GLAGOLJSKI ODLOMAK PSEUDO -TOMINA EVANDELJA Biserka GRABAR, Zagreb Istim onim putevima i strujanjima kojima su iz Bizanta dolazili u staru hrvatsku (glagoljsku) literaturu brojni apokrifi i razni drugi tekstovi dospjelo je k nama i tzv. Tomino ili Pseudo-Tomino evan- delje koje je njegov anonimni autor podmetnuo apostolu Tomi u Zelji da tako svome djelu dade apostolski autoritet. Na Zalost, to nam se apokrifno evandelje, u kojemu se opisuje Isusovo djetinj stvo, taj potpunom Sutnjom kanonskih evandelja obavijen odsjek Isusova Zivota, satuvalo u hrvatskoglagoljskoj redakciji samo frag- mentarno. Do nas je, naime, od tog teksta do’ao samo jedan list malog formata koji, prema podjeli u izdanjima grékog teksta, sadr2i glavu V, VI, Via (ovu glavu koja u grékom manjka, dok je imaju svi slavenski tekstovi, uveo je u svoje izdanje slavenskog Tomina evandelja de Santos Otero)' i prvi odjeljak VII glave, Sto u stvari predstavlja otprilike jednu sedminu cjelokupnog sadriaja. U tih ne- koliko glava isprivana je epizoda o djetaku Isusu i utitelju Zakeju koji je imao pouéavati Isusa, ali je na kraju s4m ostao posramljen znanjem svoga uéenika kojemu on nije bio dorastao. NaS odlomak, koji se tuva u Arhivu JAZU pod signaturom fragm. glag. br. 99, datira iz XV. st., kako je to utvrdio prof. Ste- fanié koji ga je ujedno prvi opisao i identificirao u Glagoljskim ruko- pisima JAZU, I, Zagreb 1969. To je dakle jedini predstavnik hrvat- skoglagoljske redakcije Tomina evandelja pa veé s te strane zaslu- Zuje posebnu paznju. No on je veoma vrijedan i zanimljiv i s jeziéne strane, a osobito je vazan kao karika koja sve slavenske tekstove Tomina evandelja spaja u jedan jedinstveni lanac. Imajuéi dakle u vidu te njegove prednosti i uzevsi u obzir da na& fragmenat dosad nije bio poznat nautnoj javnosti, odluéili smo da ga proutimo i izdamo te da ujedno utvrdimo, nadovezujuéi na dosadaSnja istrazi- 1 Usp. Aurelio de Santos Otero, Das kirchenslavische Evangelium des ‘Thomas, Patristische Texte und Studien, Bd. 6, Berlin 1967. 213vanja slavenskog Tomina evandelja koja je u posljednje vrijeme rezimirao i dopunio novim rezultatima izvrstan poznavalac apokrifne literature Aurelio de Santos Otero u citiranom djelu,? kakvo mjesto zauzima na& odlomak u cjelokupnoj historiji tog apokrifa u slaven- skoj literaturi. Zaustavimo se najprije na jeziku naeg odlomka koji je od oso~ bite vaznosti za datiranje slavenskog arhetipa Tomina evandelja. Na njegovu veliku starinu upozorio je na temelju proutavanja po- znatih slavenskih tekstova Tomina evandelja veé Speranski,? a zatim i de Santos koji postanje slavenskog prijevoda stavlja u X ili najkasnije na potetak XI stoljeéa.‘ Takvom datiranju ide u pri- log i jezik naSeg fragmenta koji se odlikuje, premda je kao prijepis priligno mlad, upravo staroslavenskim jezikom u hrvatskoj redak- ciji. Mladih pojava nalazimo samo u fonetici koja je uvijek pod- loznija promjenama nego Sto je to morfologija koja obitno vjernije %uva jezitni konzervatizam. Od tih pojava navodimo u prvom redu poluglas koji je ili vokaliziran, ako je za to postojalo jeziénih uvjeta (npr. dobare, zal», esam» Ir, mnogaSadi, sazdan» bi, zvaneéi lv itd), ili se posve izgubio (usp. kine¥i, premléu, vsmié se Ir, uditelstvo Iv itd), ili se kao znak satuvao, i to svega u nekoliko primjera usred rijeti (vese, s’liSa Ir, preslav’no i &’ku 1v), a inave samo na kraju rijeti (npr. glasv, naviknete, azv Ir, mnogome istezanieme, sliSecim’ 1v itd), ali ni tu ne bez iznimke (npr. po mnozth Ze dnehw Ir, pred- stavet, premléav, izumeh 1y). »Jat« je djelomiéno potvrden u osnovama (usp. primjere: gné- vati, prognéva se, véme, nésute Ir) i u nastavcima (usp. bé, mnozéh, glavé, o sebé itd.), ali preteZe njegov refleks e (usp. npr. veru, pra- dedi, letv, vest, videvr, k tebe 1r, predstavet, premudrosti, otve- éavati, premléav, zreve Iv). Refleks i potvrden je svega jedanput u primjeru dvi (ak.du.) lv. »Jate nalazimo i u primjerima mené (gen. sg.) Ir, tvoréi (pte. prez.), ot tebé i vedé (3. sg. aor. od vesti) 1v, gdje stoji umjesto etimoloSkog-e, Sto nam sve govori da je na8 pisar morao biti iz kraja s preteZno ekavskim izgovorom »jata« odnosno sa zapadnog takavskog podrutja. Stara suglasnitka grupa 2d jo8 je savuvana u primjerima straz- dute, prezde Ir i posleezde lv, ali ima veé potvrda za upotrebu glasa j umjesto 2d (usp. predai, tui, roenié 1r, osuéjuty Lv). ® Usp. recenziju B. Grabar navedenog djela u ovom broju Slova;str. 386 3M. N. Speranski, Cnapanckia anoxpucpuueckia esanrenia, Tpyabt Bocpmaro apxeonormueckaro cbb3yqa B& Mocks’ 1890, t. II, Moskva 1895, str. 85, 40. ¢. str. 3435. 214Kao Sto smo veé spomenuli, konzervativnost jezika naieg od- lomka otituje se posebno u oblicima koji su, kako éemo odmah vidjeti, gotovo bez iznimke zadrzali staroslavensku jeziénu struk- turu. Kod navodenja primjera uzimat éemo u obzir samo one koji su relevantni za utvrdivanje starine jezika. Tako se iz potvrdenih primjera za o-deklinaciju g(lago)li Ir za nom. pl. te pradedi, svrstniki, trudi Ir za ak. pl. prema ak. pl. starce, o(te)ce Ir, te oblika za a-deklinaciju alfi, ofomegi 1v za gen. sg. i knigi Irv za ak. pl, vidi da su u naSem spomeniku satuvane jo8 o&tre granice izmedu palatalnih i nepalatalnih osnova o- i a- pro- mjena. Od ostalih potvrda za deklinaciju imenica m. r. navodimo za o-promjenu dativ sg. Zak’héovi, Irv, gdje je nastavak -ovi pre- uzet iz u-promjene; i ak. sg. detiéa Ir te lok. pl. dneh» Ir za n-pro- mjenu. Za a-promjenu imenica z. r. mozemo navesti primjere: glavé Iv lok. sg. i knigam Ir dat. pL, te instr. sg. krotostiju za i-deklinacij Svi ostali primjeri imenica m. i %. roda odnose se na oblike koji ni u kasnom stadiju razvoja jezika nisu dozivjeli nikakvih promjena, pa prema: tome nisu relevantni za utvrdivanje starine jezika. Stoga te oblike ni ne donosimo u naSoj jeziénoj analizi, a tog se principa drzimo i kod daljnjih navodenja primjera. Potvrde za promjenu imenica srednjeg roda priliéno su malo- brojne ako ne ratunamo nerelevantne oblike kao Sto su otrove Ir za nom, sg., Toenié Ir za gen. sg., uho za ak. sg. itd., ali se iz njih ipak moze zakljuéiti da su éuvale promjenu svojih osnova. To poka- zuju primjeri otrogete Ir za gen. sg. i otroéeti lv za dat. sg. t-pro- mjena, pismene lv za gen. sg. i imeneme za instr. sg. n-promjena, te lete Ir i Cede Ir za gen. pl. i pravile (e umj. é) lv za ak. du. glavne (o-)promjene. Potpunu konzervativnost u oblicima pokazuju i zamjenice. Tako je za 1. l. ligne zamjenice u nom. sg. potvrdeno samo staroslavensko azp Irv, i to u svemu 11 puta. U kosim padeZima potvrdeni su oblici za gen. mené Ir, za dat. mné Ir, i mi Irv, za ak. mene i me Ir, a za plural samo akuzativ nas Ir. Za 2. 