Luj Lee

Slovenska mitologija
Naslov originala:
Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901
Preveo na srpski Rad. Agatonovi, 1904
Luj Lee (1843-1924), francuski lingvista i istoriar, daje veliki doprinos izuavanju slovenske
mitologije. Legende, prie, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa
boanskim osobinama ine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili
iracionalne sadrine), u stvari, jedna preruena i preinaena istorija Slovena.
Internet-izdanje
Producent pokrovitelj:
TIA Janus, Beograd
2002.
Urednik: Dejan Ajdai
Izvrni producent: Zoran Stefanovi
Likovno oblikovanje: Marinko Lugonja
Tehnika priprema: Nenad Petrovi
Korektura: Nedeljko Ili i Nenad Petrovi
tampano izdanje
Izdava: IRO Grafos, Beograd
1984
Biblioteka "Horizonti"
Urednik i recenzent: Vito Markovi
Korice: Voja Mili
Grafika oprema Mia Popovi
Korektor i lektor: Divna Klannik
Tira: 4000 primeraka
tampa: RO Napredak, Aranelovac
SADRAJ
Luj

Lee: Slovenska mitologija - Uvod

Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju
Slovenski hroniari; ruska Nestorova hronika; eke hronike: Kozmina, Dalimilova,
poljska hronika Dlugoeva. - Strani hroniari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks
Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberkog, vizantijski hroniari. - Nemi
spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

I Slovenski hroniari iz raznih slovenskih zemalja

o
II Strani hroniari
III Likorezni spomenici - jezik
Glava druga: Vrhovni bog
Glava trea: Dva vrhovna boga ruskih i baltikih slovena Perun i Svetovid
o Perun
o Svetovid - (Svantovit)
o
o

Jo neto o otkriu idola u Zbruu

Glava etvrta
Volos u Rusiji i Veles u ekoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dabog. Simargl. - Moko. - Svarog, Svaroi - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i
balkanska predanja

o
o
o
o
o
o
o

Volos - Veles
o
Horz
Dabog
Simargl
Moko
Svarog - Svaroi - Suarazici
Stribog
Trajan - Trojan
Glava peta: Mlada boanstva
Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena
boanstva. - Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. Domai bogovi. -

o
o
o
o
o
o
o
o
o

Triglav
o
Jula
Radigast - Radgost
Podaga
Pripegala
Crnobog (Crni bog)
Bezimena boanstva
Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav
Boginje
Domai bogovi
Glava esta
Boanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod eha i Poljaka.
o

Vile

Rusaljke
Glava sedma
Kultus. - rtve. - rtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete ume. - Izvori. - Vraari. - Prorotva.

Glava osma

ivot na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedoanstva. - Nav,

bog Nija. - Raj. - Nain sahranjivanja. - Groblja, pogrebne sveanosti. - Kultus
precima u Rusiji.

DODATAK
o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid
o Snimci kipova
o Neke primedbe o slovenskim idolima
Miodrag B. ijakovi: Varijacije na temu slovenski mit
Napomene

Luj Lee
Slovenska mitologija
Uvod
Ima prilino vremena, kako je moja panja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad
sam god. 1865. otpoeo svoja istraivanja o preobraanju Slovena u hrianstvo, morao sam se
zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznaboakih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu
[1]
o irilu i Metodiju i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim
delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentine, a koji su od tada ve oglaeni za

lane. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger uinio mi je ast molbom svojom, da mu za
njegovu Encyclopdie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To bee za
mene prilika, da se ponovo vratim na prouavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj
prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podseao na ta
delikatna pitanja.
lanak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proiren i preraen, ponovo je tampan u Revue de
l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odtampan i puten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la
mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odtampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjiica odavno
[2]
iscrpljena. Ponovo je tampana u drugoj svesci mojih Nouvelles tudes slaves.
Piui ovaj rezime, ja sam pre svega pomiljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj
su slovenska dela nepristupna, i koja uopte ne zna, u kojim bi nemakim knjigama mogli nai
ozbiljnih podataka o ovim tekim pitanjima. Tako se desi, da sam ja uinio uslugu i samim
Slovenima, kojima je jedan takav kritiki rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novakovi, tada
ministar prosvete u Srbiji, jedan od naih najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odtampao u
Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod pretampan u listu Slovinac, koji tada izlazae u
Dubrovniku. S druge strane, odlini slavista, g. Polivka uinio mi je ast svojim prevodom na eki
moje Esquisse u Sbornik Slovansk, koji je ureivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On
je svome prevodu dodao interesantne beleice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora
gimnazije u Penzi, izalo i jedno rusko izdanje u Filologieske zapisk'' (Vorone', 1898).
Uz to i najodlunije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagi u Archiv fur slav. Philol. (t. VI,
str. 318) Beaudouin de Courtenay u urnal' Min. Nar. Prosv''en (mart, 1882) behu primili taj moj
skromni pokuaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proirim. Na alost
potrebe mojih lekcija na Collge de France dugo su morale moju panju odvlaiti na druge
predmete. Prva je dunost profesora da obuava. On nema prava dalje razvijati naune
probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih uenika.
Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije briljivo
pregledane, tampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvanije
lekcije zasebno su odtampane. (Pokuaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svretak vid, o caru
[3]
Trajanu u slovenskoj Mitologiji.) Dve su itane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za
novine u ovim studijama.
Prikupljajui u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja, ne krijem, da vidim sve ime
oskudevaju, da bi se podigao jedan definitivan monument... Taj monument nije jo niko
podigao; i ja sumnjam da e on ikada moi i postojati. Ni najmanje se ne moemo nadati, da
emo za Slovene imati onakve radove, kakve je u naem veku imala mitologija: Indusa, Grka,
Latina, Kelta ili Germana. Graa je vrlo retka, a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi
mogli zameniti hipotezama.
II
Od kada je mladi ruski naunik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. svoje delo: Versuch einer
[4]
slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung, izalo je na svet mnogo radova o slovenskoj
mitologiji. Ovo delo privue panju Dobrovskog, koji mu posveti jednu kritiku studiju u jednoj svesci
raznovrsne sadrine Slavin-a (drugo izd. str. 263. i dalje). Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom
pitanju; ali onim kritikim okom, koje ga karakterie, on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio
na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. "Savetujem buduim mitolozima, veli on,
da se ne oslanjaju na poznije pisce, ve da uza svaki lanak navode najstarije spomenike."
Na alost, mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. to se mene tie, mislim, da sam svuda
sledovao savetu ovoga prvosvetenika slavistike. Smatrao sam za dunost da ponovo proitam u
originalu sve latinske, grke ili slovenske pisane spomenike, koji se odnose na predmet ovih
studija. Drim, da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja, koji mojim prethodnicima behu umakli. Pa
sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza.
Osim studije o Kajsarovu, Dobrovski nije imao prilike, da se bavi slovenskom mitologijom. Ona je
morala privui panju afarikovu. Osim njegovih radova o Rusaljkama, Svarogu, i, na alost,
rasprave o Crnobogu bamberkom, koja je ponovo tampana u III sv. celokupnih dela njegovih Sebrane
spisy (Prag, 1865.), on je sastavio indeks mitolokih slovenskih imena, koja se nalaze u dodacima II sv.
Slovanske Staroitnosti (drugo izd. Prag, 1863). Ovaj indeks bee program za jednu slovensku mitologiju,

koju nije napisao. Tu se nalazi dosta imena, koja se danas moraju izbrisati iz mitolokog reda, i vratiti u
oblast mate (Karus, Karevit, Krodo, Polel) ili folklora (Koej, Hasterman, Vesna itd.).
God. 1842. Hanu je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus.
Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. Toliko isto se moe rei i o Hanuovim
radovima na ekom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovn Kalendr, koji je pre
repertoar folklora.). Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaeni upotrebom lanih dokumenata.
Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. svoju vrlo pounu raspravu o svetilitima i crkvenim
obredima neznaboakih Slovena.
U lancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naun (eka enciklopedija) i Pregledu prakog
muzeja, Karlo Jaromir Erben pruio je znatnu grau za izuavanje slovenske mitologije. On je
pomiljao da ih pribere u jedno delo, to bi izvesno bilo vrlo korisno, ali i to delo ne bi imalo onaj
apsolutno kritiki i odreeni karakter. Smrt mu nije dopustila da izvri ovo preduzee. Osim toga
to je upotrebljavao lana dokumenta, Erben je namerno pomeao mitologiju i folklor. Tako je on
1866. itao u Kralj. Naunom Drutvu u Pragu, i objavio u asopis eskho Musea (iste god. str.
35) jedan rad o Kosmogoniji neznaboakih Slovena, po pesmama galicijskih Rutena. Ovaj je
rad, seam se, napravio mnogo larme o mitolokom svetu. U stvari on nas nije mogao pouiti
niemu ni slovenskom ni novom. Pesme i galicijske legende, kojima se Erben sluio, jesu ista
pozajmica iz lanih - apokrifnih knjiga, tj. iz hrianske knjievnosti.
Da bi i slovenska mitologija odluno ula u oblast nauke, trebalo je prvo oistiti njen teren od
lane grae, koja se na njemu nagomilavala. Napreci kritike poslednjih godina su najzad
dopustili, da se ostvari i ova prethodna pogodba. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala
je na taj nain vrlo uzana; ali zna se bar odakle se mora poi, - ako se uvek ne zna, kuda se ide.
Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrene Slavn'' na prirodu (3. sv. Moskva, 1866. do 69.) jo i danas
je jedan najdragoceniji repertoar; ali pisac hoe sve da navrati na mitoloke teorije u korist
[5]
vremena u kome pie, i mitologija se tu davi u folkloru. Uostalom on je vrlo malo kritian.
Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok. Kotljarevskog. Pogrebni obiaji neznaboakih Slovena
(Moskva, 1868). Ovo sam delo itao nekada u drutvu sa svojim pok. prijateljem Bergenjem
(Bergaigne). On bee vrlo oduevljen, pa mi predlagae, da ga zajedniki prevedemo. Uprkos
sveg mog potovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog, koji mi behu dragoceni
prijatelji, drim, da mogu rei, da bi taj na rad bio uzaludan. Od dve stotine strana koje ta sveska
[6]
sadri , danas se mogu zadrati jedva pedeset. Kotljarevski se koristio lanim spomenicima, - i ma da se on
branio, - arapski spomenici koje je on citirao, izgledaju mi, da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji,
nego na Varjage, tj. na skandinavske useljenike.
U knjizi Faminina (Famintsyne, Famincyne): Boestva drevnih' Slavn'' (Petrograd, 1884.) nema ni
deset strana, koje se mogu upotrebiti.
U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv, t. IX, str. 168.) g. Jagi je dao pametnih saveta
[7]
svima mitolozima. Naroito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora, i protivu strasti, da se
svuda vide sami mitosi. Primeivae, da to se vie svuda gleda mitologija, izaziva se reakcija
skepticizma, da i nauni deo ceo izgubi svoju vrednost. Odlian muzikolog Faminin ne bee ni
najmanje spreman za prouavanje slovenske mitologije, jo manje za uporedno izuavanje ove
[8]
mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda.
Kao primer reakcije skepticizma, naveu jedan zanimljiv lanak Kiprinikova, u urnalu Min. Nar.
Prosv''en (septembar, 1885). Posle ovog pokuaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak
potpuno nevrednih strana, izgleda, da njemu ne ostaje nita drugo, do odrei se sviju istraivanja o
predmetu koji nas zanima. Pa ipak nije ba tako.
God. 1870. na ono nekoliko urnih strana koje napisa za Rigerovu eku Enciklopediju (Slovnyk naun,
t. VIII str. 603 - Prag.), Erben veli:
"Slovenska mitologija je jedna najtea grana slavistike; o njoj se mnogo pisalo; ali osim nekoliko
dobrih lanaka o pojedinim pitanjima, jo se jednako oekuje jedan odreeni rad u celini."
Nekoliko godina kasnije pisae Krek u Archiv fur sl. Philologie: "to se tie slovenske mitologije do
danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utroenom vremenu. Niko bolje to
stanje ne moe shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono to pripada haosu
protivrenih hipoteza osnovanih najee na rasuivanju ili na a priori." (god. 1876. str. 134)
Ove rezultate, koje je tako teko dobiti, Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela:

Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte, II izd. (Graz, 1887. str. 378. do 440.) Na jeziku
pristupanom veini uenih ljudi one pruaju jedan kratki zbijeni rezime, skoro potpun i dovoljno
jasan o onome, to nam izvori kau o slovenskoj mitologiji. U ovom rezimeu beleke su esto puta
mnogo due nego li tekst na koji se odnosi. italac, neuk ovim studijama, reskirao bi da se u
njima potpuno izgubi. Potpuno pravedno cenei i ovo lepo delo, ja mislim, da ono nije ni malo
grae iscrplo, i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi, ili bar po nainu francuskom, ima mesta
sasvim drukije raditi.
Knjiga g. Kreka naroito je upravljena slovenskim itaocima; toga radi on izostavlja mnotvo
sitnica, za koje pretpostavlja da su poznate, i koje e malo italaca i pokuavati traiti po
originalnim spomenicima. On jo prima uz to i neke spomenike, koji su danas oglaeni za
apokrifne.
Po mome miljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne
pisane spomenike, otresajui ih najpre od svih fantastinih veza i zbliavanja sa drugim
spomenicima, ili osloboavajui ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog, germanskog
ili ak indoevropskog.
Miljah, da sam takav rad naao u knjizi H. Mbchal-a: Nkres slovanskho bajeslovi. (Skica iz slovenske
mitologije), koja je tampana u Pragu 1891. god.
"Pokuaji o mitologiji, govorae g. Mahal u svome predgovoru, veinom su rastureni po raznim
slovenskim zbirkama, nigde nema jednog rada u celini. Za nj se osea potreba. Stoga sam se
reio, da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu, koja e predstavljati rezime
svih legendarnih ideja slovenskog naroda."[9]
Na alost, od dve stotine dvadeset strana ove knjige, samo ezdeset njih govori o slovenskoj
mitologiji. Ostatak je posveen folkloru, legendama koje prouzrokuju meteoroloke pojave,
kosmogonikim priama, linostima ili tradicijama, koje doista postoje kod Slovena, ali su dole u
njih iz hrianskog predanja ili iz stranih legendi. Na taj nain on poinje jednom glavom o
kosmogonikim idejama Slovena, koje se vezuju za hrianske legende i apokrifne knjige. Treba
jo videti ono o Rahmanima, Perhtu, Luciji (Rachmanes, Perchta), svetakim danima:
Ponedeoniku, Sredi i Petku.
Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zasluuje doista da se prevede. Slovenski je folklor
beskonaan; njegovom izuavanju posveeni su zasebni listovi: u ekoj (esk Lid), u Poljskoj
(Wista), u Rusiji (iva Starina), u Hrvatskoj (Zbornik za narodni ivot), u Bugarskoj (Sbornik' za
narodni umotvorni), u Srbiji lepo ureivani "Karadi". Prikupiti i rezimirati sve to je do sada izalo o
folkloristici, trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka.
Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog, ipak mi je bilo nemoguno ii za njim na
[10]
tako prostranom i ravo ogranienom zemljitu.
Pored ovih specijalnih radova, moram spomenuti, kao veoma pomone mi i korisne radove g.
Jagia, Briknera, Maretia, koji su objavljeni u Archiv fur slav. Phil., pa radove Aleksandra
Veselovskog, koji su izali u Izvi''st Petrogradske Akademije Nauka. Ovi radovi i mnogi drugi
rastureni po najrazlinijim zbirkama bie spomenuti u svoje vreme i na svome mestu.
Meni se ini, da je prostor slovenske mitologije jedino obeleen i ogranien pisanim i nemim
spomenicima - ako ih ima, - koji se odnose na neznaboaku periodu istorijskoga ivota Slovena;
ako jo ove pisane ili neme spomenike moe objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje, ja se i
na nj pozivam (npr. predanje o kultusu kunim bogovima, o pojmovima o onom drugom svetu).
Ali ne smatram, da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. Od toga se ja unapred ograujem,
jer bi bilo vrlo dugo istraivati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrianskim legendama,
pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod junih Slovena; Finaca, Varjaga, Tatara,
kod Rusa; Nemaca kod eha ili Poljaka). Ni po koju cenu ne elim ponovo otpoeti koliko
korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom.
Ako sam iz principa odbacio folklor - osim u izvesnim jasnim obeleenim sluajevima, - ja sam
isto tako iz opreznosti ili skepticizma, kao to e se videti, odluno odbacio i litvansku mitologiju, o
kojoj ja ne znam nita. Namerno odbacujem sve teorije, sve sisteme; prenebregavam sve veze, ma koliko one bile privlane, - sa mitologijom istonih naroda, klasinoga ili germanskoga sveta.
Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima, sa kojima su me zbliili i sprijateljili vie od

tridesetak godina revnosnoga izuavanja; no ne tvrdim da u ih i sistematski grupisati.

Ovakva kakva je, ova e knjiga popuniti jednu prazninu u naoj naunoj literaturi, ako smem rei evropskoj naunoj literaturi. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokuaje koji su
joj prethodili, doputa mi, da se nadam, da e oni isto tako uiniti i prema ovoj knjizi. Oni e u
njoj nai nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu, a pored toga i izvestan broj hipoteza
ili tumaenja koje ja ne nameem, ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. Sadrina tih
strana bie izvesno za mnoge itaoce ne Slovene jedno otkrie; one e uiniti, uveren sam, da
iz naih knjiga, iz naih repertoara potpuno ieznu sve greke, koje su ih do sada kvarile, i koje se
jednako ponavljaju. Ovaj e pokuaj moda uliti uenijima i vetijima od mene elju, da jo
dublje proniknu u ova delikatna istraivanja. No na alost, sve dokle budemo oseali jaku
oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznaboakog vremena, bie nam vrlo teko
postaviti slovensku mitologiju na istu nogu, na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda.
Maja, 1901. god.

Glava prva
Izvori za slovensku mitologiju
Slovenski hroniari; ruska Nestorova hronika; eke hronike Kozmina, Dalimilova, poljska hronika
Dlugoeva. - Strani hroniari:Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga,
istorici Otona Bamberkog, vizantijski hroniari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.
Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju; ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj
podataka ni mogunosti, da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. No pri svemu tome,
oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja boanstava, nain kojim su oboavana - kultus,
obrede i praznoverice neznaboakih Slovena.
Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu, ili bar nemamo takvih, da bi bili neosporne
autentinosti. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne, kao idoli u Prilvicu, Lav u Bambergu,
danas su oglaeni za lane. Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni, na ostrvu Rujnu, jedan
- malo sumnjiv - idol pronaen u Galiciji, nekoliko vajarskih radova do danas sauvanih u
dancikom muzeju, koji nisu moda ni slovenski ni mitoloki, - to je sve to nam je ostalo o onom
tako bogatom slovenskom kultusu, ije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski,
Helmold, Saks Gramatik, Titmar, biografi Otona Bamberkog i ruska Nestorova hronika.[11] Nemamo
nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznaboakog doba. Pesme i narodne prie, ije
se poreklo gubi u tami onoga vremena, izmenjale su se postepeno pod uticajem hrianskih
ideja ili stranih knjievnosti.
Glavni pisani spomenici, koji se odnose na mitologiju, jesu delo hrianskih svetenika, delom
slovenskih, kao to je pisac Ruske hronike, najee stranih, a to je jo gore, nemakih svetenika.
Nadahnuti najdubljom mrnjom protivu slovenskog paganizma, oni se na nj osvru samo kad
hoe da istaknu "sramne" neznaboake obrede, i u dui svojoj da opravdaju unitenje idola i ruenje
[12]
njihovih svetilita.
Pisane spomenike, koji se odnose na slovensku mitologiju, treba traiti:
1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu;
2) U latinskim, nemakim ili danskim hronikama, kao: Titmara, Adama Bremenskog, Saksa
Gramatika, Knitlinge Sage (Knytlinga Saga), ili u nemakim hagiografima (napr. u biografa Otona
Bamberkog);
3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa, Konstantina Porfirogenita, koji daju samo kratke podatke;
4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a, Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni, te ih treba
najozbiljnije kontrolisati; jer treba najpre reiti, da li oni, govorei o tome, podrazumevaju Slovene
stare Rusije, ili skandinavske Varjage (Normane);
5) U dananjoj folkloristici, u crkvenim obredima, priama ili pesmama, ukoliko ti podaci potvruju
rukopise;
6) U teolokim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznaboake obrede, koje je crkva
zabranjivala;
7) Najzad u jeziku, koji svojim najstarijim pa i dananjim oblicima svedoi i o prolim vekovima, i koji
nam naroito svojom toponomastikom doputa iznai, ili bar nagaati: o mestima na kojima se

vrio obred. On nam jo kazuje i kakve su ideje vezane za lica, idole, razne obrede i dogaaje iz
verskoga ivota neznaboakih Slovena.

I
Slovenski hroniari iz raznih slovenskih zemalja

Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadri jedan neocenjivi dokumenat. Ovaj
hroniar pisae krajem XI i poetkom XII veka. Rusija je bila zvanino u hrianstvo preobraena
988. g. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hriana i pribrati tane
podatke o kultusu njihovih predaka. On nam, vie-manje, prua tane pojedinosti o Perunu i
Velesu, o Dabogu, Stribogu, Mokou, Simarglu. Ako su i neka imena izopaena klasinim
uspomenama, ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje, i ije je postojanje utvreno i
drugim pisanim spomenicima. On nam daje o ovim idolima, vie-manje, detaljne podatke, o
rtvama njima prinaanim, o recima, Rusalijama (neznaboaki praznici), i daama. I
Novgorodska Hronika potvruje izvesne tekstove Nestorove Hronike.
Jedan nastavlja prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski), govorei pod god. 1114. o bogu
Svarogu, udaljuje se dosta od svoga predmeta, pa umee tu boga sunca Daboga, Egipane,
itd. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih boanstava, pomenutih u osnovnoj hronici, nije teko
ne nai stranakih utecaja.
Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne knjievnosti, zbornicima
ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika, koji imenima slovenskih
boanstava, ili onih koji se bar tako zovu, tumae imena jelinskih bogova. Crkvene propovedi
ine samo nejasne aluzije na neznaboake verske obrede. Odlomak epske poezije pod imenom:
"Slovo o polku Igorovu" sadri nekoliko takvih mitolokih aluzija. Priznajem, da su one vrlo sumnjive.
Je li moguno da se jednom hrianinu srednjeg veka, jednom prosveenom oveku,
sveteniku, dopalo da izaziva neznaboake uspomene, da priziva vetrove, unuke Stribogove, da u
dva maha poziva jednog ruskog kneza, unuka Dabogovog, da izjednauje sunce sa velikim bogom
Horzom, govorei da knez Vieslav pretie hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru, pod
[13]
perom jednog hrianina srednjeg veka, izgledaju vrlo neverovatna.
eki hroniar Kozma iz Praga (XII vek), otac eke istorije, pria svojim, as knjievnim a as
prostakim latinskim jezikom, doivljaje ekih legendarnih kneeva: Kroka, Ljubue, Pemisla,
Neklana, Hostivida, itd. Ali je vrlo rezervisan u svemu to se tie slovenske mitologije. I kad ipak
mora uiniti kakvu aluziju na bogove neznaboakog vremena, Kozma im daje klasina imena:[14]
"Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. Noc votum fiere summus, Jupiter et
ipse Mars, sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet"... Moe li se iz ovog stava zakljuiti, da
su esi oboavali Peruna (Jupitera), Svetovida (Marsa), jednu boginju rata, i jednoga boga pakla,
ija imena i postojanje uostalom nita nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. II, 8) Kozma veli,
da je kneginja Teta nauila narod oboavati Oreade Driade, Hamadriade, pa dodaje, - to je
tanije, - sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit, iste lucos et arbores aut lapides
[15]
adorat, ille montibus sive collibus litat, alia quae ipse fecit, idola surda et muta rogat et orat. Iz ovog
stava jasno se vidi, da su esi oboavali idole. Na alost odavde ne vidimo ni imena tih idola.
Drugi jedan, ne manje interesantan, spomenik spomenusmo u poetku III glave. On nabraja
[16]
neznaboake obrede koje je ukinuo knez Bretislav II, rece, vrae koje progna, i to je sve.
Dalimilova stihovna hronika, koja je duu svoju pozajmila iz Kozmine hronike, takoe ne dodaje
niega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. Ipak, poto je ona napisana na
ekom jeziku, prua nam neke pojedinosti, kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog
oca (prototipa). Tako ona kae, da stari esi zvahu nav stan mrtvaca:
"Potom Kroh jide do navi"
(zatim Krok ode u nav).
Ako se malo ispravi tekst na izvestan nain, ona e nam kazati (II, stih 6) da se eh (Cech)
odselio iz Hrvatske u eku, nosei na svojim leima sve svoje pretke (d
dky sv), tj. svoje kune
bogove (penates).
Pulkavina hronika (XIV v.) takoe postala iz Kozmine, potpuno uti o veri neznaboakih eha.
Sadri nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburkih Slovena: "cum in dicta marchia gens

adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola".[17] I malo dalje (oko
[18]
god. 1153), otkriva nam, da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave, i njega su oboavali Sloveni
i Saksonci.
[19]
Gallus-ova hronika (prva godina XII veka), koja uostalom i nije poljskog porekla, navla obilazi
neznaboako doba. Sve to nam kazuje o Poljacima pre hrianstva jeste: da su bili
poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria
[20]
defoedavit, memorare negligamus". Na drugom mestu (knj. II, glava XLII), on uporeuje
neznaboake Pruse sa zverovima.
Hronika uitelja Vientija ne manje mrzi i izbegava neznaboake stvari, te na njih ni najmanje ne
podsea.
Prvi hroniar, ili bolje istorik poljski u srednjem veku, koji se bavio verom neznaboakih Slovena,
jeste arhiepiskop Dlugo, ili Longinus, koji je pisao pri kraju XV veka (od 1455 - 1481) svoju Historia
Poloniae. U ovo vreme u pravoj Poljskoj bee ve nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma, i
poslednjih godina vrlo se malo vanosti pridavalo Dlugoevim podacima o starim boanstvima njegove
zemlje. Nedavno se g. R. Br'ckner[21] trudio, da, to se tie slovenske mitologije, oivi Dlugoa. Dlugo
voli poljsku domovinu. Ne proputa nita to se tie zaetka njenoga ivota. Samo, kako je on
prepunjen klasinom mitologijom, trudi se da iznae svoje bogove kod starih Poljaka, i najzad ih
[22]
nalazi est. Izjednauje Jupitera sa Yeszaom, Marsa sa Liadom, Venusa sa Dzydzilelya-om,
Plutona sa Nijom, Dijanu sa Dzevana-om, Cereru sa Marzanom. On zna i za boga vremena (temperies) koji
se zvao Pogoda, boga ivota Zywie; tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum
primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus." Oigledno su na nj mnogo uticale i
hrianske ideje. Poto je Gnjezno, kao katolika mitropolija, sedite primasa, on bi hteo, da je
ono igralo istu ulogu i u neznaboako vreme. On govori o hramovima, idolima, svetenicima,
svetim drvetima, rtvama (ak i u ljudima), godinjim svetkovinama, od kojih su se neke, uprkos
hrianstvu, sauvale i do danas, a jedna se i zove Stado. Na njemu se vidi uticaj klasikih i
hrianskih uspomena; uzima za imena pojedinih boanstava oblike, koji se ponavljaju u ovom ili
onom narodnom refrenu. No pri svemu tome, s obzirom na siromatvo slovenskih izvora kod
zapadnih naroda, njegova svedodba nije sasvim za odbacivanje. Ako je identinost Plutona i
nije sporna, nije manje istina, da je ta nyja srodna sa nav-om kod eha, to nam pomae da je
bolje rastumaimo.
[23]
Brikner je jo naao nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljsko-latinskom jeziku,
sauvanih u petrogradskoj biblioteci. On je tu zbirku skoro objavio; tie se naroito naih mitskih
bia. Jedan od tih podataka objanjava nam i Dlugoeve zablude.

II
Strani hroniari
Dok su eki i poljski hroniari namerno prenebregavali neznaboako doba u istoriji svojih
naroda, stranci, koji nam priaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas ve nestalim baltikim
Slovenima, ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrianstvo, veinom su bolje
informisani. Naroito se njihovoj svedodbi ima zahvaliti, to mi danas moemo imati dosta jasnu
sliku o religioznom ivotu baltikih Slovena i onih sa Labe, a osobito stanovnika ostrva Rujna. Mi
zaboravljamo, da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajui predeo izmeu
ua Labina i toka reke Trave) behu jo naseljene slovenskom rasom.
Adam Bremenski (iz Bremena) uitelj u istoj varoi, kanonik gradske katedrale pisac je Gesta
Hammaburgensis eclesiae pontificum. On je iveo u prvoj polovini XI veka; stanovao je na granici
Slavije u jednom gradu, koji je zahtevao da postane njihovom hrianskom arhiepiskopijom.
Pohaao je Dance, mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu, sluati prianja raznih misionara. U
svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on pria istoriju ove arhiepiskopije i istoriju
oblinjih naroda, naroito Skandinavaca i baltikih Slovena; u III knj. izlae trude kneza Gottschalka na preobraanju u hrianstvo Bodria, obalskih stanovnika Labe i Baltikog mora. Princip mu
je, da se ne zadrava na neznaboakim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari." Ipak
mu se omaknu vie zanimljivih sitnica za nau studiju. Tako (knj. II, glava XVIII) on ukratko opisuje
varo Retru (Rhetra) sa njenim hramom, podignutim u ast demonv quorum princeps est Radigast;

potvruje (II, 40, 41) odvratnost Slovena prema hrianstvu i njihovo ravo postupanje sa
hrianskim popovima; pria (III, 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen
na rtvu bogu Radgostu.[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili vie odani kultusu zlih
boanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum, 18). Nabraja u nekoliko mahova muenja,
koja su iskusili hriani od nekrtenih Slovena, ili onih, koji su se iz hrianstva povratili u svoju staru
veru. Na alost ni na pamet mu nije palo, da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da
onako potpunih pojedinosti, kao to je dao (glave: XXVI, XXVII, XXVIII) o skandinavskim
boanstvima: Toru, Vodanu i Frigi (Fricco). Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca, Slovena i
[25]
veana (I, 8). Njegova mrnja na paganizam ne smeta mu, da istakne i dobre osobine
neznaboakih Slovena (II, 19). esto citira izvetaje oevidaca. Njegovo se uverenje ne koleba. I
mi imamo samo aliti, to nam je dao tako malo podataka.
Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste, kao to i sam naslov kazuje, najvaniji izvor za istoriju Slovena
u srednjem veku. Poreklom Holtinac, Helmold je bio svetenik crkve u Libeku, paroh parohije Bozau oko
[26]
jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). U savezu sa vladikama Oldenburga
Vicelinom i Geroldom pridruio se njihovim naporima da pokrste neznaboake Slovene. U toj
misiji on bi poslat k njima oko 1155., i primljen je od kneza Pribislava, ije gostoprimstvo veoma
hvali. Pribislav je bio hrianin. Helmold uostalom ima dosta rav pojam o Slovenima, bez sumnje
usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni
ideoque cavendi". Naziva ih "natio prava et perversa" (I, 27). Njihova je zemlja za nj "terra horroris
et vastae solitudinis". Priznaje uostalom, da su se Nemci prema njima ravo ponaali. Sloveni,
kojima se on bavi, jesu osim Vagrinaca jo i Ljutii i Bodrii izmeu Labe i Odre. Njihovo
preobraanje u hrianstvo, ili njihov povratak u ovo posle otpadnitva, ini glavni predmet
njegove hronike; on pie: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). Koristio se Adamom
Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). No on se tako isto slui i
zapisanim predanjima i prianjem slovenskih staraca, "qui omnes barbarorum gestas res in
memoria tenent". (I, XIV). Izgleda, da je znao i slovenski jezik, jer navodi neke rei i pie dosta
tano neka imena. Prua vie pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznaboakih Slovena,
o kultusu Crnom Bogu (I, 52), o kultusu Bogu Provenu (83), o idolu Podaga, o hramu u Retri i bogu
Radgostu, o Sivi, boginji Polabljana, o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola; on nam kazuje, da
su Sloveni voleli praviti idole sa vie glava (to tvrde i drugi pisani spomenici), da veruju u postojanje
jednog najstarijega boga, od koga svi drugi proizlaze; da imaju svetih uma (83). Zna da je postojao
Svetovid, bog ostrva Rujna, i misli da je to isto boanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluera. Glave
52. i 83, u njegovoj prvoj knjizi, i glava 12. druge knjige jesu najvaniji izvor za nau studiju, i ako
one ipak nisu jedine, kao to misli jedan komentator hronike, g. Voelkel. Ova hronika ne prelazi godinu
[27]
1170.
Titmar (roen 976. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu, i pratio je cara Henriha II u
njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. God. 1009. postane vladikom u
Merzeburgu. Ovaj grad, leei na Sali, na samoj granici Saksonije i Slovenije, bee slovenskog
porekla. Ime mu znai, da lei izmeu ume: mese - izmeu, bor - uma; Titmar nadahnut svojim
klasinim uspomenama, daje mu drugu etimologiju. Hoe da vee njegovo poreklo za Rimljane:
"Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est
nomine". Ipak on zna i slovensku etimologiju, na koju aluzira: "Posteri autem (tj. Sloveni) Mese, id
est mediam regionis, nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta". Njegov germanski
patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. Namerno izostavlja istraivanja
neznaboake istorije svoje dijeceze, i svoja prianja poinje krajem IX veka. Merzeburg je u ovo
vreme bio na samoj granici germanskog plemena. Na desnoj strani Sale ivljahu razni narodi,
lanovi velike porodice Srba ili Soraba.
Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beleaka o njihovom jeziku, i u prilici ih navodi: "Belegori,
quod pulcher mons dicitur" (IV, 56) "Bele knegini, id est pulchra domina" (X, 4); "Bolizlaus qui maior laus
interpretatur" (IV, 45); i Dobrawa, quae bona interpretatur (IV, 55). Svi njegovi prevodi nisu tako
sreni, npr. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. On ima uostalom jake
razloge, to ne voli Slovene. Dva njegova pretka (I, 10) su poginuli u borbi protiv njih. Prirodno je
to mu njihova neznaboaka vera izgleda gnusna. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur"

(VIII, 59). "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam, tamen, ut scias, lector amate,
vanam eorum superstitionem..." (VI, 23). No i pored njegovih predubeenja omaknu mu se ipak i
po koji dragoceni podaci. On nam kazuje i neka imena svetih mesta, kao pagus Silensis (VIII, 59),
sveta uma utibor (Zutibore).[28] Spominje jednu bezimenu boginju, iju su sliku Ljutii nosili na svojoj
zastavi. (VIII, 65). Tvrdi da se kod nekrtenih Slovena sve svrgava smru (I, 14). Ali ovo tvrenje biva
usled istorije o vampirima. Titmar je u osnovi sujeveran; ali voli da opisuje snove, utvari. Kad bi se iz
njegovih tvrenja moglo zakljuiti, da Sloveni nisu verovali u vampire, to bi doista bilo jedno
zanimljivo svedoanstvo u njihovu korist. On zna, da su oni imali idole (III, 19). Najzad i pored sve
njegove mrnje, ipak posveuje itave dve strane opisu varoi Redarv (Redarinaca), koju zove
Riedegost, i koja je bila jedno od glavnih svetilita njihove vere. U protivrenosti je sa Adamom
Bremenskim, koji toj varoi daje ime Retra, a bogu ime Radgost (Redigost). On opisuje hram u
ovoj varoi, idole, osobito one boga Svaroia (Zuarasici);[29] i svedodba, koju on daje o kultusu
ovom bogu, potvruje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. Titmar zna, da su postojali i
svetenici, koji su vrili kultus ovom bogu, i opisuje prorotva injena pomou svetih konja, to se
takoe potvruje svedoanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberkog.[30] Zna da su kod Ljutia
hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. Helmold skoro tako isto kae. Titmar pie: "Quot regiones sunt in his
partibus, tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur." (VI, 25) I Helmold
[31]
veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I, 63).
Saks Gramatik je Danac. O njegovom ivotu malo se zna. Bio je svetenik, i umro je prvih godina
[32]
XII veka. Pridodat je bio linosti Apsalona, episkopa Lunda u Skaniji, jednog od najznamenitijih
[33]
dravnika i prelata srednjega veka. Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara, i on je i nagovorio ovog
da udari na Vende ili nekrtene Slovene, te se taj napad svri padom varoi Arkone 1168, kad i ostrvo Rujan
potpade pod dansku vlast, i slovenski paganizam bi sasvim uniten. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje
Gesta Danorum. To je jedan fini i elegantan prozaista; pun je latinskog klasicizma, naroito iz
Valerija Maksima. Je li on bio oevidac dogaaja koje pria? Ovo se moe samo pretpostavljati,
ali ne i tvrditi. U svakom sluaju episkop Apsalon, koji je uestvovao u svim tim krupnim
dogaajima, postarao se, po svoj prilici, da mu o njima da ozbiljnih podataka. Njegov danski
patriotizam je moda vatreniji od hrianske mu vere. On se koristio, a to nam i on sam kae u
svom predgovoru, starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus
vulgata"), koje se potrudio i prevesti na latinski, zatim priama Islanana (Tylensium) i kazivanjima
vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui").
Njegova istorija Danaca je jedini znaajan dokument, koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena
sa Dancima, o Arkoni, velikom svetilitu slovenskog paganizma, o kultusu i unitenju idola
Svetovidovog. U onome, to se odnosi na ovo boanstvo, Saks je mnogo potpuniji od Helmolda,
te je jasno, da je bio dobro o svemu obaveten. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim
Vidom. Ovo zanimljivo meanje neznaboakog boga i hrianskoga sveca lako se objanjava
onim mislima, koje tada kruahu. Iako izgleda da je malo fanatik, ipak mu se (Saksu Gramatiku)
ne moe prebaciti, da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. Mi mu jo dugujemo i
dragocene podatke o kultusu Ruevida, Torevida i Porenucija (Rugievithus, Porevitus, Porenutius),
o prorotvima, rtvama i sujevericama rujanskih Slovena. O svemu tome Apsalon mu je dao sve
[34]
podatke.
Pored istorije Saksa Gramatika mee se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. istorija Knidovih
potomaka. Ona je sreena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. Sadri samo nekoliko
vrsta koje se odnose na vreme, koje se nas tie. Potvruje prianja Saksa Gramatika, ak ih
dopunjuje, jer nam kazuje imena triju boanstava, kojih nema u Saksu; a to su: Turipid, Pizamar i
Crnoglav (Turipid, Pizamar, Tiarnoglovius). Prva dva imena je vrlo teko protumaiti; poslednje je
jasnije, i oevidno znai: bog ili idol crne glave (arnoglavy). Ma kako bili mravi njegovi podaci,
ne treba ih prenebrei. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od poetka X veka, i svruje se
godinom 1187. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). Moe se misliti, da je poznavao Saksovo
kazivanje, i da ga je ono i podstaklo, da sastavi svoju knjigu. Uasno izopaava osobena imena.
Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. Bez sumnje nisu bolje prola ni imena boanstava. Kako
je on savremenik poslednjih dogaaja, koje pria, mogao je pribaviti i izvea, kojih nema u
Saksa Gramatika.[35]

