UNIVERZITETUNOVOMSADU

FAKULTETTEHNIKIHNAUKAU
NOVOMSADU
Departmanzaindustrijskoinenjerstvoimenadment
Katedrazakvalitet,efektivnostilogistiku
Predmet:Projektovanjeianalizapostupakaodravanja

Studenti:
Stefan Vukovi 3484
Milo Duki 3471
Milan Samardi 3417

Nedostatak skladinog prostora

(Ispitni rad)

Novi Sad, 2014.

1. UVOD
Nedostatak skladinog prostora se moe definisati kao nedovoljni kapacitet prostora gde se roba
skladiti prilikom njenog prisprea od strane dobavljaa. Ovaj problem se sve ee javlja u
dananjim firmama to zbog loe organizacije unutar skladita ili poveanja obima poslovanja.
Problem nedostatak skladinog prostora moe dovesti do novih problema u poslovanju
preduzea kao i gubitak poverenja od strane kupaca. Takodje, moe dovesti do smanjenja
efikasnosti u logistikom i magacinskom sektoru prilikom utovara i istovara robe, poveanju
karta kao i povean broj reklamacija od strane kupaca i njihovog nezadovoljstva. Kapacitet
skladinog prostora je od velike vanosti za preduzee zbog koliine robe sa kojom raspolae.
Poto je preduzee d.o.o. Savacoop poljoprivredna firma koja se bavi trgovinom
poljoprivrednih proizvoda i delova, njen obim poslovanja poveava se i smanjuje na sezonskom
nivou. Na problem se javlja u toku sezone, kada je povean obim poslovanja a samim tim i
potreba za veim kapacitetom skladinog prostora.
Primenjivanjem odreenih metoda pokuaemo da reimo problem koji se esto javlja u ovom
preduzeu.

1.1Detaljanopisponavljajuegproblema
U poslednjih 2 godine u preduzeu se pojavio problem nedostatka skladinog prostora. Osnovni
razlozi nastanka ovog problema jeste poveanje obima poslovanja preduzea, to rezultira vei
obim naruene i pristigle robe koji jedan deo vremena, pre isporuke kupcu, mora provesti na
skladitu. Zbog nedostatka prostora za skladitenje dolazi do neorganizovanosti pri odlaganju
robe sa istovara jer se roba odlae na mesta na koja ne bi trebala da budu (npr. pored polica, na
prolazu, van postojeeg skladita gde su izloeni vremenskim nepogodama i sl.), gde moe doi
do oteenja robe kako od svakodnevnih obavljanja poslova na skladitu tako i zbog vremenski
uslova (oteenja od kie, sunca, grada i sl). Tu nastaju novi problemi na stovaritu zbog
opasnosti koje prete usled neodgovornog odlaganja robe i materijala i koje mogu takodje
proizvesti ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje.
Prilikom obilaska skladinog prostora u preduzeu ustanovili smo da je jedan od uzroka ovog
problema loa organizovanost robe unutar samog skladita. Roba je loe rasporedjena, jer se
javlja velika koliina ne iskorienog prostora i dovodi do konfuzije kod magacinskih radnika jer
se ne zna gde se odredjeni proizvod nalazi u magacinu.
Dolazi do neefikasnosti magacinskog sektora, jer kada kupac dodje po robu potroi puno
vremena prilikom ekanja na isporuku i samim tim se stvara dodatna guva kod kupaca i
nezadovoljstvo. Takodje se deavalo da kupac prilikom dobijanja robe uoava oteenost te robe,
jer se ta roba nije nalazila na adekvatnom mestu gde je dolo do njenog habanja i oteenja.
Firma ovim problemom dosta gubi na finansijskom planu, jer svu oteenu robu mora otpisati ili
servisirati to stvara dodatne trokove.

2. ANALIZA MOGUIH UZROKA

Nakon detaljnog opisa problema, sproveemo analizu moguih uzroka koje doveode do
nastanka naeg problema. Za analizu emo koristiti metode koje su znaajne za reavanje naeg
problema, a to su Ishikawa dijagram, Analiza redosled dogaaja i Fmea analiza.

