BIOLOKI MONITORING

BIOLOKI MONITORING
I
BIOREMEDIJACIJA

MONITORING predstavlja sistem sukcesivnih osmatranja

elemenata ivotne sredine u prostoru i vremenu. Cilj je prikupljanje
podataka kvantitativne i kvalitativne prirode o prisustvu i
distribuciji zagaivaa, preenje emisija i imisija, izvora zagaenja i
njihovog rasporeda, transporta polutanata i odreivanje njihovih
koncentracija na odreenim mernim takama (Munn, 1973).
Jedan od najorganizovanijih i najsavrenijih monitoring sistema je
METEOROLOKI MONITORING koji je uspostavljen jo u
prolom veku i pokriva mreu ogromnog broja meteorolokih
stanica (I, II, III reda) irom Planete. Meteoroloki monitoring
obuhvata sukcesivno praenje, osmatranje i beleenje velikog broja
klimatskih parametara (vlanost vazduha, temperaturu, padavine,
vazduni pritisak, itd.).

Bioloki monitoring je iz metodolokih razloga podeljen u odnosu

na to u kojoj od oblika ivotne sredine se prate promene, na:
Nezaobilazni segment monitoring sistema je BIOLOKI
MONITORING koji podrazumeva primenu ivih organizama
kao BIOINDIKATORA promena u ivotnoj sredini u prostoru i
vremenu.
Termin BIOINDIKATORI prvi je upotrebio Clements, 1920.
godine da bi oznaio organizme koji svojim prisustvom na
stanitu jasno ukazuju na ekoloke uslove stanita.
Fiziko-hemijske metode monitoringa su nezaobilazni segment
ovog sistema, s obzirom da pruaju egzaktne podatke o
prisustvu i distribuciji zagaivaa i praenju emisija i imisija
zagaivaa. Meutim, one nisu dovoljne same po sebi, niti mogu
iskljuiti bioloki monitoring.

9 BIOLOKI MONITORING ZAGAENOSTI VAZDUHA

(pri emu se kao bioindikatori koriste liajevi i mahovine)
9 BIOLOKI MONITORING ZAGAENOSTI VODENE
SREDINE (bioindikatori promene stanja su alge, fauna
bentosa, bakterije, ribe, itd.)
9 BIOLOKI MONITORING ZAGAENOSTI ZEMLJITA
(indikator-organizmi su vie biljke, odnosno vegetacija)
BIOINDIKACIJU je mogue izvoditi na svim nivoima organizacije
ivih sistema, poevi od molekularnog, preko biohemijskofiziolokog, celularnog, individualnog, populacionog, specijskog,
biocenolokog (ekosistemskog), biomskog zavrno sa biosfernim.

Prednost bioloke indikacije u odnosu na fiziko-hemijske

metode praenja zagaivanja ivotne sredine lei u injenici
da ivi organizmi mogu da pokazuju EFEKAT
AKUMULACIJE ZAGAUJUIH MATERIJA u toku
dueg vremenskog perioda. S druge strane, fiziko-hemijske
motode istina daju egzaktnije podatke, ali su oni dostupni
samo u tano odreenom trenutku vremena.
MDK - MAKSIMALNO DOZVOLJENA
KONCENTRACIJA je ona koncentracija zagaujuih
materija koja ne dovodi do promena u zdravstvenom stanju
ljudi. Ove maksimalno dozvoljene koncentarcije definiu i
propisuju najee zdravstvene organizacije koje u ii
interesovanja imaju samo ljudsku populaciju. To naravno ne
znai da su to istovremeno i MDK za ostale ive organizme.

Potencijalno, svaka organska vrsta moe biti upotrebljena kao

bioindikator stanja ivotne sredine. Neophodan preduslov za to je
poznavanje kako biologije, tako i ekologije (idioekologije) svake
pojedinane organske vrste koja se koristi kao bioindikator.
Potrebno je takoe poznavati i irinu ekoloke valence vrste za
svaki pojedinaan faktor spoljanje sredine (temperaturu,
vlanost, svetlost, pH zemljita, itd.).
Ekoloka valenca svake organske vrste za bilo koji faktor
spoljanje sredine moe biti ua ili ira. Taj princip se primenjuje
i za koncentraciju zagaujuih materija u ivotnoj sredini.
STENOVALENTNI ORGANIZMI su oni koji imaju uu ekoloku valencu, a u
smislu zagaujuih materija pogodniji su za bioloku indikaciju jer se koriste
za kvalitativnu analizu promena u ivotnoj sredini.
EURIVALENTNI ORGANIZMI su oni koji imaju iru ekoloku valencu, a u
smislu zagaujuih materija manje su pogodni za bioloku indikaciju jer se
koriste za kvantitativnu analizu promena u ivotnoj sredini (koliina, odnosno
brojnost organizama, gustina, itd.).

LIAJEVI KAO BIOINDIKATORI

BIOLOKI MONITORING
ZAGAENOSTI VAZDUHA

LIAJEVI KAO BIOINDIKATORI

Osnovne morfoloke, biohemijske, fizioloke i

ekoloke karakteristike liajeva su:

Do danas je u svetu opisano negde oko 17.000-25.000 vrsta liajeva.

Tek 1867. godine konstatovano je da se radi o specijalnom i specifinom
ivom biu kojeg ine dva potpuno razliita simbiontska organizma:
gljiva (veoma esto iz filuma Ascomycotina) i alga (iz filuma
Cyanobacteriophyta i Chlorophyta).
Danas je poznato da je liaj kao organizam u sutini specifian vid
simbioze shvaen u najirem smislu ENDO-PARAZITOSAPROFITIZAM.
GLJIVA je kao graditelj ovog simbiontskog organizma dobila stalan i
siguran izvor organskih materija sintetisanih od strane alge u procesu
fotosinteze.
ALGA je kao uesnik u simbiozi dobila vee i ire mogunosti za
osvajanje razliitih manje ili vie nepovoljnih uslova spoljanje sredine.

Osnovne morfoloke, biohemijske, fizioloke

i ekoloke karakteristike liajeva su:
5.

6.

Odlikuju se razliitim morfolokim tipovima:

Korasti tip liajeva
Listasti tip liajeva
bunasti tip liajeva

Imaju specifian tip razmnoavanja (putem SOREDIJA,

SORUSA i IZIDIJA).

7. Imaju poseban tip metabolizma koji im omoguava da

fotosintetiu i na veoma niskim temperaturama (ak i do -25 C).
8.

