1.

Deklaracija o nezavisnosti i njene odredbe:

Drugi kontinentalni kongres je odran 7. juna 1776. godine i otvorio je

debatu Riarda Henrija Lija o nezavisnosti. Konsultuju se konvencije
svih kolonija i 12. od 13. kolonija je prihvatilo Lijev predlog. Nije
odluila konvencija NjuJorka. Kongres je izabrao Dona Adamsa,
Bendamina Frenklina i Tomasa Defersona da napiu Deklaraciju
nezavisnosti, sa tim da je to uradio Tomas Deferson. U uvod je uneo
misli Dona Loka i an ak Rusoa.
Odredbe su sledee: ljudi su stvoreni jednaki, Stvoritelj im je dao
neotuiva prava, pravo na ivot, slobodu, pravo na postizanje vlastite
sree.
Dan 4. jula 1776. godine, Kontinentalni kongres je usvojio Deklaraciju
nezavisnosti.

2. Politike stranke u Francuskoj posle restauracije

U Francuskoj su avgusta 1815. godine odrani izbori za Poslaniki dom

Skuptine. Pravo glasa je imalo oko 110.000 graana ali je 41% izaao na
izbore. Zbog toga je iz Skuptine izala jedna reakciona Skuptina
Besprimerena skuptina. Veinu imaju plemii i Bonapartisti koji trae
stari poredak i da se plemiima vrati vlast, obrazovanje ide crkvi. Crkvi
je data novana pomo, vraen je Konkordat iz 1516. god a ukinut je
Napoleonov konkordat. Napadnuta je Povelja, ele njeno ukidanje zbog
apsolutizma. Luj 18. eli ukidanje Besprimerene Skuptine i to ini 5.
septembra 1816. god sa vojvodom Rieljeom i ministrom policije
vojvodom Dekazom. Zbog izbora nove Skuptine izbija borba izmeu
ultrarojalista koje predvodi grof Artoa i atobrijan i umerenih
monarhista, pristalica ustava konstitucionalista koje predvodi Dekaz.
Konstitucionalisti su pobedili na izborima pa su vladu sastavili Rielje i
Dekaz i Lene. Njihova pobeda je sep-okt 1816. god je znaila da moe da
zavlada liberalno politika aktivnost i okupljanje i organizovanje
liberalno politikih snaga. Njih okuplja Benamen Konstan, teoretiar
liberalizma i parlamentarizma. Autor je teaja ustavne politike. Liberalna
opozicija je sebe u toku 1817. god organizovala kao politiku stranku sa
e

glavnim odborom u Parizu. Pokrenut je list Le Constitutionnel a u

Skuptini se organizovala poslanika grupa Nezavisni. Uporedo sa
liberalistima u toku 1816. godine obrazuje se grupacija politikog centra.
To su umereni rojalistiki elementi, pristalice ustavne monarhije
Burbona: prevode ih Dekaz, grof Paskije, vojvoda Rielje i oni su
konstitucionalisti. Nasuprot njima i liberalistima stoje ultrarojalisti koje
predvodi grof Artoa i oni hoe likvidaciju Povelje i restauraciju starog
poretka. Vlada konstitucionalista je uz liberale u Skuptini donela
nekoliko mera a kada se povukla strana vojska iz drave 1818. god, donet
je Zakon o ureenju vojske Guvion Sen Sira, koji e da vai do 1872.
god. U jesen 1819. god u Skuptini je usvojena tri zakona o tampi koji
su liberalizovali novinarstvo. Grof Arto napada vladu zato to poputa
liberalima. U Domu perova trae izmenu izbornog zakona za smanjivanje
biraa. Vlada Rieljea je pruila ovome otpor bez podrke liberala, bar ne
pune, pa iz te vlade onda izlazi Rielje i ostaje Dekaz na elu. Godine
1820. februara meseca, radnik Luvel ubija pripadnika burnbonske
dinastije, vojvodu od Berija. Vojvoda Dekaz je optuen za sauesnitvo i
vlada mu podnosi ostavku. Sada je novu vladu oformio Rielje koji pred
Skuptinu iznosi zakon o ograniavanju tampe. No, desno krilo je
nazadovoljno i vodi kampanju protiv izbornog zakona. Skuptina donosti
nov Izborni zakon 29. juna 1820. god o poveanju broja poslanika i
smanjuje broj biraa i uvodi posredne izbore. Zbog toga ultrarojalisti ne
ele konstitucionalnu vladu jer su dobili veinu pa Rieljev kabinet
podnosi ostavku decembra 1821. god. Novu vladu su sastavili
ultrarojalisti na elu sa Vilelom. Tada sa politike scene silazi Luj 18. a
vlast uzima njegov brat grof Arto arl 10.

