1

ANALITIKA GEOMETRIJA
RASTOJANJE IZMEU DVE TAKE, PODELA DUI U DATOJ RAZMERI I POVRINA TROUGLA
Neka su date take A( x A ; y A ), B ( x B ; y B ) , tada je rastojanje d(A;B) izmeu tih taaka :
d ( A, B )

(x A xB ) 2 ( y A yB ) 2

Neka su date take A( x A ; y A ), B ( x B ; y B ) i znamo da taka M ( x M ; y M ) deli datu du u razmeri

AM : MB n : m k , tada moemo odrediti koordinate take M na sledei nain:
xM

x A kx B
y ky B
; yM A
1 k
1 k

Ako su take A( x A ; y A ), B ( x B ; y B ), C ( xC ; y C ) koordinate trougla ABC, tada je povrina trougla

x A y A1

1
P xB yB1
2
xC y C 1
ZADACI
1.Odredi rastojanje izmeu taaka A i B , ako je A(3 2 ; 7 ) .
2. Odredi duine stranica trougla ABC ako je A(1,1), B ( 4,1), C (1,5) .
3. Odredi koordinate teita trougla ako su data temena A(4,2), B (7,2), C (1,6) .
ZADACI: ( rastojanje , podela dui i povrina trougla)
I nivo
1. Data su temena trougla: A(-2,3),B(8,-2),C(3,8). Izraunati duinu stranica i povrinu trougla .
2. Data su temena trougla: A(-2,3),B(8,-2),C(3,8). Odrediti koordinate sredina stranica trougla.
3. Odrediti koordinate take C ako je poznato da datu du AB (A(2,4) i B(-2,3)) deli u razmeri 3:2.
II nivo
1.Odredi na x osi taku koja je podjednako udaljena od taaka M(7,-4) i N(1,-2).
2. Odredi na y osi taku koja je podjednako udaljena od taaka A(2,-4) i B(6,-2).
3. Odredi apscisu take A(x,3) , tako da njeno rastojanje od take B(-4, 8) bude 13.
4. Izraunati povrinu trougla ija su temena A(-3,-3),B(3,5),C(-2,5) i izraunati visinu hc .
5. Odrediti duine teinih linija trougla ija su temena a) A(1,1), B(5,3), C(3,-3); b)A(3,4),B(-5,2) i C(-1,-6).
6. Take A(2,-1), B(-1, 4), C(-2,2) su sredine stranica trougla. Odrediti koordinate temena tog trougla.
7. Data su temena trougla A(-3,-2), B(0,-8) i C(5,y). Odredi y tako da trougao bude pravougli sa pravim uglom kod
temena A.
8. Koordinate temena trougla su A(7,10), B(-1,-4), C(-8, 4). Odrediti sredite stranice AB, podeliti stranicu BC u
razmeri 1:2 a stranicu CA u razmeri 2:3, povezati deone take a zatim izraunati povrinu dobijenog trougla.

2
JEDNAINA PRAVE
(RAZLIITI OBLICI)
PODSETIMO SE: Linearna funkcija je funkcija oblika y k x n . Grafik ove funkcije je PRAVA linija. Dakle
bilo koja taka koja pripada grafiku(pravoj) ima koordinate ( x, y ) koje zadovoljavaju jednainu y k x n
Primer: Posmatraemo funkcije
y 2x 4

y 2x 2
y 20 2 2
y 0 : 0 2 x 2 x 1

x 0 : y 20 4 4
y 0 : 0 2 x 4 x 2

x 0:

(0,4) i (-2,0) pripada grafiku(pravoj)

kao to vidimo k je uticalo na pravac grafika a

(0,2) i (-1,0) pripada grafiku (pravoj)

n na odseak na y osi.