Proizvode samo za njih karakteristine i specifine materije

(prema nekim podacima sintetiu preko 700 razliitih
sekundarnih metabolita meu kojima su i tzv. LIAJSKE
KISELINE.

1.

Liajevi su organizmi koji imaju talus i pripadaju niim

biljkama TALOFITAMA

2.

U odnosu na prethodnu injenicu, oni vodu sa mineralnim

materijama (ali istovremeno i zagaujuim materijama)
upijaju celom povrinom tela.

3.

Dogoveni su, ive 30-80 godina i ne odbacuju stare i manje

funcionalne delove talusa. Na taj nain mogu da akumuliraju
tetne materije tokom dueg perioda vremena (kumulativni
efekat). Tu se pre svega misli na SO2, CO2, okside azota,
jedinjenja fluora, a, prainu, itd.
4.

Rastu veoma sporo (u proseku rastu 3-8 mm godinje).

a) Korasti tip liajeva

Rhizocarpon geographicum

b) Listasti tip liajeva

c) bunasti tip liajeva

Cladonia rangiferina
Peltigera

Liajevi kao simbiotski organizmi veoma su pogodni za bioloku

indikaciju zagaenosti vazduha poto su stenovalentni u izboru podloge
koju naseljavaju, kao i u odnosu na koncentraciju zagaujuih materija
(posebno SO2), dok su istovremeno eurivalentni u odnosu na neki drugi
ekoloki faktor (npr. na temperaturu vazduha).
Fizioloke (nizak sadraj hlorofila i odsustvo ekskrecije) i morfoloke
(odsustvo kutikule na povrini talusa) karakteristike liajeva ine ih
senzitivnijim (osetljivijim) na aero zagaenje u odnosu na vie biljke.
Smanjenju brojnosti vrsta liajeva kao i individua, pored visoke
koncentracije zagaujuih materija, doprinosi i injenica da liajevi mogu
biti aktivni i tokom zime kada je u gradu neto via vlanost vazduha.

S obzirom da im niska temperatura ne ograniava proces fotosinteze,

liajevi su u prilinoj meri "aktivni" i tokom zimskog perioda.
Nepovoljna injenica je ta to je tokom zime u gradovima najvia
koncentracija zagaujuih materija, a pre svega izduvnih gasova, to i
dovodi do propadanja liajeva i smanjenja njihove brojnosti.

Prva istraivanja uradio je Nylander je 1866. godine koji je

zapazio da je flora liajeva u Luksemburkom parku u Parizu
siromanija u odnosu na iru okolinu grada.
Ovo zapaanje je potvreno istraivanjima lihenoflore u XX veku
u veim gradovima kao to su Njujork, Oslo, Berlin, Stokholm,
Minhen, London itd. Primeeno je da je, po pravilu, u centru
grada brojnost individua i vrsta liajeva zanemarljivo mala u
odnosu na okolinu, dok u nekim industrijskim zonama liajevi
potpuno odsustvuju.
Ta injenica je dovedena u vezu sa velikim zagaenjem vazduha,
a posebno sa visokom koncentracijom SO2. Eksperimentalno je
dokazano da SO2, ve u koncentraciji od 0,08-0,1 mg/m3 vazduha
poinje da deluje negativno na liajeve, jer dovodi do stvaranja
mrkih polja u hloroplastima alge to posle izvesnog vremena
izaziva nekrozu i propadanje itavog liaja.

ANALIZA LIAJSKE FLORE (FLORISTIKA ANALIZA)

Mogui odgovor liaja na stres izazvan aero zagaenjem
ugljuuje razaranje (degradaciju) hlorifila, promene u fotosintezi
i disanju (respiraciji), poremeaje u fiksaciji azota, poremeaje u
funkciji membrana, akumulaciju toksinih elemenata kao i
izvesne promene u morfologiji samog talusa, u razmnoavanju i
konano u strukturi liajskih zajednica.
U biolokoj indikaciji zagaenosti vazduha pomou liajeva,
koriste se pre svega EPIFITSKI LIAJEVI (korasti, listasti i
bunasti). EPILITSKI LIAJEVI su manje pogodni s obzirom da
oni naseljavaju podlogu koja je najee karbonatnog porekla i
koja delimino neutralie negativni efekat izduvnih gasova koji su
po svojoj pH vrednosti kisele reakcije.

1. FAZA UZORKOVANJE LIAJEVA

1. FAZA UZORKOVANJE I KARTIRANJE LIAJEVA

2. FAZA - DETERMINACIJA LIAJEVA
3. FAZA - KORIENJE REZULTATA MERENJA
FIZIKO-HEMIJSKIH PARAMETARA ZAGAENJA
4. FAZA - UPOREDNA ANALIZA REZULTATA KARTIRANJA
I KONKRETNIH PODATAKA O KONCENTRACIJI SO2
5. FAZA - IZDVAJANJE LIAJSKIH ZONA U GRADU

1. FAZA KARTIRANJE LIAJEVA

Lokaliteti na kojima su pronaeni epifitski liajevi u Beogradu

2. FAZA - DETERMINACIJA LIAJEVA

3. FAZA - KORIENJE REZULTATA MERENJA

FIZIKO-HEMIJSKIH PARAMETARA ZAGAENJA

Prosene godinje vrednosti sumpor-dioksida od 1983. do 1993. u Beogradu

Deo istraenog podruja sa nekoliko mernih mesta na kojima se meri

koncentracija sumpor-dioksida u Beogradu

Izolinije dobijene ekstrapolacijom prosenih godinjih koncentracija sumpordioksida za period 1983-1993. u Beogradu

4. FAZA - UPOREDNA ANALIZA REZULTATA KARTIRANJA

I KONKRETNIH PODATAKA O KONCENTRACIJI SO2

Zona SO2 (g/m3)

Kvalitativna skala procene SO2 vazdunog zagaenja u Engleskoj i Velsu

korienjem epifitskih liajeva (prema Hawksworthu i Roseu, 1970.
iz edicije The Lichens, V. Ahmadjan & M. E. Hale, 1973)
Zona SO2 (g/m3)
1
2

