31. Navedi sve skuptine u francuskoj revoluciji i koje godine su bile?

22.2.1787. skuptina notabla (plemenitih)

Maj. 1787. Skuptina dravnih stalea sazvana na osnovu Kraljevske povelje (Ustava)
5. 5. 1789. Skuptina dravnih stalea u Versaju
19. 6. 1789. Narodna skuptina
23.6.1789. plenarna skuptina dravnih stalea sazvao ju je Luj XVI
9.6. 1789. Narodna skuptina proglaena za Ustavotvornu skuptinu (za vreme ove skuptine
donet je prvi Ustav Francuske)
1. 10. 1791. Zakonodavna skuptina
10. 8. 1792. Zakonodavna skuptina je raputena i formiran je Konvent
11. 1795. Zakondavna skuptina (5 direktora Direktorijum)
32. Politiki ivot u Francuskoj nakon 1815 ? 2 pitanje u skripti
Posle sloma napoleonovog carstva u Francuskoj je pravno-politiki predstavljena Povelja i
monarh Luj XVIII. Povelja sadri prava jednakosti graana, osnovne graanske slobode,
administrativno ureenje i gradjanski zakonik u doba carstva. Uvedena dvodelna skuptina:
Donji doma poslanika, Gronji dom perova. Dolaskom na vlast nametnut je francuski reim
terora i osvete (1815-1816). Dolazi do mnogih streljanja, pljake i progonstva irom Francuske.
U ovoj atmosferi stvorena je Besprimerna skuptina, njeni lanovi trae da se vrati stari
poredak. Ukinut Konkordat (Napoleonov) a vraen onaj iz 1516. Njihov ekstremizam nervirao
je Luja XVIII kao i velike sile. Zato je 1816. i rasputena. Novim izborima zaveden je liberalni
politiki reim u francuskoj. Pored liberala obrazovana je grupacija politikog centra, koji su bili
okrenuti ka porodici Burbona. Tu je i stranka ultrarojalista gorfa od Artoa.

33. Industrijska revolucija?

Ir je tehniko tehnoloki preobraaj u drugoj polovini 18.v. i prvoj polovini 19.v. taj preobraaj je
omoguio prelazak sa manufakture na mainsku proizvodnju. Ir dovela je i do promene u
ekonomskoj i politikoj strukturi kapitalistikog drutva. Dovodi do promene u oblasti
saobraaja (parobrod 1807. R. Fulton), rudarstvo (parna maina 1763. Dejms Vat) teka i
tekstilna industrija (predilica Arkrajt 1738., Hargrivs spinning jenny 1764., Kartrajt 1785.
mehaniki razboj, hemijska industrija boje za tekstil). Vojne i industrijske potrebe nameu
potrenju za metalima, a VB prednjai u proizvodnji gvoa, elika, cinka, brakra. VB postaje
uzor za ostale neravijene zemlje. Prva IR bila je vezana za VB, a druga za brzi uspon Nemake.
Pronalazak parne lokomotive 1814. Stivensona i izgradnja prve eleznike pruge 1825. koja je
povezivala gradove Stokton Darlington donose velike promene brzim transportom gde
eleznice postaju krvotok industije i u SAD pomae u formiranju nacije. Centri industrije
postaju: Liverpul, Manester, Birmingem, Glazgov, London. Narod sa sela masovno poinje da
se seli u gradove to dovodi do ogromne drutvene promene. Tada i nastaje proletarijat. Grade se
novi mostovi, brodovi. Trei stale dobija udela u svemu tome, postaju samosvesni, a i dolazi do
promene u drutvu, formiraju se radniki pokreti, ludisti (ludisti unitavaju maine) i dr.
34. Uzroci revolucije iz 1848?

