Ana Karenjina

Biljeka o piscu:
Rodio se 1828. godine u selu Jasna Poljana, u poznatoj i imunoj plemikoj obitelji. Rano
ostaje siroe, te o njemu skrbe tekka i roake. Godine 1841. obitelj se seli u Kazan, gde T.
upisuje studij nadajui se diplomatskoj slubi. Uskoro naputa studij, te se vraa u Janu
Poljanu, gde vodi svoj dnevnik do zadnjeg dana. Pridruuje se vojsci, a negde u to dobba tie i
autobiografsku trilogiju - Detinjstvo, Deatvo, Mladost. Putuje u Petrograd i krui Europom,
gde se upoznaje s ondanjom kulturom. Kasnije se nastanjuje u svome selu, gde otvara kolu
za decu, i prouava ivot seljaka. Godine 1862. oenio se Sofijom, te se u braku osjeao
sretnim. Usljedili su veliki romani - Rat i mir, Ana Karenina Nakon te kulminacije Tolstoj
se smirio i odonda ga pamtimo po velikim delima. Pisao je romane, pripovjetke, drame,
publikacije Smatramo ga najsnanijim slikarem epohe koja nastaje krajem 19. st. i
vrhunskim predstavnikom klasinog realizma.
O romanu:
Ana Karenjina je jedan od Tolstojevih najljepih romana, opisuje drutvenu i osobnu
psihologiju toga doba.
Radnja se vrti oko dve ljubavi - jedne sretne (Levin i Kiti) i jedne nesuene (Ana i Vronski),
koje su ustvari gotovo dvje radnje svaka za sebe.
Osnivni motiv i radnja, Anin preljub, isprepleten je mnogim scenama, koje su gotovo
samostalne novele.
Teme su uglavnom obitelj, ljubav i moral, te problemi vezani za brak.
Sve sretne obitelji nalik su jedna drugoj, svaka nesretna obitelj nesretna je na svoj nain.
Fabula:
Ana Karenjina je ena visokog dravnog slubenika Alekseja Karenjina. Njihov odnos je
korektan, ali bez emocija. Roman poinje Aninim dolaskom u dom Stive Oblonskog, Anina
brata. Stivina ena Doli je ba saznala da ju mu ara, te to izaziva rzdor u obitelji. Ana
uskae kao diplomat i uspjeva izgladiti situaciju. Ana upoznaje Vronskog, koji ne taju svoje
osjeaje, ali ona se boji veze i vraa se u Mokvu. Vronski se po prvi put ozbiljno zaljubio, te
ju prati. Oni se poinju redovito viati, te se Anin mu pobuni protiv toga. Unato tome Ana
se nastavlja sastajati s Vronskim i uskoro zatrudni. Vronskom to otkrije neposredno pre
konjike utrke i on umalo pogiba. Njezina uplaena reakcija je javno pokazala njene osjeaje i
muu priznaje svoju ljubav. On trai samo formalni brak, te udaljava Vronskog od Ane. Ana
raa i u bunilu trai mua oprost. On joj oprata i prihvaa dete. Kada se oporavila Ana se
vratila Vronskom i kako joj mu ne eli dati sina, uzima kerku i s Vronskim odlazi u Italiju.
Kada se vratila, ulazi u kuu gde doznaje kako je slubeno mrtva. Pokuava se s Vronskim
uklopiti u drutvo koje ih ne prihvaa, te zato odlaze na selo. Tu Vronski rtvuje karijeru zbog
Ane i postaje mrzovoljan zbog toga. Posebno ga mui to to se njegovo djete zove Karenjin,
te trai od Ane da se rastavi. No mu joj ne eli dati rastavu. Ana se sve vie otuuje od
Vronskog i na kraju se baca pod vlak, a Vronski se prijavljuje u vojsku, te odlazi u rat.