>170
150

Neeutrofizovana kora
epifite odsustvuju

epifite odsustvuju

Pleuroccocus viridis - alga

Pleuroccocus viridis - alga

Pleuroccocus viridis - alga

Lecanora conizaeoides

Lecanora conizaeoides

Lecanora expallens

Lecanora conizaeoides
3

125

Eutrofizovana kora

Lepraria incana

Lecanora expallens

60

Buellia punctata
Buellia canescens

Hypogymnia physodes

70

Buellia canescens

Parmelia saxatilis

Physcia ascendens

Parmelia sulcata

Physcia tribacia

Lecidea scalaris

Xanthoria parietina

Neeutrofizovana kora

Eutrofizovana kora

Hypogymnia physodes

Physconia grisea

Parmelia saxatilis

Physconia farrea

Parmelia globratula

Buellia alboatra

Parmelia subrudencta

Physcia orbicularis

Parmeliopsis ambigua

Physcia tenella

Lecanora chlarotera

Ramalina farinacea

Calicium viride

Haematomma coccineum

Lepraria candelaris

Schisostomma decolorans

Pertusaria amara

Xanthoria candelaris

Ramalina farinacea

Opegrapha varia

Evernia prunastri

Opegrapha vulgata

Platismatia glauca

Parmelia acetabulum
Buellia canescens
Xanthoria parietina

Lecanora expallens
Chaenotheca ferruginea

Zona SO2 (g/m3)

50

Neeutrofizovana kora

40

Neeutrofizovana kora

Eutrofizovana kora

Usnea ceratina

Physcia aipolia

Usnea rubiginea

Anaptychia ciliaris

Parmelia perata

Parmelia perlata

Parmelia reticulata

Parmelia reticulata

Rinodina roboris

Cyalecta flotowii

Normandina pulchella

Ramalina obtusata

Parmelia caperata

Pertusaria albescens

Parmelia revoluta

Physconia pulverulenta

Parmelia tiliacea

Physconia grisea

Parmelia exasperulata

Physciopsis adglutinata

Pertusaria albescens

Arthropyrenia alba

Pertusaria hymenea

Caloplaca luteoalba

Graphys elegans

Xanthoria parietina

Pseudevernia furfuracea

Lecania cyrtella

Lobaria pulmonaria

Ramalina caticaris

Alectoria fuscescens

Physcia orbicularis

Lobaria amplissima

Ramalina fraxinea

Opegrapha varia

Parchyphiale cornea

Ramalina subfarinacea

Opegrapha vulgata

Dimerella lutea

Physcia leptalea

Parmelia caperata

Physcia aipolia

Usnea florida

Caloplaca aurantiaca

Parmelia revoluta

Anaptychia ciliaris

Parmelia tiliacea
7

Zona SO2 (g/m3)

Eutrofizovana kora

Parmelia exasperulata
Usnea subfloridana
Pertusaria hemispherica
Rinodina roboris
Arthonia impolita

35

Ramalina pollinaria
Desmaziera evernioides

30

Caloplaca cerina

Bacidia rubella

Lobaria amplissima

Ramalina caticaris

Ramalina fastigiata

Lobaria scrobiculata

Ramalina fraxinea

Stricta limbata

Ramalina subfarinacea

Pannaria sp.

Physcia leptalea

Usnea articulata

Caloplaca aurantiaca

Usnea filipendula

Caloplaca cerina

Candelaria concolor
Arthropyrenia biformis

10

"isto"

Teleoschistes flavicans

5. FAZA - IZDVAJANJE LIAJSKIH ZONA U GRADU

Neke vrste liajeva koje su indikatori razliitog nivoa zagaenja

Visoko zagaenje

Umereno zagaenje

Neznatno zagaenje

Minimalno zagaenje

Hypogymnia physodes

Evernia prunastri

Parmelia caperata

Usnea subfloridana

Xanthoria parietina

Foraminella ambigua

Graphis scripta

Parmelia perlata

Lecanora dispersa

Lecanora chlarotera

Bryoria fucescens

Degelia plumbea

Diploicia canescens

Ramalina farinacea

Physconia distorta

Ramalina fraxinea

Lepraria incana

Lecidella elaeochroma

Opegrapha varia

Teleoschistes flavicans

I ZONA - ZONA LIAJSKE PUSTINJE

II ZONA - ZONA VRLO ZAGAENOG VAZDUHA

III ZONA - ZONA SREDNJE ZAGAENOG VAZDUHA

- "ZONA BORBE"

IV ZONA - ZONA RELATIVNO ISTOG VAZDUHA

I ZONA - ZONA LIAJSKE PUSTINJE

To je podruje na kome nema epifitskih liajeva. Na drveu se
samo ponegde moe primetiti zelena alga Pleurococcus viridis

II ZONA - ZONA VRLO ZAGAENOG VAZDUHA

III ZONA - ZONA SREDNJE ZAGAENOG VAZDUHA - "ZONA BORBE"

Naseljena je samo liajevima korastog tipa morfologije, koji su sposobni

da podnesu vrlo velike koncentracije SO2 i azotnih oksida u vazduhu

Kontinuirano se nastavlja na drugu zonu i karakterie se

pojavom prvih listastih formi liajeva
Hypogymnia physodes
Physcia ascendens

Lecanora

Buellia

Lepraria
Xanthoria parietina

Physcia tenella

IV ZONA - ZONA RELATIVNO ISTOG VAZDUHA

Karakterie se prisustvom liajeva relativno osetljivih na zagaenost vazduha,
kao npr neki predstavnici listastih formi, kao i bunastih formi liajeva
Evernia prunastri

Parmelia caperata

Parmelia tiliacea

MAHOVINE KAO BIOINDIKATORI

IZDVAJANJE ZONA U GRADU NA OSNOVU MAHOVINA

I ZONA - najvia koncentracija SO2

II ZONA neto nia koncentracija SO2

III ZONA jo nia koncentracija SO2 relativno ist vazduh

IV ZONA najnia koncentracija SO2 ist vazduh

Rasprostranjenje vrsta mahovina po zonama zagaenosti na podruju Beograda

I ZONA - najvia koncentracija SO2

konstatovano samo 7 vrsta mahovina koje su tolerantne

na poviene koncentracije SO2 i ai u vazduhu
Bryum argenteum

Funaria hygrometrica

II ZONA neto nia koncentracija SO2

Konstatovano 20 vrsta mahovina (sem prethodno navedenih vrsta mahovina

koje podnose neto vie koncentracije SO2 i ai, konstatovane su i neto osetljivije vrste
Bryum capillare
Eurhynchium

Tortula muralis

Brachytecium salebrosum

III ZONA jo nia koncentracija SO2 relativno ist vazduh

konstatovana 21 vrsta mahovina. Manja koncentracija sumpor-dioksida u ovoj zoni

omoguava i prisustvo vrstama koje su osetljive na prisustvo visokih koncentracija SO2

IV ZONA najnia koncentracija SO2 ist vazduh

Konstatovano 48 vrsta mahovina i obuhvata one delove Beograda koji se nalaze uglavnom
na perifernim delovima istraivanog podruja. Meu njima se posebno istiu vrste koje se
smatraju indikatorima istog vazduha
Grimmia pulvinata
Orthotrichum anomalum

Amblystegium serpens

Tortula ruralis

Orthotrichum diaphanum

VASKULARNE BILJKE KAO BIOINDIKATORI

U biolokom monitoringu zagaenosti zemljita najee se koriste
VASKULARNE BILJKE (vrste, njihove populacije i fitocenoze) kao
FITOINDIKATORI.