3. Uzroci francuske revolucije

Francuska drava je '70, '80-ih godina 18. veka upala u krizu, iji su
glavni uzroci bili u feudalnom apsolutistickom sistemu. Najtei vid je
bilo finansijsko stanje dravnih finansija. Pred kraj vladavine Luja 15.
finansije su u krizi na ta se nadovezao troak od dve milijarde livara
koje su date za uee u ratu SAD za nezavisnost kao i rasipnitvo dvora.
Za podmirivanje tih trokova pribegavalo se dravnim zajmovima,
Fiziokrat Tirgo se zalagao za ekstra tednje. Kralj i dvorska kamarila to
nee pa je Tirgo smenjen 1776. god kao i kontrolor Neker koji je

predlagao ukidanje kmetstva na kraljevim dobrima, ublaavanje

tamniarskih reima i strogu kontrolu tednje. Kontrolor Kalon je 1786.
god rekao Luju 16. da bez fiskalnih reformi su gotovi. Ona je predviala
oporezivanje povlaenih stalea. Njeno prihvatanje znai poreskopravno-politiko izjednaenje svih stalea. Kralj i Kalon su zbog
mogunosti odbijanja parlamenata kao plemikih ustanova obratili se
Skuptini prvaka povlaenih stalea za saglasnost pa je u jesen 1787.
god 22. febr. sazvana Skuptina notabla i odbacila Kalonove reforme,
smenila je Kalona koga je zamenio Lomeni de Brijena. On ponavlja to i
Kalon i plemstvo opet negoduje. Lafajet predlae kralju da maja 1787.
god da sazove Skuptinu dravnih stalea u obliku Velike narodne
skuptine sline amerikom kongresu. Sazvala bi se na osnovu Povelje
kraljevske Ustava. Kralj odbija i rasputa Skuptinu notabla. Proterao je
pariski parlament u Troa, gl. grad ampanje. Graanska klasa staje na
stranu parlamenta i otpor plemstva prema poreskim reformama se
pretvara u borbu protiv apsolutizma = cilj je ogranienje kraljeve vlasti.
Na elu pokreta su Lafajet, sudija Diper, opat Sijejer, braa Lamet,
markiz Kondorse, grof Mirabo. Program 'Amerike stranke' je
pretvaranje Francuske u ustavnu monarhiju. Zbog opteg otpora su kralj i
Lomeni de Brijen izdali dekret 8.avg 1788.god o sazivanju Skuptine
dravnih stalea za 1. maj 1789. god. Tada je blagajna bankrotirala i
smenjen je Brijen i vraen Neker. Pariski parlament je vracen ali se nije
izjasnio po pitanju broja poslanika pojedinih stalea i o nainu glasanja u
Skupttini. Svaki stale je dao po 300 poslanika i da se glasa po
staleima. Liberali to nee jer trae da trei stale ima poslanika koliko
prva dva zajedno i pojedinano glasanje. To je otvoreni raskid treeg
stalea sa aristokratijom. Kralj i parlament su reili da treem staleu
uine ustupak da za Skuptinu izaberu 600 poslanika. Nerodica 1788.g i
nezadovoljstvo buroazije trgovinskim ugovorom sa Engleskom iz 1786.
god doveli su do veih potresa.

4.Mir u Pounu i odredbe

Trei mir od 1797. godine izmeu Austrije i Francuske je sklopljen u

Pounu Bratislavi 27. dec 1805. god. Austrija se odrekla svih teritorija
u Italiji i Jadranskoj obali. Francuska dobija Veneciju, Istru, Dlamaciju.
Oni idu u Italijansku kraljevinu 1806.god Austrija je iskkljuena iz

Nemake i Sv. rimskog carstva koje prestaje da postoji a Franc II je sada

car Austrije kao Franc I. Austrijska teritorija je u Nemakoj razdeljena
franc. saveznicima u Bavarskoj, Virtembergu i Badenu. Kralj Bavarske
Maks Jozef je izvukao najbolje jer je dobio Augzburg, Foralbert i Tirol.
Ker mu se udala za Napoleonovog pastorka Eena Boarnea koji postaje
vicekralj Italije. Ovaj ugovor se usaglaavao sa Napoleonovom odlukom
da protera Burbone iz Napulja. tada je Napoleon izdao proklamaciju da je
njegov brat ozef kralj Napuljske kraljevine koji je uao u Napulj
februara 1806.g. Burboni su pod zatitom britanske flote i sklanjaju se na
Palermo.

5. Karta Italije posle Bekog kongresa

Odlukama je Italija ostala neorganizovana teritorija. Kongres je njenu

politiku kartu krojio prema eljama Austrije. Ona dobija sev.ist. deo
Apeninskog poluostrva sa Lombardijom i Venecijom. One su sada
posebne kraljevine sa austrijskim carem kao kraljem. I u neke druge ital.
drave su dovedeni pripadnici Habzburga. Vojvodstvom Toskanom vlada
vojvoda Ferdinand. U vojv. Parma je Marija Lujza francuska carica.
Vojvodstvom Modenom vlada nadvojvoda Franc. Pod austrijskom vlau
su Pjaenca i Luka. Sardinijska kraljevina je nezavisna Sardinija i
Pijemont. Rim i rimska oblast su pod vlau pape. Na jugu je obnovljena
Napuljska kraljevina gde vladaju Burboni. Ovaj Kongres je Austriji
doneo teritorije bive poljske Galicije.

