Dr. Nil Nidli - Zakoni Zdravlja I Izlečenja

Dr Nil Nidli
ZAKONI
ZDRAVLJA I
IZLEENJA
Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodnjake studije, www.cps.org.yu
Izdava: Eden, Sremska Kamenica
Prevod: Saa Ivanovi
Tehniko ureenje: CPS
Dizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu
Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046
Sadraj
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1. Principi za optimalno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. Dobre vesti o raku: Moe se spreiti! . . . . . . . . . . . . . . 14
3. Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 . . . . . . . . . . 45
4. Blokirane arterije: Oistite ih prirodno . . . . . . . . . . . . . . 71
5. Istina o ribi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
6. Jedan narod pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
7. Veliki mit o mesu i belanevinama . . . . . . . . . . . . . . . . 111
8. Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu . . . . . . . . 129
9. Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja . . . . . . . . . . 144
10. Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje . . . . . . . . . . . 156
11. Mleko: prijatelj ili neprijatelj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
12. eoni reanj: Kruna mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
13. Zaustavljanje plime nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
14. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
15. Sida i HIV: Neispriana pria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
16. Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite . . . . . . . 264
17. elite pie? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
18. Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima . . . . 322
19. Ishrana i okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
20. Iznad vodeih uzroka smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
O autoru
Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angamanom u kardiologiji, gastroenterologiji, hitnoj slubi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu Endrus u Miigenu,
na smeru biohemija. Specijalizaciju je zavrio 1986. godine na Univerzitetu Loma Linda u
Kaliforniji, gde je bio rangiran meu prvih 10% najboljih studenata u svojoj klasi.
Nastavio je sa svojim usavravanjem interne medicine u Ketering medicinskom centru na Vrajt
dravnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste godine je dobio sertifikat Amerike komisije za
internu medicinu. lan je Amerikog medicinskog udruenja, Amerikog koleda lekara i Alfaomega-alfa medicinskog udruenja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruenja.
Postao je izuzetan strunjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj slubi.
Godine 1989. doao je u Ardmor, u Oklahomi, zbog izuzetne mogunosti da radi i sa akutnim
sluajevima u internoj medicini sa naroitim angamanom na hitnoj slubi, kao i na polju
poboljanja naina ivota i preventivnoj medicini na Ardmor institutu zdravlja. Dr Nidli radi od
1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor institutu zdravlja i njegovom centru za promovisanje pravilnog naina ivota. Takoe je ef medicinskog odeljenja Mersi memorijalne bolnice i
zdravstvenog centra, i predsednik je medicinskog tima.
Dr Nidli je drao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu ishrane, naina
ivota i zdravlja. Drao je brojne seminare o ishrani, kole kuvanja (sa svojom enom Erikom),
seminare o stresu i programe za odvikavanje od puenja. Radio je u produkciji serije obrazovnih
video materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrauju u ovoj knjizi, od kojih su neki emitovani
na nacionalnoj satelitskoj televiziji. ivi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.
Predgovor
Ova knjiga predstavlja najkorisniju knjigu za promociju zdravlja koja je napisana u ovoj generaciji i bez sumnje e postati standardni prirunik medicinskim predavaima. Ona na nauni i izbalansiran nain obezbeuje injenice koje bi trebalo da obaveu svakog razumnog oveka da unapredi svoj nain ivota.
Ova knjiga se takoe bavi nekim injenicama i opasnostima savremenog naina ivota i daje
konstruktivne predloge kako se mogu promeniti. Dobro je poznato da saznavanje injenica i opasnosti nije dovoljno da bi dolo do promene kod mnogih ljudi. Meutim, ove informacije mogu uticati na mnoge da ne razviju neke od loih navika, kao i da prekinu sa onim loim navikama sa kojima su tek poeli, podstiui ih da razmisle o koracima koje preduzimaju. Takoe, ova knjiga stalno ukazuje na samo jedan pravi Izvor koji zaista moe pomoi ljudima da ove promene uine
moguim i poziva ih da se oslone na tu Silu.
U ovoj knjizi su takoe navedeni glavni segmenti naina ivota koje treba promeniti u naem
svetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukazuje:
Sa sadanje take gledita, kardiovaskularne bolesti (i rak) se javljaju, ili se mogu utvrditi, kao
glavni zdravstveni problemi u praktino svakoj dravi sveta u 2000. godini... Njihova prevencija ili smanjenje zahteva drutvenu odgovornost i predstavlja ekonomsku potrebu...
U razvijenim dravama, bolesti povezane sa nainom ivota (ukljuujui nepravilnu ishranu,
konzumiranje alkohola, puenje i nizak nivo fizike aktivnosti) izazivaju najvie patnji i
bolesti.*
WHO ukazuje da je potreban jedan program osnovne prevencije, to jest, da treba neto
uiniti pre nego to doe do razmera epidemije. Mogue je smanjiti koronarne srane bolesti do
90% i rizik od raka za vie od 80%.
Moralni pad drutva je takoe izazvao mnoge od savremenih problema, kao to je sida.
Istraivanja ukazuju na nedostatak rada roditelja sa svojom decom na polju polnog i seksualnog
obrazovanja.
Ukoliko ovek radi na jaanju svoje volje, mogue je izvesti velike promene u nainu ivota. To
je dominantna sila u ovekovoj prirodi - sila odluivanja ili izbora. Sve u ovekovom ivotu zavisi
od pravilnog delovanja njegove volje. Korienjem informacija koje su ovde iznete u donoenju
pravilnih odluka, bolesti ne samo da se mogu spreiti, ve se takoe moe povratiti zdravlje koje
je nekada izgubljeno.
Prof Dr Don arfenberg