BIOLOKI MONITORING
ZAGAENOSTI ZEMLJITA

U odnosu na osnovne abiotike faktore stanita (kao npr. vlanost, kiselost

zemljita, koliina azota u zemljitu, svetlost, temperatura) sve populacije bilo
koje biljne vrste mogu se grupisati u 5 osnovnih grupa (Landolt, 1977, Koji et
al., 1994). Na svaki abiotiki faktor ivotne sredine biljne vrste odgovaraju
specifinim kompleksom biohemijsko-fiziolokih, morfo-anatomskih adaptacija,
kao i optim habitusom, to uslovljava postojanje itavog niza prelaznih oblika i
formi u smislu ekolokih grupa biljaka u fitoindikaciji stanja ivotne sredine.
Zbog toga su uvedeni BIOLOKI INDEKSI za 5 NAJOSNOVNIJIH
ABIOTIKIH FAKTORA ivotne sredine i definisani su EKOLOKI INDEKSI
(brojane vrednosti) za svaki navedeni faktor. Na osnovu indikatorskih vrednosti
biljke su grupisane u kategorije (5-7) koje obuhvataju raspon od "najniih" do
"najviih" oblika (adaptivnih tipova) u smislu odgovora na pojedini abiotiki
faktor spoljanje sredine.

A) VLANOST - "V"
Indikatorska
vrednost
1
2

Ekolo
Ekoloka grupa biljaka
Kserofite (biljke adaptirane na uslove ekstremne su
sue)
Subkserofite (biljke koje se nalaze kako u ekstremno
su
sunim, tako i u mezofilnim fitocenozama)
Submezofite (biljke koje preferiraju mezofilna stani
stanita,
ali se mogu na
nai i u kserofilnim fitocenozama)
Mezofite (biljke umereno vla
vlanih stani
stanita u kojima se
ne javlja su
suni period)
HigroHigro-helofite
Amfibijske i flotantne (akvati
(akvatine biljke kod kojih se
listovi nalaze u vazduhu ili na povr
povrini vode)
Submerzne hidrofite (akvati
(akvatine biljke koje su potpuno
potopljene u vodu)

3
4
5
6
7

B) KISELOST ZEMLJITA - "K"

Indikatorska
vrednost
1
2
3
4
5

C) KOLIINA AZOTA U ZEMLJITU - "N"

Indikatorska
vrednost
1
2
3
4
5

Ekolo
Ekoloka grupa biljaka
Oligotrofne (nitrofobne)
nitrofobne) biljke koje su adaptirane na
zemlji
zemljita koja su siroma
siromana mineralnim materijama
Prelazna grupa izmeu oligotrofnih i mezotrofnih
biljaka
Mezotrofne biljke koje se nalaze na zemlji
zemljitima koja su
srednje bogata mineralnim materijama
Prelazna grupa izmeu mezotrofnih i eutrofnih
biljaka
Eutrofne (nitrofilne)
nitrofilne) biljke koje mogu opstati jedino
na zemlji
zemljitu koje je izuzetno bogato mineralnim
materijama

Ekolo
Ekoloka grupa biljaka
Acidofilne biljke koje se uvek nalaze na kiselom
zemlji
zemljitu
Prelazna grupa izmeu acidofilnih i neutrofilnih
biljaka
Neutrofilne biljke koje se uvek nalaze na neutralnom,
do slabo kiselom zemlji
zemljitu
Prelazna grupa izmeu neutrofilnih i bazofilnih
biljaka
Bazofilne biljke koje se uvek nalaze na alkalnom
zemlji
zemljitu

D) SVETLOST - "S"

Indikatorska
vrednost

Ekolo
Ekoloka grupa biljaka

Skiofite (biljke adaptirane na uslove ekstremne

zasen
zasenenosti (do 3 % pune dnevne svetlosti)

2
3

Prelazna grupa izmeu skiofita i poluskiofita

Poluskiofite (biljke polusenke koje ne mogu opstati u
uslovima ispod 10 % pune dnevne svetlosti)

4
5

Prelazna grupa izmeu poluskiofita i heliofita

Heliofite (biljke adaptirane na uslove pune dnevne
svetlosti)

E) TEMPERATURA - "T"
Indikatorska
vrednost
1

2
3

4
5

Ekolo
Ekoloka grupa biljaka
Frigorifilne (biljke adaptirane na niske temperature i kratak
vegetacijski period). Ova grupa obuhvata alpijske i arktoarktoalpijske vrste
Prelazna grupa izmeu frigorifilnih i mezotermnih
biljaka.
biljaka. Ova grupa obuhvata borealne vrste.
Mezotermne (biljke adaptirane na umerene temperature).
Ova grupa obuvata srednjeevropske biljke koje su u ju
junoj
Evropi rasprostranjene u montanim oblastima.
Prelazna grupa izmeu mezotermnih i termofilnih
biljaka.
biljaka. Ova grupa obuhvata ve
veinu submediteranskih vrsta.
Termofilne (biljke adaptirane na visoke temperature i du
dui
vegetacijski period. Ova grupa obuhvata mediteranske vrste.

Primena viih biljaka u indikaciji zagaenosti zemljita zasniva se na

njihovoj sposobnosti da "absorbuju " metale (posebno teke metale) i
druge toksine supstance iz zemljita, transportuju ih kroz svoj organizam
ili ih, na odreenom mestu akumuliraju. Pojedini od tekih metala su ak
neophodni biljkama kao mikroelementi (mangan, cink, bakar, molibden).

