UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET
JEZIK, KNJIEVNOST, KULTURA

Meditacija kroz Budizam

Seminarski rad iz predmeta Budizam u Kini

Mentor
dr Radosav Pui

Student
Senida Bronja 11387m

Beograd, decembar 2014

SADRAJ
Uvod................................................................................................................................................3
1.

Pojam meditacije......................................................................................................................4

2.

Kratka istorija meditacije i njene tehnike.................................................................................5

3.

Meditacija kroz budizam..........................................................................................................8

3.1.

ta je Buda prouavao?.....................................................................................................8

3.2.

kole Budizma..................................................................................................................9

3.3.

Tipovi, prakse i njihovi ciljevi........................................................................................10

3.4.

ta je razvijanje svesti?...................................................................................................10

3.5.

Metoda Budistike meditacije.........................................................................................12

3.6.

Panja na dah..................................................................................................................12

Zakljuak.......................................................................................................................................14
Literatura........................................................................................................................................15

Uvod

Ovaj seminarski rad bavi se temom meditacije i nastojanje mu je da priblii ovu pojavu.
Meditacija se javila kao produkt vekova religijskog, kulturnog i duhovnog naslea razliitih
religija i civilizacija i opstala do dana dananjeg. Danas se njom ne bave samo oni ljudi koji
pripadaju jednoj konfesiji, ve je ona neto to nadmauje spiritualno i duhovno, te je sredstvo
kojim se ljudi slue da dostignu duevni mir i ree se seta problema sa kojima se dnevno susreu.
Seminarski rad smiljen je tako da je podeljen u tri celine od kojih svaka na poseban
nain i u kratkim crtama bavi meditacijom uopte, budizmom i meditacijom kroz budizam. U
prvom delu imamo pojam meditacije gde se raspravlja terminoloka priroda ovog fenomena i to
kako je dolo do ustanovljavanja ovog naziva. Meditacija moe imati ire znaenje kojim se
obeleava mnotvo praksi, a moe se odnositi i na vrlo ua polja.
Sledee poglavlje bavi se kratkom istorijatom meditacije u kojem se navodi to da je
meditacija nastala pre vie hiljada godina i opsiuje se njen razvojni put, istovremeno se
pozivajui na vie izvora koji daju informacije o ovoj temi.
Glavni deo rada odnosi se konkretno na meditaciju kroz budizam. Tie se onoga emu je
Buda poduavao i o emu je govorio kao i o nekim osnovnim Budistikim kolama. Budistika
meditacija obuhvata svaki deo oveka, kako fiziki odnosno poloaja tela tokom meditacije, tako
i umno gde moramo biti svesni radnje i ciljeva nae meditacije kao i uopte o razvijanju svesti
kod oveka. Bie rei o Budistikoj metodi koja koja vodi osloboenju od uslovljavanja,
probuenju, budastvu.

1. Pojam meditacije
Termin meditacija potie iz latinskog meditatio od rei meditari to znai misliti,
razmiljati, razmatrati. Osim svoje istorijske upotrebe, termin meditacija je upotrebljen kao
prevod za istonjake duhovne prakse poznatije kao dhyna u budizmu i hinduizmu to znai
kontemplirati ili meditirati.1
Meditacija se odnosi na irok dijapazon prakse koja ukljuuje tehnike osmiljene da
poboljavaju relaksaciju, izgrade unutranju energiju ili ivotnu snagu i razvijaju saoseanje,
ljubav i strpljenje. Re meditacija nosi razliita znaenja u razliitim kontekstima. Meditacija se
praktikovala od antikog doba kao komponenta raznih religioznih tradicija i verovanja. Ona
esto ukljuuje unutranji napor kako bi na neki nain regulisala um i koristila se za olakavanje
mnogih zdravstvenih problema kao to su visok krvni pritisak, depresija i anksioznost.
Meditacija se moe obavljati sedei ili aktivno, npr. budistiki monasi ukljuuju svesnost u
njihove celodnevne odnose kao nain treniranja uma. Mnogi ritualni predmeti se obino koriste
za vreme rituala u cilju odravanje panje na pojedine aspekte rituala.
Meditacija moe ukljuiti generalizovanje odreenog emotivnog stanja u cilju analiziranja
istog kao to su ljutnja ili mrnja. Pojam meditacija se takoe moe odnositi na stanje kao i na
praksu ili tehnike koriene da obogate duh. Meditacija moe podrazumevati i ponavljanje
odreene mantre uz zatvaranje oiju. Mantra se bira na osnovu prigodnosti posebnom
meditatoru. Meditacija ima umirujui efekat i usmerava panju ka unutra sve dok se ne postigne
ista svesnost, opisana kao biti budan iznutra bez svesti o iemu osim same svesti. Ukratko,
postoje desetine specifinih stilova meditacije uobiajeni za meditivnu praksu i mnogi razliiti
tipovi aktivnosti uobiajeni za meditativnu praksu. 2