1, ligne zamjenice od relevantnih oblika potvrdeni su dat. sg. tebe Ir pored enklitiékog ti Irv i u pluralu vi i vasy Ir za aku- zativ te instrumental vami Ir. 5 Takvi primjeri dativa o-deklinacija na -ovi i -evi vrlo su Sesti veé u kanonskim stsl. spomenicima, osobito kad se radi o li¢nim imenima. Usp. W. Vondrak, Altkirchenslavische Grammatik, Berlin 1912, 2 iad. str. 398—400. 215Anaforitka zamjenica za 3. 1. potvrdena je za jedninu u obli- cima ego Irv za gen. i dvaput za ak., emu Irv i mu za dat. 5 puta kao i za ak. i jedanput kao nv Ir uz prijedlog na, te e Ir za sr. r.; u mnozini mozemo navesti oblike ih» Ir i ot nihw Ir za gen., te ime lv za dativ. Za pokaznu zamjenicu s» imamo ove potvrde: u jednini za sr. r. u nom. sie lv i se Ir za ak. i u mnodini za nom. m. r. si Ir. Od posvojnih zamjenica navodimo oblike za gen. sg. tvoego Ir i vaiego Ir te ak. sg. svoego Ir. Relativna zamjenica dolazi samo u obliku éZe Ir, i to dvaput za nom. sg., u dugom obliku eege ir za gen. sg. z. r. i eZe Ir za ak. pl. m. r. Od ostalih oblika zamjenica potvrdenih u na’em fragmentu spo- minjemo nom. sg. po éto Ir, kto Ir i niktoZe Ir, gen. sg. niéesoze 1v i ak. sg. nikogoze lv. Za pridjevsku promjenu potvrdeno je dosta malo primjera, ali se i iz njih vidi da je u naSem spomeniku morao prevladavati kraéi oblik pridjeva. Navest éemo interesantnije primjere: glas» ... do- bar ... zal» Ir za nom. sg., mudra detiéa Ir i Gas» mnogo Iv za ak. sg., hvali triustati i dvoustati, edinoobrazni 1v za ak. pl. i po mno- 2éh...dneh za lok. plurala. Posebno istiéemo kao trag starine oblik instr. sg. mnogome lv za sr. r. Glagolski su oblici gotovo bez iznimke zadréali staroslavensku tvorbu i nastavke, U prezentu su potvrdeni ovi primjeri: za 1. sg. nauéu (3x) Irv, g(lago)lju Ir, premléu Ir, v&dé (8x) Irv pored very Ir i esam» (Tx) Ir; za 2. 1. hoes, klne%i, mniki, imegi, naricaedi, imaii, uzri8i Ir, udi8i (2x), vidi8i Iv, vesi Iv i jedina mlada tvorba ve8i Ir gdje je nastavak -3i umjesto -si preuzet analogijom prema glagolima s osnovom na vokal; za 3. 1. sg. reéetv, dovléet’, navik- netv, mozetv, vest Ir, nagete (2x), g(lago)l(e)tv, vecaet» 1v; za 1. 1. pl. nema potvrda; za 2. 1. este, veste Ir i za 3. 1. pl. strazdute, pri- mute, nésute Ir, osuéjuty lv, sute lv, nenavidets Ir i predstavet lv. Kod aorista opaza se, koliko to mozemo razabrati iz potvrda, tendencija guvanja starih tvorbi. Tako pored pravilnih sigmatskih oblika za 1. 1. sg. rodih se 1r i izumeh se 1v imamo potvrden i jedan jaki (asigmatski) aorist prid» Ir i kraéi sigmatski réh» Lv. Za 3. sg. imamo, uz oblike koji dolaze po pravilu bez nastavka -tv, kao bé, prognéva se Irv, vsmié se, stvori, slifa Ir, otveéa, vedé lv (& unj. e), i oblike ét Ir i vzdast’ lv. 216U 1.1 pl. nalazimo potvrden samo jedan primjer, i to stari oblik sli8ahomp 1v, a po jednu potvrdu imamo i za 2. i 3. 1. pL.: rodiste se Irv i uboéfe se Ir. Oblik jakog aorista oslepu za 3. 1. pl. mogli bismo jo8 pretpostaviti umjesto rije’i osipu Ir, koja u naiem tekstu stoji sasvim pogreno. Naime, na tom mjestu svi slavenski tekstovi imaju prema grékom daerupAd9noay aorisne oblike za 3. pl. od gla~ gola oslupnoti ili oslépéti, Sto ofito govori da je na& pisar u svom predloiku, ukoliko veé i taj nije bio iskvaren, morao takoder imati aorist od glagola oslepnoti, i to u njegovoj najstarijoj formi oslepu. Kako je pisaru vjerojatno taj oblik, koji je i inate vrlo rijedak,* bio stran i nije ga pravo razumio, mogao ga je uzeti kao pogresku pa ga pretvoriti u osipu, tj. u dat. sg. litnog imena Osipv, Sto u najblizem kontekstu: I abie g(lago)ljuée na nv osipu nije ni izgledalo posve bez smisla, pogotovo kad je i par redaka prije govor o Josipu koji prekorava Isusa zbog zla Sto ga Gini djeci koja su mu se za- mjerila. Oblici imperfekta redovito su veé kontrahirani, ali ima potvrda i za nestegnute oblike koji su dosta rijetki tak u liturgijskim spo- menicima hrvatske redakcije, pogotovo ako su mladeg datuma, a kamoli u neliturgijskom i jo8 tako mladom tekstu kao Sto je nag, gdje ih svakako treba pripisati utjecaju starog predloika. To su oblici: b&ahv’ 1v pored prestoéh» Ir za 1. sg., rastéake Ir pored o'tezake, bivae, g(lago)lage Ir i mltade lv za 3 sg. i smeéhu za 3. pl. i su obilno potvrdeni u naSem fragmentu, i to iskljutivo u pridjevskoj funkciji i staroslavenskoj formi. Tako u pte. prez. akt. imamo ove potvrde za nom. sg. m. r. g(lago)le, stoe Ir, zvezae (po- greino umj. zvecae) skade, rugae se, tvoréi i vedi lv. Jedina potvrda za sr. r. upuéuje uz ostale primjere takoder na veliku starinu slavenskog arhetipa iz kojega je potekao i na& pri+ jepis. Radi se, naime, 0 veoma rijetkom za mlade spomenike obliku participa si Ir (otroge si prema grékom maidiov Sv) od glagola byti koji ovdje bez sumnje stoji kao svjedok stoljetne tradicije slaven- skog teksta Tomina evandelja.* © Potvrda za takav oblik ne donosi ni Miklositev Lexicon palaeoslovenico~ -graeco-latinum, Bet 1865, a ne daje ih ni bogati rjetnitki materijal iz hrvat- skoglagoljskih spomenika ekscerpiran u Staroslavenskom institutu. 7 Materijal iz hrvatskoglagoljskih misala i brevijara ne daje ni jednu potvrdu za takav nestegnuti oblik 1. 1. sg. imperfekta, nego samo za stegnute oblike bého. 8 U Kamifim netradiranin hrvatskoglagcljskim ‘ekstovima taj je staro- slavenski oblilk posve istisnuo mladi oblik suéi. 217Za %. x. takoder u nominativu potvrden je samo primjer zva- neéi lv. U pluralu ima potvrda za dativ apsolutni sliSeéim Ze mnogime Iv i za ak. m. r, minujuée, likujuée, ravnostoeée, imuée Iv. Za pte. pret. akt. I potvrdeni su u nom. sg. od kratkih oblika primjeri: priga[d»] 1r i ém» 1v za m. r. i Sad Lv za sr. r. te oblici s nastavkom -v: videvo Ir, wveéave Iv za m. r. i premléav, zreve lv za sr. r. Posebno jo treba istaéi odredeni oblik pte. praet. poslav’i 1v koji je interesantan i s grafijske strane, jer je u grafiji ~i saéu- vao trag ~si koji je inate u spomenicima hrv. redakcije redovito zamijenjen s obiénim i. U kosim padezima za sg. potvrden je akuzativ m. r. poslav$ago, stvor8a Ir i rék8a lv, te dativ apsolutni rekSu otroveti Lv. Za plural imamo u nominativu za m. r. ove potvrde: Sade, uspévse, sliavie lv. Iz sintakse vrijedno je spomenuti, uz gore navedene dative apso- lutne, i jednu potvrdu za eZe s dativom s infinitivom u primjeru eZe Gisti emu Ir. Tu konstrukeiju navodimo jer je ona karakteri- stiéna samo za starije spomenike gdje eZe obitno predstavlja pri- jevod grékoga tana +6 uz infinitiv,’ te prema tome u naSem tekstu stoji kao trag staroslavenskog predloka. Potvrdena