METODIKI PRIRUNIK ZA VASPITAE, NTC SISTEM UENJA

Autor: Ranko Rajovi

Saradnici: Ljubomir Vasiin, Dragana iko, Tatjana Petrovi, Olivera Kamenarac,
Biljana Lungulov, Uro Petrovi, eljka Nikolaevi, Igor Stefanovi, Dejan Aleksi

IZVOD IZ PREPORUKE
Akademik Grozdanka Gojkov, Visoka kola za vaspitae Mihajlo Palov, Vrac

U priruniku koji je pred nama dat je praktini aspekt teorijskih ideja koje su do nas dole kao
posledica kognitivne revolucije. Neke od ovih ideja odnose se, pre svega, na sledee:
-

razvojno gledite,
univerzalne mentalne reprezentacije,
razliite obrasce inteligencije,
za i protiv ranih prezentacija,
uloga osobenosti, motivacije i emocija...

Vebe u priruniku, mogli bismo rei, predstavljaju primenu znanja do kojih se dolo
neurofiziologijom, tako da se pitanjima uenja prilazi i iz ugla saznanja neurologije, koja
imaju zanimljive implikacije za uenje i pedagogiju. Iz ovog ugla navode se primeri za
primenu u praksi, a odnose se na:
-

veliku vanost ranog sticanja iskustva,

imperativ "koristi ili izgubi",
fleksibilnost nervnog sistema dece i kako se nevebanjem gube sposobnosti i funkcije,
vanost radnji i aktivnosti,
specifinost ljudskih sposobnosti i talenta,
mogunost organizacijske uloge (u kognitivnom smislu) koju u ranom detinjstvu ima
muzika,
kljuna uloga emocionalnog ifriranja ...

Utisak je da bi se vebe u priruniku koji sledi mogle posmatrati kao dobar praktini izraz
Cecijeve teorije intelektualnih sposobnosti, odnosno kao primeri kojima i sam Ceci pokazuje
2

da osobe ili populacije mogu izgledati kao da im nedostaju intelektualne sposobnosti, poput
izvoenja apstraktnih pravila, ali ako se nau u zanimljivom i podsticajnom kontekstu,
pokazae visok nivo sposobnosti. Ove vebe su dobra potvrda ovih stavova.
Prirunik nudi dobre praktine postupke kojima se reavaju pitanja integracije intelektualne
aktivnosti u koherentnije i meusobno vezane akte, te bi se, u izvesnom smislu, mogao
posmatrati i kao primena Brunerovog i Pijaeevog shvatanja mogunosti prevazilaenja
trenutnog nesklada u dinamizmu razvoja (od asimilacije do akomodacije) tehnikama
reprezentacije. Tako se u ovom programu praktino, putem vebi, pokazuje kako se osnovne
operacije vezivanja za neposredno prisutno mogu ugraditi u reprezentacije predstavama i
perceptivnom organizacijom, operacijom ostenzivnosti, kako je logiari nazivaju. Mape i
topografske karte, koje su po prirodi ikonike, slikama se prevode u lingvistiki izraz i
vizuelnu formu. Vebe su dobri primeri kako se, zasnovano na perceptivnoj organizaciji,
vezanoj za ono na ta se moe ukazati, ikoniko miljenje moe razvijati tehnikama
sreivanja informacija vieg reda, zanovano na doslednom zakljuivanju koje prevazilazi ono
na ta moe biti ukazano.
Ovo je ovde pomenuto, jer se eli istai da je program dobra pomo za progresivno
oslobaanje od neposrednog, to dalje omoguuje produktivne kombinatorne operacije u
odsustvu onoga to je govorom oznaeno. Prirunik je, dakle, zasnovan na shvatanju znaaja
unutranjih kapaciteta (za simbolizaciju ili za predstavljanje), ali i na Brunerovom davanju
znaaja mogunostima intelektualnnog razvoja deteta pomou tehnika kojima se detetov
razvoj podstie.
Savremenost je obeleena znaajnim nalazima naunika koji se bave umom, mozgom i
genima. Mnoga su znanja iz ovih oblasti ve akumilirana, ali malo je toga dobilo praktian
pedagoki izraz. Put do pedagoke prakse nikad nije neposredan. No, prirunik koji je pred
nama mogao bi znaajno da skrati vreme i lutanja, stranputice, jer nudi mogunosti da se
tehnike probaju.

1. UVOD
Potovani vaspitai, pred vama je Prirunik nastao u elji da podstaknemo nau decu da u to
veoj meri dosegnu svoje bioloke potencijale. injenica je da inteligencija ne zavisi samo od
broja nervnih elija (genetski potencijal), nego i od broja veza meu neuronima. Period do
sedme godine ivota je najdragoceniji za formiranje novih veza. Kako stimulisati velike
potencijale naih maliana pre polaska u kolu?, pitanje je na koje odgovara program NTC
sistem uenja (NTC je skraenica od Nikola Tesla centar odsek Mense za darovite).
Njegova osnovna ideja je da ukae na znaaj i neophodnost poveanja udela neurofiziolokih
saznanja u formalnoj edukaciji dece. Neiskorieni potencijali ljudskog uma i snaga
detinjstva, udrueni sa posveenim i edukovanim roditeljima i vaspitaima, otvaraju vrata ka
kreativnijem uenju, brem saznavanju i lakem otkrivanju i razvijanju sposobnosti. Na
ovakav nain na vreme pripremamo nau decu za nove izazove u ivotu.
Zato su potrebne promene?
Nova otkria u nauci teko probijaju put ka praktinoj primeni, posebno ukoliko je potreban
multidisciplinarni pristup. U radu sa decom se nedovoljno koriste najnovija saznanja iz
neurofiziologije, a od naunog otkria do njegove primene u svakodnevnom radu prolaze
decenije. Za to vreme odrastaju generacije kojima je uskraena dragocena pomo u razvoju, a
mogunosti su nam na dohvat ruke. Namee se pitanje: ta e biti sa naom decom koja se jo
uvek edukuju na nain koji je zastareo, prevazien i daje slabe rezultate?
Bitno je da se u predkolskom uzrastu u svakodnevni rad unesu elementi koji dokazano
stimuliu mentalni razvoj dece, ali i specifine vebe koje razvijaju koordinaciju pokreta i
motoriku i na taj nain spreavaju poremeaj koncentracije i panje u kasnijem periodu
ivota. Jednako je vano da se razvija i brzina razmiljanja i zakljuivanja (funkcionalno
znanje) kroz koju pratimo darovitost dece.
4

2. RAZVOJ DETETOVIH POTENCIJALA

Svako dete koje naui svoj maternji jezik do tree godine, ve je savladalo jedno od najteih
mentalnih izazova i sigurno ima kapacitete i sposobnosti da dalje napreduje i razvija svoje
specifine talente. Mi samo moramo da mu pomognemo da to i uradi i tako dosegne svoje
bioloke potencijale. Ukoliko ne radimo na takvoj stimulaciji, onda pojedinano, ali i na
nivou itave nacije, imamo manje talentovanih i darovitih, a poznato je da su oni najvredniji
resurs svake drave.