2.1DIJAGRAMUZROCIPOSLEDICA(ISHIKAWADIJAGRAM)
Za prvu analizu korien je Ishikawa dijagram, metoda zasnovana na uzrocima i posledicama.
Ovaj dijagram omoguava detaljnu analizu odnosa izmeu odreenog stanja posmatranog
sistema (posledice) i uticajnih veliina koje uslovljavaju pojavu datog stanja (uzroka). Potrebno
je definisati sam problem koji se analizira, a zatim navesti sve mogue uzroke koji dovode do
datog problema. Nakon to se navedu svi uzroci, potrebno ih je klasifikovati u etiri grupe kako
bi lake uneli u dijagram. Razrada dijagrama izvrena je povlaenjem linija dejstva uzroka prema
svakoj od pripadajuih grana i ukljuivanjem svih identifikovanih uzroka dobijen je konaan
oblik dijagram uzroci posledica.
Osnovne karakteristike predmetne metode su:
-jasan vizuelni prikaz moguih uzroka pojave koja je predmet posmatranja i posledice
njihovog dejstva,

-veze uzroka i posledice i meusobne veze uzroka su, u optem sluaju, kvalitativnog i
hipotetikog karaktera i slue kao podloga za efikasnije reavanje problema nekom drugom,
odgovarajuom metodom.
-obezbeuje se mogunost analize meusobnog odnosa pojedinih uticaja - uzroka,
njhovog znaaja za posmatranu posledicu i mesta u ukupnoj strukturi moguih uzroka - jedan
uzrok se moe javiti na vie mesta u dijagramu,

Koraci za izvoenje dijagrama uzroci posledice :

1.Definisanje problema
2.Identifikacija uzroka
3.Izbor osnovne strukture
4.Razrada dijagrama
5.Postupak detaljne razrade (granjanja)
6.Analiza

Definisanje problema putem dijagrama uzroci posledica:

1. Definisanje problema: Nedostatak skladinog prostora
2. Indetifikacija uzroka:
- Loa organizovanost robe unutar skladita;
-neodgovornost radnika
-neiskustvo radnika
-loa mehanizacija

-nedovoljna angaovanost efa magacinskog sektora

-kabaste police
-loe rasporedjena roba na policama
-loe odravanje skladita (puno nepotrebnih kutija)
- Poveanje obima poslovanja.
-preduzee se razvija i raste
-povean broj kupaca a samim tim i porudbina
-dodatno pojaan posao u toku sezone

Loa organizovanost
unutar skladita

neodgovornost radnika
neiskustvo radnika
loa mehanizacija
nedovoljna angaovanost efa
kabaste police

loe odravanje
skladita

loa rasporedjena roba na

policama

Nedostatak
skladinog prosotra

poreduzee se razvija i
raste
povean broj kupaca
dodatno pojaan posao u toku
sezone

Poveanje obima
poslovanja

2.2FMEAZASVEINDETIFIKOVANEUZROKEOTKAZA
2.2.1 Postupak
FMEA metoda ( analiza naina i efekata otkaza ) je razvijana za potrebe projektovanje sistema
ali uspeno se primenjuje pri: izradi programa za obezbeenje kvaliteta, analizama pouzdanosti,
pogodnosti za odravanje i raspoloivosti sistema, ispitivanjima sistema, planiranju aktivnosti
odravanja i analizama sigurnosti sistema.
Koraci za izvoenje FMEA metode:
1) Prouiti proizvod/proces
2) Definisati mogue naine otkaza
3) Definisati mogue efekte svakog otkaza
4) Odrediti teinu svakog definisanog efekta
5) Odrediti verovatnou / frekvenciju svakog otkaza
6) Odrediti verovatnou detektovanja otkaza
7) Izraunati RPN Risk Priority Number
8) Sortirati svaki rizik po RPN-u
9) Definisati aktivnosti za umanjenje kritinih RPN-ova

10) Izraunati nove RPN-ove

1.

Diskutovali smo o moguim uzrocima i efektima koje izazivaju smanjenju skladinog

prosotra. Korien je FMEA poetni timski obrazac kao kontrolna lista kako bi se lanovi tima
uverili da su razumeli granice u kojima treba da rade i cilj projekta.

FMEA poetni timski obrazac

Broj FMEA:

__1___

Datum poetka: 19.06.2014.

Datum zavretka: 30.06.2014.

lanovi tima: Stefan Vukovi

Milan Samardi
Milo Duki
Voa tima: Stefan Vukovi

Vodi evidenciju: Milo Duki

Koji je cilj FMEA? Ukljuiti definiciju procesa ili proizvoda koji treba da se
prouava (priloziti u nastavku).
Analiza potencijalnih uzroka i efekta koji dovode do nedostatka skladinog
prostora.
Da li su pokriveni svi aspekti prouavane pojave? (zaokruiti jedno)

DA

NE

Akcija:_________________

Da li su u rad tima ukljueni razliiti nivoi i tipovi znanja? (zaokruiti jedno)

DA

NE

Akcija:_________________

Da li su ukljueni kupci i dobavljai? (zaokruiti jedno)

DA

NE

Akcija:_________________

Granice slobode
Za koji aspekt FMEA je tim odgovoran? (zaokruiti jedno)
FMEAanaliza

Implementacija
poboljanja

Preporuke za
poboljanje

Da li projekat ima rok zavretka?