je i jedna revenica u upravnom govoru, koja po uzoru grtkih re’enica u upravnom govoru s tt recitativum, podinje s éko kao: i prisa[d»] Zakhéi ka Osipu g(lago)le: ko mudra deti¢a imadi Ir, Sto takoder predstavlja stariju sintaksi¢ku crtu, poznatu samo iz staroslavenskih spomenika. Dosta dokaza za starinu daje i leksik naSeg spomenika koji je u svojoj osnovi staroslavenski. To se moze razabrati veé iz primjera koje smo navodili kod oblika. Ovdje éemo dodati jo3 neke primjere donoseéi ih u obliku u kojem se javljaju u tekstu i dajuéi uz njih, kad je to potrebno, odgovarajuéu gréku rijeé koju navodimo prema de Santosovu izdanju. To su u prvom redu %e¥ée i poznatije staro- slavenske rijeti koje su potvrdene i u kasnijim spomenicima koji su pisani u duhu staroslavenske tradicije, kao Sto su: eterv, eliko, Ijubo ... Ljubo, obaée (Sums), obresti, prestoéh» (nagéorn), hoéu kazati (naidedw), ostri, pone, poneze, posleezde, itd. Ima medutim leksema koji su preteZno ili jedino potvrdeni u staroslavenskim spomenicima. Neki od njih javljaju se dapate samo u odredenom krugu spomenika. ® Usp. W. Vondr4k, Altkirchenslavische Grammatik, Berlin 1912, 2. izd., str. 611. 218Tako npr. prema priliéno brojnim potvrdama u Slovniku jazyka staroslovénského, CSAV, glagol vvsmiéti se, koji je u na’em tekstu potvrden u aoristu vsmié se Ir (éyédace), dolazi samo u spomenicima Koji se ubrajaju u staroslavenske. Samo starijih potvrda, od kojih 5 iz Suprasaljskog zbornika, ima za imperativ gredi Irv u znatenju gré. dedgo u kojemu 2 puta dolazi u nagem odlomku kao i u nekim éir. tekstovima Tomina evan- delja. Od ostalih potvrda u Slovniku (s. v. gresti) nalazimo po jednu Iv. 11,43 iz Zogr., Mar., Asem. i Ostromirova evandelja, te jednu iz Hilferdingova Apostola iz XIV st. Staroslavenski prilog m»nogaiedy, potvrden u na’em odlomku u obliku mnogaSadi 1v (noAddmg), poznat je samo iz spomenika XI—XII st. Karakteristitno je da su, prema potvrdama u Slovniku i kod MikloSiéa, ti spomenici gotovo iskljutivo s bugarskog podruéja (Suprasaljski zbornik, Slep%anski apostol i Pogodinski psaltir) ili su prepisani prema bugarskoj matici (Ostromirovo evandelje, Svjato- slavljev izbornik i dr.). U hrvatskoglagoljskim spomenicima ima svega dvije potvrde, i to obje iz FraStiéeva psaltira (mnoga¥'di) koji je takoder, kako se danas smatra, nastao prema bugarskom predlo8ku. Prvi je primjer iz ps. 105,43, a drugi iz ps. 128,1. Ovaj posljednji identiéan je-s citiranim primjerom iz Pogod. ps. u Slovniku. Ostali psaltiri (Sinajski, Lobkovicov i PariSki) imaju na tom mjestu mono- Zicejo. Paralelna mjesta za ostale potvrde imaju u rukopisima za- padnog (makedonskog i hrvatskog) tipa takoder mnozicejo, Sto sve govori da je leksem mvnogaSedy bio ogranigen uglavnom na bugar- sko podrudje. Odatle takoder izlazi, da je i na& tekst morao poteéi iz stare matice koja je nastala u Bugarskoj. Uzvik olé 1v mnogo je rjede potvrden u staroslavenskim, pa iu kasnijim spomenicima nego obitnije 0. Za hrvatskoglagoljski materijal to je zasad jedina potvrda. Od staroslavenskih: spomenika potvrdena je u Sin. euh., Supr. zborniku i Ostromirovu evandelju. Prema mladim potvrdama u rjetnicima staroslavenskog vidi se da je upotreba tog uzvika ogranivena uglavnom na istoéno slavensko podruéje, a od modernih slavenskih jezika éuva ga samo bugarski u obliku olele, Sto bi donekle moglo govoriti da i postanje tog lek- sema treba vezati za bugarsko jezitno podruéje. Za vrlo rijetku prilosku rijet istinoju Irv koja je u na’em tekstu triput potvrdena u znaéenju gré. @4y9ds umjesto poznatijeg i e8éeg staroslavenskog izraza vv isting, koji na tom mjestu imaju ostali slavenski tekstovi Tomina evandelja osim teksta Speranskoga, 219identiénog u tom primjeru s nadim tekstom, donosi potvrda samo Slovnik (s. v. istina), i to svega dvije iz starozavjetne knjige Rut 3,12, saguvane u glagoljskim brevijarima, i Zivota sv. Benedikta, srp. rukopisa iz XIV st. Glagol zogevetv preveden je izvorno s likovati (likujuée 1v), kako to potvrduje nai i ostali slavenski tekstovi Tomina evandelja, NaS primjer je ujedno jedina potvrda za taj glagol iz hrvatskoglagoljskog rjeéniékog materijala. Od staroslavenskih spomenika najvise potvr- da za likovati u znagenju yogevew ima Supr. zbornik, i dvije Kanon sv. Veéeslava (usp. Slovnik s. v.). Za glagol uvééati koji u naSem odlomku dolazi u pte. uveéave Iv staroslavenski spomenici za znavenje gré. n#i9av' ne daju, ini se, mnogo potvrda. Rjetnik Aitzetmiillera"' donosi samo dvije, i to jednu iz Savine knjige, a drugu iz Suprasaljskog zbornika, dok kod MikloSiéa ima samo mladih potvrda. NaSe mjesto nema gréke para- lele, ali Gini se da za nj treba pretpostaviti, kako to predlaze i de Santos, * upravo znatenje grékog glagola 7éi9av, tj. nagovoriti, sto najbolje i odgovara kontekstu. Glagolom prépirati (prepirati 1v) preveden je gré. infinitiv dnootouaritey, tj. ispitivati. To je zasad jedina potvrda upotrebe glagola prépirati u navedenu znaéenju." U stsl. spomenicima, od kojih samo u Supr. zborniku i SiSatovatkom apostolu, kao i u kasni- jim spomenicima dolazi inate samo u znavenju gré. dvanei9ew od- nosno lat. suadere. Hrvatskoglagoljski materijal daje jednu potvrdu i za znatenje confundere, i to u oficiju sv. Cirila i Metoda iz glagolj- skog brevijara Novljanskog II. Za glagol izuméti se (= siéi s uma, izgubiti razum), potvrden u naSem tekstu u aor. izumeh se Iv, Slovnik donosi svega dvije stsl. potvrde, i to obje iz Supr. zbornika. U hrvatskoglagoljskom materi- jalu potvrden je taj glagol u navedenu znaéenju dva puta w brevi- jaru Vida OmiSljanina iz XIV st. Prva je potvrda (izuméet se) iz Sir. 3,15, a druga (izuméjut se) iz I Kor. 14,23. Osim navedenih leksema za koje nalazimo potvrda u rjetnicima, u nagem tekstu ima i nekih koji jo§ dosad nigdje nisu potvrdeni. 1® U stsl. spomenicima taj je glagol preveden jo8 s naustiti, navaditi, uto- liti, prépirati i dr. koji su e8¢i od glagola uvééati. 11 Usp. Sadnik L—Aitzetmiiller R., Handwérterbuch zu den alt- kirchenslavischen Texten, Heidelberg 1955. 