Bes i pesimizam pogoravaju srana oboljenja

Kako reagujete u stanjima besa? Ljutnja i srdba

mogu itekako uticati na Vae srce, ali i samo
pesimistiki pogled na svet moe doprineti
pogoranju sranog stanja. Pozitivan nain
razmiljanja moe popraviti stanje sranih bolesnika i
smanjiti broj napada angine pektoris.
Od davnina je poznat uticaj temperamenta i naina
na koji ljudi reaguju u tekim situacijama na
celokupno zdravlje. Svi znamo ljude kojima skoi
pritisak kad se iznerviraju, a sigurno ste uli i za
sluajeve da vatreni navija nekog kluba dobije srani
udar tokom utakmice koju gleda, od preteranog
uzbuenja.
Lini stav, optimistini ili pesimistini veoma utie
na srana oboljenja i mogunost iznenadne smrti. ini
se da su ljudi koji svet gledaju kroz ruiaste naoare,
na taj nain zatieni i od nekih bolesti, meu koje
spadaju i srana oboljenja.
Pesimizam teti srcu
Jedna velika studija pratila je preko 150000 ena
posle menopauze, tokom 15 godina. Na poetku
studije nijedna ena nije imala srano oboljenje.
Ispitanice su radile test da se ustanovi da li imaju
optimistian pogled na svet ili cinino- pesimistini.
Tokom 8 godina praenja ene koje su bile pravi
optimisti su imale 9% manji rizik za razvoj sranih
oboljenja, od ena koje su pokazale nizak stepen
optimizma. ene koje su imale cinian pogled na svet
su imale vee anse za iznenadnu smrt od
optimistinih ena.
Nauka jo nema precizan odgovor kako pozitivan stav
u ivotu uva zdravlje, ali je definitivno ustanovljena

veza izmeu pozitivnog pogleda na svet i duine

ivota. Pitanje je mogu li se ljudi koji su po prirodi
pesimisti promeniti. Sigurno da mogu ali to zahteva
da rade na sebi, a najlake uz pomo drugih ljudi
mogu promeniti pogled na svet.
Kako gnev i bes utiu na srce?
Da li znate da esti izlivi besa znaajno povevaju
rizik za nastanak sranih oboljenja? Sledei put kad
se ponete nervirati oko nekih nebitnih stvari koje na
kraju mogu da vas razljute, setite se da tako vae
srce moe da nastarada, pa ga potedite
nepotrebnog besa. Ipak ima ljudi koji su skloni da se
lako i esto razljute, pa su ak izloeni visokom nivou
besa. Umeren bes nije toliko opasan, ak je dobro da
drugima kaete kada ste besni. Eksplozivni bes, kada
ljudi bacaju stvari oko sebe i viu na druge doprinosi
komplikacijama sranih oboljenja. Naunici ne znaju
tano kako bes teti srcu, ali znaju da u besu dolazi
do poveanja krvnog pritiska, suavanja sranih
arterija to moe oteati rad srcu i smanjiti
dopremanje sveeg kiseonika i hranljivih materija.
Emocije besa i ljutnje aktiviraju hormone
stresa, kortizol i adrenalin, koji ubrzavaju srani
ritam i disanje.
Ako se ovi izlivi besa esto deavaju, organizam esto
mora da se priprema za situacije bori se ili bei.
Ako se esto poveava nivo kortizola i adrenalina u
krvi, to moe imati tetan efekat na srce i krvne
sudove. U stanju besa srce bre lupa, krvni sudovi su
stisnuti, krvni pritisak raste, pa srce oteano radi. I
druge emocije kao to su strah i depresija su
povezane sa oteanim sranim radom. Neki
doktori su svesni uticaja emocija na zdravlje srca i
krvnih sudova, a drugi to ne uzimaju u obzir. Ipak,

procene o nivou besa i gneva su individualne, jer se

ne mogu izmeriti kao holesterol ili pritisak. Poto je
stres poznat inilac u nastanku i razvoju sranih
oboljenja, i bes se moe shvatiti kao jedna od
manifestacija stresnog naina ivota. Jednoga dana
doktori e moda poeti da sagledavaju celu osobu,
pa i njeno raspoloenje, karakterne osobine i nain
ivota.
Kako se nositi sa besom?
Kada vas neto razbesni postavite sebi neko od ovih
pitanja:
Da li e mi ovo biti vano za 5 godina? (ako shvatite
da nee, ne vredi ni sad da se nervirate i budete
besni)
Ako i sutra budem besna zbog ovoga, poradiu na
problemu, ali za sada u se smiriti (verovatno ete
sutra drugaije gledati na problem)
Postoje i drugi naini da pokaem da mi je stalo do
neeg, sem da ispoljim bes. (probau ispoljiti brigu ili
zainteresovanost o nekom pitanju na druge naine,
dodatno u se informisati, pitau druge uesnike
dogaaja, probau da naem alternativno reenje)