Da li lanovi tima imaju vremensko ogranienje?

NE
NE

Koja je procedura ukoliko tim mora da prekorai

Produavanje roka
definisane granice?
Kako e se rezultati FMEA predstaviti?

Prezentacijom

2. Definisali smo mogue uzroke nedostatka skladinog prostora. Napravili smo listu uzroka koji

dovode do kanjenja i uneli u obrazac FMEA.

3. Diskutovale smo o svakom uzroku koji dovodi do kanjenja u isporuci, a zatim definisali
potencijalne efekte za svaki mogui uzrok posebno. Sve efekte smo zapisali u FMEA obrascu.

4. Zatim smo efektu dodelili njegovu teinu. Teina je definisana na skali od 1 do 3, gde 1
predstavlja najmanju vrednost, a 3 najveu. Podaci su uneti u FMEA obrazac.

Ocena

Teina

Veoma mala

Mala

Srednja

Velika

Veoma velika

5. lanovi tima su odredili verovatnou nastanka za svaki dogaaj i podatke uneli u obrazac
FMEA. Za prikazivanje verovatnoe koriena je sledea skala:

Ocena

Uestalost

Veoma niska

Niska

Srednja

Visoka

Veoma visoka

6. Nakon odreivanja verovatnoe, odredili smo verovatnou detektovanja uzroka. Verovatnou

detektovanja smo takoe prikazali na skali od 1 do 5 koji smo uneli u FMEA obrazac.

Ocena

Verovatnoa detektovanja

Veoma visoka

Visoka

Srednja

Niska

Veoma niska

7. Koeficijent RPN smo izraunali tako to smo za svaki potencijalni uzrok mnoili njegovu
dodeljenu teinu sa uestalou uzroka i detekcijom. Konaan izraunati RPN smo uneli u
FMEA obrazac.

8. Sortirali smo svaki rizik po dobijenim rezultatima RPN koeficijenta, i odluili smo da radimo
na problemima koji imaju vrednost koeficijenata RPN preko 20 poena. Ovaj broj smo uzeli kao
pokazatelj zato to smatramo da je ovom vrednou obuhvaena veina sluajeva nastanka
neeljenih dogaaja.
9. Svaki od kritinih sluajeva je diskutovan, a zatim je tim odluio koje akcije treba da se
preduzmu kako bi se smanjio rizik. Preporuene akcije su upisane u dati obrazac.

10. Nakon toga smo preli na raunanje novih vrednosti RPN-ova. Nakon to smo izraunali
primetili smo da su nove vrednosti RPN-ova pokazali znatna poboljanja pri smanjenim
uestalostima i detekcijama kod svih odabranih faktora. Podatke smo uneli u FMEA obrazac.

Obrazac naina i analiza efekata otkaza

Proces ili proizvod: Nedostatak skladinog prostora

FMEA broj 1

FMEA tim: Stefan Vukovi Milan Samardi Milo Duki

Datum FMEA ( poetno): 20.06.2014.

Voa tima: Stefan Vukovi ( preispitivanje)

FMEA proces

R1.01

Loa
organiz
ovanost
unutar
skladit
a

Neodgov
ornost
radnika

Neadekvat
no
odlaganje
robe

Nedovoljno
kontrolisanje
rada radnika

Nedovolj
na
angaova
nost efa
magacins

Loa
kordinacij
a radnika
u

Nedovoljan
uticaj na
radnike

R1.02

Potencijalni
uzroci otkaza

Trenutne
kontrole,
Prevencija

Trenutne
kontrole,
Detekcija

Preporuen
a akcija

Poveati
kontrolu
radnika od
strane efa
magacina

Kontrola
radnka

80

Uvodjenje
kodeksa
ponaanja

Kontrola
ponaanja

12

RPN

Potencijal
ni efekat
(ti) otkaza

Detekcija

Potencija
lni naini
otaza

Uestalost

Deo i
funkcija

Teina

r.b

Re
Odgovornost i
datum zavretka

Trenutne
kontrole,
Prevencija

Trenutne
kontrole,
Detekcija

skladitu

R1.03

Kabaste
police

Neadekvat
no
iskorien
prostor za
police

Zastarele
police

R1.04

Loe
rasporedj
ena roba
na
policama

Nedovoljn
o
iskorien
prostor na
policama

R1.05

Loe
odravan
je
skladita

Otpad od
pristigle
robe koji
zauzima
dodatni
prostor u
skladitu
(kutije,
kese..)

