Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Fakultet za saobraajno inenjerstvo

Osnovne akademske studije

SEMINARSKI RAD
Tema: Drumski saobraaj kao izvor zagaenja ivotne sredine

Predmet: Organizacija i tehnologija drumskog saobraaja

Mentor:
__________________________

Student:
Bata Karolj

Brko, 2015. godine

Uvod
Saobraaj vri negativan uticaj na prirodnu sredinu kao i na
kvalitet ovekove ivotne sredine. To se naroito ogleda kroz:
zagaivanje vazduha, tla i vode, poveanje buke, pretvaranje prirodne
u tehniku sredinu (razni oblici degradacije okoline), poveanje
neistoe i drugo. Sve ovo doprinosi naruavanju ekolokog bilansa
ime je oteano odravanje dinamike ravnotee sloenog sistema.
Zagaivanje vazduha emitovanjem tetnih materija od motornih vozila
(ugljen-monoksid, azotni oksid, ugljovodonik i dr.), a i praina od
sagorevanja i trenja pneumatika i poveana buka pogoravaju uslove
ivota i negativno utiu na zdravlje ivota ljudi.
Zagaivanje okoline od saobraaja nije lokalno vezano kao
zagaivanje od industrije jer su motorna vozila mobilna (izvor energije
se

kree),

pa

postoji

izraen interes

za

veu

saradnju

na

meunarodnom planu. Proizvoai vozila su ve intervenisali I

odreenim

konstruktivnim

drugim

reenjima

doprineli

da

se

nepovoljan uticaj smanji (bezolovni benzin itd.).

Pod pojmom vrednovanje u upravljanju razvojem i eksploatacijom
putne mree podrazumeva se procedura ocenjivanja i odluivanja u
sistemu osmiljavanja optimalnog razvoja i korienja putne mree,
ukljuujui i postupke definisanja pokazatelja i kriterijuma relevantnih
za ocenjivanje i odluivanje.
Proces planiranja saobraajnica i proces analize uticaja na ivotnu sredinu
moraju da budu dva komplementarna procesa usaglaena na svim nivoima sa jasnom
hijerarhijskom strukturom i utvrenim redosledom meusobne razmene podataka. Na
osnovu iznetih injenica nedvosmisleno je da mora postojati jedinstvena metodoloka
osnova sa jasno definisanim koracima za analizu problematike ivotne sredine.
Saobraaj je star koliko i ljudsko drutvo. U sklopu funkcionisanja saobraaja,
pored nesumnjivih koristi za prosperitet drutva u celini, javljaju se i specifini problemi
koji su karakteristini za ovu oblast ljudske delatnosti. Sve ove probleme karakterie
nastanak razliitih negativnih pojava, koje ,svaka na svoj nain, optereuju celokupno
stanovnitvo, a meu njima najvei stepen imaju saobraajne nezgode. Masovnost,
dinamika i struktura ovog drutvenog problema su vrlo ozbiljni.
1

Teorijski deo
2.1. Istorijski razvoj saobraaja
Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za
odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u
svetu. Sa tehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su
znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem
ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od
preindustrijskog do savremenih saobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet
velikih faza, gde se svaka odlikuje specifinim inovacija u transportnom sektoru.
Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka,
nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se
mahom vezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i
pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraaju.
Nova era u razvoju saoraaja bila povezana sa industrijskom revolucijom i
primenom parne maine u konstruisanju savremenih saobraajnih sredstava. Zato se u
nekom istorijskom razvoju saobraaja prvo izdvaja period od 1800-1870. godine, kada
se deavaju brojne inovacije, vane i za razvoj saobraajnog sistema:
parna lokomotiva Stivensona 1812.godine i njen prvi put od stanice Stokton do stanice
Darlington u Engleskoj, nakon ega elezniki saobraaj poinje intenzivni razvoj.

2.2. Prikaz stanja ivotne sredine

Jednu
odreivanja

od

bitnih

moguih

odlika
uticaja

analiziranog

prostora,

na

sredinu,

ivotnu

smislu

predstavlja

karakteristika naseljenosti i stanovnitvo. Ove injenice svoj puni

smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istrae mogui
negativni uticaji na stanovnike koji naseljavaju podruje analiziranog
prostora. Uvidom u stanje na terenu moe se zakljuiti da je zona du
posmatrane deonice retko naseljena i da se du trase pojavljuju
razbijene strukture manjih naseobina koja se obino sastoje od
2

nekoliko kua. Na osnovu obilaska lokacije moe se zakljuiti da je tlo

uz trasu regionalnog

puta

u izvesnoj

meri degradirano usled

dugogodinje eksploatacije puta.