6.Dekabristi

Najistaknutije voe su Pesteljev, Riljeljev, Sergej Murovjev, BeustevRjumin, Kahovski,. Prvo tajno drutvo tajno je osnovano od strane
pukovnika Aleksandra Murovjeva u Petrovgradu 1806.g a to je Drutvo
istinskih i vernih sinova otadbine. Koosnivai su Nikita Muravjev,
Sergej i Matej Muravjev, pukovnik Pesteljev, a ciljevi drutva su:
ukidanje samodravlja, donoenje Ustava, oslobaanje kmetova, sloboda
duhovnog ivota. Dve godine kasnije je osnovano novo tajno drutvo
Savez blasgostanja 1818.g. No, oba drutva se rasipaju ali lanovi
e

osnivaju opet dva nova jedno u Petrovgradu 'Severno drutvo' na elu

sa Nikitom Muravjevom i 'Juno drutvo' u Tulinu u Ukrajini sa
Pesteljom.
Program Severnjaka je: ograniavanje vlasti cara, zavoenje ustavne
monarhije, sazivanje narodnog predstavnitva Vea i ukidanje
kmetstva.
Program Junjaka je: ukidanje monarhije i proglaenje republike, izbor
predstavnika Skuptine, izgradnja novih republikanskih ustanova vlasti,
ukidanje kmetstva, podela polovine spahijske zemlje seljacima.
Do istupanja ovih drutava dolazi kada je 1825.g car Alexandar I umro.
Severnjaci to koriste da izvre udar. 26.dec 1825.g. na Senatskom trgu je
vojska trebala da poloi zakletvu Nikolaju I a zaverenici sa Trubeckim
kreu u akciju sa podrkom vojske. Nikolaj I alje generala Miloradovia
da sredi stvar ali on je smrtno ranjen od strane oficira kahovskog. Knez
Trubecki okleva i nista nije uraeno. Pobunjenici su ubijeni. Nekoliko
dana pre ovoga je neko javio Nikolaju I da u Ukrajini ima zaverenika sa
generalom Pesteljevom. On je uhapen 25.dec. Drutvo reaguje i Sergej
Muravjev Apostol sa Beustev-Rjuminom bune ernjigovski puk u
Vasiljikovu odakle kreu 10. jan. na itomir radi pobune. Kod sela
Kovaljevska general Gejsmajer ih pobeuje.

7.artisti i zahtevi

Umesto Dohertijevog Nacionalnog udruenja radnika, obrazovana su

nova strukovna opsteengleska trejdunionistika udruenja graevinara,
tekstilaca, rudara... Idejni uticaj vri Robert Oven i ti ljudi su artisti.
Reakcija su na politiku i klasnu uskogrudnost buroaskih stranaka
ispoljenu prilikom donoenja Izbornog zakona 1832.g i Zakona o
siromanima 1834. g. Nastao je u Londonu i Birmingenu. Poetak
artistikog pokreta je oznaen formiranjem Londonskog udruenja
radnika koje je juna 1836.g osnovao Robert Lovel. Pokret je osnovan kao
prosvetna i kao politicka organizacija sa 2 idejna uticaja ovenovski
socijalutopizam i sitnoburoaski radikalizam. Privredna kriza iz 1837.g je
revolucionisala lanstvo artista.

Zahtevi: 1) jednaki izborni okruzi 2) ukidanje imovinskog cenzusa za

sticanje birakog prava 3) ukidanje imovinskog cenzusa za pravo na
izbor 4) izbori za parlamen svake godine 5) tajno glasanje kuglicama 6)
plaanje poslanike dunosti
Peticija je upuena Parlamentu 1837.g. Londonsko udruenje je
pretvorilo ove zahteve u svoj politiki osnov, unevi ih sledee god. u
svoj politiki programski dokumant poznat kao Narodna povelja
People's charter. Ako je Parlament odbije onda bi se proglasio Generalni
trajk Sveti Mesec.