***Dakle, jedan od naina da predstavimo pravu jednainom je

y kxn
EKSPLICITNI OBLIK
n
Pri tom je k - koeficijent pravca a -odseak na y osi
(iz primera vidimo:
- koeficijenti pravaca kod obe prave su jednaki ( k 2 ), tako da obe prave imaju isti pravac-paralelne su;
-kod prve je n =4 a kod druge n =2 to odgovara odsecima na y osi )
Koeficijent pravca k je inae jednak tangensu ugla koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x ose k tg
*** Pravu mozemo opisati i sledeom jednainom
A x B y C 0

IMPLICITNI OBLIK
Iz ovako zadate jednaine moe se zakljuiti sledee:
-ako je A=0 onda je prava paralelna x osi;
-ako je B=0 onda je prava paralelna y osi;
-ako je C=0 onda prava prolazi kroz koordinatni poetak.
*** Prava se moe jo zadati i sledeom jednainom
x
y
1 SEGMENTNI OBLIK
m n

Pri tom je
m- odseak na x osi a n- odseak na y osi
Vano je da se sa bilo kog oblika moe prei (odgovarajuom transformacijom) na bilo koji drugi.

3
PRIMERI:
1. Kako sa jednog oblika prelazimo na drugi?
Neka je prava zadata u eksplicitnom obliku
y 2x 4

Ako sve veliine stavimo sa iste strane jednakosti dobijamo

2x y 4 0 ,
to predstavlja implicitni oblik A=2, B=-1, C=4.
Odavde proizilazi
2 x y 4 ,
Podelom leve i desne strane jednakosti sa -4 dobija se
x
y

1
4 4
2
1

x
y
1
2 4

Ovo je segmentni oblik , pri emu je m=-2 a n=4

2. Kako proveravamo da li neka taka pripada zadatoj pravoj?
Neka je prava a zadata na sledei nain y 3 x 4 .
*Da li taka A(2,3) pripada ovoj pravoj?
U datoj jednaini umesto x-a staviemo broj 2 a umesto y-a broj 3:
3 3 2 4
3 64
32

Ovo je netana jednakost pa zakljuujemo A a .

*Da li taka B(3,5) pripada ovoj pravoj?
Slino predhodnom primeru :
5 33 4
594
55

Ovo je tana jednakost pa zakljuujemo B a .

3. Kako formiramo jednainu prave ako znamo odseke na koordinatnim osama?
Formiraemo jednainu prave ako znamo da prava odseca na x i y osi redom odseke 4 i 3 .
Opredeliemo se za segmentni oblik jer se u tom obliku jasno istiu odseci.
Kako je odseak na x osi 4, a na y osi 3 m=4 a n=3 pa jednaina postaje
x y
1
4 3

Odavde moemo prei na bilo koji od preostala dva oblika.

4. Kako formiramo jednainu prave ako znamo ugao koji zaklapa sa x osom i odseak na y osi?
Neka je ugao koji prava zaklapa sa x osom (pozitivnim smerom x ose) 60, a odseak na y osi 4.
Opredeliemo se za eksplicitni oblik jer se u tom obliku pojavljuje k ( k tg ) i n ( odseak na y osi)
k tg 60 k
n4

Dakle , jednaina postaje y 3 x 4

Odavde moemo prei na bilo koji od preostala dva oblika.

ZADACI: ( razni oblici jednaine prave)

I nivo
1. Transformii jednainu prave p a) p : 2 x 3 y 4 0; b) p : x y 7 0; c) p : 2 x y 5 0; d ) p : x 3 y 6 0
u segmentni oblik i nacrtaj u koordinatnom sistemu datu pravu.
2. Odrediti jednainu prave koja na apscisnoj osi odseca odseak 3, a na ordinatnoj -5.
3. Odredi jednainu prave koja sa x-osom gradi ugao , a na y osi odseca odseak n :
a ) 135 , n 3; b) 120 , n 3; c) 45 , n 8; d ) 150 , n 2

4. Da li taka P pripada pravoj p:

a ) p : 2 x 3 y 4 0, P (2,0); b) p : x y 7 0, P (3,4); c ) p : 2 x y 5 0, P (2,1); d ) p : x 3 y 6 0, P (4,4)