8 A. de Santos Otero, o. c. str. 84, bilj. 7. tera, Stl evandeljima preveden je gre. glagol érooroyaritew u Lk. 11,53 § npkeraarn, 220‘To su redom gréki kalkovi: maloéudni (uxgodavpacrot), malomudri (utxgol tts peovijuaay), triustati (reetépous) i dvoustati (dtotdpous), lv. Za gréku slozenicu peoayagaxtig koja u originalnom tekstu do- lazi u akuzativu (uesazagaxzijea) slavenski prevodilac, medutim, nije uspio stvoriti adekvatnu slavensku rije’, nego ju je preveo opisno, tj. sa érotg posrédé, kako to dokazuju slavenski tekstovi koji svi imaju taj izraz. Nase ér’ku 1v umjesto stsl. érote otito je kajkavizam (usp. slov. érka i kajkavski érknja) koji upuéuje na pisarev govor koji je morao granititi s takavskim i kajkavskim dijalektom. Ako k tomu dodamo da je i njegov izgovor »jata«, kako smo to veé ranije utvrdili, bio ekavski, moze se s dosta vjerojatnosti pretpostavljati da je na& pisar bio negdje iz Istre. Nakon prednjeg izlaganja o jeziku i leksiku naSeg odlomka mozemo zakljuditi da apokrifno slavensko Tomino evandelje spada medu rane stsl. spomenike koji su nastali u Bugarskoj za Sto u naSem sluéaju najvige govori leksik koji je, kako smo vidjeli, pre- teZno potvrden u spomenicima s bugarskog jeziénog podrudja. Preostaje nam jo8 da rijeSimo pitanje odnosa naieg glagoljskog odlomka prema poznatim tekstovima ostalih esl. redakcija Tomina evandelja, koje Gemo ovdje nabrojiti. To su: 1) tekst ruske redakcije Sto ga je prema éir. rukopisu XVI st. br. 1253 iz zbirke Undoljskoga u bivSem Rumjancovljevu muzeju u Moskvi (danas Gosudarstvena biblioteka SSSR) izdao M. N. Sp e- ranski (kratica: S) Cuapancxia anoxpycpuecxia esanrenia, Tpyzer Bocemaro apxeonormueckaro cobs Bb Mocks 1890, t. III, Moskva 1895, str. 140—143. 2) tri teksta srpske redakcije: a) iz Sre¢koviéeva rukopisa XIV st. Sto ga je izdao S. Novakovié (kratica: N) u Starinama JAZU 8, 1876, str. 48—55; b) iz rukopisa br. 309 Sofijske Narodne bibliote- ke iz XVI st. Sto ga je izdao najprije A. S. Arhangelski, K» ucropin ioxkHocaaBAHCKOK m ApeBHepyccKou anoxpucuyecKok wuTe- parypst, Usbcrua OPAC 4, Spb. 1899, str. 2—10, a zatim P. A. Lavrov (kratica: L), Anoxpucpieckie rexcrs1, Céopuuxs OPAC, t. 67, Spb. 1901, str. 111—118; c) iz rukopisa br. 162 Hludovljeve zbirke (kratica: H) iz XIV st. Sto ga je objavio A. N. Popov, Onncanme pykonmceit KaTanors KHMTS YepKosHOit neyaTu 6u- 6muorexn A. MU. Xnynona, Moskva 1872, str. 320—325. 3) tekst bugarske redakcije koji je prema Gir. rukopisu iz XIV st. objavio A. I. Jacimirski (kratica: J), Ms» cnapauckuxn py- 221konmeelt. Texerst' xt gambrxx, Yuensin sanuexa Vsmeparoper. Mocxos. Yuusepeutera, 24, Moskva 1898, str. .93—143- Isti: tekst preStampao je J. Ivanov, Boromuncku xuurm u nerenyu, Sofija 1925, str. 230—238. Mi se ovdje sluzimo ovim posljednjim izdanjem, jer nam prvo nije bilo pristupatno. 4) nekoliko mladih juznoruskih tekstova iz XVIII st. Sto ih je objavio I. Franko, Anoxpicu i serenau 3 yxpaincexux pyxonncis t. II, Livov 1899, str. 159—172, no njih neéemo, osim mozda sasvim iznimno uzimati u obzir. Buduéi da je o bitnim karakteristikama pojedinih éirilskih tekstova Tomina evandelja i njihovim medusobnim odnosima dosta opsirno i dokumentirano govorio veé de Sants Otero, mozemo odmah prijeéi na rjeSavanje pitanja odnosa nageg glagoljskog od- lomka prema éirilskim tekstovima. Odgovor na to pitanje daje nam detaljno usporedenje naSeg odlomka s pojedinim slavenskim teksto- vimna Gije ée rezultate najbolje pokazati krititki aparat uz nai tekst. Na temelju tog usporedivanja mozemo veé ovdje reéi da na¥ odlo- mak ne predstavlja neku novu tekstovnu redakciju odnosno prije- vod Tomina evandelja, nego pripada istoj Siroj porodici tekstova &ije izdanke predstavljaju i ostali slavenski tekstovi. Srodnost na’eg i Girilskih tekstova pokazuje njihovo medusobno slaganje koje, iako nije uvijek doslovno i sa svim tekstovima jednako, ipak je toliko da ne moze biti sumnje u njihovo zajednitko porijeklo. Eventualna odstupanja i razlike, koje su veée ili manje, ovisno 0 tom koliko se koji tekst udaljio od svog originala i koliko je transformacija dozivio tokom prepisivanja, dadu se redovito protumatiti i opravdati pisa- revom jeziénom i literarnom kulturom, njegovim svjesnim i ne- svjesnim zahvatima u sam tekst, njegovu odnosu prema predlosku i konaéno 0 kvaliteti prijevoda odnosno predlo’ka s kojeg je prepi- sivao. Njihov najve¢i broj svodi se na morfolo’ke, leksitke i seman- tike razlike, da ortografske ni ne brojimo, te na razlike u poretku Tije’i i poneka dodavanja ili ispu8tanja u tekstu, dakle na razlike koje u njegovu nutarnju strukturu nigdje bitno ne zadiru. Posebnu kategoriju, za kritiku teksta vrlo vaznih razlika dine one koje su proizasle iz nejasnoéa i manjkavosti predloSka do kojih je moglo dofi iz vise razloga. Neke su, vjerojatno, nastale veé kod samog prevodenja, a druge je uvjetovalo krivo shvaéeno ili proti- tano mjesto u predloSku s kojega je pisar prepisivao bez pomoti originala, Sto je upravo lanéano izazivalo daljnje nejasnoce i po- ™ Usp. de Santos Otero, o, ¢. str, 21-33. 222greSke u nizu prijepisa koje su potekle iz takvog, dijelom veé iskva- renog teksta. Navest Gemo jedan primjer iz gl. VI, 2 iz svih tekstova usporedo koji ée jasno ilustrirati kako su sve pojedini pisari mije- njali osnovni tekst koji nisu pravilno shvatili, ¢emu je mogla prido- nijeti i odsutnost interpunkcije u starim rukopisima koja je testo dovodila do zabune i krivo shvaéenog smisla. G a N mudra detiéa imasi. NAAM WTPOYA ALKAPS, PAA — KO AEPR OYMONK HaRALI Gredi, predai mi ida HW OpRAGRAK AH CAA MARMRHET ETH THOH H MOYApL, ODM: navikneth knigi, az Ze KINA M ~RNCENS MAoyYA ORE ANH npkAAH MH ere Ad HOY nauéu i knigam i yarkrn x8 wxce eraptua soy “KONA H EREUMOY Ha vsemu nastavleniju AReTH(TH t4Ke) H MPACK)AM — ETARABHINND KAMILAHOMEY, KO eZe Uisti emu vse 4 WHA, AWEWTH eR KpOTSETIN. AA pAsoVATKIETA EA CTAPRIUEKE starce @ko pradedi i WEKCA CREPLETHIKM €F9, GO- — HRETAN, KO NpAAKAN HOT o(t)ee, Ijubiti s ATH CAH CpAATKTH CA HOAK= WH, H AWGNTH W8re HABANA ch krotostiju i vse ‘reas, wane Aa mwrkg mG KpoToeTHNe taKaMe MH Race che svrstniki ego, botti Ze eoug v(a)an ensavcens evHNEA 18r9, M GOUETH ct se i sramovati eae HW cpamaus(‘rn) poawTean rodit(e)Is da i onp ot Yh MKS AA HTOH mASAIG- svoihb %eds budetn EMGIA KOVACTA WTR poAnTeA valjubljen. 1r conye. Ss L H MAUI OTPOUE MAADS, FPAAAN BARA HAWN ARTHNJA np EMNERANS pasOrAe WTpOWE TpeAaH MM cre Ad TH HARWR- KAN NPKAGKAR MH We Ad HAMM, Ad MPRA MH ere AA eT RHNTAACK HL BCOWK HACTAA —MAOYIG TO KILIAN HMEADOA FA MAO RNHTAMA H RELAOY Agus Oke pasoyakrn mM CTH Ad nocaSuae crapiyk MW MACraRAMINIE Oe mecaoymaTH vvHTn aca erap’qearn Wi cpt ApSHRNI AA AEH H AKAM Mog ETap"ME H mowtETH Rede MNTHEA HX) KO npayks MAA MomUISe M poanTerk AA Kore M poANTEAW® KoWTH ct H ui u awcoste tea eesperun- — MONNTAE TKO AL H wk (B4eA —NOWUTTATH M panaurTH eX mf tas ctor ronvea awcurn weg nourkith GOYACT M wwe te KO (D CEOHY WEAR noe poa(i)resm exes. Aa worry SAREAI. “TaN GORATH: ‘acenae Goyer Keka. Od navedenih primjera najblizi je izvorniku, prema onomu Sto je utvrdio de Santos, tekst Jacimirskoga koji od svih.slavenskih tekstova najvjernije odrazava prvotni slavenski prijevod.