvija pa je neophodno kontinuirano savladavanje novih
logistikih metoda i tehnika rada.
- primena logistikih metoda i tehnika donosi krupne ekonomske efekte.
7. ZNAAJ LOGISTIKE
Logistiku moemo posmatrati kao skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi bre,
bolje, efikasnije, kvalitetnije, jeftinije i pravovremeno. Logistika moe kada je u dobroj sprezi
sa marketingom, koji predstavlja skup aktivnosti, iji je cilj da se zahtevi, potrebe i elje
korisnika potroaa kupaca vodei pri tome rauna o njihovoj finansijskoj moi, da
obezbedi preduzeu znaajnu konkurentsku prednost. Ovo bi trebalo da bude jedno od
najvanijih teita logistike tokom procesa stratekog planiranja i u strategiji primene.
Preduzee treba da prilagodi svoje logistike usluge kako bi zadovoljilo potrebe svakog
segmenta u lancu klijentele. Moemo rei da je osnova logistike strategije da se uz pomo
marketinga definie ta kupac eli, a uz pomo logistikih aktivnosti da se obezbedi potpuna i
pravovremena spremnost svih resursa kao i znaajnija spremnost u odnosu na konkurenciju.
Preduzee treba da se orijentie na isporuku, termine isporuke, uestalost, promotivne
aktivnosti u prodavnicama i prodaju u supermarketima i trgovinama na malo zbog toga to je
to ono to ele ti klijenti.
Osnovni cilj i zadatak logistike ja da minimizira ukupne trokove preduzea, vodei pri
tome rauna da se potroaima obezbede sve potrebne usluge, to podrazumeva trokove
nabavke, trokove transporta, trokove proizvodnje, trokove skladitenja, trokove obrade
svih informacionih tokova, kao i trokove zaliha i inventarisanja.

5.
Pri tome ne teba zaboraviti tradicionalne usluge koje logistika treba da prua.
Ako logistika eli da nastavi da se razvija i da bude priznata kao vaan segment u strategiji
preduzea veoma je vano da strunjaci koji se bave logistikom prepoznaju i iskoriste anse
koje im se pruaju da doprinesu optem uspehu i stvaranju kompetencije preduzea.

II. TRANSPORTNI SISTEM

Transport predstavlja premetanje proizvoda sa jedne lokacije na drugu tj. kretanje
proizvoda od jednog lana u lancu snabdevanja do drugog lana u lancu. Postoji vrsta
uzajamna zavisnost izmeu stepena razvitka saobraaja u jednoj zemlji i nivoa razvoja
proizvodnih snaga. Saobraaj je rezultat odreenog nivoa razvitka privrede, a s druge strane
on sam vri znaajan uticaj na taj razvoj. Saobraaj kao privredna delatnost stimulie razvoj
industrije obavljajui funkciju prevozioca masovnih koliina proizvoda.
Saobraaj je prema tome, organizovano kretanje transportnih jedinica.
Svaki saobraajni prostor sastoji se od sledeih elemenata : sredstava, oveka, mree i
regulative. Polazei od ovoga proces se moe odvijati na kopnu, vazduhu i vodi.
Osnovne odrednice transporta su : vreme zadravanja u transportu i mesto polazite
odredite, a razlikujemo spoljni eksterni i unutranji interni transport.
Eksterna podela transporta je na : drumski, elezniki, vodeni, vazduni i cevovodni.
Svaki od njih ima svoje prednosti i mane.
Oblik transporta
OSNOVNE PREDNOSTI
OSNOVNE MANE
Velika transportna
Neelastinost
Visoka cena
sposobnost
Vea potronja goriva po
Nezavisnost od
jedinici prevoza u odnosu
klimatskih prilika
Visok stepen
na vodeni saobraaj
Manja efikasnost
bezbednosti
ELEZNIKI
Pouzdan,uredan,
korienja kapacitetau
taan i masovan
odnosu na vodeni
prevoz
saobraaj
Energetska
tedljivost, ekoloka
tolerantnost

DRUMSKI

Prevoz od vrata do
vrata
Niski terminski
trokovi
Visoka ukupna
elastinost
Dobra pouzdanost i
urednost
Ekonominost i
fleksibilnost
Male tete, brzina
Radi tokom cele
godine