Biografije vladike Otona Bamberkog sadre jedan osobito znaajan dokumenat za izuavanje
slovenske mitologije. Poreklom iz vabije, Oton se rodio u drugoj polovini XI veka, u mladosti
boravio je neko vreme u Poljskoj. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara
Henriha IV. Nauio je poljski, te mu je to uinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena.[36]
Po povratku u Nemaku postane vladikom u Bambergu, i bi posveen u Rimu 13. maja 1106. g.
U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. God. 1123. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti
Pomeranske Slovene; on ode tamo, gde ga primi knez Vratislav, hrianin (pokrten je u
Merzeburgu). Oton poseti varoi: Pyrice, Kamin, Volin, danas Wollin, Ljtetin, Koloberg (danas Kolberg),[37]
podie crkve, namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je vie
od 20 000 Slovena, i sagradio je jedanaest crkava. No po njegovom odlasku izrodie se mnogobrojna
otpadnitva. U poetku god. 1128. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga,
poseti Havelberg, Uznoim, Volegost, tetin, Volin, i vrati se u dijecezu meseca decembra.
Ebo (Ebbo) kaluer iz Bamberga napisao je oko 1151. ili 1152. svoj Vita Ottonis. On je bio poznavao
vladiku, koristio se prianjima njegovih drugova, osobito prianjima popa Udalrika (Udalric), koji je
Otona pratio u njegovoj drugoj misiji, i, kako izgleda, bio jedan poverljiv i inteligentan
posmatralac. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve to se odnosi na drugu misiju.
Manje je pouzdan za prvu misiju. Saoptava jedno autentino pismo vladiino papi. To je jedan
vrlo savestan ovek, kako izgleda, nesposoban za kakvu pobonu podvalu. Njemu se moe
ovek poveriti, ipak, naravno ne zaboravljajui, da je to ovek srednjeg veka i to crkveni. Veruje
naravno i u udesa, i pria i neka, koja nisu ba sasvim neistinita. Ebo najpre konstatuje
neznaboaki fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem, veli vojvoda poljski, ut
magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. Pria, da stanovnici grada Julina (ime mu je
od Julija Cezara!) potuju jedan stub podignut u ast ovog velikog oveka. Posle raznih smetnji
najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina, da se pokrste, i obui ih da svoje mrtve sahranjuju
u groblje, a ne po umama ili poljima; da vie ne meu tapove nad grobovima,[38] da vie ne
podiu kue za idole, da vie ne pitaju za savet proroice, da ne pribegavaju vradbinama. reci
julinski zaverie se i protivu ivota vladiina. Oni odnesoe jednoga idola Triglava, poverie ga
uvanju jedne starice, koja ga skri u upljinu jednoga drveta. Vladika podie u Julinu dve
hrianske crkve; pa da bi to bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraenih, on stavi obe
crkve pod zatitu dva sveca slovenska: sv. Vojteha (Adalberta) i sv. Vaclava, obojica poreklom iz
eke (knj. I).
Knjiga II vraa se na istoriju grada Julina, koji je podigao Julije Cezar, i koji jo uva njegovo
koplje. Ovaj je grad bio uven po kultusu jednome idolu, ije ime, na alost, nije zabeleeno, i koji
je tu privlaio svake godine veliki broj naroda. Pokrtenje je bilo sasvim povrno, prividno. Mnogi su
neznaboci po svojim kuama posakrivali male idole, ukraene srebrom i zlatom. Na opti
narodni, tradicionalni praznik svet dolazi gomilama; kad su mu oduzeli te idole, on se odmah
vraa paganizmu. tetin i Julin imaahu svaki po tri planine; na najvioj stajae idol Triglav. Jedna
pria iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imaahu odelo ili neke druge pokretne
[39]
ukrase. Kad je vladika doao u grad Hologast, jedan rec obue na sebe odelo idola, napravi
se bogom, da bi podstakao svoje jednoverne. Oton za tim ode u Hozegov, danas Guckov, gde
nae velianstvene hramove (magni decoris et miri artificii), za koje su stanovnici bili utroili na tri
stotine talanata. Ne kau nam, istina, koliko su vredeli ti talanti. Stanovnici ponude Otonu novac, da im ne
dira svetinje. On odbije ponudu, porui im idole. O njima nam Ebo prua dragocenih pojedinosti. Oni behu,
veli on, mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. Bez ruku, izvrtenih oiju, odseenih
noseva, ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvueni na lomau. Ovo se svedoanstvo
slae sa Titmarovim udnovatim nainom. (V, 23) "Huius parietes variae deorum, dearumque
imagines mirifice insculptae exteriis ornant... interius autem dii stant manu facti, singulis nominibus
insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti..."
Ebo nam opisuje u tetinu neke veoma teko razumljive spomenike o neznaboakom kultusu.
Bilo je u tom gradu, veli on, pyramides magnae et in altum more paganico muratae. Sa jedne od tih
piramida, koja je oevidno imala religiozni karakter, drao je propoved i vladika. Da li su to bili
grobovi ili predikaonice? Ebo, na alost u svome i suvie kratkom prianju, ne daje o njima
[40]
nikakvih tanih podataka. Oton (18) zatim ide, da se moli Bogu, pod jedan orah ili bolje pod

jednu lesku (idolo consecratum), koja se nalazi pored jednoga izvora, i nareuje da se isee.
tetinjani ga zamolie, da potedi to drvo, iji plod ishranjivae uvara. On pristade. Vie nego
jedanput naii emo na tekstove koji govore o svetim drvetima.[41]
Herbord nije poznavao Otona. Ipsum autem in carne non vidi, veli on; ali je naao jednog lana iz prve
vladiine misije, koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. On je svome prianju dao
literarni oblik dijaloga izmeu Timona, molioca manastira sv. Mihaila u Bambergu, i kaluera istog
manastira Sifrida. Timon je bio u slubi kod vladike itavih pet godina. On je pratio Otona u
njegovoj prvoj misiji. Prianja koje Herbord mee u njegova usta, vrlo su iva i puna duha; izgleda
da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogaaja i da ih je priao kakav inteligentan
pripoveda. Herbord se esto slui Ebovim prianjima i kazivanjima kaluera Priflinga. Mnogo je i
ueniji i pismeniji od svoga prethodnika. On stavlja u usta svojih lica duge govore. Nemaki
istorici se ne slau o vrednosti njegovog dela. afe (Jaffe) je vrlo strog; Kepke i Klempen (Koepke,
Klempin) su mu naklonjeni. Kotljarevski ga tako ceni, da mu se ovek moe poveriti. Petrov deli
afeov skepticizam. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu
[42]
misiju, a Ebo za drugu.
Herbord je naravno ravo raspoloen prema Pomerancima, za koje veli, da su veroloman narod
[43]
(II, 6), pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4, 7, 11, 24) i neznaboaki fanatizam (II, 26). On
nam kae, daje kod Pomeranaca postojala jedna svetenika kasta (II, 29), da je bilo hramova,
koje on zove continae i fana (ib. 31,). Ovo ime continae buni ga, i on se stara, da ga protumai
latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit, et ideo puto ab eo quod est
continere continas esse vocatas". Zatim opisuje te continae, pripisujui im neku retku velianstvenost,
nabraja njihovo blago.[44] Pria da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava, kojeg
kasnije posla u Rim, da posvedoi svoj verski trijumf. Pored jednog od tih hramova nalazae se
jedan hrast i jedan sveti izvor. Pria dalje o postupanju pri gatanju, za to je sluio jedan udnovati
konj, kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis, quam propheciis idoneum (II,
33).[45] Kad cela varo bi pokrtena, opirao se jo dugo jedan rec, koji je uvao ovu ivotinju.
Neznaboaki hramovi behu porueni, idoli razlupani i polomljeni (II, 36). Uprkos svojih
predubeenja, on s hvalom pominje potenje i gostoprimstvo Pomeranaca. U knjizi III opisuje
neprijateljsko dranje reca prema hrianstvu (III, 4), njihove napore i podvale samo da se
odupru njegovim uspesima. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. 6) hram boga erovida (Gerovit.) qui
lingua latina Mars dicitur, jedan sveti tit, koji je sakrio bio jedan prodrljivi rec; pa zatim prostran i
velianstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). Neznaboci su tako mnogo polagali na taj
hram, pa molie, da se sauva, pa ak i da se posveti hrianskom bogosluenju. Ali se vladika
odupre, i hram kao i svi idoli, bee uniten. Grad tetin, za koji Oton miljae, da ga je sveg
pokrstio, vrati se jednim delom u paganizam. Herbord svedoi o svim naporima reca, da narod
raspale protiv vladike i njegovih drugova (III, 14), o njihovom oajnom otporu svima misionarskim
pokuajima (III, 17, 18, 20,), o traginoj smrti jednog od tih reca, koji je bio poludeo (ib. 25)
moda iz oajanja, to je morao svojim oima gledati propast narodne vere.[46]
Trea biografija o Otonu Bamberkom duguje se nekom bezimenom piscu, za koga se moe
nagaati, da je bio kaluer u manastiru Priflingu. On se koristio Ebom i Herbordom, ali je
upotrebio takoe i prianja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis), koje jasno ne
oznauje. Naroito su ta prianja legendarnog karaktera. Njegovo je delo vrlo kratko. I on veruje
u priu o Cezarovom koplju; gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. (udite li se to se ime Jul.
Cezara stavlja i kod baltikih Slovena, kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?).
Ponavlja fantastinu etimologiju continae. Zna ih dve. Spominje kultus Triglavu i jednom konju, koji
sluae za gatanja.
Vizantijski pisac, koji pie o Slovenima: Prokop, Konstantin Porfirogenit, Leon akon vrlo su uzdrljivi pri
pisanju o veri slovenskoj. Prokop Cezareac iveo je u VI veku, pratio je Velizara u njegovim
ratovima u Aziji, Africi i u Italiji. To je ozbiljan istorik, koji ni najmanje ne puta na volju svojoj
uobrazilji. Deo njegove istorije, koji nas interesuje, jeste onaj, koji se bavi ratovima protivu Gota, i
prianja, koja je on pribrao, jesu najee rezultat njegovih linih posmatranja. O slovenskoj
mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke, moda pod uticajem hrianskih ili
neznaboakih ideja. On nam kae: da su Sloveni oboavali jednoga najviega boga, koji

proizvodi grom, reke, nimfe, da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. t. III, c. XIV). Ovo se
poslednje kazivanje ne potvruje suvremenom folkloristikom, niti pak tekstovima srednjeg veka.
Drugi vizantijski pisac, Leon akon, Konstantin Porfirogenit, daju uzgred nekih podataka, koji e na
svome mestu biti ispitani. Leon akon je iveo u vreme (X v.) kada Vizantinci behu u veitom
dodiru sa Bugarima i Rusima. Konst. Porfirogenit, ija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako
dragocen prilog istoriji X veka, namerno je izostavio govor o neznaboakim stvarima.
Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. Tako, Hilarion (XI v.) jedan od osnivaa manastira
Peerskj u Kijevu, u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja, i istini koju je na zemlju
doneo Isus Hristos istavlja neznaboaku Rusiju hrianskoj: "Mi se vie ne zovemo sluge idola, ve
hriani; ne gradimo vie kapia (neznaboake hramove) ve Hristove crkve; ne rtvujemo vie
jedan drugog, ve se Hristos za nas rtvuje."[47]
Drugi pismeni izvori, veinom anonimni, navode vie-manje tana ali osakaena imena
[48]
pojedinih boanstava, koje oboavahu nekrteni Rusi.

III
Likorezni spomenici - jezik

Nemamo autentinih spomenika, ili bar takvih, koje bi mogli s izvesnom pouzdanou pripisati
kome boanstvu. Hrianstvo nije nita u ivotu ostavilo od hramova, koje su opisali: Helmold, Saks
Gramatik, Titmar, ili istorici Otona Bamberkog. Idoli, kojih je bilo bezbroj svi su uniteni. Oni pak koji
jo postoje svi su, - osim beznaajnih ostataka hrama u Arkoni, - sumnjive autentinosti. Takvi su:
bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu; idol naen u Zbruu (Zbrucu), a danas se uva u zbirci
Krakovske Akademije; njegove snimke smo doneli na kraju knjige; nekoliki grubi likorezi, koji se
uvaju u dancikom muzeju, a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894.[49] I njihovi
snimci su na kraju ove knjige. Ako su ovi spomenici slovenski, kao to se moe pretpostaviti, oni ni
najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. Oni nemaju niega
zajednikoga sa nestalim idolima, koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne
vetine.[50] Jedan moj uenik proputovao je skoro Nemaku. Molio sam ga, da potrai u nekom
muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. No on nije nita naao.
Jezik. - Ako je nestalo nemih spomenika, likoreza, ostalo je glasovnih. U jednom vrlo interesantnom
delu Mikloi je prouio hriansku terminologiju slovenskih naroda.[51] Ova je terminologija i sama
naslednica jedne neznaboake terminologije, koja se moe upotrebiti. Sastoji se iz dvojakih
elemenata; jedni su isto slovenski, a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. Nemajui nameru da
navodimo sav slovenski renik, mi emo ovde oznaiti samo poneto.
Da ponemo imenom boanstva. Re, koja hoe da oznai boga, i danas je jo u svim
slovenskim jezicima ista - bog. Nju nije donelo hrianstvo. Nalazimo je meu imenima
neznaboakih boanstava, koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog, Dabog; u
[52]
Helmolda: Crnobog (Zcernoboh, id est deum nigrum).
Smatra se, da je ova re istovetna sa sanskritskom bhaga. To je jedan epitel bogu, i osobeno ime
jednoga boanstva iz Vede (staropersijski baga, starobaktrijski bagha, - bog). Bagha na sanskritskom
znai: blagostanje, srea. Teko je odrediti, da li slovensko znaenje dolazi od ovog prvog ili
drugog znaenja. Pored rei bog, i sviju ostalih, koje oznaavaju ideju boanstva, nalazimo: bogat,
ubog, zboje (ito, penica na maloruskom), zboo (Zboo, fortuna, pecus), srea, dika na luikosrpskom; u ekom zbozi - imanje, trgovina. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla, i hteli bi videti za
njih po dva razliita korena. Ova razlika nije potrebna, jer ideja o Bogu, srei i dobru lako jedna
drugu objanjavaju.
Kao antitezu panslovenskoj rei bog nalazimo isto tako panslovensku re bes (bs' - zao duh).
Izgleda, da je ova re starija i od hrianstva, koje je sasvim prosto prepisivalo rei

. Mikloi je vezuje za koren bi - udariti, tui. Moda je to ta re, koja se nalazi u imenu
onoga boanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar.
Druga re ort (rt') nalazi se u ruskom, maloruskom, poljskom, ekom, luiko-srpskom (i u
litvanskom) i u slovenakom, u glagolu ortiti (ertiti) - prezreti, proklinjati. Ova je re apsolutno
nepoznata staroslovenskom, srpskom i bugarskom jeziku. Do sada se nije znala njena etimologija.
Ja u je rado vezati za staro gornje-nemako scrato (vidi dalje glavu o domaim bogovima).

Obredna mesta. - Re bonica (bonica) oznauje u starim ruskim hronikama hrianska svetilita.
Radi oznaavanja hrianskih hramova, hrianski jezik stvorio je rei: cerkov', crkva ili kostel' koja
[53]
odgovara svojoj - gornjo-nemakoj chirichha (koja je i sama postala od grkog

)i
latinskoj castellum.
Za neznaboaku periodu imamo jednu re, koju navodi Herbord, istorik Otona Bamberkog. To
je re contina, kojom je on sam oznaio hramove na ostrvu Rujnu. Ova se re dovoljno
objanjava slovenskim jezikom; staroslovenski k'ta (kontja), znaci kua; kontina, isto kao i hram znaci
boja kua. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlae nemaki
izdava Herborda: poljski Konczyna. Konczyna znaci prosto kraj, svretak i niega znaajnog nema
sa pojmom jedne graevine.
[54]
Staroslovenska re hram' prvobitno znai: verska kua. Re kapite kapite, koju navode
mnogobrojni slovenski izvori znai prvobitno mesto gde se uvaju idoli (kapi). Isto tako kymirite
jeste mesto gde se nalaze idoli.
Za oznaavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih rei: kap, balvan, istukan, ili stukan,
kumir i modla.
Kap znai idol, nalazi se jo i kao kapite koja po smislu nastavka - ite[55] znai idola ili hram za idole.
Izgleda mi da ne bi bilo teko ovu re pribliiti rei kip, koja jo i danas postoji u slovenskom i
srpskohrvatskom, i znai statua. Ova se re nalazi i u maarskom ker. - Po svoj prilici je turskog
porekla: ker, keb na ujgurskom jeziku (ist. Turkestan) znaila bi, prvobitno, idole prostakih naroda
susedni Slovena. Balavan je turska re. Istukan je trpni pridev od glagola istukati, - vajariti. Kumir na prvi
pogled meta slovenske fizionomije. Od nje je postalo kumirite, mesto gde se slave idoli. Ostala je samo u
ruskom, a u druge slovenske jezike nije prela. Mikloi veli, da se ovde nazire finsko poreklo (Etym.
Worterb. sub. voce): kumarsaa - potovati (Veske[56] pie kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). No
uenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno, nema veli, tako starih pozajmica iz finskoga.
Modla, izgleda isto slovenskoga porekla, i oevidno da ima neke veze sa glagolom modlitimoliti, koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. Modla u smislu idola
nalazi se samo u ekom, gde znai hram, i u poljskome gde znai molitva. Nema je u ruskom,
iako ovaj ima re moliti s.
Pojam o rtvi izraen je u isto slovenskim reima obt' (obeana stvar), reti (prinaati na rtvu,
rtva. Izgleda (po Mikloiu, sub voce), da hoe da znai priblino: hvaliti, uznositi. Prvobitno je i
postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. Zakol''

-ono ?to zakolje (od korena kol-klati);

[57]
treb (od korena tereb, iskati) treba ono to bogovi itu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu, i tvore trebu
[58]
kumirom'.
Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. Treba znati, da mesta, koja nose to ime nisu mesta starih
[59]
verskih obreda. Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj, ekoj, u zemljama, u kojima su stanovali
lapski Sloveni; vrlo su retka u Rusiji. Jednom prilikom naroito u se vratiti na rasprostranjenost
njihovog znaenja. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se, koji se nalazi u svim slovenskim
jezicima, i dolazi od korena modla - idol. U svojoj studiji o hrianskoj mitologiji slovenskih jezika (
28) Mikloi ovu re pripisuje sanskritskoj mrd "conterere", i nagaa, da taj povratni glagol, iji je
predmet u dativu, znai prvobitnu misao, pojam o skruenju: moliti se Bogu - skruiti se pred Bogom.
No on je kasnije oporekao tu etimologiju. Jer je zaista teko odvojiti modliti od modla.
Hrianski pop u Slovena zove se zasebnom reju svetenik, svenik''. Re ova, postala od
korena svet - svt' - jeste prevod grke

, latinskog sacerdos. Oznauje onoga, koji se

naroito bavi svetim stvarima. Pojam o svetatvu je morao biti nepoznat neznabocima: i za to je
[60]
pitanje; da li taj koren svet nije prvobitno znaio pojam sile, moi. Kod Rusa bee
neznaboaka re rec', koja oznaava onoga, koji vri verske obrede (vidi gore). Za ovu ideju
nemamo rei kod ostalih slovenskih naroda.
[61]
Kod zapadnih Slovena: eha, Poljaka, Luikih Srba, nalazi se danas re knez, ksi
dz, to znai
knez, i dolazi od gornjenemakoga kuning. Ovo je izraz potovanja, slian rei monseigneur, koji
se kod Francuza daje: narodnim kneevima, prinevima i prelatima; ili je slina rei dom od
dominus latinskog. Moda ona podsea na neznaboako doba, kada je, bez sumnje,
plemenski stareina bio i vrilac verskih obreda i prinaanja rtve. Napominjemo da se ova re
naroito upotrebljava kod eha i Poljaka, tj. u tim dvema zemljama, gde nikakvi pisani izvori ne
dokazuju, da je bilo neznaboakih hramova i svetenike kaste.[62]

Pored svetenika-reca nalazimo i arobnika, vraa: vl''hv'', ruski volebnik''. Ovo se ime nalazi
samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. Vezuje se za stari koren vels (vels), vl''snati, - mucati,
mrmljati. Vra, arobnik - volebnik bio bi onaj, koji je mrmljao tajanstvene rei. Kod Poljaka i
eha on se zove: arodjnik, czarodziej, onaj koji ini ari - ary. U ekom i zapadno
slovenskom cara znai crta, brazda. Da to ne oznaava onoga, koji obeleava crte, znake, slova?
U ekom se jo nalazi: ernokninik, u poljskom czarnoksienik, onaj koji se slui crnim knjigama.
Ova je re izvesno kasnija, mlaa od neznaboakoga doba.
O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu, i pisani izvori i renik daju nam vrlo
nejasnih podataka. Re nav (nav) izgleda, da znai mesto, kuda mrtvaci idu posle svoga ivota.
Mi emo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti due.[63]
Re raj primljena je u hrianskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znai raj.
Oigledno je i ona za vreme neznaboake periode odgovarala slinoj ideji. Crkva hrianska ju
je mogla dakle primiti bez ustezanja.
O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve rei: strava i tryzna. Jednu potvruje
Jornandes a drugu ruske analiste. I pored suprotnih miljenja, (Vidi raspravu or. Krek, Einleitung, str.
[64]
435.) ja se ne usteem videti u strava, koja se slavila po smrti Atilinoj, slovensku re - dau.
Ruski hroniari belee, da su trizne slavljene u ast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou, str. 30,
37, 44; po Lav. sp. str. 77, 81, 87, 116). Ja drim, da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. I to je
jedna vrsta dae. ini mi se, da se karakter trizne dovoljno jasno objanjava u poslanstvu ruske
kneginje Olge (X v.) Drevljanima: "Evo me, dolazim k vama, spremite dosta medovine (med''i
mnogou), pored grada, tamo gde ste pogubili moga mua; hou da uinim triznu svome muu"
(dau mu poduje).
Poto smo obeleili sve autentine ili verovatne izvore za slovensku mitologiju, vredi rei koju i o
apokrifnim, lanim izvorima, koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela, koja se odnose
na nau studiju, navodei na krupne greke i mnoge naunike, kao: Grima, Hanua, Lelevelja,
Erbena, Irieka, Palackog, Kotljarevskog. Na njihova dela ljudi se jo pozivaju. S toga nije zgorega
obavestiti itaoce o netanostima, koje oni nisu mogli izbei.
Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. bila je fabrikacija tzv. prilvikih idola i natpisa, koji ih krase.
Potocki, Lelevelj, Kolar, dali su se zaneti tim grubim izmiljotinama. Ne ulazei u pojedinosti ove
dugake mistifikacije, dovoljno je da uputim itaoca na lanak g. Jagia u Archiv f. slav. Phil. (t. v.
p. 193 - 215, i II, p. 388.) Pored prilvikih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn)
moe se staviti i laf iz katedrale u Bambergu, sam za se potpuno autentian; ali je g. afarik vrlo
pogreno mislio, da na njemu otkrije ruski natpis, koji bi dao ime Crnog boga.[65]
Isto tako treba oznaiti kao laan i potpuno izmiljen portret Radgostov, koji krasi neka Helmoldova
[66]
(L'beck, 1659.) i druga nemaka izdanja.
U XIX veku eka je izdala itavu seriju tekstova, koji se odnose na srednji vek, iz kojih su mitolozi
dugo crpli materijal, kojega se danas ipak moramo odrei. Da napomenemo najpre pesmu
poznatu pod imenom Ljubuin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). Iz njih su pozajmljeni: opisi
o nekim boanstvima: Bijes, Tras, Morana (Bies, Tras, Morana), o sudbini due posle smrti, itd. Sasvim
drukije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja
posveena naoj studiji. Biblioteka prakoga muzeja sadri jedan rukopis Mater verborum-a., vrstu
latinskog renika, kompilaciju Salomona III, vladike iz Konstance. Ta je kompilacija, kako se ini, iz
XIII veka. Uz nju ima i nemakih i ekih objanjenja. Izvestan broj ovih objanjenja je autentian.
Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Ja sam ih nedavno
pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. 1881, t. IV, str. 134. i 135.). Ovde ih navodim
ponovo, radi itaoca, da, upotrebljavajui ih ne padne u istu greku, u koju su upali svi moji
[68]
prethodnici. Pesme, takozvane Slovenske Vede, koje je objavio pokojni Verkovi; srpske pesme,
koje je izdao pok. Milojevi u Beogradu, oglaene su za neverne, im su se pojavile.[69] To je zaista
teta, jer ove fantastine zbirke su neobino proirivale horizont naih studija.

Glava druga
Vrhovni bog

Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga, koji bi u njihovom Panteonu gospodario, kao
Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi,
posveenoj ratovima protivu Gota, obiaje Slovena, pa navodi nekoliko rei o njihovoj veri. Mi
emo ih izvaditi odatle jednom za svagda, poto emo se na njih vratiti vie puta.
"Sloveni, veli on, veruju da postoji jedan Bog, koji proizvodi grom, i koji je jedini gospodar vasione; oni mu
rtvuju marvu i druge svakovrsne rtve. Ne znaju za sudbinu, i ne doputaju, da ona igra ikakvu
ulogu u ljudskim stvarima. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti, oni se zavetuju,
ako se spasu, da e odmah prineti bogu rtvu. I im se spasu, oni to doista i ine, i veruju, da su
tom ponudom bogu sebi ivot otkupili. Sem toga oni oboavaju reke, nimfe i druga boanstva, i za vreme
rtvovanja oni gataju".[70]
Ovo se svedoanstvo tie Slovena, suseda vizantijskoga carstva. to se tie severnih Slovena
imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I, 83): "Izmeu raznih bogova, kojima pripisuju vlast
nad poljima, umama, nad alostima i veseljima, oni ne poriu: da jedan Bog zapoveda ozgo, s
nebesa, svima ostalima. Taj svemoni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. Svi drugi imaju
svoje zasebno zanimanje, i svoj posao, pa se i njemu pokoravaju. Oni proizlaze iz njegove krvi, i
utoliko su vaniji, ukoliko su blii tome Bogu bogova." Na alost, niti Helmold ni ikoji drugi spomenik
iim potvruju ovo to je ovde reeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. Moda se
hroniar ovde prosto i isto podao uticaju uspomena iz klasine starodrevnosti. Izmeu svih
boanstava, koje mi znamo, samo se za dva, i to nateui, moe izvui neka srodnika veza:
Suarasici, ili to e biti Svaroi, sin Svarogov; Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic Perunovi - sin Perunov; i to je sve.
Na jednom drugom mestu, izgleda, da bi Helmold hteo rei: da je taj Bog bogova - Svetovid,
pokazujui ipak elju, da ga pomea sa sv. Vidom (II, 12). "Svetovid, Bog zemalja rujanskih
Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Za nae vreme slahu mu
jo godinje poklone - danak, i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca, ve i
sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes)."
Ma kako se zvao taj vrhovni Bog, baltiki Sloveni su ga zamiljali kao "prepunog slave i boanstva",
ukoliko se to, istina, moe suditi po svedoanstvu jednog biografa Otona Barnberkog. Ebo pria
(II, 1) da je misionar sv. Bernard bio preduzeo, da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoliku
veru. On se tu javi bosonog, u vrlo bednom odelu. Uroenici ga zapitae: ta hoe. On izjavi, da
je sluga pravoga Boga, tvorca neba i zemlje, da je od njega samog poslat, da njih spase
idolopoklonikih grehova. "ta, rekoe mu oni, zar mi moemo verovati, da si ti vesnik pravoga,
vrhovnoga Boga, koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava, kad si ti tako jadan i alostan, da
ni obue na nogama nema?... Ti vrea pravoga Boga!..." Oton Bamberki je vodio rauna o
toj lekciji, pa se pojavi meu Slovenima u najvelianstvenijoj pratnji. Uostalom Ebov tekst nije
jasan, i ono to Sloveni govore o vrhovnom Bogu, moe se uopte primeniti i na hrianskoga
Boga.
Mir zakljuen 945. god. izmeu Slovena i Grka, o kome govori i Nestorova Hronika, sadri ovakvu
klauzulu: "da oni Rusi hriani koji povrede ovaj ugovor budu kanjeni od svemonoga Boga, a
oni koji nisu krteni, da su lieni svake pomoi Boga i Peruna".[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i
pre Peruna, jeste moda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona, ali on nema zasebnog imena.
Moda je ba i hrianski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka,
kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. Izgleda, da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. U jednom
[72]
staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom, koju navodi Afanasijev, re Perun jeste
prevod grkog Zevsa. U srpskim narodnim pesmama, gde se nalaze jasni tragovi paganizma,
ee se nalazi jedna zakletva u "vinjega Boga i svetog Jovana" Ovaj vinji Bog je oevidno
hrianski Bog.
eki jezik ima ime oveka Svboh, i imena mesta: svbohy. Erben a posle njega i Polivka su
pretpostavljali, da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh - onaj, koji je Bog
sam po sebi. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u ekoj. U ekom i u slovakom nalazi se
oblik praboh, prabh. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per, nemakome ur: Perdeus. Urgott,
[73]
stari Bog, izvrstan Bog. Drugi slovenski jezici ne znaju za ove oblike, koje uostalom i ne potvruju
nikakvi pisani spomenici. eki jezik tako isto ima oblike: P
eb
h, u izrazu: Ach Boe, P
eboe;

oblik Rozboe (isti smisao) u unterjekciji Ach Boe, Rozboe. Predmetak roz znai isto to i pr
. Drsko bi
[74]
bilo zakljuiti iz ovih dananjih izraza, da je takav oblik postojao i pre hrianske periode.
Uopte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza, koji bi potvrdili rei Prokopa Cezarejca i
Helmolda.

Glava trea
Dva vrhovna boga ruskih i baltikih slovena
Perun i Svetovid
Dve sisteme: ruska i baltika. - Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima; njegov
kultus u Rusiji. - Boanstvo slinih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom, Proven, Porenutius.
- Perun i Sv. Ilija. - Hrast - sveto drvo. - Svetovid Bog na Rujnu; njegov kultus. - Svetovid i Sveti Vid. Tobonji Svetovid u Galiciji. - Bogovi na svretak - vid (-vit): Ruevid, erovid (Gerovit) itd. - Neka
objanjenja.
Za slovensku mitologiju postoje dve razliite sisteme izvora: ruska koju potvruju staroslovenski ruski
izvori, i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltikih Slovena, koju potvruju latinski
izvori germanskog porekla. Izmeu njih dveju nema nikakve veze ni odnoaja. ta vie mogu se
navesti neka boanstva, kao Pron, Porenucije, ija imena jedva da podseaju na Peruna, i
Svaroga Ruske hronike, koji moe lako biti, - Bog bi znao po kakvoj vezi, - srodan sa Suarasici Svaroiem germanskih pisaca, ruskog Volosa, za koga se misli, da se nalazi vrlo daleko od
Baltika, a on je i na obalama Labe u ekome Veles-y.
Kad prouimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog,
ispitaemo posebice, ukoliko je to moguno, i jednu i drugu ovu mitoloku sistemu, rusku i
baltiku, oznaiti slinosti i njihove dodirne take, ako ih bude.

Perun
Perun je onaj meu bogovima slovenskoga Panteona, o kome imamo najvie pisanih izvora.
Njegov kultus potvruju nam neosporni tekstovi. Ime se njegovo ponavlja vie puta ne samo u
ruskoj Nestorovoj Hronici, ve i u onom tako zanimljivom ugovoru, koji su Rusi zakljuili sa
vizantijskom carevinom 907. i 945. god.[75] Rusi polau zakletvu na prvom ugovoru preko svojih
maeva u ime Peruna, svoga boga, i Volosa, boga stada. Drugi je ugovor jo izrazitiji: "Ako neki
vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo to je ovde napisano, da pogine od svoga
oruja, da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". Hroniar uz to dodaje: "Sutradan
ujutru Igor saziva poslanike (grke) i ode na brdo na kome bejae Perun i tu poloi zakletvu sa svim
svojim glavarima, koji behu nekrteni: "a Rusi hriani poloie zakletvu i crkvi (kapela) sv. Ilije". Ja
navla podvlaim ove rei; jer emo malo nie pokuati, da vidimo: kakav je odnoaj mogao
postojati izmeu neznaboakog boga i biblijskog proroka.
Perun je jo jednom prizvan kao najvie boanstvo u ugovoru, koji je Svetoslav zakljuio 971. g. sa
Grcima. "Ako ne uuvamo i ne uspotujemo ono to smo gore izjavili, neka smo prokleti od
bogova u koje verujemo, od Peruna i Volosa, boga stada."
Po istoj hronici postavio je 980 god. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvienju vie idola, na
prvom mestu idola Perunovog. On je bio nainjen od drveta, glava mu je bila od srebra, a brada
od zlata. Oko njega su bila poreana ostala boanstva: Horz, Dabog, Stribog, Simargl, i Moko,
koje emo sve ispitati. I Perunu kao i svima prinaane su rtve. Drugi jedan knez Dobrinja podie
jednog idola Perunu na obalama reke Volhove, pored Novgoroda.
God. 988. Vladimir se pokrsti; pa naredi da se porue svi idoli; jedne sagore, a druge pobacaju u
vatru: "On izda naredbu, da se Perun privee konju za rep, i tako dole svue do ispod Borieva u
potok; za tim naredi dvanaestorici ljudi, da ga tuku batinama. Dokle su ga oni tako vukli
potokom, nekrteni ljudi nad njim plakahu. Tada, poto su ga tako dovukli do Dnjepra, bace ga u
nj. Vladimir ree svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi, odgurnite ga od obale, dok ne proe
vodopad, a tada ga ostavite'. Vetar ga donese do jedne obale, koja se od tada prozva Perunova
obala, i koja i danas nosi to ime."
Na taj nain jo u poetku XII v. jednim topografskim imenom behu sauvana u okolini Kijeva

seanja na Peruna. Ovo je ime iezlo vrlo rano iz ovih predela. Ali se nalazi ipak na drugim
[76]
mestima. G. N. Barsov belei jedno Perunovo u Volginom basenu, i jedno ime Perun blizu V.
Novgoroda, na levoj obali Volhova, na mestu gde bejae Perunova statua, koju razori vladika
Aim, kad Novgorod bi preobraen u hrianstvo. Novgorodska hronika ovako nam pria tu
epizodu:
"God. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. Vladika Aim doe u Novgorod, i razori sve rtvenike
(trebita), obori Peruna, i naredi da se baci u Volhovu; i vukoe ga po blatu tukui ga biem i
tapovima; jedan zao duh ue u Peruna, i pone kukati: ' Oh mene nesrenoga! Ja sam pao u
nemilostive ruke'. I on pree preko velikog mosta, baci svoju batinu na most, te se jo i danas
ludaci udaraju tom batinom, da uine zadovoljstvo zlim dusima. Zatim naredi, da ga (Peruna)
niko ne primi, i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u asu, kad Perun prispe do
obale, odgurnu ga jednom pritkom: ,Dosta si dovde jeo i pio, mali moj Perune, produi i dalje
[78]
ploviti'! I satanski predmet ieze".
Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava, koje se
nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. Vrlo je zanimljivo i svedoanstvo onoga popoljaenoga
Talijana Gvanjinija, koji god. 1578. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. "Na ovom
mestu, veli Gvanjini, uzdizae se nekada Perunov idol, ba onde gde je danas manastir Perun,
nazvan tako po imenu ovoga idola. On - idol, bio je oboavan od Novgoroana. Predstavljao je
oveka kako u ruci dri ognjeni kamen; slian je gromu, jer re 'perun' kod Rusa i Poljaka znai
grom. U poast svoga idola gorae i nou i danju vatra naloena od hrastovih drva. Ako se
nepanjom slugu, koji je moraju uvati, ova vatra ugasi, svi bi, bez ikakve milosti, odmah bili
osueni na smrt."
Ove tako odreene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti; no pitanje je samo: odakle ih je
Gvanjini mogao uzeti?...
Ovim isto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo
pisanih spomenika XIV i XV veka, koji se odnose na veru starih Rusa.[79] Naveu samo najglavnije.
Jedna galicijska karta iz godine 1302. spominje kao znak obeleavanja nekog imanja jedan hrast
[80]
pod imenom Perunov dub. U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa
[81]
Perun. U jednom apokrifnom spomeniku, Dijalogu tri sveca, ita se: "ima dva anela
gromovnika, jelinski Perun i jevrejski Horz." Na taj nain postojanje Peruna kao boga gromovnika u
Rusiji utvreno je itavom serijom neospornih pisanih spomenika. Da li je on onaj vrhovni Bog o
kome govori Prokop Cezareac (

)? To se ne moe potvrditi; no on je izvesno

onaj gromovnik vizantijskoga istorika. (

).[82]
Kod junih Slovena, Srba i Bugara, Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. Ali se nalazi u
[83]
jednoj narodnoj pesmi, koju je Rokovski zabeleio. No ovaj je tekst vrlo sumnjiv, re perun i smislu
groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. Stoga je ovek prinuen obratiti se na
nekoliko geografskih, botanikih ili drugih imena. Tako je ime perenuga ili perunika zajednika re i
u Bugara, Srba i Hrvata, i znai iris germanica. Neki su primeivali, da ta re dolazi moda od rei
veronica, pa je narodnom etimologijom iskvarena. Ali veronica nema. niega zajednikoga sa iris
germanica. S druge strane se skree panja da se kod Srba ta biljka zove i bogia, i da lei
izvesne bolesti (bogia - boja biljka). Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin, pa bi se htelo, da je
[84]
to Perunova planina. Ovu istovetnost doputaju i veliki auktoriteti: Mikloi i Krek. K. Iriek sa mnogo
vie verovatnosti pripisuje ovu re elbasanskoj perdon to e rei: zalazak (sunca).
Isto tako pokuava se utvrditi, da i kod Slovenaca postoji ime Perun, kao ime oveka. Krek, koji je i
sam Slovenac, navodi jedno selo Perun (Perunja ves), jedan vrh brega Perun; jedna uma Perun nalazi se u
okolini Poljica, u Hrvatskoj. No trebalo bi znati, od kada postoje ova imena. Moda su i skoranja. Jer ime
Perun, ako i postoji kao takvo, zar ne moe biti sasvim prosto jedan nadimak? - Poemo li malo
severno, nai emo u slovenakim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar), jedno ime Parom
koje baca gromove:
Bouh Parom zaoblacom;
A vidi to nahn
vany.
Tresk! zahrmi jej do ela
Hned i z deckem zkameri
la.