?
5. Odrediti take u kojima prava 6 x 4 y 3 0 see koordinatne ose.
II nivo
1. Dokazati da sredite dui AB gde su A(3,4) i B(5,1), pripada pravoj x 2 y 1 0,
2. Prave x 5 y 7 0;3 x 2 y 4 0;7 x y 19 0; obrazuju trougao. Odrediti temena i povrinu trougla.
3. U jednaini 2 x (5 p 2) y 3 0 odredi parametar p, tako da grafik prave sa x-osom gradi ugao od 45 .
4. U jednaini 3 y 5 x 4 p 3 0 odredi parametar p, tako da:
a ) prava sadri koordinatni poetak; b) prava odseca na ordinatnoj osi odseak 5
5. Izraunati povrinu trougla koga obrazuje sa koordinatnim osama prava 3 x 4 y 12 0 .
6. U jednaini px ( p 1) y 8 0 ,odredi parametar p tako da prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj
nego na ordinatnoj osi.
7. U jednaini kx (k 1) y p 0 odredi parametre p i k tako da prava sadri taku M(2,1) , a sa koordinatnim
osama gradi trougaopovrine 4.
8. U jednaini 3 x py 12 0 odredi parametar p tako da odseak prave izmeu koordinatnih osa iznosi 5.
MEUSOBNI ODNOS (poloaj) DVE PRAVE
Dve prave
p: y k p x n p i q: y kq x nq mogu da :
1. Nemaju zajednikih taaka
(PARALELNE SU) : p // q tada vai k p kq
2. Seku se . Tada imaju jednu zajedniku taku ije su koordinate (x,y) reenja sistema y k p x n p
y k q x nq

a ugao pod kojim se seku ove prave(tanije tangens tog ugla) izraunava se po sledeoj formuli:
tg

kq k p
1 k p kq

odakle se lako nalazi ugao.

Specijalno : Prave mogu da se seku pod pravim uglom

(NORMALNE SU JEDNA NA DRUGU):

pq

tada vai k p k

PRIMERI: I Odreivanje jednaine prave za koju znamo jednu taku koja joj pripada i poloaj u
odnosu na neku drugu zadatu pravu.
1.Odrediti jednainu prave p koja sadri datu taku P(2,3) i paralelna je sa pravom q: x y 2 0 .
Reenje: Treba odrediti jednainu prave p: y k p x n p , dakle treba nai k p i n p .
ta znamo?
* P(2,3) p 3 k p 2 n p .....(1)
* p // q to znai da su im koeficijenti pravaca jednaki .
Poto je prava q u implicitnom obliku mi je prevodimo na eksplicitni i dobijamo .
y x 2
. Vidimo da je kq 1 odakle zakljuujemo da je i k p 1 .

Zamenom u jednakosti (1) dobijamo 3 1 2 n p , odavde je n p 5 .

Dakle jednaina prave p je

y x 5

2. Odrediti jednainu prave p koja sadri datu taku P(1,2) i normalna je sa pravom q: 2 x 3 y 1 0 .
Reenje: k p ?, n p ?

* P(1,2) p 2 k p 1 n p ....(1)
1

* p q to znai da je k p k .
q

Poto je prava q u implicitnom obliku mi je prevodimo na eksplicitni i dobijamo

2
1
2
3
x , Vidimo da je kq pa je onda k p .
3
3
3
2
3
1
Zamenom u jednakosti (1) dobijamo: 2 1 n p , odakle je n p
2
2
3
1
Dakle jednaina prave p je y x
2
2
y

II Odreivanje ugla pod kojim se seku prave p i q

1. Odrediti ugao pod kojim se seku prave p : x 2 y 9 0 i q : x 3 y 14 0
1
2

Reenje: obe prave prevodimo na eksplicitni oblik , odakle se vidi da je k p , k q

Lako se dobija da je tg 1 , odakle je jasno da je

1
.
3

45

*JEDNAINA PRAVE KOJOJ PRIPADAJU DVE TAKE

Neka su date take A( x A ; y A ), B ( x B ; y B )
Ovim takama odreena je jedna prava na sledei nain

y yA

Koeficijent pravca date prave odreen je relacijom

yB y A
(x xA )
xB x A

yB y A
xB x A

Primer: Date su take A( 1;4), B (0;5) . Napisati jednainu prave koja je odreena ovim takama
Reenje:
y ( 4)

