Proizvodnja rasada povra

26. marca 2014 o 16:35

Proizvodnj rsd predstvlj njvniji, li i njkompleksniji deo povrtrske proizvodnje. Od
nje direktno zvisi koliin i kvlitet povr koje e se ubrti. Nprvljene greke u proizvodnji
rsd proizvoe prte do smog krj ciklus proizvodnje i uzimju svoj dnk. Kko bi se
izbegle eventulne greke treb povesti run o sledeem:

Dobro isplnirti rok setve

Koristiti njkvlitetniji semenski mterijl

Z setvu i pikirnje koristiti kvlitetn supstrt

Koristiti ist, dezinfikovn i kvlitetn pribor i opremu z setvu

Kontrolisti to bolje uslove u proizvodnji rsd (tempertur, vod, svetlost, hrn,

vzduh...)

Spreiti pojvu bolesti i tetoin preventivnim merama i tretmnim

U vezi s rokom setve treb znti d njveu dptibilnost n stresne uslove poseduju mle
biljke. Teko je kontrolisti sve uslove proizvodnje, kko u plsteniku, tko i n otvorenom polju
te je mnogo prktinije biljke sejti neto ksnije u odnosu n ustljene termine, sditi rnije.
Tko rni prdjz posejn u jnuru zhtev i do 130 dn do plodonoenj, a isti hibrid
posejn u mrtu pristie n berbu z oko 100 dn i dje ukupno vii i kvlitetniji prinos.

Od genetskog potencijl biljke zvisi i krjnji rezultt u proizvodnji. Kako seme u ukupnoj
strukturi trokov ne prelzi 10%, a esto i manje, jsno je d ono ne sme biti trok, ve
investicij. Vrlo esto je nizgled njskuplje seme u klkulciji proizvodnje i njeftinije
njmnj cen kotnj po kilogrmu ubrnih i realizovanih plodov na tritu.

Iz proizvodnog prostora treba ukloniti svaku vrstu zaostalog materijala korovskog i gajenog
bilja. Treba voditi rauna o fitosanitarnim merama sa najveom moguom panjom. esto se
ostvarena infekcija u fazi rasada (neki virusi kojih moe biti u duvanu cigarete) ispoljava tek u
proizvodnji, a efekti mogu biti krajnje pogubni.

Ukoliko se ne koristi novi pribor i oprem z proizvodnju rsd, treb pribei jednostvnoj
dezinfekciji uz pomo hlornih preprt. N primer 10%-tni rstvor proizvoda Domestos moe
posluiti svrsi. Neophodno je smo d nkon primene iezne prisustvo miris hlor, d bi se
izbegl fitotoksinost.

Preventivn primen hemijskih ztitnih sredstv se sprovodi zlivnjem, odnosno ntpnjem

supstrt i to rstvorom preprt Proplant 722 SL u konc. 0,25%. Iskustv proizvoaa iz
prethodnih sezona govore d su dobre rezultate ostvarivali i dodavanjem u pripremljeni rastvor
preparat Fostonic 80 WP u konc. 0,06% i Funomil 0,1%. U tom sluaju, koncentrcij
preparata Proplant- 722 SL se smnjuje n 0,15%. Kombincijom ov tri preprt dobit je
dvostruka, iri spektr delovnj n biljne ptogene s jedne strane, zbog smnjenj udel
njskuplje komponente (Proplant) s 0,25% n 0,15% i pojeftinjenje ove, osnovne mere, s druge
strane.

Tretmne treb sprovoditi preventivno i to;

1.

pri setvi (oko 1,5 litara rstvor po kontejneru),

2.

pre pikirnj (njmnje 24 st rnije) i

3.

pre sdnje ( 50-100 ml rstvor po sksiji)

Zlivnje biljk u rsdu vodom, fertirigcionim ili nvedenim hemijskim rstvorom treb
obvljti kd se supstrt dobro prosui. Dkle zlivti ree, veim koliinm rastvora, kko
bi se supstrt mksimlno sturiso vlgom. Ov mer doprinosi boljem iskorienju sredstv
za zatitu bilja i biljnih hrniv, time i kvlitetnijem rzvoju biljk.

Ukoliko se pojve bolesti u rsdu treb pribei i dodtnim folijrnim tretmnim, preprtim
sa sisteminim delovanjem (Ridomil Gold Mz ....). Ovo se dev smo u ekstremnim uslovim
i ukoliko nije ispotovn nveden tehnologij.

Odmh pri setvi treb u blizini posejnih kontejner postviti mmke protiv glodr Gardentop, kko bi izbegli gubitk skupog semen, ili mldih biljk.

Preporuk nae strune slube je d se z setvu ranog plodovitog povra koriste kontejneri s
oko 60-k otvor.

Njvniji uslovi z klijnje i nicnje semen su tempertur i vlnost supstrt. Temperturu je

njlke kontrolisti putem elektro termostt. Njve sigurnost se postie n 20 250C, z

veinu povrtrskih biljk, li se odmh nkon nicnj tempertur treb sniziti do grnice
fiziolokog minimum gjene biljke. To je kod plodovitog povr oko 10 120C. Njvie
minimlne temperture zhtevju lubenic, dinj, tikvice (i do 160C) ..., p ztiim pprik sltk,
p ljut (oko 120C), njnie prdjz (ne mnje od 90C).