Za 1848. mnogi evropski gradovi su imali veliku radniku klasu, sloj fabrikih radnika. Osueni
su na robovanje mainama, na bedan ivot po iznajmljenim sobama i sirotinjskim etvrtima, koji
su poeli da zahtevaju pravo da odluuju o vlastitoj sudbini. U Parizu su 1848. radnici zapravo
ustali protiv buroazije. Neposreda uzrok dogaaja iz 1848. bio je bolest kormpira u Irskoj
1845/6. Ovo se proirilo i na ostalu Evropu, izazivajui manjak penice koji je udrostruio cenu
1846/7 i zavrio se meanjima oko hrane u Fran, Nem, Bel, Italiji. Javljaju se krize jer su bankali
iscrpeli zalihe zlata za plaanje penice i vie nisu mogli da daju kredite, mnogi su bankrotirali i
opte nepoverenje u trgovini zavrilo se velikom nezapoljenou. Dok su cene skoile plate su
se smanjivale. Dolazi i do stvaranja nacionalnih prokreta u Irskoj, Italiji, Nemakoj, Hab. mon.,
Rusiji, balkansim zemljama. U 19v u vienacionalnim dravama i meu nacijama bez
jedinstvenih nacionalnih drava vie nee biti u mogu nijedan znaajan istorijski pokret.

35. uzepe Macini

(1805-1872), ,
. .
.
.
-
.
.
1831. .
: ,
. . 1831.
.
,
. ,
, . 1831.
, 1833. .
.
.
.
, .
1834. ,
.
.
, .
.

36. DEKLARACIJA PRAVA OVEKA I GRAANINA I USTAV IZ 1791.

 ,
. ,
,
. , 4.
a.1789, -
, . 5.
. ,
.
.
.
, , ,
, .
, ,
, .
.

.
, , .
, , 5.
.
5. 6. ,
. , .
1791.
. , ,
. 25
.
. , ,
. .
83
. ( )
. .

, . XVI
. ,

.

37.

. 1765.

().

.
()
( , ) .
1766. . ,

. 5. 1770. .

. , 1773.
. ,
.
. , ,
.
.
( ).
( ). ,
.

. , ,

 , 5.
1774. I .

39. ?
1806.
.
'' ''.
I 1807.

.
. .
1806. .

. , .
y
.
. ,
.
1807. , . ,
1808. .


. 1809. ,
.
,
1809. .
, ,
, .
1810. .

40. 19 .

, , .

.
,
.
,
, (,
). liber ()
,
. , ,
.

,
,

.

.

, ,
, .
1688. . ,
,
, (- , , , ),
.
, ,
; ,

 .
, ,
: ,
,
.
, ,
, .
, , ,
,
, .

,
. (16321704),
: ,
, ,
, (1689). , ,
.
, , .
.

: ,
. ,
,
. ,
, ,
.
, ,

. - ,
, , ,
- . 19.

 , .
, ,
, .
,
. ,

, ,
. (17231790)
, ,
, , ,
. [1]
, ,
-
.
( ,
1759). , (1776),
,
. , ,
. ,
.
,
.
, , - .
,
, . ,
,
,
, ,
. ,
.

 , . ,
, ,
. ,
,
. , .

.
, ,
, .
() () ,
. ,
.
. 1774.
1848. ,
. .

,
.
,
,
. , ,
, .

. ,
,

, ,
, .
,
, 20. ,

, .
, 19.
.
, ,
(16. )
,
. , .
, . 1878.
.
(
, ).
.
()
.
.
, , ,
.
, , , ,
, ,
, ,
.
,
.
,
.

. ,
,

 . ,
, ,
.
19- . ,
.
,
, ,
.
, , ,
. ,
. ,
, , ,
. 19- ,
, , 20-
,

.
,
. ,

.
Pozitivizam je filozofski pravac koji eli ostati na "pozitivnim" (provjerenim) injenicama,
odnosno, ostati na naunim osnovama, negira svaku metafiziku, te izbjegava objanjenje i
stvaranje hipoteza.Osnivai pozitivizma su francuz Ogist Komt i englez Don Stjuart Mill.
Pozitivizam je bio dominantno miljenje u devetnaestom i poetkom dvadesetog vijeka.
Pozitivizam se izraavao ne samo u filozofiji nego i u knjievnosti i teoriji umjetnosti.
Najuticajniji pokuaj primjene metodologije prirodnih znanosti na sociologiju poznat je pod
nazivom pozitivizam. To se odnosi na to da su mnogi sociolozi vjerovali da je mogue stvoriti
nauku o drutvu na istim naelima i postupcima kao i prirodne nauke (hemija, biologija).
Najvaniji sociolog zasluan za uvoenje termina sociologija, te jedan od osnivaa discipline je