Najnii trokovi
Najvee transportna
sposobnost
Mala brzina,veliki
teret
Terminal-terminal
Velika propusna mo
plovnih puteva
Najvea brzina
prevoza
Prevoz u nedostupne
reone
Visoka bezbednost
Dobra frekventnost
Visoka pouzdanost
Visoka produktivnost
Neprekidnost toka
Brzina i sigurnost
Mala potronja goriva
Visok stepen zatite
robe

Velika potronja goriva

Niska produktivnost rada
Niska efikasnost
iskorienja pogonske
snage
Osetljivost na vremenske
neprilike

6.

VODENI

VAZDUNI

CEVNI

Ogranienost rasporedom
rene mree
Mala brzina
Podlonost klimatskim
uslovima

Nizak koeficijent
iskorienja teine
Veliki gubitak energije
Velika potronja goriva po
jedinici prevozne robe
Mogunost korienja
jednog istog cevovoda za
razliite vrste roba

Unutranji transport predstavlja logistiki proces od izuzetnog znaaja ne samo zato

to je on krvotok organizma preduzea, ve zato to u velikoj meri utie na poslovne
rezultate. Unutranji transport je centralna taka optimizacije. Trokovi transporta imaju
visoko uee u ukupnim trokovima poslovanja, pa minimiziranje ovih trokova je jedan od
najvanijih izvora za uveanje dobiti. Pod unutranjim transportom podrazumeva se dizanje,
prenoenje i i odlaganje svake vrste materijala i proizvoda, bez obzira na veliinu, oblik i
teinu u proizvodnom procesu, kao i dostavlajnje sirovina do prvog radnog mesta njene
prerade i otpreme od zadnjeg radnog mesta prerade u skladite poluproizvoda ili u skladite

gotovih proizvoda, te dopremu poluproizvoda u montau, kao i radovi oko planiranja i

organizacije te delatnosti i usklaivanje potpune povezanosti izmeu proizvodnje i transporta.
Poto u transportu ima dosta praznih hodova, potrebno je rad transportnih sredstava
racionalno koristiti putem detaljne studije puteva transporta, lokacije skladita i organizacije
proizvodnih radionica i radnih mesta.
2. IZBOR OPTIMALNOG TRANSPORTNOG SREDSTVA
Pri izboru transportnog sredstav treba imati u vidu sledee :
Kretanje jedinica u masi od mesta snabdevanja do distibutivnog centra
Isporuku pojedinih jedinica robe od distributivnog centra do potroaa
Pri tome treba imati u vidu da se izbor transportnog sredstva ne moe vriti samo na osnovu
trokova prevoza, ve na osnovu ukupnih trokova fizike distribucije.
Osnovni kriterijumi za izbor oblika transporta :
1. Kapacitet / transportna sposobnost
2. Brzina transporta
3. Tanost i urednost transporta
4. Bezbednost i sigurnost transporta

7.
5. Prilagodljivost / fleksibilnost transporta
6. Ekonominost / trokovi transporta
3. TRADE OFF U DIZAJNIRANJU TRANSPORTA
Trokove koordinacije operacija je uglavnom teko kvantificirati. Kompanije treba da
ocenjuju transportne opcije uzimajui u obzir razliike u trokovima i prihodima i da ih onda
rangiraju prema sloenosti koordinacije. Menaer tek onda moe da donosi odgovarajue
odluke o transportu :
1. Trade-off izmeu trokova transporta i trokova zalifa i
2. Trade-off izmeu trokova transporta i vremena isporuke.
Trade-off izmeu trokova transporta i trokova zalifa je veoma znaajan prilikom
dizajniranja mree lanca snabdevanja. Dve kljune odluke o lancu snabdevanja koje ukljuuju
ovaj trade-off su : izbor modela transporta i agragacija zaliha.
Menaeri moraju da kad biraju model transporta da uraunaju i trokove zaliha. Model sa
visokim transportnim trokovima mogu biti opravdani ako rezultiraju znaajno manjim
trokovima zaliha.
Odluke o agregaciji zaliha moraju uzeti u obzir i trokove zaliha i transportne trokove.
Agregacija zaliha smanjuje trokove lanca snabdevanja ukoliko se radi o proizvodima visoke
vrednosti a male teine, ako je tranja nepredvidiva i kada su porubine kupaca velike. U
suprotnom agegacija zaliha moe poveati trokove lanca snabdevanja.
Vremenska agregacija je proces kombinovanja narubina u odreenom vremenskom
intervalu. Vremenska agregacija smanjuje nivo usluga koji prua firma zbog kanjenja
poiljki ali istovremeno smanjuje i transportne trokove zbog njihove degresije koja proistie
iz veih poiljki. Zbog toga, firme moraju uzeti u obzir trade-off koji postoji izmeu nivoa
usluga i transportnih trokova kada dizajniraju svoje transportne mree.
4. PRINCIPI U TRANSPORTU