5 ( 4)
54
( x ( 1)); y 4
( x 1); y 4 9 ( x 1); y 9 x 9 4;
0 (1)
1

y 9x 5

*RASTOJANJE TAKE OD PRAVE

Neka je data taka A( x A ; y A ) i prava p : A x B y C 0 .
d ( A, p )

Tada je rastojanje take A od prave p dato relacijom

Ax A By A C
A2 B 2

Primer: Data je taka A( 2;1) i prava p : 3x y 7 0 . Izraunaj rastojanje take od prave

Reenje: d ( A, p )

Ax A By A C
A B
2

3 2 1 7
3 ( 1)
2

12
10

12 10 6 10

10
5

6
Zadaci :
1. Odrediti jednainu prave koja sadri taku P ( 2;3) i paralelna je sa pravom p : 3 x 2 y 2 0 .
2. Odrediti jednainu prave koja sadri taku P ( 2;3) i normalna je na pravu p : 7 x 4 y 3 0 .
3. Odrediti jednainu prave koja sadri koordinatni poetak i normalna je sa pravom p : 3x 4 y 2 0 .
4. Odrediti jednainu prave koja sadri taku A( 1;1) i paralelna je pravoj koja je odreena takama
B ( 2;6), C ( 2;1) .
5. Odrediti jednainu normale konstruisane u sreditu dui iji su krajevi take P ( 5;1), Q ( 3;4)
6. Odrediti projekciju take P (6;4) na pravu p : 4 x 5 y 3 0
7. Odrediti jednainu prave koja sadri taku preseka pravih a : x 3 y 2 0; b : 5 x 6 y 4 0 i paralelna je
pravoj c : 4 x y 7 0

8. Odrediti jednainu prave koja sadri taku preseka pravih a : 3 x y 4 0; b : 4 x 6 y 3 0 i normalna je

na pravu c : 5 x 2 y 6 0
9. Odrediti jednainu prave koja sadri presek y-ose i prave p : 3 x 2 y 6 0 i paralelna je pravoj
q : x 2y 3 0

10. Odrediti jednainu prave koja sadri taku preseka pravih a : x 7 y 12 0; b : 2 x y 6 0 i taku
P (8;4) .
11. Napisati jednaine dijagonala etvorougla ija su temena A(4;5), B (7;6), C (3;8), D( 2;3) .
12. Napisati jednaine teinih dui trougla ija su temena A( 1;6), B (5;3), C ( 5;2) .
13. Izraunati rastojanje preseka pravih a : 3 x 2 y 5 0; b : x 2 y 7 0 od prave p : 3x 4 y 15 0
14. U jednaini (2 p 1) x (3 p 5) y 4 p 0 , odrediti p tako da prava bude paralelna sa :
a ) x osom;

b) y osom.

KRIVE DRUGOG REDA : KRUNICA

Krunica je skup taaka u ravni sa osobinom da je rastojanje ma koje take M(x,y) od centra C(p,q)
stalan broj r (poluprenik krunice).
( x p) 2 ( y q) 2 r 2
Jednaina krunice je

Sa ovog oblika moe se prei na drugi oblik jednaine krunice

x 2 y 2 ax by c 0

Sa jednog na drugi oblik moe se prei preko sledeih jednakosti

a
b
a 2 b 2 4c
p ;q ;r2
2
2
4

Kako odreujemo koordinate centra i poluprenik, ako je krunica zadata optim oblikom?
Primer 1.Odrediti centar i poluprenik krunice i krunicu predstaviti u koordinatnom s-mu, ako je ona zadata na
sledei nain: x 2 y 2 10 x 4 y 4 0 .