VASKULARNE BILJKE KAO INDIKATORI I

HIPERAKUMULATORI TEKIH METALA U ZEMLJITU
Vaskularne biljke mogu precizno ukazati na prisustvo i intenzitet
raziitih zagaujuih materija (teki metali, hemijske materije, itd.) u
vazduhu i zemljitu, kako u prirodnim ekosistemima, tako i u urbanim
sredinama. U biomonitoringu tekih metala najee se analiziraju
listovi i kora drvea, ali je takoe preporuljiva primena korenova i
rizoma u proceni zagaenja. Akumulacija tekih metala u biljkama, u
veim koncentracijama ukazuje na relativno poveanje i irenje
zagaenja na stanitu.
TEKI METALI se definiu kao oni hemijski elementi koji imaju
karakteristike metala i koji imaju atomski broj vei od 20. Najei
teki metali koji se javljaju kao zagaivai i kontaminanti zemljita
su: KADMIJUM (Cd), HROM (Cr), BAKAR (Cu), IVA (Hg),
OLOVO (Pb), i CINK (Zn).

Biljne vrste indikatori serpentinistskih stanita, ukazuju na tla siromana

KALCIJUMOM (Ca) a obogaena MAGNEZIJUMOM (Mg), kao i NIKLOM (Ni)
HROMOM (Cr) i KOBALTOM (Co) u zemljitu.

U prirodnim uslovima, na zemljitima bogata tekim metalima, naroito

iznad rudnih leita, razvijaju se specijalizovane vrste ili genetiki
diferencirani "hemoekotipovi", koji specifino ukazuju na prisustvo tekih
metala ili nekog posebnog hemijskog elementa u podlozi. Generalno, biljke
adaptirane na ovakva zemljita bogata razliitim metalima su oznaene
kao METALOFITE i mogu biti indikatori tano odreenih mineralnih,
odnosno rudnih naslaga na razliitim mestima na Zemlji.

Asplenium cuneifolium

Halacsya sendtneri

INDIKATORI TEKIH METALA su one vrste (mahovine, kopnene i

vodene biljke, itd.) koje svojim prisustvom ukazuju na postojanje, a
eventualno i poveane koncentracije, pojedinih tekih metala u zemljitu.

Echium rubrum

Vrsta koja je indikator zemljita koja su bogata ARSENOM

Biljne vrste koje ukazuju na poveanu koncentraciju NITRATA i NITRITA u

zemljitu i obino naseljavaju nitrifikovana stanita

Urtica urens

stanite Alar (Makedonija)

Viola arsenica

Urtica dioica

Razliite vrste halofita (halos = so, phytos = biljka), mogu da budu, kada su
obilno razvijene, indikatori zaslanjenih i slanih stanita (kao to su morske obale
i kontinentalne slatine)

HIPERAKUMULATORI se definiu kao one vrste koje su sposobne da

taloe (akumuliraju) metale u koncentracijama koje su i do 100 puta vee
od koncentracija koje su izmerene kod ostalih biljaka koje ne akumuliraju
teke metale
Do danas je detektovano preko 400 biljnih vrsta iz oko 45 familija koje su
definisane kao hiperakumulatori jednog ili vie tekih metala
Najvei broj biljaka hiperakumuliraju NIKL (Ni), oko 30 biljaka
absorbuju ili KOBALT (Co) ili BAKAR (Cu) i/ili CINK (Zn), a mali broj
biljaka akumuliraju MANGAN (Mn) i KADMIJUM (Cd)

Salsola soda
Suaeda maritima

Limonietum gmelini

METALOFITE magaciniraju ogromne koliine tekih metala (0,5 g/kg,

ak do 25 g/kg suve teine biljke), otprilike u koliinama u kojima
usvajaju osnovne makroelemente, a to je i po 1000 puta vie od koliine
neophodnih mikroelemenata..." (Stevanovi & Jankovi, 2001)

Neke biljke pokazuju sposobnost naseljavanja (kolonizacije) stanita (zemljita)

koja su obogaena OLOVOM (Pb), CINKOM (Zn) i KADMIJUMOM (Cd),
tzv. KALAMINSKA zemljita

BAKAR (Cu) u velikim koliinama podnose sledee biljke

Viola calaminaria

Thlaspi alpestre subsp. calaminare

Na CINK (Zn) su otporni ekotipovi vrsta

OLOVO (Pb) akumuliraju

Silene vulgaris

Armeria maritima subsp. halleri

Festuca ovina

Agrostis tenuis

Pojedine biljke koje nagomilavaju izuzetno tetne hemijske elemente kakvi su

ARSEN ili SELEN, nazivaju se i TOKSIKOFITE

Izuzetnu mogunost akumulacije raznovrsnih jona tekih metala (OLOVA) i drugih

toksinih supstanci ima i tropska flotantna biljka Eichhornia crassipes zbog ega se
danas iroko primenjuje u preiavanju jezera i drugih vodenih ekosistema

Xylorhiza tortifolia - SELEN

Pteris vittata - ARSEN

Eichhornia crassipes

Jedna od najinteresantnijih i najkontroverznijih biljaka za bioloku indikaciju

zagaenosti zemljita u urbanim ekosistemima je - kiselo drvo (pajasen)

Ailanthus glandulosa (= A. altissima)

BIOREMEDIJACIJA

BIOREMEDIJACIJA
Odreene heterotrofne bakterije imaju sposobnost da razlau razliite
sintetike materije, pesticide, mineralna ubriva i druge tetne materije
koje dospevaju u zemljite (Stevanovi & Jankovi, 2001). Ovde se radi o
biotehnologiji poznatoj pod nazivom BIOREMEDIJACIJA
Esznyiov et al. (2000) definie BIOREMEDIJACIJU i kao menadment
ivotne sredine, koji se sprovodi s ciljem da se podstakne razlaganje
organskog zagaenja pomou mikroorganizama
Kao i ostale tehnologije, i ona je ograniena vrstom zagaenja koje moe
da sanira, uslovima u ivotnoj sredini i vremenom potrebnim za odvijanje
Dok je, s jedne strane, ona izuzetno korisna kod tretiranja zagaenja
poreklom od ugljovodonika nafte, dotle je praktino nemona u
sluajevima zagaenja tekim metalima

CILJEVI BIOREMEDIJACIJE

Redukcija toksinosti smanjenje ukupne toksinosti

kontaminiranog zemljita putem razliitih metabolikih
stupnjeva i meustupnjeva
Poveanje rastvorljivosti poveanje relativne
rastvorljivosti kontaminanata moe dovesti do drugaijeg
rasporeda i na taj nain lakeg uklanjanja
Restauracija vraanje stanita u prethodno stanje, koje
naseljavaju autohtone peopulacije mikro i makro
organizama