(Raljuen Bog Parom iza oblaka, vide to, i najedanput baci grom, i ona bi odmah
[85]
skamenjena).
ILI OVA:
Za onijeh asov
Za starych Bohov
Za Boha Paroma.
(U ono vreme, u vreme starih bogova, u vreme boga Paroma.)
Ovo su klasini navodi. Do sada ih niko nije osporio. Pa ipak ja bih eleo videti ih potvrene i
[86]
drugim svedoanstvima, osim Kolarevog.
Voleo bih znati i iz kojeg su vremena; Kolar je imao strahovitu uobrazilju, a vrlo malo kritinog
duha. Po ekom Kott-ovom reniku (sub voce - Perun) nalaze se i u slovakim zemljama oblici
Param i Baram, glagoli peruntati - udarati gromom, i jedan pridev perunsky, koji se odnosi na grom. U
ekoj ne postoji ime Perun u starim autentinim pisanim spomenicima. Njega navode kao ime
lica (Krek, str. 389.). Ali to je moda kao i u slovenakom jedan prost nadimak. Imena izvrioca
radnje na nastavak un nisu retka u ekom jeziku: b
houn, trka, krkloun, vika itd.
[87]
Kod baltikih i polapskih Slovena etvrtak se zvae perendan. Ova re izgleda skovana od
nemake Donnerstag. No da li peren znai grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y,
treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju, i uosmo u jednu umu. Tu izmeu vrlo
starih drveta videsmo hrastove posveene Provenu, bogu ove zemlje. Ograeni su bili umskom
ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima selima ove zemlje ima mnotvo kunih
bogova (penates) i idola; ali ovo je mesto glavno svetilite za ceo ovaj predeo. Narod, kralj,
svetenici, svi tu dolaze radi suenja sporova. Pristup u svetilite doputen je samo svetenicima i
onima koji hoe da prinesu rtvu, ili onima kojima preti opasnost od smrti, a nije im otkazano
pravo azila. Jer Sloveni toliko potuju ove svoje svetinje, da ne doputaju, da se neprijateljskom
krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama."
U Helmolda se uostalom nalazi jo jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" - osobito potovan u
Star-gradu. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). Ova imena: Prove i Proven
moda su identina sa Perun. Helmold zna ne samo za ime idola, ve i za ime svetenika - reca,
[90]
koji ga je sluio.
[91]
Bog Porenucije (Porenutius), po svedodbi Saksa Gramatika, potovan je u Arkoni, na ostrvu Rujnu. Ovo
bi ime moglo predstavljati ime Porenovi, Porenov (Perunov?) sin. Nemamo tako ozbiljnih primera o
srodstvu slovenskih bogova. U svakom sluaju, opis ovoga baltikoga boanstva ne prilii tako
onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. Idol u Arkoni imaae etiri lica, a
peto lice na grudima; leva ruka dohvata elo ovog lica, a desna bradu. Ni malo se ne moe
[92]
zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom poloaju.
U Poljskoj takoe ima izvestan broj mesta, koja se i danas zovu Peruny, Piorunow, To su, vrlo lako,
mesta na koja je nekad pao grom, pa od njega ak izvedene i neke rei. Zna se za neko
kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna pria iz Galicije okruga Tarnobrzeg, kod Lasovakis-ana
dokazuje, kako izgleda, da u ovim predelima jo ive uspomene na Piorun-a ili Peruna
[94]
neznaboakog. Evo te prie u prevodu: "Neki gospodar obiavae ii nedeljom u lov. Jedne
nedelje ode on tako u lov, i kad bi vreme slube boije, on ne bejae nita ubio. Najedanput
jedan crni oblak otvori nebo, i u daljini se u grom. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i
grubu crnu ticu, gde stoji na jednom kamenu. ' Nisam nita ubio, ree u sebi. Bar ovu ticu da
ubijem '. - U isti mah seti se, da u svojoj lovakoj torbi nosi jedan blagosloven metak ve sedam
godina. Napuni njime svoju puku, naniani, i tica pade. Gospodar je dohvati, pogleda je, jer nikad nije
video tako gadne tice.
teta, ree on, to sam izgubio jedan metak za ovakvu tiurinu '. No on u iza sebe glas, koji mu
ree: ' Ne ali ni malo, to si to uradio; evo ve sedam godina kako gonim tu ticu, i nikako da je
uhvatim. Dok si ti nju nianio, ja sam tebe nianio; i da ti nju nisi ubio, ubio bih bio ja tebe '.
Gospodar se poplai, pogleda i vide pred sobom jednoga oveka kao dina, velikog kao drvo,
naoruanog dugom pukom, kao drvenim stablom. To bee Pieron, koji uvek lovi ove gadne tiurine.
One se zovu brzoletice, jer vrlo brzo lete. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim
razgovarao; jedan drugome su gledali puke, i Perun ree gospodaru, da vie nikad nedeljom ne
lovi , pa onda odlete kao vetar."

Ovde smo prikupili sve pisane izvore, u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom, ili
vie-manje izmenjen. To je bog groma i bure. Mi navla obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili
[95]
sanskritskim jezikom. I ne pribegavajui sumnjivim slinostima, ime Peruna dovoljno se
objanjava slovenskim elementima. Oun'', - un'' jeste nastavak koji oznaava izvrioca radnje.
Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bgoun'' - begunac, vi''dun'' - maioniar. Jo i danas se vrlo
dobro upotrebljava u ruskom: opekun' - zatitnik, govorun' - brbljivko; igrun' - igra itd. Mi i s druge
strane znamo iz ruskog, poljskog i slovakog da perun, piorun, paron znai grom. Drugi slovenski
jezici upotrebljavaju za oznaenje te rei iskljuivo koren grem ili grom. ta znai koren per? On
pokazuje jednu napornu misao, jedan silan udarac.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znai udaram.[96]
Perim je dakle onaj koji udara, tue. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma.
U onom svom ovde esto pomenutom stavu, Prokop Cezareac moda misli na Peruna. "Oni
poznaju jednog jedinog Boga, proizvoaa groma, i rtvuju mu marvu i druge razne rtve." (De
belle gothico, III, 14.)
Onu ulogu, koju Perun igra u Panteonu neznaboakih Slovena, igra i prorok Ilija u folkloristici
hrianskih Slovena, a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa, Srba i
Bugara. Videli smo napred, u onom ugovoru zakljuenom izmeu Rusa i Grka, kako nekrteni Rusi
polau svoju zakletvu pred Perunom, a krteni pred sv. Ilijom. Da li je to ista sluajnost, to se biblijski
prorok ovde stavlja prema bogu groma?
U Bibliji se sv. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. Voda i vatra mu se pokoravaju. On javlja
kralju Ahabu, da za sedam godina nee biti ni rose ni kie, dokle god on ne kae. On sputa s
neba vatru, koja saie rtvu. On najavljuje i vraa kiu osuenoj zemlji. On stoji pred Venou. "I
evo, Venost prolazi, i veliki besan vetar, koji lomi planine, kri stenje, iae ispred Venosti. No
Venost ne bee u tom vetru. Posle vetra u se trus, ali Venost ne bee u trusu. Za trusom doe
vatra, i Venosti ni u njoj nema. Posle vatre zau se jedan tanak i prijatan zvuk."[97]
Sv. Ilija ne umire prirodnom smru, ve je udnovatim nainom odnesen na nebo... "I kako oni
iahu dalje putem, i idui govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja; i oni ih razdvojie
jedne od drugih. I Ilija se uspe na nebesa pomou jednog vihora. A Jelisije (njegov uenik)
gledajui ga, vikae: 'oe, moj, oe moj!' i vie ga ne vide".[98]
Oevidno su ove prie morale oarati mate, koje su ve bile obuzete mitosom o boanstvu,
koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogaajima: gromom i munjama. Jedan nauar grki
g. Politis, u svojoj studiji o suncu (('

) u narodnim grkim predanjima, starao se, da izjednai

sv. Iliju sa Heliosom. Isto je zblienje bio uinio jo i Volter u svome Dictionnaire philosophique. Vrlo je
moguno, da je istovetnost ovih dveju rei uticala na matu Grka, koji su bili verski uitelji Rusa.
Kultus sv. Iliji u grkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni nain. Vie crkvica ili manastira
carigradskih behu stavljeni pod njegovu zatitu; najvie su mu posveivali crkve na visovima.[99]
Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorine igre radi uspomene na voznesenje sv. Ilije na
nebo.[100]
Meu licima Staroga Zaveta, Ilija bejae oevidno jedan od onih, koji su najivlje obuzeli matu
ruskih novopokrtenjaka, Slovena i Varjaga. On ih je podseao u isti mah i na slovenskog Peruna u
skandinavskoga Tora, koga na kolima vuku dva upregnuta jarca, te sipa varnice iz oblaka, i
pronosi jeku groma. Od svih hrianskih svetaca sv. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. On je jedan
od onih, iji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. Ruski seljak jo i danas uje
ona kola, koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. Sv. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih
vatrenim orujem, tj. orujem koje grmi, puca. Prizivaju ga, da baca gromove, munje i koplja
protivu bojih neprijatelja. Od njega zavisi: rosa, kia, tu, sua. Sluba na njegov dan kae, da on
moe dati ili zadrati kiu, u vreme sue ita se ovakva molitva: "sv. Ilija svojom reju zadrava kiu,
i svojom reju je puta. Molimo ti se, o Gospode, uslii njegovu molitvu i poalji nam kiu s neba
na zemlju." Njegov se dan slavi 20. jula, tj. u vreme najveih bura i najveih sua.
Novgorod imaae u srednjem veku dve crkve, jednu Ilije kinoga, a drugu Ilije sunoga. I u jednoj i u
drugoj nosae se litija, prema potrebi zemljoradnika.
Ruski seljak oekuje da vidi 20. ili buru ili kiu. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne
poare. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima, on tedi polja milostivih ljudi, a pali i pustoi
zemlju tvrdica i grabljivaca. U kurskoj i voronekoj guberniji ostavlja se na svretku etve po jedna

[100]

[101]

pregr vezanog klasja, u ast proroka Ilije. To se zove vezati bradu sv. Ilije.
Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu?
U nekim oblastima jo se praznuju prava prinaanja rtve. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava, ispeku,
pa meso pojedu, a sakupljeni novac daju crkvi. Na drugim mestima zakolju vola, ili tele, pa se skupe na
gozbu, i pojedu ga; ili jo vie: zakolju nekoliko jaganjaca, pa nose meso popovima, da ga blagoslove.[102]
Po jednoj legendi iz Bukovine, Bog vide sutradan po stvaranju sveta, da je raj prepunjen zlim dusima, koje
satana bejae stvorio. On naredi sv. Iliji, da pokrene munje i gromove. Ilija pusti toliko gromova i
toliko vode, da svi zli dusi na vrat na nos popadae na zemlju. Po jednoj drugoj prii iz iste oblasti,
Bog, poto je stvorio svet, stvori takoe grom i munje, pa ih poveri avolu. Ali on ih je tako ravo
upotrebljavao, da Bog naredi Iliji, da od njega oduzme i vrati na nebo.
[103]
I kod junih Slovena uloga sv. Ilije nije manje znatna. On uiva kod njih epitet gromovnika, i zauzima vrlo
veliko mesto u narodnoj epopeji. Narodne pesme pripovedaju nam, kako svet bi podeljen izmeu
sv. Jovana, sv. Petra i sv. Ilije. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. On kanjava rave ljude
zatvarajui nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuena lizati suh pesak".[104]
Ilijin dan je u Bugarskoj praznian dan, zvanina svetkovina. U nekim srezovima toga dana ine
se neki obredi vrlo slini onima, koje smo napred spomenuli u Rusiji, i koji imaju nekog osobitog
neznaboakog traga.[105]
eh g. Voraek, bavei se god. 1886. u Bugarskoj, prisustvovao je jednom praznovanju sv. Ilije u
Javorovu na 20 km od Filipopolja.[106] Evo kratkog sadraja njegovog opisa.
Seljaci poinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. Klanje ovog
goveeta ima pravi verski karakter. Izvrilac rtve skine kapu, prekrsti se, tako isto uine i svi prisutni;
onda pristupa klanju, govorei: "neka nam sv. Ilija bude u pomoi". Kad je govee zaklano, onda
iseku meso, pristave ga u lonac, da se kuva. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. Kad se meso
skuva, onda dou i ene i deca. I oni se prekrste, govorei: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoi."
Zatim pop i crkvenjak priu s kadionicom, kropionicom i votanim sveama. Pop osveti vodu.
ene su donele sudove; neke su donele i hleba, rakije i vina. Svaka dobija jednu malu porciju orbe i
malo mesa. Na taj se nain napravi jedan poljski ruak. Sveanost se zavri tradicionalnim orom."
Po Voraeku ova se sveanost obavlja u najveem delu predela oko Rodapa. U ovom predelu
navodi on jo mnoge ruevine crkava posveenih sv. Iliji.
U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. Ilija se zove jo nebeski koija. On po zapovesti
bojoj tue gromom zle duhove. Pored toga igra jo i ovu ulogu: jede mesec, i bi ga sveg pojeo,
da Bog ne naknauje odmah ono to on pojede.[107] Slovenci zamiljaju sebi vetrove kao zavaenu
brau, koja provode vreme svaajui se. Sv. Ilija puta na njih kiu, da ih umiri.[108]
Na taj nain sv. Ilija se javlja i kod Rusa, Srba, Bugara i Slovenaca kao svetac groma, veliki
gospodar kie, vetrova i bura. Nije drsko pretpostaviti, da je njegov kultus zamenio obrede
slovenskog Zevsa, Peruna, ije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici.
Hrast je bio drvo posveeno Perunu kao i Zevsu.
Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik, koji oznaava jedan Perunov hrast kao poljsku
belegu; a tako isto i Helmoldove rei o onom drugom hrastu, koji figurirae u hramu boga
Provena. U ivotu vladike Otona Bamberkog od Herborda[109] spominje se takoe jedan veliki hrast, koji
bejae nedaleko od tetina; blizu njega izvirae jedan izvor. Narod ga potovae, kao da u njemu stanuje
[110]
bog. Konst. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji jo jedan hrast. On pripoveda jedno
putovanje Rusa po Dnjestru. "Kad dooe, veli, na ostrvo sv. ora, prinesoe tu svoju rtvu, jer se
tu nalazi jedan vrlo veliki hrast; i oni prinose na rtvu ive tice. Pobodu strele oko drveta i na njih, po
svom obiaju, pomeu komade hleba, mesa i svega onoga to imaju. Onda vuku kocku da li
[111]
treba zaklati tice i pojesti ih, ili ih ostaviti ive.
eki hroniar Kozma, koji briljivo izbegava svaki malo taniji detalj o neznaboakom kultusu,
govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beleei naroito hrast. Jedan drugi
eki spomenik, omilijar prakog vladike, isto tako spominje kultus gajeva i drveta, ali ne spominje
[112]
hrast. Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). Hajek zasluuje malo
poverenja u svemu to se odnosi na istu istoriju. No on je moda bio bolje informisan o
narodnim verovanjima. On pria (iz god. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u
Pragu levom obalom Vltave, esi, za vreme zime, loe vatru pored jednog velikog hrasta; i pored

vatre javljaju se neki fantastini oblaci. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. Ova vas re goni,
da je sravnite sa korenom grm - od grmeti. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo optiji smisao;
on znai skup, kita drveta[113] i nema niega zajednikoga sa idejom o grmu. Pa je ipak
moguno, da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost, koja nije postojala u prvobitno
doba.

Svetovid - (Svantovit)
Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije, Svetovid je bio veliki bog Slovena na
ostrvu Rujnu. To nam svedoi Helmold u gl. 52. svoje hronike: "meu mnogobrojnim slovenskim
bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith), bog zemlje Rujana. To je onaj Bog, ija su proricanja
najizvesnija. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. Da bi mu i naroitu potu ukazali,
prinose mu, po obiaju, na rtvu svake godine po jednog hrianina, koga odreuju kockom.
Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za rtvu. Naroito
oboavaju i potuju hram ovoga boga; ne doputaju da se u nj olako kunu, niti da se pristup u nj
umrlja ma im i u samom ratu.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni, da im se prorie, i alju
togod za rtvu. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju, ne mogu ni prodati ni kupiti to, ako nisu prineli
na rtvu togod skupocenije od svoje robe. Tek posle ove rtve, oni mogu obaviti svoju trgovinu".
[115]
Na drugom mestu Helmold pria kako je 1168. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i
znatnom flotom na ostrvo Rujan. Osvojio ostrvo, a stanovnici, da bi se otkupili, pristanu na sve to
je traio. On naredi, da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida, koga su oboavali svi
Sloveni; pa zapovedi, da mu se oko vrata vee konopac, da se isee na komade, i da se baci u
vatru. On razori i njegov hram, uniti mu kultus, i opljaka sve njegovo blago... Malo dalje,
Helmold, koji, kao to emo malo posle videti, identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem
(Guy), uznosi jo vanost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meu svim slovenskim bogovima,
onaj koji je davao najslavnije pobede, koji je proricao najizvesnija proricanja. Tako su viali jo u
nae vreme ne samo Vagrince, ve i sve slovenske oblasti, kako svake godine alju darove na
Rujan, izvikujui Svetovida bogom nad bogovima. Kod njih je kralj prema sveteniku u malom
potovanju. Jer svetenik tumai proricanja, ita sudbinu. On zavisi od sudbinv, a kralj i narod
[116]
zavise do njega. Katkada oni prinaahu na rtvu i po kojeg hrianina, i tvrahu, da se
bogovima naroito dopadala hrianska krv. - Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja
sipae se u Svetovidovu riznicu" (I, 38).
Kultus Svetovidov spominje jo i Saks Gramatik:
"Bee kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su oboavali naroito uroenici i narod iz
okoline, no lano je prozvan imenom sveti Vid."[117] Jo dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada
bejae jedno mesto, na kome se uzdizae jedan vrlo lep drveni hram, potovan ne samo po
velianstvenosti njegovog kultusa, nego i po idolu, koji u sebi skrivae. Spoljanost ovoga hrama
bila je ukraena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne
[118]
predmete". "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Oko samog hrama bejae dvostruka ograda: spoljna je
ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutranja je sastavljena iz zastora, koji dre etiri koca, a sa
spoljnom ogradom se dodirivae samo krovom. U zgradi bejae grdan idol, mnogo vei nego u
prirodi; imaae etiri vrata i etiri glave,[119] dve spreda, a dve s lea; i spreda i pozadi jedna
izgleda da gleda na desnu, a druga na levu stranu. Brada je obrijana, kosa oiana, kao to nose Rujani; u
desnoj ruci drae jedan rog spravljen od raznih metala; svake godine ga svetenik puni vinom (mero);[120] i
po stanju ovoga pia, on predskazivae etvu te godine. Leva ruka dri jedan luk sputen niz telo.
Jedna mantija pokriva idolovo telo i sputa se do nogu. Idol bejae sagraen od raznih drveta i
tako veto spojenih, da se sastavak mogae primetiti tek posle najpaljivijeg ispitivanja. Noge se
opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju bio utvren".
"Pored idola vidi se: jedna uzda, sedlo i drugi razni znaci boanstva. Naroito se divljahu jednom
kolosalnom mau, ija kanija i balak behu od srebra i vrlo znaajno izrezani.
"Evo kako se svetkovae veliki praznik ovoga idola. Jedanput u godini, kad se sabere letina, skupi
se gomila naroda ispred hrama, pa prinesu na rtvu ivotinjske glave, i svi uestvuju u ovoj velikoj
religioznoj gozbi. Svetenik, koji protivno obiaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu, jedini je imao
pravo da ue u svetilite. Dan pre te sveanosti, on je briljivo oistio metlom sav hram, gde on

takoe jedini ima pravo ui, pazei dobro da ne die dok je tu. Kad mu treba da udie vazduh,
[121]
istri na vrata, da boanstvo ne bi bilo okueno dodirom jednog oveijeg daha.
"Sutradan, kad se skupi svet pred vratima, pop (rec) uzme sud iz idolovih ruku, i ispituje: da li se
tenost u sudu smanjila od ranije obeleenog znaka. Ako jeste, onda on predskazuje oskudicu,
siromatvo u proizvodima u iduoj godini; u protivnom sluaju predskazuje izobilnost. Po ovim
znacima on unapred obavetava, da li e biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda.
Zatim to pie od prole godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja rtve, pa napuni
rog novim piem. Odavi kipu potovanje, inei, da mu nudi da pije, pone onda od njega
sveanim prizivanjem traiti svakojaka dobra za sebe i za otadbinu, bogatstvo i slavu za
graane. Onda odjednom proguta sve ono to je bilo u sudu, ponovo ga napuni, pa metne u desnu
idolovu ruku.
"Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas oveiji visok kola, posut medom;
svetenik zae iza kolaa, i pita narod, da li ga vide. Ako odgovore da ga vide, on izjavi elju: da
ga dogodine ne vide. Ova elja znai: ne da popova ili narodna srea dogodine bude bolja,
[122]
ve da je dogodinja etva obilnija. Zatim pozdravi narod u ime idola, opomene ga, da
ostane postojan u svojoj pobonosti i u prinaanju rtava, a zato mu obeava izvesnu nagradu u
pobedi na suhu i na moru.
"Ostatak dana posveen je gozbi; jedu meso ivotinja na rtvu prinesenih. One ih tada navedu i
na neumerenost. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se),
znai uiniti akt pobonosti. Svi ljudi i ene daju svake godine za kultus bogu po jedan novi.
Popu dodeljuju treinu plena kao da je on doprineo pobedi. Za svoju slubu on ima tri stotine
konja i toliko konjanika. Sve to se orujem ili kraom zadobije, poverava se uvanju
svetenikovom. On pravi zastave i ukrase (metalne). Pljaku uvahu u sanducima, u kojima
bejae dosta srebra i upotrebljive materije. Tu su se gomilali i svi dravni i privatni pokloni, koje su
kupili revnosni prosioci.
Ovaj kip, koji dobijae darove iz cele Slavije, dobijae ih isto tako i od pograninih kraljeva. I ti pokloni
behu katkada pravo oskvrnjenje vere. Tako danski kralj Sveno, da bi ga za se zadobio, priloi mu
jedan skupocen sud, pretpostavljajui na taj nain tuu veru svojoj. No docnije, za to
obesveenje svoje vere, on bi kanjen traginom smru. Ovaj bog imaae jo hramova u
mnogo mesta. Njih su opsluivali svetenici nieg reda. Za sebe on (kip-bog), imaae svog konja
bele boje. Bejae greh iupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. Samo ga je svetenik hrama
mogao pasti i opremati. Po prianju Rujana, Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu
neprijatelja jaui na ovome konju. Glavni razlog za ovo verovanje bejae ovaj: esto ujutru konj
bejae sav kaljav i znojav, kao da je dugo jurio po polju. Isti konj sluio je i za gatanje, na ovaj
[123]
nain kad je re: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat, svetenici nameste ispred hrama
trostruki red kopalja. Zatim veu dva koplja koso sa iljcima dole. Sad kad hoe da krenu u rat,
najpre obave sveane molitve, i svetenik dovede konja, da pree preko kopalja. Poe li on sad
pri preskakanju desnom nogom, onda je srean znak za ishod rata; ako poe levom nogom
[124]
odmah se okanu polaska. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzeima.
Opisavi idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu, Saks Gramatik pria, kako su ga Danci
razorili[125] "Kralj bejae poslao Esberna i Svena, da ga (hram) razore. Morali su uzeti gvoe, i uvati
se da kip pri padu ne prignjavi koga, jer bi tada neznaboci verovali da se njihov bog sveti... Idol
pade... Hram bejae ukraen purpurnom materijom, koju je vlaga tako iskvarila, da su od nje sve
komadi otpadali. Po zidovima hrama bee i ivotinjskih rogova. Najedanput spazie jednoga zlog
duha, kako utee iz hrama i obliku jedne crne ivotinje.
Naredie stanovnicima, da idola uveu konopcima, i da ga izvuku iz grada. Ali, usled kakvog
verskog straha, oni zapovedie najamnicima stranim i zarobljenicima, da obore boga, mislei,
da je bolje, da ova prezrena lica izloe njegovom gnevu. Verovali su da e Nj. Velianstvo Bog,
koga su tako dugo oboavali, ljuto kazniti sve one, koji se usude na nj dii ruke. uli su se
najrazliniji agori. Jedni aljahu, to se njihov bog tako vrea, drugi ga ismejavahu. Najpotenije,
naravno, stiahu se, to su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Idol bi
odvuen u polje, gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. Kad bi uvee, kuvari ga
razlupae, isekoe u komade, da njime loe vatru. Rujani su zatim morali predati i sve blago, koje

Svetovidu bee posveeno..."

I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. Kralj naredi Soniju (Sonius),
Ebojevom sinu, da ue u arkonsku tvravu i grad, da razlupa idola Svanteviz-a, i da opljaka
hram. Ovu zapovest izvri vladika Sven i Sonije.[126]
[127]
Helmold i Saks slau se u oznaavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. Obojica se
isto tako slau i u objanjenju toga imena imenom hrianskog sveca sv. Vida (Sanctus Vitus) ili sv.
Gija: "U vreme cara Ludvika II, tj. oko polovine IX veka kalueri iz Korveja (Corvey)[128] prodree na
Rujan, gde bee glavno ognjite zablude i sedite idolopoklonstva. Oni propovedae slovo boje,
i podigoe jedno svetilite u ast naeg Gospoda Isusa Hrista i sv. Vida, zatitnika Korveja. No
naskoro Rujani prognae svetenike, i vratie se svojoj veri. Jer tog sv. Vida, koga mi ispovedamo
kao muenika, slugu Hristovoga, oni ga potovahu kao boga, pretpostavljajui stvorenje tvorcu. I
nema pod nebom varvara, koji bi gore mrzeli hriane i svetenike kao ovi ljudi. Oni se ponose i
slave samo imenom sv. Vida, kome su oni posvetili ak i hram i jednog idola, predmet jednog
vrlo briljivoga kultusa, i koga oni priznavahu kao prvoga izmeu sviju svojih bogova. Ovde dolaze
radi pitanja prorotva iz sviju slovenskih krajeva, pa tada i rtve prinose. Stanovnici potuju
svetenika (reca) ne manje od kralja. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrianske
[129]
ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naih dana."
Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznaboaki bog
zamenio bi bio dakle hrianskog sveca.
Helmold nee da trai i da nae, kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. U II knj.
glavi XII pria ukratko, kako su Danci osvojili Rujane, razlupali idola Svetovidovog, poruili njegov
hram, i opljakali crkvu.
"Od sviju slovenskih plemena, koja su razdeljena po oblastima i kneevinama, pleme Rujani bee
[130]
najupornije u svome mraku bezverja; ono u njemu ostade do naih dana. Jedan dosta nejasan glas
pria, da je Ludvik, sin Karlov, nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrenom Vidu korvejskom, jer
on bejae osnovalac ovoga manastira. Propovednici koji dooe iz ove obitelji, preobratie, veli,
rujanski narod u hrianstvo, i osnovae tamo jednu oratoriju u ast muenika Vida, ijem kultusu
bi posveena cela oblast. Uskoro zatim Rujani ostavie svetlost istine, i padoe jo u goru zabludu
nego dotle to behu,[131] jer ovog istog sv. Vida koga mi zovemo slugom bojim, oni poee
oboavati kao boga, napravie mu i jedan veliki kip, te tako sluahu pre stvorenju nego tvorcu.
Ovo se praznoverje tako utvrdi, da Svetovid, bog zemlje Rujana, postade prvim bogom svih
[132]
Slovena itd..." Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. 444) da najposeeniji hram u Arkoni nosae
bez prava ime sv. Vida. (Cf. str. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro, quod
sancti viti vocabulo censuerunt).
Na ovaj nain, dakle, po Helmoldu i Saksu Gramatiku, Rujani su oboavali boga Svetovida, zato
to su u njegovu korist okrenuli ime sv. Vida, koje su ime uneli u njih korvejski kalueri. Adam
Bremenski, od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I, 2) ne spominje
nita o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluera u IX veku, o unoenju kultusa sv. Vida, i o
njegovom preobraanju u neznaboakoga boga. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove prie bile bi
izmiljene u XII veku, i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Jer korvejskih kalueri su i
mnogo tota drugog malo opravdanoga izmiljali i traili da im lakoverni svet veruje.
Ima razloga, mislim, izvrnuti domiljanja Helmoldova i Saksova. Nisu to neznaboci, koji su,
preobraeni u kultus sv. Vida, preokrenuli ovoga sveca u neznaboako boanstvo; ve naprotiv,
kalueri su, naavi ve gotov kultus Svetovidov, pokuali zameniti ga svecem, ije ime bee
istovetno. Oni su zaista imali u svojim rukama sv. Vida, iji ostaci behu izneseni iz francuske
pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). Ove pobone lai i
lukavstva, ova zbrka imena vrlo su esta u srednjem veku.[134] One objanjavaju zamenu kultusa
Svetovidovog kultusom sv. Vida.
Mrnja baltikih Slovena prema hrianstvu bila je duboka. Nju su odravali zainteresovani
svetenici, elei time ouvati svoj uticaj. Je li moguno, da veliki narodni bog dobije ime jednog
hrianskog sveca? Po samom Helmoldovom svedoanstvu, koje smo napred naveli, prinoeni su
Svetovidu na rtvu katkada i po koji hriani, i svetenik tvrae, da nikakva druga rtva ne bee
[135]
njegovom bogu prijatnija. Sloveni su voleli ismejavati hrianske stvari. Titmar navodi jednu

zanimljivu anegdotu (Chronicon II, 37. uz god. 97.). Nemaki svetenik Bozo, da bi to lake
pouio one Slovene, koje bee preobratio, ili za koje miljae, da su preobraeni u hrianstvo,
bee ispisao slovenske molitve, i naredio Slovenima da ih pevaju, poto je objasnio sadrinu. Ovi
obeenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove rei, govorei: ukri volsa, tj na latinskom: eleri stat in
frutectum - jfva (drvo) je u bunu, - umesto da ponove sa svetenikom

. I oni govorahu,
da tako Bozo govori. On je dabome drukije govorio".
Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus pravei od njega ime Svetovid, ali
nije ni malo verovatno, da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga, jo
manje verovatno, da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. Njihov religiozni fanatizam
[136]
iskljuuje potpuno ovu hipotezu. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a, i
jednoga koji se zove Rugievitus[137] - Ruevid; kod Eba i Herborda, biografa Otona Bamberkog,
nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a.[138] - O ovim bogovima govoriemo docnije.
Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. Vida, onda ta predstavlja?
Prvi deo rei nije sumnjiv, svent - znai svet.[139] Pa iako po spoljanosti izgleda da je tako ipak ova
re nema nikakve veze sa latinskim sanctus, to zaista znai u prevodu svet-i. Ovde se mi
nalazimo pred jednom prostom slinou. Nastavak vit naroito je pobudio otroumnost
etimologiara, koji su se oajniki trudili, da ga zasebno objasne, ne primeujui, da se taj
nastavak susree u hrpi osobenih imenica slovenskih. Semovid?(Semovith ili Semovithan),
legendarni poljski knez, spominje se u Galovoj hronici (Gallus, knj. I, gl. III) iz XII veka. Ime Zjemovid
nalazi se na vie mesta u istoriji poljskoj, naroito kod vladalaca Mazovije, i tek ga nestaje u XV
v.[140] eka Kozmina hronika (XI - XII v.) spominje ekoga kneza Hostivida (Hostivit, Hostiwyt,
Goztivit) oca Borivojevog, prvog vojvodu ekog kao hrianina; ovo ime pominju i drugi eki
[141]
hroniari, osobito stihovna hronika Dalimilova (na ekom).
Slog vid (vit) nalazi se jo i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u ivotu cara Ludvika, gde se govori o
[142]
jednom licu, koje se zove Liudevitus. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. U istorijskim
spomenicima Junih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa - vit: Vitadrag,
Vitodrag, Vitomir, Vitoslav, Vitomisl. Sva su ova imena slovenska, i nemoguno ih je objasniti
imenom sveca Vida.
Izmeu mnogobrojnih tumaenja, koja su predloena, najverovatnije mi se ini ono, koje veli, da
slog vit predstavlja koren vit ili vkt, koji znai: re. Svent je dobio znaenje svet pod uticajem
hrianstva. Moda je pre toga znaio, kao to se dralo i za nemako heilig, jak, izvestan,
siguran. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim reima, koje smo i napred naveli:
"Szvantovit, deus terrae Rugianorum, inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis,
[143]
efficacior in responsis."
[144]
Ovo mi tumaenje izgleda najverovatnije. No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza; nije naodmet
navesti i druga predloena tumaenja.
Ono tumaenje koje je dugo vredelo, i predloeno jo poetkom XVI v. u Nemakoj, tumai
Svantovit-a imenom lumen.[145] Ovo se tumaenje ne bi moglo fonetiki objasniti. Ne vidi se, kako
bi slovo s iezlo.
[146]
Dobrovski je od vit skraeno od vitenz napravio re znaenja: vitez, konjanik. Docnije g. Krek
vezuje vit za koren vi, ve - (duvati) - "vejati". Svantovit je za nj moni dah. Njemu se ini, da mu ovu
hipotezu potvruje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika, koji pria, kako svetenik, koji
isti svetilite u Arkoni, ne sme unutra disati, iz straha, da neistim dahom okui idole. Tako je
Svetovid, jedno za drugim, po raznim tumaenjima: bog sunca, bog rata, bog vetra, bog koji
ini proricanja, bog snaan i veseo, ili sasvim prosto jedan hrianski svetac preobraen u
neznaboakoga idola.
Opet ponavljam, od sviju ovih tumaenja najverovatnije mi se ini, u lingvistikom pogledu, ono
to vit tumai proricanjem, savetom. Uostalom, kao to se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika
moe suditi, svojstva koja se Svetovidu pripisivahu, behu najraznovrsnija. On se ne zadovoljavae
samo, da ini proricanja; bogatstvo etve, uspeh ratnih ili trgovakih preduzea, zavisahu takoe
od njega. U isto vreme on drae jedan luk, kao simbol rata, i rog za pie. Svetovidov hram je bio
[147]
podignut u gradu, koji Saks Gramatik zove Archon, Arcon. Arkon, po kome se imenu i cela oblast
[148]
tako prozvala. Ovo ime ne izgleda slovensko, i jo mu se ne zna poreklo. U drugim tekstovima nalaze se

oblici: Arekunda, Arekonda. Upravo rei to nije bio grad, ve prosto jedna utvrena ograda koja
opkoljavae hram. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar, 15. jula 1168. To bee ba onaj
dan kad crkva slavljae sv. Vida. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim sluajna. Danci su
polagali na to da frapiraju neznaboaku osetljivost, ruei ba toga dana njihovu veliku narodnu
[149]
svetinju.
Ne zna se ta je bilo sa glavnim idolovim svetenikom. Da se i on pokrstio, Saks Gramatik bez sumnje ne
bi propustio i to ispriati. Njega nestade, ili je bio ubijen u toj borbi. Knez Tetislav je primio
hrianstvo.
[150]
Godine 1868. prilikom estogodinjice razorenja Arkone bi odreena jedna arheoloka komisija, da
ispita ostrvske starine. Ona je nala malo stvari. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltikog
mora, koje mu svake tri godine odnosi po itav metar.
Po raunu jednog ekog naunika, koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo, njegov
dananji prostor Arkone ne zauzima ni etvrtinu prvobitne klasine veliine. I danas se jo tvrdi, da
se u crkvi u Altenkirhenu moe videti stari Svetovidov lik. (Vidi snimke na kraju knjige.) On ni
najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko
kamenje, na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura, dugaka odprilike tri stope. Ona
predstavlja jedno lice, koje na grudima dri ogroman sud za pie. Lik sa stenom je okrenut zemlji,
da pokae, vele stanovnici, kako se pobeeni paganizam poniava pred hrianstvom. Na
alost, stena je, kao to rekoh, uzidana u zid, i ne moe se videti ta ima s druge strane.
Altenkirhen je, kao to i ime kae, oevidno jedna od prvih hrianskih svetinja na ostrvu. Pa i lice
koju figura predstavlja na steni, ima samo jednu glavu. A mi znamo, da Svetovid imaae etiri
glave.[151]
Mislilo se, da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu, koji je pre pola veka naen u Galiciji.
Iako tano ne odgovara liku, koji je Saks opisao, ipak ovaj lik ima slinosti sa tim opisom. Prema
tome, kako se posmatraju, te slinosti mogu ili potvrditi ili osumnjiiti njegovu autentinost. Taj bi
idol bio naen 1848. god. posle jedne velike sue u reci Zbruu, na imanju Kocubinskoga, blizu
Husjatina u istonoj Galiciji. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Ueno Drutvo u
Krakovu (Towarzystwo naukowe), i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. Drutvo
naloi jednom svom lanu, ininjeru Teofilu Zebravskom, da ode i uzme idola. Beleka grofa
Potockog i izvetaj g. Zebravskoga tampani su u Godinjaku (Rocznik) uenog drutva, za god.
1852. Zebravski saoptava nekolike interesantnosti, kako su nestali mnogi neznaboaki
spomenici. Grof Potocki, sopstvenik Kocubinskovog dobra, gde je naen idol, bee smislio, da ga
namesti na jednoj humci. Jedan mu seljak ree: "Kad bi to bio kakav svetac, nita ne bismo imali
protivu toga; no ako nam tu namestite toga Turina, mi emo ga u komade razlupati". Idol ovaj,
naravno, ne imaae nikakvog natpisa; neke pojedinosti mu naglaavaju ime Svetovid, pod
kojim se imenom i danas jo navodi s razlogom ili bez razloga.[152]
To je jedna etvrtasta statua sa etiri glave sve pod jednom kapom. Izvajarena je na jednom
silicijskom krenjaku. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). Na sva etiri lica-strane nacrtane
su i ruke u reljefu. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu; leva ruka stoji skoro u visini
pupka. Na dvama likovima ruke ne dre nita. Na jednom licu desna ruka dri neku vrstu prstena,
a druga rog za pie. (O tom rogu govori i Saks Gramatik, a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih
[153]
spomenika.) Na trima licima vide se neke prividne noge; one stoje na jednom bareljefu, koji predstavlja
enu (ili dete), vrsta jedne karijatide, koju opet dri jedno lice pokleknulo na kolena. Na jednom liku vidi se
jedna sablja i jedan konj. Na taj nain se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao
Saks Gramatik. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednaiti ovaj pronalazak u Zbruu (Zbrucz) sa
[154]
idolom koji je opisao Saks Gramatik. Jer ba ove pojedinosti (naroito konj) ine ovo otkrie vrlo
sumnjivim. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka, onda je sasvim prirodno, to
se njegova lanost starala, da mu da sve prideve istinitoga Svetovida. Primljen oduevljeno od
Poljaka, a naroito od Lelevelja, koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom
[155]
idolopoklonstvu,
Svetovid iz Galicije hladnije je proao kod ostalih Slovena. Najnoviji mitografi Krek i
Mahal o njemu ne govore nita.
Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika, ja sam poveo jednu istragu. Moj ueni
kolega, profesor krakovskog univerziteta g. Beaudouin de Courtenay, koji se uostalom i ne

razmee, da je mitolog, pie mi, da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. Na alost
[156]
prilviki idoli, runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn) ,i danas su poznati, kao oevidni falsifikati. U
istoriji Slovena XIX veka imaemo ih jo takvih. Ove se prevare objanjavaju najvie sraunjenim
patriotizmom; nesrenim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemike titule!
S druge strane g. Kentrinski, direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu), saoptava
mi sledee: "tvrdi se, da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi, duboko je bio u nju
zagnjuren, ozgo talasima zapljuskivan i izlizan, i ima debeo sloj ilovae na postamentu. Meutim
nita od svega ovoga nije bilo."
Kao bog ovaj idol ima i suvie ukrasa, koje je nemogue objasniti. Zato je Swiatovit (?) postojao
ujedno i kao ovek i kao ena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). Da li su i kod nas znali pre
hiljadu godina, da su postojale karijatide? Gornji deo podsea na opis Saksa Gramatika. Ali to je
ba ta sumnjiva okolnost; sablja podsea na jedan oblik poljske sablje -karabele".[157]
Pored Svetovida treba staviti jo neka slina boanstva, koja se zavravaju na vit-vid, i koja izgledaju
srodna i arkonskom bogu, koji su najzad moda i njegove varijante. Saks Gramatik nam je opisao
idola Ruevida (rujanskoga Vida) koji je bio oboavan u varoi Karentini (Karentina). On je stajao u
jednom svetilitu zastrtom dvema crvenim zavesama. To bee idol sa sedam glava; u desnoj ruci
dri ma, a sedam drugih maeva vise mu o pojasu. Struk mu je bio deblji no u oveka. Bio je
toliko visok, da ga je vladika Apsalon, diui se na prste, jedva mogao dotai u bradu svojom
sekiricom, koju obino uza se nosae. Saks Gramatik uporeivae Ruevida sa Marsom, i tvrae,
da je on predvodio u ratu, kad su Danci prodrli u svetilite, i nali idola u alosnom stanju. U
borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda; a na
grudima mu bejae gomila tiijeg ubreta. Uostalom nije u ovoga idola bilo niega prijatnog za
oko. Vajarski posao je bio vrlo grub. Danci mu sekirama izlomie noge (on bee od hrastovog
drveta). Bog pade, a uroenici, videvi njegovu nemo, promenie svoje oboavanje u
prezrenje.
Pored Ruevidovog svetilita nalazae se i Porevidov hram (Porevit).[158] Ovaj je bog imao pet glava, ali
ne nosae oruje. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada, i da ga spale. Stanovnici
se dugo ustezahu izvriti tu naredbu; bojahu se, da im se uzmu ruke, noge ili jezik, ako uine to
svetotastvo. Apsalon ih uveri, da im za to nee nita biti. Sveno, da bi im pokazao koliko treba
prezirati ove bogove, pope se na idola, i naredi Karentinjanima, da ga tako s idolom vuku, nec
minus trahentes rubore quam pondere vexavit, veli ironino Saks Gramatik.[159]
Najzad i biografi Otona Bamberkog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith - Gerovit - Gerovid,
qui lingua latina Mars dicitur, i kojega on zove deus militiae (Ebo[160] moda misli na prost latinski guerra). U
hramu posveenom Gerovidu visio je i jedan uasno veliki tit, koji nijedan veliki smrtni ne
smeae ni dirnuti. Posveen je bogu Gerovidu, i kad god bi ga nosili ispred ratnika, on im je
donosio pobedu. Jedan nemaki svetenik dohvati ga jednoga dana, i zahvaljujui samo toj
predrasudi, "on je mogao umai gonjenju neznaboaca." Na samu pojavu tita, oni begahu od
njega, ili niice padahu na zemlju. Havolini (Havoliens) slavljahu poetkom aprila jedan praznik u
ast njegovu. Gerovida su tako isto oboavali i u Velegostu (Holagosta, Volgast) na obali Pijene
(Odrine pritoice). Bili su mu posvetili jedan hram. Kad vladika Oton doe pred ovaj grad, nae
ga sveg zastavama zastrtog iz elje: da se to bolje proslavi praznik u poast Gerovida.[161] Vrlo je
teko dopustiti, da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa, samo homonimi sv. Vida Korvejskog.