Osnovne odlike postojeeg stanja ivotne sredine u pogledu
zagaenja bukom kao I aerozagaenja potiu od postojeeg puta.
Obzirom

na

postojee

saobraajno

optereenje,

uticaju

su

granicama dozvoljenih vrednosti.

Uticaji

na

ekspoloatacije

ivotnu

sredinu

rekonstruisane

koji

deonice

se javljaju
imaju

kao

trajni

posledica
karakter

predstavljaju uticaje posebno interesantne sa stanovita odnosa put ivotna sredina.

2.3.

Prostorna

distribucija

olova

zavisnosti

od

saobraajnog optereenja
Olovo (hemijski simbol Pb), je teki metal koji pripada IVb grupe periodnog
sistema. U prirodi se veoma retko nalazi u elementarnom obliku, a u jedinjenjiima je
dominantan oksidovan oblik. U stenama i zemljitu ga ima u tragovima (<0.1%
maseno).
U prirodnom, nazagaenom zemljitu olovo je prisutno u koncentracijama <20
mg/kg (ppm), ali su na mnogim lokacijama konstatovane i znatno vee vrednosti (30100 mg/kg). Maksimalna dozvoljena vrednost koncentracije olova u zemljitu (MDK) je
100 mg/kg.
Poslednjih nekoliko decenija o olovu se sprovode mnoga istraivanja tako da se dosta
zna o njegovom prisustvu u razliitim delovima ivotne srednine i toksinim efektima
koje izaziva.
Olovo u ivotnu sredinu dospeva iz prirodnih i antropogenih izvora. Najvei deo
olova u vazduhu potie od alkalnih jedinjenja olova tetraetil olova (TEL) I tetrametil
olova (TML) koja se dodaju benzinu radi poveanja oktanskog broja.
Nivo olova varira u zavisnosti od razvijenosti regije, a znaajno je vei u
gradskim nego u seoskim sredinama. Koncentracije olova u vazduhu u velikim
gradovima razvijenih zemalja dostiu vrednosti4 od 1.5-3 mg/m3.

Raspodela nivoa olova u vazduhu nije uniformna Koncentracije olova vee su pored
prometnih puteva nego pored onih sa manjim brojem vozila. Prema podacima iz brojnih
istraivanja u razliitim gradovima, postoji direktna veza izmeu koncentracije olova u
vazduhu i lokalne gustine saobraaja.
S obzirom na injenicu da se u naoj zemlji jo uvek koristi benzin sa viskom
procentom olovnihaditiva (sadraj olova 0.4 g/l), kao i da je u Novom Sadu u
poslednjih nekoliko godina povean intenzitet saobraaja podstaklo je na istraivanje
prostorne raspodele zagaenja gradskog zemljita olovom iz izduvnih gasova vozila u
blizini prometnih saobraajnica.
Za ekstrakciju pristupanog olova koriena je metoda sa etil-diamin-tetrasiretnom kiselinom (EDTA), a ukupni sadraj olova odreen je nakon razaranja sa
koncentrovanom azotnom kiseliom (NHO3)5. Na dobijene eksperimentalne rezultate
primenjen je matematiki postupak regresione analize da bi se utvrdila korelacija izmeu
koncentracije olova u zemljitu pored puteva i protoka vozila, kao i udaljenost mernih
mesta od raskrsnice (du linije puta).

2.4. Mere atite

Analiza uticaja na ivotnu sredinu predmetne deonice puta
pokazala je da se, s obzirom na karakter uticaja i njihov znaaj, moe
smatrati da put ostvaruje odreeni nivo uticaja saglasan pre svega sa
postojeim potencijalima u okviru analizirane prostorne celine.
Obzirom na prethodno iznesene zakljuke za analizirane uticaje
je neophodno preduzeti mere zatite kako bi se mogue negativne
posledice svele u prihvatljive granice. Mere koje se specificiraju u
okviru narednih stavova obuhvataju potrebne aktivnosti u okviru
analiziranih uticaja i to u fazi izvoenja radova na rehabilitaciji i fazi
eksploatacije puta.
Mere zatite ivotne sredine su sistematizovane u nekoliko osnovnih
grupa:
- opte mere zatite ivotne sredine,
- tehnike mere zatite,
- administrativne mere vezane za eksploataciju autoputa.