* S njim se pak od svih slavenskih tekstova, ne samo na ovom mjestu nego i kroz titav tekst, najbolje slaze na8 glagoljski odlomak koji prema tome uz tekst J zauzima posebno mjesto u historiji slavenskog To- mina evandelja. To je mjesto glagoljskog odlomka tim vainije Sto je on za kraj VI gl. i titavu Via gl., koje manjkaju kod J kao i 15 Usp. de Santos, 0. c. str, 30-31 i za na8 primjer bilj. br. 7—14 na str. 67—69. : 223daljnjih nekoliko glava do XIII gl. jedini predstavnik najboljeg teksta te omoguéava taéniju i sigurniju rekonstrukciju pojedinih problematiénih mjesta na koja je ukazao de Santos u svojim bi- IjeSkama. U vezi s pitanjem odnosa naSeg glagoljskog odlomka. prema Gir. tekstovima Tomina evandelja treba ovdje jo’ napomenuti da na¥ odlomak, iako se redovito éak i doslovno slaze s tekstom J, ipak mijestimiéno odstupa od njega te se bolje i tatnije sla%e sad s jednim, sad s drugim slavenskim tekstom. Tako npr. veé iz navede- nog primjera vidimo da glagoljski odlomak koji se kroz titav pri- mjer gotovo posve poklapa s tekstom J, osim Sto odmah na potetku umjesto rijeti_wrpevm (JSH) ima s tekstom N i L njegovu leksitku varijantu detiéa, u posljednjoj retenici odstupa u jednom sitnom detalju od J, a slaze se s N, S i L. Naime, dok jedino J ima rijeé © unty,G na tom mjestu ima zajedno s tekstom S i L rijet i one, koju je N zamijenio s w Tew koje ne mijenja smisao, dok H ima kre. Pitanje je sada koje je od tih dvaju ditanja izvornije. Na Zalost, gréki nema paralela za to mjesto, tako da ne moZemo vidjeti kako je to mjesto prvotno glasilo, ali ima prilitno razloga da se prihvati upravo nage éitanje. U prvom redu ono je potvrdeno u vise ruko- pisa, dok je titanje J usamljeno, a zatim njime se jate naglaSava motiv zbog kojega dijete treba Ijubiti i Stovati roditelje, tj. da bi i njega jednom ljubila njegova djeca, a ne da bi ga Ijubila tuda i njegova djeca. Evo sada joX jednog primjera iz gl. VI, 4 u kojemu su odstu- panja od J i slaganja s drugim tekstovima ovitija. G J N Istinoju ti gdago)lju A METHUK FAA TH OPS, REE “TH MeTHMeY raaroaie. uéit(e)lju, egda ti rodi ATAA POANCTE CA 43k Bam, MH FErAa me TM paKAaUNE cE. Ask se prestoéh i prezde npkAt pomMerea nauere ——npkcrouys, Hn nptoxae pak roenié ti azp védé. Ir 43k SHAK EL NETH AtHHia 43h BHAI eTApKUE s L H Ho WeTHMA Tuk rae TA neTUNS TH Fae ofwNTUNe ——~HeTHNeY opMHTUAR Fixe. rAd MTA mp p(w)m(X)ETEA arAd TH pARAAUE Ce TOY 49h TM OAM ce id npkACTOUXE reer. apkacrory.m apkiene peiKANMlA opty cma nonpkan(!) score Twowre aan wka(h)y 7%, niga «43 wg nervy. U ovom se primjeru, kako vidimo, na glagoljski odlomak bolje slaze s tekstovima N, L i H, od kojih najvise s L (u S je izostavljen krititni dio revenice i zadnje dvije rijeti), nego s tekstom J u koje- 224mu je izmijenjen smisao prvotnog teksta koji je ovdje najbolje predstavljen tekstovima G i L.** Moglo bi se joS navesti primjera koji pokazuju kako se na’ odlomak esto éak u istoj revenici dijelom poklapa s J, a dijelom s drugim tekstovima (najée8ée s L i S), 8to samo dokazuje da su svi ti tekstovi imali zajedniéki slavenski arhetip, no to ée najbolje po- kazati varijante uz glagoljski tekst koji ovdje izdajemo. Na& tekst izdajemo prema principima transliteracije, tj. slovo za slovo. Glagoljsko A prenosimos é@ié, {JJ saju, # 36 ili & Skraéene rijeti razreSavamo u okruglim zagradama. Gdje je to po- trebno zbog iskvarenosti i oSteéenosti teksta i gdje, naravno, ima za to tekstovno-krititkog opravdanja, tekst rekonstruiramo na te- melju ostalih rukopisa i grékog originala, i to u dvouglatim zagra- dama kad rekostruiramo netitljivo i o8te¢eno mjesto, a u jedno- uglim kad ispravljamo pogreSno titanje. Tekst smo prema izdanji- ma Tomina evandelja podijelili na poglavlja. Zbog lakieg ditanja i razumijevanja teksta donosimo ga s modernom interpunkcijom. Viastita imena pisemo velikim slovom. Ispod teksta donosimo sve vainije varijante iz éirilskih tekstova. Sasvim ortografske razlike ne uzimamo u obzir. Usp. de Santosove krititke bilje’ke br. 33—35 na str. 75 u kojima autor analizira pojedine varijante sa ciljem da utvrdi izvorni tekst, Sto mu je, sma- tramo, i posve uspjelo osim na jednom mjestu gdje je zaveden krivo protita~ nom rijeéju izveo i krivi zakljuéak. Radi se naime o skracenici «kay od glagola rkykrn u L koju je de Santos protitao »béahe te takvo Gitanje uzeo kao izvorno, Sto je otito pogresno. Osim toga i ostali tekstovi imaju na tom mjestu ili oblike od gl. védéti (G,H,L) ili njegovu leksitku varijantu znati (J,N), koju je de Santos uzeo zajedno s varijantom gl. védéti kao sekundarnu. 15 Slovo 225Tekst Akademijina fragmenta flr IV,2....... [ma8i d&ti is]useni [tvor]ite.! V, 1. — Prizva[ve Osip otroge Isusa i uéade e] g(lago)le:* »Potto tako kine&i* i strazduts si i nenavi[dets na]sp?«® I r(e)ée I(su)sb:* »(Azp védé)7 éko g(lago)li® moi si nésute’ eZe g(lago)- lahy."° Obave premléu tebe radi, oni Ze" primut’ trudi ihp.«'5 I abie g(lago)ljuée na nb" os(1)pu."" 2. — I ti vide(v)Se* uboése se zélo" i ne smeéhu gnévati ego éko veli glasb otroéete iZe g(lago)lae, ljubo dobar ljubo zalb,* vse tudie bivase.* I abie Ze videvs® Osips éko se stvori,* prognéva se* i ét’ i za uho® i o'tezaSe mu e z(e)lo.7 3. — Otrote Ze I(su)sb rastéase"* i negodova i r(e)ée emu: »Dovléet’ ti iskati mene” i (ne) obresti me,” razboinive, éko istinoju*! ne ve&i, tvoi li esamp. ASée lit Ze ni, to™ (ne) oskrblai mene; tvoi bo esamp i k tebe prids.<®* IV, 2! naums 60 abrH ucKoycHet TBopuT JH, Hin 7. oycoymenbt erzopx S, om. NL. De Santos (0. c. bilj, 18, str. 57) smatra da kao izvornu treba varijantu isudeni na koju upuéuje’ oycoyuyensi kod S, a njo) u prilog ide 1 ostatak te rijeti satuvan u G. V, 1} Tpuspap’ xe Iweuc wrpoxa (om. L) # (om. L) oysame e (ero L) NL, Terga (« SH) mpwssa Mocut orpowe (orpoxa S) caow (om. SH) Icoyca m cue (pexe S, wramuo H) oyyame u (rae H) NSH. — * yeqo add. H. — 3 J : roymmme ‘(uoxia S, wioxqH L) wha add. NSL. Ovaj dodatak koji ne- maju gréki tekstovi kao ni slav. G i J de Santos s pravom smatra kasnijim slav. dodatkom (usp. 0. c. bilj. 4, str. 58). — 4 J (gré. obzot) : cue NS, sme L. —° (JH) vsproverp usr (Hac S) usp rpaga cero (om. J), add. JNSL. Ovu retenicu H ima iza ppmmoy7, wa Hac sogMe seu koja kod H dolazi umjesto straédute ... [na}se kako imaju svi slav. tekstovi. — * orsyoy caowmoy (ce L) add. NSL, wrpowe Ic H. — 7 ase wbaa (wba N, wbaut aye S, sua L) INSL, eré. €yé of8a , om. H. — * JNSL : raac H. — * JNSL : whc(ts) wxo rach xb H. — asp raa J, asp rax S, mot rnaromeum N, ede g(lagojlah» om. LH. — J : agp add. S, asp aa add. N, nu na L, na H. — ® JSL : -Kuoy Nj H ima krivo