Jo neto o otkriu idola u Zbruu

G. Kentrinski, direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o
okolnostima, u kojima je naen zbruki idol. G. E. Pavlovi iz Lvova, napisao mi je ovu beleku,
koju ja prevodim od rei do rei:
"God 1873. sastao sam se u banji Ivoniu (Iwonicz) sa g. Korvinom, ininjerom, koji mi je ispriao
ovo: God. 1848. proveo sam neko vreme u Lickovu, na dobru Konstantina Zaborovskog, u
Podoliji, izmeu Husjatina, Satanova i Tauska. Jednoga dana, meseca avgusta, jahao sam du
Zbrua, nedaleko od brega Miodobor, na kome se jo danas vide ruevine; reke bejahu presuile,
usled duge sue. Spazih na povrini neto, to mi liae na kapu. Mislei da e tu biti kakav
udavljenik, skoim u vodu; doav do toga predmeta, vidim, da je to neki kameni kip. Viae se s

dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. Tu je reka bila dosta duboka, a bee i
takav vir, da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veliinu predmeta. Izgledao mi je
neobian; i ja se reih, da ga izvuem iz vode uz pomo g. intendanta Kavlovskog, koji sada
stanuje u Lvovu. Koristih se time, to je ruska straa odatle bila dosta daleko. Trebalo je upotrebiti
za taj posao est pari volova, koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. Kad je bila na zemlji
videsmo, da nema donjeg dela. Boja statue je bila potpuno bela, kad smo je izvukli; no posle nekoliko dana
mnogo je potamnela. Smestismo je u jedno dvorite ispod ladnjaka, gde je stajala sve dotle dokle je
sopstvenik nije predao Micislavu Potockom, uvaru starina u Galiciji, koji je potom sam ponudio
Uenom Drutvu u Krakovu. Malo kasnije bio sam prinuen na due ostaviti zemlju, usled politikih
okolnosti. Na taj nain Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazaa, on je bio samo
darodavac. Kip je taj pronaao g. Bijenkovski, koji ga je i objavio.
"Pri kraju svoga ivota Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru, da dobije kakvu nagradu za
uslugu, koju je bio uinio arheologiji. Ne znam da li ju je dobio.
Lvov, 13. januara 1896. god.
E. Pavlovi"

Glava etvrta
Volos u Rusiji i Veles u ekoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dabog. - Simargl. - Moko. Svarog, Svaroi - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja

Volos - Veles

U ugovoru koji smo napred spomenuli, nalazi se pored Peruna jo i Volos, bog stada, kao jemac od strane
[162]
Rusa. Ne vidi se jasno, zato je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. Mogli bismo se
zapitati, da li ove rei "bog stada" nisu pod perom hrianskoga hroniara jedan prezrivi atribut,
neto to bi moglo znaiti boga prostaka, glupaka (ruska re skol' - stoka ima u ruskom ovaj
dvojaki smisao). Ma ta da znai, Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima.
Kaluer Jakov pria (XI vek) u svojoj biografiji sv. Vladimira,[163] kako ovaj vladalac bee naredio, da
se jedan Volosov idol baci u reku Poajnu. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v.) ovaj bi apostol
[164]
bio poruio u ovoj varoi
jednoga kamenog idola boga Velesa (sic), prema kome su oblinji Finci imali
[165]
osobitog potovanja. Oblik "Veles" jo se jedanput nalazi u jednom uvenom grkom spomeniku:
Putovanje majke boje kroz pakao.[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom, Horzom (Hrzom) i Perunom. Isti
oblik Veles nalazi se jo i u "Slovu o polku Igorovu", prema kome se ja, kao to se zna, drim u
[167]
najveoj rezervi.
U ruskoj folkloristici i do danas se odralo ime Veles - Volos, i, izgleda, izjednailo se sa imenom Sv.
Vlasija, zatitnika stada, isto onako kako se Perun pomeao sa sv. Ilijom. Ovde je ovo
izjednaavanje jo zanimljivije, jer su se izjednaili i ime i svi atributi mitskoga lica. Naravno isto
onako, kako su neki hteli iz sv. Vida izvui Svetovida, tako i hiperkritina kola porie, da je bilo
Volosa - Velesa kao neznaboakoga boga, pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv. Vlasijem.
[168]
Po Afanasijevu, evo ta biva u trenutku kad se pristupa etvi. Jedan etelac, mora biti ensko, uzme jednu
pregr klasja i vee. Ova je pregr sveta. Ne sme niko da je dirne. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili
Perunovu". Ova Volosova brada titi etvu protivu sviju zala. Zovu je jo i Ilijna brada, ili brada sv. Nikole,
ili najzad Perunova brada.[169]
to se tie ovoga meanja Volosa - Velesa sa hrianskim svecima, g. Buslajev je otkrio ovu
zanimljivu sitnicu. U staroj Rusiji, na esnaest vrsta od Vladimira, bejae jedno mesto, koje se zvae
Volosovo; tu bee manastir sv. Nikole; moda je on zamenio kakvo svetilite Volosovog kultusa. U
Novgorodu hram sv. Vlasija podignut je na mestu, gde je bio idol Volos.[170]
Oni koji polau na identinost sv. Vlasija (

) sa Volosom - Velesom, primeuju, da su neki

ruski pisci prodrli i u neznaboake alogene, da je npr. sv. Nikola postao bog Samojeda; isto bi
tako i sv. Vlasije (Vlas, Volos) mogao postati bogom kod neznaboakih Slovena na Dnjepru i
Volgi. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. Ja u ruskom jeziku ne
znam u osobenih imenica ovakve promene. Vlad daje Volod, ali nikada Veled.
Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius, postavi u ekoj po sasvim normalnim
zakonima Blaej, moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. Izvesno je, da se re Veles nalazi u

pisanim ekim spomenicima XV i XVI v. Ona ne oznauje vie neko naroito boanstvo, ve satanu. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa." (beseda 1471. god.)
"Kakav zao duh, koji ga je Veles nadraio protivu mene?", pie jedan pisac poznat pod imenom
Tkadleek .(Tkadleek), platnar XIV v. Toma Reel (XVI v.) pie u svome prevodu knjige Jezusa
Siraha (ili Ecclesiastes) od Gapara Huberina: "Jedan ovek eljae da mu ena postane divlja
guska, da utekne preko mora, i da se vie nikada ne vraa". Nemaki tekst veli: "dass ein solche
boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim"; eki prevodilac
veli: "da ena postane divlja guska, i da odleti nekuda preko mora k Velesu." Ovo je Reelovo
tumaenje ponovo naveo i jedan eki pisac XVI veka, Zamarski. U svima ovim raznim tekstovima
Veles oevidno znai: sotonu. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Junih Slovena.
Slovenskim korenom zaista je teko objasniti ovo ime Veles - Volos. Mikloi (Etym. Wrterbuch, sub
voce), koji je, uzgred budi reeno, zaboravio, ili nije znao za eki oblik Veles,[171] smatra, da uprkos
fonetikim tekoama, treba re Veles ili Volos pripisati grkom Blbsios, onako isto, kao to se ime
Svetovid vezuje za sv. Vida. Navodi se jo jedna bliskost, jedan skandinavski bog Volsi, koji odgovara
Priapu (Priape).[172] Ova bliskost zasluuje, da se izblie ispita. Skandinavaca bejae mnogo u Kijevu;
i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih boanstava. No ovo je posao skandinavskih
naunika. Litvanska folkloristika takoe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi
[173]
itnice ili u ognjitu nekoga majura.
Ma ta bilo, hrianstvo je moralo misliti, da se koristi neospornom slinou slovenskoga Volosa [174]
Velesa sa grkim

. Ima dva Vlasija. Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji, i

obanin je (

); a drugi je kaluer i muenik. Naravno onaj prvi kao obanin jeste i

zatitnik stada. U Grka je u tom svojstvu i potovan. On je oteo svinje jedne ene od jednoga
prodrljivoga kurjaka.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. Njemu treba zahvaliti, to stada
[176]
imaju lepo runo (vlas). On ih uva od jedne bolesti, koja se takoe zove vlas. Ovde se mora
priznati uticaj narodne etimologije. Tako je u nekim oblastima sv. Kornelije zatitnik rogatih ivotinja
(cornua - rog): sveta Lucija lei bolesti oiju (lux - svetlost, vi delo), a sv. Tenjon lei kraste (teigne kraste). U Rusiji prizivaju u pomo sv. Vasilija, kad vlada stona za raza; njegova se ikona donese i
[177]
stavi u talu gde vlada zaraza.
Videli smo, da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga boanstva:
Horz (Hrz), Dabog, Stribog, Smorgl ili Simargl i Moko. Nestorova Hronika pria, pod god. 980, da
je Vladimir podigao na jednom uzvienju, pored Peruna, i idole svima ovim bogovima. Njegovo
[178]
svedoanstvo potvruju bezbrojni spomenici od XII - XV veka. Da ispitamo redom sva ova
boanstva.

Horz

Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga boanstva. Namerno izostavljam onaj
[179]
spomen u Slovu o polku Igorovu, koji mi izgleda sumnjiv, i po kome bi Horz bio bog sunca. Spomenik,
koji je Sreznjevski otkrio, navodi pored Peruna (Perena) i Mokoa, jo i Apolina, tj. Apolona. Ako je ovde
Apolon na mestu Horza, onda je Horz oevidno bog sunca. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim
jezicima dovoljnog etimolokog opravdanja. Iranske rei (vidi Kreka 391) Khor, Khores, Khore jo
manje ga objanjavaju. Nekada se pokuavala vaspostaviti neka veza izmeu ovoga isto
ruskoga boga i prideva horo', koji znai dobar. No ova bliskost ne moe opstati, od kako je Jagi
pokazao, da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn), koji izmeu ostalih predstavlja i ideju:
uvati, sklanjati, staviti u red neto. Da nije to sasvim prosto grka re:

? I zar ovo ime nisu

mogli dati kakvoj pozlaenoj statui grki vetaci, kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da
spomenemo jo jedan navod uzajmljen iz jednog lanog spomenika; on veli: "Ima dva anela
groma, neznaboaki Perun i jevrejski Horz." G. Jagi dri, da je Horz isto to i Dabog. Ovo ime
jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz, jer ono prvo ime ima vie
[180]
slovenske fizionomije.

Dabog
Osim Nestorove Hronike, koja nam kae, da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u
Kijevu, imamo jo mnogih spomenika o ovom boanstvu. Nalazimo ga i u staroslovenskom

prevodu ora Hamartola, gde se njegovim imenom prevodi grka re

, i u jednom vrlo
zanimljivom tekstu Ipatske hronike, pod god. 1114. Evo toga teksta u prevodu:
"U ovoj godini bi osnovana Ladoga, i ladoki stanovnici ovo mi priahu: kad je velika bura, onda
...na obalama reke Volhova deca nalaze oi crvv. Tu ih voda izbaci. Nabrao sam ih vie stotina, i
ima ih raznih vrsta. To te zaudi, a oni mi rekoe: Nije to nikakvo udo, jer mi imamo jo staraca
koji su otili u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. U tim severnim zemljama oni su videli
jednu oluju; u toj oluji pada jedna veverica, rekli bismo, tek to se okotila; ona raste i eta se po
zemlji. Zatim doe druga oluja, i tada u njoj padaju mali jeleni; i oni rastu i etaju se po zemlji. I
ako ko u ovo ne veruje, neka ita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ore Hamartol).
"U vreme Proba bila je jedna velika kia i velika oluja; i ito pomeano sa mnogo vode pade, te se
ispunie veliki sanduci. Isto tako i u vreme Avrelija padahu pareta srebra, a u Africi pade i veliko
kamenje. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike', rose vladati Mestrom od
[181]
plemena Ham (Cham), a za njim Jeremija, pa Feosta. koga Egipani zvahu Sva rog. Dok je ovaj
Feosta vladao u Egiptu, padoe s neba kleta, i ljudi odmah poee kovati oruje, jer se pree
borahu batinama i kamenjem. I ovaj Feosta izdade zakon za ene, da uzimaju samo jednoga mua,
da ive ujedno, i da se kazne bludnice. Za to ga prozvae bog Svarog. Jer pre njega ene se predavahu
onima ko ih je god hteo, i ivljahu kao ivotinje. Ako dobiju dete, dosuivahu ga onome, kome
one hoe, govorei: 'Evo tvoga deteta'; i ovek prosvetkuje tu sveanost i primi ga. Feosta uniti
taj zakon, i uredi, da svaki ovek ima samo jednu enu, a svaka ena samo jednog mua. Ko bi
povredio ovaj zakon bio bi baen u jednu usijanu pe da sagori. Zato su ga zvali Svarog, i
Egipani ga oboavahu. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin, po imenu Sunce, koga
zovu Dabog. Sin Svarogov, kralj Sunca koji je Dabog, bee snaan ovek. On doznade, da
imaae jedna bogata Egipanka, i da neko provoae blud sa njom. ae je uhvatiti. No ne
hotei vreati zakon oca Svaroga, on uze sobom nekoliko ljudi, i videvi as kad je ona blud
uinila, iznenadi je nou sa njenim sauesnikom; stavi je na muke i provede sramno kroz celu
zemlju; i tako se u Egiptu uredi besporoni ivot..."
Ovaj je navod preveden iz ora Hamartola,[182] i osim onih dodataka, koje smo podvukli i koje je
prevodilac dometnuo. Malo kasnije ponovo emo se vratiti na Svaroga.
Ovde konstatujemo samo, da je Dabog identian Suncu. i da se smatra kao Svarogov sin. Na
[183]
drugim mestima on stoji kao prevod grkog

. Ova se istovetnost potvruje tumaenjem

rei Daboga, tj. bog koji daje, plodan bog;a ako ovde bog znai bogat, onda je to onaj bog koji
daje bogatstvo.
U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde rei Dabog. U nekim srpskim narodnim
priama spominje se Dajbog - Dvbog. koji je gospodar zemlje, dok je bog gospodar neba. Ove je
[184]
prie objavio u Reniku Akademije u Zagrebu, g. Jagi (Arch. f. slav. Phil. v. str. 114.)
Srpski Dvbog je isto to i zao duh. Jer zaista re dvbog nije daleka od latinskog diabolus; po srpski jezik
je stvorio svoju re avo - dijavol, od grke

. Fonetiki re dabog ne bi se mogla

zameniti reju avo - djavol.

Simargl

Boanstvo, koje je jo tee objasniti, jeste ono, koje ruski hroniari oznauju imenom Simargl ili Sima i
Rgla. italo se to ujedno, ili razdvojeno na dve rei: Sim i Regl - kako su uradili docniji spomenici,
ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. Re je o nekom stranom boanstvu. Dosadanje
hipoteze nisu donele dovoljnih tumaenja. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. Svaki je narod sebi
stvorio bogove. Ljudi Gutini (de Guth) stvorie Nergala (

); ljudi Hamatini (Hamath)

nainie Ashima, (

). Bliskost je promenljiva; no tu ima i jedne ozbiljne tekoe.

su u grkom enskoga roda, a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu

re mukoga roda. Domiljanski je zakljuak N. Gedeonova, koji u Simarglu vidi pokvareno grko
[185]

.
Uopte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu; i nemoguno nam je jo znati, koje je boanstvo u
stvari hteo tim imenom oznaiti ruski hroniar.

Moko

Nita manje nismo u neprilici i pri odreivanju tanog karaktera Mokoa, jednoga od onih
boanstava, kojima Vladimir podie idole na bregu u Kijevu. Mokoa ne navodi samo prvobitna
hronika, ve i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. (Krek. Einleitung, str. 395 407.) U verskom spomeniku XVI veka, nomokanonu, koji je naveo g. Veselovski (urnal'' Minist. Nar.
Prosve., jyni 1889.) nalazi se jedno lice po imenu Mokua, koje igra ulogu jedne vraare.
Svetenik koji ispoveda jednu enu, pita je: "nisi ila k Mokui?" Folkloristika u severnoj Rusiji jo i
danas zna za Mokuu. To je jedna ena, koja se javlja za vreme velikog posta, obilazi kue,
nadgleda predilje.[186]
Ako se njihov ekrk okree pa zakripi, one vele: da to Mokua prede. Ona se zanima i
ivotinjama. Ako neko neostrieno jagnje izgubi vune, veli se da ga je Mokua ostrigla. Nou se
ostavlja kraj makaza jedan pramen vune. To je ponuda Mokui. (Barsov, Komentar Slova o polku
Igorovu, koji citira Veselovski. I. s.)
Ako ime Mokua nije finskoga porekla, mora se vezati za boginju Moko u Hronici. Nita ne kazuje, kakva
su bila svojstva ove boginje. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota, mok-ar); ali nastavak o
je nezgodan. Jagi (Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 7.) misli, da je Moko prevod s grkoga

. Op
navodi po Tihonravovu spomenike, ije originale nema pri sebi, i po kojima bi Moko bio prevod
[187]
grkog

, tj. ravo boanstvo, koje navlai na Onanov greh.

Svarog - Svaroi - Suarazici

U glavi posveenoj Dabogu naveli smo jedan odlomak preveden s grkog po Ipatijevskom
spomeniku od ora Hamartola, u kome je, ini se, ime Svarog prevedeno sa

. Ime
Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku.
U naknadu tome Svaroi ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV, XV i XVI veka: Svi oni
objanjavaju Svaroia ognjem: "oni prizivaju oganj, zovui ga Svaroi".
Ovaj vas Svaroi naravno podsea na onoga boga Zuarasici, ijeg idola Titmar spominje u
Radgostovom hramu, kod Redarijana (VI, 23). "U unutranjosti hrama podiu se bogovi rukom
sagraeni, nosei svaki svoje urezano ime, obueni u neki straan oklop, sa lemom na glavi. Prvi
izmeu njih zove se Zuarasici - Svaroi. Njega svi neznaboci oboavaju vie po sve ostale. Iza
ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat".
S druge strane, postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici, potvruje nam i jedno pismo Sv. Brina
(Bruno) kralju Henrihu II. Ovaj je spomenik iz poetka XI veka. Da bi zaratio protiv Poljaka, kralj
bejae sklopio savez sa slovenskim plemenima Veleanima (Veltes), koji tada behu neznaboci.
Brino mu prebacuje za taj savez, i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia
populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo
convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et
[189]
diabolica vexilla?" Iz ovoga spomenika vidi se jasno, da je Svaroi bio bog rata kod Slovena
[190]
oko Labe. Jedan Suarasiz jo se jedanput spominje i u Knytlinga Saga.
Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svaroiem, koji je, izgleda, takoe postao od Svaroga. No da
li je Svaroi uroeniki bog ruski, ili je u Rusiju unesen sa strane? G. Jagi (Archiv, IV, 412.)
zamilja, da su Zuarasici - Svaroia doneli u Rusiju stranci, i da je na ovom patronimikom obliku
stvoreno ime Svarog.
Ova je hipoteza zacelo vrlo otroumna. G. Jagi primeuje, da se Svarog i Svaroi ne nalaze u
starijim ruskim hronikama, i da se javljaju tek vrlo kasno. Misli, da su oni doneseni iz Novgoroda, koji
je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltikim Slovenima. S druge strane, moda je prevodilac,
imajui da protumai ime

, mogao pomisliti i na ruski glagol svarit', svaravat' - kovati.

Ova hipoteza ne oduzima nita stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina.
Krek dri, da je Svarog autentino ime (str. 332) i tumai ga indoevropskom reju (svarga
sanskritski znai nemirno, oblano, mutno nebo). No ne objanjava se, kako je od Svaroga
postalo Svaroi. Nebo daje pridev nebeski, a ne nebesi. Svarog u smislu nebo dao bi svaroki. G. Sirku
(urn. Min. Nar. Prosve - maj 1887.) belei jednu rumunsku re svarog, koja znai suv, mrav,
pregrejan. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. G. Sirku misli, da je ona mogla biti uzajmljena iz
slovenskih jezika, gde je znaila sunce. Mikloi Dict. etymologique sub voce svarog, pronaao je
kao ime mesta kod Kauba[191] Svaroeno. On tu pretpostavlja koren s''r, koji uostalom ne opravdava. Bilo bi
interesantno, kad bi se to mesno ime Svaroeno moglo identifikovati sa imenom boanstva. No Mikloi ne

prua nikakvo opredeljenije tumaenje.

Ukratko, izvesno je, da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog, po svoj prilici, bog rata koji se
zvao Svarasici - Svaroi. Nastavak ici izgleda patronimian. No u ono malo iz slovenske
mitologije to znamo, nema nigde primera o porodici ili porodinoj vezi slovenskih boanstava.
Ne znamo, ko je otac Svaroia. Ruski Svarog je sumnjiv, i to je teta. Jer bi to bio glavni stub
[192]
baltiko-ruske mitoloke sisteme.

Stribog

Idol ovoga boga bio je u Kijevu, u drutvu sa idolom Peruna, Horza, Mokoa.
I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog, Daboga i ruske Hronike. Izvan ruske Nestorove
Hronike ono se nalazi jo i u nekim sumnjivim spomenicima, kao to je Slovo o polku Igorovu. Sam nain
kako se ono tu nalazi, jeste za mene argument, da osporim autentinost ovoga spomenika. Ne
doputam, da je jedan hrianin XIII veka mogao pasti na tu misao, da svoje jednovernike i
zemljake oznai kao unuke kakvoga neznaboakoga boga. Malo dalje pisac toga Slova zove
vetrove Stribogovim unucima. Kad bi ovo kazivanje bilo autentino i tano, ono bi nam moglo
objasniti i ulogu i svu radnju toga boga.
Mikloi nee da objanjava to ime. Jagi ga dovodi od glagola stkr
ti (st'r'ti), litvansko styrieti,
starr, steif sein, erstarren, ukrutiti se, ovrsnuti, zalediti se. To bi bio bog mraza. On nema ni jednog
sebi slinog boanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda, izvan Rusije.

Trajan - Trojan

U grkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna pria pod naslovom: Otkrie Svete Marije boje o
paklu ('

.) Ovaj spomenik je
preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlaenje od
Gospoda, da obie pakao pod vostvom sv. Arhangela Mihaila, koji joj pokazuje muenja
osuenika, i objanjava joj uzroke usled kojih su tako kanjeni. Prvi grenici koje Marija vide, ulazei
u pakao, jesu oni, koji nisu verovali u Boga Oca, Sina i sv. Duha. Na ovom mestu staroslovenski
prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni, koji su zaboravili Boga, koji su nazivali bogovima one
predmete, koje je Bog stvorio radi nae upotrebe, kao: sunce, mesec, zemlju, ivotinje, reptilije, koji su
postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis
apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi
behu ljudi; Perun je iveo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejae car u Rimu.
Slovo o polku Igorovu spominje Trajana etiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao to sam
[195]
na drugom mestu kazao, i ovde se drim potpuno rezervisan to se tie autentinosti ovoga
spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime
Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja.
U kijevskoj guberniji jo i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska
predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su
predanja morala doi u Rusiju od Junih Slovena, naroito Bugara, koji su uvek u dodiru sa
Rumunima, a moda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo iva uspomena na Trajana.
Jo se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov anac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui
Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197]
Slinih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazei kroz Sardikum (Sofiju), spajae Italiju sa
Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik
Vrani, koji proe kroz ove krajeve 1553. g. uo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i
[198]
udio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sauvano tako u ovih varvarskih naroda. Na
Hisaru, severno od Filipopolja, izdiu se neke rimske ruevine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle
Turci ga pripisuju enovljanima, i zovu ga enevizler.[199]
Juno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro uvena i po
[200]
junakim delima hajduka. Na mestu dananje varoi Stare Zagore (Eski Zagore) podizae se
varo Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas ustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako
isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu
starog Trajanova Marcianopolis. Na taj nain uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim
krajevima Bugarske.

Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most
zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruevine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak.
Isto je ime dato i ruevinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. uvena Trajanova
tabla i ostaci na Dunavu nalaze se vie od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina poruen u
srednjem veku takoe nosi ime Trajanovo.
Deminutiv imena Trajanovog u Trajko jo je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga
vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maedonsko-srpski carevi, Samuilov sin.[201]
U srpskim narodnim priama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Reniku
ivljae na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini apca, neko lice pod tim imenom.
Svake noi iae on u Srem kod kakve ene ili devojke. Bojae se sunanih zrakova, da ga ne
spre, te od nje odlaae pre sunca. Kad doe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni
pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraa u svoj zamak. Jedne noi brat ili mu jedne
njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa posee jezik svima petlovima,
da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su
konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogae pevati, te se tako Trajan odocni kod
svoje drage. Najzad videi u emu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stie
na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no dooe volovi i rasturie seno, te tako Trajana
[202]
dohvati sunce i spri.
Varijantu ove prie pribeleio je i Milievi u svojoj Kneevini Srbiji: "U jednom zamku na planini
Ceru ivljae car Trojan. Imaae tri glave (ove tri glave objanjavaju se srpskom reju troje Trojan). Jedna gutae ljude, druga ivotinje, a trea ribe. Danju boravljae u svome zamku na Ceru,
a nou u irinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj nain ivota, te ode i potui se sv.
Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: ega se on boji. '
Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavi to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska
mesto jema, a ljudima zakae, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem
objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast
sena; ali doe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Pria dalje veli, da je Trojan i tom beganju
ogluveo u selu Gluci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepevi, izgubio svoj
tit, pored sela titari, a najvea nesrea mu se desila blizu sela Desia."
Sv. Dimitrija zato ubie prijatelji Trajanovi i bacie u Savu. Na obali reke u abakom okrugu nalaze
se ostaci grada Kulina, ije osnivanje narod pripisuje Trajanu.
U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadi je objavio jednu narodnu priu, po
kojoj car Trajan ima kozje ui (u originalu: oi).
U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomaek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien)
znao je za ovu legendu o kozjim uima, i predavae im neki simbolini znaaj. "

" (u cara Trajana kozje ui). Trudi se da protumai ovu basnu time, to
je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta.
G. Koehler, koji se takoe zanimao ovom legendom, objanjavae je takoe slinou rei:

.
Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisae u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele
Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton".
Po jednoj bugarskoj prii iz Stare Zagore (Periodieskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan
car Trajan, koji je imao magaree ui. Indiskrecija njegovog berberina podsea na Midovu
istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maedoniji predstavlja Trajana sa kozjim uima.
Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije naoe putnici pored
izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (im zauti). Car uje za to, ode da vidi
izvor i drvo, i kad se uveri, ree: "ono to je od Boga ne moe se sakriti". I od tada on nije vie krio
svoje ui.
"U narodnim pesmama brae Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan
grad Troem (pesma 31. i 38.), iji su stanovnici ravi hriani, i imaju da iskuse razna iskuenja.
Pesma 31. je zabeleena u Kukuu u Maedoniji; druga nema tanog naznaenja o svome
poreklu, no sudei po tekstu, ona mora da je iz istone Rumelije (june Bugarske). Tekst nije dosta
jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priu, koja takoe

igra znatnu ulogu u knjievnosti Junih Slovena.

Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrianskom smislu, - kod Junih i Istonih
Slovena?[203] Jagi je odavno predloio jedno vrlo zgodno i verovatno tumaenje. Najvanije
ruevine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime.
Narodna mata naseljava sve te ruevine sotonama i veticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari
Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dabog. Balkanski Sloveni, brzo preobraeni u
hrianstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meu Ruse, koji su ga due sauvali. Moe se
pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junaka dela Trajanova ostala duboka u
balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su nali i ideju o Bogu, privezanu za ovu
slavnu linost (divus Augustus); da su je sauvali i rairili. Po onome to mi znamo o njihovoj
Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltikih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su
ljudi postali bogovi. Meutim u poslednjem veku pa ba i u nae skorije vreme, videli smo, da su
neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za porunika daju Napoleona, koji
treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznaboakih
Slovena nema ovome slinih primera.

Glava peta
Mlada boanstva
Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena boanstva. - Rinvid.
Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domai bogovi. -

Triglav
Sada se ponovo vraamo bogovima baltikoga reda, ijeg smo glavnog predstavnika,
Svetovida, ve prouili. Posle njega najglavniji je bog Triglav. Njegovo postojanje naroito su nam
utvrdili istorici Otona Bamberkog. Bejae u tetinu, veli jedan od njih, etiri continae (Herbord, II,
32.) tj. etiri hrama. Ova re continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua,
veli on, in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas".
Takom etimologijom lako se i od Sv. Vida moe dobiti Svetovid. Ni savremeni komentarista Percov
nije sreniji od Herborda. On sumnja, da je contina slovenaka re, i tumai je poljskom konczyna
(fastigium).
Ovo je pogreno tumaenje. Konczyna znai kraj, svretak, i drugog znaenja nema. Kontina se
po svoj prilici vezuje za koren kont, koji je u srpskom dao re kua, a u bugarskom k''ta. itd.
Jedna od ove etiri kontine, koja je bila i najglavnija, bee veleljepno ukraena varvarskim
radovima, koji su predstavljali: ljude, tice, etvoronone ivotinje, tako veto naslikane, da bi
ovek pomislio, da su ive. Tako su lepo i obojene, da im boja nije izbledela ni od snega ni od
kie. Oevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. U ove kontine se snosio desetak od sve
neprijateljske pljake, zlatni i srebrni pehari, pozlaeni i kamenjem ukraeni rogovi, oruje i
skupoceno posue.
Dva ovakva hrama behu posveena Triglous-u. Izvesno je ovde slovenska re izmenjena; no nije
ju teko vaspostaviti pod pravim oblikom - Triglav, bog sa tri glave. I danas jo Nemci su
preokrenuli vrh Triglav na Korukim Alpima u Terglou. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj
[204]
hronici.
Otonu Bamberkom bi doputeno, da kod tetinskih Slovena propoveda hrianstvo. Oni ga lepo
primie, uvereni, da e se njihov bog svm moi dobro braniti. Ovom tolerancijom znade se on
dobro koristiti. Pomou svojih svetenika pone ruiti sekirama i kosirima sve kontine. Kad narod
vide, da se bogovi ne brane, napadne i sam na hramove, razdeli njihovo blago, a drva odnese
kui za kuvanje jela. to se tie idola Triglava, vladika mu razbi trup, uze sve tri glave, posla ih u
Rim, da posvedoi pokrtenje grada. (Herb. II, 32.). U naknadu zato on pristade, da se potuje jedan sveti
dub, umbre atque amenitatis gratia.
Meu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazae se i u tetinu kao u Arkoni (vidi glavu o
Svetovidu) jedan njemu posveen konj, dobro uranjen i lepog stasa. Niko ga nije smeo jahati, a
jedan od ona etiri hramovska svetenika brinuo se o njemu i negovao ga. Taj je konj inio
proricanja. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod, poloe najpre na zemlju devet novih

kopalja, na jedan lakat daljine jedno od drugoga. Svetenik onda dovede zauzdanog i
osedlanog konja, dri ga za uzde, tera ga da triput u oba pravca pree preko kopalja. Ako pri
tom prelaenju ne dotakne nijedno koplje, onda je preskakanje sreno i pohod bi se preduzimao.
U protivnom sluaju odustajali su od namere (Herb. II, 35.). Da bi unitio i ovaj nain gatanja,
Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. II, 3.) ubedivi stanovnike, da je on
mnogo sposobniji da vue kola, nego da prorie. Po jednom drugom biografu (Prifl. II, 11.),
konjsko sedlo bejae od zlata i srebra i uvano je u jednoj kontini.
Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). Po pokrtenju ove varoi svetenici, ostavi verni kultusu idola,
napustie grad, povukoe se u sela (Ebbo, II. 13.). "I kako je Oton bio razorio hramove i unitio kipove
bogovske, oni odnee van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava, koji bejae njihov glavni bog.
Povere ga na uvanje jednoj udovici, koja ivljae u jednom seocetu, gde se ovo dragoceno
blago teko mogae pronai. Udovica uvije idola u haljine, izvrti rupu u stablu jednoga vrlo
debeloga drveta, i tu sakri ovu svetinju tako, da se nije mogla ni videti ni dotai. Ostavila je samo
jedan mali otvor, kroz koji neznaboci mogahu prineti rtvu i ponude. ('Solummodo foramen
modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '.) I niko k njemu ne prilazae, osim onaj koji
prinosi rtvu. Oton dozna za ovoga idola. Pobojao se, da posle njegovog odlaska on doprinese,
da se narod jo neuvren u hrianskoj veri vrati paganizmu; te potrai naina da ga se
lukavstvom doepa.[205] Da su neznaboaki svetenici sluajno doznali za njegovu nameru,
moda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo jo nepristupnije mesto. Ovu delikatnu misiju poveri
episkop nekom svom drugu Hermanu. To bee vet ovek, koji razumevae i uroeniki jezik. On
mu naredi, da se preobue u slovensko ruho, pa da ode k udovici, kao da eli Triglavu prineti
rtvu. Herman poslua. Ispria udovici, da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru, zahvaljujui
jedino Triglavovoj zatiti, i zato hoe da mu prinese rtvu. Udovica mu pokae sveto drvo i rupu,
gde moe staviti svoje ponude, preporuujui mu da nikom ne kazuje to mesto, ako misli na svoj
ivot. On ue i jednu tajanstvenu ogradu, baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac, tako da se
mogao uti i njegov zvek, te da se veruje, da je zaista prineo rtvu; po tome ga opet izvue. Pa
da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu, on umesto rtve, bici mu jedan veliki ispljuvak
(sputaculum ingens). Zatim pregleda svuda, ne bi li mogao dii idola. Ali on bee tako dobro i
stablu zatvoren, da ga bee nemoguno izvaditi. Gledajui oko sebe, opazi Triglavovo sedlo
obeeno o ogradu. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. Die ga i sakri, pa ga posle odnese
kao dokaz onih paroga koje je uinio, da se doepa idola."
Dosta je udnovat zavretak prie. Mogli bismo se zapitati, da li Hermanu treba verovati; i da nije
on pronaao istoriju o sedlu, da zagladi svoj neuspeh, ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku
opremu? Neznaboaka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrianske
pohotljivosti.
Posle ovoga uzaludnoga pokuaja pomeranski apostol nije vie na tome nastojavao. Bojae se da ga optue
za lakomstvo, ako bi i dalje gledao, da se doepa skupocenoga idola. Stoga sada pribee
ubeivanju. Sakupi kneeve i starice, i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog, i da upotrebe
ono zlato, od ega je on nainjen, na otkup svojih robova.
I biografi Otona Bamberkog spominju Triglavov kultus u tetinu. Ovaj grad (Ebbo, III; 1.) sadravae u
svome opkopu tri planine. Najvea, ona u sredini, bee posveena neznaboakom bogu
Triglavu. Njegov idol imaae tri glave. Zlatan zavoj pokrivae mu oi i usne. Neznaboaki
svetenici ovako objanjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave, jer vlada trima
kraljevinama, nebom, zemljom i paklom. Lice mu je pokriveno zavojem, jer nee da vidi ni da
pozna grehove ljudske. Ruskom nauniku Kirpinikovu ove su prie izgledale moda sumnjive.
Sloveni, veli on, nisu mogli imati hriansku ideju; a nije nikako moguno, da jedan bog, koji
predvia budunost, ne zna za ljudska dela.[206] G. Kirpinikov se jo pita, da ovde nemamo jednu
deformaciju hrianske Svete Trojice. Tako se mislilo, da se u Svetovidu vidi sv. Vid. S ovakvim
skepticizmom ide se vrlo daleko. Pa ipak je izvesno, kao to smo to i dokazali u studiji o Svetovidu,
da su baltiki Sloveni oboavali idole policefale (mnogoglave).
Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo, III, 1.), kultus Triglavu i drugim idolima, ija imena ne
znamo, ne ieze tako lako. Kad je Oton preobratio, ili bar mislio, da je preobratio ceo tetin,
zapovedi da se neznaboaki hramovi predadu ognju, a da se mesto njih sagrade dve crkve,

od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. Adalberta. No idolopokloniki
svetenici ne behu se odrekli oboavanja idola, a jo manje prihoda od crkava. Traahu samo
priliku, da narod vrate u paganizam. I zaista dogodi se, da u gradu zavlada epidemija, smrtnost
bi velika; svetenici ubedie narod, da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrtenje, te da se treba
vratiti idolima. Svi e stanovnici, govorahu oni, pomreti, ako se gnev bogova ne ublai
uobiajenim rtvama. Podstaknut ovim govorima narod zatrai svoje idole, prinese im rtve, pa
napadne na hrianske crkve. (Ebbo, III, 1. - Herbord, III, 16.) Razore polovinu one crkve koja je
bila namenjena vernima; no ispred oltara ustukoe. Tada se razorai obrate idolskom sveteniku, i
reknu mu: "Mi smo uinili ono, to se nas ticalo; sad ti srui i nagrdi svetilite ovoga
neznaboakoga boga" (teutonici dei). Svetenik uzme sekiru, podigne ruku, no ona osta
ukoena, na to on zakuka: "Jaoj, kakva je to sila ovoga nemakoga boga, i ko e joj odoleti? '
Vidite kako me je udario, mene, koji sam napao na njegovu svetinju '. Narod se zaudi i pitae se
ta da radi. Dobiveni ili Ebo izmiljeni odgovor jeste dosta udnovat. "Sagradite ovde kuu svome
bogu pored kue tevtonskoga boga, i potujte i ovoga kao svoje bogove, iz straha da vas gnev
njegov sve ne pomori". Oni posluae, i do povratka pobonoga apostola Otona ostadoe u toj
zabludi, sluei i Bogu i avolima.
Triglav se spominje jo i u opisu udesa sv. Otona. (Mon. germ. t. XII, str. 91.) To bee jedno zlo
boanstvo, koje je imalo i jednu enu.
Triglav oevidno pokazuje i neke slinosti sa Svetovidom; ali nema razloga ne staviti ga u red
nezavisnih bogova. Svetovid imaae etiriglava idola, Ruievid - Ruevid jednoga sa sedam
[207]
glava. No mi ne nalazimo nigde imena etiriglav, sedmoglav. Stoga nema osnova sumnji, da je
Triglav jedno potpuno nezavisno boanstvo.