2.1. ZNAAJ PORODICE I VRTIA ZA RAZVOJ POTENCIJALA

DETETA
Razvoj potencijala, kao sloen i dinamian proces, zahteva saradnju, udrueno i sistemsko
delovanje velikog broja inilaca, meu kojima porodica, sam pojedinac i drutvena sredina
imaju presudnu ulogu i znaaj. Naime, esto se pretpostavlja da darovita deca imaju darovite
roditelje i da potiu iz imunijih, obrazovanijih porodica, ili porodica sa viim
socioekonomskim statusom. Istraivanja (Roedell, Jackson, Robinson) su opovrgla navedene
tvrdnje i potvrdila da je aktivan angaman vaspitaa i roditelja (tj. osoba koje su provodile
puno vremena sa decom) u vaspitanju dece znaajniji u razvoju sposobnosti od statusa i
obrazovanja. To je objanjeno injenicom da osobe koje u zajednikim aktivnostima sa
decom provode dosta vremena (zajedniko itanje, traenje informacija iz knjiga, mapa,
enciklopedija, razgovor o proitanom, bogaenje deijeg renika, zajednike posete pozoritu,
izlobama, sportskim dogaajima i razgovor o tome i sl.), olakavaju razvoj njihovih interesa,
odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju toplinu i podrku njihovim intelektualnim
istraivanjima, to ujedno podstie razvoj deije darovitosti. Pored navedenog, ukoliko dete

ide u vrti, od velike vanosti je i stvaranje stimulativnog okruenja u kojem se u prvom redu
podstie razvoj motivacije kod dece, pozitivni stavovi prema obrazovanju i znanju uopte;
interes za uspeh deteta (ako roditelji prate razvoj i rezultate, pokazuju potovanje za trud
deteta, ohrabruju, nude pomo), visoka oekivanja od sebe i svoje dece itd. Aktivan angaman
vaspitaa i roditelja ne podrazumeva samo koliinu zajedniki provedenog vremena, ve i
jedan poseban stil poduavanja koji se temelji na inicijativi i aktivnostima samog deteta.

3. REALIZACIJA PROGRAMA I METODIKA RADA

Program se realizuje u vie faza, u malim grupama (15-25) uz angaovanje strunjaka i
vaspitaa sa sertifikatom NTC SISTEM UENJA". Za svaki uzrast, uz primenu Programa,
rade se periodina testiranja radi usmeravanja i praenja razvoja dece. Neke od ovih
aktivnosti ve postoje u radu sa decom predkolskog uzrasta, tako da su potrebne samo manje
modifikacije, a u Priruniku su detaljnije opisane vebe i igre koje su po naim istraivanjima
neopravdano zapostavljene. Nakon obuke odgovornog osoblja, Program moe jednostavno da
se realizuje.
3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI (I faza programa)
1. Kinezioloke aktivnosti: akomodacija oka, rotacija, ravnotea
2. Grafomotorike vebe
3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMILJANJA (II faza programa)
1. Apstrahovanje, vizualizacija
2. Apstraktna klasifikacija i apstraktna serijacija
3. Asocijacije
4. Muzika
3.3. FUNKCIONALNO RAZMILJANJE (III faza programa)
1. Zagonetne prie
2. Zagonetna i problemska pitanja

3.1.

DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI

3.1.1. Kinezioloke aktivnosti

Motorike sposobnosti predstavljaju one sposobnosti deteta koje uestvuju u reavanju
motorikih zadataka i uslovljavaju uspeno kretanje. One se ispoljavaju kako u jednostavnim
tako i u sloenim pokretima.
Motorike informacije podrazumevaju stepen usvojenosti pojedinih motorikih zadataka na
nivou programa izvoenja. Deci u grupi se prvo mora demonstrirati kompletno izvoenje
odreene vebe, a potom i objasniti tehnika izvoenja. U toku rada neophodne su korekcije
odnosno sprovoenje sistema grupnog rada i individualnog pristupa. Racionalna tehnika
izvoenja vebe prouzrokovae da funkcionalni potencijali svakog deteta dou do punog
izraaja, a time emo postii eljeni efekat vebanja.
Metodika rada, kao skup znanja o metodama po kojima se odvija delatnost, je vrlo znaajna
za praktini rad.

Principi vebanja i metodi obuke

Zajedniko za vebe ravnotee, vebe rotacije i vebe akomodacije oka je ono to je i za
svako vebanje u sportu, a to je metodiki pristup svakoj od ovih aktivnosti.
Da bi to bilo ostvareno, moraju se potovati sledei principi:

princip svakodnevnog treninga

princip postupnog optereenja (Distervegovi principi)

princip ponavljanja (na osnovu viestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne

navike i prethodno pomenuta racionalna tehnika izvoenja pokreta)

princip svesnosti (dete mora smiljeno i svesno da se odnosi prema svakoj vebi, da
ume kritiki da posmatra i ocenjuje svoje pokrete u procesu vebanja)

princip oiglednosti (mora se detetu stvoriti predstava o pravilnom izvoenju svake

vebe)

princip svestranosti (u vebanju koristiti motoriki zahtevnije vebe)

princip vaspitne usmerenosti (zatitna i obrazovna funkcija vaspitaa

vebanja)

prilikom

Metodi obuke kineziolokih aktivnosti pomou kojih deca na racionalan nain usvajaju i
zadravaju pokrete su:

Sintetiki ili celoviti metod (materija koje se obrauje pokazuje se u celini od poetka
do kraja i tako se i veba).

Analitiki ili razdelni metod (sloena materija koje se obrauje, uvebava se u

delovima, parcijalno, ne primenjivati ga dugotrajno). Ovim metodom se najbolje vre
korekcije tj. greke u izvoenju.

Kompleksni metod ili kombinacija sintetikog i analitikog metoda (prilikom primene

prvo se koristi sintetiki pa analitiki pa ponovo sintetiki metod). Ovaj metod je
najefikasniji za obuku.

U okviru Programa NTC sistem uenja, najee se primenjuje celoviti metod.

as vebanja
Kinezioloke aktivnosti treba da budu prethodno isplanirane kako bi sve njihove principe i
metode pravilno primenili.
as vebanja treba da bude osmiljen na sledei nain:

Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija panje, priprema

kineziolokog aparata dece kroz pripremne telesne pokrete) . Vremenski krae traje.
Ovaj deo treba raditi bez veih pauza i dodatnih objanjenja.

Glavni deo (u ovom delu rade se vebe koje ine sutinu asa odnosno motorikog
zadatka). Vremenski najdue traje. Deo koji se mora dobro osmisliti.

Zavrni deo (u ovom delu ponoviti kroz jednu od lakih vebi osnovnu temu asa i
jednu vebu lakeg intenziteta koja je deci dobro poznata).

Nakon uvodnih vebi, odnosno nakon obrade nove teme na svakom asu, koristiti igre
osmiljene u vidu poligon, tafetne igre, stanice i organizovati ih tako da po mogustvu budu
takmiarske...
Posebnu panju posvetiti da svaki pokret bude kompletno i pravilno izveden, a zatim tokom
rada vriti korekcije.

10

Vebe akomodacije oka

1. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od tri deteta. Vijae.
Tok i nain sprovoenja vebe: Svaka grupa ima vijau. Dva deteta vrte vijau, a tree
je preskae. Deca prvo preskau vijau sunono unapred (licem ka vijai).
Napomene i predlozi: Vano je da deca ne vrte vijau prebrzo i previsoko.

2. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vebi.
Vijae.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca preskau vijau sunono postavljena sa strane
(bono) u odnosu na vijau.
Napomene i predlozi: Vano je da deca ne vrte vijau prebrzo i previsoko.

3. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored je jo uvek isti.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca sada preskau vijau naizmenino jednom pa
drugom nogom, kao da koraaju.
Napomene i predlozi: Vano je da deca ne vrte vijau prebrzo i previsoko.

11

4. (7-9 godina)
Ako postoji dovoljan broj vijaa deca mogu prethodne tri vebe raditi i pojedinano.

5. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti celom irinom prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vijaa na pod koje meusobno
treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu
vijau na podu koja e predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagoavati uzrastu
dece) drugu vijau koja e predstavljati graninik preko koga treba preskoiti (praktino
skok u dalj).
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca kreu sa osnovne linije trei i prelaze nekoliko
postavljenih vijaa (5-6) naizmeninim poskocima (jedna pa druga noga, kao da
koraaju) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijaa. To rade poskocima na prstima.
Zatim dolaze do mesta gde praktino rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunono.
Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vre zamah
ka gore i napred. Prilikom doskoka zadrati ravnoteu. Nakon zavrene vebe deca se
vraaju na zaelje svoje kolone.
Napomene i predlozi: Voditi rauna da deca ne dodiruju vijae prilikom preskoka.

6. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti celom irinom prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vijaa na pod koje meusobno
treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postaviti jednu
vijau na podu koja e predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagoavati uzrastu

12

dece) drugu vijau koja e predstavljati graninik preko koga treba preskoiti (praktino
skok u dalj).
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca kreu sa osnovne linije trei i prelaze nekoliko
postavljenih vijaa (5-6) koje preskau sunonim poskocima (sa obe noge istovremeno
ne razdvajajui stopala) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijaa. To rade poskocima na
prstima. Zatim dolaze do mesta gde praktino rade skok u dalj, odrazom sa obe nogesunono. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vre
zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadrati ravnoteu. Nakon zavrene vebe
deca se vraaju na zaelje svoje kolone.
Napomene i predlozi: Voditi rauna da deca ne dodiruju vijae prilikom preskoka.

7. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u onoliko kolona koliko to
dozvoljava irina sale ili prostorije. Postaviti po jedan sanduk (visinu sanduka
prilagoditi uzrastu ili postaviti plastinu kutiju ili ve neko pomagalo koje e sluiti
svrsi) i jednu visoku gredu (mogu to biti i dve stolice sa letvom koja ih po vrhovima
spaja ili ve neko pomagalo koje e sluiti svrsi) za svaku od kolona sa decom.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca trei prvo dolaze do visoke grede ispod koje se
provlae, a zatim uspravivi se nastavljaju tranje ka sanduku na koji se poskokom sa
jedne noge, penju i sa koga skau dole (postaviti strunjae okolo radi bezbednosti) i
doskau sa obe noge trudei se da odre ravnoteu. Po zavretku vraaju se na zaelje
svoje kolone.
Napomene i predlozi: Vaspita mora biti prisutan na spravi sa koje se vri doskok.

13

8. (7-9 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored i postavka vebe su isti kao i u
prethodnoj vebi.
Tok i nain sprovoenja vebe: Postepeno poveavati visinu sanduka, a smanjivati
visinu grede (u kasnijem vebanju dva deteta mogu drati vijau na odreenoj visini
kako bi se dete koje veba provlailo) do te granice da dete puzei mora da proe ispod,
pri tom da ne dodirne ni jednim delom tela gornji graninik (gredu ili letvu ili
vijau....).
Napomene i predlozi: Vaspita mora biti prisutan na spravi sa koje se vri doskok.

9. (7-9 godina)
Raspored je isti kao i u prethodnoj vebi kao i postavka vebe s tim da se umesto
sanduka postavlja niska greda koja se iz poskoka sa jednom nogom preskae. Postepeno
poveavati visinu koja se preskae (mogu se postaviti dva deteta koja dre vijau na
odreenoj visini).

10. (7-9 godina)

Raspored za vebi materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove i svaki par treba da
ima jednu loptu. Postaviti ih na udaljenosti od 2-3 metra jedno od drugog.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca se dodaju meusobno i to prvo sa dve ruke
(suruno) direktno dodajui loptu svom paru u visini grudi. Dete koje hvata loptu treba
da postavi ruke blago savijene u laktovima u visini grudi, a ake postavi sa dlanovima
okrenutim ka svom paru pravei tako malu korpicu. Dete koje dodaje treba da obuhvati
loptu dlanovima i to tako da svi prsti budu maksimalno raireni. Loptu podie do visine
grudi i izbacuje je tako to isprua ruke u laktovima, a loptu izbacuje iz zgloba ake
14

tako da dlanove okrene sa strane-spolja (ake budu spojene svojim spoljnim delom
nakon izbaaja).
Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspita vri korekcije u tehnici dodavanja
prilikom samog izvoenja vebe.

Vebe rotacije
1. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u jednu kolonu.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca u koloni tre laganim tempom po krivim linijama
terena koje odredi vaspita ili po linijama koje vaspita nacrta ili obelei markerima.
Napomene i predlozi: Vano je da je poloaj glave uspravan i distanca izmeu dece
dovoljna da svi nesmetano tre.

2. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vebi.
Markeri.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca tre cikcak do postavljenih graninika-markera.
Vaspita odreuje, u odnosu na uzrast, udaljenost markera. Dakle, dou do markera
npr. desnog (ako je stabilniji dodirnu ga) i nastavljaju tranje u levo do sledeeg
markera i tako do kraja duine kojom se kreu.

15

Napomene i predlozi: Uvek prvo kreu onom nogom u kom pravcu treba da nastave
kretanje.

3. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vebi.
Markeri.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca tre cikcak ali sada oko postavljenih
graninika/markera. Dou do markera npr. desnog, optre ga prilazei mu sa desne
strane, a potom nastavljaju tranje u levo do sledeeg markera kome prilaze sa leve
strane, optravaju oko njega i tako do kraja duine kojom se kreu.
Napomene i predlozi: Vebu raditi 2-3 minuta.

4. (3-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od
drugog za duinu ruku.
Tok i nain sprovoenja vebe: Na znak vaspitaa deca poinju da se vrte u desnu
stranu (jedan dan u jednu, a drugi dan u drugu stranu), sa otvorenim oima u trajanju od
10-15 sekundi. Ruke su u odruenju. Na znak vaspitaa, deca se zaustavljaju i
pokuavaju da odre ravnoteu.
Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da dre
otvorene oi.

5. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove.

16

Tok i nain sprovoenja vebe: Deca zauzmu poloaj da su okrenuti jedno naspram
drugog, uhvate se za ruke, stopala spoje i stanu tako da im se vrhovi prstiju stopala
skoro dodiruju tj. na 5-10 cm jedno do drugog i poinju da se vrte u jednu stranu kao
vrteka. Nakon 15-20 sec. se zaustavljaju i pokuavaju da zadre ravnoteu.
Napomene i predlozi: Vebu ponavljati u trajanju od 2 minuta. Deca moraju da dre
otvorene oi.
U raznim varijanata veba je prilagodljiva i niem uzrastu. Npr. ako se uhvate za
laktove mogu se okretati bono to je lake izvodljivo mlaim uzrastima, mogu se
drati za podlaktice, za jednu maramu ili traku...

6. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu podeliti u grupe i rasporediti ih u
kolone. Postaviti ne vie od 2-3 markera pravolinijski.
Tok i nain sprovoenja vebe: Takmie se po grupama. Deca koja su prva u svojim
kolonama kreu na znak vaspitaa trei. Prilaze prvom markeru sa desne strane i tre
ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da tre ka drugom markeru. Isto se radi i kada
dou do drugog markera, a potom nastavljaju sa pravolinijskim tranjem do kraja
terena. Kada doe do druge strane terena (ili prostorije ili odreenog prostora za
vebanje) kree dete iz kolone koje se nalazilo na drugom mestu i tako redom dok svi
ne preu na drugu stranu terena.
Napomene i predlozi: Da se ne bi naruio ritam vebe markeri se ne smeju pomerati.

7. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone. Markeri.

17

Tok i nain sprovoenja vebe: Postaviti marker na drugom kraju terena ili na duinu
koji vaspita sam odredi. Takmie se po grupama. Deca koja su prva u svojim
kolonama, kreu na znak vaspitaa trei. Prilaze markeru sa leve strane i tre ceo krug
oko njega i nastavljaju dalje da tre ka delu terena gde se nalazi njihova grupa. Na dodir
ruke kree drugo dete iz kolone i ini isto to i prvo.
Napomene i predlozi: Da se ne bi naruio ritam vebe markeri se ne smeju pomerati.

8. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Podeliti decu po grupama i odrediti prostor
na terenu za svaku od grupa. Marama ili al.
Tok i nain sprovoenja vebe: Jedno dete e biti orava baka te mu se vezuje povez
preko oiju i vaspita ga zavrti u jednu stranu. Ono se trudi da zadri ravnoteu, a
potom nastavlja da juri svoje drugare. Prvog koga uhvati postaje orava baka.
Napomene i predlozi: Voditi rauna da se deca ne vrte prejako kako ne bi pala.

Vebe za ravnoteu
1. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogunost postavi markere
koji e oznaavati poetak i kraj zamiljene prave linije.
Tok i nain sprovoenja vebe: Dete koje je prvo u koloni zapoinje hodanje po
pravim linijama terena odnosno onim linijama koje pokae vaspita (koje moraju biti
18

prave). Deca se mogu kretati jedno za drugim u razmaku od 2 do 3 metra. Kada dou
do drugog kraja terena ili do take koju odredi vaspita, veba se zavrava.
Deca treba da se kreu koracima ne duim od irine ramena i pri tom treba da zadre
ravnoteu prilikom kretanja. Ritam hoda treba da bude ujednaen.
Napomene i predlozi: Ovu vebu deca mogu da rade i rasporeeni jedno do drugog
celom irinom prostorije. Vebu treba ponavljati 2-3 puta prilikom jednog asa. Vano
je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju
kojom se kreu.

2. (3-5 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogunost postavi markere
koji e oznaavati poetak, sredinu i kraj zamiljene krive linije.
Tok i nain sprovoenja vebe: Dete koje je prvo u koloni zapoinje hodanje po krivim
linijama terena.
Deca, krivom linijom treba da se kreu koracima ne veim od irine ramena i pri tom
zadre ravnoteu.
Napomene i predlozi: Sve kao i u prethodnoj vebi. Veba je pogodna za poetak asa.
Vano je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da
prate liniju kojom se kreu.

3. (5-7 godina)

19

Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored i nain izvoenja je isti kao i u

prethodnoj vebi. U ovoj vebi svako dete treba da ima knjigu ili svesku na glavi
(vano je da su tvrde korice).
Tok i nain sprovoenja vebe: Isti kao i u prethodnim vebama.
Deca pri hodanju moraju da paze da im knjiga ne padne s glave. Ruke moraju biti
odruene ili pored tela (knjiga se ne sme pridravati rukama).
Napomene i predlozi: Kretanje se moe sprovoditi po pravim i krivim linijama. Deca se
mogu rasporediti u vie kolona tako da prva dva deteta u koloni imaju knjige. Kada
prvo zavri svoju kretnju po linijama vraa se u kolonu i prvom sledeem daje svoju
knjigu. Knjiga se ne sme pridravati rukama.

4. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao u prethodnim vebama.
Tok i nain sprovoenja vebe: Isti kao i u prethodnim vebama.
Napomene i predlozi: Sada treba postepeno poveavati duinu koraka, a da se pri tom
odri ravnotea (i knjiga na glavi, ako radimo vebu sa knjigom). Ovu vebu raditi i na
pravim i na krivim linijama.

5. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogunost postavi markere
koji e oznaavati poetak i kraj zamiljene prave linije.

20

Tok i nain sprovoenja vebe: Prvi iz kolone kree i zapoinje kretanje kratkim
sunonim poskocima (obe noge spojene) po pravim linijama terena. Nakon to prvo
dete pree 2-3 metra, sledee dete iz kolone zapoinje sa sunonim poskocima.
Deca treba da se kreu sunonim poskocima, ne duim od irine ramena i pri tom
zadre ravnoteu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje duinom cele
irine prostorije. Vano je da pogled bude pravo i poloaj glave podignut. Deca
perifernim vidom treba da prate linije.

6. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogunost postavi markere
koji e oznaavati poetak, sredinu i kraj zamiljene prave linije.
Tok i nain sprovoenja vebe: Prvi iz kolone kree i zapoinje kretanje kratkim
sunonim poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.
Deca treba da se kreu sunonim poskocima, ne duim od irine ramena i pri tom
zadre ravnoteu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Vano je da
pogled bude pravo i poloaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate
linije.

7. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Rasporediti decu du irine cele prostorije u
kolone.

21

Tok i nain sprovoenja vebe: Sunonim poskocima unapred (jedan skok levo, a drugi
desno), deca treba da stignu do suprotne strane sale.
Deca treba da se kreu sunonim poskocima cik-cak, a istovremeno unapred, ne duim
od irine ramena i pri tom da zadre ravnoteu pri svakom doskoku. Stopala treba da
budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Vano je da
pogled bude pravo i poloaj glave podignut.

8. (5-7 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao u prethodnoj vebi.
Tok i nain sprovoenja vebe: Deca poskocima na jednoj nozi ne duim od irine
ramena, treba da dou do polovine terena. Na polovini vre promenu noge kojom vre
poskoke i tako nastavljaju kretanje do kraja terena.
Deca treba da se kreu poskocima na jednoj nozi ne duim od irine ramena. Rukama
treba da naine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago
savijene u laktovima i istovremeno u odruenju kako bi njima deca odravala
ravnoteu.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Vano je da
je poloaj glave prav i da sve vreme odravaju ravnoteu ne odstupajui od
pravolinijskog kretanja.

9. (4-6 godina)
Raspored za vebu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji
odmaknuti meusobno za irinu raspona ruku.

22

Tok i nain sprovoenja vebe: Na znak vaspitaa deca zapoinju stajanje na jednoj
nozi i isto tako na znak vaspitaa vre promenu noge na kojoj stoje.
Na znak deca treba da podignu jednu nogu (savijajui je u kolenu), npr. prvo desnu, pri
tom stojei na punom stopalu leve noge. Ruke moraju da budu u odruene (rairene i
ispruene). Poloaj glave prav. Tako deca treba da stoje na jednoj nozi pri tom
odravajui ravnoteu 3-7 sekundi. Na znak vaspitaa deca poskokom sa noge na koju
se oslanjaju vre promenu noge sa kojom su u kontaktu sa podlogom. Tako nastavljaju
da stoje na stopalu druge noge 3-7 sekundi.
Napomene i predlozi: Ovu vebu ponavljati u trajanju od 3-5 minuta. Vano je da
pogled bude pravo i poloaj glave uspravan.
Koristiti razne varijante: da je noga odnoena, savijena u kolenu, zanoena....
Napomene i preporuke:

Klasifikacija vebi prema uzrasnim kategorijama nije strogo odreena. To je

promenljiva varijabla, zavisna od pojedinanih (individualnih) motorikih sposobnosti
dece i ve steenih motorikih stereotipa.

Pri svakoj vrsti aktivnosi pa tako i kinolokim najvanija je sigurnost dece. Iz tog
razloga, osnovno je pre poetka vebanja obezbediti sigurnost svakom detetu prilikom
izvoenja svake vebe.

Prilikom izvoenja vebi, kao i pri planiranju asa, koristiti metodike principe
objanjene na poetku Prirunika.

Na poetku svakog asa prvo raditi vebe u mestu.

23

Prilikom vebanja prilagoditi udaljenosti koje se prelaze, visine koje se savlauju,

duinu trajanja pojedine vebe, duinu perioda odmora izmeu vebi (ono treba da
traje 1/3 vremena od onog vremena u kojem je najsporiji izvoa vebe zavrio celu
vebu) i intenzitet.

Upotrebljavati to vie rekvizita tipa razliitih lopti, traka, marama, kanapa,

postavljanje odreenog poklona na cilj.

Veina ovih vebi se moe prilagoditi i sprovoditi kao malo takmienje izmeu grupa,
kolona, linija, ime se kod dece pospeuje voljni momenat za njihovo vebanje i
razvija takmiarski karakter. Od svake vebe ili njihovim povezivanjem moe se
napraviti takmienje, na kraju koga se moe proglasiti pobednik i obavezno to mora da
bude svako dete makar po jednom.