Univerzitet Loma Linda, Kalifornija
* WHO TEch. Report Series 797, 1990, pp. 28, 157, 38, 36.
Uvod
Ova knjiga tretira univerzalni problem ljudskog zdravlja i ovekovih bolesti, i pisana je za iru
javnost, kao i za zdravstvene strunjake. Ona je upuena svakom oveku koji eli da postigne (ili
odri) dobro zdravlje i sauva se od bolesti na prirodan nain, maksimalno smanjujui upotrebu
lekova, vetakih dodataka hrani i nepravilne ishrane. Knjiga sadri posebne medicinske savete
kako postii te ciljeve. Govori se i o prevenciji bolesti, kao i o njihovom leenju, kada se sprovode
kroz adekvatan nain ivota.
Knjiga je pisana na popularan i razumljiv nain, sa dosta slika i tabela, da bi se jasnije objasnila problematika. Svako od 20 poglavlja pokriva odreeno specifino polje i svako poglavlje je
pisano za sebe, to omoguava itaocu da krene sa itanjem onog dela koji ga najvie interesuje.
Ova knjiga je zasnovana na najnovijim i pouzdanim medicinskim principima koje je koristio Dr
Nidli za leenje svojih pacijenata tokom niza godina. Veliki broj naunih studija voenih irom
sveta, zajedno sa najnovijim medicinskim znanjem po pitanju uticaja odreenih ivotnih faktora,
predstavljaju osnovu za ovde iznete informacije i savete. Pomenute su mnoge specifine bolesti,
kao i pitanja vezana za stres, probleme zavisnosti, opte prihvaene navike ishrane, vetake
dodatke hrani, tetne supstance i druga zdravstvena pitanja.
1. poglavlje
Principi za optimalno zdravlje

Njegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjao
sam da je Marko imao oboljenje srca. Sada sam
kao deo procene pripremao test za njega. Dok
smo sestra i ja povezivali Marka na monitor za
srce, on mi se poverio: Doktore, mislim da
stvarno nije bitno kako u proi danas na testu.
Svi mi imamo vreme kada emo umreti; vreme
je odreeno i mi tu ne moemo nita da uinimo.
Dok sam razmiljao o njegovoj izjavi shvatio sam koliko je Marko bio van dodira sa
sadanjim saznanjem o odnosima izmeu naina ivota i zdravlja. Ogroman broj naunih
istraivanja jasno prikazuje da nai dnevni
izbori utiu na verovatnou ivljenja dugim i
zdravim ivotom. Odluio sam da ponudim
Marku ekstremni primer kako izbor naina ivota moe da utie na dugovenost. Marko,
moe, ali i ne mora da bude tano da je Bog
unapred isplanirao najbolje vreme za nau
smrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. ta
bi se onda desilo ako biste izvrili samoubistvo?
Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bog
isplanirao za vas?
Moj stav je bio oigledan. Meutim, svaki
dan veina nas donosi odluke koje imaju kao
krajnju posledicu uticaj na ivot i zdravlje. Ne
moramo da izvrimo samoubistvo u jednom
namernom inu, ali moemo da u naa tela
unosimo tetne supstance koja e prouzrokovati preranu smrt ili umanjiti na kvalitet ivota.
Zdravlje u velikoj meri zavisi od

naina ivota
Mnogi pogreno smatraju da su nasleene
crte (genetiki faktori) prvenstveni faktori koji
odreuju kvalitet ivota i koliko dugo e iveti.
Za najvei broj nas, nae zdravlje prvenstveno
zavisi od dva faktora: (1) od onoga to unosimo
u naa tela, i (2) od onoga to inimo sa naim
telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba
ova koncepta je nain ivota. Dobre vesti su
da iako ne moemo da promenimo nau
genetiku, moemo da promenimo na nain iv-
ota. Te promene naina ivota mogu da spree