Levin je seoski veleposjednik, jednostavan ovjek, koji voli prirodu i Kiti. Kiti pak gleda
Vronskog i kada Levin napokon skupi snagu ona ga odija. Kada shvaa da je Vronski potpuno
nezainteresiran za bilo kakvu ozbiljniju vezu, ona se razboli i odlazi i njemake toplice, gde se
oporavlja. Nakon povratka Vronski ju ponovo prosi i ona se udaje za njega. Njihov brak je
vrst i postojan. ive u miru i srei, a zadnja poglavlja knjige posveena su Levinovim
religioznom uvjerenjima.
Tolstoj u stvari suprostavlja burnu i strastvenu kratkotrajnu vezu, mirnom i postojanom braku.
"Osveta je moja i ja cu je vratiti. "
Radnja romana smestena je u sedamdesete godine devetnaestog stoleca, u bogate krugove
petrogradskog drutva. Paralelizam radnji: sretan brak Ljevina i Kiti te tragicna veza
Vronskog i Ane, pisac koristi kao komentar jedne drugoj. "Sve sretne porodice lice jedna na
drugu, svaka nesretna porodica nesretna je na svoj nacin". Tom recenicom Tolstoj zapocinje
roman.
Ana dolazi u kucu svog brata Stive Oblomskog ne bi li pokuala spasiti njegov brak. Stivina
ena Doli saznala je da je mu vara s guvernantom. Ana uspeva pomiriti strane. Ana je
razumna ena, dobra majka i supruga, lepa i armantna, pleni panju drutva. Ana je u braku
sa Aleksejem Aleksandrovicem Karenjinom, slubenikom dravne slube, hladnim i
ugladenim covekom. Njihov brak je korektan, pun razumevanja ali nema ljubavi. Aninu
strastvenost gui njegova racionalnost i odmerenost. Radnja romana zaplice se plesom
organiziranim za petrogradsko visoko drutvo.
Kiti, mlada Dolina sestra, dolazi na ples ocekujuci panju grofa Vronskog i skore zaruke.
"Ana nije bila u ljubicastoj, kako je to Kiti svakako htela, nego u crnoj, duboko izrezanoj
barunskoj haljinikoja je otkrivala njena kao u staroj slonovoj kosti izvajana ramena i grudi i
punacke ruke s tankom sicunom pesti. Citava je haljina bila opivena venecijanskom cipkom.
Na glavi joj je, u crnoj posve prirodnoj kosi bio strucak macuhica, a isto tako i na crnoj traci
pojasa sredbelih cipaka. Na izvajanom krepkom vratu bila je niska bisera". Ples je bio veliko
razocaranje za Kiti i neslucen ushit za Anu. Kiti se povukla razocarana jer je Vronski plesao
sa Anom i njegove su je oci sledile. Kad je Ana uvidela zaljubljenost u ocima Vronskog urno
naputa ples pre vecere i drugog dana putuje iz Moskve. Vronski, koji se prvi put zaljubljuje,
sledi je istim vlakom i otvoreno joj sapotava svoje namere. U Ani je pobudena strast davno
zatomljena njezinim racionalnim brakom i ona se nece moci suzdrati otkrivi ponovo u sebi
enu. Ana i Vronski cesto se vidaju. Glasine se ire. U pocetku se veza odobrava jer je
prirodno da dame imaju nekog za flert, ali kad to postaje ozbiljno bivaju osudeni. Karenjin
moli Anu da prikrije vezu zbog skandala koji bi ocrnio njegov ugled. Ana ostaje u drugom
stanju i to saoptava Vronskom, neposredno pred sudelovanje u opasnoj konjickoj utrci.