U zavisnosti od motorike sposobnosti dece, svaka veba je primenljiva na +/- 1

godinu uzrasta.

Kombinacijom i spajanjem 2, 3 navedene vebe moe se napraviti kompleksna veba.

Kompleksna veba koja bi mogla da predstavlja sublimaciju prethodno navedenih

vebi je veba sa lastiem. Moe se raditi u grupama od tri deteta uz postavljanje
zadatka koji bi demonstrirale neke od devojica tj. da pokau neku od igara sa lastiem
koju one svakodnevno igraju.

Takoe, sublimaciju prethodnih vebi bi predstavljala jedna kruna veba koja bi bila
sainjena od stanica koje bi inile vebe ili segmenti prethodno navedenih vebi.

Sublimaciju prethodnih vebi mogu da predstavljaju vebe u obliku poligona,

prestrojavanja, stanica ili tafetne vebe.

24

3.1.2. Grafomotorike vebe

Kada se govori o motorikim vetinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna
motorika podrazumeva sposobnost izvoenja pokreta ruku, nogu ili tela sa odreenom
kontrolom. Aktivnosti koje podstiu razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na
otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili tranje. S druge strane, fina motorika
je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadravanje dobre koordinacije
izmeu prstiju i oka. Fina motorika se razvija rastom - od poetnih nespretnih pokuaja
deteta da samostalno koristi kaiku, pokreti ruke tj. ake vremenom postaju precizniji, sve do
momenta kada dete moe da uzme olovku i da je kontrolie. Za uspeno ovladavanje
procesom pisanja koje dete eka u koli, potrebno je najpre razviti finu motoriku miia ake i
prstiju. Dakle, fina motorika je od sutinskog znaaja za pisanje, to predstavlja dovoljan
razlog da se ta vetina razvija i kod kue, mnogo pre polaska u kolu. Razvoj grafomotorike
sposobnosti zapoinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u kolu. Grafomotorika je
vana i za razvoj dodatnih sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj detetovih
potencijala.
Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevne aktivnosti kao to
su: hvatanje, dranje i isputanje igraaka, dranje kaike i samostalno hranjenje, hvatanje
sitnih predmeta ime se razvija pincetni hvat, te svlaenje i oblaenje odee i obue.
Meutim, dodatno moemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu
kroz odgovarajuu stimulaciju igrakama tj. igrom. Najbolje vebe za razvijanje fleksibilnosti
ake i prstiju su: dranje kocke i premetanje iz ruke u ruku, povlaenje igrake na uzici,
ubacivanje ploica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvlaenje pertle u cipele, navijanje
igraaka, stavljanje ibica u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papiria,
otvaranje poklopca na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, oblaenje malih lutki Te

25

aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jaanju miia ake,
njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opaanja i koncentracije.
Neke od korisnih igara su:
1. Zakopavanje i otkopavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje vorova od
kanapa razliite debljine.
2. Meanje testa, plastelina i gline, pravljenje razliitih figurica. Deca mogu od plastelina da
prave odreene zastave, marke automobila itd.
3. Bockalice. Detetu moemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju
zastavu.
4. Savijanje papira (pravljenje aviona, atora, kapa) i seckanje makazama za papir sa
zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, organizuje se
takmiarska igra u kojoj se deca takmie iji avion e dalje odleteti, iji e due leteti itd.
5. Reanje kocki i slagalica.
6. Na olovku ili tapi fiksirati i namotati konac duine 60cm na ijem kraju se nalazi
zakaen neki laki predmet, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje
takmiarska igra u kojoj se deca takmie ko e pre spustiti ribicu u vodu, a nakon toga
spaavaju ribicu, tako to e brzo odmotavati i namotavati konac na ijem je kraju ribica.
U igri treba da su angaovani prsti obe ruke.
7. Klikeri!

3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMILJANJA

3.2.1. Vebe za prepoznavanje apstraktnih pojmova
Veba 1.
U prvim mesecima primene Programa deci se pokazuju prepoznatljivi apstraktni
simboli i to vebaju svakog dana. To mogu biti zastave, simboli i amblemi sportskih
26

klubova (Partizan, Inter, Zvezda, Real, Liverpul), automobila (Zastava, Reno, Fijat,
BMW), raznih proizvoda (Smoki, Mirna, Barbie, Milka, Minaqua, Pionir, Takovo
itd). Igre sa simbolima, zastavama, imenima firmi su izuzetno dobre za razvoj
funkcionalnog razmiljanja, pa se koriste opet u vebama u kasnijim fazama programa
(klasifikacije, serijacije, asocijacije, analogije...).
Veba 2.
Kada deca ovladaju odreenim brojem zastava, moe se prei na asocijacije. Deci se
pokazuju zastave drava, a ona pronalaze i otkrivaju asocijacije za te drave. To su
obino osobine, ponaanje, sport, muzika vezani za tu zemlju.

Lopta na
zastavi

Fudbal
Karneval
Brazilska muzika

Ples
Primer dejih asocijacija na Brazil

27

Veba 3.
Detetu se daju delovi zastave neke drave (npr. za zastavu Kanade su pripremljena 2
pravougaonika crvene boje, 1 pravougaonik bele boje i crveni list). Zadatak deteta ja da
pravilno sloi dobijene delove u celinu-zastavu. U poetku se detetu moe ponuditi
gotov model zastave. Kasnije deca mogu da sastavljaju delove bez mogunosti da
gledaju model. Tokom vremena aktivnost postaje sloenija. Detetu se daju pomeani
delovi dve ili vie zastava, a njegov zadatak je da od tih delova sastavi zastave (vaspita
moe da kae koje su to zastave, da istakne samo broj zastava ili da pusti dete da samo
doe do reenja).
Veba 4.
Veba za prepoznavanje i razlikovanje oblika slova. Dete opisuje kako slovo izgleda
(npr. slovo je sastavljeno od tri uspravne linije i jedne horizontalne linije koja ih
spaja). Moe se igrati u paru; jedno dete opisuje kako slovo izgleda, drugo pogaa koje
je to slovo. Kada je dete sposobno da prepozna vie slova, moe da pravi poreenja
meu njima (npr. i se razlikuju po tome to ima polukrui).
Primeri igara sa apstraktnim simbolima:
Veba 5.
aralice. Na sto ili pod se raspu kartice sa aplikacijama zastava, marki automobila,
zatim deca izvlae kartice i kroz pitanja (odakle e ti biti mu, gde ete iveti, koja kola
ete voziti) ue i prepoznaju zastave i druge apstraktne simbole.
Veba 6.

28

Putovanja. Od stolica ili balvana u dvoritu ili sobi se napravi "automobil", zamiljaju
zemlju u koju se putuje, njen glavni grad, kakve marke automobila se mogu videti, koje
znamenitosti i sl.

Veba 7.
Twister sa zastavama. Poreaju se zastave po podu i daju uputstva za prostorne
relacije (umesto brojeva koriste se zastave).
Veba 8.
etnje. Tokom izleta ili etnji gradom, uoavaju se marke automobila i saobraajni
znaci, zastave pored novanih valuta na menjanicama.
Veba 9.
Igra sa zastavama. Vaspitaica zalepi zastave sa donje strane stolice i deca pogaaju iz
koje su drave. Kada pogode o kojoj dravi je re, odlaze po auti iz te drave i imaju
zadatak da ispriaju ta znaju o toj dravi (Italija - pica, Rim, Venecija; Francuska Ajfelova kula, vino; Nemaka - pivo, Audi, Mercedes itd).