1 Nathan Bailey, An universal etymological English dictionary, London, 1773. 221

2 Preuzeto sa http://www.sciencedaily.com/releases/2008/03/080326204236.htm
10h, 9.12.2014. prevod S.B.
4

2. Kratka istorija meditacije i njene tehnike

Meditacija je postojala hiljadama godina u zabeleenoj ljudskoj istoriji. Njena istorija

datira jos iz drevnih vremena, a u Indijskim artifaktima pronaeni su dokazi o meditaciji pod
nazivom Tantra u kojem se opisuje praksa koja je stara oko pet hiljada godina. Istraivai navode
da su prastara drutva verovatno bila ta koja su otkrili meditaciju i njena mnoga druga stanja
svesti dok su gledali u plamen vatre koja gori. Istorija meditacije je evoluirala tokom hiljada
godina u jednu strukturiranu praksu koju ljudi svakodnevno koriste.
Jedan od kljunih linosti u istoriji i razvitku meditacije bio je Buda. On je takoe poznat
kao jedna od najveih ikona kada su u pitanju prola, a i trenutna vremena. Njegova uenja
postala su aktuelna na Azijskom kontinentu. Sudei po istoriji meditacije razne druge drave i
kulture su uskoro prihvatile mnoge oblike meditacije stvarajui svoj sopstveni nain
praktikovanja iste. Neke od najpopularnijih oblika meditacije su budistika i hinduistika forma
meditacije. Nakon to se meditacija pojavila na Istoku, trebalo je par hiljada godina da se ona
proiri Zapadnim svetom i njegovim drutvom. Tek sredinom dvadesetog veka je meditacija
poela da postaje popularna u zapadnom svetu. Brojni istraivai i profesori tokom ezdesetih i
sedamdesetih godina prolog veka koji su testirali efekte meditacije su shvatili da postoji
mnotvo koristi koje ona moe da ponudi. Meditacija je praksa koja pomae ljudima da postignu
ravnoteu kako u mentalnom, emotivnom, tako i u fizikom smislu. Kako je ve navedeno, ona
se koristi kao tretman protiv depresije, anksioznosti i stresa. Duboka rastereenost i odmor koji
osoba postie meditacijom moe mu pomoi da se rei potekoa i olaka mu donoenje odluka
tako to e imati jasniji pogled na stvari oko sebe. Istraivanja su pokazala da ljudi koji
meditiraju imaju zabeleeni vei nivo samopouzdanja. Tokom godina ljudi su pribegavali
meditaciji kako bi im pomogla da prestanu da pue ili kako bi izali na kraj sa ovisnou o

drogama ili alkoholu.3 Testiranja su pokazala da osoba moe znaajno sniziti krvni pritisak i
smanjiti simptome menopauze i predmenstrualnog sindroma. Meditacija je korisna za regulisanje
rada srca tako to se sniava ubrzanost disanja koje dovodi do smanjenja nivoa kiseonika koje je
potrebno telu. Misaoni process dozvoljava umu i miiima da se opuste. Istorija meditacije
pokazala je da ovakva veba tela i duha moe pomoi osobi na vie naina. Prednost meditacije
je ta to se moe obavljati u udobnosti sopstvenog doma ili tako to se moe odlaziti u trening
centre gde se meditacija obavlja grupno.
Strunjaci inae klasifikuju meditacijske tehnike u dve kategoreije: koncentrativnu i
nekoncentrativnu. Koncentrativna tehnika ukljuuje fokusiranje na odreeni predmet koji se
nalazi ispred onoga koji meditira. To moe biti plamen svee, zvuk instrumenta ili neka posebna
mantra. Nekoncentrativna meditacija, sa druge strane, ukljuuje iri spektar zvukove u
okruenju osobe, stanje sopstvenog tela kao i disanje. Postoji veoma mnogo naina na koji se
moe meditirati. Ipak, neke osnovne kategorije e se nai u ovom radu zbog bolje preglednosti.
Tehnike osnovne meditacije
Ona ukljuuje sedenje u udobnom poloaju i tenja ka utiavanju sopstvenog uma
tako to osoba ne misli ni o emu. Valja istai da nije lako postii jedan ovakav nivo
ukoliko se prethodno nije radilo na ovakvoj meditaciji. Ipak, dobar nain da se pone
jeste to da se zauzme stav da smo mi sami posmatrai svojih misli, ted a pratimo
narativ unutranjeg glasa. Cilj je da opaamo kako se misli stvaraju u naem umu i da
ih pustimo da idu sopstvenim tokom. To je osnovna ideja.