Auguste Comte (1798.-1857.). Prema njemu evolucija drutva slijedi "nepromjenjive zakone",
to znai da ljudsko ponaanje identino nepromjenjivom ponaanju materije - atoma i estica.
Temeljna pretpostavka pozitivistikog pristupa je da se ponaanje ljudi, poput ponaanja
materije, moe objektivno mjeriti. Objektivno mjerenje vri se opaanjem ponaanja, na temelju
kojeg se mogu stvarati iskazi o uzrocima i posljedicama ponaanja. Pozitivistiki pristup
posebno stavlja naglasak na ponaanje koje se moe direktno opaati. Tvrdi da faktori koji se ne
mogu direktno opaati, kao to su osjeaja, nisu posebno vani i mogu zavaravati. Zaetnik
pozitivistike teorije u sociologiji je Auguste Comte, koji je smatrao da se drutveni fenomeni
mogu prouavati koristei metode poznate iz prirodnih znanosti. Stoga je skovao naziv pozitivna
fizika, a njegov je pristup kasnije postao poznat kao pozitivizam.

41. Kelmens Meternih

Klemens Meternih (, 15. maj 1773. - , 11. jun 1859.), bio je neobino uticajan
austrijski politiar, ministar spoljnih poslova (1809. - 1848.) i dravnik (1821. - 1848.) poznat po
svom konzervativizmu i upornosti u borbi protiv Napoleona.
Nakraju je uspio slomiti Napoleona i nakon Bekog kongresa, kojeg je uspjeno vodio - obnoviti
Austrijsko Carstvo kao jedno od vodeih evropskih sila onoga vremena. Ubrzo je postao
austrijski diplomat kao i njegov otac grof Georg Franc Karl (1746-1818). Meternih se 1795.
oenio za groficu Eleonore Kaunitz (1775.-1825.), unuku dravnog kancelara grofa Wenzela
Kaunitza, preko koje je uao u krug visoke austrijske aristokracije. Tako da je ve 1801. postao
austrijski ambasador u Dresdenu, a od 1803. u Berlinu, a nakon 1806. na zahtev samog
Napoleona u Parizu. S njim se upoznao za vrieme potpisivanja Mirovnog ugovora u Bratislavi,
nakon katostrafalnog austrijskog poraza u Bitci kod Austerlitza. U Parizu je malo tog napravio,
ali je zauzvat uivao u raskonim ivotom.
Nakon ambasadorske karijere postavljen je carskim dekretom 8. oktobra 1809. za ministra
spoljnih poslova, - njegov najvei uspeh na tom poloaju bilo je ugovaranje braka izmeu
nadvojvotkinje Marie Luise, keri cara Franje II. i Napoleona, sa kojim je pretvorio dotadanjeg
velikog neprijatelja u trenutanog saveznika (po logici kad nekog nemoe pobediti, - postani mu