2.4.1. Opte mere zatite ivotne sredine

Kompleks optih mera zatite ivotne sredine obuhvata globalna
saznanja iz ovog domena koja su primerena globalnoj strategiji i
lokalnim prostornim uslovima I karakteristikama predmetnog puta.
Prema

optim

merama

zatite

sve

aktivnosti

koje

su

proklamovane u sklopu opte razvojne politike na nivou Republike

Srbije, a koje su konkretizovane kroz najvie planske dokumente
potrebno

je uvaiti

u smislu

racionalnog

upravljanja

ivotnom

sredinom za konkretan projekat rehabilitacije.

U sklopu opte razvojne politike potrebno je obezbediti dosledno
potovanje regulative od ireg znaaja u pogledu graninih vrednosti
pojedinih uticaja kao i regulative o karakteristikama voznog parka u
pogledu nivoa buke i kvaliteta izduvnih gasova.
Potrebno je, takoe, obezbediti pretpostavke za konstantno
praenje

stanja

obezbeivanjem

ivotne
podataka

sredine
koji

su

zoni
dobijeni

analizirane

deonice

merenjima,

zatim

pretpostavke za kontinualno odravanje puta i blagovremene planove

za odravanje puta u zimskim mesecima pri emu treba posebno
razmotriti mogunosti da se minimizira korienje natrijum hlorida.

2.4.2. Tehnike mere zatite

Kompleks tehnikih mera zatite ivotne sredine obuhvata sve
one mere koje su neophodne za dovoenje kvantifikovanih negativnih
uticaja u dozvoljene granice kao i za preduzimanje odreenih mera
kako bi se odreeni uticaji u procesu izgradnje minimizirali. Obzirom
na injenicu da su u okviru studije detaljno razmatrani pojedinani
uticaji mere zatite su sistematizovane za svaki uticaj posebno.
U cilju zatite tla na analiziranoj deonici puta na podruju
zatienom kao prirodno dobro zabranjeno je otvaranje kamenoloma i
pozajmita zemlje i kamena, kao i korienje raznog nanosa kao
graevinskog kamena pri izgradnji rekonstrukciji puta. Deponovanje
vikova zemlje, kamena i sl. u granicama prirodnog dobra moe biti
samo privremeno i vremenski ogranieno na okonanje planiranih
5

radova. Nakon okonanja radova obaveza je investitora da odmah

ukloni sve vikove zemlje, kamena I druge otpadne materije i izvri
potpunu sanaciju cele trase i svih povrina degradiranih tokom
radova. Investitor je obavezan da trajno deponovanje vikova zemlje,
kamena i drugih otpadnih materija rei na lokacijama izvan zatienog
prirodnog dobra, a po uslovima nadlene optinske komunalne slube.
Kompletan humusni materijal koji e biti skinut u procesu proirenja
nasipa

za

izradu

benkine

potrebno

je

iskoristiti

za

ponovno

humuziranje kosina nasipa.

Ovo se naroiti odnosi na tla sa visokim nivoom podzemnih
voda, to je zona postojeih vodotokova. Iskop u ovakvom tlu vriti pri
optimalnim uslovima u pogledu njegove vlanosti. Striktna zatita svih
delova terena van neposredne zone radova podrazumeva da se van
zone izvoenja radova povrine ne mogu koristiti kao stalna ili
privremena odlagalita materijala, kao pozajmita, kao platoi za
parkiranje I popravku maina.
Mora postojati zabrana otvaranja nekontrolisanih pristupnih
puteva pojedinim delovima gradilita. Za suzbijanje korova na zelenim
povrinama izbegavati korienje herbicida ve putni pojas odravati
koenjem. U smislu minimiziranja efekta zasoljavanja zemljita u
okolini puta kao posledice zimskog odravanja korienje natrijum
hlorida supstituisati sa drugim materijama koje imaju slian ili bolji
efekat odmrzavanja. Sve manipulacije sa naftom I njenim derivatima u
toku procesa rehabilitacije, snabdevanje maina, neophodno je
obavljati na posebno definisanom mestu I uz maksimalne mere zatite
kako ne bi dolo do prosipanja. Sva ambalaa za ulje I druge derivate
nafte, mora se sakupljati I odnositi na kontrolisane deponije izvoaa
radova sa kojih se kontrolisano odnosi preko ovlaenog komunalnog
preduzea.
Parkiranje maina obavezno je samo na ureenim mestima. Na
mestu