BIOREMEDIJACIJA deli se na dve potkategorije

Biostimulacija (aplikacija
nutrijenata kako bi se ubrzao
proces razgradnje)
Bioaugmentacija (dodavanje ili
zasejavanje mikroorganizama
kako bi dolo do razgradnje ciljne
kontaminacije ili otpadnog
materijala
Strategije u bioremedijaciji
1. Poboljanje uslova za razvoj 2. Korienje prirodnih / domaih
mikroorganizama
mikrobijalnih populacija
3. Zasejavanje" kontaminiranog mesta
specijalno razvijenim mikroorganizmima

TOKSINE MATERIJE
U odnosu na okolinu, toksine materije imaju brojne osobine
koje ih ine tekim za uklanjanje ili absorbciju:
Toksinost (za ljude, biljke, ivotinje i
mikroorganizme)
Istrajnost (materijali se mogu zadrati u
nepromenjenom toksinom obliku izuzetno
dugo vremena)
Spor metabolizam (materijali se ne mogu
uspeno metabolisati od strane autohtonih
populacija)
Slaba rastvorljivost (materijali koji se teko
rastvaraju, ne mogu se lako ukloniti sa
stanita. To moe uticati na poremeaj u
metabolizmu razgradnje od strane autohtonih
populacija)

Mikroorganizmi koji razgrauju toksine:

Mnoga jedinjenja mogu biti razgraena mikroorganizmima, i to u

formama netoksinih materija ili manje toksinih intermedijera:

Postoji veliki broj mikroorganizama koji razgrauju

kontaminante. U odnosu na njihovu stopu rasta, razvijaju se
populacije koje su sposobne da intenzivnije razgrauju i
metaboliu 2,4-D i srodne kontaminante:

9 2,4-D (herbicidi)
9 DDT (pesticidi)
9 Ugljovodonina goriva i ulja

Alcaligenes eutrophus (genetiki modifikovana kojoj je

prikljuen plazmid koji obezbeuje genetiku informaciju
potrebnu za razlaganje 2,4-D)

9 PCB's - polychlorinated biphenyls (tenosti za

hlaenje u elektrinim transformatorima)
9 Sapuni i deterdenti

Burkholderia cepacia (razlae 2,4-D)

9 Neke vrste plastike

Halomonas (halo-tolerant/slano-tolerant 2,4-D razgraujua
bacteria)

9 Neorganski kontaminanti - Arsen, Selen, iva

(baterije), Nitriti (sastojci ubriva), Uranijum

FITOREMEDIJACIJA
Amerika agencija za zatitu ivotne sredine EPA (Pilipovi i sar., 2002)
definisala je FITOREMEDIJACIJU kao tehnologiju koja koristi
biljke i njihove rizosferine mikroorganizme da ukloni, degradira ili
zadri tetne hemijske materije koje se nalaze u zemljitu,
podzemnim i povrinskim vodama i atmosferi
Iako su brojna istraivanja ve izvrena ili su u
toku, jo puno truda i napretka treba uloiti da
bi se prirodni potencijal biljaka iskoristio mnogo
komercijalnije
Smatra se da je napredak u smislu
komercijalizacije ove biotehnologije usporen
nedovoljnim poznavanjem sloenog odnosa koji
postoji izmeu rizosfere i mehanizama koji su
zasnovani na sposobnosti biljaka da usvajaju i
translociraju metale iz zagaene sredine

Prednosti fitoremedijacije

Fitoremedijacija spada u jednu od jeftinijih biotehnologija

Remedijacija je prirodna tehnologija environmental

friendly
friendly, odnosno njenom primenom ne optere
optereuje se
dodatno ivotna sredina

Obezbeivanje energije za ovu biotehnologiju odvija se na

potpuno prirodan na
nain (od strane biljaka u procesu
fotosinteze)
fotosinteze)

Ovom biotehnologijom posti

postiu se i neke propratne pojave koje
nisu od malog zna
znaaja za o
ouvanje ivotne sredine

U saetoj formi Pilipovi i sar. (2002) istie sledee

nedostatke i ogranienja fitoremedijacije:

Nedostaci fitoremedijacije
Prema Ernst-u uspenost fitoremedijacije zavisi od:

primena je ograni
ograniena na pli
plia zemlji
zemljita,

primena je ograni
ograniena kod pojedinih vrsta vodotokova,

stepena zagaenja zemlji

zemljita

dostupnosti metala (zagauju

zagaujuih materija) za usvajanje
korenovima biljaka (biodostupnost)

za svaku biljnu vrstu postoje pesimalne vrednosti ekolo

ekolokih
faktora pa tako i u pogledu tolerancije biljaka prema toksi
toksinim
materijama,

sposobnosti biljaka da absorbuju i akumuliraju te

teke metale u
svojim organima

vremenski period za odvijanje uklanjanja zagaenja iz ivotne

sredine je ve
vei nego kod neke druge metode, na primer
mehani
mehanikog uklanjanja,

ograni
ogranienja u smislu tipa zagaenja (toksi
(toksine materije) koji je
prisutan u prirodi kao i od njegove koncentracije

fitoremedijacija je efikasna samo kod umereno hidrofobnih

jedinjenja,
jedinjenja,

odabira
dabira vrste koja e se primeniti u fitoremedijaciji koji je
kriti
kritian korak koji odreuje uspe
uspenost fitoremedijacije

potencijalna opasnost da doe do ulaska toksina u lanac

ishrane uno
unoenjem biljnih tkiva sa akumulirnim zagauju
zagaujuim
materijama u ivotinje i njegova dalja distribucija kroz lanac
ishrane.