Jula
I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberkog. Za vreme njegovog drugog bavljenja u
Volinu, Oton savetuje stanovnike, da se vie ne vraaju kultusu Jule i njenoga koplja, a
oboavanju idola. Ne znamo ta znai ovo ime. Volin - danas Wollin - zvae se tako isto i Julin. Da
ovde nije re o jednom gradskom bogu, po ijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su
stanovnici Volina oboavali koplje, privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo, II, 1; III,
1, - Herb. III, 26.). Ebo pria, da je jo Julije Cezar podigao grad Julin, i da se tu jo oboava
njegovo koplje ob memoriam eius. Poetkom leta tu se slavi velika sveanost u njegovu ast. Mi
smo ve videli, govorei o Triglavu i Svetovidu, kakvu ulogu igra koplje u vraanju.

Radigast - Radgost
Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. No poslednjih godina
osumnjieno je njegovo bie. Brikner (Arch. f. slav. Phil. t. XIV) tvrdi, da je Radigast prosto ime grada.
Da razgledamo malo i pisane spomenike. Titmar, koji je uopte o svemu dobro informisan (VI, 23) veli: "Est
urbs quaedam in pago Riedirierum nomine, tricornis ac tres in se continens portas, etc..." Ovaj je grad (da
rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen umom, koju stanovnici potuju kao predmet
oboavanja. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku; trea vodi na more, koje je
blizu, i strano ga je videti. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram
veto sagraen od drveta, i stoji na rogovima raznih ivotinja.[208] Zidovi ovoga ukraeni su spolja
divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. Unutra su slike bogova kiicom raene; imena
[209]
su im urezana; na glavi im je lem, pokriveni su oklopom, te izgledaju strani. Prvi od njih zove se
[210]
Svaroi (Zuarasici), i svi ga ovi narodi potuju vie nego sve druge. Ovde se uvaju i zastave, i
iznose se iz ovih svetilita samo u sluaju ratnoga pohoda. Tada njih nose peaci.
Radi uvanja ovoga blaga ustanovljeni su naroiti svetenici. Kad se sakupe radi prinaanja rtve
idolima, ili radi umirenja njihovoga gneva, oni sede, dok ostali narod stoji, i mrmolje neke
nerazumljive rei (invicem clanculum mussantes); kopaju zemlju uz neki religiozni strah, i ispituju
sudbinu, da bi doznali sumnjive stvari. Kad to svre, onda zelenom travom pokriju jednoga konja,
koji se smatra kao najvei u celoj zemlji, pa ga vode da pree lagano izmeu dvaju za zemlju
[211]
utvrenih kopalja; pa sravnjujui ishod ovoga vraanja sa maloas izvuenom sudbinom, oni
izvode glavna predskazanja. Ako obe ove vrste vraanja dadu isti rezultat, onda se preduzima

ono to se hoe; u protivnom sluaju narod se oalosti, i naputa svaku nameru. Oni od najranijih
starina propovedahu jo i ovu zabludu: verovahu, da ako im preti kakva duga i strana pobuna,
tada izae iz mora jedan vepar, koji ima dva duga zuba kao branie, i valja se po talasima,
kreui ih uz jedno strahovito utanje.
Koliko god srezova ima u ovom kraju, toliko ima i popova i hramova sataninih, koje nevernici
oboavaju. No grad o kome sada govorih, zauzima prvo mesto. Polazei u rat njega
pozdravljaju, a i kad se kui vraaju sa srenog pohoda, njemu donose svu pljaku. drebijem ili
pomou konjskog gatanja oni se briljivo izvetavaju i o najuljudnijoj rtvi, koju svetenici moraju
podneti bogovima. Ljudska krv a i krv domaih ivotinja umiruje njihovo najvee besnilo".
O ovom navodu mnogo se raspravljalo. U njemu ima povie neistinitih pojedinosti: hram koji sadri tolike
teke idole, a stoji na ivotinjskim rogovima; boanstva, ija su imena urezana ispod lika, sve to
izgleda vrlo fantastino. No bilo ta mu drago, ovaj odlomak ipak zasluuje, da bude ceo
naveden.
Titmar dri, da je Riedigost ime nekog grada. Njegov komentator g. Kruse, slaui se sa Liem (Lisch)
dri, da se on vara, i pridruuje se miljenju Adama Bremenskog, koji u imenu Radgosta gleda
jedno boanstvo, koje je oboavano u gradu Retri. Na zemljak (Francuz) g. Bernar istog je
miljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris, 1895. str. 66.).
ta veli Adam Bremenski? (II, 18)
"Od slovenskih naroda, koji stanuju izmeu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). Njihov
najmnogoljudniji grad jeste Retra, koji je u isto doba i sedite idolopoklonstva (sasvim je prirodno,
to grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). U njemu ima jedan hram satani posveen, iji
je knez Radigast.[212] Njegov je idol od zlata, a postelja od purpura. Grad ima devet vratnica; odasvud je
opkoljen dubokim jezerom; prelazi se preko jednog drvenog mosta, koji je doputen samo onima,
koji dolaze radi prinaanja rtve, ili da pitaju prorotvo za savet. (Po ovome izgleda, da Retra nije
bio grad, ve samo jedno mesto za bogomolju). Od ovoga hrama do Hamburga ima, vele,
etiri dana hoda." Malo dalje (knj. III, 52) Adam pria, da vladika Jovan, postavi zarobljenikom,
bi pozvan, da se odree svoje vere. No kad on ne htede, tada mu odseku ruke i noge, a glavu
pobodu na jedan kolac, i neznaboci je prinee na rtvu bogu Radgostu. Ovo se zbilo 10.
novembra, u slovenskoj metropoli Retri. Ovom reju metropola Adam Bremenski hoe bez
sumnje da oznai religiozni centar Slovena ovoga kraja.
Helmold (I, 2) ponavlja, da je Retra prestonica Redarijana, pa kopira nekoliko vrsta iz Adama
Bremenskog o bogu Radgostu. Malo dalje (I, 23) govori o jednoj borbi izmeu slovenskih
plemena Ljutia i Redarijana (Liutitses et Riaduri), "koji usled starine svoga grada i glasovitoga
hrama, gde se pokazuje Radgostov idol, tvrahu, da su oni najplemenitiji, jer ih pohode sva
ostala slovenska plemena zbog pitanja prorotva, i radi prinoenja godinjih rtava." Najzad (ista
knjiga, . 52) nam kae, da "Prov bee bog zemlje Aldenburke (Star-Grada), Siva boginja
Polabljana, Radgost bog zemlje Obotrida."
[213]
Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113) ,i predstavlja nam Radgosta kako na
prsima nosi tit sa crnom goveom glavom; u ruci dri sekiru, a na glavi mu je i jedna tica. Jedan
izdava hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku, koja je vie puta pretampavana, i
posluila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih, koji se uvaju u muzeju u Najstrelicu. Ne znamo,
gde je Boto naao ovu grau. Verovatno u svojoj mati. Najzad libeki hroniar u XVII v. koji
komentarie Helmolda, pria nam, da je Radgost bio knez Obotrida, pa docnije postao bogom.
Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit; on je u protivrenosti sa svim onim, to mi znamo iz
slovenske mitologije, gde nigde ne naosmo lica, koja su docnije postala bogovima.
Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog, moe se pretpostaviti, da je Redigost ili Redigast bilo
slovensko ime grada, koji su Nemci moda zvali Rethra. U tom sluaju Radgost bi bio prosto bog,
koji je svoje ime dao i gradu u kome je oboavan.
Ima imena ljudi kao i imena mesta, koja se svruju nastavkom - gost. Re je postala iz dve: rad i gost.
Odgovara grkom

. Ovaj se epitet moe dodati i jednom licu, kao i imenu mesta.

Mikloi spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina, Radagosta, koji ivljae
u Kranjskoj oko 975. god. Kod Junih Slovena nalaze se identina imena Miligost[214] Carum
hospitium habens qui hospes carus est; Gostirad, na ekom Hostirad. U Poljskoj ima mesta, koja se

zovu: Bydgoszcz (nemaki Bromberg u Pruskoj); Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. Na
planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo, koje se zove Radhost. Pisac dela Moravia sacra Stredovski,[215] koji ivljae u XVIII veku pretpostavlja, da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu
Radgostu. Da li se ovo osniva na prostoj slinosti imena, ili na kakvom mesnom predanju? Bilo ta
mu drago, on pria dalje ovo: "Bee na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u ekom postaje h).
Nekada neznaboci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posveen bogu. Danas jo
na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a, Ronova i Frideka; pa ak i
oblinji Slovaci iz Ugarske; i po jednom vrlo starom obiaju, ne meajui uostalom nikakvu
sujevericu, oni se tu odaju zadovoljstvu pia i igre."
Kao to se vidi, ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. Nema specijalnih
razloga, koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov.

Podaga
Ve smo naveli onu glavu iz Helmolda (I, 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o
slovenskim boanstvima: "Sloveni, veli on, imaju vrlo razline oblike sujeverja. Jedni njihovi bogovi
imaju svoje likove u hramovima, kao idol Pion, koji se zove Podaga..." Ime Podaga ne znai nita.
Moe pripadati jednom i drugom polu. Mareti (Arch. f. slav. Phil. X.) tumai ga reju Budigoj, i
primeuje, da ima slovenskih imena, koja poinju reju budi, a druga se zavravaju nastavkom goj; i
tako tumai ime: in expergefactione validus. Po ovom malo drskom tumaenju ovo bi bio bog
budnoe (ivota).
Ja se usuujem predloiti jedno prostije tumaenje. Umesto Podaga zar se ne moe rei Pogoda
(vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. Poljski istorik Dlugo spominje jednu
[216]
boginju temperature, koja se zove Pogoda (Arch. f. sl. Phil. t. XIV, str. 170. i dalje.).

Pripegala
Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. g. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz
Magdeburga. (Nju je naveo Brikner u Arch. f. slav. Phil. t. IV, 223.) Ovome su izvoru nekada sporili
autentinost. Ali po svedoanstvu Wattenbach-a, izgleda, da danas o tome ne moe biti sumnje.
Ova poslanica sadri vrlo vaan izvor za izuavanje borbe paganizma protivu germanske
propagande.
Vladika pie: "Ovi grozni ljudi, Sloveni, podigli su se protivu nas; svojim idolopoklonstvom profanisali
su Hristove crkve... Oni su poplavili nau zemlju. Hrianima seku glave, pa ih prinose na rtve.
Njihovi fanatici, tj. svetenici, govore na njihovim gozbama: ' Na Pripegala hoe te rtve '. Oni
kau Pripegala, no to su Priape i sramni Belphegor,[217] oni dre pred svojim hramovima pune
pehare krvi, i urliui oko njih stranim glasom viu: ' Radujmo se, jer je Hristos pobeen; pobeda
je na strani pobedonosnog Pripegale '. Vladika poziva hriane na ustaki rat protivu ovih varvara,
da bi se mogle uti radosne pesme u slavu Boga, umesto strane neznaboake huke u slavu
Pripegale?"
ta znai ovo ime?
G. Brikner je predloio vrlo verovatno tumaenje. Pripegala predstavlja: Pribihvala, onoga, kome
pripada sva hvala i slava. Imena na pribi vrlo su esta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav, Pribimir,
Pribiti.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' - pripei, koji se nalazi jo i u jeziku
pomeranskih Slovena? (Dict. Romult. sub. voce.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja
se usuujem postaviti ovu hipotezu, koja, drim, zasluuje, da se o njoj raspravlja.

Crnobog (Crni bog)

Ime ovoga boga lako je protumaiti: znai bog koji je crn. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I,
53):
"Sloveni, veli, imaju jedan udnovat obiaj. Na gozbama oni se svi obreuju jednim peharom, uz
koji izgovaraju i neke rei, rekao bih, ne radi molitve, ve radi proklinjanja u ime svojih bogova:
dobra i zla; veruju, da sve to je dobro dolazi od dobroga boga, a zlo od ravoga. I tako oni i
zovu to boanstvo na svome jeziku Crnobog.[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zakljuili,
da je postojao i jedan beo bog, koji se zvao Belobog. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom

autentinom spomeniku. No neki su mislili, da njegovo bie opravdaju geografskim imenima

(Belbuck - Belbog u Pomeraniji; Biaoboe i Biaobonica u Poljskoj; B
lobozice u ekoj). Po
ovome je izraena itava jedna teorija o slovenskom dualizmu. U stvari mi ne znamo nita o tom
[220]
belom bogu.

Bezimena boanstva
Po Titmarovoj svedodbi (VIII, 64) Ljutii su imali jednu boginju, iji se lik nalazio na zastavama.
Neki nemaki vojnik probui zastavu jednim hicem kamena. Svetenici ljutiski potue se na to
caru, i primie po njegovoj zapovesti odtetu u dvanaest talanata. Prelazei preko reke Milde,
koja bejae jako dotekla, oni izgubie jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova.

Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav

Ova se boanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. XI). Poto je ispriala
ruenje Svetovidovog idola, Saga dalje pria, da je kralj Valdemar otiao u grad Korenciju
(Korrenzia), i naredio, da se porue tri idola: Rinvid, Turupid i Puruvid. Rinvid je po svoj prilici
istovetan sa Ruevidom (Vid sa Rujna - vidi glavu o Svetovidu). Puruvid moda ima nekih veza sa
Provenom (vidi glavu o Perunu). Turupid je moda bog ratnik (kaupski: trepoet, trepoetose s
,
drmati se, tresti se). etvrti je idol Pizamarov. Moglo bi se rei, da je ime Pizamar postalo od
[221]
Besomar (bes''-demon); mar je nastavak na kraju, koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. to se
tie bes''-a, koje na slovenskom jeziku znai avola, mogli bismo se zapitati: da li neznaboci nisu
dali ovaj epitet jednome od svojih bogova?
Crnoglav, bog sa crnom glavom, koga gore spomenusmo, bio je po reima Sage bog pobede,
drug sviju ratnih ekspedicija. On je imao srebrne brkove.

Boginje
Razni pisani spomenici potvruju kultus boginjama, osobito Titmar u svome opisu hrama
Radgostovog, i u glavi (VIII, 64) u kojoj se Sloveni ale za uvredu, koju je naneo jedan nemaki
vojnik njihovoj zastavi, na kojoj je bio lik jedne boginje.
Mi malo znamo o imenima ovih enskih boanstava. Helmold (I, 52) navodi pored altenburkoga boga
Proba, i Radgosta obotridskoga boga, i Sivu boginju Polabljana. Ova Siva davala je bogatstvo. Nju je
uzeo lani sastavlja Mater Verborum-a, i naziva je dea frumenti. Danas se zna, da je on izmenio
Sivu od rei aiunt.
Siva se takoe spominje i meu lanim boanstvima obotridskim. esi su protumaili Sivu sa iva.
eki renik Kotov donosi lanak o ivi, iveni, boginji ljudskoga ivota i prirode; a to je ime
boginje Cerere. Sve su ove izmiljotine dole od Helmolda. Nije ak ni izvesno, da li treba itati
Siva. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna).
Tumaenje Siva sa iva izgleda verovatnije. Mareti predstavlja, da je to skraeno ime jednoga
sloenoga imena: Dabiiva. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek,
[222]
str. 384) spominje boginju divu. Dlugo (XIV v.) tvrae, da je kod starih Poljaka naao kultus
Dijanin pod imenom Dzevana.[223] S druge strane on navodi jednoga boga ivota, koji se zove Zywie.
Dlugo spominje jo jedno boanstvo, koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya), koje bdi nad sudbinom
detinjstva, i izjednauje ga sa Venusom. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela, ona koja mazi
decu).
esto se nahode imena: Lada, koja bi bila boginja lepote; Morana, boginja zime i smrti. Ali ovih
imena nema u starim spomenicima. Ona pripadaju tradicionalnoj knjievnosti.

Domai bogovi
Helmold nam pria (I, 52), da sela i ume baltikih Slovena behu prepune domaih bogova
(penates). Istu reenicu ponavlja i malo nie (82).
Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII, 69)",
pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum,
quod cum pastores illius villae, in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus, in primo introitu a
portitare suo sic salutaretur: Vigila, Hennil, vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri
custodia stulti autumabant..." Ne znamo ko bejae taj Hennil. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti

- honiti).
Prvi eki hroniar Kozma, koji uvek izbegava slovenska imena, i svoje prie uvija vie-manje
klasinom terminologijom, pria nam (I, 2), da se osniva ekog naroda nastanio na podnoju
brega Ripa; tu: "primas posuit sedes, primas fundavit et aedes et quos in humeris secum
apportarat humi sisti penates gaudebat." Svojim drugovima dri jedan akademski govor: "o socii, non
semel mecum graves labores perpessi sistite gradum; vestris penatibus libate libamen gratum quorum
opem per mirificam hanc... venistis ad patriam." Hroniar pesnik, pogreno poznat pod imenom
Dalimil, pria da je eh iao od ume do ume dietky sv na plec nesa (nosei svoju decu na
ramenima). Iriek je predloio, da se ovo popravi i ita d
dky, to bi znailo pretke. Ova je
popravka samo hipoteza.
Verovanje u postojanje domaih bogova potvreno je folkloristikom sviju slovenskih naroda.
Usmena ruska literatura zna za jednoga domaega boga, koji se zove dduka domovoj. Zamilja
se kao starac; danju se krije iza pei, nou izlazi odatle i jede jela, koja mu se spreme. Ako ne
nae nita, ljuti se, pretura klupe i stolove. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Rado poseuje
parna kupala, i tada ga zovu banik'; ne voli one, koji se nou kupaju i uznemiravaju ga, naroito ako
se jo pre kupanja nisu molili Bogu. Uzima na se razna imena po delovima kue gde obitava.
Upravlja kunom ekonomijom, domazlukom, te ga i zovu hozin'', hozinuko (na ekom:
hospoda
iek). Zovu ga jo dvorovoj, jer boravi u dvoritu; hlevnik'', konjunik'', jer se interesuje za
talu i konjunice. To je dua jednog pretka. Svaka kua mora imati svoj domovoj; nova kua ga
nema; ima ga tek kad joj prvi gazda umre. Seljak koji se seli, poziva domovoja da ide i s njime
sedi u novoj kui. Priziva ga u pomo, prinosi mu rtve. Domovoj ga zatiuje, pa se tako isto i on
boji domovoja svoga suseda, koji dolazi da mu ukrade seno ili ivinu.[224]
U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did, dido (ded). Kod Poljaka ga zovu
domowyk ili chowonec (uvar), krasnoludek (ovek odeven u crveno). Dziady (preci) su naroito
strane utvari, due predaka koje trae rtve. No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije.[225]
Porodini kuni demon zove se jo Skrzat: "Bodaj ci
skrzaci wzi
li", odgovara onoj naoj: "da te
avo nosi." O oveku, koji ima ruan izgled, kae se "Wygl
da jako skrzat". Ima izgled skrzat-a.
Malo kasnije vratiemo se na ovu re.
Ve smo govorili o domaem duhu, koji se u ekoj zove hospoda
iek. Zna se jo i za otek ili
etek. I ovo ime znai star (Kott). Ne zna se etimologija ove rei. Pisci XVII i XVIII veka esto se na
nj pozivaju i uporeuju ga sa rimskim larom. otek je tako isto poznat i kod Slovenaca u tajerskoj.
Ovaj je fakt utoliko znaajniji, to kod Junih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaim
bogovima. U ekoj se jo zna za Sk
itek, slian skrzat-y kod Poljaka. Stari leksiari prevode tu re
sa lar domesticus. Propovednici su od sk
itek napravili sinonim diabolus. Hus veli o vernima koji ne
sluaju slubu boiju: "Svetenik izgovara neke rei, a njih prima Sk
itek", tj. oevidno avo. Jedan
narodni izraz slian poljskoj kletvi, koju sam gore citirao, veli: Aby te skritek vzal - neka te avo
[226]
nosi!
Re szkrat u poljskom, ljkratek u slovenakom, skritek u ekom - nije slovenskog porekla. Kao to
je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Reniku stranih rei u slovenskim jezicima (str. 81),
ta je re germanskog porekla: st. nemako scrato, scratum (larvae, lares mali, lemures);
srednjovekovno nemako: schrat, schratze, schretze (faunus daemon), schretel (spiritus familiaris) etc.
Ovde mi pada na pamet jedna bliskost, na koju etimologiste jo nisu ukazali. Germansko chrat zar se ne
moe uporediti sa slovenskim ert, czart, ort' - avo? Ova je re prodrla kod eha, Poljaka, Rusa i
Slovenaca, koji su bili u dodiru sa Nemcima. Nepoznato je kod Junih Slovena, osim kod
Slovenaca, suseda Nemaca. Hrvati, Srbi i Bugari bili su prvi meu slovenskim narodima, koji su se
pokrstili i primili hrianstvo. Neka predanja, koja su kod drugih Slovena due ostala, izgleda, da su
potpuno iezla kod ovih. I ja se ne bih ni malo udio, ako je re ert prosta pozajmica iz germanske
folkloristike.
Za oznaenje domaega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buoik,
buoiek domaci. Poljak u XVI v. govorae: skryatkowie domowe vbo
ta (mali kuni bog).

Glava esta
Boanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod eha i Poljaka.

esto su navoene ove Prokopijeve rei (De bello gottiico, III, 14.): "Sloveni nisu znali za sudbinu, i
ne veruju, da ima kakve sile nad ovekom. No kad im preti smrt bilo usled bolesti, bilo usled rata,
oni se zavetuju, ako se spasu, da uine kakvu rtvu Gospodu (

); i kad se spasu, oni to zbilja

i urade, ubeeni, da su svoje spasenje dugovali toj rtvi. Oni oboavaju reke, nimfe i druga
boanstva. (

), i svima prinose rtve i tada pomou njih gataju."

Pisani spomenici i folkloristika doputaju nam, da dopunimo i objasnimo ove rei Prokopijeve. Ako
Sloveni nisu znali za sudbinu, koja rukuje i opredeljuje ivote ljudi i carstva, oni znaju lica, koja
predsedavaju roenju, i odreuju sudbu oveiju. Po tvrenju srednjovekovnih spomenika ova
lica jo ive u narodnom predanju. Zovu ih Roenice, Roanice (od rei rod-iti) ili Suenice (od
suditi, suaje). Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavn'', t. III, str. 416.)jedan staroslovenski ruski
spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roenju i Roanici daje hleba,
sira i meda? - Zlo za one veli vladika, koji piju u zdravlje Roanica." Afanasijev navodi jo jedan
slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV, 11, 12). "Vi koji ostavljate venost, veli prorok, koji
zaboravljate visinu moje svetosti, koji sterete sto vojsci nebeskoj, dajete kropljenje (tj. pravo
kropljenja) tolikim zvezdama, koje se mogu izbrojati, ja u i vas prebrojati svojim maem." (Re je
o Jevrejima koji pevaju neznaboake pesme). Jedan staroslovenski prevod Isaije, koji nosi datum
od 1271. god. kae ovo: "Vi koji ste me napustili, a koji spremate trpezu Roanicama."
Drugi pisani spomenici, koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu, dopunjavaju i proiruju ovaj malopre
navedeni, i spominju Rod, Roanice i mitika bia, koja pri roenju predsedavaju. U Pajsijevom
Zborniku takoe se nalazi ime Rod i Roanica. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile
roenje, i na kojima se prizivaju Rod i Roanice u korist novoroeneta, nudei im hrane, osobito
hleba, sira i meda. Drugi jedan spomenik, koji je Veselovski naveo,[227] veli: "Pravoverni su oni koji
slue Boga a ne Roanicama". Jedan citat iz XV veka u Mikloia (St. slov. Renik) veli: "Oni se
mole Perunu i Rodu i Roanicama". Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. Nalazimo:
Sudnice, Suenice, Sojenice, Sudiki kod eha, Hrvata, Slovenaca, Dolju (sudbina) kod Rusa, Sreu
kod Srba. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grki

, odreujem, reavam). One odreuju sudbinu deteta. Ima ih tri dobre i tri rave. Po jednom
olakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost, i ui ga, da ita; druga mu
daje zdravlje i lepotu; trea ga prati kroz ceo njegov ivot. Svaki ovek ima tri dobre i tri rave
Orisnice. Re Orisnica, znai dakle u bugarskom jeziku: sudbina, srea.
Ukratko, ako Sloveni nisu imali odreenoga pojma o sudbini, - fatum-y, oni su znali za neka mitska
lica, koja su predsedavala roenju detinjem i upravljala ivotom ljudskim. Ta su lica kao i Parce i Vile
uvek enskoga pola.

Vile
"Oni oboavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. I doista mi nalazimo i u
starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica, koja odgovaraju nimfama i klasinoj
starodrevnosti.
Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom, str. 314) koje smo napred naveli, govorei o
Perunu, Horzu, Mokou, Rodu i Roanicama, govore takoe i o vilama. Jedan od njih navodi tu re
i u dativu: vilu, to bi znailo, da je nominativ vil. To je po svoj prilici pogreka ili neznanje
prepisivaevo. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka; ali oni imaju za osnovu starije redakcije. U
jednom staroslovenskom prevodu ora Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila.[228] Kod Bugara
jedan religiozni rukopis iz XVIII veka, koji je reprodukcija starih rukopisa, osuuje one koji oboavaju
Samovile, i koji su renegati Hristovi. Kod Srba pak, koliko ja znam, nigde se u starim spomenicima
ne javlja re vila. Nema je ni u Daniievom Reniku srpskih starina; no nalazi se re Samovila u
jednom spomeniku XIV veka (Mikloia Lexicon). Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v.)
spominje u blizini Skoplja neki vilski klade - kladenac. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. 1.1, str.
609.) nosi naziv: "Kako otpoe i bi stvorena Samovila."
Dugo se dralo, da vila pripada samo Junim Slovenima, osobito Srbima. Skorija istraivanja pak
tvrde, da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltikih. Kolar ju je naao i kod Slovaka
(Spevanky I, 412.). U Treninskom komitatu vile se smatraju kao due zarunika umrlih posle
veridbe. One ne mogu nai mira, i osuene su, da nou lutaju. Ako sretnu koga oveka, odvuku

ga u svoje kolo, i nagnaju da igra s njima, dok ne postane samo dua. Njihovi su tragovi naeni u
Poljskoj. U okolini Sijerada (Sieradz) vile su due lepih devojaka, osuenih zbog svojih pogreaka,
da veito lebde izmeu neba i zemlje. Ljudima ine dobra i zla, prema tome, kako su im ti ljudi
inili za njihova ivota. Mahal je naveo dva spomenika, koji, izgleda, dokazuju, da u ekoj ima
vila. U okolini amberka Nemci kau o kakvom licu, koje je u umi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt
(vile su ga zavele). U oblasti Hradec (Hradec) kae se, da su bludiky ili divlje vatre due onih koje je
vila pomorila.
ta znai re vila? U stvari ona se uje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena, u
srpskohrvatskom, bugarskom i slovenakom. Petrogradska Akademija belei u svome Ruskom
Reniku ovu re kao stranu. Mikloi joj ne zna etimologiju. Ali on predlae, po mom miljenju s
razlogom, da joj se pridadu ove bugarske rei: vil''n (potinjen sam uticaju vile, postajem lud);
eki vila znai lud. Ova vrlo stara re nalazi se ve u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati - voditi
raskalani, bludni, ivot: vilil jest lid se dcery moabskymi, narod je provodio blud sa kerima
Moabijevim; vilny - pohotljiv; vilost - ludost, etc. U poljskom imamo: wila - lud, budala; wilowac praviti ludorije, szaawia, budala, vetrenjast, lakouman. Prvi deo ove rei pripada korenu al - besnilo.
Sve ove rei doista izgledaju, da se pribliuju neznaboakom pojmu o vili (pojmu o
neznaboakom bogu, koji ima demonskih osobina, tj. bogovi koji su postali od rei bes). Ali nam
se ne objanjava etimologija vile.[229] A. Veselovski pretpostavlja, da stari oblik vile jeste v''la; uporeuje je
sa litvanskim welis, to znai preci, a na grkom

znai due pokojnika, odakle dolazi re

; sve to pak dolo bi od indoevropskog korena vel - propasti, koji se nalazi u Valhol
(Walhalla). Saoptavam ovu hipotezu ne ulazei u raspravu njene stvarnosti. Ona mi se ini
osobito smela.
Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlau drugu isto istorijsku. Praznici u poast mrtvih behu
svetkovani s prolea, u vreme rua i ljubiica. Zvahu ih dies rosae, rosalia. (Prilikom govora o
Rusaljkama, vratiemo se na njih), a tako isto i dies violae. Ovo violae moglo bi se nai u rei vila.
Ukratko, mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza.
Spomenici koje smo gore spomenuli potvruju nam i kultus vilama kod neznaboaca (to su
Prokopijeve nimfe) i kod Slovena jo dobro neutvrenih u hrianstvu. Odrao se po selima,
naroito kod Junih Slovena. Usmena knjievnost Srba, Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila;
pa je ta re primljena ak i u knjievnom jeziku, te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili
klasine nimfe.
Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo ivot vile.[230] Mladi Petar hvalio se gradu:
"Ne ljepe ljuba od moje,
"Ni bjele vile od gore."
To uje vila, postaje ljubomorna, pa vie Petru:
"Izvedi tvoju ljubovcu,
"Koja je ljepa od mene,
"Od mene, vile od gore."
Petar je izvede, odevenu u sjajno svileno ruvo, okienu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u
uima"; te je bila: "triput ljepa od vile." Vila, kad je vide, morade priznati istinu:
"Mala ti fala delijo!
"Ako t' je ljepa ljubovca
"Od mene vile od gore,
"A nju je majka rodila,
"U svilen povoj povila,
"Majinim mljekom dojila;
"A mene vilu od gore,
"Mene je gora rodila,
"U zelen listak povila.
"Jutrenja rosa padala,
"Mene je vilu dojila.
"Od gore vetric puvao,
"Mene je vilu ikao,
"To su mi bile dadije."
Sudei po drugim srpskim spomenicima, vila se raa iz rose sa nekog crvenog glaviastog

[231]

jesenjeg cvea. U Slavoniji priaju, da se ona raa kad pada kia i greje sunce. ili kad se javlja
duga.
Vile su predstavljene kao lepe ene, veito mlade, obuene u belo ili plavo. Njihova zlatna
raspletena kosa talasa se niz plea. Ova kosa sadri tajnu njihovoga ivota. Vila, koja dopusti, da
joj se iupa jedno vlakno, odmah umire. Katkada imaju krila, oi im sevaju kao munje, glas im je
vrlo sladak i prijatan; onaj koji ga je jedanput uo, ne zaboravlja ga nikada. One ive u oblacima,
na zemlji, u vodi, pa ak i u moru. Na oblacima one grade fantastine dvore. Jedna pesma iz
[232]
Crne Gore opisuje jedan takav zamak:
VILA ZIDA GRAD
"Grad gradila b'jela vila
"Ni na nebu ni na zemlji,
"No na grani od oblaka;
"Na grad gradi troje vrata:
"Jedna vrata sva od zlata,
"Druga vrata od bisera
"Trea vrata od kerleta;
"to su vrata suha zlata,
"Na njih vila sina eni;
"to su vrata od bisera,
"Na njih vila ker udava;
"to su vrata od kerleta, "Na njih vila sama sjedi;
"Sama sjedi pogleduje,
"e se munja s gromom igra,
"Mila sestra su dva brata,
"A nevjesta s dva evera;
"Munja groma nadigrala,
"Mila sestra oba brata
"A nevjesta dva evera."
Ima i gorskih vila. One igraju ulogu Sv. Ilije u svim atmosferskim pojavama. One skupljaju oblake,
proizvode buru, uvaju od grada. Stanuju na zvezdama. Vile planinkinje zalaze i u peine,
pretvarajui se u zmije. Vodene vile ive po rekama ili u moru. Neke od njih, kao sirene, pola su
ensko, pola riba. Katkad se pretvaraju u labuda, ili imaju ensko telo a noge labudove. Bugarska
Samovila jai na divljem jelenu, uzda joj je zmija, a bi guja otrovnica.
Vile jure po umama, strelama ustreljuju divlja. Igraju u oblacima ili u umama. Njihovo je
pevanje umilno. Ali njega mogu razumeti samo oni, koji su puteni, da uu u njihovo drutvo. One
imaju proroanskoga dara, lee bolesnike, mogu ak i mrtve uskrsnuti. Poneki izvori, koji nose
njihova imena, naroito su lekoviti. Ovo potvruje i ono ime Vilin kladenac, koje gore spomenusmo.
Vile su vrlo snane. One se bore sa junacima; a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. Drue
se i sa smrtnim ljudima. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime.[233] Isto su tako one posestrime i
izvesnih omiljenih im ivotinja (jelena, kouta, divokoza).
Katkada se udaju i za smrtne, i s njima imaju decu; ali ovi su brakovi uopte traginoga svretka.
Jednog trenutka vila odleti i nestane je. One ljudima kradu decu, i hrane ih medom; ili jo
naprotiv i svoju decu daju ljudima na uvanje. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamenjem
i bistrinom.
Vile su katkada i pakosne, i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi uine. Gaaju, i strelama
prostreljuju svoje neprijatelje, sakate ih, more, ili ih naprave ludima. Takav ovek u koga ue
demon, zove se vilovnjak (

, poludeo; v. eke i poljske rei gore navedene). One

dave mladie, koji se usude kupati se u njihovim virovima. Unitavaju one, koji mute njihove
izvore, ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog doputenja. One podiu bure na moru, kre lae,
oslepljuju one koji se usude sluati njihovo pevanje, ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju, ili koji
gledaju kad se one kupaju.
Jo i danas im prinose rtve. U dalmatinskom primorju i staroj Vojnikoj -Granici devojke stavljaju
na kamenje pri ulazu u peine: voa, zemlje, cvea, svilene pojaseve, govorei uz to: "uzmi, o,
vilo, to ti je drago".

Bugari Samovilama nude krpe, veajui ih o drvee, ili im ostavljaju pored izvora kolae. Izvesno
[234]
cvee naroito njima je posveeno. "U Srednjoj Gori, veli Iriek, kao i u okolini Trnova, Kotela i
ustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orite, gde Samovile ili vile igraju nou. Usred jedne
livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja, npr. jagoda, koje je jae od ostale trave.
Ova je trava iznikla iz semena, koje je tu vihor posejao. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici
[235]
Srbije i Bugarske, izmeu ustendila i Vranja, i zove se Vilino Kolo. Seljaci ne smeju nou u nj ui;
ne kose ga, niti oru to zemljite."
Po Irieku neke su biljke naroito posveene Samodivama, osobito Riganina (od grkog

) thymus serpillum i Dictamus albus.