8. Grki projekat

Godine 1782. ruska carica je ponudila Jozefu II plan o deobi Turskog

carstva i to je plan Grkog projekta:
1) Od Besarabije, Moldavije, Vlake e se obrazovati drava Dakija
kojom bi vladao Potemkin.
2) Najvei deo Balkanskog poluostrva bi bio ukljuen u sastav
obnovljenog Grkog carstva sa centrom u Carigradu to bi otili
Konstantinu.
Jozef zna da je ovo vezivanje evropske Turske za Rusiju, pa je eleo da
malo plan razradi. Sa Kaunicom je dao saglasnost za ovaj projekat ali da
se malo izmeni: Austriji da ide Mala Vlaka do reke Alute, pa pojas
zemlje uz desnu obalu Dunava od Nikopolja do Beograda sa gradovima
Nikopolj i Vidin kako bi Austrija drala glavni tok Dunava, kao i
Beograd i Balk. poluostrvo zapadno od linije Bepgrad ue Drine.
Austrija bi uzela Istru, Dalmaciju, Boku u zamenu za turske teritorije
Moreju, Kandiju, Kipar i Jonska ostrva. Dakija i Grko carstvo bi se
obevezale da e Austriji dati trgov.povlastice. Ruska carica ovo gotivi uz
rezervu u pogledu mletakih teritorija, jer ne eli da se od Grkog carstva
odvoji Peloponez i Jonski arhipelag. Posle ovoga Jozef II eli pristanak
drugih sila: Francuskoj daje Egipat i Siriju to ona odbija i Britanija
odbija. panija ulazi u savez sa Turskom 1782.g. a Pruska eli nagradu u
Poljskoj.

9. Kampformijski mir
e

Bonaparta je sklopio mir sa Austrijom u Leobenu 18.apr. 1797.g i traio od

nje da Francuskoj preda Belgiju i Lombardiju u zamenu za nekadanje
posede Venecije u sev.ist. Italiji izuzimajui jonska ostrva koja idu
Francuskoj. Od italijanskih teritorija je obrazovao Cisalpinsku teritoriju sa
centrom u Milanu. U oktobru e ovo primirje biti pretvoreno u mirovni
sporazum Kampformijski mir sa klauzulom da e se Austrija sloiti sa
francuskim zaposedanjem leve obale Rajne bez Kelna ako to dozvoli Sabor
nemakih kneeva u Ratatu.

10.Kuuk-kajnardijski mir

Kako bi Rusija naterala Tursku na zavrne pregovore o miru, ona je 1774.g

poslala armiju preko Dunava I opkolila je tursku vojsku u umli u
Bugarskoj. Zavrni pregovori su sreeni u Kuuk-Kajnardiju od 10. do 21.
jula 1774.g
Odredbe: tatarska teritorija na Krimu je samostalna.
Rusija titi hriane u Turskoj
Vlaka I Moldavija dobijaju autonomiju, pravo zatite ima Rusija
Od osvojenih teritorija Rusija zadrava Kinburn, prostor izmeu Buga I
Dnjepra, Azov, Keri, Jenikale.
Rusija slobodno krstari Crnim morem i Dunavom i slobodno prolazi kroz
Dardaneli i Bosfor trgovakim brodovima I ima najvee povlastice za
trgovinu u Osmanskom carstvu.
Dri svoje konzulate u turskoj carevini.

11. Prozapadne i slovenske struje u Rusiji

Slovenofilstvo je bila dvorsko plemika ideologija koju su zastupali

intelektualci zvanine politike orijentacije: Nomjakov, braa Kirjejeski,
Samarin, Koieljev i braa Aksakov. Oni su pokuali da nau izlaz iz krize
feud.apsol. sistema na osnovama tradicionalnih oblikaruskog ivota kako bi
se izbegli kapitalizam i zapadni liberalizam i demokratija.
Zapadnjaci su vs. njih i njihove reakcionarske ideologije. Jima pripadaju
Granovski, Kaveljin, Kudrjavcev, Botkin, koji dokazuju da Rusija mora
proi kroz kapitalistiki stadijum razvoja, gde se kmetstvo mora ukinuti id a
se tekovine zapadno evropskog kulturnog i drutvenog ivota i razvoja
moraju koristiti.

12. Prve dve politike stranke u SAD

Federalisti koje predvodi Don adams i Alexandar Hamilton. Oni zastupaju

sloni centralnu vladu i pokazivali su simpatije za komercijalne i finansijske
interese koji su bili najjai u Novoj Engleskoj.
Republikanci, oni veliaju Tomasa Defersona i stavljaju naglasak na strane
interese i prava drava, pri emu uporite nalaze u junim dravama kao
Virdinija.