7
a
b
a2 b2 4 c
Reenje: Najpre uoimo da je a 10, b 4, c 4 , a zatim primenom formula: p , q , r 2
,

10 4 4 4 25
10
4
5, q 2, r 2
2
2
4
2

dobijamo da je p

Kako odreujemo jednainu krunice, ako znamo jednu njenu taku i koordinate centra?
Primer 2. Odrediti jednainu krunice k , ako taka A(3,3) k i koordinate centra C (1,1)
Reenje: Da bi odredili j-nu krunice, neophodno je da naemo p, q, r . Poto znamo koordinate centra
p 1, q 1 , moemo zapisati kanonski oblik j-ne : ( x 1) 2 ( y 1) 2 r 2
Treba odrediti samo poluprenik ( 1 nepoznati element), a imamo jedan podatak A(3,3) k .
To zamenimo i dobijamo (3 1) 2 (3 1) 2 r 2 , odakle se dobija r 2 20 r 20
Kako odreujemo jednainu krunice, ako znamo dve njene take i jo jedan podatak(poluprenik ili jednu
koordinatu centra)?
Primer 3. Odrediti jednainu krunice k , ako taka A(1,3) k , B(3,3) k i p 1

Reenje: Da bi odredili j-nu krunice ( x 1) 2 ( y q ) 2 r 2 , neophodno je da naemo jo q, r .

A( 1,3) k ( 1 1) 2 (3 q ) 2 r 2
B (3,3) k (3 1) 2 (3 q ) 2 r 2 , dakle dve jednaine i dve nepoznate. Reavanjem s-ma , dobija se
r 2 20 r 20 i q 1

Na slian nain reavaju se problemi odreivanja jednaine krunice, ako znamo tri njene take.
ODNOS KRUNICE SA TAKOM, PRAVOM I DRUGOM KRUNICOM

KRUNICA

Meusobni poloaj krunice i take (prave, krunice)

TAKA
PRAVA
Pripada oblasti krunice
See krunicu
d (O, A) r

d (O, t ) r

Na krunici

Dodiruje krunicu

Van krunice

Nemaju zajednikih taaka

d (O, A) r

d (O, t ) r

d (O, A) r

d (O, t ) r

Zadaci
Meusobni poloaj krunice i take (prave i krunice)
1.Odrediti poloaj take prema krunici:
a ) M (3,6); ( x 2) 2 ( y 1) 2 25
b) M (0,0); ( x 2) 2 ( y 1) 2 25
c) M (1,5); x 2 y 2 4 x 2 y 20 0

2. Odrediti poloaj prave i krunice:

a ) x y 9 0; ( x 2) 2 ( y 1) 2 25
b) x y 4 0; x 2 y 2 2 x 3 0
c) 4 x 3 y 36 0; x 2 y 2 4 x 2 y 20 0

3.Odrediti uzajamni poloaj krunica:

a); x 2 y 2 2 x 6 y 6 0; x 2 y 2 10 x 8 y 40 0
b) x 2 y 2 8 x 18 y 93 0; x 2 y 2 8 x 8 y 23 0
c) x 2 y 2 8 y 12 0; x 2 y 2 2 x 4 y 20 0
d ) x 2 y 2 10 x 20 0; x 2 y 2 2 x 4 y 20 0
e) x 2 y 2 4 x 2 y 20 0; x 2 y 2 4 x 2 y 4 0

8
ODNOS KRUNICE PRAVOM
Uslov dodira krunice i prave
Tangenta je prava koja dodiruje krunicu u jednoj taki.

O.
t
Uslov da prava dodiruje krunicu (bude njena tangenta) je :
d (O, t ) r
..... 1
Gde je
d (O, t )

Ap Bq C
A2 B 2

...... 2

KRUNICA
Seku se
d (O1 , O2 ) r1 r2
Dodiruju se
Spolja
Unutra
d (O1 , O2 ) r1 r2
d (O1 , O2 ) r1 r2
Nemaju zajednikih taaka
d (O1 , O2 ) r1 r2