U Bugarskoj vile se zovu: Samovile, Samodive, Deve, Jude. Sva ova lica pod raznim imenima imaju
ista svojstva. Njihov izvor ima vodu udnovatoga dejstva. Onaj koji je okusi, postane jak kao
Samovila, baca kamen od milijon oka, upa iz korena cela drveta, raa krilatu decu bele kose i
vatrenih oiju.
Njihova omiljena zabava jeste igra. Neki put vole pritei u pomo i junacima; udaju se za njih; no
one su uopte opasne po ljude. One kanjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane.
Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu, nema sree da je dugo uva. Ona e i kroz sam
odak utei. Neki imaju naroita imena; one grade kue, pa da bi im se temelji odrali, trae
ljudske rtve.[236]
Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. ta znai predmetak samo? Izvesno u
sloenom obliku ono, to i auto-

. Ima li izmeu vila i samovila istog odnoaja koji postoji

izmeu grkih rei

?
Re diva moe biti istonog ili slovenskog porekla. Moe se dovesti u vezu sa persijskim korenom
div, turskim dev - demon, [237] srpskim korenom div-alj.[238] Tako tumae tu re u okolini Svitova, gde se
veruje, da postoje ljudi samodivi (divlji), koji ive po umama. U Karaesenu (svit. okrug) priaju
starci, da se nekada na urev-dan prinosila rtva, jer je jedan svetac oslobodio zemlju od
samodivv, kojima je ona nekada bila potinjena. Poznato je, da je kod eha i Poljaka veoma
rasprostrto verovanje, da postoje neka divlja lica, divi lid, dive ieny, dzivoony.[239] Usled apsolutne
slinosti izgovora teko je ovde izmeu isto slovenskih elemenata, i onih, koji su sa strane doli,
pronai polaznu taku, tj. od koje su rei postale one druge.
Ime juda jeste specijalno bugarsko, i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narejima.
Nalazi se ili samo, ili u drutvu sa reju samovila. Da nee to biti srodno onom mitskom licu, koje ruski
folklor naziva Jaga baba, i koju Poljaci zovu j
dza, j
dzina, j
dzi baba(koren au znai zmija,
udovite)? Ja se usuujem predloiti ovu hipotezu, koja do sada, mislim, nije nigde iznesena.
Ona mi izgleda verovatnija od one, koja re juda vezuje za unda (tj. voda) usled toga to vile
radije pohode vode. G. Jagi, ije miljenje nikad ne treba prenebrei, predloio je, da se
samovila i juda prosto veu za latinsko sibylla judae. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi, koja je
skoila i udavila se u Visli, podseaju moda na lice slino judi u Bugara. G. Veselovski[240] vezuje
kultus vila za kultus duv predakv. No pitanje je, da li starodrevne nimfe, driade, oreade i druga
slina bia imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. Kod
pokrtenih naroda ova mitska lica, ija se uspomena nije mogla izbrisati, smatrana su esto kao
da predstavljaju due umrlih. No ova se identinost morala proizvesti pod uticajem hrianskih
ideja.

Rusaljke

U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu, koju igraju vile u Junih Slovena. Njih nema, kao to se dugo
verovalo, samo u Rusiji. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. Njihovo je ime relativno skoranje. Ne nalazi se u
starim pisanim spomenicima, i nije slovenskoga porekla. Svoj postanak ne dovodi, kao to se dugo
bezrazlono tvrdilo, ni od imenice ruslo (potok), ni od prideva rus'' (plav). No ipak su ove dve rei
doprinele, da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji.
Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatieva (XVIII v.) ije je kritino oko osrednje. Posle
istraivanja Mikloia, Tomaeka, Veselovskog nije doputeno u ime rusaljka traiti kakvu slovensku
etimologiju, ve joj treba pripisati strano poreklo.[241] Dolazi od grke rei

, latinske
rosaria, rosalia, pascarosata, pascha rosarum. Znai Duhove, ili ruini Uskrs, hrianski praznik, koji se,

kao i mnogi drugi pomeao sa neznaboakim praznikom. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od
latinske rei rosa (nemaki Rosentag). Ovo ime rozalija - ruzalija prelo je u veinu slovenskih
jezika, u stari ruski (npr. u Nestorovu Hroniku), i slovenaki, srpski, slovaki, kod Rusa, osobito
Belorusa i kod Bugara.
Praznik Ruzalija imaae neznaboaki karakter. Po Mikloiu crkva ga je osudila, i Rusaljke bi bile
postale personifikacija ovoga praznika. Narodna pak etimologija (ruslo, potok, tok vode) dovela bi
ih naroito u vezu sa kultusom vodama. Gomila prazninih imena postala su, kao to se zna, od
legendarnih lica. Npr. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mati Badnji Dan identifikovan sa
malim Isusom); Sveta Sreda, Sveta Petka, Sv. Nedelja kod pravoslavnih Slovena.
Milievi navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. 25), da u okolini Nia, iznad sela Gor. Matejevaca, na brdu
Metohu, ima jedna stara crkva u razvalinama. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva, seljaci mu
odgovore:
"Sveta Bogorodica Rusalija.
- Bogorodice Rusalije nema, brate!
- A ono e biti sv. Trojica Rusalija, ree seljak.
U istonim naim krajevima narod trojiinu nedelju zove jo i Rusalna nedelja."[242]
U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobita. To je moda uspomena na krvave
borbe koje su pratile svaki neznaboaki praznik Rosalija.
[243]
Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. Njihovo je ime oevidno
zamenilo ime vila. Kao i vile one ive po vodi, poljima i umama. Narod ih se boji, osobito
nedelje posle Duhova. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. Veruje se, da su
to due devojaka umrlih pre venanja.
esi, Poljaci, Srbi i Luiani znaju takoe i za Nojade ili vodene Nimfe. eka Kozmina hronika
pripoveda (I. 4), da je legendarna princeza Teta nauila narod da oboava Oreade, Driade,
Hamadriade. Jo i danas se kae: "Multi villani pel pagani, hic latices, seu ignes colit, iste lucos et
arbores aut lapides adorat, ille montibus, sive collibus litat, aliumquae ipsa fecit ydola surda et
muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". U poetku III knj. Kozma aluzira jo i na
seljake koji o Sv. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". Ovo je zaista pravi
praznik Rozalije.
eki seljak danas zna za Vodni Panny. ili eny; Slovak zna za Vodopanenky. One stanuju pod vodom u
kristalnim dvorovima. Katkada izlaze iz svojih stanova, da uestvuju u zabavama mladei. U Luici
ih zovu Wodne jugfry (od nemakog jungfrau).
U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. I njih zovu Bogunki (boginjice). Onaj ko iz uzme za enu
zove se Boginiarz.[244]
U ekoj i Moravskoj zovu ih jo Nemodliki (ne - ne; modliti - moliti). One kanjavaju decu, koja se ne
mole Bogu, odvlae mladie u vodene dubine, i primoravaju ih da ih uzmu za enu.

Glava sedma

Kultus. - rtve. - rtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete ume. - Izvori. - Vraari. - Prorotva.
U spomenicima, koje smo spomenuli prilikom govora o raznim boanstvima, naili smo na
detaljne spomene i o neznaboakom kultusu. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetiki, i
ako je potrebno, i dopuniti.
Dabome da su se bogovima upravljale molitve. Spomenici o tome nita direktno ne govore. No
dovoljno je ovde konstatovati vezu, koja ve postoji izmeu rei modla, to na ekom znai idol, i
[245]
glagola kao to su modliti se (moliti se) u ekom, i modli sie (isto znaenje) na poljskom.
Mnogobrojni pisani spomenici svedoe nam i o prinaanju rtava. Po Prokopiju (De bello gothico,
III, 14.) Sloveni prinaahu na rtvu bogu groma volove i razne druge ponude.(

).
Po Helmoldu (I, 25) "skupe se ljudi i ene s decom, i prinose svojim bogovima na rtvu volove,
ovnove, a takoe i Hriane. Oni smatraju da bogovi naroito vole hriansku krv. Posle toga
svetenik preliva rtvu krvlju, da bi bolje razumeo proricanje. Jer po prianju mnogih Slovena zli
bogovi se najlake mame krvlju. Kad se tako po obiaju svri in prinaanja rtve, onda sav narod
poseda za bogate stolove, jede, pije, pa se za tim veseli i igra". Po ve navedenom stavu

Helmoldovom "oni se na svojim gozbama i veseljima obreuju jednim peharom, pri kome
izgovaraju neke rei (bogoradaju), koje, pre bih rekao, nisu u pohvalu bogu ve kao
proklinjanja,[246] govorei, da sve to je dobro dolazi od boga dobra, a zlo od boga zla..."
Malo dalje, govorei o Svetovidu, Helmold nam kae, da bi Sloveni uinili naroitu ast Svetovidu
prinose mu na rtvu svake godine po jednog Hrianina za to kockom izabranoga, i sve slovenske
oblasti alju svake godine propisane priloge za rtve.
Ovo tvrenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan, veli Helmold, ne
smeju nita ni prodati ni kupiti, ako prethodno nisu prineli bogu na rtvu kakav predmet od
vrednosti."
Meklenburkog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). Poto su ga, ismevajui
ga, proveli kroz sve slovenske varoi, pogube ga. Oseku mu noge i ruke, a glavu nataknu na
jedno koplje, i ponude bogu Radgostu. Sloveni (glava LXIX) prinaahu rtve ne bogu ve avolu.
U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram, svetilite za celu okolinu, gde se vrahu obiaji
raznih naina prinaanja rtve. Od Saksa Gramatika doznajemo, da stanovnici ostrva Rujna svake
godine posle rtve rtvovahu bogu Svetovidu togod od stoke, a po tom pravljahu religioznu
gozbu, na kojoj meso posveeno bogu sluae da zadovolji prodrljivost vernih. Istorici Otona
Bamberkog priaju o rtvama prinaanim boga Triglavu (Ebbo, V, 13. 15; III, 1,18.) Kod baltikih
Slovena imamo sasvim ureen kultus: svetenike, prinaanje rtve, ponude, hadiluk.
Nije izvesno, je li i u Rusiji bilo hramova. Nita ne potvruje da je postojala neka naroita
svetenika kasta; idoli su, izgleda, podizani na uzdignutim mestima. U vidu rtve prinaane su im
[247]
ljudske rtve. Hronika veli:
"Vladimir ode u Kijevo, da sa svojim narodom prinese rtve idolima; i
starci i idoli rekoe: "Izvucimo kockom kog mladia ili koju devojku, i na koga dreb padne, taj e
biti prinesen bogovima na rtvu." dreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrianina;
otac ne dade svog sina da se zakolje za rtvu, i zatvori se s njim u svojoj kui. Tada obojica bie
ubijeni." Na drugom mestu (id. str. 64) veli ista hronika, Vladimir postavi vie idola na jednom
uzvienju, i to: Peruna, Horza, Daboga, Striboga. Tu su im prinosili rtve; narod je tu rtvovao
avolima i svoje sinove i keri. Oni okaljae rusku zemlju tim svojim rtvama..."
U Novgorodu Dobrinja podie Perunu idola, a Novgoroani mu prinaahu rtvu kao bogu. Kad se
[248]
Vladimir pokrsti, on podie crkvu Sv. Vasilija na onom bregu, gde bee Perunov idol i gde knez i narod
vrahu rtvenike obrede. Ove se rtve zovu trebi, a mesto za rtvovanje trebita.
Po Hronici novgorodskih crkava (str. 172) episkop Jaim razori sve rtvenike. U ivotu Konstantina
[249]
Muroma, koji datira od XVI veka, ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima, biograf
podsea na pokrtenje ovoga grada, i pita: "Gde su oni, koji injahu rtve rekama i jezerima, oni
koji nad mrtvima konje klahu?"
U stavu koji smo ve naveli, Dlugo, jedini meu poljskim analistima, kae nekoliko rei o
hramovima, rtvama injenim na godinjim svetkovinama, koje se zvahu stado (skup). Po svoj
prilici Dlugo se ovde mnogo prebacio.
Od ekih hroniara jedini se Kozma vie zadrava na neznaboakim obredima, no uvek nekim
akademskim izrazima. Nigde ne spominje i prinaanje ljudi na rtvu. Aluzirajui na neznaboake
obrede, koji postojahu jo u njegovo vreme, on veli: "Ovaj prinosi (I, 4) ponude planinama ili
brdima (litat), a onaj priziva u pomo idole, koje je sam napravio, i moli ih, da mu kuom
upravljaju." Malo dalje (III, 1) pria, kako je knez Bretislav III unitio god. 1092. izvestan broj ostataka
tog neznaboakoga kultusa, kao to su npr. bili praznici praznovani u vreme Duhova, kada se
razne ponude donoahu na izvore, gde se rtva prinosila, i prireivale pogrebne igre, na koje
emo se kasnije vratiti.
Napred sam protumaio rei koje predstavljaju ideju prinaanja rtve. Ona je najee iskazana
korenom treb, koji znai: da neto treba, da se neto iziskuje, tj. bogovima se daje ono to oni
itu.
U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta, u ijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja
u Hercegovini pa do Trebova u ekoj i Trebovlja u Galiciji. Da li ova imena oznaavaju mesta
starih rtvenika, ili dolaze prosto od korena treb-iti (unitavati, razoriti)? Da li znae mesta rtvenika,
ili mesta gde se unitila, istrebila uma? Ovo pitanje iziskuje, da se izblie proui.
Ima takoe i svetih uma i svetog drvea. Titmar spominje svetu umu utibor (Zutibor)"ab accolis, ut

Deum in omnibus honoratum". (VI, 38) utibor kod baltikih Slovena je svetibor. To ime postoji i danas u
obliku Schkeitbar (izmeu L'tzen-a i Zwenkau). Ovaj prosti oblik dovoljno objanjava nain, na koji su
[250]
Nemci unakaradili slovensku toponomastiku.
[251]
Jedan istorik Otona Bamberkog govori nam o nekom svetom leniaru ili oraju. U ekoj ime
Raj (raj) znai izvestan broj umv. Po svedodbi ekoga hroniara B. Jelineka (asopis esky lid,
III, str. 78.) u ovim se umama i danas nalazi pepela i kostiju, po emu se moe pretpostaviti, da
su u tim umama bili rtvenici. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u ekoj
toponomastici izvestan broj imena, koja se, izgleda, mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb,
Svatpole, Svata hora (svat - svet); Viljeboha, Nizebohy, Boharne, Bona, Zbona, Zbonice,
Svetice, Svatobor, Modlany, Modlanice. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog
pojma; no za svaki pojedinano mogli bismo se zapitati, da li taj pojam vodi svoje poreklo iz
neznaboake vere, ili docnije iz hrianske. Kozma (I, 4; III, 1; cilja na svete ume; tako isto
podsea i na svete izvore (super fontes mactabant). Titmar (knj. I, 3) spominje u srezu Glomaci
(danas Loma) u Saksonskoj, u okolini Majsena, jedan udotvoran izvor. Odatle postaje jedna
bara. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu, izvor je pun penice, zobi i ira, i uroenici izvlae
iz te pojave sreno predskazanje. Kad se rat pribliuje, izvor se napuni krvlju i pepelom. U
Titmarovo vreme Hriani imaahu jo vie potovanja prema ovom udotvornom izvoru, nego
prema oblinjim crkvama.
U ekoj propovednici govorahu jo u XVII stoleu vernima, da se uvaju oboavanja drvea i
izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant, alii flumina et ignes, alii montes et arbores sicut et adhuc
pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum
nomen habentes peiores sunt quam pagani."
Titmar spominje (VIII, 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u leziji); ona je vrlo visoka, i
zbog svoje veliine bila je predmet oboavanja od strane neznaboaca.
U glavi o Perunu i sv. Iliji ja sam ve oznaio one spomenike, koji govore o kultusu hrasta kod Rusa.
Afanasijev je pronaao i ruske izraze, koji govore o kultusu drvea. "Oni se raahu u umi, moljahu
se stablima; ivljahu u umi, moljahu se deblu; iveti u umi, moliti se drvetu kao Bogu," - veli
seljak, kad govori o svojim neznaboakim precima.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili umskoga
demona.
U vie prilika govorili smo o hramovima baltikih bogova. Ovi hramovi behu pozornica vie-manje
komplikovanih obreda. Po Helmoldu (I, 52) "skupe se ljudi, ene i deca, i prinose svojim
bogovima: volove, ovnove, a tako isto i Hriane; tvrde, da Bog naroito miluje krvave rtve. Posle
toga svetenik preliva rtvu krvlju, da bi bolje razumeo proricanje. Jer po reima mnogih Slovena
satane se lake daju krvlju namamiti. Kad se izvri in rtve, narod se preda gozbi i veselju. Tada
pri gozbama oni se obreuju jednim peharom, itd". (vidi napred nastavak ovog navoda, str. 156 157).
Malo dalje, gde se govori o Svetovidu, spominju se i ljudske rtve. Prinosili su mu svake godine po
jednog Hrianina kockom izabranoga. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani
prilozi za rtve." Na drugom mestu ( 38) Helmold izjavljuje, da Rujani ne imaahu novca; sve to
opljakaju zlata i srebra, upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih ena, ili ga sipahu u riznicu
svoga boga. "Narode, koje orujem potine ( 36), podvrgnu plaanju danka svome hramu."
Jo se mogu navesti neka Helmoldova svedoanstva:
1. O hramu u Retri podignutom u gradu, koji je zatvoren sa devet vratnica, i sa sviju strana opkoljen jednim
jezerom (I, 13). "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta, preko koga je doputen prelaz samo onima, koji
dolaze da prinesu rtvu, ili da pitaju prorotvo za savet."
2. O hramu Svetovidovu, o kome smo ve govorili. (I, 6)
3. O ubistvu maklenburkoga vladike Jovana iz religioznih razloga; glava nabodena na koplje bi
ponuena bogu Radgostu (I, 23).
U glavi LXIX Hronike govori se o rtvama u ast satane. Isto tako tu se govori i o svetim umama,
koje je unitio vladika Gerold.
Prouavajui Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika, koji se odnose na hramove zvane
continae, na rtve u stoci, svetom kolau. Biograf Otona Bamberkog (Ebbo, III, 13, 15; III, 1, 18)
pria nam takoe, da su prinaane rtve i u stoci, a naroito bogu Triglavu.
Sudei po istoricima baltikih Slovena, neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukraeni i

dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. Ima, drim, razloga da ovek bude dosta obazriv
prema prilino sumnjivim svedoanstvima.
Glavni tetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) bee sagraen izvanrednom vetinom; po
zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi, koji predstavljahu ljude, decu, tice; i oni behu obojeni
tako izvrsnom bojom, da ju ni kia ni snegovi ne mogoe izmeniti. U Gockovu se podizahu sjajni
hramovi ukraeni kolosalnim idolima izredne vetine i tako tekih, da su ih jedva mogli povui
nekoliko parova volova (Ebo). Njihovom odravanju posveivahu stanovnici znatne koliine
srebra.[253]
Radgostov hram u Retri bejae drven. Ukraen je bio takoe drvenim statuama bogova i boginja.
Sluae za skupljanje ljudi, a tu se i gatanja injahu. Titmar (VI, 17) opisuje u Radgostovu hramu
(moda u Retri) jedan drveni hram, koji stojae na ivotinjskim rogovima. Spoljni duvarovi behu
pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja, unutra behu bogovi rukom izraeni, nosei i
[254]
svoja urezana imena; ozgo su pokriveni lemovima i obueni u oklope. Glavni je idol boga
Svaroia (Zuarasici). O ovom imenu ve smo raspravljali.
Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred), koji je, po njemu, ukraen vrlo grubim vajarstvom i
ivopisom.
"Koliko god ima krajeva u ovim oblastima, veli jo Titmar (VI, 18), toliko ima i hramova; i nevernici
svuda oboavaju likove sotona. I kad hoe da zaratuju, dolaze u hramove; tu donose i darove
posle kakvog srenog pohoda; i, kao to sam kazao, kockom ili naroito gatanjem pomou
konja, oni doznaju: kakva se rtva mora bogovima prineti. Narod koji se zove Ljutii - Ljutice ne
priznaje posebna boanstva".
Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane vetake? O tome nemamo
spomenika. Arapski geograf Masudi (X vek) bejae uo, da se govori o slovenskim hramovima;
no on ih nije pohodio, ve o njima govori samo po uvenju i po fantaziji jedne prave istonjake
mate. Radi itaoca, da ne bi iao da trai, ta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. IV) svojih
"Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastian opis, naravno ograujui se potpuno od
njega: "Bejae kod Slovena vie svetih spomenika; po reima filosofa jedan bejae sagraen na
jednoj najvioj planini na zemlji. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura, vet raspored i
razline boje kamenja, koje je tu upotrebljeno, vetaki mehanizam nameten na vrhu
graevine, tako da se on pokree i treperi, kad se sunce raa; skupoceno kamenje i vetaki
radovi, koji se u njemu uvahu, koji nagovetavahu budunost, i uvahu od nevolja sudbine pre
njihovog ispunjenja; navode najzad i glasove koji se ue sa vrha toga hrama, i utisak koji na
prisutnima proizvoahu.
"Drugi jedan hram bejae sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). On bee
opkoljen udotvornim izvorima, ija se voda prelivae u bojama i razlikovae ukusom, i imaae
u sebi sva dobrodeteljna svojstva.[255]
"Oboavano boanstvo u ovom hramu bejae jedan kolosalni kip, koji predstavlja starca, kako u
ruci dri jedan tap, koji izazivae kosture iznad njihovih grobova. Pod desnom nogom njegovom
viahu se neke vrste mravi, a pod levom neke tice crnoga perja, kao gavrani, i druge tice, i ljudi
oblika koji pripadae abisinskoj rasi.
[256]
"Trei hram uzdizae se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. On bee
sav sagraen od crvenih korala i zelenih smaragda. Nad sredinom uzdizae se visok toranj, pod
kojim stajae jedan idol, iji delovi behu nainjeni od etiri skupocena kamena: berila, crvenog
[257]
rubina, utoga agata i kristalnoga kvarca. Glava je bila od suhoga zlata. Drugi jedan kip
nameten prema ovome predstavljae devojku, koja mu podnosi rtve i mirise. Poreklo ovoga hrama Sloveni
pripisivahu jednom svome mudracu, koji ivljae u davna vremena..."
Dokazali smo, da je kod baltikih Slovena i onih na Labi postojala i svetenika kasta. Izgleda, da
nje nije bilo kod Slovena u Rusiji, ni kod balkanskih Slovena, koji su vrlo brzo preli u hrianstvo.
U naknadu, kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vraari (gatari) i maioniari. Vraar na
staroruskom zove se vl'hv'', maija vl'ba; ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa
korenom vels, otuda vl'snai, mucati, mrmljati. Izgleda, da je ova etimologija istoga roda kao i ona
dananjega ruskoga vra', to bi danas znailo lekar; ali nekada je izvesno znailo onoga, koji
[258]
reima oarava zlo. Opsenar se jo zove arodiec' onaj koji ini ari, aki arod
jnik, poljski
czarodziej, u kaupskom arecel. Prvobitni smisao rei ar' (ar) nije poznat. U ekom i u vendskom

re ara znaci crta. Ne bi li arodjec znailo onoga koji opisuje, crta maionike crte? eki i
poljski jezik zna jo i za ernoknjiznik, czarnoksi
znik, onaj koji se slui crnim, tj. avolskim knjigama.
U francuskom jeziku postoji pojam crne maije.
Kod baltikih Slovena maioniari se ne javljaju odmah pored svetenike kaste. Naprotiv njih
susreete u ekoj i u Rusiji. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubue jednu proroicu (III, 8).
Pod god. 1092. donosi, kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i maioniare (II,
136.). No oni se naravno opet vratie. Omilijar prakoga vladike (XII veka) cilja na to u vie
mahova.[259]
Ruska Nestorova Hronika pria pod g. 1091. junaka dela maioniarska. Interesovanome
obraamo panju na moj prevod (str. 148 - 149).
Neka svetilita behu uvena po svojim prorotvima, kod kojih dolaahu da ih pitaju za savet.
"Svetovid, bog Rujana, veli Helmold (I, 52), onaj, ija proricanja behu najizvesnija." Svetenik
[260]
predskazivae izobilje ili suu, po koliini tenosti, koja je ostala u sudu, po visini kolaa.
On tako isto predskazivae i budunost po nainu, na koji konj prelazae preko kopalja
nametenih na zemlji na izvestan nain. Napred smo naveli te stavove. (Vidi indeks pod reju
konj.)
Titmar (VI, 24) govori dosta nejasno o prorotvima, kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. Ovaj konj
prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. Poneki put pred zastraene verne istri i iz mora po
koje morsko prase.
Dalimilova hronika oznaava i buljinu kao neku svetu ticu. Po Saksu Gramatiku (XIV, str. 567,
izdanje Holzer-ovog) Rujana, pre no to bi uli u kakvo preduzee, tumaahu predskazanja po
ivotinjama koje susretahu, po komadima belih ili crnih drva, po parnim ili neparnim linijama koje
su na pepelu gatalice obeleile. Biografi Otona Bamberkog (Herbord, II, 32, 33; Ebbo, II, 12;
Priening, II, 11.), govore jo, ali dosta nejasnim izrazima, i o gatanju peharima i kockama. Ne zna se
upravo, kakva su to gatanja peharima... Jedanput godinje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno
imao i ratni i poljski karakter. Drugi jedan praznik slavljae se u Volinu (Ebbo, II, 12, 13.).

Glava osma
ivot na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedoanstva. - Nav, bog Nija. Raj. - Nain sahranjivanja. - Groblja, pogrebne sveanosti. - Kultus precima u Rusiji.
Kozma praki, podseajui na neznaboake sujeverice, koje je knez Bretislav II silom unitio
svojim ediktom od 1092. g. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque
scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem, item et jocos
profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant
exterminavit."
Ovaj stav koji se odnosi na neznaboake ehe mnogo je izmuio otroumnost komentatora. On
izvesno pokazuje, da je kod Slovena u ekoj postojao kultus mrtvih; ak izgleda da dokazuje, da
su ovi verovali i u besmrtnost due, jer injahu rtve ob animarum pausationem. No na Kozmu su
moda uticale i hrianske ideje. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru.
[262]
Opatoviki omilijar u XII v. poziva eko svetenstvo, da zabrani satanske pesme, koje narod
nou peva nad mrtvima, a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme.
Titmar koji nije Slovenin, i koji kao nemaki prelat ne voli slovenski paganizam, pria u prvoj knjizi
svoje hronike ( 14) nekolike prie o vampirima, pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter
inlitteratis et maxime Sclavis, qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor..."
Izgleda da ovo svedoanstvo Titmarovo potvruje Nestorova Hronika. Poto je primio posetu
misionara razlinih kultusa, Vladimir (str. 88. franc. prev.) saziva svoje velikae, i saoptava im
rezultat svojih razgovora: "Grci veli, doli su kudei svaku drugu veru, a hvalei svoju. Oni su dugo
govorili o stvaranju sveta, i vele, da ima i drugi jedan svet."
Stavljajui u Vladimirova usta ove rei hroniar izvesno hoe da pokae, da neznaboaki Sloveni
nisu znali za "onaj svet".
Svedodbe dvaju katolikih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju
jedna od druge. Kozma tvrdi, da neznaboci injahu rtve za pokoj dua. Titmar pak dokazuje, da
se sve svrava sa smru. Nestor koji pripada istonoj pravoslavnoj crkvi, zadahnut je oevidno

hrianskim verovanjima. Nemamo apsolutno nikakvih svedoanstava neznaboakih Slovena.

Da vidimo malo, emu nas ue lingvistiki spomenici i ono malo stavova koje imamo. Pojam o
smrti izraen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'), koji je istovetan sanskritskom i latinskom,
koji prevodi pojam umora, ukoenosti, propasti. Pojam o mestu, kuda se ide posle smrti, izraen je
korenom nav, koji je oevidno srodan korenu ny, i izraava pojam o umoru (eki: unaviti umoran;
ruski n''im'' - prouzrokovati jad, ojaditi, initi zlo; un'ilij, klonuo).
Ovaj koren daje imenicu nav, koja, izgleda, oznauje mesto, kuda ljudi idu posle smrti. Potom Krok jde
do navi, veli eka Dalimilova hronika (III, stih 5).[263] Mogao bi ovek pokuati, da pomisli i na re
nava, u smislu na-vis: Krok ode u lau, u sanduk. No konstrukcija reenice, upotreba predloga do
ne izgledaju mi, da ovlauju i na ovako tumaenje. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom
moe dopustiti, da nav u nava znai onaj drugi svet.
S druge strane nalazi se re nav smislu pokojnika (Mikloi: Lexikon paleoslavenicolalinum, str. 400.).
Dlugo (krakovsko izdanje str. 47.) daje nam jedno veoma dragoceno objanjenje, koje se sada
slae sa lingvistikim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et
animarum, dum corpora linquunt, servatorem et custodem opinabantur; postulabant se ab eo
post mortem in meliores inferni sedes deduci." Oevidno Dlugo nije izmislio ovu re Nya.
Pokojnici zvani navi, prebivalite mrtvaca: nav ili nava, bog mrtvih nya, - sve se to vrlo dobro slae.
Oevidno Dlugo, koji hoe slovensku mitologiju da navrati na klasinu, mora na sebe uzeti i
odgovornost za izjednaenje Nua sa Plutonom. Je li ovde doista re o kakvom boanstvu, ili
prosto o prebivalitu mrtvaca, koje se poljski zove nyja, - na znamo nita.
Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka, koje, izgleda, predstavljaju due umrlih.[264]
Po svedoanstvima, koje je Machal (str. 121) prikupio, svedoanstva, koja ja nemam naina
prokontrolisati, isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. Kod Slovenaca se zovu Mavje, Navje - due umrle
nekrtene dece (u Srba isto tako).
Pored rei nav ima u slovenskim jezicima panslovenska re raj. Ova je re oevidno starija od
hrianstva. Po onome to smo napred kazali (str. 188), moe se pretpostaviti, da kod
neznaboakih Slovena ona znai umsko prebivalite pravednih, neto kao Elisejska Polja. U odnosu
prema nav, koja bi predstavljala pakao, to joj znaenje jo vie odgovara.
No spomenici ute; a ispitivanje korena raj nita nam pozitivnoga ne otkriva. U osnovi mi vrlo malo
znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznaboakih Slovena. Ruski naunik Kotljarevski
[265]
posvetio je celu jednu knjigu izuavanju pogrebnih obiaja kod neznaboakih Slovena. Na
alost, on se tu koristio i spomenicima, koji su danas oglaeni za apokrifne. S druge strane on primenjuje na
[266]
slovenske Ruse arapske spomenike, koji izgledaju, da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. Ono
to iz svih pisanih spomenika izlazi jeste, da stari Sloveni upranjavahu dva naina sahranjivanja:
zakopavanje i spaljivanje; da u ast nekih umrlih prireivahu dae ili sveanosti; da se neke ene,
po primeru hindukih ena, davahu spaliti na istoj lomai, na kojoj sagorevahu ostaci njihovih
mueva. Ibn Foslan pria, da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa, i stavlja u usta jednoga
Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana), koji je uestvovao u toj ceremoniji, ove rei: "Vi, Arapi, vi ste
jedan glup narod; vi zakopavate oveka u zemlju, gde ga razdiru ivotinje i crvi; a mi, mi ga
zaas spalimo, da bi odmah otiao u raj."
Na ovaj se stav ne moe, mislim, mnogo polagati. Neznaboaki Sloveni nemaahu naroitih
mesta posveenih sahranjivanju mrtvih. Tek je hrianstvo u njih unelo groblja. Napred smo naveli
Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". To isto potvruje i jedno pismo
vladike Otona Bamberkog, koje se odnosi na baltike Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos
[267]
inter paganos in silvis aut in campis."
Kadlubek, poljski hroniar XIII v., potvruje takoe, da su postojale pogrebne sveanosti "Funebres
superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas."[268]
[269]
U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj sveanosti, koja se zove mrizna. Mikloi
pie trizna, i prevodi je sa pugna, oznaujui ipak kao malorusku re trizna - poinak mrtvih.
Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeu trizna i trizna. U ovoj nedoumici ja mislim,
da se ova re moe vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da re prvobitno znai pogrebnu gozbu.[271]
Ako bi se dopustilo ovo tumaenje, onda bi ova re oevidno bila slina rei strava, koju je
Jordan upotrebio, da oznai pogrebnu gozbu, koju su Huni slavili u ast Atilinu: "Postquam talibus

lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant, ipsi ingenti commessatione
concelebrant..." (izd. Momzenovo, s. XLIX, str. 258) O rei strava mnogo je raspravljano. Ba u
vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima, i moe se misliti, da su im oni i pozajmili re strava.
Bilo je, naravno, Slovena i u Atilinoj vojsci.
Neu dugo raspravljati o rei trizna, ve upuujem itaoca na francusko izdanje Nestorove
Hronike:
"Kad ko od Radimia umre, oni slave triznu oko lea; zatim naprave veliku lomau, nameste le
na nju, i naloe vatru. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudi, koji nameste na jedan stub
kraj puta. Tako i danas jo ine Vjatii."
U istoj Hronici pod god 969. (str. 54. fr. izd.) reeno je: "Umre Olga. Zakopae je. Ona bee
naredila, da joj se ne prireuje trizna; jer ona imaae jednog svetenika, koji je i zakopa."
Hrianstvo nije unitilo kod sviju slovenskih naroda stare neznaboake obrede u ast mrtvih. Radi
uverenja o tom dovoljno je proitati makar i u prevodu Mickijevievu pesmu Preci. Mickijevi pie
na poljskom; seljaci njegove pesme su Beli Rusi, unijati, tj. u osnovi pravoslavni, kod kojih je
hrianstvo, predstavljeno nespremnijim svetenstvom, mnogo manje uticaja proizvelo, nego kod
njihovih slovenskih roaka, katolikih Poljaka. Od sviju slovenskih naroda oni moda na
najprimitivniji nain predstavljaju stanje due. Obredi, koje oni vrahu kod svojih predakv,
apsolutno su isti, koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonovi u XVI veku, u svojoj pesmi
Roxolania:
Quin etiam mos est morientum poscere manes
Portari tepidos ad monumenta cibos
Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae.
Ridiculaque fide carne putantur ali.
U pesmi Dziady (Preci) Mickijevi je izneo narodne obredne obiaje uz sveanost u ast predaka,
koju sveanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. Ovi obredi koje je pesnik
posmatrao, ove pesme koje je sluao a zatim protumaio u lepom poljskom stihu, bile su vie
puta pribirane i sakupljene u naroito lepoj publikaciji g. ejna: Graa ga izuavanje ivota i
jezika ruskoga naroda i sev. zapadnim oblastima (Petrograd, tampa Akad. Nauka, III, vol. in 8,
1896.).
U III tomu (str. 582. i dalje) g. ejn je posvetio jedno pedeset strana izuavanju obrednih obiaja u
ast predaka. Ono to seljak Bele Rusije zove dziady, dzidy, diady (roditelji u Vel. Rusa) to su due
umrlih roditelja. No te due nisu ba neminovno due predaka ili dedova. Meu dziady-ma ima ne
samo dedova, ve i ujaka, tetaka, pa ak i dece umrlih jo vrlo malih.
to karakterie ove obrede jeste to, to su apsolutno neznaboaki. Katkada ih vre na etrdeset
dana posle smrti pokojnikove. U poetku novembra ima jedan opti praznik Dziady. Sutina ovoga
praznika jeste jedan obrok, ruak, od koga ostatak uvaju za umrle.
Uoi praznika oisti se kua i spremi se jelo. istoa u kui, dobro jelo, privlae pretke. Uvee
skupe se srodnici i zvanice u kui. Tada domain zapali jednu sveu. Svi sede oko stola, na kome
je postavljeno jelo, pie, rakija; i onaj koji oita molitvu, izgovara ovu formulu:
Sveti preci, mi vas pozivamo,
Hodite k nama, sveti oci,
Ima svega to nam je Bog dao.
Evo vam sve to imamo,
Sve ime kua naa izobiluje.
Molimo vas, sveti oci, hodite, siite dole k nama.
Zatim nalije jednu au rakije, tako, da se malo prelije na sto za pretke, pa ispije. Svi odrasliji ine
to isto. Niko ne jede pre no to se odvadi po jedna kaika od svakog jela, ili odvoji komad, to se
sve ostavlja u naroiti sud. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). Zatim ponu jesti i piti,
ali neveselo. Starci su jo od sviju najneveseliji; oni prislukuju najmanji um, utanje lia, dah
vetra, kripu vrata, let kakvog nonog leptira. Sve ove pojave ine se, kao da oznauju prisustvo
pokojnika. Kad se svri jelo, podiu se ispred stola, poto su pretke otpustili ovim reima:
Sveti preci, vi ste doli ovde,
Jeli ste i pili,
Idite sada svojim kuama,

Recite, ta vam jo treba?

Ili bolje, idite na nebo.
Sloveni u Beloj Rusiji jesu iste rase; njih je civilizacija vrlo malo dokaila, hrianstvo ih je samo
dotaklo. Njihovo stanje due je jo i danas ono isto njihovih neznaboakih predaka od pre deset
vekova. Svedoanstvo koje nam njihov folklor donosi zasluuje ozbiljnu panju.
Ova predanja koja i danas uprkos hrianstva postoje kod nekih slovenskih naroda, jesu do ovog
novog verskoga reda najbolji dokaz, kojim se potvruje, da su njihovi preci imali pojma o onom
svetu. Ovde utanje starih spomenika mora dopuniti folklor. No domaaj folklora je beskonaan,
a opisi, koje smo doneli, za sada su dovoljni. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomo. U
grobovima neznaboakim u ekoj naeni su sudovi, koji su morali sadravati hranu, i koji su
oevidno tu stavljeni bili, da pokojnicima slue u ivotu na onom svetu.[272]

DODATAK
Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273]

U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu, slovenskom bogu na ostrvu Rujnu, i o bogovima na
svretak vid, ja sam se trudio, da dokaem obratno Mikloiu i nekolikim preteranim kritiarima,
protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku, da je ime ovoga boga postalo od istih slovenskih
elemenata, i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. Jer to je
tumaenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastinih etimologija, koje obiluju slovenskim
imenima u latinskih srednjovekovnih hroniara. Ja sam bi tako srean, da se mome miljenju
pridrui i naslednik Mikloiev na katedri slovenske filologije na bekom univerzitetu, g. V. Jagi.[274]
Samo umesto da se sloi sa mnom, da vit znai proroanstvo, g. Jagi dovodi to ime od korena vi - vi,
boriti se. Ovom tumaenju prilazim i ja, jer ono bolje od moga tumaenja objanjava imena:
Vitograd, Zemovid, Hostivid, Ljutevid, Vitoslav, Vitomir.
Koren svt' znai svet. Moda prvobitno znai jak, vrst (nemaki heilig); nalazi se u velikom broju
osobenih imena, npr. Svetopluk, Svatopluk, Svjatopluk u Moravskoj, ekoj, Rusiji i Pomeraniji. U Rusiji
se nalazi jo ime Svjatoslav (

) u vizantijskih hroniara). U Poljskoj Svatobor ime

oveka (op. Gallus, II, 27) Svatobor, sveta uma, itd.
Latinski hroniari koji izjednaavaju svet (svt') sa sanctus padaju u greku slinu onoj, u koju su
pali kritiki slabi Rumuni, koji hoe rei sanctus da pripiu pridevu sfint, koji je iz staroslovenskog
preao u njihov jezik. Oba sastavna dela rei Svetovid jesu dakle isto slovenska.
Izjednaujui ovo boanstvo sa Sanctus Vitus, Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti
jednom istom i sluajnom slinou oblika i zvuka. To je obian postupak srednjovekovnih
nemakih ili uroenikih hroniara, kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. Oni najee
gledaju, da im nau smisao ne u jeziku kome oni pripadaju, ne ni u jeziku germanskom, to bi.
strogo uzev bilo i pravilno, ve u jeziku latinskom i u klasinim uspomenama. Kod njih je to jedan
pravi sistem. Stoga bih ja u ovoj rei o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti
nekoliko primera, koji do sada, koliko ja znam, nisu nigde sistematski ureeni.
Da ponemo od Helmolda, jer protivu njega treba izneti dokaze. Od prvog paragrafa njegove
Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheoloke fantazije. Re je o Baltikom moru:
"Sinus huius maris... appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas
regiones tendatur usque in Graeciam." Recimo u olakicu Helmoldovu, da je on od rei do rei
prepisao ovu reenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis, 10.). Adam
Bremenski, koji takoe voli da etimologie, vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog
naroda sa Vandalima.
Malo dalje Helmold, mislei, da daje dokaze o svojoj klasinoj spremi, govori o jednom gradu
quae dicitur Woligast; "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem
Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga grada na obali Baltikoga mora - to je toliko
isto, kao to je Sanctus Vitus dao ime slovenskom boanstvu.
Herbord istorik Otona Bamberkog opisuje u gradu tetinu neznaboake hramove zvane
contmae.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamiljeni sagovornik ovo pitanje:
Quare illa templa vocabant continas?"