Sve vreme proizvodnje rsd je bitno d uvek tempertur u korenu bude vi z pr stepeni od
vzdune. Izuzetno po sunnom vemenu u poetnom periodu rzvoj biljk tempertur moe
biti vi, npr. i do 230C kod lubenice. Ov mer doprinosi kompktnom izgledu biljke u rsdu i
ksnije boljem rodu. U daljem prosesu proizvodnje, temperturu treba sukcesivno podizti,
njbolje bi bilo d budu to slinije temperturm mest stlnog rst.

Drugi veom bitn inioc je vod. On bi trebl d sdri to mnje soli (nizk EC <0,5) i d je
umerene kiselosti (pH~7). Jedan od osnovnih zadatka saradnika AgroServisa je i praenje ovih
parametara kod odabranih gazdinstava. Vod bi trebl i d bude dekvtne temperture, ko i
osloboen prisustv hlor (vod iz javnih sistema vodosnabdevanja). Ukoliko nemamo drugi
izvor vode, odstranjivanje hlora se postie jednostvnim odlgnjem vode u otvorenu posudu,
kko bi hlor isprio. Vodi je jo i neophodno dodvti preventivn sredstv za zatitu od
prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoin, ko i rstvoren hrniv s pojnim sdrjem
fosfor, mikroelement i biostimultor.

Po pojvi prvih prvih listov ili tkozvno ukrtnje , treb poeti s primenom nvedenih
hrniv i koristiti ih pri svkom zlivnju biljk. Redovn upotreb hrniv dje kompktnu
biljku, koj uz ostle nvedene uslove moe d ostvri svoj genetski potencijl.

U te svrhe je njbolje upotrebiti FitoFert Kristal 10:40:10 i FitoFert HumiStart, a po potrebi

i FF AminoFlex (aminokiseline biljnog porekl). U rsdu treb redovno primenjivti pomenut
hrniv i to s svkim zlivnjem, po nvedenoj dinmici (ree i obilnije).

Pored primene nvedenih hrniv i biostimultor u koren biljke, veom je znjn i primen
folijrnih preprt, gde se posebno izdvj svojim dejstvom n biljku preprt FitoFert
HumiStart. Treb g primenjivti n svkih sedm dn u koncentrciji od 0,5 do 0,7%, kko bi
se mksimlno ublio stres kod mldih biljk. Kombincijom nvedenih proizvod biljk
ubrzv biohemijske procese i optimlno prolzi kroz etpe orgnogeneze bitne z ispoljvnje
potencijl rodnosti.

Svetlost na rast i razvie biljaka utiie svojim intenzitetom i kvalitetom, kao i duinom trajanja.
Najvei znaaj ima tzv. vidljivi deo spektra zraci talasne duine 380 do 780 nm (milimikrona).
Na mikroklimu u usevu povra znaaj ima i deo ultraljubiastog spektra, talasne duine 280 do
380 nm, kao i infracrveni zraci duine iznad 780 nm. Brojna ispitivanja su pokazala da 1%
svetlosti poveava ili smanjuje prinos povra za 1%. Svetlost po prvilu nedostje biljkm u
rnoj proizvodnji, p i ko se vetki dodje ne moe u potpunosti d zmeni Sunce, a pored
toga dosta i kota. Zto je neophodno d objekti z gjenje biljk budu dobro osvetljeni i
prekriveni istim i kvlitetnim vieslojnim nmenskim folijm renomirnih proizvo. N
tritu se mogu ni vieslojne folije, koje su termo, difuzne, UV filtrirjue, mehniki ojne,
nekpjue, sa dodatkom protiv nakupljanja neistoe na spoljanjoj strani, izloenoj
atmosferilijama.

Veom je bitn i provetrenost prostor u kom se gje biljke. Usled nedovoljne provetrenosti
dolzi do guenj biljk u ngomilnim gsovim, mogu je i sintez nekih tetnih jedinjenj
s vodenom prom iz vzduh. Ov pojv moe izzvti otenj list, ksnije i pojvu
drugih biljnih bolesti, posebno je est pri upotrebi stjnjk ko izvor toplote, ili plinskih
topova.

Optimln vlnost vzduh je njee 60-80%, vrednosti vn ovih okvir pogoduju rzvoju
ptogen.

Dobro odnegovn rsd povr treb d bude kompktnog izgled, debelog stbl i vrstih lisnih
drki. Cvet ne sme d bude otvoren, ve smo u pupoljku. Listovi rvni i lepe boje, bez prisustv
fiziolokih ili ptolokih poremej. Koren treb d je svetle boje i d vrsto obuhvt supstrt
sksije. Smo ovko odnegovn biljk moe plodonositi u grnicm genetskog potencijl
hibrid ili sorte.

Veom je bitno d rsd ne prestri, jer se td biljk prekomerno izduuje, ovrnjv u

prizemnom delu stbl nedovoljno rzvijen, deo koren usled nemogunosti rzvijnj poinje
d odumire, pri emu postje pogodn z rzvoj sprofitnih mikroorgnizm. Ostrel biljk u
rsdu poinje i d cvet, p se ksnije po sdnji loije ukorenjv, to je krjnje nepovoljn
pojv. U tkvim slujevim k treb ukloniti obrzovne cvetove, d bi se biljk rsteretil.

I z krj jedn ltinsk izrek Bis dat qui cito dat. Dvostruko dje ko brzo dje, p nek to budu
ve biljke.