Preduze
e se
razvija i
raste

R2.02

R2.03

Preporuen
a akcija

Zamena
novim i
savremeniji
m policama

Kontrola i
odravanj
e polica

75

Lo plan
rasporeda
robe

Pravljanje
novog
plana
raspodele
robe

Kontrola
rasporeda
robe

45

Nedovoljna
kontrola
rukovodioca
sektora

Uvesti
kontrolu
skladita 2
puta
nedeljno

Redovna
kontrola
rukovodio
ca sektora

60

Ne
fleksibilno
st radnika
na
promene u
skladitu

Poveanje
asortimana
proizvoda i
izlazak na
nova trita

Obezbeiv
anje
finansijskih
i
tehnolokih
sredstava

Kontrola
kaliteta
novopristi
glih
proizvoda

18

Povean
broj
kupaca

Zahteva
veu
koliinu
zaliha u
skladitu

Povean broj
potranje sa
skladita

Obezbediti
dovoljnu
koliinu
robe kad
kupac doe
po nju

Kontrolisa
nje
proizvoda
koji
naputaju
skladite

60

Dodatno
pojaan
posao u
toku
sezone

Zahteva
veu
koliinu
sezonskih
zaliha u
skladitu

Povean broj
potranje
sezonske
robe sa
skladita

Obezbediti
dovoljnu
koliinu
sezonske
robe

Kontrolisa
nje
sezonskih
proizvoda
koji
naputaju
skladite

48

RPN

kog
prostora

Povea
nje
obima
poslova
nja

Potencijalni
uzroci otkaza

Detekcija

Potencijal
ni efekat
(ti) otkaza

Uestalost

Potencija
lni naini
otaza

R2.01

Deo i
funkcija

Teina

r.b

Odgovornost i
datum zavretka

Izraunavanje novih RPN-ova

Obrazac naina i analiza efekata otkaza
Proces ili proizvod: Nedostatak skladinog prostora

FMEA broj 1

FMEA tim: Stefan Vukovi Milan Samardi Milo Duki

Datum FMEA ( poetno): 20.06.2014.

Voa tima: Stefan Vukovi ( preispitivanje)

FMEA proces
Potencijalni
uzroci otkaza

Trenutne
kontrole,
Prevencija

Trenutne
kontrole,
Detekcija

R1.01

Loa
organiz
ovanost
unutar
skladit
a

Neodgov
ornost
radnika

Neadekvat
no
odlaganje
robe

Nedovoljno
kontrolisanje
rada radnika

R1.02

Nedovolj
na
angaova
nost efa
magacins
kog
prostora

Loa
kordinacij
a radnika
u
skladitu

R1.03

Kabaste
police

Neadekvat
no
iskorien
prostor za
police

R1.04

Loe
rasporedj
ena roba
na
policama

Nedovoljn
o
iskorien
prostor na
policama

Preporuen
a akcija

Odgovornost i
datum zavretka

Poveati
kontrolu
radnika od
strane efa
magacina

Kontrola
radnka

80

Sprovesti
redovnu
kontrolu od
strane efa
magacina i
kanjavanj
ei
nagraivan
je radnika

ef
magacinskog
sektora

S
re
k
st
m
k
n
ra

Nedovoljan
uticaj na
radnike

Uvodjenje
kodeksa
ponaanja

Kontrola
ponaanja

12

Kontrola
rada efa
magacina
od strane
top
mendmen
ta i
njegovo
sankcionis
anje po
potrebi

Menader

R
k
e
o
m

Zastarele
police

Zamena
novim i
savremeniji
m policama

Kontrola i
odravanj
e polica

75

Nabaviti
savremenij
e police ili
modifikova
ti postojee

ef
magacinskog
sektora

N
sa
p

Lo plan
rasporeda
robe

Pravljanje
novog
plana
raspodele
robe

Kontrola
rasporeda
robe

45

Trebalo bi
napraviti
novi plan
detaljnog
rasporeda

Radnici

N
u
p
ro

RPN

Potencijal
ni efekat
(ti) otkaza

Detekcija

Potencija
lni naini
otaza

Uestalost

Deo i
funkcija

Teina

r.b

Re

Potencijalni
uzroci otkaza

Trenutne
kontrole,
Prevencija

Trenutne
kontrole,
Detekcija

Preporuen
a akcija

Odgovornost i
datum zavretka

RPN

Potencijal
ni efekat
(ti) otkaza

Detekcija

Potencija
lni naini
otaza

Uestalost

Deo i
funkcija

Teina

r.b

robe
R1.05

Loe
odravan
je
skladita

Otpad od
pristigle
robe koji
zauzima
dodatni
prostor u
skladitu
(kutije,
kese..)