13. Izborna reforma u Engleskoj

Ova reforma je u interesu proleterijata. Godine 1830. je izbila ekonomska

kriya u Engleskoj. U Kentu je izbio seljaki ustanak. Pred sud je kao
podstreka izveden Vilijem Kobet. Opte nezadovoljstvo se pretvorilo u
iroki politiki pokret. Osnovni zahtev je temeljna reforma izbornog
sistema. Koja bi izmenila preraspodelu politike vlasti u Britaniji, I
zahtevala je dve take;
-preraspodelu izbognih orkuga, to znai ukidanje trulih mesta srednjovekovnih opustelih podruja sa minimalnim brojem biraa pomou
kojih je aristokratija obezbeivala mesta u Parlamentu

-proirivanje izbornog prava, to znai da se broj biraa povea I tako bi se

oduzeo monopol politike vlasti iz ruku najbogatijih graana.
Radnika klasa je raunala na opte pravo glasa., tajne izbore I parlament.
Dolo je do koalicije liberalne (vigovske) I radikalne buroazije sa
radnikom klasom. U novembru 1830. g je pala Velingtonova vlada I
Vilijem IV je poverio vlast vigovskom kabinetu na elu sa Grejom I
Raselom. Marta 1831. g je vlada izala pred Parlament sa predlogom
izbornog zakona:
-ukidanje 56 trulih mesta koja su u Donji Dom slala po dva poslanika I da se
od jo 30 slabo naseljenih okruga oduzme po jedno poslaniko mesto.
Dobijena 142 mesta bi bila podeljena Londonu I drugim gradovima, to je 65
mesta.
- izborno pravo se stie imovinskim cenzusom, glasa je graanin koji sa
svog poseda moe ostvariti 10 funti
-najvei deo radnika I sitnih zemljoposednika je iskljuen iz redova biraa.
Maja 1831.g Donji dom je izglasao predlog vigovskog Izbornog zakona a u
oktobru ga je odbacio Dom lordova, a protiv njega su bili biskupi, perovi I
bogatai iz Pitove ere. U decembru 1831.g je ovaj zakon opet izglasan I u
aprilu 1832.g je proao u Domu lordova sa zakonski nedovoljnom veinom.
Torijevci su osporili vanost tog zakona. Kralj ga nije ratifikovao a Grejova
vlada je podnela ostavku. Vilijam IV poziva Velingtona a poto on ne moe
da sastavi vladu, kralju je vratio mandat. Kralj opet vigovcima nudi mandate
ali Grej sad ima uslov: ratifikaciju zakona.
Kralj beava nove lordove I zakonsku veinu. Lordovi su prekinuli otpor I
7.juna 1832.g porglaen je Izborni zakon. Reforma je poremetila ravnoteu
tri faktora zakonodavne vlasti u Engleskoj: Doma optina (Gornji dom)
Doma Lordova I krune. Dom Optina je kao predstavnik nacije ojaao a
Dom lordova I kruna su oslabile. Kralj je izgubio mogunost legalnog
usmeravanja politike zemlje. Jo jedna drutvena posledica je rascep
radnike klase sa srednjom I stinom buroazijom.

14. Unkjar-Iskelejski mir

Rusija je 1833.g nametnula tajni ugorov u UnkjarIskeleskiju u kraju pored

Carigrada kojim se obavezala da e sultanu priskoiti u pomo ako mu
zapreti slina opasnost kao od Mehmed Alije. Ovaj ugovor je odgovor na
sporazum u Kjugaju. Sultan e zatvoriti Bosfor I Dardanele za ratne brodove
sila koje su neprijateljski raspoloene prema Rusiji. Zakljuen je na osam
godina. Umirio je Austriju dogovorom o postovanju interesa Turske I
nezavisnosti Turske I sporazumno delovanje sa ostalim silama u sluaju
turskog raspada.

15.Grskago nezavisnost

Oslobodilaki pokret Grke je zapoeo 1821.g. Velike sile se ukljuuju u

reavanje grkog pitanja. Rusija I Britanija se utrkuju ko e da dobije vei
uticaj u Grkoj. Najpre su Rusija I Britanija zatraile od Turske
Petrogradskim protokolom iroku autonomiju za Grku. Porta je raunala da
e uguiti pokret I odbija to. Zatim Rusija, Britanija pozivaju Francusku da
se pridrui Petrogradskom protokolu. NJih tri su potpisale nov Londonski
ugovor 1827.g o zajednikom pritisku na Portu radi iznuivanja primirja I
pregovora o autonomiji Grke. Porta opet odbija I tri sile blokiraju obale
Grke. Dolo je do brobe kod Navarina 20.okt 1827.g egipatska flota je
poraena, Turci opet odbijaju pregovore. Rusija objavljuje rat Turskoj koji je
okonan mirom u jedrenu 14.sept. 1829.g I Porta prihvata zahteve tri sile.
Posle toga ide reavanje turskog grkog pitanja. Na Londonskoj konferenciji
1820.g britanska vlada je predloila da se od june I centralne Grke stvori
drava monarhistikog ureenja. To Britanija eli kako se Rusija ne bi
meala u grko-turske probleme. Londonska konferencija je donela odluku
da se nova kraljevina prrotee na severu do Arte. Za kralja Grke je po elji
Grka odabran Leopold Savojski koji odbija to mesto, a 1832.g je izabran za
kralja Oton Bavarski.