pl. oyamuoyr». — " JH : orpye add. NSL. — “ JH : ga add. NL, xnxoze npormpoy add. S. — poya ux (cpon L) JLH, tpoyau N, TpayOM cho S. — * gl. na nv JN : om. SH, raegaiome L. — 7 G ima pogreSno osipu; ostali tekstovi: secu wersnomm J, ocwrbrbxoy N, ocabreme L, ocrbnoma 1 orzoxuema S, om. H. — ™ grt, of Wovrec, u He Buaburm J, w He BuxbBpue N, a Taxo suqbp'me univ. S, om. LH. — ™ JSLH : oyzkach 60 Bemmxnt Ha me N. — * ppcbxb rim wrpoyare (orpovaTn S) eme peuame (peve S) JS, secaxo ybn0 wro exe peve N, Bich raac eme peye H, wxe raame L. — * (ame N) anG0_sz0 s160 go6po JN, m060 Ha 3m0 S, 310 nan yo6po L, ua sob vax R0Opb H. — * vse t.'b, om. J, 70 uctuHa 6uipame N, p’ To wac u s6myaiue ce S, s6upame ce L, a0upaer ce emoy H. — I a, Ze vid. GSL : Torga abwe pug. N, « Bab J, om. H. — * éko se stv, om. H. — * pasrbpa ca sho (ua Ica add. H) JH, wa up add. SL. —* JNSL; H ima pogreino saacw. —"" abuame J, Wrame sbx0 % © urpaioumx xbrex ria S, nporerHoy u sbx0 m GBXOy MEM TOY cb HMM wrpaome N, notesame (3610 nereno add. H) LH. — * wx xe wragame ce. @rpoua we Ie J, orpoue xe Icoycs N, Ie SH. — * JSL : qocroums mm 7a uurreum mene N; H ima iskvareno: qoKme crpcrm cam mene. — * ui, siploxev, He w6pbrat JH, oOpbsart, ommue N, o6pbram ce S, om. L. — “Si eb nctuam J, nermnoy me N, ucruns am L, wetman H. — ™ NH : abie J, om. LS. — * rsom am «cmp ase. To 1 Ter N, To (add, T™ L) H, om. JS. —* JNL : rabpam mene H, om. S. — * tuoi... pride, INLH, om. S. 226‘VI, 1. — Utitel Ze eters' bé imenems Zakhéi stoe tu i s'liéa I(su)sa (glagoljuéa) se* ka ocu svoemu i gudi se zélo éko otrote si? takova g(lago)lase.! 2. — Ne po mnozéh %e dnehs priga[ds] Zakhéi ka Osipu g(lago)le: »2ko mudra detiéa imagi. Gredi, predai mi i da naviknets knigi, az Ze nauéu i knigam i vsemu nastavleniju eZe tisti emu vse starce éko pradedi i o(ts)ce, Ijubiti s krotostiju i vse svrstniki ego, boéti Ze se i sramovati se rodit(e)l», da i ons of svoihs éeds budets vzljublens.<* 3. — Osip Ze (prognéva) se’ na otroge® i r(e)ée ka utitelju?” »Kto mozetn! nautiti ego?«" Cto Ze malomu krstu ego mnisi biti, (brate)?«! 4, — I ék(o)Ze slia otrote o(ts)ca svoego (rekSa)," vsmié se velmi i rete k Zak’héovi: »(Vs istinu)," uéitelju, vsa cliko ti revets o(t)eb moi istina e(stn). Semu Ze" azb G(ospod)» esamp, vi Ze tui este. Eko mné edinomu vlast e(sts) dana," éko azb prede vék» esam' i ni (!) nine esams." I va vase" ‘VI,1 * gré, tic NS_: wbxem J, om. LH. — * G ima pogreino i g(la~ gojla se; drugi tekstovi ra J, (cine H) rmaromowra NSLH. — * Izvorni pte. prez. si koji se uz rijeé otroge (gré. nadiov Sy) satuvao samo u G, u drugim Je tekstovima izmijenjen u_pokaznu zamjenicu se (SLH) ili je sasvim izo- stavijen (JN). — * raxo raya J, taxopaw (raxosei S, takosa L) caoseca Taarosiame (roBopame L) orbuoy cBoemoy (om. orb. cs. SL) NSL. — * Buduéi da najstariji rukopisi imaju mo muosbxb yEHexp N odnosno samo m0 MHos® J, dok se u mladima tita na tom mjestu He mo m08%x 2%e qHexD S ili cKopo L, de Santos se kolebao (usp. bilj 5, str. 66) koju od tih varijanata treba uzeti kao izvornu. Sada, medutim, mozemo to pitanje pouzdano rijesiti u prilog varijante teksta S, jer istu varijantu ima i na§ G koji, kako smo veé vidjeli uz J najbolje tuva prvotni tekst, a i po smislu ta ‘varijanta bolje odgovara grt. wer’ datyas quéeus u red. A. — # Citav odlomak u upravnom govoru od éko mudra deti¢a do kraja u ¢irilskim tekstovima prilitno varira. V. 0 tom uvod str. 222—224 i de Santos bilj. 7—14, str. 67—69. — * G ima pogres- no pravi se : nporbsa ca (sbno add. J) JN, mporsbzas’ ce L, om. SH. —* J: om. NSLH. — ° S izostavlja cijelu ovu reéenicu. — ® JNLH : 4ro momere S. — ™ nautiti ego om. H, ego om. S. — * Ova reéenica zadala je pisarima priliéno muke pa su je svakojako izmijenili i iskvarili: “uncke mazoms Tx ero mmm 6o TH Ko Gpat tm @ J, KTo Moy manoMoy Xpuctoy m1 maMuM G6pITH ro, Spare Mom N, 4TO MA MaJIOMM KPCTM ero MeHUIM 6paTb Mon saxxba S. Kod H je taj odlomak posve iskvaren i bez ikakve veze s drugim tekstovima (mmaqa coymja xuTpa. cwrbpen’ 60 c(Tb) MK KDPOTbKb, nave Bcaxuux cm) dok je u S izostao. S izostavija i dalinje Setiri revenice. De Santos je pokuSao u bilj 19, str. 70—72 utvrditi kako je mjesto izvorno glasilo. Njegovoj bi rekonstrukciji najbolje odgovarao na’ G koji se slaze is gré. tekstom Delattea: i wixpdv otavpdv voulons aicdy elvat. Akuzativ brata u G treba uzeti, cini se, kao pogreSku koja sasvim mijenja pravi smisao regenice i Gini je nejasnom, tj. umjesto »Zar misli3, brate, da je on mali krize, kako bi ona imala glasiti u prijevodu, imali bismo »Zar misli8 da je on brat malomu krizu?« — ™ stvor’a G : raxo pexma J, pexbuia 10 N, rm0nm 1 pexe Tak» S, cue raa H.— ™ G ima pogresno i snu i : no ucrunoy SF (gré. 4495) om, JNH, — J: pacemoy xe (add. romoy S) NS, necbus H. — zac(zs) ca J, on Gora add. 'N; S mijenja Gitavu ret. 1 emmars 6o axe ecMb (ovdje je na kraju lista vjerojatno neSto ispalo) qacrs mu ca W 6ra. —1N': upbage Obx J, ecub npexe phen S, npepbu pach «cub H. — 3° J: om BbKa a3b ‘6cmb N, mHbIM ecmb a3b S, om. H. — * JS : Bb Baca N (epca je mozda pogreska izdavata umj. Bb Bach), npbBbM Bach H. — » i s » 227rodih se azp i s vami esamp.!* I ne veste mene,*! kto esams."* Az Ze vémp,"* kto este vi," i kogda®* rodiste se i koliko lets e(sty) Zivota vasego.** Istinoju ti g(lago)lju, udi'(e)lju, egda ti rodi se,*" prestoéhs** i preZde roenié ti azp védé(ahs te).** I a8ée hoéeSi svrens biti uvit(e)ln,” posluSai*! mene i aze nauéu te premudrosti eeze niktoZe ne vests razvé mené i poslavago” me k vams* da nauéu vi. Azp bo vam™ utit(e)le esamp, ti li se mné utit(e)Is** naricae’i. Poneze azp védd koliko léts esi® i koliko lets Zivota tvoego™ istin[o]ju [vjedé.® I egda uzri8i krizp moi ize rete ti o(ts)cb moi [tJalgd]a veru ime&i® [éko] vsa eliko ti reve is[tina estb.*° I se, azb G(ospod)p f. lv esamp, vi Ze tui este.« 5. — Suéi Ze} tu Iju[déi s]lise[ée divlé}hu se g(lago)ljuée: »O1é divno i preslav’no éudo! Pone -d. (=5) lets néstn! otrove i tako revi veéaets.” Tac[éh] nikolize ne sliSahoms ni o' arhier&é, ni o' zakon’nika, ni kniinika, nikogoze tako rékSa ékoZe otrove sie g(lago)|(e)tp.«!® Otveéa paki I(su)ss i rete: »I vi vsi éudite se, paée Ze" i ne ‘vami esamv, om. H.