Nedovoljna
kontrola
rukovodioca
sektora

Uvesti
kontrolu
skladita 2
puta
nedeljno

Redovna
kontrola
rukovodio
ca sektora

60

Trebalo bi
uvesti da
svaka
smena
posle
zavretka
posla mora
oistiti
skladite i
dovesti ga
u red

Radnici i ef
magacinskog
sektora

P
h
st
ra
m

Preduze
e se
razvija i
raste

Ne
fleksibilno
st radnika
na
promene u
skladitu

Poveanje
asortimana
proizvoda i
izlazak na
nova trita

Obezbeiv
anje
finansijskih
i
tehnolokih
sredstava

Kontrola
kaliteta
novopristi
glih
proizvoda

18

Trebalo bi
obezbediti
da
skladite
ispunjava
sve
standarde

Top
menadment

U
si
k

R2.02

Povean
broj
kupaca

Zahteva
veu
koliinu
zaliha u
skladitu

Povean broj
potranje sa
skladita

Obezbediti
dovoljnu
koliinu
robe kad
kupac doe
po nju

Kontrolisa
nje
proizvoda
koji
naputaju
skladite

60

Trebalo bi
obezbediti
dodatni
skladini
prostor
zbog vee
potranje a
samim tim
i vee
koliine
proizvoda

Top
menadment

S
b
o
u
sk

re
v
k
m
p

R2.03

Dodatno
pojaan
posao u
toku
sezone

Zahteva
veu
koliinu
sezonskih
zaliha u
skladitu

Povean broj
potranje
sezonske
robe sa
skladita

Obezbediti
dovoljnu
koliinu
sezonske
robe

Kontrolisa
nje
sezonskih
proizvoda
koji
naputaju
skladite

48

Trebalo bi
posebno
obezbediti
uslove
skladitenj
a za
sezonske
proizvode
u toku
sezone

Top
menadment

B
o
sm
m
p
n
se
p

R2.01

Povea
nje
obima
poslova
nja

2.3 Odreivanjeposledicarizinogdogaaja
Nakon to smo odredili potencijalne efekte i uzroke problema, i sve definisali u FMEA obrascu
preli smo na definisanje granice prihvatljivosti rizika to emo prikazati u sledeoj tabli:

Ocena rizika

Rizik

( proizvod verovatnoe i posledice)

do 20

mali

20 - 50

umeren

preko 50

neprihvatljiv

2.4Analizasvihkritinihuzrokaotkaza
Nakon to smo definisali efekte, odredili smo teinu, uestalost i verovatnou detekcije kako
bi lake klasifikovali mogue opasnosti koje dovode do nastanka problema. Nakon toga smo
pristupili izraunavanju RPN-ova. Nakon to smo ih izraunali definisali smo granicu
prihvatljivosti rizika. Nakon diskutovanja odluili smo da radimo na problemima ija vrednost
prelazi granicu 50 RPN poena. Sve ostale probleme ija granica iznosi ispod 50 RPN poena nismo
uzimali u dalje razmatranje i analiziranje. Ovaj broj je uzet kao granica jer smo time obuhvatili
veinu sluaja nastanka uzroka koje dovode do problema.
Kritini uzroci koji mogu dovesti do nedostatka skladinog prostora ine neodgovornost radnika
(R1.01), kabaste police(R1.03), loe odravanje skladita(R1.05) i povean broj kupaca(R2.02).

Prvi kritian uzrok problema predstavlja neodgovornost radnika (R1.01) do kog dolazi
usled nedovoljnog kontrolisanja rada radnika od strane efa skladita. Takoe do toga dolazi i
zbog nedefinisanog kodeksa ponaanja i nedovoljnog uticaja od strane efa skladita. Upravo