3.2.2. Vebe zamiljanja, serijacije i klasifikacije

Naueni apstraktni simboli (marke automobila, zastave, logo oznake raznih kompanija,
amblemi fudbalskih timova) su izuzetno sredstvo za poetni razvoj funkcionalnog
razmiljanja, kada uz inteligenciju mora da se koristi prethodno steeno znanje za reavanje
problema. Npr. deca koja su nauila zastave mogu veoma lako da ih raspoznaju, ali mogu se

29

ispitati bez mogunosti da gledaju zastave i tada se postavljaju pitanja: na kojoj zastavi je
krug, na kojoj zastavi su zvezde ili na kojoj zastavi je ptica i sl.

Veba 1.
Prepoznavanje zastava na osnovu njihovog opisivanja.
Veba 2.
Pronalaenje zastava koje su po neemu sline npr. boji, simbolima na njima.
Veba 3.
Igra tipa iskljui treeg, npr. dve zastave na sebi imaju zvezdice, trea nema.
Veba 4.
Identifikacija, sparivanje i razlikovanje zastava po odreenim obelejima.
Veba 5.
Formiranje skupova, podskupova (marke automobila i drave; skupovi zastava koje na sebi
imaju zvezde)
Veba 6.
Sa ili bez gledanja u kartu (u zavisnosti od uzrasta 1 ) uporeivanje drava po veliini i slaganje
od najmanje do najvee (serijacija) npr. Poreaj drave po veliini: Andora, Rusija i
Belgija.
1

Uzrast 5-6 god. radi ove zadatke sa gledanjem u kartu, a stariji uzrast 6-7 god radi zadatke bez gledanja u kartu.

30

3.2.3. Vebe asocijacije i analogije

Veba 1.
Igra memorije (klasina + tehnika dvostrukih asocijacija). Karte se poreaju u 4
reda po 4 karte (za uzrast 4-5 godina) ili u 4 reda po 5 ili 6 karata (za uzrast 6-7 godina).
Prvi igra podie 2 karte i ako su par, uzima ih sa stola i podie jo dve karte. Ukoliko
karte nisu iste, na potezu je sledei igra. Svako od igraa se trudi da zapamti gde stoji
karta i tako trai par istih karata. Ovaj postupak se ponavlja naizmenino dok se karte
nalaze na stolu. Pobeuje igra koji ima vie karata. NAPOMENA: Karte se prilikom
okretanja ne uzimaju u ruku, nego ih igra ostavlja na stolu na istom mestu, da ih ostali
vide. Nakon par sekundi, karte se okreu licem nadole. Za mlai uzrast nije potrebna
posebna taktika prilikom igranja, ve se samo trude da zapamte gde su karte. Meutim,
ve kod starije dece (koja su prola I i II nivo programa NTC sistem uenja), potrebno
je igrati sistemom dvostrukih asocijacija, tj. svaki red mora da ima neko znaenje (npr.
prvi red je kua u kojoj ivi, drugi red je put od kue do vrtia, trei red je vrti, a
etvrti red je bakina kua). Kae se detetu da je u prvom redu, gde je njegova kua,
svaka karta na odreenom mestu (prva karta oznaava ulazak u kuu, druga karta je
predsoblje, trea karta je dnevna soba, a etvrta karta je kuhinja), a za drugi red isto
tako karte su na odreenim poloajima (prva karta je ulica ispred kue/stana, druga
karta je neka prodavnica usput, trea karta je neka graevina usput i etvrta karta je
ulazak u zgradu vrtia) itd. Prilikom igranja, ako dete otvori drugu kartu u prvom redu
(kua, predsoblje) i na toj karti se, recimo, nalazi Rumunija - dete zamilja da je drakula
u predsoblju i da ne moe da ue u dnevnu sobu ili ako je asocijacija za Rumuniju
automobil Dacia, onda zamilja da mama i tata voze malu Daciu u predsoblju.... to je
asocijacija udnija i nerealnija, dete je lake pamti. Ukoliko se u drugom redu na
etvrtom mestu pojavi zastava vajcarske kaemo detetu da zamisli da je na ulasku u
vrti brdo okoladica i da sva deca ekaju u redu da uzmu po jednu okoladicu. Poinje
se sa igrom 4 x 4 karte, ali kada dete savlada ovakav nain igranja poveava se broj
31

karata u svakom redu (onda, recimo, na mestu pete karte u prvom redu, kaemo detetu
da je to terasa ili dvorite od kue, a peta karta u drugom redu su ulazna vrata od vrtia
itd.).
Veba 2.
Slagalice (puzzle). Karta Evrope sa zastavama svih drava (didaktika igra NTC sistem
uenja), sparivanje delova slike koji ine celinu.
Veba 3.
Analogija. Zastava Norveke je u odnosu na zastavu Finske, kao zastava Italije prema
zastavi.(jedan od tanih odgovora je Irska).
ta je zajedniko za zastave Italije i Maarske, a nije za zastave Francuske i Rusije.

32

3.2.4. Muzika
U okviru Programa povezuje se auditivna dimenzija sa simbolima apstraktnih pojmova
(pre svega zastave, a zatim i obeleja zemalja) i njihovim prostornim predstavljanjem
(na karti sveta, globusu, i sl.). Uz ovakav nain rada dodatno se razvija memorija, kao i
analitiko saznanje odnosa o osnovnim sredstvima muzikog izraza: ritma, melodije,
harmonije, dinamike itd.
Mogunost izvoenja i realizovanja razliitih sadraja kroz muziku predstavlja specifian vid
pojaavanja dejeg doivljaja prilikom usvajanja razliitih znanja. Dokazano je da deca
koja imaju potekoe u usvajanju odreenih termina i njihovih znaenja, ukoliko su isti dati
kroz pevanje, ona ih lake savladavaju. Ovde su opisani neki od naina stimulacije razvoja
elementarnih muzikih sposobnosti (slunih, ritmikih, vizuelno-motrnih, manuelnih) na
predkolskom uzrastu, za koji se smatra da je "kritian period" u razvoju istih. Objanjeni su i
neki od naina za usvajanje odreenih muzikih termina kao to su dinamika, tempo, razliita
trajanja nota...
U skladu sa idejom usvajanja apstraktnih pojmova (zastave zemalja...) i savladavanja njihovih
obeleja, ove vebe mogu da pojaaju dejstvo brzog i trajnog usvajanja istih kroz adekvatne
muzike sadraje.
Zadatak 1.
Vaspita kroz tekst pesme ili brojalice predstavlja simbole zastave ili u vidu "kljunih
rei" izlae osnovna obeleja odreene zemlje, a sve to kroz igru asocijacija i
zagonetki.
Primer: odabrana zemlja JAPAN: (kljune rei koje se odnose na obeleja zastave su:
beli pravougaonik, crveni krug (izgled zastave), fazan kao nacionalni simbol, ikebana
kao tradicionalna vetina)

33

 Vaspita formira brojalicu ili pesmu sa adekvatnim melodijsko ritmikim

sadrajem koji je usklaen sa osmiljenim tekstom.
Leti beli tepih
ko da ima ini,
sa crvenim krugom
tano u sredini.
Fazan gnezda gradi,
pravi ikebanu,
vrlo rado leti
po celom Japanu.
Kao podrku zamiljenoj melodijsko-ritmikoj strukturi deca koriste instrumente
Orfovog instrumentarijuma sa neodreenom visinom tona (bubanj, inele, kastanjete,
tapie, zveke...) i na taj nain savladavaju predviene muzike elemente (ritmike).
Zadatak 2.
Tokom izvoenja razliitih muzikih sadraja vaspita kroz asocijacije pomae
usvajanje i funkcionalno razumevanje i upotrebu muzikih oznaka i izraza.
Uz pomo prie usvojiti termin forte, a uz adekvatan tekst pesmice ili brojalice koji
govori o glasnosti ,,asocirati na znaenje muzikog termina forte (jako).
Predlog modela teksta za pesmicu ili brojalicu:
Glasno nas zaglui
I naulja ui.
34