On odgovara:
"Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit, et ideo puto ab eo quod est continere continas esse
vocabant."
Prvi deo odgovora je potpuno ispravan, drugi ista mata.
Perc je to vrlo dobro primetio, da treba traiti drugo tumaenje, te zato predlae u primedbi
jedno tumaenje izvueno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis, continae igitur aedificia
fastigata." Ovo tumaenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo.
G. Krek je bolje pogodio, dovodei u vezu re contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''ta, koja i
danas postoji u srpskom jeziku kao kua, u bugarskom k'ta, i ekom koutina. (Gesindstube, Kott,
Supplment, str. 698.) Re contina ima dakle isti smisao kao i re hram. Ovo je osobito interesantno za
dosta siromaan renik jezika baltikih Slovena.[276]
Merzeburki vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga, da zna poreklo svoga episkopskoga
grada i etimologiju njegovoga imena. To je isto slovenska etimologija: mezi bora (eki mezi,
kaupski meize; poljski: miedzi, meu; bori, panslovenska re, borovina). No Nemac po narodnoj
etimologiji prenosi bor u burg. Titmar, da li zato, to nikada nije sluao o slovenskom poreklu svoga
episkopskoga grada, ili prosto to je eleo, da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on re merse
vezuje za boga Mars-a.
"Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. Posteri
autem mese, id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta."
Titmar sluajno nailazi na pravu etimologiju; no nee da je prizna, ve radije izaziva ime jedne
legendarne devojke.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumai nita bolje od prelata. Titmar u dva
maha navodi jedan Mons Silensis, u kome se moe poznati ime lezije (Silezije Szl
zek, izgovaraj
Chlonzek na poljskom). Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe. 2. II, 2998).
Mons Silentii!
[278]
Istorik Otona Bamberkog, Ebo, pria ozbiljno da je grad Julin (drukije zvan Volin) na obali
Baltikoga mora podigao Julije Cezar, da se tu uva (jo od njegovog vremena) njegovo koplje
prikovano za jedan stub, koji je podignut u ast tog rimskog junaka. Svetenik Bernhard, raspaljen
ljubavlju prema mueniku (Hristu) pokuava oboriti taj stub. Kad se Ebo nije ustezao od
neverovatnosti ovakvih izmiljotina, koje je jedino sugerirala jednozvunost imena Julius i Julin,
treba li se onda uditi, to su Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju slinost i bliskost
izmeu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)?
Da preemo na June Slovene. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji, arhiakon Toma (XIII v.)
asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio
[279]
antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes."
Ova fantastina etimologija nije dovoljna arhiakonu Tomi. Te i on osea potrebu, da protumai
ime Curtes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles; quia per montes et silvas oberrantes
agrestem vitam ducebant."
Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava, pa ne moe da ne
pravi igru rei o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii
Belial, sine jugo Dei, illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus
servientes. "[280]
Naravno Arnold ne sumnja ni jedan asak, da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se
nalaze, s pogledom na rave njihove strasti. Ovo isto ime Srbi, pod grkim oblikom

, nije
ni Prokopu Cezarejcu donelo vie sree. (De bello gothico, knj. III, 14.) "

. Zovu ih Sporima,
jer ive rasejano, sporadino".
Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u eko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v.) i u stihovnoj Dalimilovoj
hronici, koja je postala iz one prve. Obe dovode ime Prag - Praha od prah - prag, jer je grad podignut na
[281]
mestu, gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. Isti je pojav i u poljskim hronikama. Tako
[282]
Boguhvalova hronika objanjava ime Panonija poljskom reju pan gospodar, a ime Dalmacija sa dala
mat (dedit mater).
Ne bi bilo teko navesti bezbroj ovakvih primera. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu
igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova, narodna etimologija i prosta igra rei
(kalambur). Iz njih se izvesno moe zakljuiti, da je ime Zvantovitus, Svantovitus - Svetovid zaista

autentino ime jednoga slovenskoga boga, pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika, koji
su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus - sv. Vidom.

Snimci kipova
Snimci koje ovde prilaemo, pozajmljeni su iz nemakoga asopisa Archiv fur Anthropologie
(Brunswik, t. XI, str. 45., i dalje). Oni idu uz lanak Weigel-a.
Snimak 1. protumaen je na str. 104 - 105 ove knjige. Snimak 2. predstavlja nadgrobnu plou u
crkvi u Berlinu, na ostrvu Rujnu. Smatra se, da ova ploa pripada grobu nekoga kaluera.
Izgleda, da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. Moe se pretpostavljati, da je za vreme
hrianske periode rog bio zamenjen krstom.
Snimak 3. objasnili smo na str. 105. i dalje.
Snimak 4. jeste jedna statua od crvenoga granita, koja od nezapamenih vremena sluae kao
granini kamen izmeu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg, istona Pruska).
Danas se ova statua uva u dancikom muzeju.
Snimak 5. predstavlja istu statuu gledanu sa strane.
Snimak 6. je statua od sivog granita, koja je sluila kao mea izmeu sela Rosenverg-a i Rosenau (u
zapadnoj Pruskoj). Rog za pie je moda bio okaen o vrat, a danas je taj deo uniten. - Nalazi
se u dancikom muzeju.
Snimak 7. statua od surog granita, sluila je kao mea izmeu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u
zapadn. Pruskoj). - Nalazi se u dancikom muzeju.
Snimak 8. statua od surog granita, sluila je kao granica izmeu sela Goldan i Heinrichau (u
zapadn. Pruskoj). - Nalazi se u dancikom muzeju.
Snimak 9. veliki komad suroga granita, predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika.
Naena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj).
Snimci 10. i 11. Na levoj strani ovoga kamena je ovek grube izrade; na suprotnoj strani vidi se
ovek koji dri jedan rog. Nalazi se u dancikom muzeju.
Snimci 12. i 13. Lice i nalije jednog kamenog lika, naen 1859. u okolini Bamberga u Bavarskoj.
Snimci 14. i 15. od kamena, naeni u okolini Bamberga.
Snimci 16. i 17. od kamena, naeni u okolini Bamberga. - Sev. istonu Bavarsku zauzimali su
nekada Sloveni. (Originali se uvaju u bamberkom liceju).
Snimak 18. je od drveta iz Alt. Friesack (okrug Ruppin, oblast Brandeburga). - Nalazi se u etnografskom
muzeju u Berlinu.
Snimak 19. je od ilovae, naen je u Rhinow-y, okrug Havelland (Brandeburg). Vrlo ravo je
peena. - Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu.
Snimak 20. i 21. su od ilibara naeni u Schwarzort-y - (zapad. Pruska). Nalaze se u dancikom
muzeju.
Snimak 22. predstavlja enu, od bronze je, naen u Kleinzastrow, okrug Greifswald (Pomeranija).
Snimak 23. od bronze je. Naen u Thorn-u (istona Pruska). - Nalazi se u dancikom muzeju.
Nita tano ne dokazuje, da su ovi snimci slovenskoga porekla. Ipak ono to o njima kae g.
Vajgel izgleda vrlo verovatno. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti, koje se slau sa opisima, koje
[283]
smo i u hronikama nali.

Neke primedbe o slovenskim idolima

Nita ne dokazuje, da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva boanstva. Slike 12, 1. i 2.
jesu moda prosti nadgrobni spomenici.
Iste ove spomenike prouavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. Antropologie, 1894.) i A. Hartman i
Kehler (Hartmann, Koechler, ibid. 1896.).
Trebalo bi, da se redom pribelee sva otkria uinjena o predmetima, koji izgledaju, da se mogu
pripisati kultusu neznaboakih Slovena. Na alost, ovaj posao do danas nije ni pokuavan. Ja
sam o tome pitao g. D-ra Niderle-a, koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju eke. On mi je
dao ovo nekoliko svojih objanjenja, ali izjavljuje, da nije obratio osobitu panju na moje pitanje,
koje mene interesuje.
eki asopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. g. (str. 338. i dalje) lanak g. Smolika: O
arheolokim otkriima uinjenim i ekoj od XVI - XVIII veka. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu:

Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Knigreich Boehmen - (Koenigratz, 1779 - 1785),
oznauje u okolini Jaromera otkrie nekih predmeta iz bronzanoga doba, meu kojima bi bili i
dvanaest domaih bogova (lares). Naravno, ne zna se, ta je bilo sa njima. Bjenenberg navodi
jedno isto tako otkrie u okolini Hradeca. U istom asopisu t. III, str. 27 - 29. Zap (Zap) je opisao i
reprodukovao tri bronzana idola, od kojih je jedan naen u Bihlovu u Moravskoj, drugi u Hrudimu u
ekoj, trei pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu
o tom nita rei.
Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u asopis Olomouckecho Musea (Ollmutz, 1889. str 58.)
otkrie u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama, koje su
bile razbijene.
Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam, a ne znam mu ni autora), veli, da su u
grobovima u Stanoviu (Stanovice) u okrugu Ohlau u leziji nali zwei Golzenbilder (idola).
Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze - Prag, 1836. str. 167. - spominje u Kvilicu,
blizu Rakovnika u ekoj, jedan kameni pijedestal, na kome danas stoji krst, ali nekada, po
tradiciji, bio je tu umesto krsta, idol.
Beke Mitteilungen der Central-Comission (1890. str. 226.) spominju u Kokoru, blizu Olomuca u
Moraviji, jednu nedavno oborenu kamenu statuu enskoga tipa (kamenne baby).
Naene su u ekoj kamene statue enskoga tipa, koje, izgleda, pripadaju slovenskoj periodi.
Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica, 1868.) iji je opis ponovo izdan u
asopis eskho Museum, god. 1891. str. 417.
To bee: "rude quoddam saxum, truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam
repraesentans. A summo, quo pectus ob humeris descendit... cuius cumque bubulci manus supercilia, oculos,
nasum, os et mentum clavo, vel quocunque ferro sculpsit, mammas etiam mulicbres adjecit... Utero
praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum." Oblinji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta, a ene u
blagoslovenom stanju iahu joj na poklonjenje.

Miodrag B. ijakovi
Varijacije na temu: slovenski mit
Knjiga Luja Leea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina, tanije - 1904,
dok je francuski original iziao samo tri godine ranije, 1901. Razume se, otada pa do danas
nauka je dola do novih saznanja iz ove oblasti, izvrena su nova ispitivanja, pravljena su
uporeenja i pojavila su se tumaenja strukturalista, koji su podrobnije osvetlili praslovenske,
baltijske i opteindoevropske tekstove. Jednom rei, pojavile su se brojne knjige u kojima je re o
mitolokom supstratu starih Slovena; i ne samo knjige, ve kritiki napisi i vee ili manje studije o
pojedinim problemima i izvorima.
Uprkos svemu, knjiga Luja Leea ostaje i danas kao ozbiljan pokuaj da se sistematski i
sveobuhvatno razmotri slovenski panteon, koga sainjavaju brojna pozitivna i negativna
boanstva, poluboanstva i mitska bia. I to je nesumnjivo, pored ostalog, i razlog to se ona
opet pojavljuje; sem toga, nadamo se da e ona jo vie podstaknuti nae mlae naunike, u
prvom redu antropologe i etnologe, a nita manje i istoriare, da se, poput ruskih strukturalista - V.
V. Ivanova, V. N. Toporova, B. A. Uspenskog, J. M. Lotmana i drugih, upuste u ovu pustolovinu
istraivanja nae drevnosti, koja je, nesumnjivo, znaajna kako za upoznavanje mentaliteta i
karakterologije slovenskih naroda, tako i folklora koji se, zapravo, i zasniva dobrim delom na
mitskim predstavama, obrednim ritualima i heroiziranim dogaajima; posebno je znaajna za
nae zajednitvo ne samo na ovim prostorima, ve uopte meu slovenskim narodima, koji evo
ve vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini.
Pisac ove knjige, Luj Lee, bio je francuski slavist, i on je svojim brojnim studijama i knjigama
upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleem i tradicijama, pa se ini da je teta to jo
koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na na jezik. Roen je u Tuluzi 1843. godine; studirao je
na liceju "Luja Velikog", a potom je, pod uticajem odckoa (Chodzko) poeo da izuava poljski
jezik i knjievnost. Meutim, na njega je presudan uticaj izvrio Jozef Vaclav Fri (1829-1889), eki
knjievnik koji je, posle revolucije protiv Maara iz 1840, iveo, kao izgnanik i revolucionar, u Parizu,
gde je i upoznao Leea, i uputio ga na studije ekih starina. Stoga je i prvi Leeov rad bio

posveen prouavanju eke literature.

Prilikom boravka J. J. trosmajera u Parizu za vreme izlobe 1867. godine, L. Lee ga je upoznao i s njim se
sprijateljio, pa je tako bio pozvan na sveano otvaranje zagrebake Akademije nauka i tom
prilikom je prvi put kontaktirao sa naim narodima, budui da je, posle Zagreba, posetio i nae
june krajeve. Ovaj boravak mu je omoguio da privede kraju svoja dva doktorska rada "Preobraanje Slovena u hrianstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika
kaluera Nestora" (La Chronique du moine Nestor), posle ega su mu se otvorile iroke naune
perspektive; iste godine postaje profesor eke, poljske i srpskohrvatske knjievnosti u ersonovom
institutu, to je on veoma znalaki i kompetentno obavljao, zalaui se da priblii nae kulture
svojim sluaocima. Za vreme Pariske komune L. Lee boravi u Pragu i ureuje francuski list
"Journal", a ve idue godine putuje u Rusiju, prisustvujui, kao predstavnik Francuske, otkrivanju
spomenika pesniku Pukinu; posle toga postaje nastavnik u koli za ive istone jezike ((Ecoles des
langues vivantes orientales), to mu je otvorilo put za Kole de Frans i omoguilo ozbiljnije
bavljenje naukom, tako da su posle toga usledile brojne studije, ije bi nas navoenje daleko
odvelo. Stoga emo ukazati samo na neke znaajnije: "Narodne slovenske prie" (1880),
"Slovenski narod u XIX veku" (1882), "Herojske pesme i narodne balade eha" (1866), "Kosovska
bitka i propast srpskog carstva", "Stare slovenske civilizacije", itd. Ovom spisku treba, naravno,
dodati i Leeovo delo "Slovenska mitologija". Umro je 1923. godine.
Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadraju svakako najzanimljivije i kompleksno Leeovo delo,
na kome je on dugo radio, prouavajui brojne izvore koji su mu bili pristupani, u nastojanju da
rekonstruie slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. Pri tom je, dakako, koristio
i slovenske i strane izvore, i to znalaki i pedantno, mnoge od njih podvrgavajui analizi i kritiki ih
utkivajui u ovaj materijal koji je esto veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih
injenica. Naime, kao to nam je poznato, slovenska mitologija se moe graditi na osnovu
slovenskih izvora, koji su kasnijeg porekla, jer su nastali onda kada su Sloveni bili ve van svoje
prapostojbine, ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi obiaji i verovanja, to
poinje jo od Tacita, koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje nae pretke i daje zanimljive
podatke o njima. Oigledno je, to se moe i iz same knjige zakljuiti, slovenska boanstva
figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroniara, ali su prisutna i u folklornoj grai, u
skaskama i legendama, tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim, botanikim i
drugim nazivima.
Naravno, slovenski izvori su verodostojni i autentini; oni poinju sa Nestorovom hronikom, gde se
ve pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja, ak i sam bog Perun, tako da se ve kod
Nestora pojavljuje tzv. slovensko dvojeverje, budui da on, negde sredinom X veka, ravnopravno
pie o paganima i hrianima. Znaajan je takoe i Ipaevski rukopis, gde se govori o Svarogu i
Dabogu, zatim "Slovo o polku Igorovu", kao i Novgorodska hronika, koja opisuje, pored ostalog,
unitavanje drevnih svetilita i kultova.
to se tie ekih izvora, oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz
Praga (Kosimus Pragensis), iji je naslov "Fontes rerum bohemicarum", dok su poljski nepouzdani,
poto su Poljaci primili hrianstvo jo u X veku, a Dlugoevo (Longinus) delo "Historia Poloniae"
potie iz XV veka, dakle etiri veka posle paganskih tradicija, te se stoga moemo osloniti najvie
na folklornu grau.
Nai izvori, izvori junoslovenskih naroda, dosta su bogati i ouvani su u narodnoj tradiciji posle
dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva; o toj tradiciji pisali su mnogi nai naunici, naroito
u vreme romantizma, koji se, kao to znamo, zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralatva,
otkrivajui mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. U tom smislu od posebnog je
znaaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata", tampan od 1885. do 1890. godine u deset
knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, a pre kratkog vremena izdat je u
posebnoj knjizi u splitskoj izdavakoj kui "Logos". Nita manje nisu znaajni i radovi ostalih slavista i
istraivaa starina - Tome Maretia i Vatroslava Jagia, a u novije vreme Veselina ajkanovia,
ija istraivanja naih starih obiaja i verovanja zasluuju posebnu panju, zatim Milana Budimira,
pa Henrika Baria, Tihomira orevia, Sime Trojanovia, M. Filipovia, i dr. Spisak bi odista bio
veliki, mada ne bi bilo na odmet napraviti za nae prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o

slovenskoj mitologiji. Dodajmo ovome i to da se i meu mlaim kadrovima ve pokazuju

rezultati.
Naalost, Slobodana Zeevia, pisca zapaene knjige "Mitska bia srpskih predanja", otrgla je smrt
i zaustavila njegov dalji rad.
Meutim, ovom prilikom treba istai i doprinose ruskih i ostalih naunika u ovoj oblasti. Od
objavljivanja knjige A. S. Kajserova - "Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810), koja je
podstakla i Dubrovskog da pristupi prouavanju pogrebnih obiaja starih Slovena i da napie
prvu gramatiku staroslovenskog jezika, mnogi su se latili posla da obrauju pojedine probleme:
slovenskim starinama se zanimao, najpre, J. P. afarik, iji doprinos takoe treba imati u vidu, ali
od izuzetnog znaaja je I. J. Hanu, ija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag, 1860) privukla
naroitu panju, jer je pisac u njoj izloio sve paganske praznike starih Slovena; malo kasnije se
javio i Afanasijev sa svojim delima, tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su
se reenja.
to se tie stranih izvora, i oni su brojni; i pored toga to su katkada nepouzdani, ipak nam pruaju
znaajne podatke na osnovu kojih moemo polako da rekonstruiemo mnoga boanstva i
verovanja, obiaje i rituale. Ve smo pomenuli da je o Slovenima pisao jo Tacit, nazivajui ih
Antima. Kasniji hroniari piu o ovim nepokrtenim "divljacima" katkada sa prezrenjem, katkada
toplo i blagonaklono, ali u svakom sluaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inaugurie
nova saznanja i otkria. Meu tim hroniarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski,
kanonik Bremenske katedrale, koji je iveo u XI veku; i pored toga to u svojoj hronici, iji je naslov
"Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum", nije eleo da govori o
paganima, ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima; on pie o gradu
Retre, gde su bila svetilita u ast "demona", budui da je ovim imenom nazivao slovenska
boanstva, posebno Radigosta, koji je bio - po njemu - na vrhu slovenskog Olimpa, a to se etimoloki
vezuje za slovensko gostoprimstvo.
Posle Adama Bremenskog, znaajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika", koje
nam otkriva i potvruje pojedina imena slovenskog panteona; Helmold je roen poetkom XII
veka, izmeu, dakle, 1110 i 1117, ali mesto roenja nije utvreno, a jedino je pouzdano da je
bio Nemac; njegova hronika obrauje period od osmog veka - sve do 1172. godine, to znai
da je dogaaje opisivao ili po prianju ili kao oevidac, budui da je u hroniku uneo njemu
savremena preplitanja. I pored toga to u ovoj hronici ima dosta netanosti, naroito u pogledu
izgovora imena i odreivanja mesta, ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog
panteona, tako da nam prua uvid i u istoriju Slovena, naroito nas upoznaje sa dugom borbom
nemakih feudalaca sa slovenskim knezovima. Nemac i hrianin, koji je pisao pod uticajem
Biblije i predhodnika Adama Bremenskog, Helmold se zalagao za nemake feudalce i
hrianstvo, tako da njegovi iskazi esto nisu objektivni i ne pruaju pravu svetlost, ali - i kao takvi pomau nam da doemo do brojnih podataka. Stoga se Helmoldova hronika moe smatrati
znaajnim izvorom za slovensku mitologiju.
Posle Helmolda dolazi hroniar Titmar, magdenburski kanonik, koji, pored Radgosta, pominje i
Svaroia, dodajui pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja boanstva. Za
sagledavanje ovih problema takoe je znaajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum", jer se
u njemu, pored opisa borbe izmeu Danaca i Slovena, pruaju podaci o slovenskim kultovima i
boanstvima. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek), koje je napisao monah Ebo iz
Bamberga negde 1151 ili 1152 godine; u njemu govori o pokrtavanju Slovena i pritom pominje i
paganske bogove. Nije zanemarljivo, naravno, i delo Herborda, drugog Otonovog biografa, poto i on
pominje slovenska paganska boanstva, u prvom redu erovita (Gerovit), koga poredi sa rimskim bogom
Marsom. Sem toga, on govori i o pojedinim gradovima i svetilitima u njima.
to se tie vizantijskih izvora, njih takoe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije, a
naroito Prokopija Cezarejca, koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o
Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rene nimfe, to je, razume se,
dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli jo iz pradomovine. Ostali vizantijski izvori nisu naroito
znaajni, mada i njih treba koristiti, utoliko pre to je naa Akademija nauka objavila nekoliko
knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije", tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori
koji su govorili. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom.

Naravno, bilo bi poeljno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroniara i istoriara,
kako bi ovaj zanimljiv materijal bio to pristupaniji naoj najiroj publici, najpre onima koje
zanimaju problemi slovenskih starina.
Kao to se vidi, savestan mitolog koji eli da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da pone,
jer je materijal, uprkos tome to su mnogi smatrali da je to terra incognita, dosta obilan i obiman,
ali ga samo treba sistematizovati, naroito posle najnovijih otkria ruskih strukturalista, koji su
svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze
slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. U tom smislu od
posebnog su znaaja knjige: V. V. Ivanov i V. N. Toporov: "Issledovani v oblasti slavnskih
drevnostej (Moskva, 1974), zatim B. A. Uspinskij: "Filologieskie raziskani v oblasti slavnskih
drevnostej", (Moskva, 1982), N. N. Veleckaja: "ziieska simvolika slavnskih arhaieskih
ritualov " (Moskva, 1978), zatim radove E. V. Pomeranceve, i td. Naravno, i kod ostalih slovenskih
naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju, kao to je to sluaj, recimo, sa
napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara, Niderlea kod eha, i ostalih naunika koji svojim
doprinosom pomau da se pribliimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su, kao to se moe
videti, bogate i raskone.
Stoga smatramo da e knjiga Luja Leea "Slovenska mitologija", koju italac sada ima u rukama,
upotpuniti naa saznanja o ovoj oblasti, o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije,
jer se svakodnevno susreemo sa nekim ritualnim postupkom koji je preao u konvenciju, a
takoe i sa narodnim stvaralatvom, koje se, ini se, teko moe shvatiti ako prethodno ne
kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. Ovo utoliko pre to se u poslednje vreme, svuda u
svetu pa i kod nas, esto pie o mitologijama i mitovima pojedinih naroda, naroito posle
Frojdove psihoanalize, budui da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim
nagonima i podsvesnim impulsima. I ova knjiga dolazi da upotpuni naa poznavanja i proiri vidike.
Miodrag B. ijakovi

Napomene
1. Paris, Vieweg, 1868.
2. Knjiara Leroux, 1886.
3. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjiari Maisonneuve.
4. Roen 1782. poginuo 1813. u bici kod Hanau, Kajsarov je bio u vie pitanja pretea. God.
1806. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. De manumittendis per
Russiam servis; Dessertatio inauguralis philosophico-politica. Njegov pokuaj o slovenskoj mitologiji
preveden je na ruski. (Moskva, 1807. g. 2. izd. ib. 1819.) G. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo
interesantnu beleku, u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899.
5. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu beleku g. Kiprinikova, u delu Vengerovljevom: Kritikobibliografieskj slovars ruskih'' pisatelej, t. I, str. 860. i dalje.) Pok. Ralston je veliki deo grae za
svoja dva dela o pesmama i priama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of
the Russian people, London, 1872; Russian folktales; ib. 1873.).
6. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' h'' obiajah'' z'ieskih'' Slavn'', Moskva, 1868. - Drugo
izdanje je objavila Akademija petrogradska (u optem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. god.).
7 Uzgred seanja radi spominjem poljske knjige Kazimira ulca (Casimir Szulz): Mythologia
Slavianska (Posnan, 1881.). Ona je potpuno bez vrednosti. Toliko isto mogu rei i o jednoj skorijoj
knjizi sa potpisom M. K. O religii poganskih Slowian.
8. O ovoj knjizi vidi osim lanka Jagievog i lanak g. V. Milera u urnalu minist. nar. prosv'' god.
1884. prva sveska.
9. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. Phil. t. XVII, str. 583. i dalje. Uprkos praznina i greaka za koje
mu se zamera, ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju, osobito za folklor.
10. Uz prvo izdanje Krekove knjige, pisae Mikloi (Jenaer Literaturzeitung, 1875, str. 43.)
"izjavljujemo, da ne pripadamo onim mitolozima, koji veruju, da mogu iz pria narodnih izvui svu
veru neznaboakih slovenskih naroda". G. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga
prevoda na eki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky, 1883. str. 392.): "ipak se ne moe poricati,
da vie nego jedna neznaboaka ideja moe biti skrivena pod hrianskim oblikom. Ali u tome
treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". To sam i sam katkada inio (vidi glavu o Perunu i sv.

Iliji).
11. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura... Mira autem diligentia
circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold, I, 52.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula
oppida redundabant..." (ib. I. 83). Helmold navodi kao znaajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg
quibus nulle sunt effigies expresse". "Quot regiones sunt in his partibus, tot templa habentur et
simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur..." (Thietmar, VI, 24.) Mogao bih navesti mnotvo
ovakvih citata.
12. Cf. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam, tamen, ut scias, lector amate, vanam
eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem, qui sunt vel unde huc venerint (dii
Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. 23) cf. p. 9.
13. to se tie Nestorove Hronike, upuujem na moje francusko izdanje (Paris, Leroux, 1884.); za
slovenske ruske tekstove - na izdanja ruskog arheolokog drutva. Ja sam ve iskazao svoju
sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj knjievnosti" (drugo izdanje, str. 21 - 23).
14. Fontes rerum bohemicarum, t. II, Prag, 1874. str. 21.
15. Ib. str. 8.
16. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior... omnes magos, ariolos et sortilegos extrusit
regni sui e medio, similiter et lucos sive arbores, quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et
igne cremavit. Item et superstitiosas institutiones, quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive
quarta feria observabant, offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant,
item sepulturas, quae fiebant in silvis et in campis, atque scenas, quas ex gentili ritu faciebant, in biviis et in
triviis, quasi ob animarum pausationem, item et iocos profanos, quos super mortuos suos, inanes cientes
manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant; has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux
bonus, ne ultra fierent in populo Dei, exterminavit".
17. Fontes rerum bohemicarum, t. v, str. 15.
18. Ib. str. 88.
19. Galli-chronicon, ap. Bielowski, Monumenta Poloniae historica. t. v, Lww, 1864. - O Galu vidi najnoviji
memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. Akademie,
Vien, 1895.).
20. Cf. ad. Brem. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznaboaca: "Caeterum
neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". (28)
21. Archiv fur slav. Phil. t... XIV, str. 170. i dalje.
22. Vidi Dlugosz, Opera, t. x, Cracovie, 1873. str. 47. i dalje.
23. Archiv. f. slav. Phil. loc. cit. str. 183. i dalje.
24. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger, ap. Pertz (Mon. germ. t. VII). Ponovo je tampan u Hanoveru
in usum scholarum,1 vol. in 8 knjiara Hahn, 1876. U predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja,
prevode i komentare. U najnovije vreme prouavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust
Bernard, De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filoloko-istor. u Parizu, Hachette)
1896, i g. S. Gunther, Sitzungsberichte der knigl, boem Gesellschaft der Wissenschaften - Prag, 1894. Delo Adama Bremenskog dostie do god. 1072. Dopunjeno je jo jednom zanimljivom glavom o geografiji:
Descriptio insularrum Aquilonis. - Vidi jo Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter, 4
izd. Berlin, 1877.
25. Orderic Vital (XII vek) izjednauje religiju Slovena Ljutia sa verom Germanaca: "In Leuticia
populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat."
(Monum. Germ. hist. t. XX, str. 55.)
26. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljite izmeu Ist. mora reke Trave i Sventina u kneevini Holtajn.
Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. 804. No
pleme Bodria odralo se u paganizmu jo 300 god. Plen - Ploen - je bilo sedite druge kneevine
slovenske. Poznati su: domai knez Goak (Gottschak), poginuo 1066, god. i Hajnrih, umro 1124. god.
Oni su pokuavali i tu uvesti hrianstvo, no bez uspeha. God. 1132. osvoje ih Holtinci, i od tada
su pokrteni i pogermanjeni. Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu, izmeu rogova srebrni koprivin
list na crvenom polju.
Bosa, nekada Bz, selo u oldenburkoj kneevini, pored Libeka; lei neposredno uz jezero Plen, koje se
jo zove i Vladikino jezero (Bischofsee). Ima na 270 stanovnika. Bilo je jedno od najznatnijih sela u
celom Holtajnu; u X veku poelo se i tu uvoditi hrianstvo, ali bez uspeha. No kasnije je potpuno
uveo tu hrianstvo vladika Vicelin.
Prevod.

27. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. hronika Helmoldova je vie puta pretampana.
Naroito je to inio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium, i u Percovim Monumenta (t. XXI). Jedno
izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. g. Nju je izuavao Voelkel, Die
slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig, 1873., Hirsekorn, Die slavenchronik des Presbyter
Helmold, pristupna disertacija, Halle, 1874; - Broska, Forschungen zur deutschen Geschichte t. XXII, 1882.;
Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varava, 1862); Lebedev Opit'' istonikov'' dl istorij
baltikih Slovn' od 1131. - 1170; G. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dn'' bor'ba Slavn''
protiv' Germanizacij (Moskva 1876.) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritikom studijom o
izvorima. Helmoldu posveuje oko stotinu strana (str. 119 - 207). Imau jo prilike navesti g.
Lebedeva, kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi.
28. Zutibore predstavlja sveti bor. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure, a danas je Schkeitbar. Planina
pagus Silensis, zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. Ova nam izopaavanja pomau
razumeti, kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus.
29. Vidi glavu o bogu Svaroiu.
30. Vidi glavu posveenu bogu Svetovidu.
31. Objavljena prvi put u Frankfurtu, Titmarova hronika prvo je tampana u III sv. Scriptores rerum
germamcum trudom Lapenbergera. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. Kurze (in usum scholarum, Hanovre,
Hahn, 1889). Vrlo briljivo pregledano i objanjeno jednim komentarom i dvama indeksima, ovo je izdanje
jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. Odatle i ja uzimam navode. Deo koji se odnosi na carstvo i
Poljsku tampao je ponovo Bjelovski u I sv. Monumenta historica Polaniae (str. 230. do 318). Tu ima i
jedan interesantan uvod. Titmarovu hroniku izuavali su i: Wattenbach, Geschichtsquellen; Strebitzki,
Thietmarus quibus fontibus usus sit, Koenigsberg, 1870. Fortinski, Titmar Merzeburskij i chronika, St.
Petersbourg, 1872., F. Kurze, u predgovoru svoga izdanja.
32. Varo u sev. Skandinaviji, u provinciji onen; staro joj je ime Londinum Gothorum.
Prevod.
33. Apsalonov ivot je opisao Estrup, a s danskog na nemaki preveo: Mohnik: Absalon Bichof von
Roeskilde, 1832.
34. tampana prvi put u Parizu 1514. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera
(Strasburg) u knjiari Tr'bner, 1886. Napred ima detaljna biografija, a pa kraju indeks. No na alost
u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadrine) komentara, hronolokih naznaenja, i nije
sloena tako, da bi olakala zadatak istoriara, koji bi se hteo njome posluiti. Holder je u svojoj
biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. No ipak nije znao za delo
Lebedeva koje sam malo vie spomenuo Opit' istonikov' dl istorij baltikih' Slavn'', Moskva
1876.
35. Izdanje koje sam ja imao jeste ono to je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague
1842., t. XI). - Knitlingu Sagu je izuavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark,
Hamburg, str. 1840 - 43), Wattenbach, Lebedev. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji
nas zanima. Slog i prevod onoga stava, koji nas interesuje, saopteni su u Monumenta germanica, od
Pertza, t. XXIII, poslednja sveska. Ova sveska tako isto posveuje jedan deo i Saksovoj hronici.
36. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord, III, 32.).
37. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu tetin, u Pruskoj; Volin je poljski Wolyn - Volinija, gubernija u
zapadnoj Rusiji. Kamin je varo u pruskoj oblasti Marienwerder, okrug Hatow, na r. Kamijonki, a na jezeru
Mochd. Ima 1586 stanovnika, evangelsku i katol. crkvu i sinagogu. (400 evang. i 49. Jevreja).
Prevod.
38. Bez sumnje radi raspoznavanja.
39. Cf. Thietmar, VI, 23. In pago Riedirierum... dii stant manu facti... galeis atque loreis terribiliter vestiti.
40. Sumnjam da orasi uspevaju u tetinskoj ravnici.
41. O tome kako se kultus idolima silom odravao, daje nam zanimljiv spomen jedna skoranja knjiga g. W.
von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig, 1896.). Taj je spomen
pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. U 1219. vladika od verina, Brunsvarda, ali se, kako je
morao voditi itav rat protiv idola.
42. Herbord ne zna slovenski jezik; a to se vidi po etimologiji koju on daje rei Pomerania:
Pomerania provincia, ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. Nam Pome linqua
Sclavorum juxta sonat vel circa, moriz autem mare; inde Pomerania quasi Pomeriziana, id est juxta vel circa
mare sita - (Oevidno ovo je slovenska re, postala od no i tore, to znai: du mora - Pomorje.

Poljski je oblik jo i danas Pomorze). Isto tako on hoe da objasni i re contina od latinskog continere.
43. Apud Christianos aiunt, fures, sunt, latrones sunt, truncantur pedibus, privantur oculis et omnia genera
scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. Absit a nobis religio talis!
44. Perc, izdanje u Hanoveru, tumai contina poljskom reju konczyna, limis, fastigium: contina
igitur aedificia fastigata. Ovo je tumaenje pogreno. Vidi dalje.
45. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima, koje smo drugda naveli (Vidi
glavu o Svetovidu). Ovde se moe uporediti eka legenda o Ljubuinom konju, koji esima
naznai njihovoga buduega kneza.
46. Pisane spomene koji se odnose na ivot Otona Bamberkog izdao je Kepke u Perca (t. XII, i t. XX.
Scriptores). Dijalog Herbordov De vita Ottonis, Perc je zasebno izdao (Hanover, editio in usum scholarum,
god. 1868.) Vidi jo Jaffe, Bibliotheca rerum germanicarum, 1869. str. 580 - 841; Ebonis vita Ottonis;
(Berlin, 1863.) Herbordi Dialogus de Ottone, episcopo Bambergensi (ib. 1869).
Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberkom u Baltische Studien (t. XI, prva fascikula, Stettin, 1842).
Temeljan je rad A. Kotljarevskog, odlinog slaviste, iju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije
Otona Bamberkog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). Prag 1874, tamparija
Klaudy). Ovo je delo pravi Corpus tekstova, koji se odnose na Pomeranske Slovene. Petrov je raspravljao o
Herbordovoj biografiji u svojim lancima u urnal''-u Minist. Nar. Prosvi. (god. 1882. i 1883).
47. Dalje imaemo prilike odrediti smisao rei: kapia. Moda i ona hoe da kae: idol. Ja
citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. ruske literature V izd. str. 19.). nemajui pri ruci Hilarionov tekst.
48. Vidi druge navode. - Op. Krek, Einleitung, str. 394. i dalje.
48. Belee se jo neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. Nemam njihovih
fotografija.
49. Fanum de ligno artificiose compositum... Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice
insculptae exterius ornant; interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque
loricis terribiliter vestiti... (Chron..., VI, 23. ili 17.)
50. Rad Beke Akademije Nauka (Mitteilungen) - Be - g. 1875.
51. Chron. slav. I, 52.
52. Kluge: Etymologisches Wrterbuch der Deutschen Sprache.
53. Vidi: Sreznjevski: Materilj dl Slovar drevne rusko54. Ite - nastavak koji znai mesto, gde se obino vri kakva radnja.
55. Slavno-finski kulturni Ot'noeni, Kazan', 1890. str. 143.
56. Treba danas znai u ruskom: sveanost crkvena, bogosluenje; sravni slov. re: trebnik.
Prevod.
57. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. Peterb. 1871.).
[58]
Mikloi: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen, str. 65. navodi veliki broj ovih
rei, i sve ih pripisuje jednom linom imenu.
[59]
Krek, Einleitung, str. 397.
[60]
I kod Malorusa i Litvanaca, usled uticaja poljskog jezika.
[61]
Uporedi u Srba re knez, seoski stareina. Ona je slov. porekla.
Prevod.
[62]
Krek: Einleitung, str. 419. Re je upotrebljena za oznaenje pakla: v'' naveh''.

Mikloi, Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum, sub voce).