Tehnike fokusirane meditacije

Kod ove tehnike bitno je namenski se fokusirati na neto, ali ne promiljati o tome.
Mogue je fokusirati se na neto vizuelno, na statuu, na primer, ili neto zvuno, pa i
na horizont okeana, neto to je stalno poput toka disanja. Nekim ljudima je lake
obavljati meditaciju na ovaj nain nego da se ne fokusiraju ni na ta, ali u principu
ideja je ista - ostajati u trenutku i ventilirati eho svog svesnog uma tako to emo
dozvoliti sebi da padnemo u izmenjeno stanje svesti.
3Preuzeto sa http://www.project-meditation.org/wim/history_of_meditation.html
13:43, 10.12.2015. prevod S.B.
6

Tehnike spiritualne meditacije

Meditacija moe biti i duhovna praksa. Ona nuno to ne mora da bude i svakako nije
povezana samo sa jednom religijom, ali itekako moe biti koriena kao spiritualno
iskustvo. Mnogi ljudi meditaciju doivljavaju kao vid molitve u kojoj im se
boanstvo obraa na neki nain. Moe se meditirati kako bi se dolo do odgovora za
odreenu stvar sve dok se to pitanje ne rei ili meditacija slui kako bi se sredile
misli i bolje obradilo sve ono to se desi u toku dana.4

4 Preuzeto sa http://stress.about.com/od/lowstresslifestyle/a/meditation.htm 11:23,

10.12.2015. prevod S.B.
7

3. Meditacija kroz budizam

Budizam je ve neko vreme, a posebno nakon Drugog svetskog rata, prisutan na Zapadu. U
dananje doba su mnogi budistiki termini uporebljavaju esto netano shvaeni i izvan
konteksta. Meditacija, karma, zen, nirvana, prosvetljenje su rei s kojima su mnogi bliski a da
zapravo ne znaju njihovo znaenje. Stoga postoje i mnoge ideje o tome to je to budizam. Za
jedne to je ateistika religija, za druge nain razmiljanja i ivljenja, za tree sublimna
duhovna praksa ili pak samo jo jedna od velikih svetskih religija.Jednostavno reeno,
budizam je ustvari Buddhino uenje. To je ono uenje koje je istorijski lik, princ Siddharta
Gauthama, Buddha nakon probuenja, dao svetu.
O ivotu Bude i njegovom uenju moese pronai mnotvo tekstova koji su vredni
prouavanja. Za potrebe ovog rada potrebno je rei da je Buda bio ovek koji je ostao i nakon
svog prubuenja, te da je svoje uenje namenio ljudima. Ono ne odgovara na konana pitanja
ve nudi uvid u istinu ili tradicionalnim renikom reeno to je uenje koje govori o kraju patnje.
Religija je duboko usaena u mnoge od nas jer nas razne zajednice indoktrinuju jo kao malu
decu. Upravo zato je teko biti objektivan pri raspravi o religiji.

3.1. ta je Buda prouavao?

Ba kao i kod drugih religija i u budizmu postoje sauvani spisi Budinih uenja. Zapisa je
puno, ali nekoliko tema ponavljaju se iznova i iznova. Njegova uenja poinju s 4 plemenite
istine i nastavljaju s tehnikama koje osoba koja kree na put, spoznaje te 4 istine moe
primeniti kako bi te istine shvatila prvo na intelektualnoj, a zatim i na dubljoj, eksperimentalnoj,
razini . Buda u celom tom putu koji nudi ima ulogu uitelja, ne spasitelja. Buda ne moe nikoga

spasiti iz vlastitog pakla, ali moe pokazati put kojim se treba hodati. Kako daleko e se doi
zavisi od linosti. Zavisi o tome koliko su ljudi strpljivi, energini i koncentrirani.