16.Karlobaudske odluke

Sastanak u Teplicu jula 1819.godine organizovale su opte nemake akcije

protiv ultraliberalizma. Meternih eli strogu kontrolu tampe I

nemoguavanje svih profesora koji loe misle. Na bazi dogovora u Teplicu,

sazvan je sastanak predstavnika nemakih drava u Kralsbaudu:
-stroga cenzura tampe
-univerziteti i prof.su pod strogom kontrolom
-urenafti se strogo zabranjuju
formira se centralna istraivaka komisija koja zaseda u Majncu
Odluke je potvrdio Sabor Nemake Konferencije20.sept 1819.g u
Karlsbaudu. Austrija je ovim stekla mogunost da se mea u pitanja drugih
nemakih drava.

17. Julska revolucija

U redakciji lista Le National 26. jula se sastalo 44 urednika meu kojima je

bio Tjer. Odluili su da sastave javni protest vs. ordonansi. 27. jula policija
zaposeda redakcije I tamparije. Novinari odgovaraju silom. Slabe etve iz
1828/9.g su dovele do skoka itarica I nadnice padaju za 30%. Tog dana
republiki agitatori su se rastrali sa novinama protiv kralja zbog bune. Iz
naselja Sen Maro mase kreu na Pale Rojal I Berzi. Vlada proglaava
vanredno stanje I imenuje marala Marmona za zapovednika Pariza. Prvi
napad je odbijen Na Notr Dam se istie trobojka I 28.jula zauzet je Centralni
Arsenal I par barutana. 29.jula ustanak se preliva na levu obalu Sene pa
narod zauzima alatu Burbon I kasarnu Babilon. Ustanici idu odatle ka Luvru
I Tilerijama. Popodne, maral Marmon se povlai preko Tilerijskog vrta I
tada narod upada u Luvr. Pariz je pao u jutarnjim asovima. arl X je u
dvorcu Sen Klu za to vreme. Poto je upoznat sa padom Pariza, on daje
ustupke:
-povlai ordonanse, smenjuje Polinjanovu vladu, imenuje vladu generala
Marmona
Narod nee pa arl bega u Versaj pa odatle u Rambuje gde 2 avgusta
potpisuje abdikaciju u korist unuka vojvode od Bordoa. Avgusta 16. arl se
u erburu ukrcava za brod koji ide u Englesku. 29. jula u Parizu zaseda 60
poslanika I izabralo je gradsku Komisiju. Nacionalnom gardom je
komandovao Lafajet. Izabrana komisija je sebi dodelila funkciju privremene
e

vlade I 30. jula je zbacila Burbone. Buroazija ne gotivi republiku jer je to

po njima anarhija. Lafajet nee mesto predsednika. Na predlog Taleirana
monarhiju treba sauvati ali na mesto kralja dovesti vojvodu Orleanskog
Luja Filipa sina od Filipa Egalitea. Bankari Lafit I Delesar alju u Neju
deputaciju da se presto dodeli vojvodi. Skuptina je jula 31. izglasala Luja
Filipa za namesnika prestola. Avgusta 3. je predvieno da se Skuptina
izabran pod arlom X ostavi u funkciji a sitna buroazija je preko Trela,
Kanjaveka I Boenvilijea traila:
-ustav koji e stvoriti republikanske institucije
-plebiscit izjanjavanja naroda o ustavu
-ukidanje Doma perova
-ienje admin.aparata od burbonskih pristalica
-aktuelna spoljan politka I pohod na Rajnu
Iz povelje je uklonjena preambula od boanskom poreklu vlasti, ukida se
cenzura I garantuje se sloboda stampe, Skuptina stie zakonodavnu
inicijativu, sednice Gornjeg doma su javne, imovinski census nije umanjen
ni ukinut, smanjen je census starosti, ukinuta je dvostepenost izbora,
ozakonjena je Nacionalna garda a 175 perova koje je arl X proizveo je
detitulisano I izbaeno je iz Gornjeg doma. Povelja se sada zove Ustav.
Vojvoda Orleana je 9.avg proglaen za kralja kao Luj Filip I 1830.g

18. Bitka kod Vaterloa

18.jun 1815.g, Napoleon vs. Velington. Bliherove pruske trupe su bile u

rezervi I Napoleon je naredio svom generalu Gruiju da ih prati u stopu I da
im onemuguuje da uestvuju u borbi. No, Grui je dozvolio da bude
namamljen na mali Tilmanov odred a da se Bliher zatim uputi ka Vaterlou.
Stie kad je Velington bio poraen ali frike trupe koje je Bliher doveo su
preokrenule rat. Francuzi gube. Posle ovoga Napoleon prihvata kapitulaciju I

naputa Pariz. Odlazi na jug i u Rofordu se predaje 13. jula Englezima.

Ukrcavaju ga na brod Belerofont i alju ga na ostrvo Svetu Jelenu.

