Filozofski fakultet Novi Sad

Odsek za sociologiju
Jovana Vasi

Datum:03.03.2014

Kontovo prvo predavanje

Doprinosi Ogista Konta sociologiji i sociolokom metodu
Ogist Kont se smatra osnivaem sociologije i dao joj je zvanino ime. Njegove najznaajnije
teorijske ideje su:
1. teorije moraju biti apstraktne i da nastoje da izoluju i objasne prirodu fudamentalnih
sila koje upravljaju funkcionisanjem drutva,
2. teorije moraju biti eksplicitno i sistematski proverene putem empirijskih dokaza i
razliitih metoda,
3. sakupljanje podataka bez upotrebe teorije ne doprinosi akumulaciji znanja o tome
kako drutveni svet funkcionie,
4. sociologiju treba koristiti u izgradnji adekvatnijih drutvenih struktura i da te primene
budu voene sociolokom teorijom, a ne ideologijama ili linom pristrasnou.
Zagovarao je etiri metoda u socijalnoj fizici:
1. posmatranje- empirija voena teorijom
2. eksperiment- svestan bio injenice sa nisu mogui, ali da se o normalnom
funkcionisanju drutva moe neto nauiti izuavanjem patolokih sluajeva
3. komparaciju- po uzoru na biologiju, treba porediti socijalne oblike sa onima kod niih
ivotinja, meu dravama i prethodnim sistemima.
4. istorijsku analizu- varijacija komparativnog metoda, odnosno komparacija prolosti i
sadanjosti.

I predavanje
Pravo razumevanje pozitvne filozofije nemogue bez istorije, odnosno mora se sagledati
progresivnost ljudskog duha.- Danas prosto neverovatno uti sociologa kako negira vanost
istorije.
Otkrie osnovnog zakona koji je uzgred i nuan je Kont definisao nakon izuavanja
celokupnog razvitka ljudske inteligencije, taj zakon ne samo da moe biti zasnovan na
racionalnim dokazima ve i na osnovu istorijskih proveravanja. Taj zakon je zakon tri
stadijuma, tj. svaka grana naeg saznanja prolazi kroz tri sasvim razliita teorijska stanja.
Prvo: teoloko/fiktivno, drugo metafiziko/apstraktno i tree: nauno/pozitivno stanje.
Ljudski duh upotrebljava tri metode filozofiranja, te tri vrste filozofiranja kao shvatanja o
skupu fenomena su totalno razliita. Prva faza je nuna polazna taka, druga je prelazna, dok
Kont treu smatra konanom, onu ije je stanje utvreno i definitvno.

Tri filozofije posve razliite

I teoloka faza:
Ljudski duh usmerava svoja istraivanja ka apsolutnim saznanjima a sve fenomene
predstavlja kao proizvod direktnog i neprekidnog delovanja NATPRIRODNIH sila, ija
intervencija objanjava sve anomalije svemira.
II metafizika faza:
Ova faza je zapravo samo modifikacija prethodne faze, natprirodne sile su zamenjene
apstraktnim silama, istinski entiteti se dodeljuju raznim biima sveta koja stvaraju sve
posmatrane fenomene i ti fenomeni se objanjavaju preko entiteta.
III pozitivna faza:
Ljudski duh odustaje od traenja porekla i svrhe svemira i od upoznavanja unutranjih uzroka
fenomena i zbog nemogunosti sticanja apsolutnih pojmova on se prihvata otkrivanja
JEDINO stvarnih zakona, odnosno stalnih odnosa sukcesivnosti i slinosti. Objanjenje se
svodi na njegove stvarne granice, otkrivaju se veze razliitih posebnih fenomena.
Kont smatra da je teoloki sistem dostigao savrenstvo kada je mnogobrojna nezavisna
boanstva zamenio jednom boanskom silom jednog bia, metafiziki sistem je dostigao
vrhunac zamenivi razliite posebne entitete jednim velikim optim- prirodom, a isto tako
savrenstvo pozitivnog sistema bilo bi predstavljanje raznih fenomena kao posebne sluajeve
jednog opteg fakta. (primer gravitacija)
elevi da pokae kako sve i svi prolaze kroz ove tri faze, Kont nas upuuje da pogledamo
vlastitu istoriju i primetimo kako smo u detinjstvu bili teolozi, u mladosti metafiziari a u
zrelim godinama fiziari.
On naglaava da se osim direktnog posmatranja treba sluiti i teorijskim razmaranjima, takoe
istie da u svakoj epohi postoji potreba za teorijom koja e povezati fakte.
Spominje Bejkona koji je govorio da su stvarna saznanja samo ona koja poivaju na
posmatranim faktima. Meutim, Ogist kae da s jedne strane pozitivna teorija treba biti
zasnovana na posmatranju, ali s druge strane da bismo se predali posmatranju, potrebna nam
je i teorija. Ako ne bismo formirali principe vrlo je mogue da bi nam fakta iskliznula. Merton
je Kontovo stanovie to znaaju teorije za posmatranje (istraivanje) dodatno razradio i danas
je jedan od najpoznatijih sociologa koji su zagovarali meusobnu povezanost teorije i
empirije.
Ono to je svakako upadljivo je da su naosnovnija pitanja nedokuiva naim sredstvimaunutranja priroda bia, poreklo i svrha fenomena; Pozitivna filozofija tei otkrivanju zakona
fenomena.
Kont smatra da pozitivna filozofija rui teoloku filozofiju koja u centar stavlja oveka i
prenaglaava
njegovu
vanost
u
svemiru
i
za
funkcionisanje
svemira.
Iako rui tu teoloku filozofiju on ipak pridaje znaaj astrologiji, alhemiji jer su sluile za
istrajnost elje za otkrivanjem zakona fenomena, obaranjem ili potvrivanjem teorije.
Prva i poslednja faza, teologija i fizika su toliko nepomirljive da je bio nemogu toliki skok
bez prelazne faze metafizike, ija je to i jedina namena.
Pomalo je neverovatno zamisliti kakvim bi drugim postupkom na razum i mogao prei iz
razmatranja natprirodnih u razmatranja isto prirodna, tj. iz teolokog u pozitivni sistem.
Kont smatra da je utvrdio opti zakon razvitka ljudskog duha (tri faze).