Da bi se taj put prohodao potrebno je vebati um. Ba kao to vrhunski atletiar mora
svaki dan trati i vebati, tako onaj koji je na putu mora svaki dan vebati um. Miii upornom
vebom postaju jai, a um upornom meditacijom postaje koncentriraniji. Zato je
meditacija preko potrebna da bi se um prvo ukrotio, a zatim i korisno upotrebio. Kada atletiar
ima kondiciju i jake miie spreman je za takmienje. Isto tako je um koji je u stanju biti dugo i
vrsto koncentriran spreman za takmianje. A sa kime se um takmii? Sa samim sobom svakako.

3.2. kole Budizma

Vremenom, irei se iz Indije budizam je poprimao razliite oblike. Kako osnovna
budistika teza kae da sve je mena te da nita trajno ni nepromenjivo ne postoji, tako je i
budistiko uenje nastojalo uskladiti se s novim uslovima i prilikama. Svi razliiti smerovi
budizma imaju zajedniku premisu da je prosvetljenje lino iskustvo spoznavanja istine.
Sve budistike kole i pravci prepoznaju se po uvaavanju osnovnih budistikih postulata
poput Tri peata, etiri plemenite istine ili Dvanaest karika uzronosti. I sve su ouvale osnovna
moralna naela kao psiholoku i socioloku osnovu. Vezano za to sledi klasifikacija:

HINAYANA (THERAVADA) - Malo vozilo ili Uenje starih. Prvenstveno je primeen u ri

Lanci, Burmi, KAmbodi i Tajlandu poznatiji kao Junjaki Budizam.
MAHAYANA - Veliko vozilo. Zastupljen u Kini, Koreji i Japanu, poznatiji kao Severnjaki
Budizam.
VAJRAYANA Gromovito vozilo koji se praktikuje u Tiberu, Nepalu i Mongoliji ali javlja se i
jednim delom u Japanu. 5
5 Preuzeto sa http://www.onmarkproductions.com/html/schools-three-vehicles.shtml
10:13, 12.25.2014. prevod S.B.
9

3.3. Tipovi, prakse i njihovi ciljevi

Tradicija meditacije svoje osnovno uporite nalazi u tekstu pod nazivom Satipatthana Sutra
ili Govor o temeljima sabranosti panje koja je pisana na osnovu rei samog Bude. To su rei
kojima se on obratio svojim bivim uiteljima i objasnio im naela svoga uenja. U tom govoru
Buddha upuuje na naine kako se njeguje panja tako da se promatra telo u telu. ;
oseaje u oseajima ; um u umu ,pa .objekte uma u objektima uma., to je poziv na
opu panju i uranjanje u okean svesnosti .Iz ove ideje izrasle su razliite metode meditacije
razvijajui se s novim kolama i pravcima, koje svoju panju poklanjaju razliitim aspektima
kojima se iskazuje ovekov psihofiziki sastav, te razvijaju svesnost uma, tela i govora..
Osim panje na dah ili neke druge telesne funkcije, koriste se tehnike vizualizacije, odreenih
svetih slikovnih prikaza (mandale) i drugih razliitih simbolikih objekata, itaju se razliiti
tekstovi (sutre, dharani) i izgovaraju razliiti zvukovi (mantre), koriste se razliiti telesni pokreti
(prostracije) kao i pokreti ruku (mudre). Ovaj veliki izbor metoda mentalnog treninga i objekata
meditacije koje nudi budistiko uenje zapravo je dijapazon razliitih tehnika podesnih za
razliite individualne potrebe, temperamente i sposobnosti. Pa ipak sve te metode se na kraju
stapaju u put sabranosti panje to i jeste sutina, srce budistike meditacije, ali indirektno i
budistikog uenja uope. 6
3.4. ta je razvijanje svesti?
Sastavno razvijanje ispravne svesnosti je verojatno najjednostavnija , najizravnija,
najprodornija i najefikasnija metoda vebanja i razvijanja onih sposobnosti uma koje su
neophodne za obavljanje svakodnevnih zadataka i reavanje problema s kojima se taj isti um
6 Preuzeto sa http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/soma/wayof.html 11:21,
25.12.2015. prevod S.B.
10