zbog navedenih nedostataka, radnicima se prua sloboda da rade sta hoe to veoma negativno
utie na organizaciju i sve poslove vezane za skladite.
Preporuena akcija za ovaj uzrok je sprovoenje redovne kontrole od strane efa magacina
i kanjavanje i nagraivanje radnika to ujedno i predstavlja preuzetu akciju.
Drugi kritian uzrok problema predstavljaju kabaste police (R1.03). Kabaste su iz razloga
to se dugo godina koriste i nije se dovoljno obraala panja na njihovu praktinost jer smo tada
imali sasvim dovoljno prostora unutar skladita i nismo toliko obraali panju na poveanje
obima posla u budunosti. Takoe su nepraktine i zbog toga to su napravljene na staromodan
nain koji je vie teio veliini a ne praktinosti police.
Preporuena akcija za ovaj uzrok je nabavljanje savremenijih polica ili modifikacija
postojeih. Preuzeta akcija je nabavka savremenijih polica jer je modifikacija starih polica u
ovom sluaju neisplativa i nemogua.
Trei kritian uzrok problema je loe odravanje skladita (R1.05). Loe odravanje
skladita nastaje kao posledica otpada od pristigle robe koji zauzima dodatni prostor u skladitu
(kutije, kese...) Takoe ovaj problem se javlja usled nedovoljne kontrole od strane rukovodioca
sektora na kraju svake smene, gde bi trebao radnicima da skrene panju da sve pokupe za sobom
na kraju smene.
Preporuena akcija za ovaj uzrok je uvoenje, da svaka smena posle zavretka posla mora
oistiti skladite i dovesti ga u red. Preuzeta akcija za ovaj uzrok je poveanje higijene od strane
svakog radnika i efa magacina.
etvrti kritian uzrok problema je povean broj kupaca (R2.02) zato to firma ima vei
obim poslovanja to podrazumeva veu potranju i vei broj proizvoda koje treba smestiti u
skladite, a samim tim zahteva i vei skladini kapacitet ili bolju organizaciju unutar skladita.
Preporuena akcija za ovaj uzrok problema je da bi Trebalo obezbediti dodatni skladini
prostor ili bolju organizaciju unutar postojeeg skladita. Preuzeta akcija za ovaj uzrok je
sprovoenje bolje organizacije unutar skladita i ekanje rezultata da bi videli u kolikoj smo meri
reili problem. Ukoliko nismo resili problem u potpunosti, odluujemo se za kupovinu novog
skladinog prostora.

Imamo definisane tri kategorije uzroka otkaza, a to su fiziki uzroci, ljudski faktor, i
latentni uzroci.
Neodgovornost radnika (R1.01) predstavlja ljudski uzrok, zato to do toga dolazi iskljuivo
zbog nemarnosti radnika. Ovakav tip uzroka je mogue odmah ustanoviti i uvesti odreene mere
kako bi se blagovremeno mogao ukloniti.
Kabaste police (R1.03) predstavljaju fiziki uzrok zato to pomoni predmet rada koji nam
pomae da odloimo robu na adekvatan nain, ali se moe klasifikovati i kao ljudski uzrok jer je
ovek taj koji je odgovoran za pravljenje takvog tipa police.
Loe odravanje skladita (R1.05) je takoe ljudski uzrok jer su upravo ljudi odnosno
radnici ti koji su zadueni za otkanjanje smea nakon svake smene i poveanje istoe unutar
skladita.
U latentni uzrok spada poveanje broja kupaca R(2.02) jer taj uzrok indirektno utie na
nedostatak skladinog prostora, zato to taj uzrok vue za sobom i poveanje obima poslovanja a
samim tim i veu koliinu proizvoda u skladitu. Poveanje broja kupaca se moe svrstati i u
ljudski uzrok jer top menadment svojim naporima tei ka poveanju obima posla i broja kupaca.

2.5Analizaredosledadogaaja
r.b

SIMBOL

ZNAENJE

1.

Primarni(finalni)dogaaj

2.

Sekundarnidogaaj

3.

Uzroniidrugifaktori

4.

Dogaajikojisumeusobnopovezani

5.

Povezanostuslovaiuticajnihfaktora

Redosled dogaaja predstavlja vizuelnu metodu, koja prikazuje hronoloki niz dogaaja i
uzronih faktora. Cilj ove analize jeste da se identifikuje kljuni uzrok koji je omoguio da se
problem dogodi.