(p, q) koordinate centra O

1. Neka je data krunica k i prava t (implicitni oblik).
t : Ax By C 0

k : ( x p) 2 ( y q) 2 r 2

Iz uslova (1) i (2) sledi

Ap Bq C
A2 B 2

( Ap Bq C ) 2
r 2 odakle
2
2
A B

Kvadriranjem leve i desne strane jednakosti , dobijamo

dobijamo uslov dodira prave i krunice

r 2 A 2 B 2 ( Ap Bq C ) 2

ako je centar krunice koordinatni poetak , onda uslov dodira glasi :

r 2 A2 B 2 C 2

2. Neka je data krunica k i prava t (eksplicitni oblik).

t : y kx n
kx y n 0

k : ( x p) 2 ( y q) 2 r 2

Sa eksplicitnog oblika prelazino na implicitni :

i vidimo da je A k , B 1 i C n

Sada uslov dodira postaje r 2 (k ) 2 12 (k p 1 q (n)) 2 a nakon sreivanja imamo novi uslov dodira

r 2 k 2 1 (k p q n) 2

ako je centar krunice koordinatni poetak , onda uslov dodira glasi : r 2 k 2 1 n 2

( Ap Bq C ) 2
Kvadriranjem leve i desne strane jednakosti , dobijamo
r 2 odakle
2
2
A B
dobijamo uslov dodira prave i krunice

r 2 A 2 B 2 ( Ap Bq C ) 2

9
ako je centar krunice koordinatni poetak , onda uslov dodira glasi :

r 2 A2 B 2 C 2

2. Neka je data krunica k i prava t (eksplicitni oblik).

k : ( x p) 2 ( y q) 2 r 2

Sa eksplicitnog oblika prelazino na implicitni :

t : y kx n
kx y n 0

i vidimo da je A k , B 1 i C n

Sada uslov dodira postaje r 2 (k ) 2 12 (k p 1 q (n)) 2 a nakon sreivanja imamo novi uslov dodira

r 2 k 2 1 (k p q n) 2

ako je centar krunice koordinatni poetak , onda uslov dodira glasi : r 2 k 2 1 n 2

ZADACI
Uslov dodira - krunica i prava
1.U jednaini prave y kx 10 odrediti parametar k, tako da ona bude tangenta krunice x 2 y 2 20 .
2.U jednaini prave 2 x y m 0 odrediti parametar m, tako da ona bude tangenta krunice ( x 1) 2 ( y 1) 2 4 .

3. Odrediti jednaine tangenti krunice x 2 y 2 4 x 6 y 12 0;

a ) Koje su paralelne sa pravom 4 x 3 y 12 0
b) Koje su normalne sa pravom 3 x 4 y 10 0
4. Nai jednainu prave koja sadri taku A(2,-6) i dodiruje krunicu x 2 y 2 6 x 2 y 15 0 .
5. Nai jednainu prave koja na apcisnoj osi odseca odseak m 6 i dodiruje krunicu x 2 y 2 6 x 2 y 0 .
6. Nai jednainu prave koja na ordinatnoj osi odseca odseak n 2 i dodiruje krunicu x 2 y 2 6 x 2 y 0 .
7. Odrediti jednainu prave koja odseca na y-osi dva puta vei odseak nego na x-osi I dodiruje krunicu
( x 7) 2 y 2 20.

8. Odrediti jednainu krunice koja dodiruje prave p1 , p 2 , a centar joj pripada pravoj p 3
a) p1 : 2 x y 0, p 2 : x 2 y 6 0, p3 : 5 x 7 y 8 0
b) p1 : 3 x 4 y 20 0, p 2 : x y 15 0, p 3 : 2 x y 5 0
c) p1 : x y 3 0, p 2 : 4 x 3 y 10 0, p 3 : x y 3 0

9. Odrediti jednainu krunice koja sadri taku A(1,6) i dodiruje prave 2 x y 8 0 i 2 x 11 y 48 0 .

\

10
KRIVE DRUGOG REDA : ELIPSA
Elipsa je skup taaka u ravni sa osobinom da je zbir rastojanja ma koje take (M) od dveju stalnih taaka
(F1,F2) stalan broj ( 2a ).