Trokovi organizacije saobraaja i transporta su stavke koje su stalno prisutne u

ukupnim trokovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog toga se naroito vodi rauna da se
izabere najpovoljniji nain prevoza i manipulacije robom, a da se saobraajni transportni
trokovi svedu na najmanju meru. Da bi se to ostvarilo, pri organizaciji saobraaja, transporta
robe, manipulisanje njome, kao i njeno skladitenje, moraju se primeniti odreeni principi.
To su sledei principi :
1) Primena principa elastinosti prilagoavanja prevoza
2) Primena principa ekonominosti puta
3) Primena principa ekonominosti brzine
4) Primena principa ekonominosti snage
5) Primena principa prostornog dejstva
6) Primena principa ureenosti i tanosti prevoza
7) Primena principa bezbednosti prevoza
8) Primena principa ekonominosti prevoza
9) Primena koordinacije u cilju unapreenja transporta

8.
III. LOGISTIKA PODRKA SKLADITENJA ROBE
1. PRIRODA I VANOST SKLADITENJA
Da bi materijali, robe ili gotovi proizvodi bili uvek i na vreme dostupni kupcima,
moraju se obezbediti u dovoljnoj koliini i nalaziti na lokaciji koja je dostupna kupcima
odnosno potroaima. To daje irok prostor za logistike aktivnosti koje treba da daju
odgovore na pitanje : Kako na najjeftiniji nain reiti pitanje skladitenja robe?
U procesu proizvodnje, kao i u procesu razmene i potronje robe, javlja se potreba za
skladitima i skladitenjem. Skladitenje je srce sistema logistike i fizike distribucije.
Skladite ine institucije i prostor za smetaj i rukovanje robom, a skladitenje je grupa
poslova vezana za smetaj i rukovoenje robom na odreenom prostoru.
Jedan od zadataka logistike je da odredi koje robe, kada i u kojoj koliini treba poruiti,
a da to bude najekonominije. Pri tome se mora voditi rauna da roba mora stii na vreme i da
zbog nedostatka robe ne doe do gubljenje kupaca. Da bi se odgovorilo zahtevima kupaca na
skladitima se predviaju i supstitucione robe, odnosno robe koje mogu da zamene
odgovarajue robe kojih nema dovoljno na skladitima. Problematika skladitenja u irem
smislu rei obuhvata : rukovanje robom, tj. kretanje robe od mesta porekla do odredita,
uvanje robe, odnisnoi zatita robe od raznih fizikih i hemijskih uticaja i metodologija,
izbora i primene raznih sredstava, raznih postupaka i informacija neophodnih u radnim
procesima u skladitu.
Skladite obuhvata ekonomski, tehniko-tehnoloki, privredno-pravni, matematikostatistiki i socioloko-psiholoki aspekt skladitenja.
U okviru osnovnih funkcija koje se realizuju u skladitu su :
a) Prijem materijala, gotovih proizvoda ili roba,
b) Identifikacija materijala, gotovih proizvoda ili robe,
c) Sortiranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,
d) Otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba do mesta gde e se smestiti,
e) Dranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,

f) Opoziv, selekcija ili odabiranje materijala ili roba,

g) Slaganje materijala, gotovih proizvoda ili roba za isporuku,
h) Otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba.
2. RAZLOZI DRANJA ZALIHA U SKLADITU