Kraj jake glasnoe

Nervoza te hoe.
Glasno je kad kripa
Po sluhu te tipa.
Glasno je kad zvuci
Izlau te muci,
Pa ti uvo zine
Za malo tiine.
Zadatak 3.
Pored usvajanja apstraktnih simbola jedne zemlje, mogu se podrati i adekvatnim
kompozicijama obeleja muzike te zemlje, i to sa akcentom na kompozitorima koji su
favorizovali elemente tradicionalne muzike.
Primer: sluati kompoziciju Labudovo jezero od P.I. ajkovskog (upoznavanje sa
obelejima tradicionalne ruske muzike). Prilikom sluanja stimulisati "aktivno"
sluanje muzike koje se odnosi na pitanja: ko su izvoai (razlikovanje horskog i
orkestarskog zvuka, muki, enski ili deji hor; razlikovanje izgleda i boje zvuka
razliitih grupa instrumenata, ianih, duvakih instrumenata...); prepoznavanje
razliitih tempa; prepoznavanje razliitih dinamikih odnosa; analiziranje karaktera
kompozicije...
Zadatak 4.
Kroz aktivno sluanje himni, uporeivati ih ne samo meusobno, ve i sa drugim
muzikim oblicima razliitih perioda, kultura... (npr.valcer, uspavanka, koranica...),
ostvarujui korelaciju sa drugim aktivnostima (fizikim uz kreativnost pokreta,
likovnim uz izraavanje vizuelnog doivljaja crtanjem...)
35

Sa poveanjem uzrasta deteta uslonjavaju se zadaci, odnosno teina kompozicija

za stimulaciju pokretljivosti prstiju uz melodijsko-ritmiko usklaivanje sa
zadatim tempom.

3.3. STIMULACIJA RAZVOJA FUNKCIONALNOG RAZMILJANJA

Najnovija istraivanja govore da logiko razmiljanje i brzo reavanje problema moe da se
veba i da mozak moe da ostvari odreeno stanje forme. Prie (deca su im dala ime
ZADATKOVI) su zamiljene tako da prirede trenutke razmiljanja i slatke muke, ali i radost
posle uspenog reavanja.

3.3.1. Zagonetne prie

Primer 1.
Bio je poetak jeseni, pa su Nikola i Nina otili do oblinje ume da potrae peurke.
Bio je lep dan i znali su da e ih nai jer je nekoliko dana padala kia. Nikola je rekao
da neka iva bia i predmeti po obliku lie na peurke. Nina nije mogla da se seti, pa je
Nikola rekao da ima neto to lii na peurku i skuplja se posle kie.
(Dodatak za mlai uzrast: Nina je to neto esto koristila prethodnih dana)
Primer 2.
Devojica je etala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je
lepo vreme koje je najavljivalo prolee.
(Dodatak za najmlai uzrast: Otopio se sneg i sve od snega...)
(Dodatak za mlae razrede osnovne kole: Znai, upravo su se zavrili hladni zimski
dani...)
36

etajui tako, devojica je nabasala na jedan neobian skup.

Gle, tu su argarepa, lonac i nekoliko komadia uglja! Otkuda te tri razliite stvari
zajedno?, pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim
tufnama. argarepa je bila dugaka i narandasta, a komadii uglja mali i obli.
Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda ba ove stvarice zajedno, nasred ovog
brdaca..., razmiljala je devojica.
Vaspita: Zna li iko otkuda ove stvari zajedno? (Deca koja imaju ideju podiu dva
prsta)
Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora:
Deak 1: Neko je kuvao ruak!
Vaspita: To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio argarepu, koja je jako zdrava? Pa
valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka...
Devojica 1: Neko je vozio kola i to mu je ispalo!
Vaspita: I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima ba lonac, argarepa i
komadii uglja, i ba to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdaca, gde nema puta?
Deak 2: Neko je napravio zamku za zeca!
Vaspita: Sjajno razmiljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i tap... Ima li jo neko
neku ideju?
Devojica 2: Otopio se Sneko Beli!
Vaspita: Aplauz, reili STE prvu priu! Evo i nagrade, ba STE bili pametni!
(Vaspita hvali itavu grupu, hrabrei timski rad i aludirajui na zajedniko reavanje!
Jako je bitno i zatititi dete koje je pokualo da rei zagonetku i izgovorilo neki odgovor
koji bi mogao biti predmet podsmeha ostale dece - vaspita hvali svaki odgovor, reima
da je to odgovor kojeg bi se mogao setiti samo neki filozof, pesnik itd...)

3.3.2. Zagonetna i problemska pitanja

37

Zagonetna pitanja se prave da bi omoguila minut ili dva intenzivnog razmiljanja,

povezivanja i zakljuivanja. Pri takvom pristupu, dolazi do rane primene znanja i korienja
podataka koji su dati i koji su od ranije poznati detetu, a na osnovu kojih dolazi do novih
znanja ili zakljuaka. Pitanje je uspelo ako se, pri grupnom radu, na njega odgovori posle vie
od esdeset sekundi. Pitanje bi trebalo da izazove bar jedno povezivanje podataka i
zakljuivanje bar jednog novog. Nisu dobra pitanja na koja ne moe dati odgovor onaj ko nije
uo ili nauio sve podatke.
Dobra su pitanja na koje moe dati taan odgovor i onaj koji nije imao sve podatke, ve je
pravilno upotrebio i povezao ono to zna i ono to je tek uo.
Pravila za uspeno pitanju jesu:
Pravilo 1. Pravi se pitanje na koje postoji samo jedan smisleni odgovor.
Primer:
Podatak: Beli luk je dobar u spreavanju simptoma gripa.
Lo primer pitanja: ta je korisno u spreavanju gripa?
Ovo pitanje ima vie tanih, smislenih odgovora. Protiv gripa korisni su i ajevi, al ili
pranje ruku.
Dobar primer pitanja:
ta je korisno u spreavanju gripa, a zovemo ga belim, da bi ga razlikovali od crnog?
Ovako sastavljeno pitanje iskljuuje ostale tane odgovore, i svodi ga na jedan.

38

Pravilo 2. Izbegavaju se pitanja koja e izazvati puko nabrajanje. Nabrajanje je

nepoeljno u obe krajnosti:
Ukoliko postoji mali broj mogunosti (npr. pitanja: Kojim danom u nedelji se najee
ide na izlet? ili Koje je boje veina insekata?) onda e deca brzo naizmenno
nabrajati ili nagaati dane u nedelji ili boje koje znaju, i izostae dragocene minute
razmiljanja i zakljuivanja. Jasno je, pitanje na koje su odgovori "da" ili "ne", je
sasvim neprikladno.

Ako postoji veliki broj moguih odgovora, tada dolazi do beskrajnog nabrajanja ili
nagaanja, bez pravih pokuaja povezivanja i zakljuivanja. Ukoliko se postavi pitanje
Koja namirnica se vremenom ne kvari?, to e izazvati nabrajanje svih namirnica za
koje su deca ula, a nee dovesti do razmiljanja i povezivanja. Pravilno pitanje
napravljeno od podatka da se med ne kvari, glasilo bi: " ta moe da se radi sa medom
koji je napravljen pre sto godina, a ne moe da se radi ni sa jednom drugom
namirnicom?"
Pravilo 3. Pravi se pitanje na koje moe dati taan odgovor i onaj koji nije imao sve
podatke, ve je pravilno upotrebio i povezao ono to zna i ono to je tek uo.
Na primer, na pitanje " Kako se zove mrea koja je povezla raunare irom sveta?"
moe odgovoriti samo dete koje je ulo ili znalo za naziv svetske mree "internet".
Pravilno pitanje bilo bi "Koji pojam se koristi i za neto to se nalazi na fudbalskom
terenu, ali i kao uobiajeni naziv za internet?". Izbegnuta je asocijacija sa paukom, jer
je prelaka, ak i za mlau decu.
Pitanje je uspelo ako izazove jedan do pet minuta intenzivnog razmiljanja i
povezivanja, uz vidnu radost deteta koje je pronalo odgovor. U dosadanjoj praksi se

