Pravilna sadnja voa

objavio lazark on Pon, 23/12/2013 - 11:59

Posle zavrene pripreme zemljita, a pre sadnje voaka neophodno je izvriti jo nekoliko
vanih operacija: razmeravanje i obeleavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamia za sadnju i
neposredna priprema sadnica.
Razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju
Razmeravanje parcele i obeleavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine
pripreme zemlje za sadnju. Za obeleavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i
duine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva
markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva duine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i
jednim u sredini, koja se zove "ravnjaa".
Posebno treba obratiti panju na rastojanje izmeu krajnjih redova i granica parcele. Nepisano
pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu
meurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih moe nesmetano prolaziti sa
planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od
granica parcele.
Vreme sadnje
Sadnja se moe obaviti tokom jeseni, zime ili ranog prolea. Vano je da se ne sadi u smrznutu i
previe vlanu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posaene sadnice bolje primaju,
u toku zime obrazuju jai korenov sistem i bre rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja
sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim granicama, jer se efikasnije uspostavlja
ravnotea izmeu redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voke. Veliki nedostatak
jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograen, je velika mogunost krae sadnica. U takvim
uslovima i zeevi i poljski mievi mogu otetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo
suenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zatita sadnica neophodna. Ona moe biti mehanicka ili
hemijska ( objanjeno u prethodnom prilogu ).
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za
sadnju sa skraivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
Kasna prolena sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su
vrlo osetljive na suu, pogotovo ukoliko u prolee duvaju topli i suvi juni i jugoistoni vetrovi.
Potreba posaenih sadnica za zalivanjem je velika, one se tee primaju i imaju znatno slabiji
porast to se kasnije odraava na visinu prinosa.
Kopanje jamia sa sadnju
Jamii za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vri tik uz merkere, kojima je
obeleeno sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri emu se vodi rauna da markeri ostanu

nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjaa onda se jami kopa izmeu dva markera. Prenik
sadnog mesta treba da je neto vei od prenika korena sadnice, da bi se ile nesmetano smestile
u jami i zauzele sto prirodniji poloaj.
Neposredna priprema sadnica za sadnju
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vri se
poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oteene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne
sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne ile korenovog sistema na
duinu 15-20 cm. Na pokidanim ilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vri
kasna zimska sadnja ili rana prolena sadnja poeljno je da se prirema sadnica za sadnju obavi
posle njihovog vaenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj nain se postie zarastanje rana na
osnovnim ilama do momenta sadnje i one ne troe snagu za ponovno zarastanje rana u prolee.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlake
zarastaju. Sitne ile ne treba uklanjati niti skraivati ako su zdrave.
Nain sadnje
Sadnja se uvek obavlja na priblino istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje
se lako odreuje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio
iznad zemlje. Sadnju treba da obavljaju dva radnika. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar
jamia, dri je u vertikalnom poloaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se
koristi ravljaa za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bone ureze na
ravnjai. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlanu zemlju.
Laganim povlaenjem sadnice omoguava se bolje popunjavanje prostora izmeu ila. Zemlja
se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i to bolje uspostavio kontakt izmedu zemljita i ila.
Ponovo se dodaje nova zemlja i vri njeno gaenje. Kada se jami skoro pun sa zemljom sadnica
se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u
prolee). Po upijanju vodeu jami se doda 100-150 grama NPK dubriva. Poeljno je, ako je na
raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju jami se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je
dobro obavljena ako se sadnica ne moe iupati laganim povlaenjem rukom i ako stajnjak i
mineralno ubrivo nisu doli u direktan kontakt sa ilama korenovog sistema.

Lazar Kljetanovi
PSS Ruma