1. Fitoakumulacija / Fitoekstrakcija
Fitoekstrakcija je upotreba viih biljaka s ciljem da se pomou njih
uklone zagaujue materije, primarno teki metali, iz zemljita. U
ovom pristupu koriste se biljke koje su sposobne da usvajaju
kontaminantne putem korenovog sistema i translociraju i/ili
akumuliraju ih do nadzemnih delova (stabla i listova)
Po dostizanju odreenog stepena rasta i razvoja vri se etva
biomase iznad povrine zemlje i na taj nain se deo ukupne koliine
tekih metala koji se nalazi u zemljitu, uklanja
Razliite biljne vrste mogu da usvajaju i
koncentruju razliite teke metale pa ak i
radioaktivne elemente i olovo. Demonstracioni
projekti izvedeni su na vie lokacija, kao to je
ernobilj u Rusiji, koji je bio teko zagaen
radioaktivnim elementima nakon havarije
nuklearnog reaktora

Utvreno je da zemljita kontaminirana URANIJUMOM mogu da se

tretiraju LIMUNSKOM KISELINOM to za 100 puta poveava
mogunost usvajanja i koncentracije ovog radioaktivnog elemanta od
strane korenovih sistema biljaka, jer ova kiselina poveava rastvorljivost
uranijuma u vodi i njegovo usvajanje
Skoro je uvreno da AMONIJUMOVI JONI poveavaju sposobnost
usvajanja CEZIJUMA iz zemljita od strane biljka tako da vrsta
Amaranthus retroflexus ak do 40 puta vie usvaja ovaj radioaktivni
element iz kontaminiranog tla od ostalih biljaka
Biljke su razvile mehanizme koji ih tite od potencijalnog stresa jer su
teki metali za biljke toksini. Tolerancija prema sredini u kojoj imamo
prisustvo poveanih koliina tekih metala, nastaje kao posledica dva
mehanizma:
ne usvajanja metala
detoksifikacije metala

2. Fitostabilizacija
Fitostabilizacija je proces (fenomen) proizvodnje (sintetisanja) hemijskih
jedinjenja od strane biljaka kako bi se imobilisale zagaujue materije koje se
nalaze u prostoru izmeu povrine korena i samog zemljita
Fitostabilizacijom se takoe spreava migracija polutanata eolskom, vodenom
erozijom ili spiranjem ili dispergovanjem u zemljitu.
Fitostabilizacija se odvija kroz korenovu zonu mikrobiolokim ili hemijskim
mehanizmima same zone korena pri emu dolazi do promene hemizma zemljita
i/ili zagaujue materije, npr. promena pH vrednosti zemljita kao posledice
izdvajanja eksudata korenovog sistema ili usled nastajanja ugljen dioksida.
Fitostabilizacija moe da dovede do promene
rastvorljivosti metala ili organskih jedinjenja
Moe doi i do fitolignifikacije, odnosno oblika
fitostabilizacije kada se organska jedinjenja ugrauju
u lignin biljaka

3. Rizosferna
Rizosferna biodegradacija
biodegradacija / stimulacija mikroorganizama
Rizosferna degradacija odvija se u zemljitu koje se nalazi u neposrednoj
okolini korenovih sistema biljaka koje vre biodegradaciju
To je mikrobioloko razlaganje organskih zagaujuih materija koje je
potpomognuto korenovim sistemima viih biljaka, jer sami korenovi sistemi
lue i obezbeuju enzime i organske supstance (polisaharidi, aminokiseline,
organske i masne kiseline, faktori rasta), koje stimuliu rast i razmnoavanje
mikroorganizama i omoguavaju im da svojom aktivnou razgrade
zagaujue materije.

S druge strane korenov sistem poveava aktivnu

povrinu za odvijanje degradacije zagaujuih
materija, on zatim poboljava aeraciju zemljita,
sadraj vlage u zemljitu i uopteno doprinosi
stvaranju optimalnijih usplova za dejstvo
mikroorganizama.

Fitostabilizacija se s uspehom moe primenjivati za preiavanje

zemljita, sedimenata i muljeva koji sadre zagaujue materije u zoni
korenovog sistema
Prednosti ovog sisteme su velike, jer nije potrebno uklanjanje zemljita
odnosno njegovo prenoenje na neku drugu lokaciju, ime se postie vea
ekonominost
Fitostabilizacijom se postie vezivanje zagaujuih materija za delove
vegetacije prisutne na nekoj lokaciji koja je zagaena i to je i osnovni
nedostatak ove vrste biotehnologije, jer sama zagaujua materija ostaje
na terenu
Opasnost takoe postoji i zbog toga to moe da doe do poveavanja
rastvorljivosti tekih metala i njihovog naknadnog ispiranja u dublje
slojeve van domaaja korenovih sistema, zbog ega se mora vriti stalna
kontrola korenove zone, korenskih izluevina, zagaujuih materija i
zemljita.

Prva prednost ove metode su in situ uslovi razgradnje zagaujuih

organskih jedinjenja, to doprinosi znatnoj utedi materijalnih
sredstava pri sanaciji zagaenja
Druga prednost je smanjena mogunost premetanja zagaenja
iz zemljita u biljku i dalje u lanac ishrane, ili iz biljke u atmosferu.
Nedostatak ove metode je u tome to je za odvijanje ovog procesa
potrebno dosta vremena, to moe biti izrazito nepovoljno kada
zagaeno zemljite ima loe vodno-vazdune, ili mehanike osobine, koje
dodatno usporavaju razvoj mikroorganizama i njihovo dejstvo kao i
razvoj samih korenovih sistema
Ova vrsta fitoremedijacije je naroito uspena za razgradnju organskih
jedinjenja poreklom iz nafte i derivata, zatim za jedinjenja BTEX
kompleksa (benzen, toluen, etil-benzen i ksilen), pesticide, itd.

4. Fitodegradacija
Fitodegradacija / Fitotransformacija
Fitodegradacija ili fitotransformacija podrazumeva degradaciju zagaujuih
materija putem metabolikih procesa samih biljaka, pri emu se to razlaganje
odnosno degradacija moe odvijati unutar samih biljaka, u okolini biljke pod
dejstvom njenih enzima (dehalogenaze, oksigenaze) ili izluivanjem enzima
biljaka u samo zemljite
Dakle osnovni mehanizmi u ovoj fitoremedijaciji su usvajanje i
metabolizam zagaujuih materija od strane biljaka
Osobine molekula zagaujuih jedinjenja kao to
su rastvorljivost, hidrofobnost i polarnost
umnogome odreuju stepen uspenosti ove
biotehnologije
Metoda fitodegradacije korisna je pri tretiranju
zagaenog plitkog zemljita, zatim podzemnih i
povrinskih voda i to u irokom opsegu
klimatskih prilika

Metoda fitodegradacije korisna je pri tretiranju

zagaenog plitkog zemljita, zatim podzemnih i
povrinskih voda i to u irokom opsegu
klimatskih prilika
Prednosti ove metode se ogledaju u tome to se
fitodegradacija moe primeniti kod onih zemljita koja
nemaju vijabilnu i aktivnu mikrofloru, koja bi svojom
aktivnou takoe mogla doprineti razlaganju
zagaujuih materija
Nedostatak je mogunost obrazovanja toksinih
metabolita i meuproizvoda metabolizma o emu se
mora striktno voditi rauna prilikom opredeljivanja i
implementacije ove metode u praksi

5. Fitovolatizacija
Fitovolatilizacija je proces usvajanja, transporta i oslobaanja zagaujuih
materija, putem mehanizma transpiracije kod viih biljaka uz otputanje
zagaujuih materija u istom ili modifikovanom obliku u atmosferu
Poetna faza je usvajanje iz zagaenog medijuma toksine ili opasne materije,
zatim njena translokacija do mesta metabolike promene i sama promena putem
metabolitikih mehanizama u elijama tkiva biljnog orgnizma.