Vronski nesmotreno pada sa konja. Anina reakcija potpuno odaje njene emocije pred licem
javnosti. U kociji, na putu kuci ona priznaje muu svoju vezu i brani svoju ljubav. Karenjin
pristaje na formalni brak. Vronski je nagovara na razvod. Ana razdirana moralnim dilemama
rada devojcicu i u bunilu moli mua za oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje. Vronski se
pokuava ustreliti. Ana nakon toga raskida sa muem i odlazi s Vronskim iveti u Italiju. Mu
joj ne doputa uzeti sina sa sobom, kojeg sam osobito ne voli ali to cini iz pakosti. Vronski
naputa karijeru u vojsci. Iz Italije ce se vratiti u Rusiju jer Anu proganja cenja i gria savest
prema sinu. Upada u kucu mua i odlazi k decaku. Otkriva da je sinu receno da je ona mrtva.
Vronski ce u Rusiji biti rado viden u drutvenim krugovima, no ona ce doivljavati ponienja

i gotovo javnu osudu kad se pojavila u operi. Na kraju se povlace na seosko imanje gde vode
ekstravagantan ivot.
Medutim njihov odnos postaje sve mracniji, nesvesno osuduju jedno drugo zbog proputenih
prilika. Vronski je zlovoljan to je rtvovao karijeru. Nezadovoljan je i cinjenicom da njegova
kci nosi ime Karenjina i trai od Ane da se slubeno razvede. Karenjin, koji je u
meduvremenu potpao pod uticaj grofice Lidije Ivanovne, ne pristaje na razvod. Ana cezne za
sinom, ne moe dobiti razvod, postaje razdraljiva, sumnjicava, patoloki ljubomorna
osecajuci njegovo rastuce nezadovoljstvo. Podsvesno kanjava Vronskog zbog odvojenosti od
svega na to je navikla. Vodena histerijom i tekim psiholokim stanjem baca se pod voz.
Vronski, uasnut tragicnim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u srpsko-turski
rat. Uporedo, kao komentar ove veze pratimo u knjizi razvoj veze Kiti i Ljevina. Kiti koja je
razocarana nakon plesa, nadajucci se sve vreme brcnoj ponudi grofa Vronskog, razboljeva se.
Odbila je pronju Ljevina, a sad uvida da je Vronski ne namerava oeniti. Lecnici njenoj
iscrpljenoj dui nalau putovanje u inozemstvo. U lecilitu u Njemackoj ona se sasvim
oporavlja od ljubavnih boli i zaboravlja na Vronskog. Kad ju Ljevin ponovo prosi, ona
prihvaca. Njihov brak je vrlo zreo, postojan i lep. Ona rada sina Dimitrija. Kiti pokazuje svoju
snagu i kvalitete negujuci umiruceg Ljevinovog brata Nikolaja. Ljevin je ideoloki zamiljen
Tolstojev pogled na svet oko sebe. I kroz njega ce Tolstoj najplasticnije izneti svoja shvacanja
i misli. Posle vencanja on se trai, pokuava usmeriti svoje eticke stavove, u dui skeptik on
romanom doivljava preobrazu i izranja kao nadahnuti vernik. Ljevin ovde dozivljava mir sa
samim sobom, pronalazi smisao i znacenje ivota.
LIKOVI :
ANA KARENJINA
Ulazak Ane Karenjine u romanesknu pricu dolazi posle Oblonskih, Kiti, Ljevina i Vronskog. I
tek to je ula Ana se pokazuje kao licnost protuvrecnih postupaka, misli i osecanja-upravo
onakva kakva ce biti tokom cele romaneskne price. Ona osvaja Dolinu decu;simpaticna je
Kiti;osetice tugu to je daleko od sina;ocenice Vronskov dolazak na vrata Oblonskih kao
ruan postupak.