saveznik). Ali je nakon tog poeo menjati raspoloenje prema Napoleonu, i udaljavati se od
njega. Ali je ipak pristao dati kontigent vojnika za Napoleonov pohod na Rusiju 1812. ali im su
se njegova kola poela kretati nizbrdo, proglasio je Austrijsku neutralost, da bi se ve 13. avgusta
1813. pridruio estoj koaliciji u napadu na Napoleona. Meternih je uspeo uvrstiti austrijske
pozicije po juno nemakim dravama, pobedivi Rajnsku konfederaciju kao neprijatelje Prusije.
Lukavo je odbacio mogunost ponovnog formiranja Svetog Rimskog Carstva po Nemakoj i
uspio uveriti Veliku Britaniju da joj preti opasnost od Rusije. Vrhunac njegove karijere u
politikom pogledu, bio je Beki kongres, odran pod njegovim predsedavanjem od septembra
1814. do juna 1815. Meternih je na njemu pokazao svu diplomatsku vetinu i politiku
otroumnost, veto kombinovani rad na slubenim sastancima sa neformalnim druenjima u
trenutcima odmora diplomata - i tako uspeo dobiti gotovo sve ono to je hteo. On je na
iznenaenje gotovo svih uesnika kongresa insistirao da na njemu mora punopravno uestvovati
i poraena Francuska. Vetim diplomatskim manevrima uspeo je isposlovati osnivanje
Nemakog Saveza (Deutscher Bund) kao kompenzaciju za nestanak Svetog Rimskog Carstva i
osigurati daljnji austrijski utecaj po Apeninskom poluostrvu. Relativno umeren u svojim
zahtevima, uspio je stvoriti ravnoteu snaga u Evropi, kao osnovu trajnijeg evropskog mira. Kao
zagovornik Evropske ravnotee snaga, podravao je Svetu alijansu, videvi u njoj snagu koja e
moi odrati stari konzervativni drutveni poredak u Evropi, na temeljima feudalizma i
apsolutistike vlasti monarha, i jedine dostojne snage protiv liberalnih napoleonskih ideja.
( .
I .
- .
,
I .

. , .
3. 1815. .
, .
, .
, 40% .

 , ,
. ,
, . ,
, .
.

. 1820.

.
.
.
30 , 1835.
I .
, 1815.
1848. .)
Tokom sledeih godina njegova najvanija briga bila odravati krhku evropsku ravnoteu snaga i
mir postignut - 1815. Zbog tog je organizirao i uestvovao na kongresima u; Ahenu (1818.),
Carlsbadu (1819.), Tropau (1820.), Ljubljani (1821.) i Veroni (1822.). Vrhunac njegove karijere
u statusnom pogledu, bila je 1821. kad je postao Dravni kancelar, ta funkcija nije postojala od
1793. i kneza Venzela Kaunica. Nakon to je 1822. uspeo uguiti nacionalne - liberalno pokrete u
Napulju i Severnoj Italiji, poela mu je naglo padati popularnost i podrka kod tadanje elite, bez
obzira na to to je relativno uspeno (kao ovek iz senke) upravljao Kraljevstvom LombardijaVenecija. Nakon to su Velika Britanija i Francuska izale iz Svete Alijanse, Austrija, Prusija i
Rusija nastavile su savezniku politiku i osnovale novi savez 1833. pod imenom Savez tri crna
orla, koji je uspeno uguio pobunu u Krakovu 1846. S druge strane Meterniha uopte nije
interesovala ekonomija, pa je krajnji rezultat te politike bio taj da Austrija nije ulazila u nikakve
carinske unije, zbog tog je izgubila svoju dotad vodeu poziciju u trgovini i privredi. Od 1826.
poeo je Meternihov pad, kad je na mesto dravnog ministra doao njegov estoki protivnik grof
Franz Kolovrat-Liebsteinski. Tako da odtad nije mogao sprovesti ni jednu svoju ideju, ak ni onu
o osnivanju vlade s ministarstvima, pa se odtada drao samo svog resora - spoljnih poslova.

Zbog svoje represivne unutranje politike Meternih je ispao simbol reakcionarnog politiara, kog
je javnost mrzela, dok su njegovog oponenta Franza Kolovrata smatrali liberalom i
naprednjakom. Zbog tog je Meternih 13. marta 1848. kao prvi austrijski politiar, bio prisiljen
podneti ostavku na svoj poloaj, nakon bekih revolucionarnih dogaanja u martu 1948. Odmah
nakon toga pobegao je u Englesku, a od 1849. skrasio se u Brukselesu. Meternih se 1851., vratio
iz egzila i mirno proveo ostatak svog ivota ivei u svojoj palati u Beu. Povremeno ga je i novi
car Franjo Josip (iako samo neslubeno) konsultovao oko nekih stvari. Meternih proglaen je
knezom 1813., a 1818. vojvodom od Portela.