Dakle za bilo koju taku vaie r1 r2 2a ,

gde su r1 , r2 potezi elipse ( rastojanja take M od F1 i F2 redom)
Stalne take F1(-e, 0) i F2(e, 0) su IE elipse i vai F1 F2 2e
Take A1(a,0), A2(-a,0), B1(0,b) i B2(0,-b) su temena elipse i vai
A1 A2 2a velika osa
B1 B2 2b mala osa
Za date elemente elipse vai relacija e a 2 b 2 linearna ekscentrinost elipse
Ovde vai

a e, a b

Linearna jednaina elipse je

x2 y2

1
a2 b2

x2 y2
A uslov dodira tj.uslov da prava y kx n dodiruje elipsu 2 2 1 je
a
b
a 2k 2 b2 n2

11
KRIVE DRUGOG REDA : HIPERBOLA
Hiperbola je skup taaka u ravni sa osobinom da je razlika rastojanja ma koje take (M) od dveju stalnih
taaka (F1,F2) stalan broj ( 2a ).

Dakle za bilo koju taku vaie r1 r2 2a ,

gde su r1 , r2 potezi hiperbole( rastojanja take M od F1 i F2 redom)
Stalne take F1(-e, 0) i F2(e, 0) su IE hiperbole i vai F1 F2 2e
Take A1(a,0), A2(-a,0), B1(0,b) i B2(0,-b) su temena hiperbole i vai
A1 A2 2a velika (realna) osa
B1 B2 2b mala (imaginarna) osa
Za date elemente elipse vai relacija e a 2 b 2 linearna ekscentrinost hiperbole
Ovde vai a e
Linearna jednaina hiperbole je
x2 y2

1
a2 b2

Jednaine asimptota hiperbole su y

b
x
a

b
x
a

x2 y2
A uslov dodira tj.uslov da prava y kx n dodiruje hiperbolu 2 2 1 je
a
b
a2k 2 b2 n2

12
Zadaci krunica, elipsa, hiperbola (uslov dodira)
1. Odrediti jednainu prave iji je odseak izmeu koordinatnih osa u prvom kvadrantu dva puta vei od njenog
rastojanja od koordinatnog poetka, a povrina trougla koji obrazuje traena prava sa koordinatnim osama je 4,5.
2. Data su susedna temena paralelograma A(-3,-1), B(2,2), a taka S(3,0) je presek dijagonala tog paralelograma.
Odrediti jednaine stranica tog paralelograma.

3. Odrediti jednainu tangente na krunicu x 2 y 2 5 u taki M(1,-2).

4. Odrediti jednainu tangente: a)krunice ( x 1) 2 ( y 2) 2 25 u taki M(5,5),
b) krunice x 2 y 2 2 x 3 y 0 u taki M(0,3),
c) krunice x 2 y 2 10 x 4 y 25 0 iz koordinatnog poetka.
5. Odrediti jednaine onih tangenti na krunicu x 2 y 2 5 , koje su paralelne sa pravom 2 x y 1 0
6. Odrediti jednainu krunice iji je centar na pravoj 5 x 7 y 8 0 i koja dodiruje prave 2 x y 0 i
x 2y 6 0

7. Odrediti za koje vrednosti

a i

b elipsa

x2 y2

1 prolazi kroz take A(2,3) i B(-1,-4).

a2 b2

8. Odrediti jednainu prave koja dodiruje elipsu

x2 y2

1 u taki A(2,-3).
16 12

9. U presenim takama prave 5 x 3 y 14 0 i elipse x 2 3 y 2 28 povuene su tangente na elipsu. Odrediti

jednaine tih tangenti.
10. Odrediti jednainu onih tangenti elipse
11. Odrediti jednainu hiperbole

x2 y2

1 , koje su paralelne pravoj 2 x y 17 0

30 24

x2 y2

1 , ija tangenta u taki A(4,2) ima jednainu x y 2 0 .

a2 b2

12.Odrediti jednainu hyperbole, ako su njene asimptote y

5x 6 y 8 0

1
i jednaina jedne od njenih tangenata
2