Ali ce na balu osvojiti Vronskog, izazvace kod Kiti ljubomoru("Jest, u njoj ima neceg
stranog, demonskg, i u isti mah bajnog"-Kiti). Ana ce pravdati sebe zbog Kitine
ljubomore:"Ali , veruj da ja nisam kriva, ili sam kriva samo malo", ali ni sama ne veruje
svojim recima. Kad je ula u voz za Petrograd, odahnula je pri pomisli da ce sutra videti sina i
mua i da ce njen ivot"poteci lep, uobicajen, na stari nacin", ali kad se vrati kuci, i sin i mu
izazivaju u njoj osecanje nalik na razocaranost. "Ali sve vecma ju je obuzimalo osecanje
stida". Kroz celi roman ona ce se raspinjati izmedu uverenja da nita nije kriva i nekog
potmulog osecanja, koje ponekad provali iz nje, da je kriva i grena. tolstoj je vrlo plasticnom
slikom punom simbolike opisao susret Ane i Vronskog na jednoj usputnoj stanici na putu za
Petrograd. I ako je sebi govorila da je Vronski za nju samo jedan od stotine mladica koji se
svuda srecu i da ona nece sebi dozvoliti ni da misli o njemu, sada je "obuze osecanje radosnog
ponosa". Njegove reci da putuje da bi mogao biti tamo gde je na jer drukcije ne moe,
doivljava kao"ba ono to je elela njena dua, ali cega se bojao razum". Njihovi odnosi
postajali su sve jasniji sredini u kojoj su se kretali, ali i Karenjinu koji odlucuje da enu
opomene. ona tu opomenu prima sasvim hladno. Recice Vronskom:"Sve je svrseno. Ja nicega
vie nemam, osim tebe. upamti to. ". I ako izgovara reci koje unose naglu promenu u njenom
ivotu i oznacavaju put pun neizvesnosti, koji prihvata svesno i s radocu, u njoj ivi misao o
grehu i krivici i javlja se stid. Priznace muu:"Ja ga volim, ja sam njegova ljubavnica, ja ne
mogu da podnesem, ja se bojim, ja vas mrzim. . . Radite sa mnom ta hocete". Posle toga

osecala je neprijatne poglede okoline, prikrivene osmehe, rune komentare. Shvatila je sav
uas svoga poloaja, bolelo ju je nerazumevanje sredine: "Ne znaju kako je on osam godina
guio moj ivot, guio sve to je bilo u meni ivoga, da nijedanput nije pomislio da sam ja
iva ena kojoj je potrebna ljubav. Ne znaju kako me je na svakom koraku vredao, i posle
toga bio zadovoljan sobom. Zar se nisam starala, starala svim silama da opravdam pred
sobom svoj ivot?zar se nisam trudila da ga volim, da volim sina kada se vec mu nije mogao
voleti?Ali, dolo je vreme, ja sam razumela da vie ne mogu sebe obmanjivati, da sam iv
stvor, da nisam kriva to meje bog takvu sazdao, da mi je potrebno da volim i da ivim. "
na je glavni junak romana bez obzira to svojim aktivitetom i psiholokim preivljavanjima
nema odgovarajuce mesto u svim delovima romana. iroka je lepeza razlicitih miljenja o
njenoj krivici-od onih koji ukazuju na krivicu ove junakinje za svoju sudbinu do onih koji u
Ani vide rtvu lanog morala sredine u kojoj je ivela. Ona je izraziti individualista:robuje
emocijama, vrlo retko postavlja pitanje svojih porodicnih i materinskih obaveza. Ljubavi i
licnoj sreci podreduje sve:za nju je ljubav=ivot. sebicna je jer trai od Vronskog da zapostavi
porodicu, prijatelje, slubu-da bude samo njen. Sebicna je jer radi sopstvene srece unesrecuje
sina i mua.
Ana je grenica po onome to je ucinila, to je nanela bol muu i sinu, ali je ona pre svega
nesrecna ena.