19. itni zakon

Po prestanku rata konkurencija je obarala cene ita. Sa 110 ilinga pada na

60. Lendlordovi su zbog svog poloaja u Parlamentu izdejstvovali Zakon o
itu 1815.g ili Zakon o zabrani uvoza ita im cena ita na engleskom tritu
padne ispod 66 ilinga. Time je interes bogatih zemljoposednika I krupnih
zakupaca farmera ostao netaknut. Finansijka oligarhija I zemljina
aristokratija su sauvale visoke rente a gubitke zbog opalih cena su preneli
na zakupce I najamne radnike. Ovaj zakon I torijevska poreska politika su
dovele do politikih nezadovoljstava u Britaniji. Pored radnika, siromanih
graana I sitna buroazija eli da pored ukidanja itnog zakona I zahteva za
smanjenje poreza, pokrene pitanje o izbornoj reformi. Vlada I torijevski
parlament ukidaju 1817.g zakon o nepovredivosti linosti I donet je Zakon o
zapuabanju usta.

20. Karbonarski pokret

Revolucionaran I oslobodilaki pokret koji je izrastao na idejnim osnovama

liberalizma I na tradicijama francuske revolucije. Razvio se iz tajnih
patriotskih organizacija koje su se pojavile u Junoj Italiji jo za vreme
Napoleona. Prve Karbonarske organizacije se javljaju u Napuljskoj
kraljevini jos 1808.g a posle 1813.g se ire po celoj Italiji. Sve ih povezuje
politiki program koji trai:
-zavoenje ustavnog poretka
-Izbacivanje Austrijanaca
-sloboda, nezavisnost I ujedinjenje Italije
Ovi pokreti se ire I na paniju I Francusku gde se bore za ustavnost I
obnovu zakonodavstva I inistitucija iz vremena revolucije. Vrhunac
Karb.delatnosti je u ustancima u paniji I Francuskoj 1820-23.g

21. Radniki pokret

Uvoenje maina u proizvodnju koje zamenjuju veliki broj radnika je doveo

do velikih drutvenih pokreta. Jedan od njih je Ludizam, po Nedu Ludu, u
Engleskoj koji traje od 1780-1825g. to je pokret radnika vs. tekstilnih
maina. Dolo je do paljenja fabrika I ubijanja inenjera. Najvee roksovanje
traje od 1811. do 1812.g

22. Uspeh Ind.rev. u Engleskoj

U Engleskoj postoji srednja klasa koja uestvuje u politikom ivotu. To su
poslovni ljudi, bogati graani, trgovci I advokati koji sede u Donjem domu.
Njihovim poslovanje, a trgovina sa kolonijama je vana, gomila se kapital
koji se moe uloiti u maine I tehnologiju. Engleska ima jeftinu radnu
snagu koja iz sela dolazi u gradove. Engleska ima sirovine - ugalj. Druge
zemlje nemaju ovakve faktore, bar ne sve. Francuska nema poslovnu
srednju klasu, gubi svoje kolonije I poljoprivredna je zemlje.

23.Beki kongres
Glavne odluke su doneli:
-Rusija Alexandar I I Kapodistrija
-Austrija Meternih
-Pruska Hadenberg
-Velika Britanija Kestleri
Tolejran je koristio nesloge I Francuskoj je obezbedio mesto 5 sile.
Interesi Rusije: reastauracija feud.sistema I irenje uticaja u Evropi

Interesi Velike Britanije: irenje trgovakog I kolonijalnog monopola I

priznavanje kolonija otetih od Francuske
Interesi Austrije: jaanje feud.apsolutistikog sistema I vlast nad narodima
Habzburke monarhije
Interesi Pruske: dobijanje Saksonije I Rajnske oblasti
Odlukama ovog kongresa, Francuska je vraena na granice iz 1790.g,
Belgija je pripojena Holandiji I stvorena je Nizozemska kraljevina sa
Viljemom Orkanskim na elu, nije obnovljeno Sv. Rimsko carstvo I
Nemaka ostaje razjedinjena a ima 38 drava u labavom savezu sa Austrijom
sa njom ulaze u labav Nemaki savez Bund. Italija je I dalje razjedinjena I
vica je veno neutralna. Rusija je dobila Finsku, Besarabiju I deo Poljske.
Velika Britanija je dobila Maltu I priznanje kolonija. Danska je izgubila
Norveku koja ide vedskoj. Istono pitanje je nereeno.