Nedostatak
potovanja

Loi meuljudski
odnosi

Loi
komunikacioni
kanali

Loa raspodela
poslova

Prezauzetost poslom
od strane top
menadmenta

Slaba
kordinacija sa
top
menadmento
m

Mala primanja

Nezainteresovanost

Nedovoljno
angaovanje
efa magacina

Nema kodeksa
ponaanja

Neposlunost ranika

Nedovoljno
kontrolisanje
rada radnika

Neodgovorn
ost radnika

Loa organizacija

Prezauzetost
poslom

Nedovoljna
kontrola efa od
strane top
menadmenta

Potreba za razvojem

Zapoljavanje
strunijih kadrova

Angaovanost
top menadmenta

Slaba kordinacija

Nedovoljna
motivisanost

Nemarnost
nadlenih

Istraivanje novih
trita

ef nema
sposobnost
nareivanja

Nema uticaja na
radnike

Nedovoljna
kontrola efa
magacina

Bolji potencijal
novih trita

Ukazivanje nove
anse na tritu

Vei prihodi

Unapreenje
poslovanja

Izlazak na nova
trita

Slaba primanja

Nezainteresovanost
radnika

Nemarnost
ranika

Loe
odravanje
skladita

Slabo pokriveno
trite u toj sferi

Slaba konkurencija

Poveanje
obima
poslovanja

Povean broj
kupaca

2.6Definisanjezatitnihmera
Nakon sprovedene analize smo blie objasnili sve potencijalne faktore / uzronike koje mogu
dovesti do nastanka problema. Formirali smo mere unapreenja koji ublaava dejstvo uzronika,
a kasnije moda i uspe da ih potpuno eliminie.
Neodgovornost radnika (R1.01) predstavlja veliki i ujedno nama najkritiniji uzrok koji
dovodi do loeg manipulisanja robe u skladitu i samim tim povlai za sobom i mnoge druge
probleme koji su uzronici nedostatka skladinog prostora. Zbog neodgovornosti radnika stvara
se i netrpeljivost i loa atmosfera unutar firme to u znatnoj meri usporava firmu ka daljem rastu i
razvoju.
Uvoenjem nagraivanja i kanjavanja rada radnika u znatnoj meri emo poveati njihovu
odgovornost i angaovanost u skladitu. Uvoenjem ovakve zastitne mere ne predstavlja veliki
finansijski izdatak, a znaie nam puno za celokupan rad u skladitu kako neodgovornost ne bi
vie uticala na nedostatak skladinog prostora.
Kabaste police (R1.03) predstavljaju drugi najkritiniji uzrok koji dovodi do nedostatka
skladinog prostora. Kabaste police nam oteavaju odlaganje robe jer zauzimaju previe
skladinog prostora zbog ega viljukari oteano pristupaju nekim delovima, to onemoguuje
pravilo odlaganje robe. Takoe su nepraktine i zbog toga to su napravljene na staromodan
nain koji je vie teio veliini a ne praktinosti police.
Zbog nemogunosti modifikacije postojeih polica, morali smo se upustiti u nabavku novih
polica koje su znatno saremenije, modernije i praktinije, a ujedno nam i ne predstavljaju vei
finansijski napor. Kupovinom novih polica i njihovim montiranjem znatno smo stvorili viak
prostora u skladitu i samim tim smo omoguili bre i bolje cirkulisanje radnika i viljukara
unutar skladita i pravilnije odlaganje robe.
Loe odravanje skladita (R1.05) je uzrok koji znatno utie na istou, higijenu i prostor
unutar skladita. Radnici nisu vodili rauna i posle svake smene su ostavljali nepotrebne kutije,
kese i ambalae od proizvoda koji su uskladiteni. Smee se vremenom nagomilavalo i sve je
vie uticalo na smanjenje prostora i kretanje po skladitu.

Kao reenje ovog problema, uveden je kodeks ponaanja radnika, gde je definisano da
radnici pa i sam ef skladita moraju posle svake smene da oiste nepotrebno smee unutar
skladita i odnesu ga na oblinju deponiju. Ovim reenjem smo u potpunosti eliminisali problem,
a to ni malo nije finansijski uticalo na firmu.
Povean broj kupaca (R2.02) svakako predstavlja pozitivnu stvar za nau firmu, meutim
problem nam se javlja zbog poveane potranje od dobavljaa gde nam samim tim pristie veliki
broj proizvoda, a mi smo nespremni doekali situaciju da nam ponestane prostora u skladitu.
Kao zatitnu meru sproveli smo bolje organizovanje unutar skladita. Meutim ovim
reenjem smo samo na krai rok reili problem jer nam se stvorio mali viak prostora koji e
svakako kasnije biti popunjen. U budunosti emo svakako razmiljati o izgradnji ili
iznajmljivanju novog skladinog prostora.

2.7FMEAnakonuvedenihmera

Nakon definisanja zatitnih mera, uzroci koji su bili na kritinom nivou svedeni su na
prihvatljivu meru ili su potpuno uklonjeni.
Uvoenjem nagraivanja i kanjavanja smo poveali odgovornost ranika u skladitu koji nam je
predstavljao najkritiniji poblem. Ovom

preuzetom akcijom smo smanjili teinu uzroka i

smanjili smo verovatnou detekcije.

Poblem kabastih polica smo u potpunosti anulirali jer smo preuzeli akciju kupovine novih i
savremenijih polica koje su u znatnoj meri praktinije i poveavaju koliinu slobodnog prostora u
skladitu.
Problem loeg odravanja skladita smo takoe u potpunosti reili uvoenjem kodeksa ponaanja
gde je definisano da svaki radnik pa i ef magacina mora ocistiti smee za zobom posle svake
smene i odneti ga na oblinju deponiju. Svi radnici pa i njihov ef postupaju po ovom kodeksu.
Problem poveanja kupaca smo reili samo na krai rok promenom organizacije u skladitu gde
nam se javio viak prostora koji e svakako u budunosti biti popunjen. Kasnije emo svakako
morati razmiljati o kupovini ili iznajmljivanju novog skladita.

