Antihristi XIX veka

Autor: Sran Jovanovi

Od prosvetiteljstva naovamo, napadi na religiju u Evropi postajali su sve uestaliji i sve kvalitetniji.
U svojoj Esenciji hrianstva, Ludvig Fojerbah obrazloio je kako je i sama teoloka osnova hrianstva lana. Smatralo se,
naime, kako je religija odnos oveka prema boanskom. Po Fojerbahu, pak, religija nije nita vie nego odnos oveka prema
sopstvenoj prirodi. Sva, navodna boanska priroda religije bila je time ponitena, u jednom veoma racionalnom, u sutini
antropolokom pogledu na religiju. Pokazali smo kako su supstanca i objekt religije u potpunosti ljudski, pokazali smo kako je
boanska mudrost u stvari ljudska, kako je tajna teoligije - antropologija (...).
Fojerbah je uticao na jednu odve znaajniju figuru u istoriji hrianstva i kritike istog - na velikog Fridriha Niea. Bog je
mrtav, vikao je Nie. On ostaje mrtav. I mi smo ga ubili. Kako emo se uteiti, mi, koji smo ubice nad svim ubicama? Ove
poznate rei odjekivale su Evropom kada su se pojavile u tampi. Nie je, inilo se, ubio samog Boga. No, to nije znailo da je
Boga bilo pre toga, te da je on sada mrtav. Bog kao ideja jeste ono to je zasluilo da bude ubijeno, judeohrianski bog koji
tlai, unitava i primorava svoje subjekte (robove?) na pokornost. Nieovo antihrianstvo (njegov najpoznatiji rad zove se
Antihrist) proistie iz njegove filozofije volje za mo, u kojoj on pokazuje koliko prezire slabost. Slab, jadan ovek nita nee
postii, nuno je uzdignuti se iznad bede i mizerije svakodnevne banalnosti i neuspeha i postati Natovek. Zato Nie prezire
hrianstvo, zato to hrianstvo ui oveka pokornosti, submisivnosti, trenira ga da bude slab, a od slabosti pravi vrlinu. Zato
je esto i sama religija okarakterisana kao taka za slabe. No, nije samo prezir prema slabosti i volji da se bude ugnjetavan
dovelo Niea do prezira prema ovoj religiji neuspeha. Pod hrianstvom - pie Nie - ni moral ni religija nemaju nikakvih
kontakata sa realnou. Ono nudi u potpunosti imaginarne ideje i efekte, govori Nie. Zato moramo biti antihristi, borci protiv
ludila religije, ideologije koja nudi tlaenje u ime imaginarnih ideja.
Nieov pristup kritici religije odraz je njegovog vitalizma, filozofije ivota i vitalnosti. Religija tu vitalnost unitava uei ljude
da budu smerni i ponizni, bogobojaljivi. Da, strah je tu pozitivna stvar. Nie, koji je shvatao da ovek ima samo jedan ivot,
nije eleo da taj isti ivot protrai u ime obeanog ivota posle smrti. Kao takav, Nie je postao epitom vitalnosti, borbe za
ovaj ivot, jedan jedini koga imamo, dragocen i vaan.