24. Prvi Kontinentalni Kongres

Dve struje su na ovom kongresu. Radikalnu predstavljaju Samjuel Adams I
Patrik Henri a umerenu Dozef Golovej iz Pensilvanije.
25. Sveta Alijansa
Vezuje se za ugovor iz omona 1. marta 1814.g izmeu Rusije I Velike
Britanije I Austrije I Pruske. Na osnovu toga je ruski car napisao jedan
manifest I poslao ga drugim vladarima saveznikih sila. Austrija I Pruska to
prihvataju pa Alexandar I i Jozef I i Fridrih Vilhelm III u Parizu 26.sept
1815.g potpisuju manifestaciju o stvaranju Svetog Saveza. Francuska
prihvata a Velika Britanija ne. Ideja je da se rekonstruiu predrevolucionarni
ideali: hrianstvo i naelo legitimizma, da jedna legitimna dinastija vlada
zemljom. To iskljuuje sultana kao islamskog vladara. Drugo naelo ove
zamisli e biti prekreno prilikom davanja podrke Grcima. Saveznici
smatraju da mogu da interveniu svuda u Jevropi. Njima e se suprostavljati
nacionalisti i liberalni pokreti. Sveti Savez e odrati kongrese u Ahenu
1818.g, Tropao1820.g, Ljubljana 1821.g. Raspadu e doprineti oslobajui
pokreti u Lat.Americi panskih kolonija i pokreti na Balkanu, vs. O. carstva
a konano Julska revolucija .1830.g

26. Mir u Linjevilu

Francuska i Austrija 1801.g Napoleon je dobio pravo da se mea u
unutranje poslove nemakih zemalja na desnoj obali Rajne. paniji je dao
Toskanu a dobio je Luzijanu koju je 1803 dao Amerikancima.

27. Mir u Amijenu

Velika Britanija i Francuska 1802.g Velika Britanija e vratiti Francuskoj
kolonije koje je otela u ratovima 1793 1801.g Englezi e zadrati
holandske kolonije Cejlon i pansku Trinidad. Egipat ide Turskoj. Malta se
vraa Jovanovcima i tite je V.B, Francuska, Austrija, Rusija, Pruska i
panija.
28. Mir u Bukuretu
Rusija i Turska 1812.g Rusija je predala Besarabiju, Vlaku i Moldaviju
sultanu koji postaju njegovi vazali. Za Srbe je predviena ograniena
autonomija 8. takom.
29. Tilzitski mir
Dva mirovna ugovora: izmeu Francuske i Rusije su bila 7.jula 1807 i
Francuske i Turske 9.jula 1807.
Ovim mirom Pruska gubi teritorije na levoj obali Elbe i teritorije dobijene u
deobama Poljske posle 1772.g osim koridora koji povezuje Brandenburg sa
Istonom Pruskom. Pruska da plati ratnu odtetu. Od poljskih teritorija
oduzetih od Pruske je Napoleon organizovao Varavsko vojvodstvo koje je
dato saksonskom kralju na upravu ime ga je ukljuio u Rajnsku oblast. Od
teritorija oduzetih Pruskoj zapadno od Elbe je oformljeno kraljevstvo
Vestfalija kojim vlada Napoleonov brat erom. Rusija naputa Jonska ostrva
i Boku Kotorsku koju je zaposela 1799-1805.g i evakuisae Vlaku i
Moldaviju i zakljuiti mir sa Turskom.
30. Mir u enbrunu
14.okt 1809.g Austriji je oduzeta Galicija sa Krakovom i to je pripojeno
velikom Varavskom vojvodstvu. Drugi deo Galicije sa Tarnopoljem je uzela
Rusija. Salcburg je sa gornjim delom Austrije je dat Bavarskoj (Ip okrug).
Na jugu je Austriji oduzeto: delovi Hrvatske, Slovenija, Trst i Rijeka. Istra i
Rijeka su ule u sastav Ilirskih provincija sa centrom v Lublano, i to je
e

direktno pripojeno Francuskoj. Maral Marmon je namesnik toga. U zamenu

za Istru i Dalmaciju je kraljevina Italija dobila Tirol.
30. Bitka kod Austerlica
Posle pobede kod Ulma 15.okt 1805.g Napoleon je krenuo ka Beu, ulazi
13.nov, Austrijanci ekaju pomo Rusa dok se zajednike vojske nalaze u
Brnu na koji Napoleon kree 2.dec 1805.g i pobeuje Ruse i Austrijance kod
Slavkova. Mir je sklopljen u Pounu 27. jan 1805.g Austrija je odrekla
teritorija na jadranskoj obali. Francuska dobija Veneciju, Istru i Dalmaciju
koje 1806.g idu u Italijansku kraljevinu. Sv. Rimsko carstvo prestaje da
postoji a Franc II je sada car Austrije Franc I. Austrijske teritorije u
Nemakoj idu Bavarskoj, Virtembergu i Badenu. Bavarski kralj Maks Jozef
se najvie osevapio dobivi Augzburg, Foralberg i Tirol. Najstariji
Napoleonov brat ozef je postao kralj Napuljske kraljevine.

Ovu skriptu iskuca, prekuca, otkuca i poentu zakuca v dekana blagoverni

svefakultetski valjator materijala za kolokvijume i trostruki ampion
dinastije Arpad Andra III Komaromi!