suoava, kao i za dosizanje najviih duhovnih istina. U Mahasatipatthana Sutri, gde se Buda
neposredno nakon prosvetljenja obraa svojim bivim suputnicima i uiteljima, on im obrazlae
metodu prakse i njene ciljeve. Opisno govorei Buda kae da je ova metoda stvorena radi
prevladavanja oseaja nezadovoljstva, neispunjenosti, necelovitosti, patnje koje kreiramo ak i
kada mislimo da smo najsretniji emu smo skloni i kada ima i kada nema razloga za to. Kada
nam je dobro moglo bi biti jo bolje, a i po mogunosti trebalo bi trajati veno. No naalost to
nije tako. Spoljanji uslovi se menjaju, a na um je esto nesposoban funkcionirati u skladu s
promenama. Nemamo mogunost percipirati nestalnost i netrajnost srenih momenata u ivotu i
od njih radimo uporita i nagrade, niti smo u stanju u tekim uvslovima smoi snage da uvidimo
netrajnost

svih

pojava

prolaznost

ak

onoga

to

proglaavamo

najgorim.

Uvek reagujemo po datom nam (stvorenom) uslovljavanju i najee te postupke branimo

ak i kada su pogreni jer oni su nai. Oni su mi, oni su ja. Termin ja upotrebljavamo vezujui se
za naa promenjiva emocionalna stanja, jer ljutiti ili tuni ja sam veliki Ja. Veemo se za
mentalne koncepte za koje smo sigurni da su vrsti i ispravni ak i kada stoje na klimavim
nogama jer su nai, jer su Ja, te za principe koje smo odluili slediti a koje esto lako naputamo
kada veliki Ja proglasi da je to suprtno. Za koja od ovih promenjivih stanja emo se zakaiti i
odrediti ga za konstantu? Logika neumitnost kae: ni za jedno jer ja sam celi spektar svih stanja.
Naalost iskustvo nam potvruje da delujemo upravo suprotno. Svako od ovih stanja
proglaavamo apsolutnim realitetom i u svakom od njih stopostono pronalazimo svoj identitet,
iskljuujui ostale Ja, ali i ostatak univerzuma. Ova slika ukazuje na nau nemo, na nau
nesposobnost da umom u potpunosti percipiramo stvari (dogaaje, emocije, pojave) onakvima
kakve stvarno jesu. Nesposobni smo percipirati Istinu. Na um nas vara kad je u pitanju gola
percepcija i njena limitiranost, pa do naeg emocionalnog i intelektualnog tumaenja istog.
Stalno opisujemo i diskriminiemo svet umesto da ga direktno ivimo. Samo um koji sebe moe
percipirati onakvim kakav zaista jeste, moe percipirati i sve ono to ga okruuje, celi svemir,
onakvim kakav on doista jeste. Samo isti um moe percipirati istinu, a istina je jedan od drugih
naziva za ono postignue koje je Buda dosegao, drugih naziva za prosvetljenje.
U shingon budizmu se kae da um ima sposobnost percipirati celi kozmos, te je stoga celi
kozmos i sve njegove tajne, smeten u naem umu, a to je razlog to je um neomeen poput
samog Univerzuma. Budistika meditacija je sredstvo promene. To je metoda koja nam
iskljuivo na osnovu razvoja svesnosti pomae da razumemo sebe i nau interakciju s okolinom
11

bliom i relativnom , daljom i apsolutnom. Omoguuje nam da principom uranjanja u okean

svesnosti otkrijemo vrtloenja naeg uma, raskonu predstavu koju igraju nae emocije i koju
pokuava reirati, dajui joj smisao, na intelektualni mehanizam. Ispravnim naporom moemo
poeti spoznavati stvarnost, relativnu i apsolutnu.