39

mnogo esto dogaalo da se deca potcene, tj. da im je pitanje prelako. U manjem broju
sluajeva, pitanje im je bilo preteko, tj. nisu dala odgovor ni posle nekoliko minuta.
to je manja grupa dece sa kojom se radi, pitanja bi trebalo da budu laka i prijemivija.
Primer 1. (uzrast 6 do 8 godina)
Loe formulisano pitanje: ta radi umski medved preko zime?
Podatak: Mnogi medvedi zimu provedu i zimskom snu. Iz zimskog sna se bude u prolee.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Zato je umski medved svakog prolea jako mrav?
Primer 2. (uzrast 6 do 9 godina)
Loe formulisano pitanje: Gde ivi beli medved, a gde pingvin?
Podatak: Beli medvedi nastanjuju Severni pol i iskljuivi su mesojedi, jer na Severnom polu
nema biljaka. Omiljena hrana su im foke, kojima prave zamke u ledu i ekaju kada izrone po
vazduh. A pingvine ne mogu uhvatiti, jer oni ive na Junom polu.
Predlog dobro formulisanih pitanja: Zato beli medved ne jede pingvine?
Primer 3. (uzrast 6 do 9 godina)
Loe formulisano pitanje: ta pela proizvodi? Ko pravi med?
Podatak: Sve to je lekovito u nekoj biljci pela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog
organizma, pretae u med.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Koje prirodno blago uva preko 1000 leteih uvara?
Primer 4. (uzrast 7 do 10 godina)

40

Loe formulisano pitanje: Koja ivotinja ima 3000 bodlji? Koliko je ima bodlji?
Podatak: umski je na leima ima 3000 bodlji.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Koji umski borac nosi 3000 kopalja?
Primer 5. (uzrast 6 do 9 godina)
Loe formulisano pitanje: Koje ivotinje se izlegu iz jaja?
Podatak: Kornjae u toku parenja izlaze iz vode i trae pogodna mesta u blizini obale gde
polau 8 do 10 izduenih jaja po leglu, koja su dugaka od 15 do 22 milimetra.
Predlog dobro formulisanog pitanja: ta je zajedniko za kornjau i kokoku? (ovde taan
odgovor moe da bude i da su ivotinje, zato se mora proiriti pitanje i omoguiti jedan
odgovor). ta povezuje kornjau i kokoku, ali ne i zeku i medu? (jaja)
Primer 6. (uzrast 6 do 9 godina)
Loe formulisano pitanje: Gde ivi beli medved?

ta radi beli medved preko zime?

Podatak:. Polarni medvedi ive samo na severu Arktika gde veinu vremena provode na
ledenim bregovima. Hrane se fokama i morskim kravama, drugim sisarima, jajima i biljnom
hranom i nikada ne piju vodu. Polarni medvedi ne spavaju zimski san.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Ako neko vidi tragove medveda u snegu, moe znati i
koje je boje medved. Kako ?

41

BELEKA O AUTORU I PROGRAMU "NTC SISTEM UENJA"

Ranko Rajovi, lekar specijalista, roen 1964. godine u Beogradu, osniva MENSE JUGOSLAVIJE
(danas Srbije) i Odseka za darovite NTC (Nikola Tesla centar), lan Borda direktora svetske MENSE i
lan Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. ivi i radi u Novom Sadu, oenjen, otac etvoro
dece.
Mensa je organizacija koja okuplja osobe sa IQ od 148 i vie, tako da je 100% lanova u grupi
potencijalno darovitih, ali nemaju svi razvijene osobine darovitih. Ima ih oko 12-25% u svakoj Mensi,
to je znatno vie nego u optoj populaciji (od 0,3-1%). U okviru Mense Srbije postoji i Odsek za
darovite (NTC), koji praktino moe da poslui kao izvanredni dokaz o znaaju darovitih, o njihovim
postignuima i vrednostima u odnosu na kontrolnu grupu (studenti bilo kog fakulteta). Naime, skoro
svi lanovi NTC-a su studenti sa izuzetnim rezultatima, dravni i meunarodni prvaci, studenti na
najprestinijim svetskim univerzitetima (Oxford, Cambridge, Columbia, Harvard, LSE, St. Petersburg,
Yale, MIT, Stanford...), kao i priznati strunjaci u cenjenim svetskm kompanijama i na fakultetima
(Mercedes, Porsche, Motorola, Oxford, Heidelberg...). Iskustva najuspenijih lanova Mense vezana
su za lino i drutveno poimanje darovitosti, odrastanje i obrazovanje tih ljudi i mogue probleme koje
su imali na putu ka ostvarenju svojih ciljeva, a to su dragoceni putokazi za kreiranje modela koje
koristi ovaj Program.
Dosadanja iskustva Mense u nekoliko zemalja i rezultati u radu sa decom predkolskog uzrasta
pokazuju vrednost i praktinu primenu Programa, jer je jasno uoeno da deca brzo napreduju i da
roditelji apsolutno podravaju primenu i pristup koji koristi Mensa.

42

Program je akreditovan odlukom Zavoda za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja Republike

Srbije X/457-2009. godine kao obavezan program za struno usavravanje (predkolski uzrast).
Odlukom zavoda proram se primenjuje skolske 2009/2010 i 2010/2011 godine.

LITERATURA:

Buzan T., Use your Head, London: BBC Books, 1974.

Buzan T., The Mind Map Book, London: BBC Books, 1993.
Gojkov G., Didaktika darovitih, Vrac: Visoka kola za obrazovanje vaspitaa, 2008.
Hannon P., Developmental neuroscience: implications for early childhood intervention
and education, Current Paediatrics, Volume 13, Issue 1 Feb 2003, Pages 58-63,
University of Sheffield, UK

Hartley L., Body Moving, Berkeley, CA: North Atlantic Books, 1995.
Henderson L.M.; The Biological Basis for early Intervention with Gifted Children
PJE. Peabody Journal of Education, Vol 72, 1997, TN, USA

Herman N., The Creative Brain, Lake Lure, NC: Brain Books, 1989.

Geake J.; Neuromythologies in education. Educational Research, Volume 50, Issue 2

June 2008, pages 123 133, Oxford Brookes University, Oxford UK
Jurievi M., Una motivacija in razlike med uenci, Ljubljana: Pedagoka fakulteta,
2006.
Mahne M., Na valovih ustvarjalnosti, Koper: UMMI, 2007.
Margulies N., Mapping Inner Space, Tuscon, AZ: Zephyr Press, 1991.
McLaren K., Integrated Reading Program, Auckland, New Zealand: KFK, 1999.
Montesori M., La mente del bambino, Italija, 1949.
Mukerjea D., Superbrain Mind Mapping, Singapore: OUP, 1997.

43

Rajovic R., REM sleep deprivation, Journal of Neuroscience, Abstract book 61.30,
Berlin 1998.
Rajovic R., Mensa i darovita deca, Bilten Mense Jugoslavije, br. 5, str 12-13, 1998.
Rajovic R., Stimulacija darovitosti, U: Zbornik radova, 3. Meunarodna konferencija
o negovanjutalenata, Kanjia, str. 138-147, 2009.
Svantesson I., Mind Mapping and Memory, London, Kogan page, 1989.

Autor: Ranko Rajovi,

lan Borda direktora i lan Komiteta Mense internacional za darovitu decu
Konsultant: Uro Petrovi,
predsednik Mense Srbje, deiji pisac
MENSA NTC SISTEM UENJA

NAPOMENA:
Program je autorizovan i ne moe se koristiti bez dozvole autora.
Svaka zluopotreba (presnimavanje, umnoavanje, distribuiranje ili bilo koja druga
komercijalna upotreba)
predstavlja povredu autorskih prava i kanjiva je zakonom.

44