U skoro svim kompanijama, utede u trokovima transporta su razlog za stvaranje

zaliha. Karakteristike privredne grane, filozofija same kompanije, karakteristike proizvoda i
razliiti procesi proizvodnje mogu biti razlozi za poveanje zaliha. Razliite karakteristike
proizvoda kao to su veliina, dizajn, kvarljivost, zamenljivost, kom ciljnom tritu su
namenjeni, zastarelost, osetljivost na promenu valute i gustina utiu na sistem distribucije
koji je firmi potreban.
Zalihe treba drati iz sledeih razloga :
1) Mnogi proizvodi imaju sezonski karakter proizvodnje i konstantnu tranju tokom cele
godine
2) Nekli proizvodi imaju sezonski karaketer tranje i ravnomeran tok proizvodnje tokom
godine

9.
3)
4)
5)
6)
7)

Nekad se roba skladiti iz predostronosti zbog oekivanog povienja cena i kao zatita
od kasnije oskudice
Skladite se nekad javlja kao nuna posledica nabavke u koliinama koje su vee od
onih koje su potrebne
Mnogi ptoizvodi zahtevaju specijalne ureaje za skladitenje za vreme transportovanja
do trita. (svee voe, povre, jaja, buter, recimo zahtevaju hladnjae)
Neka roba zahteva i kondicioniranje kod proizvoda kao to su : meso, sir, duvan i
neka alkoholna pia i sl.
Mnoga dobra dre se na zalihama iz esto pekulativnih razloga da bu njihovi
proizvoai ostvarili daleko povoljnije cene.
3. SKLADITENJE MATERIJALA

Da bi se savladala prostorna i vremenska neusklaenost proizvodnje, razmene i

potronje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju zatititi, uvati i kada je to potrebno dopremiti
i otpremiti, pa je neophodno da za to bude obezbeen odreeni prostor. Nesigurnost u
snabdevanju materijalom, neujednaen proizvodni proces, nemogunost odravanja
ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje kratkoronim zahtevima potroaa, tekoe
pri uvozu materijala itd. neminovno nameu potrebu za postojanjem skladinog prostora.
Svrha postojanja skladita je da obezbedi dopremanje materijala proizvodnom procesu
uz minimalne trokove. Pre nego to se izvri konaan razmetaj materijala on se mora
privremeno smestiti da bi se izvrio kvantitativan i kvalitativan prijem.
Opte preporuke za razmetaj materijala :
Obaviti grupisanje materijala s obzirom na nain rukovanja i na potrebnu sigurnost
Materijal sa velikom frekvencijom izuzimanja treba skladititi u blizini glavnog
saobraajnog prolaza
Teak materijal i materijal velike zapremine smestiti na kraju sabirne linije

Lake materijale koji se izuzimaju runo, a mnogo se troe, treba smestiti u najpovoljnije
radno podruje oko 1 m visine (izmeu visine kolena i oiju)
Zapaljivi materijali se skladite na posebnim mestima koja moraju zadovoljiti propise o
protiv-poaru
Postoje proizvodi koji treba da doive starenje pre otpreme na liniju proizvodnih
operacija
Predvianje prostora za unapred pripremljenu robu pre izdavanja
Identifikacija ve rasporeene robe u skladitu u velikoj meri doprinosi njenom
efikasnom izdavanju prema zahtevu proizvodnje
4. SKLADITENJE ROBA

Ukoliko proizvoai ili trgovine ele da trajno zadre kupce ne sme se desiti ni u
jednom trenutku da nekih roba nema u prodavnicama. To znai da u skladitima roba uvek
mora postojati potrebna koliina robe.
Postavlja se pitanje : Kakvo treba da bude skladite prema vlasnitvu, veliini, opremi,
kvalitetu i lokaciji da bi se mogla roba pravovremeno, u potrebnoj koliini i kvalitetno
skladititi ?