VRONSKI
Vronski vai za vrlo prijatnog i dobrog coveka, obrazovanog i inteligentnog, ;bogatog,
svetskog i sredenog coveka, veoma pristupacnog i milog. U njegovoj pojavi bilo je lepote,
odlucnosti , jednostavnosti i elegancije. Ponaanje je bilo prirodno, osmeh iskren, pogled
prijateljski. Kada je sreo Anu u njemu se neto naglo promenilo:ni jedna ena nije mogla
dublje da ga zainteresuje, naklonost prema Kiti je samo flert i igra, a sada, poto je upoznao
Anu, bio je spreman "da ide tamo kuda i ona , i da svu srecu ivota, jedini smisao ivota
nalazi sad samo u tome da vidi nju i da je cuje. "
Neprestano se secao svih poza u kojima ju je video, svih njenih reci, u njegovoj mati stvarale
su se slike buducnosti koja moe doci, i zbog koje mu je obamiralo srce. Anina bolest posle
porodaja pogada Vronskog u toj meri da sav ocajan place; jo vie ga pogada plac Alekseja
Karenjina i njegovo potpuno pratanje Ani i njemu. "Osecao se postiden, unien, kriv, i lien
mogucnosti da spere svoje unienje". Osecao je njegovu visinu i svoje unienje, njegovu
pravednost i svoju nepravdu. Sve to je ucinilo da svoj poraz u ljubavi i ivotu razrei
samoubistvom-pucao je u sebe. Prezdravio je, zatekao Anu ivu, potpuno joj se predao.
Podneo je ostavku u puku i otputovao sa njom u inostranstvo. Opet pocinju nesuglasice .
Vronski je bio na dvostrukim mukama:Ana je postajala sve nervoznija, njegov trud da odri
sklad bio je sve uzaludniji. Pokuace da umiri njenu bolesnu ljubomoru koja je elela da ga
sputa, da ga zadri u kuci, da nigde ne odlazi. Lik Vronskog je bio neophodan da bi se
izgradio sie o udatoj ali izgubljenoj eni. U romanesknoj prici on je vie rtva Aninih hirova
nego to je vinovnik njene nesrece. Njegova greka je u tome to je sebi dopustio ljubav
prema udatoj eni.

KARENJIN
Aleksej Karenjin ulazi u romanesknu pricu istovremeno kada i Ana Karenjina. Pisac ga ne
zapostavlja, skoro paralelno prati Anu i njega. Karenjin se sagledava i sa tacke gledita Ane
Karenjine, Stive Oblomskog , Serjoe, posluge.
On je radan, posvecen poslu, odgovoran; iako ima visoku dravnu funkciju nije birokrata.
Odgovoran je i stabilan: nije izbegao enidbu sa mladom devojkom a mogao je jer je bio na
vlasti. Porodica je za njega ivotni princip;za ocuvanje porodice i porodicnog ugleda spreman
je da prede preko Anine avanture. On je stalno bio spreman da preko svega prede cutke, a
kada je Ana pocela da mu prkosi i vreda ga , spreman je da uzvrati ravnom merom-da joj ne
da razvod i time joj onemoguci brak sa Vronskim.
Karenjin je ne srecan covek. On je ucinio Anu nesrecnom jer se udala za starijeg coveka-ali to
nije bila njegova volja, njegova enidba nije bila prisila nego moralni cin odgovorna i potena
coveka. U mnogim situacijama Aleksej Karenjin je po moralnoj doslednosti i nesebicnosti
iznad Ane Karenjine.
LJEVIN
Lik Konstantina Ljevina ostvaruje se u romanu na tri plana:intimnom, drutvenom i
filozofskom. Na intimnom planu je ljubav prema Kiti, poraz u toj ljubavi, razocaranje,
oivljavanje ljubavi, borba za Kiti, brak.
Na drutvenom planu Ljevin je seoski plemic: ivi na selu, bavi se gazdinstvom, tei da
unapredi rad na zemlji, prezire dravnu slubu.
Na filozofskom planu Ljevinov lik se ostvaruje kroznjegove misli o ivotu i svetu i kroz
moralne dileme koje ga muce od pocetka do kraja romaneskne price.