parkiranja

maina,

preduzeti

posebne

mere

zatite

od

zagaenja tla uljem, naftom I naftinim derivatima. Da bi se spreilo

6

raznoenje vrstog otpada, koji se normalno javlja u procesu gradnje I

boravka radnika u zoni gradilita (ambalaa od hrane, drugi vrsti
otpaci), mora se vriti njegovo sistematsko prikupljanje I deponovanje
na ureenim deponijama.
Zagaeno zemljite se mora to pre evkuisati na mesto I pod
nuslovima nadlene komunalne slube. Trajno deponovanje rezervnih
delova, opreme I sl. Na otvorenom prostoru je zabranjeno. Zabranjeno
je pranje maina I vozila u zoni radova kao I pranje miksera za beton I
nekotrolisano odstranjivanje preostalih delova betonske mase na bilo
koje

povrine

van

neposredne

povrine

puta.

Useke

nasipe

projektovati tako da prate I da se uklapaju u prirodni oblik terena.

Prilikom pokrivanja karpi vegetacijom, treba imati u vidu da postoji
prirodni, maksimalni stepen nagiba do koga se vegetacija moe
odrati bez pomoi tehnikih mera.
Eventualni podzidi treba da budu od kamena. Pri podizanju novih
zelenih povrina izbegavati linearno zelenilo, stroga parkovska reenja
i parkovske vrste. Nakon izgradnje puta neophodno je to pre ukloniti
svu mehanizaciju, graevinski materijal, kontejnere, rezervne delove i
dr. sa trase puta. Za sva pozajmita I deponije materijala moraju se
uraditi posebni projekti rekultivacije kako bi se spreilo degradiranje
veih povrina tla.

2.4.3. Administrativne mere

Obzirom na sve zakljuke koji su dobijeni u fazi analize uticaja, a
prvenstveno

smislu

sprovoenja

adekvatnih

mera

zatite,

neophodno je definisati i odreene postupke koji se moraju sprovoditi

u fazi eksploatacije putne deonice nakon njene rehabilitacije. U okviru
ovih mera deonicu koja je predmet rehabilitacije potrebno je opremiti
odgovarajuom

horizontalnom

vertikalnom

signalizacijom

koja

obuhvata sve vidove potrebnih zabrana i obavetenja. Za postupke

zimskog odravanja neophodno je uraditi posebne operativne planove
vodei prvenstveno rauna o zatiti voda i tla a zatim i o globalnim
problemima zatite ivotne sredine.
7

Ukoliko doe do havarije vozila koje nosi opasni teret u

prakastom ili granularnom stanju, zaustavlja se saobraaj i upuuje
se zahtev specijalizovanoj slubi koja treba da obavi operaciju
uklanjanja opasnog tereta i asanaciju kolovoza.
Rasuti prakasti ili granularni materijal se mora ukloniti sa
kolovoza iskljuivo mehanikim putem (vraanjem u novu prikladnu
ambalau, ienjem, usisavanjem, itd.), bez ispiranja vodom. Ukoliko
doe do havarije vozila sa tenim opasnim materijama, odmah se
zaustavlja

saobraaj

alarmira

nadlena

sluba

angauju

specijalizovane ekipe za sanaciju havarije. Prosuta materija se uklanja

sa kolovoza posebnim sorbentima. Ukoliko je tenost dospela van
profila i zagadila tlo sanacija se vri njegovim uklanjanjem. Sve
materije prikupljene na ovaj nain tretiraju se prema posebnim
postupcima regeneracije ili se deponuju na, za takve materije
predvienim deponijama.
U okviru ugovorne dokumentacije koju Investitor bude formirao
sa izvoaima, neophodno je obezbediti potovanja svih propisanih
mera zatite u fazi izvoenja radova i omoguiti da na realizaciji
poslova

iz

domena

rehabilitacije

budue

eksploatacije

budu

angaovani oni subjekti koji imaju strunog kadra za ispunjenje

definisanih

zadataka

iz

domena

zatite

ivotne

sredine.