10.
Naime, ako firma odlui da koristi vlastito skladite smanjuju joj se trokovi
iznajmljivanja, ali se pojavljuju ulaganje u kupovinu koje blokira novana sredstva. Pri tome
se uvek mora dodati i cena kapitala uloenog u skladite. Ako se skladite iznajmljuje treba
odrediti da li da se iznajmi celo skladite ili samo skladini prostor. Lokacija skladita je u
vezi sa trokovima. Najee su skladita koja imaju povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno
nai optimalno reenje za lokaciju, udaljeno skladite zahteva skuplji transport, pa bi utede u
trokovima skladita izazvale poveanje trokova prevoza. Kao i lokacija, oprema skladita
moe da bude ili bolja ili jeftinija i loija. Logistika traga za optimalnom opremom koja e
zadovoljiti zahteve skladitenja roba, a imae minimalnu nabavnu cenu i cenu odravanja.
Roba se razvrstava u sledee etiri osnovne grupe :
a) Komadna roba
b) Rasuta roba
c) Tena roba
d) Gasovita roba
Pojavni oblici robe koja se skladiti po svojim karakteristikama mogu biti do te mere razliiti,
da je praktino nemogue odrediti uzak broj reprezentenata koji e se pokrivati u celosti. Te
razlike odnose se na : teinu, oblik(ipka, valjak, lopta), hemijski sastav, gabaritne dimenzije,
otpornost na spoljanje uticaje, ....
5. SKLADITENJE GOTOVIH PROIZVODA
Treba istai da je povoljnije ne skladititi proizvode, nego ih odmah posle zavrene
finalne kontrole otpremiti do kupca. Meutim, mnogo je ei sluaj da se gotovi proizvodi
pre isporuke moraju drati odreeno vreme u skladitu.
Skladitenje gotovih proizvoda potrebno je izvriti iz vie razloga :
Obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje

 Obezbeenje stalnog prisustva na tritu

Smanjenje trokova transporta pri otpremi
Vanost skladitenja gotovih proizvoda roba se potcenjuje, pa se koriste nenamenske zgrade, a
gotovi proizvodi i robe se smetaju esto direktno na pod.
Sistemi skladitenja gotovih proizvoda i roba mogu biti :
Statiki podno skladitenje i skladitenje u fiksirane regale
Dinamiki skladitenje u protone, pokretne i cirkularne regale, kao i skladitenje u
transportna sredstava
Najee koriene metode rasporeda gotovih proizvoda i roba u skladitu su : fiksni
raspored, modifikovani fiksni raspored, haotini raspored, modifikovani haotini raspored,
raspored pa ABC klasifikaciji.
6. ODREIVANJE LOKACIJE ZA SKLADITENJE
Lokacija skladita je veoma znaajna za to bolje iskoriavanje vremena i mesta.
Naime lokacija logistikih objekata direktno utie na trokove transporta, nivoe usluga
potroaima i trokove zaliha.
Glavne odrednice za pravilan izbor lokacije su :
Pogodna klima radne snage
Blizina trita

11.
Kvalitet ivota
Blizina dobavljaa i resursa
Cena i raspoloivost radne snage
Dozvole okruenja
Objekat i zemlja koji su na raspolaganju
Bolji transport
Takse, finansiranje
Nepodesna lokacija objekata moe da rezultira dodatnim trokovima ili neprihvatljivim
nivoom usluga logistike. Odluka o lokaciji najee poinje odreivanjem podruja za objekat
gde su najmanji trokovi . Analiza zatim razmatra nelogistike determinante, kao to su :
raspoloivost i cena zemljita, raspoloivost struje i radne snage, kao i faktore koji se ne mogu
kvantifiovati, kao to su : kulturne, rekreacione i obrazovne mogunosti tog mesta.

7. OSNOVNE ODLUKE O SKLADITENJU

Upravljanje skladitenjem podrazumeva donoenje odluka o vlasnitvu, broju, veliini,
lokaciji i skalditenju. Za odreivanje vlasnitva nad objektom organizacija ima dve
alternative : da koristi privatna ili javna skladita. Mnoge firme kombinuju javna i privatna
skladita. U vezi sa odlukom o privatnom skladitenju su odluke o : odreivanju potrebnog
prostora i unutranjeg ureenja skladinog prostora.
Jo jedna vana odluka o skladitenju je da li e firma koristiti centralizovani ili
decentralizovani pristup u snabdevanju skladita. Ova odluka se prvenstveno odnosi na to
koliko skladita treba firmu da snabdeva.