Emisija putem transpiracije manje toksinih

ili netoksinih jedinjenja je zavrna faza ove
fitoremedijacije
Fitovolatilizacija se moe uspeno
primenjivati za tretiranje podzemnih voda,
zemljita, sedimenata i muljeva

Poto se kod ove metode radi o procesu transpiracije svi oni inioci koji
utiu na odvijanje transpiracije kod biljaka mogu pozitivno ili negativno
uticati i na fitovolatilizaciju

Naime, temperatura, padavine, insolacija, vazduni pritisak i vetar

znatno mogu uticati na efikasnost i koliinu transpirisane zagaujue
materije
Problem kod fitovolatilizacije moe da predstavlja emisija u atmosferu
tetnih jedinjenja koja mogu da imaju kancerogeno dejstvo, kao to je
vinil hlorid, koji se u nekim sluajevima dobija metabolizmom
trihloretena
Drugi nedostatak predstvlja mogunost akumulacije tetnih
metabolita i meu-proizvoda u biljnim tkivima i plodovima ime ona
mogu da uu u lanac ishrane

POBOLJANJE FITOREMEDIJACIJE BIOTEHNOLOGIJOM

PRIMERI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

Iskoriavanje Prirodnih Mehanizama Detoksifikacije kod Biljaka

Iako neke biljke poseduju genetiki potencijal za uklanjanje tekih

metala iz zemljita one pokazuju i neke negativne osobine s
aspekta biotehnologije. Na primer, veina biljaka koje su
hiperakumulatori su sitne i sporo rastue vrste ili su njihova
stanita jako slabo zastupljena na veim povrinama.
Zbog toga je potrebno usmeriti se na genetiki inenjering kako bi se
vetakim putem ove osobine korigovale. Zato se predlae tranfer
gena odgovornih za fenotip hiperakumulacije iz vrsta koje su niske i
sporo rastue u one koje imaju visoku produkciju biomase ali nisku
sposobnost hiperakumuliranja tekih metala

Iako se teki metali i metaloidi ne mogu enzimatski razlagati kao to je to sluaj

sa organskim kontaminantima, genetski inenjering moe doprineti poboljanju
fitoremedijacije tekih metala
Rugh i saradnici sa Univerziteta Georgia izvrili su transfer gena za bakterijalnu
reduktazu jona ive u Arabadopsis thaliana i utu topolu, i time poveali
toleranciju na jone ive, kao i konverziju u manje toksinu formu elementarne
ive. Takva forma ive se zatim oslobaa putem volatizacije iz transgenih
biljaka.
Drvenasta vrsta duvana tobacco (Nicotiana glauca), koja brzo raste i
produkuje veliku koliinu biomase, genetski je modifikovana unoenjem gena
TaPCS1, poreklom iz penice koji kodira fitohelatin sinthazu. Transgena
semena pokazala su veliku toleranciju na KADMIJUM i korenovi koji su se
razvili iz ovakvih semena bili su za 160 % dui u odnosu na kontrolne biljke.

PRIMERI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

PRIMERI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

Transfer Metabolikih Funkcija iz Mikroorganizama u Biljku

Transfer Metabolikih Funkcija iz Mikroorganizama u Biljku

Glifozat (N-fosfonometil glicin) je aktivni sastojak iroko korienog herbicida

pod imenom Roundup (Monsanto), koji se koristi i protiv trava i protiv
irikolisnih korova.

Glifozat

Nitroglicerin
Nova linija soje sadri bakterijski gen za 5-enolpiruvilikimat-3-fosfat
sintazu koji je rezistentniji na inhibiciju od strane glifozata, to omoguava
modifikovanim biljkama soje da podnesu primenu ovog herbicida bez
smanjenja prinosa

Vii nivo tolerancije na vrste eksploziva glicerol trinitrat i 2,4,6trinitrotoluen postignut je vrstom transgenog duvana koji je u sebi sadrao
gen za mikrobijalni enzim pentaeritritol tetranitrat reduktazu.

PRIMERI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

PRIMERI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

Transfer Metabolikih Funkcija iz Humanog genoma u Biljku

TCE - Tetrahloroetilen
Cl2C=CCl2

Humani gen za citohrom P450 2E1, enzim koji vri oksidaciju

irokog spektra ugljovodoninih polutanata, ubaen je u biljke
duvana to je rezultiralo poveanjem transformacije TCE i etilen
dibromida za 640 puta vie u odnosu na kontrolne biljke.

RIZICI PRIMENE TRANSGENIH BILJAKA

Nekontrolisano irenje transgena butem ukrtanja sa

populacijama divljih srodnika
Nekontrolisano irenje transgenih biljaka u odnosu na
njihovu viu adaptivnu vrednost (npr. tolerancija na metale),
ili njihovu generelno govorei korovsku prirodu
Bioloka transformacija metala u oblike koji su vie
biodostupni, to bi uzrokovalo poveano izlaganje divljih
vrsta i ljudi tim metalima

ZAKLJUAK
Razliite vrste fitoremedijacije mogu se s uspehom primeniti samo
ukoliko se u potpunosti zadovolje svi kriterijumi potrebni za njihovu
uspenu implementaciju
Svakako da osnovni i kljuni kriterijum jeste ispravan odabir vrste.
Jedna od tih vrsta je topola, koja se u odnosu na svoje karakteristike u
odnosu na fitoremedijaciju svrstava u sam vrh primenjenih biljnih
vrsta.
Na osnovu dosadanjih rezultata moe se rei da fitoremedijacione
tehnike imaju potencijal da jednog dana i dominiraju u sferi
remedijacije sredina zagaenih razliitim vrstama zagaenja
Procenjeno je (US AEC) da cena fitoremedijacije 1 akra zemljita
zagaenog olovom, i to do dubine od 50 cm iznosi od 60.000 do 100.000 $,
dok ostale mehanike metode uklanjanja olova sa tog zemljita kotaju
od 400.000 do 1,700.000 $