— * ue suaere J, om. NS, om. mene H. —* J : Wxoyzoy ecmb H, om. S. — * pac 3Ham J, BbMb oTKoyZoy BEI «cre m N (gré. ayo olda buas néodev éoré, Delatte) sbaLm Ber S, Bbye Bach H. Ovdje L opet nastavija s tekstom: Ic pese sro mm rere Bbge Bac, — “ vi om. JNSL Wxoynoy ecre H, — * JSLH : kako N. — ™ i kolika....vaSego om. L. —™ H : pogucre ca J, mst paxgame ce NL, om. S. — * npbycrowxs NLH (apby Grate nonpby ! pcero apa add. H), asb sam J, om. S. — * G véde : pamiero a3b 3HaMm Bb HCTHHA J, a3b 3HalO crapBye N Tsoero a3b Bba(b)x Te L, aap BEAM HC- unoy H, om. S. Usp. uvod str. 224—225. — JN (grt. d:ddéoxados) : oyanTemIO LSH. — * JSL : nonocnoyman N, spnpaman cu H. — ® JNLH : pogregno Tet nocauas’ S. —* JNLH : om. S. — * re6 JNSL, sb uetunoy H. — * JSH : po- greSno oyyenuKe NL. — * NS : umaum JH, umanp ecu L. — " L : were add. N, KomMKO BpbMa x. TB. J, TEI MIM BPbMA THOe S, om. H. — * nero suam J, Bb MCTMHOy 3Haio N, Bo ucTuHs Bbabm S, om. LH. — ™ J : sbptewn L, pasoymbeum H, t. veru imefi om. NS. — “ éko.,.reée om. NS. — “4 ce (pecemoy NLH, xo po ucrunnoy comm pcemoy S) asp Garb | (Tocnoxe omsup N, Ts LS, 6» H) ecmp, Bat Ke TOyRAM KeTe wKO TORIe M HES eos J (#Ko Torga mu 70 BbKa TEmAe CME a3b N, wKO TOrALI asb TOKE M HEB ecmp S, om. LH) JNLH. — @ JNSL : om. H. — ® H WM BbyDNMBLC (sb30ynuebure N, Bessnmme L, pocnuma S) sen’'mm mu (om. S) u peKouim (peme L, om. S)'JNSL. — “ JS : 0 Hopoe (i mpbenan'noe add. L) NL, @ upbyupuoe H. — “ JNSL (gre. xévse) : mpex H. — “ ne umat JHL, «cms N, om. S. — Grtkom tekstu Delattea (usp. de Santos o. c. bilj. 54, str. 79) : wat radca pdtyyerat najblize je raxonaa sbuyaer (rmer H) LH; drugi tekstovi sliéno nagem G imaju: 1 ce taxwe pbum raaromers N, raxopuia p. BbuL. S, a najvise se udaljio J rakosbim p. cmbuuaxom @ Hero, — “ Ovaj je odlomak uz G najbolje tradiran u L: Hu cammaxom pexpma. uu ap’xiepea HM oy4u- Tens SaKoH8 Hu KHMra Hu dbapicea HM MHOTO HUKONNKe KOIKE wTpove ce (usp. gré. sowitous yap Abyous obdénore xobamuev eipyxdcoc civic adc 7 radioy toBro de Santos 0. c. bilj. 55, str. 79). J ima iskvareno : He ex. p. Ha xiepemm KuoxHuaTu, a dalje se tekst prekida. Ostali tekstovi imaju takoder iskvaren smisao prvotnog teksta: He 3Ha10 peKbule apbxwpelo, 3aKOHOAaBBNa M OYNTENY Mi KBEOKBHMKA HM OY (apycen He Gb TaKOBA | WKOIKe oTPoYe ce scrb N, He cul. HM Oy SaKOHOOyuNTe@ HM KH. chap. “Ko orpoyaTu cero S, He CH. HUKOmmKe SaKOHOOY. u cbapne. uKoMe omp. ce Fawr H. — # § ; om. 228veruete poneze réhs vamp"! istinoju vedé" kogda vi rodiste se i® o(tn)ci va8i. I predivo g(lago)lju™ vamp: azb i poslav’i me k vamp, egda bo i mire vast sazdans bi, azp béahp.«®* Sligav8e e Ijuddi,.” uboéie se," nigesoze uspévSe" o'vetati. I Sad (Ze) o'rove ot nihn,"* igra’e skate i rugae se" ims, g(lago)lase: »Po- neZe vedé" éko malogudni este i malomudri," ékoze sl(a)va vmene%e se“ na utedenie" o'roveti. Via, 1. — Reée Ze utit(e)ls o(ts)cu ego Osipu: »Gredi,! privedi mi ego v kazatelstvo ego’ i azp nautu ego knigams.« Osip Ze émp i za ruku, vedé i tamo.’ Dadiskal (!) Ze uveéavp I(su)sa, vzdast’ i va utitelstvo i napisa emu alfa vifa I natet’ o'veéa- vati i g(lago)la emu to pisanie mnogaiadi.' Otrote Ze mlake i ne poslu8a8e ego’ %asb mnogs.? Posleezde progéva se udit(e)l» i udari i po glav8.® R(e)%e otroge: »Nedostoino tvoréi,” az’ te NLH. — ® np nave ne pasoywbiere N, Ho nave me S, Hb o6aye L, om. H. — "Ho soe (uxo a3b H) pbx name S, om. NL. — ® S : Bp vermnoy Bbqe N, ner’ ebm L, uctusoy H. (H dalje izostavija sve do rijeti i poslav'i me u drugoj re’enici). — © NL : pogreino ects ponuauca (om. vi i i) S. — * mpe- cmap'Hoe rio S (7d napd3oéov Xtyo, usp. de Santos 0. ¢. bilj. 61, str. 80), npbenapbHo raaromaxoy (-mie L) NL. — ™ U ert. tekstu kod Delattea (de Santos 0. c. bilj. 62, str. 80—81) ova retenica glasi: bre 38 4 xéouoc dxrlody byé cluc xal 6 néudac we mee bude. Njoj najbolje odgovara G samo treba izmi- jeniti poredak rijeti, a umjesto clul treba u_grékom pretpostaviti impf. jy. Prema tome ta bi revenica izvorno imala glasiti: az» béah» i poslav'i_me k vame, egda bo i mir» vas» sazdan bis(i). Takvu rekonstrukeiju podréava donekle i H koji je, iako prilitno izmijenjen [1 mocnapy me ncrutH we(r). erga MUP BECb He Ge 37¢. Hb ab MpbaM Bcero upa GbxB] satuvao osnovni smisao re¥enice kojom je Isus htio istaéi da je on bio prije stvorenja svijeta. U ostalim tekstovima: Bs ucrunoy (rerun L) a3b sHato (asy pba S, Bex’ ass L) nocmappmaro («xo nocaassm S, um. L) me Kb Ba (om, SL) werga Bb | [Bbc(s) L] Mupp chazaHb Gpicts NSL. Na osnovu naprijed retenog smatramo da se varijantu Bs metmoy sai N odnosno sexs L (san S) mofe uzeti, protivno mi8ljenju de Santosa kao sekundarnu. Do nje je moglo doéi kod prepisivanja tako da je prepisivat povrino protitao «ts kao skra- éenicu od rkvtays, Sto u Gir. nije tako teSko kraj slitnosti « iB. — ™ KaKo (wxo Tako S) Gecbgoywrp add. N, xo raxopa rmerb add. L, raxosu rast H. —* SLH : om. N. — ® u. ne Bpspmoroy N, nuutox(e) emoy He MoroyT S, He Moroymye “ro L, Hmkrome BEawoxe H. —'® G Sad’e : npummms xe NS, npux’ L, ombyeummx (wrpouers) H. — ® om, NSLH. — cxasaure urpaw M poyrass ce N, urpaiie ckavame pérameca S, ckaaxame urpae m pérame ce L, urpaaxoy pan(o)paaxoy ce m focampame rm. H. — © H : uxp ebxbme N, sioxnoy L, om. S.— © L : manomoxeirbxp 1 Malo pasoympHixp N, mao ‘oqo HM Moynpo ecrs S, wonHM Mcre “ maromouHK were H. — “ Hi Bb ab p, (@eMbun ce L, usxame ca S) NSL. ‘Via, 1 4 om. NLH, » add. S. —? ga ce oyams Bb oysmmanra N, Bb oysrerncrso orpowe ce L, Ha Hakasaxve H, om. S. — *m mpypeye Bb oysumanre N, 1 naxe ero finackam8, Aiqackasib B, ero Bm» oyanTembcTEO L, B. ero B’ JOM TaMo M AMAaCKam uAbKe | oyBbUIABE HaoyuNT S, 4 B. ero Kb oysuremo, oynemanas Ica H. — ‘ om. L. — ® cxasan wmoy muoxmnero N, eM npopbuanart Ta To TmMcauHoMoy MHomKUNeI S, Tula eMy aHOMVeI nucanie L, oywrens mpbaM rua PUM, a3b. MHOTOymmM peye pum H. — “NL : ne mpontina emoy H, om. S. —7 LS : yacb rorbmp N, Bb egumb vac H. —* SLH : saoyum ero N. — * x. rsopmmm N, weqocrounaa re0pa to S, 229hoéu kazati.!° pate li ot tebé kazans biti hoéu?t Rko véms knigi i(mp)%e"* me ti udi8i" I mnogo te osuéjute,"* i ti mné sut éko médp zvaneti ili éko kumbal zve(c)ae,"* éko ne pred- stavet ni glasa, (ni) sl(a)vi premudrosti,"® ni d(u)8i sils i? ra- zuma.« 2. — Premltav Ze otrove, reve o seb’ vsu gramatiku’® 0” alfi do ofomégi"* s mnogoms istezaniem». I ésno" zrevs na di(da)skala r(e)ée emu: »Ti alfi ne vedi po estastvu, vite kako ni udi8i, licemer(e).* ASée vesi ... naudi alfé i togda ti veru- ju ...... i 0 vite. Tako navets prepirati dadiskala (!)* 0 estastvé prvago pismene.* 3. — Sli8ecim’ Ze se mnogims,”* g(lago)la k Zakheovi:* »Sli8i, udit(e)lju, i razumei prvoe stuhii &inz® i vnimai*® kako ima pravile d’vi i &’ku® posrédé eze vidi8i ostri, minujuée,"” vzdvizeni,* likujuée,* hvali triustati i dvoustati,* edinoobrazni,"* edinako-zdruzeni, razdeleni, ravno- stoeée,® pravila imuée alfi.