Firma mora da koordinira odluku o broju skladita sa odlukom o alternativama transporta.

Usko povezane sa odlukama o broju skladita, centralizovano ili decentralizovano su jo dve
odluke : o veliini i o lokaciji. Odluka o lokaciji manje je vana kada kompanije koristi javna
skladita. Analizom eljenih funkcija skladita, firma moe da odredi opte lokacije, tako da
su visoko usluni objekti blizu trita, miksovanje sirovina blie proizvodnji ili kombinacija
drugih faktora. Izbor konkretne lokacije zavisie od faktora kao to su : transport, trite i
lokalne karakteristike. Dobro razmatranje svih faktora je od sutinskog znaaja.
Firma mora da donese odluku o prostoru za kretanje izmeu robe u skladitu, o policama, o
opremi i svim ostalim fizikim dimenzijama enterijera skladita.
Ostale odluke odnose se na artikle koje firma treba da dri na zalihama i koliko treba da ima
zaliha u razliitim skladitima.
Unapred pravilno isplanirani iskorienost prostora odreivanjem nivoa zaliha i razmatranjem
operacija distribucije je vanije nego kasnija gradnja dodatnih objekata.

12.
ZAKLJUAK

Preduzea sa razvijenom logistikom koncepcijom poslovanja i konstituisanom

funkcijom logistike mogu raunati na dva vida ekonomskih efekata:
1) Snienju trokova poslovanja koje proizilazi iz smanjenja prosene sume angaovanih
sredstava i optimiranja logistikih trokova.
2) Sa poveanjem obima prodaje (saobraajne usluge) zahvaljujui prednostima koje
prua logistiki servis.
Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti smanjivanja trokova
poslovanja neophodno je:
- Kontinuirano praenje dinamike primarnih i sekundarnih logistikih trokova (dopuna
organizacije knjigovostvene evidencije)
- Optimiziranje trokova itavog logistikog sistema (primena kvantitativnih simulacionih
modela i raunarske tehnike).
Logistika u preduzeima brine o podrci svim aktivnostima. Ona podrazumeva obezbeenje
potrebnog kadra, obezbeenje proizvodnje, obezbeenje internog transporta, prateu
proizvodnju, graevinsko obezbeenje, tehniko obezbeenje, obezbeenje i obradu
informacija, rukovoenje, upravljanje i kontrolu logistikih funkcija. Logistika podrka
obezbeuje se kroz razne tehnike slube, skladinu, proizvodnu, transportnu, slubu
odravanja, finansijsku slubu, informatiku slubu logistike, razvojnu itd.
Predvianje pravaca razvoja jedne nauke za dui vremenski period je nezahvalan
posao. Logistika kao nauna disciplina ne predstavlja izuzetak u tom smislu. Na osnovu
pravaca i analiza dosadanjeg razvoja, mogue je prepoznati svojstva sledeih generacija
logistikih sistema.Moe se rei da su svojstva koja danas odreuju kvalitet logistikog

sistema i usluge koju on prua posledica njegove utemeljenosti na vojnoj kulturi prolog veka.
Revolucija u nainu obavljanja logistikih poslova uveliko je u toku, a razvijena reenja se
praktino proveravaju u eksperimntalnim vojnim jedinicama.
U poslednje vreme i kod nas se sve glasnije govori o virtuelnom svetu, virtuelnoj realnosti,
virtuelnoj fabrici, itd. Promenljiva i prilagodljiva organizaciona struktura novih generacija
fabrika e se zasnivati na naglaenoj sposobnosti uenja i neprekidnog usavravanja znanja.
Takav oblik organizacione strukture zahtevae zavidan nivo obrazovanja kadrovskog
potencijala. Ulaganje u struno osposobljavanje i obuku kadrova bie jedno od opredeljujuih
merila trine pozicije privrednog subjekta.

13.
LITERATURA
Prof. dr Nenad Markovi, Poslovna logistika, Novi Sad, 2006.
Prof. dr Nada Barac, Strategijski menament logistike, Ni, 2006.
Prof. dr Goran Milovanovi, Strategijski menament logistike, Ni, 2006.
Predava dr Marko Vasiljevi, Skripta, Logistika u saobraaju, Saobraajni fakultet Doboj

14.