Pri

sagledavanju radova na trasi obavezno treba preduzeti sve mere

protivpoarne zatite, kako povrina pod umom, tako i ljudstva i
tehnike na gradilitu. Ako se u toku izvoenja radova na trasi naie na
prirodno

dobro

koje

je

geoloko-paleontolokog

mineroloko-

petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima svojstva

prirodnog spomenika, izvoa radova je duan da o tome obavesti.
Zavod za zatitu prirode Srbije i da preduzme sve mere zatite
da se do dolaska ovlaenog lica prirodno dobro ne oteti i da se uva
na mestu i u poloaju u kome je naeno. Projekt organizacije gradilita
mora biti sastavni deo investiciono-tehnike dokumentacije sa jasno
preciziranim lokacijama za objekte, parkinge i puteve prolaska teke
mehanizacije kao i privremene deponije materijala. Projekat radova na
8

sanaciji i ureivanju zatitnih pojaseva, ukljuuje i eventualno

podizanje vetrozatitnih i snegobranih pojaseva i ini sastavni deo
investiciono- tehnike dokumentacije.

Zakljuak
Niz godina prilikom donoenja odluka o opravdanosti izgradnje
pojedinih deonica puteva oseala se potreba za standardizovanom
metodologijom

vredovanja

ponuenih

parametera.

Metode

vrednovanja koje su se najee koristile uglavnom su se bazirale na

saobraajno-ekonomskim faktorima. U radu je izvrena prezentacija
ekolokog vrednovanja na osnovu jedno-dimenzionalnog kriterijuma tj.
Maksimalno dozvoljene koncentracije olova (MDK) u zemljitu koje se
taloi emisijom izduvnih gasova iz pokretnih izvora. Takoe, prikazana
je utvrena funkcionalna zavisnost protoka vozila na raskrsnicama
[voz/h] I ukupne koliine olova u zemljitu.
Zarad dobijanja sveobuhvatne ocene neophodno bi bilo uzeti u
obzir raspodelu saobraajnih tokova na gradske putnu mreu,
raspored namena povrina grada, uslove odvijanja saobraaja, oceniti
parameter saobraajnog toka I na posletku uzeti u obzir odnos
uloenih sredstava u rekonstrukciju I dobijenih ukupnih vrednosti
nakon zavretka projekta.
Preporuke u daljem istraivanju mogu se odnositi na utvrivanje
koncentracije olova u zemljitu I biljnom materijalu u zavisnosti od
nivoa usluga na navedenim lokacijama ili u odnosu na vremenske
gubitke na raskrsnicama I putnim pravcima.
Samim tim takav pristup bi bio svrsishodan radi preraspodele
saobraajnih tokova na gradsku putnu I ulinu mreu, rekonstrukcije
putnih pravaca I rekonstrukcije signalnih planova.
Planom o upravljanju ivotnom sredinom treba definisati vremenski raspored,
uestalost, trajanje I trokove mera za ublaavanje tetnih uticaja u okviru dinamike za
realizaciju projekta, te objediniti ove akcije sa celokupnim planom rada.
Plan za praenje ivotne sredine bi takoe trebalo izraditi tako da se postavi
predlog za praenje mera za ublaavanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu tokom faze
izgradnje. Ne oekuje se da ovaj document bude vei, zbog ogranienog broja uticaja
prepoznatih tokom analize uticaja na ivotnu sredinu.
10

Literatura
1. Kuzovi LJ. Vrednovanje u upravljanju razvojem i eksploatacijom
putne mree, Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet, 1994
2. Maletin M.: Planiranje i projektovanje saobraajnica u gradovima,
Graevinski fakultet Beograd, 2005
3. Analiza uticaja na ivotnu sredinu za autoput Beograd - Novi Sad, Nacrt izvetaja o
analizi uticaja na ivotnu sredinu, izdanje br. 1, januar 2004. godine
Ostali izvori:
www.ebrd.com
www.putic.com
www.elitesecurity.org

Sadraj:
1. Uvod ...........................................................................................................................................................1
2. Teorijski deo ..............................................................................................................................................2
2.1. Istorijski razvoj saobraaja .......................................................................................................2
2.2. Prikaz stanja ivotne sredine 2

11

2.3. Prostorna distribucija olova u zavisnosti od saobraajnog optereenja

3
2.4. Mere atite ...4
2.4.1.

Opte

mere

zatite

ivotne

sredine

.4
2.4.2.

Tehnike

mere

zatite

5
2.4.3.

Administrativne

mere

7
3.

Zakljuak

.9
4.

Literatura

10

12