3.5. Metoda Budistike meditacije

U Mahasatipatthana Sutri, Buda daje i upute za prakticiranje metode koja vodi
osloboenju od uslovljavanja, probuenju, budatvu. Daje nam uputstvo za meditativnu praksu
govorei da se panja neguje tako da se promatra tijelo u tijelu. ; osjeaji u
osjeajima ; um u umu , .objekti uma u objektima uma... Ve iz ovog citata jasno je
da ispravna panja obuhvata celog oveka i celo njegovo iskustvo. Obuhvaa ono to se
uobiajeno kategorie skalom od niih do najuzvienijih vidova kompleksne strukture zvane
ovek, od izluivanja i hranjenja pa do krajnjih visina duhovnih spoznaja. Dakle, bavei se
budistikom meditacijom, neguju se sve etiri kontemplacije ili objekta panje u svakodnevnom
iskustvu i oblikovanju uma pri svakodnevnom ivljenju. Meutim sastavna meditativna praksa se
koncentrie na svega nekoliko odabranih objekata uzetih iz podruja kontemplacije tela. Jedna
od takvih metoda je metoda razvoja svesnosti putem panje na dah koja je univerzalna i prisutna
u svim budistikim kolama.

3.6. Panja na dah

Prvo to treba zapamtiti i je da je ovo veba svesnosti, a ne veba disanja poput razliitih
vebi koje se rade u joga sistemu. Nema ideje preuzimanja kontrole ve samo gola panja i
svesnost o procesu. Uobiajeno se misli da posedujemo kontrolu nad naim mislima. No
najee nismo sposobni fokusirano ih po elji usmeravati, potpuno , bez gubljenja fokusa i
energije. Slino tome nismo sposobni biti bez diskriminativnih misli, samo opaati. U prethodno
navedenoj sutri Buda daje cijeli niz saveta za izvoenje promatranja i zauzimanju prikladnog
telesnog poloaja koji treba zauzeti kao i prikladnog mentalnog i emocionalnog stanja. Osnovno
to treba znati je da se ne treba ljutiti ili biti uznemiren ukoliko nam misli naviru. Treba ih samo
12

uoiti, ispratiti i vratiti se na metodu. Slino treba postupiti i sa senzacijama poput bola u nogama
ili leima. Samo ih primijetiti i bez davanja otpora vratiti se na praksu. Treba primijetiti
mentalnu tromost ili pospanost ukoliko se pojavi i s druge strane koncentriran ali bez ikakve
napetosti. Treba biti svestan emocionalnog naboja, pustiti ga da se raspri bez reakcije. 7

Zakljuak
Moe se rei da se meditacija rodila onda kada je ovek stvorio potrebu da pogleda dublje
u sebe i naui o svom biu tako to e oslunuti svoje sopstveno bie. Kroz vekove, pa do danas
meditacija se razvijala i opstajala u raznim oblicima u zavisnosti od kulture ili individualnog
pogleda na ivot i postojanje. Iako ona pripada odreenoj religiji i vezana je za istonjako
naslee, ona zapravo nije uslovljena tim. Meditacijom se moe baviti bilo koja osoba bez obzira
na to kojoj veroispovesti ili ubeenju pripada zapravo, pojedinac ne mora ni biti vernik da bi
koristio dobrobiti meditacije.
Sama sutina ovakve prakse jeste da se dostigne mir i jednoa uma tako to ovek postaje
svestan sebe i univerzuma kojem pripada. Pored toga to postoje brojni naini na koji se moe
obaviti meditacija, bitno je istai da je ona individualnog karaktera. To je put jedne osobe da
nae sebe, umiri svoje unutarnje tokove i postane stalni deo ivota koji se odvija u njemu i oko
njega. Ovoj tvrdnji ide u prilog injenica da je moderna nauka dokazala dobrobiti koje meditacija
donosi onom koji je praktikuje, a one se odlikuju u samostalnosti, smirenosti i celokupnoj
ravnotei meditatora.

7 Preuzeto sa http://srednjiput.rs/praksa/nyanaponika-budisticka-meditacija/cetiriobjekta-sabranosti/
13

Literatura

1.
2.
3.
4.

Mary Carroll, Divine therapy: Teaching reflective and meditative practices, 2005, 199
Nathan Bailey, An universal etymological English dictionary, London, 1773. 221
Soma Thera, The Way of Mindfulness, The Satipatthana Sutta and Its Commentary, 1998
Susan Smalley, Mindfulness And Meditation In The Modern World, 2005

INTERNET IZVORI:

1. http://www.project-meditation.org/wim/history_of_meditation.html
2. https://suite.io/janis-masyk-jackson/1w9w2bv
3. http://www.onmarkproductions.com/html/schools-three-vehicles.shtml
4. http://stress.about.com/od/lowstresslifestyle/a/meditation.htm
5. http://srednjiput.rs/praksa/nyanaponika-budisticka-meditacija/cetiri-objekta-sabranosti/

14