[63]
Strava - na srpskom oznaava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" - strah od smrti. Tot se reju
moda oznaavale rtve prinaane bogu smrti.
Prevod.
[64]
O ovom predmetu on je objavio 1837. u Pregledu ekoga muzeja jedan rad, koji je na alost
ubrojan i uvren i u njegove Sebrane spisy - Prag, 1865., str. 96-110.
[65]
Vidi o tom portretu Jagiev lanak (Arch. f. slav. Phil. t. v. str. 204.).
[66]
Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meunarodnoj knjiari 1866. Tada mi je njihova
autentinost izgledala tana. Od tada ona je osporena takvim dokazima, da ja sada u njih vie
ne verujem. Vrlo veliki naunjaci jo u njih veruju, kao npr. g. Krek. Einleitung, str. 418.
[67]
Belboh - beli bog, beel, baal, ydolum.
Besy - bes, zao duh, demonibus.
Das - avo, genius;
Devana letnicina i perunova dci - Devana, ki Letnina i Perunova, - Diana Latone et Jovis filia. Ovo je

najdrskije objanjenje. Ono je teilo da u slovenski mit unese boanstvo slino Dijani, keri boginje
Lete, - oevidno slino Latoni - i boga Peruna, koji se na taj nain nae istovetan sa Jupiterom.
Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma; nikada se nije
pokretalo pitanje o ljubavi bogova, a jo manje o njihovim brakovima. Vidi se sva ozbiljnost ove
prevare.
Lada - Venus, dea libidinis, cytherea.
Liutice - Ljutica, furia, dea infemalis.
Perun, Perun, Jupiter.
Perunova - Jovis sororem - (slov. bogovi nemaju ni sestara kao ni ena).
Prije - (prijatna) Aphrodis grece, latine Venus.
Radihost, vnuk krtov - Radgost, unuk Krtov, - bez sumnje kod demona. Mercurius a mercibus et
dictus. Ovo objanjenje imalo je za svrhu: 1) da se u ekoj rasprostre verovanje u kultus o
Radgostu; 2) da se o tome izmiljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim
boanstvom.
Svatovit - Svetovid, Ares, bellum. - Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. Ca nuncupatur tek
la je stvorila Svetovida. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors.
Sytivrat, Saturnus. Re sytivrat je tako stvorena, da slui kao graa za razna tumaenja. Jacob
Grimm, dao se time prevariti u svojoj nemakoj Mitologiji.
Straces Sytivratov syn, Strasek, Sitivratov sin; Picus Saturni filius. Straka na ekom znai svraka (isto i
na srpskom. Pr.)
Trihlav - Triglav, triceps, qui habet capita tria caprae. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje
glave, i otuda su izvukli gomilu zakljuaka.
Veles - Pan - imago hircina.
Siva - ivot, Dea Frumenti, Ceres, Siva imperatrix. Ova je re stvorena jedared od latinskoga aiunt, a
drugi put od Sive.
U ovoj listi izneo sam samo imena boanstava, ostavljajui na stranu ona, koja se odnose na
kultus i kojih ima dosta. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaraena su navodima iz Mater verboruma; Bilo je dakle neophodno potrebno, da italac jednom za svagda bude o tome obaveten.
Apsolutno se treba mahnuti traenja u ekoj boanstava, o kojima postoje samo lani tekstovi.
[68]
Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves, - Paris, p. 49. i dalje.
[69]
De bello gothico, knj. III, glava XIV.
[70]
Str. 41. moga prevoda (na franc.).
[71]
I, 250.
[72]
U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za pr Boga", "na pr Boga" - koga kazniti i osuditi. U
znaenju je: "na pravdi Boga".
Prevod.
[73]
Luiki Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol, pridodat Bog, nebengott.
[74]
Chronique dite de Nestor, prevod na franc. L. Leger, Paris Leroux, 1884. Vidi indeks sub voce: Peroun.
[75]
Oerk'' russkoj istorieskoj geografii (Varava, 1885.).
[76]
Potoi, koji se uliva u Volhovu.
[77]
Novgorodska hronika, izd. arheol. komisije, str. 1. i 2. Petrograd. 1879.
[78]
Njih je otkrio g. Krek: Einleitung in die slav. Litteratur-Geschichte. (dr- izd. Graz, 1887., str. 384 - 386)
[79]
Golovackij: Ruska krestomati (navod u Machal-a, slovenska mitologija, na ekom, str. 22.).
[80]
Afansijev'': Vozren, Slavn'' na prirodu, I. g. 250.
[81]
Procope: De bello gothico, knj. III glava XIV.
[82]
U delu: Gorski putnik. Nemam pri ruci ovu knjigu; stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Reniku
bugarskom od Duvernois. (Moskva, 1886. god.) Rokovski je kao i Verkovi vrlo nepouzdan. G. dr
imanov iz Sofije, koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku, izjavio mi je u jednom skoranjem
pismu da nigde nije mogao nai ime Perun.
[83]
Istorija Bugara, rusko izd. Odesa. 1882. g.
[84]
Govor je o jednoj majci, koja se usudila istiti dete jednim paretom hleba, te je na taj nain
profanisala najdragoceniji dar boanski.
[85]
Vidi moju studiju o Kolaru i panslavistikoj poeziji, u knjizi pod imenom: Russes et Slaves, Paris, 1890.
[86]
Schleicher, Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. S. Petersburg, 1871.

[87]

Helmold, Chronica Slavorum, I, 83. ponovo tamp. u Monumenta Pertz-a, Hanovre, 1868.
I, 52. i 93.
[89]
"Visitavit Altenburg, kae on, govorei o vladici, et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius
quorum deus erat Prove. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike." On zna tako isto i
ime kneza, koji se zvae "Rochel, de semine Krutonis."
[90]
Saxo Grammaticus, izd. Holder (Strasbourg, 1886. str. 578.).
[91]
Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat, cuius frontem
leva, mentem dextera tangebat." Helmold primeuje (I, 83) da baltiki Sloveni vole mnogoglave
idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt."
[92]
"Vulgus nostrum lapillos quosdam, virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse
fulminis". Linde: Dictionnaire polonais, kod rei piorun.
[93]
Objavljena je u Archiv f. slav. Phil. t. v, str. 631.
[94]
Litavska mitologija ima tek da se izradi. O toj veri vidi Krek: Einleitung, str. 385.
[95]
Mikloi; Etimologisches Vrterbuch, sub voce.
[96]
Knjiga o carevima, XXX, 19.
[97]
Ib., IX, 14.
[98]
Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. Odesa, 1886.).
[99]
Legatio Luitpranda (Leon akon, ed. Bonn. str. 356.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die
leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. Saoptenje ovoga
navoda dugujem ljubaznosti g. lumbergera.
[100]
Isti obiaj postoji i u Srba, na selu, gde se u svakoj njivi, naroito kad se anje penica, ostavlja
na kraju neponjevena jedna pregr - aka klasja "za sveca". - U Aleksincu i Soko Banji kad se
anje ito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop, ve se spletu,
okite cveem i nose kui. Kad bude vreme sejanju, onda se oni satru i ito se iz njih pomea sa
semenom pa se poseje. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se boja brada. I kad se beru vinogradi
poslednja se gida ne obere, ve se pokrije zemljom zajedno sa groem koje je na njoj. Kad
nastane pokrivanje vinograda onda radnici trae i grabe se ko e pre doi do pokrivene gide
da pojede groe koje je na njoj. I ova se gida zove boja brada. U Aleksinakoj Moravi boja se
brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. I u Prokuplju ostavljaju
poslednju lozu neobranu. (Sitne beleke od Tih. R. . u "Brank. Kolu" za 1896. g. str. 882.)
Prevodilac.
[101]
Afanasijev'': Vozren. Slavn''... t. I. Passim.
[102]
N. Nodilo: Rad iugosl. akad. LXXXIX.
[103]
Veselovskij: Istraivanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. - Petrograd. 5. fasc. str. 82 - 83, 8 fasc. Izvsti.
Sbornik'' za narodni umotvoreni - Sofija. - god. 1889. i dalje; t. III. str. 15, t. v. str. 29; t x. str. 24. Vidi
tako isto i u zbirci narodnih pesama brae Miladinovaca, str. 525. [104]
Sv. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. Njegov se dan slavi u svim
selima; on pogaa gromom one, koji se zaborave i rade toga dana. Cela mu je nedelja
posveena, od 20 - 27 jula; ova se nedelja zavrava malim sv. Ilijom. Ovaj je jo straniji od
velikog. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. Crkve njemu posveene mnogobrojne su.
Ove mi je podatke saoptio Kalojano iz Bukureta).
[105]
Sbornik Slovansky t. v. Prague, 1886.
[106]
Fr. Krauss, Sagen uhd Maerchen der Sudslaven, I, 64.
[107]
Kres (Revue Slovine), IV, 402.
[108]
II, 31.; ovaj se "ivot" nalazi u Monumenta Pertz-a (X, XII). Ponovo je tampan in usum scholaruni,
1868. U Hanovru.
[109]
De administrando imperio, gl. IX.
[110]
Crkvena uredba Petra Velikog 1721. spominje jo meu ostalim sujevericama i obiaj, da se
ljudi mole Bogu pod hrastom, od koga svetenik posle deli vernima granice. U maloj Rusiji veruje
se, da za vreme burv, Bog ili sv. Ilija gone zle duhove, a oni se posakrivaju u kue, crkve, pod
izvesna drveta, a naroito pod hrastove (Mbchal, str. 63.). Evo te uredbe Petra Velikog: (. 5) "Isto
tako postoje neki nepristojni tetni obredi. uli smo da u Maloj Rusiji, u izvestan praznik vode u litiji
enu, koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva, Petka), i da joj blizu crkve narod odaje neke poasti, i ini
[88]

poklone, u nadi, da za to od nje dobije druge poklone. Isto tako, na jednom drugom mestu
sakupljeni popovi itaju molitve pod hrastom, posle ega oni dele narodu granice, kao znak
blagoslova. (Prevod Tondini, Paris, 1874. god.)
[111]
Das Homiliar des Bischofs von Prag, Beitrage zur Geschichte Boemens; I, Prag. 1863. (Ovaj je spomenik
iz XII v.)
[112]
Mikloi, Etymologisches Wcrterbuch, str. 80.
[113]
Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum, izdanje Pertz-a, in usuin scholarum, Hanovre, knj. I. 6. "Nam
neque iuramentis facile indulgent, neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur." Ovaj dosta
nejasan slog objanjava se docnijim, iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam, ut
ambitum fani, nec in hostibus sanguine pollui sinant. Jurationes difficillime admittunt, nam iurare apud
Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram."
[114]
Knjiga II, glava XII.
[115]
Cf. I, 6. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur".
[116]
Historia Danica, izd. Holder, Strasburg, 1886. knj. XIV, str. 444.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua
civium religione cultum... sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''.
[117]
Cf. Thietmar, Chron. knj. VI (Opis hrama Redarv.)
[118]
Ovi vieglavi idoli su esti kod baltikih Slovena. Cf. bog Triglav, Porenucije sa etiri glave a peta
na grudima. "Mutlos (deos) duobus vel tribus, vel eo amplius capitibus exsculpunt. (Helm. I, 83.) "Dum in
urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. 1156, Fontes rerum Bohemicarum,
t.) v, Prag, 1893. str. 89.
[119]
Ili to je verovatnije, medovinom.
[120]
Domostroj ruski (XVI v.) nareuju vernima koji ljube krst ili ikone, da briljivo zadre svoje disanje u
tom trenutku.
[121]
U Maloj Rusiji spremaju poslednje vee u godini mnogo kolaa za veeru. Nameste ih jedan
na drugi pred domainom na stolu, i isteraju decu napolje. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar
me ne vidite, deco? - pita ih on iza kolaa. - Ne, oe. - Da Bog da, da uvek tako bude, da
imamo uvek toliko ita kao veeras." Etnograf. ekspedicija u j.-z. Rusiju, grau sabrao ubinski, t. III.
Petrograd, 1872. - Istu stvar belei i ajn. Schein - Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materili dl
izueni bita... severno zapadnago kra, t. I (drugi deo, str. 607). - U Hercegovini (po Karadiu,
Renik, kod rei migati se) dva lica uzmu meu se boini kola - esnicu, i jedan pita drugoga:
"Vidi li me?" - "Malo", - odgovara drugi... "Da Bog da, da te do godine ni malo ne vidim" (tj. da
do godine toliko ita bude u izobilju, a hleb da bude tako debeo, da te ne vidim iza njega).
[122]
Po Thietmar-u Sloveni, stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) sluahu se takoe konjem, radi
tumaenja budunosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt, sedent hi
duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt, quo
sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. Quibus finitis, cespite viridi operientes equum qui
maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium
inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id.) exploravere prius, per
hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon, VI, 24.). Ovo gatanje konjem nalazi se i u tetinu
(Herbordi Vita Ottonis, II, 33.). "Habebant caballum mirae magnitudinis... Iste toto anni tempore vacobat
tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem, habuitque unum de quatuor sacerdotibus
templorum custodem diligentissimum. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire
cogitabant, eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo, spacio
unius cubiti ab invicem disiunctae. Strato ergo caballo atque frenato, sacerdos tantum freno per jacentes
hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis, equus
transibat, signum habuere prosperitatis et securi pergebant; sin autem, quiescebant."
O gatanju konjem vidi jo: Die Deutschen Opfergebruche - (Breslau, 1883. str. 24.). - Hopf, Thierorakel
und Orakelthier, str. 68; - Saupe, Der Jndiculus superstitionum (Leipzig, 1891, str. 18. Tobolka u asopisu
Olomuckog muzeja. 1894.)
[123]
Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu, koja se zove stanica (stanitsa) i o
kojoj govori Saks Gramatik (str. 569). Ova je zastava bila izvanredne veliine i boje. Potovana je
isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. Kad je noahu pred sobom, verovahu, da im je sve
doputeno... "Toliko bejae njihovo sujeverje, da je auktoritet ovoga pareta materije vredeo mnogo
vie no kraljev ugled." Svetovid je pre svega ratni bog, i zastava je izvesno simbol rata.
[124]
Str. 574.

[125]

Scripta historia Jslandorum, - Hafniae, 1842, tome XI, str. 348.

Po Gilferdingu (Ist. balt. Slov. str. 173.) ime Svetovida - Szventovit, - spomenuto je jo i u jednoj karti
Fridr. Barbarose 1170. god. (Codex Pomeranus; 28.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik.
[127]
Manastir, osnovan 822. g. na obali Vezera od kaluera iz Korbije radi evangelizacije
Saksonaca. kola korvejska imala je u docnije doba veliku vanost u Nemakoj, kao i kola u
francuskoj Korbiji. Danas je to obina crkva.
Pr.
[128]
Helmold, I, 6.
[129]
Metuntur propter familiaritatem deorum, vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri,
veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis, 165.).
[130]
Cf. Saint Matthieu, gl. XXVII, - V. 64.
[131]
Korvejski kaluer Boso bee doneo u manastir ostatke Sv. Vida: "qui cum esset admirandae
sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit
thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti." (Widukindi Res gestae Saxoniae, knj. III, 2.) U srednjem
veku su jako traene bile ove relikvije. U poetku X v. eki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu
ruku sv. Vida, i podie sabornu crkvu u Pragu, koja i danas nosi ime sv. Vida. - Obitelj Korvej
osnovae 822. g. kalueri iz Korbije i Pikardije. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que
nova Corbia vocatur, ab ea nomen sortita, unde cepit sclicet, ab illa Francorum Latinorum Corbia,
ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir..." (Thietmari Chronicon, II, 19. (11) ad ann. 1002.)
[132]
Die Slavenchronik Helmolds - Gaettingue, - 1873; g. Velkel upuuje na ova dela: Wigger:
Mecklenburgische Annalen, Schwerin, 1861, str. 144, 148;
Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita - Braunschweig, 1750, Prolegomena critica;
Wigand: Cesch. d. gefurst. Reichsabtei. Corvey, str. 148;
Ledeburg: Allgem. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats, v. str. 331. i dalje;
Giesebrecht: Wendische Geschichten, str. 280, i dalje.
[133]
Bio bih zahvalan itaocima ove knjige, ako bi mi hteli pobeleiti tekstom i primerima
potkrepljene sve idole ili neznaboaka lica, preobraena u hri. svece, koji im odgovaraju.
Rado se navodi kao primer: hram sv. Viktorije u Purijeru (a Pourrires) (Campi putridi); jedna sveta
Afrodiza, koja bi bila zamenila Veneru; svetac Amadur, koji bi bio zamenio Kupidona. Ima jo
primera. eleo bih tanih naznaenja.
[134]
Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus, plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine
deos suos oblectari jactitant (Helmold, I, 52, Cf. ib., 83.). Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt
Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de
Dania advectis. - Cf. Nestorovu Hroniku, gl. XXXIX (str. 66. franc. izdanja).
Maligni homines insano furore correpti, magno tumultu, securibus et gladiis aliisque, telis armati sine ulla
reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes, mortem nobis sine ulla retractatione, nisi quantocius de curia
et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis, II, 24.).
Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt
et ad solum diruerunt. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis
enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II, 40) Ovo se zbiva u 1002. g.
Docnije (III ka. god. 1066) Adam Bremenski pria ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris
christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg.) captus servabatur ad triumphum. Jlle igitur pro confessione
Christi fustibus caesus, deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium, cum a Christi nomine
flecti non posset, trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est, caput vero eius
desectum, quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt... Jtaque omnes
Sclavi, facta conspiratione generali, ad paganismum denuo relapsi sunt, eis occisis qui perstiterunt in fide".
Tako, dakle, po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedoanstvu, stanovnici ostrva Rujna behu
fanatiniji nego ostali Sloveni.
[135]
Pom. izd. str. 578.
[136]
Jbid. 577.
[137]
Monumenta Germaniae historica, od Pertza, XII, str. 868.
[138]
Cf. Zend: pnta, isti smisao.
[139]
Vidi O. Belzer, Genealogia Piastow, Krakov, 1895 4%. I rezime je u Bulletin international de l' Academie
des Sciences de Cracovie - januar, 1896.
[140]
Fontes rerum Bohemicarum, t, P, str. 17, 18, 369 - 386.
[126]

[141]

Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae, itd. str. 94.

Vidi o ovom pitanju Maretievu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. LXXXI,
1886). U jednom svom radu objavljenom idue godine u Archiv-u Mareti je izmenio svoje
zakljuke, i predlae novo tumaenje. Vit za nj znai laetus; i Svetovid bi znaio fortis laetusque
(Archiv, t. x, str. 136.) Mikloi u svom Etimol. Reniku veli, da se vit u rei Svantovit, nikako ne moe
objasniti slovenskim jezikom, i predstavlja prosto sv. Vida. Ma koliko da se potuje auktoritet
Mikloiev, neka je doputeno ovde ne primiti njegovo mnenje. Njegov ga hiperkriticizam katkad
daleko odvue. Njegovi etimoloki zakljuci nisu uvek neprikosnoveni. Tako on na str. 148. u
svome reniku navodi slovenaku re curent, korent, korant, kore fastnacht (vigil - budan, io) i
dodaje: vergl. Klr. kurent, frchliche, hochzeitsarie. Ne znam ta znai slovenako kurent. Ali mogu
potvrditi, da malorusko kurent - veseo izgled - radostan, jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima
isto znaenje, i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre, i prema tome znai: izgled u
igri, veseo.
Jl faut que je vous chante
Certain aire que j' ai fait de petite courante
(Moliere, les Facheux, II, 5.)
[143]
Vidi dopunsko objanjenje Jagievo (Archiv. f. slav. Phil. t. XIX, str. 368.), gde misli na koren vi
(tui, biti) - viti, vijati. Ova je hipoteza moda i suvie otroumna.
[144]
Svit - Svetlost.
[145]
Einleitung, 396.
[146]
Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII, str. 505). Ovaj simulacrum je izvesno
Svetovidov idol.
[147]
Osim ako se ime jednog svetilita, slavnog po svojim proricanjima, ne vezuje za koren rek - rei.
[148]
Ne bi li se ime Svetovid moglo protumaiti reju: svkt - mundus, i korenom od glagola videti? Jer
u naem jeziku to lino ime i ima to znaenje. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom
Svetovida idola, koji kako smo napred videli, ima etiri glave, koje gledaju na sve etiri strane
sveta. Prema tome to bi bio bog, koji sve vidi, ceo svet, a to i jeste najvii Bog po slovenskoj zamisli.
Prevod.
[149]
J. Wunsch, Rujana u ek. asopisu: Osv
ta, 1875. Nemam pri sebi radove ove komisije. Na
alost nita odreenoga nisam naao ni u brouri g. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen
nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund, 1886.). - Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv.
fur Anthropologie, t. XXI str. 591, i na Antrophologie, god. 1894 (lanak Salomon-a Reinach-a).
[150]
Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie, god. 1873., str. 327
(saoptenje profes. W. Thomsen-a) u Archiv. fur Anthropologie, t. XXI i u Anthropologie god. 1898. Ja ga
ponovo donosim na kraju knjige.
[151]
Jedan arheoloki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku, zvae se Swiatowit.
[152]
Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. f. Anthropologie, tome XXI, str. 591.) rad g. A. Hartmann-a
Becherstatuen in Ost. Preussen. (Ista zbirka od iste godine, fasc. III.)
[153]
Idol o kome je re figurira na koricama Revue d' archologie, izdanog u Lavovu. Mislim da ovaj list
vie ne izlazi.
[154]
Lelevelj tako isto veruje u autentinost prilvikih izvora i lafa bamberkog. Veli: da Danci uvaju
u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida, koji po svedodbi Thomsen-ovoj nije nikad ni
postojao. Za sve to se tie pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. Po podacima,
koje je prikupio Beaudouin de Courtenay, idola je otkrio jedan ininjer (ije ime ne spominje) kao
poljski emigrant, koji je doao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 - 1848. On saopti svoje
otkrie g. Potockom; no usled politikih dogaaja, on bi prinuen naglo ostaviti Galiciju. G.
Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkrie i posla spomenik uenom drutvu u Krakovu (vidi dalje str.
112 - 113.). Svetovid je bio bog baltikih Slovena; no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u
dananjoj Galiciji? U poljskim analima, vrlo siromanim u mitolokim podacima, o Svetovidu
nema nigde spomena. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta pria pod 1109. g. ovu
epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Kruvici u Velikoj Poljskoj) basilica, in cuius pinnaculo quidam
inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens, cuius indicibilis, ut aiunt, splendor non modo
urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit, non
paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus; donec ad
[142]

urbem Nekel pilum quod gestabat, quasi vibrans, disparuit..." Ohrabren ovim udom, Boleslav se
krene protiv grada Nakela, i osvoji ga. Vidi se u ovoj ulozi, koja se pripisuje svetilitu svetoga Vida,
bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon, ap. Bielowki, Monumenta,
II, str. 340).
[155]
Vidi o ovim lanim spomenicima lanak g. Jagia, Zurslav. Runenfragfn, Archiv. f. slav.
Philologie, t. v, str. 193; - T. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima, na koje se i ja pozivam, reprodukuje
i opisuje zdrukog idola, ne istavljajui o njegovoj autentinosti nikakvu sumnju. G. Hartman i
Solomon Renah doputaju ovu autentinost. Priznajem, da ja u to jo nisam ubeen. Sreznjevski,
koji je prouavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srean, da
se ovo pitanje rei bilo u jednom bilo u drugom smislu.
Idue god. 1874. na kongresu arheolokom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke.
Idol, o kome je re, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo
je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati
klie. G. baron Davril takoe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]
Vidi dalje str. 112- 113.
[157]
Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.
[158]
Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuivali neznaboakim
Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teko prevesti: Nec mirum si illorum potentiam
formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe
cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli
poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere.
Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum
quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks
ne okleva ispriati i neka uda izvrena molitvom novih hrianskih svetenika. "Nec praedicationis
eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoe prema neznaboakim udesima, koja
ne spori, da stavi hrianska, koja se jo manje mogu sporiti.
[159]
Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.
[160]
"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat."
[161]
Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius).
Danas je ovaj rad ve nepotpun i preiveo.
[162]
Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst.
[163]
Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj.
[164]
Po Kreky, ib.
[165]
Jagi, Archiv, XII, str. 305.
[166]
Sreznjevski nije nigde naao oblik Veles u svojoj grai za renik staroruskog jezika. On zna samo
za oblik Volos.
[167]
Sveska I, str. 697.
[168]
Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98.
[169]
Pogodin, Drevn. ruska istori, II, 637.
[170]
Mikloi je mogao itati stare eke tekstove. Izgleda da ih je navla zaboravio.
[171]
Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601.
[172]
Globus, 1898, 318.
[173]
O ovim fonetikim tekoama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti
prvobitni oblik.
[174]
Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.
[175]
lanak g. imanova u S''borniku za narodni umotvoreni, nauka i kninina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]
A Popov'': Vlini cerkovnago ueni (Kazan', 1883, str. 113- 115).
[177]
Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).
[178]
Knez Vsevolod trao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecae put velikom
Horsu, t. j. po komentarima, doao je u Tmutorakan pre izlaska sunca.
[179]
Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predloena i veza izmeu Horza i vogulskoga Kwaresa, nadimak boga neba.
[180]
O Svarogu vidi dalje.

[181]

Grki kaluer iz XI v., pisac jedne

. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant.

Litteratur, str. 129.
[182]
Jagi, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.
[183]
Dabog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Daboga. Tako
nazivanje od hrianskih pisaca izgleda mi nemoguno; ovaj epitet je uasan argument protivu
autentinosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela.
[184]
Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltikih Slovena Sedmoroglav
(kao Triglav). Nee li ovo biti Simargl, koje je dolo u Rusiju izopaeno kao Suarasici? Ova se
hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to inim na svoju odgovornost.
[185]
Mikloi veli u svome Etimolokom reniku, da je ime Moko uzajmljeno iz jednog zbornika XVI
veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta
27.
[186]
G. Krek (407) osporava ovaj postanak rei Moko: ali tekstovi, koje je Jagi naveo, veoma su
precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumaenju.
[187]
Sv. Pavle Korinanima, II, VI, 15.
[188]
Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226.
[189]
Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.
[190]
Kaubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali ouvalo svoje etnografske osobine, i nije se
sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. ive na zapadnoj strani donje Visle, dopirui ak do
Baltikog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneeva, i danas nosi titulu:
kaupski vojvoda. Varo Kolberg je njihovo glavno sredite. O njihovom brojnom stanju etnografi
se ne slau. Po pruskoj dr. statistici od 1890. ima na 55 000 dua; no bie ih neto preko 100 000
dua; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadrao je
dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograniena na vrlo uzan
broj narodnih publikacija. Kaubi sami sebe obino zovu Slovinci.
Prevod.
[191]
afarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru v
d slavanskych. (Prag, 1865.)
[192]
Imao sam u rukama i grki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz
manastira sv. Sra; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamtniki pis'ma i zika - Petrograd 1869. pa
4.
[193]
Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. imanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i
kninina (t. IV, Sofija, 1891).
[194]
Ruska literatura (na franc.) str. 22.
[195]
Kotljarevski: Celokupna soineni - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.).
[196]
Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.
[197]
Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga tampao
Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]
K. Iriek: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.
[199]
Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze
se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela lumbergerovog: Epope bysantine au X sile. Ovu je kapiju sruio
jedan paa oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviu Marku.
[200]
Iriek: Ist. Bugarske, Odesa (na ruskom) 1882, str. 93 - 95. - Naravno dri da je to bio bugarski
carevi!
Pr.
[201]
Renik Vukov str. 774. - Ovo je grka legenda o knezu

koji nije mogao podnositi

sunce (Schmidt, Griechische Mdrchen, Leipzig, 1877, str. 30, 31.) - Haxthausen (Studien uber die
neure Zustnde Russlands) II, str. 460. pribeleio je o Trajanu jednu slinu priu iz Besarabije.
[202]
Pod perom Prokopija postao je svecem (306. 5). Navodi jedan tvrdi grad

. To je grad divi Traiani. Divus je na grki preveden sa

. Nigde nema svetog

Trajana. - Iriek, Das christliche Element in der Balkanldnder, Vien, 1895 - str. 98.
[203]
"Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui
slavice dicebatur Pribislaus, qui christianus factus, idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus
quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. Brandenb. ap. Mader, str. 264.).
Na ovog boga a moda i na ovaj navod misli eki hroniar Pribik Pulkava (XVI. v.; Fontes rerum

Bohemicarum, t. V, str. 89.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis
Brandenburgensis et terrarum adjacencium, sicut Brandenburgensis testator Chronica... Hic dum adhuc gens
esset ibi permixta Slavonica et Saxonica, deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum
tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur." eki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i
prljave glave".
[204]
Priao mi je jednom Ivan Turgenjev o ivotu ruskih raskolnika ovu anegdotu, koja nije bez veze
sa ovom epizodicom. Jedan ruski inovnik, pok. Melnikov, u ruskoj literaturi poznat pod imenom
Peerski, imaae zadatak da pazi na raskolnike. Behu mu kazali, da u jednoj umi, preko Volge,
ima jedna sumnjiva kapela, gde se skupljaju raskolnici, da se klanjaju jednom liku, koji
pravoslavna crkva ne odobrava. Uspe li dii tu ikonu odatle, dae mu se krst sv. Ane.
Melnikov se umea meu raskolnike, i kad oni behu u zanosu svojih molitava, on najedanput
povie: "Ana na iju". Uplaeni ovom nerazumljivom vikom, svi verni ostae nepomini. Melnikov
tada skoi, zgrabi ikonu, i umakne s njom, pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha.
[205]
urn. Min. Nar. Prosve. sept. 1885.
[206]
Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. Vidi gore, str. 123 - 124.
[207]
Kod hrianskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica; npr. u Vladimiru na Klijazmi i u
Volni (vratnica zvana Otra Brama, itd.). Ovaj hram na ivotinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo
jedna kapela.
[208]
Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. Mi nita pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod
neznaboakih Slovena.
[209]
O Svaroiu vidi napred str. 126 - 129.
[210]
O vraanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu.
[211]
Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium, I, str. 191. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu
overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam
susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta, Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog, uporedi:
Svetovid), Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt."
[212]
Navod u Jagia, Archiv, V, str. 204.
[213]
Rad. Jugosl. Akad. LXXXI.
[214]
Sacra Moraviae- historia, Salcburg, 1710.
[215]
Re poegoeda jo i danas se nalazi u jeziku Kauba, ili pomeranskih Slovena. Vidi Dictionnaire de
Ramult (sub. voce) Cracovie, 1893. g.
[216]
Ovde vladika oevidno pronalazi nova imena. Otkuda bi neznaboaki svetenici znali za
Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio, da u Pri i Peg. nae elemente ovih dvaju imena.
[217]
Mareti, Rad, LXXXI.
[218]
U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom).
[219]
Crni Bog prouzrokovao je i kod afarika jednu krupnu greku. God. 1835. Kolar, koji se truae biti i
mitolog, a koji je bio najmanjeg kritikoga duha, mislio je, da je u Bambergu u Bavarskoj
pronaao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. U katedrali ove varoi je grob
vladike Otona, slov. apostola. afarik objavi u jednom prakom asopisu podui rad svoj, koji bi
pretampan i u njegovim Sbrene Spisy, str. 96 - 100, i koji je dugo smatran kao autoritativan. No on je
bio rtva jedne mistifikacije. Crni Bog iz Bamberga otiao je u drutvo obotridskih bogova u Najstrelicu,
koji su ve odavno izgubili svoju autentinost, te naveli i Kolara na greku. - Lelevelj i mnogi drugi.
B. Archiv. f. slav. Phil. t. V, str. 193. i dalje.
[220]
Npr. kod Arnolda. Chronica Slavorum: Geromarus (III, 82). Jeromarus (VI, 10).
[221]
Vidi rad g. Briknera: Myth. Studien u Arch. f. slav. Phil. t. XIV.
[222]
U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka, zove se Diva, Divka (Machal, str. 119.).
[223]
Vidi Ralston, The Songs of the russian people, str. 120 - 139. i ruske spomenike, koje navodi Machal, str.
95.
[224]
Dziady je, kao to se zna, naslov jedne romantine Mickijevieve pesme. Prva ideja ove
pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije.
[225]
. Zibrt, Starofeske obyej. Strane: 195. i dalje. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag, 1884.) str.
484. "Spiritus qui Krzetky dicuntur." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Sk
itek v
lidovim podni staroeskem (Skritek u starim ekim predanjima), Prag, Simaek, 1891.
[226]
Raziskani, 6. svezak; Izvsti Petrogradske Akademije, 1892, str. 168.

[227]

Veselovskij, istraivanja... str. 295; Sreznjevski, Materili sub voce. Vila.

to je re vila iezla u ruskom, to je po svoj prilici otuda, to je zamenjena reju Rusaljka. (Vidi
str. 178. i dalje.)
[229]
Karadi, I, 65.
[230]
Kad kia pada a sunce greje, Bugari priaju da se Samovile kupaju (Karavelov, Rad, str. 241.).
[231]
Karadi, I, 158.
[232]
U ivotu Marka Kraljevia vile igraju veliku ulogu. Osim pesama vidi i komentar g. Halanskoga:
Juno slovnskie skazani o Kraljevi'-Markou - Varava, 1894.
[233]
Cesty po Bulharsku - Prague, 1888.
[234]
Ova je linija dosta razmaknuta.
Pr. prevod.
[235]
Vidi u Bugarskom reniku od Duvernois, lanke: Vila, Samovila, Samodiva, itd. Re samodiva
prodrla je i u grki jezik pod oblikom

- Zbornik', t. IX, str. 80. - koji Matov citira u svojim

Grko-bugarskim studijama.
[236]
Mikloi: T'rkische Elemente, dodatak.
[237]
imanov: Prilog bugar. narod. etimologiji (Sbornik'', t. IX, str. 553.).
[238]
Machal, str. 126 - 130, 132, 144. itd.
[239]
Raziskani, Izvsti Petrogradske Akad. Nauka, ruska sekcija t. XLVL str. 181 - 185).
[240]
Ko eli videti, dokle se napred u ovom pitanju otilo dovoljno je, da uporedi afarikov rad o Rusaljkama
(pisan 1833, ponovo tampan u Sebrane Spisy, Prag, 1865) i etiri-pet strana koje im je posvetio
imanov (Sofija) u sv. IX. Sbornik''-a. - Vidi o ovom pitanju Mikloia: Die Rosalien, ein Beitrag zur
slav. Mythologie. (Sitzungsberichte der Kais. Akad. der Wiss. - Vienne, 1869.), Tomaek, Ueber Brumalia
und Rusalia (ib. 1869.); Veselovski u urnal' Minist. Nar. Prosvi'., 1885. i Izvst. ruske Akad. Nauka t.
XLVI, 1890.
[241]
Na drumu koji od nasipa Trstenik - Kraljevo skree za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzviica
okruglog oblika u sred ravnoga polja. To mesto seljaci zovu rusalija.
Prev.
[242]
Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. Osim onih napred citiranih dela, moe se videti i Machal str. 115. i
dalje, i u Ralston: The songs of the Russian people. Londres 1872, str. 139 - 146.
[243]
Vidi navedene tekstove Mahalove, str. 149.
[244]
Mikloi, Etym. Wrterbuch, sub. voce.
[245]
Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se ini slubom u crkvi.
[246]
Nestorova Hr., god. 983. str. 67. fr. izd.
[247]
Vidi glavu o Perunu.
[248]
Njega je naveo Kotljarevski, Pogr. obiaji, str. 124.
[249]
Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. II, sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u
merzeburkoj Brotulfovoj hronici; po reima toga teksta niko nije smeo osei u toj umi ni drvo ni
granu. Ko to prestupi, kazni se smru. Tu se skupljahu neznaboaki Vendi, da proslave neke
praznike. Nemaki hroniar misli, da ime Zutiberus znai nekog demona.
[250]
Ebbo II, 18.
[251]
Afanasijev'', t. II, 325.
[252]
Ebbo, III, 9. Herb. III, 7.
[253]
Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrenju. Jer do danas nita ne dokaza, da je bilo i
slovenskih runa.
[254]
Strogo uzev, ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u ekoj ili na Karpate. Jedan ruski
orijentalista g. Fr. Westberg, u svome radu na nemakom, obavljenom u Izv
sti Petrograd Akad.
Nauka (1899. tom. XI. 5, str. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije
re o Slovenima, i da ovi hramovi, o kojima se govori, moraju biti negde na Kavkazu.
[255]
Arkona (?) Westberg misli da se ovo tie poluostrva Taman-a.
[256]
Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna.
[257]
U srpskom postoji re vraar-a. (u smislu arobnik).
[258]
Citat Zibrt-a, Seznam, str. 85.
[259]
Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu, i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru,
moe se dodati i ovaj: "Domain se sakrije iza blini-a (nekog zastora), i pita: Kumo, vidi li me? [228]

Ne vidim te, odgovara ona. - Da Bog da me ne videla ni idue godine!" (ejn'': Materili dl
izueni bita sev-zap, kraja, t. II. str. 601
[260]
Nastavlja Kozmin, kaluer zvani Sbvaza, upotrebljava oblike coenas. On ne menja nita
smisao reenice.
[261]
Objavio ga je Hecht, Prag, 1865.
[262]
Mikloi, Dict. etym. str. 211; nije znao za ovaj tako vaan tekst eke hronike.
[263]
Veselovski, Izvst. Akadem. Nauka u Petrogradu, 1890., str. 269.; Machal, str. 121. O navama vidi
knjiicu D. Matova: V''rzivulovito kolo i navit (Sofija 1896.); Sv. Simia: Novi podaci o Vrzinu kolu i
navama. (Brank. Kolo za 1896. str. 213 - 218.).
Prev.
[264]
Objavljeno prvi put 1868, ovo delo pretampala je bez izmene Carska Akad. Nauka u Petrogradu.
(Zbornik, t. XLIX, 1071.)
[265]
O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike.
[266]
Pertz, Monum. VIII, str. 263.
[267]
Bjelovski, Mol. hist. Pol. t. II.
[268]
Etym. Wurterbuch, sub voce.
[269]
Po svemu ovo mi tumaenje izgleda bolje od onoga, koje sam naveo u indeksu moga
izdanja Nestorove Hronike.
[270]
Krek, Einleitung, str. 435. i dalje.
[271]
Krek, Einleitung, str. 418.
[272]
Rad itan u Academie de l' Jnscription, u optoj sednici od 6. apr. 1900. g.
[273]
Arch. f. slav. Phil. t. XIX, 318. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur, on ga
tako isto zove deus militiae. U svome skoranjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen
Sprache (izvod iz rada Akad. Nauka u Beu) g. Jagi pronalazi jo dva imena, gde se vidi deo vit Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str. 6. i 86). i Unevit.
[274]
Herbordi Dialogus de vita Ottonis, izd. Pertz-a. Hanovre, 1868 (knj. II, 31).
[275]
Einleitung in die slav. Litteratur-Geschichte, drugo izd. Graz, 1885., str. 139 - 412. Mikloiu je na
alost umakla re contina, jer on nije istorik. Mogao bi joj nai mesto u svome reniku sub. voce ili
kata ili kat'.
[276]
Titmar pravilno tumai neka slovenska imena: belegori, beleknegine, Jaremirus. O drugima se
vara. Tako nailazei na Medebor (uma koja ima meda), on prevodi sa Mel prohibe.
[277]
Knjiga, II, 1.
[278]
Historia Salonitana, izdanje Akad. Nauka u Zagrebu, 1894.
[279]
Knj. 1. 3. izd. Lappenberg Hanovre, 1868.
[280]
Fontes rerum Bohemicarum - Prag, 1874 - 1882, t. II, str. 16 i 111 str. 17.
[281]
U Krek-a Einleitung, str. 562.
[282]
Snimci 24-32 nisu uneseni u original. G. Lee nije mogao o njima pribaviti dovoljnog
objanjenja. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. Mitologije, neka se neko nae. ko e i
o tim snimcima moi kazati koju re.