Pozitivna filozofija
Osnovni karakter je posmatranje svih fenomena kao potinjenih prirodnim zakonima, cilj je
njihovo otkrivanje i svoenje na najmanji mogui broj, a potpuno je besmisleno otkrivanje
uzroka, bilo primarnih ili konanih.
Cilj pozitivne filozofije nikako nije izuavanje poetnih uzroka fenomena jer bi se tada samo
uveavala tekoa, svrha je zapravo tano analiziranje okolnosti njihovih stvaranja i
meusobno povezivanje prema odnosima sukcesivnosti i slinosti.
Meu etiri glavne kategorije prirodnih fenomena kojima Kont smatra: astronomske, fizike,
hemijske, fizioloke on primeuje da nedostaju socijalne i on zagovara da socijalno treba biti
posebna kategorija iako se ubraja u fizioloko.
Ova poslednja kategorija je dakako, najsloenija, najmanje samostalna upravo jer se odnosi na
najosobenije fenomene i zbog toga je njeno razvijanje sporije od svih.
Metode teoloke i metafizike vie niko ni ne koristi u istraivanju.
Praznina koja postoji je velika i potrebno je da se ona popuni da bi se pozitivna filozofija
uvrstila. Ljudski duh je osnovao nebesku fiziku, zemaljsku fiziku, ostaje mu da postavi
temelje socijalne fizike.
Spajanje 5 velikih uspostavljenih kategorija e homogenizovati shvatanja i filozofija e
konano biti pozitivnog karaktera. Sticanjem univerzalnosti, pozitivna filozofija e doi na
mesto teoloke i metafizike filozofije.
Sistem prirodnih nauka se i dopunjuje osnivanjem socijalne fizike, sve ove nauke su samo
grane istog stabla. A jedna od najvanijih odlika pozitivne filozofije je upravo podela
intelektualnog rada.
Prvi i neposredni ukupni rezultat pozitivne filozofije mora biti: otkrivanje na osnovu iskustva
zakone po kojima se odvijaju nae intelektualne funkcije i tano prepoznavanje optih
zakonitosti koje su neophodne da bi se pouzdano postupalo u istraivanju.
Drugi rezultat je preobraaj odgojnog sistema.
Nepohodno je da razne nauke budu predstavljene kao razne grane jednog stabla, na taj nain
nastava nauka moe postati baza jednog novog i opteg i pre svega racionalnog odgoja.
Kont smatra da itava velika politika i moralna kriza potie od intelektualne anarhije, takoe
da sav drutveni determinizam poiva na miljenjima, tj. ideje vladaju svetom i potresaju ga.
On ovu intelektualnu anarhiju povezuje sa korienjem triju filozofija radikalno
nepomirljivih: teoloke, metafizike i pozitivne, a jasno odreeni drutveni poredak bi
postojao tek kada bi jedna od ovih tri dobila nadmonost nad ostale dve. Ako je Kontov nain
gledanja na ovaj problem taan, onda je svakako potrebno saznati koja od tri filozofije moe i
treba da nadvlada po prirodi stvari.
Slabost teoloke i metafizike filozofije je njihova tenja reavanja zadatka koji je daleko
iznad njihove moi, tenja da se reorganizuje drutvo.

Zakljuak:
Ogist Kont, osim to je dao sociologiji njeno zvanino ime i to se smatra njenim osnivaem
nije znaajan samo zbog toga. Moglo bi se rei da je njegov pokuaj zasnivanja socioloke
teorije po uzoru na prirodne nauke znatno uticao na kasniji razvitak kako filozofije, tako i
sociologije. Njegova pozitivna filozofija je postala poetna stanica od koje kreu svi sociolozi
iako se ne slagali sa njim, dok su neki prativi Konta stvorili sopstvene ideje i teorijska
stanovita, kao na primer Emil Dirkem.
Kontova osnovna ideja je bila stvaranje drutvene fizike, odnosno nauke koja e po ugledu na
prirodnu fiziku otkrivati zakonitosti u drutvu. On je naveo da je taj osnovni zakon kroz koji
prolazi svaki ovek, svako drutvo- Zakon tri faze (teoloka, metafizika i pozitivna). Ne
mogu da ne primetim da su ideje prosvetiteljstva itekako ostale uticajne, ne samo na Ogista,
ve i na kasnije sociologije. Maks Veber je takoe eleo racionalnijni pogled na svet i samim
tim drutvo koje e biti voeno razumom, a neke iskre takvog miljenja se mogu primetiti i
kod Konta. Ogist Kont je konano idzvojio sociologiju kao posebnu nauku i davao joj je ak i
vie znaaja od nekih drugih nauka. elevi da pobolja francusko drutvo on je zasnovao
sociologiju i ponudio je niz ideja pogotovu za metodologiju.

Literatura
Kont, O. (1989). Kurs pozitivne filozofije. Niki: Univerzitetska rije.
kori M., Kijuhas A. Klasine socioloke teorije