3.ZAKLJUAK
Detaljnom analizom problema nedostatka skladinog prostora uz pomo primene Ishikawa
dijagrama, FMEA analize, i metode analiza redosleda dogaaja sagledali smo sve potencijalne
uzroke koje dovode do problema nedostatka skladinog prostora. Korienjem Ishikawe
dijagrama smo ralanili sve potencijalne uzroke i izvrili smo podelu tih uzroka u dve grupe.
Kroz FMEA analizu smo izvrili procenu svih potencijalnih uzroka i odredili njihovu
verovatnou dolaska do pojave otkaza, a zatim smo definisali mere poboljanja. Prikazivanjem
uzroka kroz analizu redosleda dogaaja smo identifikovali kljune uzroke koji dovode do
problema nedostatka skladinog prostora.
Skladini prostor i kvalitetno skladitenje robe unutar njega je od velike vanosti za uspeno
poslovanje proizvodnih i trgovinskih preduzea, jer se nedostatkom skladinog prostora takoe
utie na kvalitet robe to dovodi da se gubi poverenje kupaca to kasnije dovodi do gubljenja
reputacije na tritu. Tako da detaljno sagledavanje uzroka i definisanje njihovih zatitnih mera
koje smo uinili, ima znaajnu ulogu u ublaavanju i eventualnom eliminisanju problema
nedostatka skladinog prostora.

4.LITERATURA

1. Razgovor sa zaposlenima iz firme d.o.o. Savacoop

2. http://ellab.ftn.uns.ac.rs/moodle/mod/resource/view.php?id=1422
3. http://ellab.ftn.uns.ac.rs/moodle/mod/resource/view.php?id=1420
4. http://ellab.ftn.uns.ac.rs/moodle/mod/resource/view.php?id=1421
5. http://ellab.ftn.uns.ac.rs/moodle/mod/resource/view.php?id=1418

IZJAVAOPLAGIJATU

Uovomradunepostojitekstkojijepreuzetoddrugogautora,adanijetonaglaeno
citirano,odnosno,referencirano.
Celokupni nereferencirani tekst je samostalni rad potpisanog studenta, odnosno
studenata.
Ukolikoseustanovidapostojideotekstakojipredstavljaplagijat,potpisanistudent/
studentiprihvatajudasnoseadekvatneposledice.

Imeiprezime:
brojindeksa:

MiloDuki
3471

potpis:
Imeiprezime:
brojindeksa:

MilanSamardi
3417

potpis:
Imeiprezime:
brojindeksa:
potpis:

StefanVukovi
3484

OAUTORIMA
MiloDuki
Roensam24.04.1991.godineuNovomSadu.Zavrio
sam osnovnu kolu Svetozar Markovi u Novom
Sadu, a potom sam upisao srednju tehniku kolu
Mileva Mari Ajntajn u Novom Sadu. Nakon
zavrenesrednjekolesamupisaoFakultettehnikih
nauka,odsekInenjerskimenadment.Trenutnosam
na etvrtoj godini fakulteta, opredelio sam se za
usmerenjekvalitetilogistika,nakonegaplaniramda
upiemmaster.
Kontaktadresa:milosdukic24@gmail.com
MilanSamardi
Roensam21.08.1991.godineuNovomSadu.Zavrio
samosnovnukoluSonjaMarinkoviuNovomSadu,
apotomsamupisaogimnazijuSvetozarMarkoviu
Novom Sadu. Nakon zavrene srednje kole sam
upisao Fakultet tehnikih nauka, odsek Inenjerski
menadment. Trenutno sam na etvrtoj godini
fakulteta, opredelio sam se za usmerenje kvalitet i
logistika,nakonegaplaniramdaupiemmaster.
Kontaktadresa:milan.samardzic3417@gmail.com
StefanVukovi
Roen sam 14.07.1991. godine u Beogradu. Zavrio
samosnovnukoluVukKaradiuNovomSadu,a
potomsamupisaosrednjuekonomskukoluuNovom
Sadu. Nakon zavrene srednje kole sam upisao
Fakultet tehnikih nauka, odsek Inenjerski
menadment. Trenutno sam na etvrtoj godini
fakulteta, opredelio sam se za usmerenje kvalitet i
logistika,nakonegaplaniramdaupiemmaster.
Kontaktadresa:stefan.vucko15@gmail.com