«® He go6pb cursopu L, Hepocroma carsopx H. — ™ N : nakasara S, Gone cxagam L, oysumm H. — a uam (aye am H) x. or. 7. HaKasanb 6, NH, HIM Th MA Taye HaKaKeum S, nave TeOb u He XoMB ce oyunTH « Te L. — ® ie G : moxe NSLH. — # SH : xourreum oyuurn N, om. L. — ™ a ret M. ocoyxqaeunt ce N, MHo3s1 60 TA ocmxqaioTs S, ab ... wcbazoy L. “4 Hi am Ta Moroyr Me wcoyauTm H. — ™ zvezae G : sseqaiomr N, spamia S, spbyaiome L, sppnen H. — ™ wxo ne npbcraperb ce roppt Taacone npbmoyxpocrizo N, He npecrattoyr wm raaca canara HM ca(a)BBI npemoyapocra S, Ko Henpécraxo cx(o)Bo ra mpbs¥apocra L, Bu «Ke raac(a) He mMate uu npbmoyapocra H. — ™ SL : cuaoy met N, cinupm H. — ™ B. xpamonoy N, B. ueTHn'Hoy!0 rpamoroy S, Bbce rpamaTa L, B. rpaMaTa H. — * ors apca x0 waera N, © an'bst S (S dodaje opgirno tumagenje pojedinih slova), ® am’du go sux L., @ ass yo e H. — ® SH : ch ribzome N, Ko L. De Santos o. c. bilj. 28, str. 9192 pretpostavlja da je ésno Pogreino titanje umjesto érno. — % licemeri G : Tet appcboy He Bbc 10 SaKoHOy um He oymbieuin mob Kaxo oysurm smembpe N, Ter 2aK'xbio an'hur ne Bbzpm KaKo HBr oysmmm™ Buxbre ! mmmembpx S, m1 anu He gHaeumM a BHTH oyunu ammbMepe L, Tet He Bhe m0 € a3b. a MO J Goyxem nonexe He pbc mmiembpe, qa Kako me oyumum xHuTam H. — = amire apecboy Hamm 70 Bbpoyn_o sueb N, ame sber To m HayHEt mpexe ax’ torgst Bepm suguTe S, phage ‘ame shen axa qa ™m Bbpbio sure L, ame am phew T ya cKamu wm 4TO (CTH) 1 ~H. — * N (add. orpove iza nagets) L : Haoyya oyura L, wave mpopynarx oyanremo cx H. — * L (usp. de Santos bilj 34, str. 93-94) : o sampimmmeHn mpprome nmcam N, mpexe ecrercrsa mppsoe Boniemp S, om. H.—* S (dxodovrwy 84 rokxGv, de Santos bilj. 37, str. 94), cm. sscbup L, Tra .... N, om. H. — *# S Geyer npds vov Zaxyatov, de Santos bilj. 30, str. 94) : -xoy’ 3axpxero N, rome gax'xeio L, om. H. — ™ mpssora cruxa wim N, npsesia emia ME S, MPbPbIX CHUXb “wi L .a3b.a Bb croyxme H (dalje do kraja gl. H izostavlja). — * pasoyarbu NL, s’auze S. — ™ upprb N, upprm SL, om. H. —* mmnoyxs sazanum ra N, mune ca cs (om. L) Spann SL. — # pasper maxoy N nospanjenia S, sessmuenn L. — ® SL (yopcioveac) : pogre’no raaro- mourre N. — * xpamoy TpuoynocracHoy orb apoio % ThcTBoy N, XpaneHBl. 1 pierarsno Bb S, can’ rpuoycraru L. —% L : wqnnooSpassnoy u enH0- appxasbHoy N, wxo egunoobpasen» S. — ™ pambHouRcTHoy cTowmroy N, M KaKb BLOOpAxKeH CRMEL KO RpRTOMM crap'xacocs. EMMI KO cTOALUM S, om, L. — ™ If paso mpasuino mse aprcba N, paso mbpysia mmaen anda S, mpapiino worbe ama L. 230VII, 1. — Bkote sliSa didas[kJal Zakhéi takovie redi* i pravila prvie veSéi? [rJek8u [otro]éeti* ne (doume) set k takomu otvetu’ i uéeniju [eglo* (i) r[eée]: »O gore mne,? izumeh se okan’ni!® V sebe sramot[u obréts.)* Zusammenfassung DAS KROATISCHGLAGOLITISCHE FRAGMENT DES PSEUDO-THOMASEVANGELIUM Das apokryphe Thomasevangelium, bekannt in allen kirchenslavischen Fassungen, kommt in der kroatischglagolitischen Literatur nur in einem kleinem Fragment vor, welches nach der Verteilung auf Kapitel, welche die Herausgeber durchgefiihrt haben, folgende Kapitel umfasst: V, VI, VI* und den Anfang des K. VII. Dieses Fragment, welches sich im Archive der Jugo- slavischen Akademie (fragm. gl. 99) befindet, war bisher der wissenschaft- lichen Offentlichkeit unbekannt, und wir stellen es hier zum ersten Male dar. Auf Grund der sprachlichen Analyse des Fragmentes hat die Autorin in erster Reihe festgestellt, dass es sich um einen Text handelt welcher seine ‘Wurzel im tiefen Altertum hat; dadurch hat sie die Meinung der fritheren Forscher des kirchenslavischen Thomasevangelium, dass es sich um eine sehr alte Ubersetzung, aus welcher unser und alle slavische Texte stammen, handle, bekraftigt; seine Entstehung, nimlich, wird allgemein in das X. oder in den Anfang des XI. Jh. datiert. Die Autorin hat weiter den Schluss gezogen, dass unsere glagolitische Abschrift das Werk eines Kopisten aus Istrien sei. Dafiir spricht in erster Reihe der Reflex des »jate, welcher fast ausschliesslich ekawisch ist, und fiir die Néhe des kaikawischen Dialektes spricht das Wort Grka (ér’ku 1v) anstatt des altslavischen greta, welches sonst auf dieser Stelle alle kirchenslavischen Texte des Thomasevangeliums haben. Die Autorin hat auch den Wortschatz unseres Fragmentes einer ein- gehenden Analyse unterworfen, Diese Analyse hat in erster Reihe das Alter- tum unserer Ubersetzung, aus welchem unsere Abschrift stammt, bestiitigt; sie hat weiterhin auf Bulgarien als die Heimat der Ubersetzung hingezeigt. Die Mehrheit der Lexeme, die in unserem Fragmente vorkommen, sind mei- stens oder ausschliesslich in Denkmilern des bulgarischen Sprachgebietes bestiitigt, sodass es recht glaubwiirdig ist, dass auch unsere Ubersetzung auf ‘VII, 1 * orp ompouera (-re L) add. NL: 4 ame cabmma m pug a mu jackamb gax’xba Takia p. orpoyaTH cero S, 1 peye SaKxex Kb wrpoveToy H. —? SL (npapuao m1. B.) : pogreino ucnpppa ors mppsaro 3aKona N, om. H. — * gré. elpnxécoc tod mac, pexbie wrpoue L, pogreSno pex’ule Kb OTPo- uami S, wKoxKe peye BECoy McTHHOy N, om. H. — 4 ne odubé G : wKo ne xooymbaxom ca S, 4 He qoysbio ce L, ne qopazoymbio ce H, u Hembuxoy N (usp. de Santos bilj. 5, str. 99), — * LH, (raxonomoy 0.) S : wKo orsburrar N. ©o oysenm wro N, Oxbmarn add. S, oys. ume 0. L, wro peum H. — 7 NSL, om. H. — ® -uxp ‘ce aab ox. N, 130yMbxb cA asp OKA S, 13'6bOuMHX’ ce 0. a3b L, om. H. — * rorbmoy cpamoroy umanm N, camp ce6’ cp. o6pbr S, cp. mow L, cbrB0pHxb ce 1 cpamoroy wOproxb H. 231diesem Gebiete entstanden ist. Die ibrigen Forscher sind zu gleichen Resul- taten gekommen, nur auf Grund der orthografischen Merkmale des Thomas- evangeliums. Die Autorin hat durch den Vergleich des glagolitischen Fragmentes mit 6 Vertretern der einzelnen kirchenslavischen Fassungen des Thomasevan- geilums festgestellt, dass unser Fragment mit anderen bekannten Texten von einer Ubersetzung aus dem griechischen stamme, und dass unser Fragment eine grissere Verwandschaft und engere Verbundenheit mit dem bulgarischen ‘Texte aus dem XIV. Jh. welcher von Jacimirski (Map cnasaucKuxs pyKo- nuceli. Texcrst « sambrxu, Moskva 1898, str. 93—143) herausgegeben worden ist, als mit iibrigen Texte, vorzeige. Diese Tatsache ist von besonderer Bedeutung, nicht nur deswegen weil der Jacimirski’ Text der alteste erhaltene kirchenslavische Text des Thomasevangeliums ist, sondern auch am besten den Grundtext darstelle. Deswegen ist unser Fragment mit dem Jacimirski’ Texte der beste, und auch, an Stellen wo Jacimirski? Text unvolkommen ist, der einzige Grundtext, welcher eine genaure und sicherere Rekonstruktion er- méglicht. Das Endresultat gab die Autorin im kritischen Apparate neben dem gedruckten Texte, in welchem sie alle wichtigeren Varianten der iibrigen Texte veréffentlicht. 232