ili da odloe razvoj bolesti za koju smo genetiki predodreeni. U vezi sa najeim bolestima,
dr Lemont Murdok (Lamont Murdock) sa
Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda
je to izrekao jasno: Loa genetika puni pitolj,
nain ivota povlai okida.
esto sam se pitao zato se ljudi bolje brinu
o svojim kolima nego o telima. ekam da sretnem osobu koja e rei: Bog je isplanirao kada
moja kola treba da umru, i ne moram da se
brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili
menjam ulje, ili da vrim bilo kakvo rutinsko
odravanje. I ne moram da brinem o tipu goriva koje koristim. Uviamo neophodnost
pravilne brige kako bismo dobili najdui ivot i
najbolji uinak od naih automobila. Kada emo
shvatiti da pravilna briga i naim telima daje
najdui ivot i najbolje sposobnosti?
Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko
umre od sranog udara, loga, ili drugog
smrtonosnog stanja, ta je stvarno prouzrokovalo smrtonosnu bolest u to vreme u ivotu
osobe? Istraivai Mek Ginis (McGinnis) i Foud
(Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke
bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje
nalaze u asopisu Journal of the American
Medical Association. Devet vodeih uzroka smrti
su u velikoj meri bili povezani sa izborima naina ivota: sa onim to unosimo u naa tela i
onim to inimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni za 1990. godinu u tabeli 1.1
Tabela 1. Osnovni faktori koji su
prouzrokovali smrt u SAD (1990)
*Loa ishrana, neodgovarajue vebanje 582.000
*Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000
*Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000
Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000

Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000
*Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000
*Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000
Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
*Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000
*Oznaava faktore naina ivota
ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA
Svi faktori oznaeni zvezdicama su pod

direktnim uticajem naina ivota. Ukupan broj
smrtnih sluajeva usled ovih faktora je oko 1,25
miliona, to predstavlja preko polovine ukupnog
broja smrtnih sluajeva u Americi svake godine.
Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri
nezdrav nain ivota. Koliko god da je iznenaujue veliki ovaj zbir, moda u velikoj meri
potcenjuje ukupan broj smrtnih sluajeva
prouzrokovanih stilom ivota. Mnogi smrtni
sluajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani imunim sistemom koji je oslabljen loim
stilom ivota. Takoe, istraivai su naveli samo
smrtne sluajeve koji se mogu pripisati poznatim faktorima naina ivota. Dok nastavljamo
da saznajemo vie o nainu ivota i zdravlju,
verovatno emo otkriti kako drugaiji izbori
naina ivota mogu da spree jo vie smrtnih
sluajeva. U svakom sluaju, cifre pokazuju da
bi broj smrtnih sluajeva u naoj zemlji bio
drastino smanjen ako bi Amerikanci bili voljni
da zamene sve svoje tetne faktore naina ivota korisnim.
Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih
sluajeva. Kvalitet ivota bi se poboljao, poto
bi bolesti napadale sa manjom uestalou u
bilo kom datom starosnom dobu. Moete da
pomognete u promeni tih statistika pridruujui
se rastuem broju Amerikanaca koji se fokusiraju na zdrave izbore naina ivota kako bi ostvarili najvii kvalitet ivota i optimalnu duinu
ivota.
K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivi naelnik sanitetske slube u Sjedinjenim Dravama,
je 1988. godine izneo prvi Izvetaj naelnika
sanitetske slube o ishrani i zdravlju. Bio je zasnovan na obimnom pregledu naune literature.
Zakljuio je da su prekomerna i neuravnoteena ishrana znaajno doprineli razvoju osam
vodeih bolesti ubica u naoj zemlji. Izvod iz
tog izvetaja je prikazan na slici 3.3
Prevencija je klju
Istraivanja duine ivota povezana

sa stilom ivota
Danas je veliki broj naunih istraivanja

potvrdio da se veina vodeih uzroka smrti
moe preduprediti. Najei uzroci koji prouzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli
2.2
Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su

prouzrokovali smrt u SAD (1995)
Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . 914.000
Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000
Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . 105.000
Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000
Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . 84.000
Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000
HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000
Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000
Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . 24.000
Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000
2.312.000
Tabela 3. Prekomerna i neuravnoteena

ishrana prouzrokuje veliki broj bolesti i
smrtnih sluajeva
1. Ishrana ima kljuni uticaj na zdravlje.
2. Pet od deset vodeih uzroka bolesti i smrtnih
sluajeva je povezano sa ishranom (bolesti
sranih arterija, rak, log, dijabetes i
ateroskleroza).
3. Naredna tri su povezana sa prekomernim
unosom alkohola (ciroza jetre, nesreni sluajevi
i samoubistva).
4. Ovih osam stanja prouzrokuje priblino 1,5
milion od 2,1 miliona ukupnog broja smrtnih
sluajeva u 1987. godini.
5. Prekomerna ili neuravnoteena ishrana takoe
doprinosi drugim problemima kao to su
povieni krvni pritisak, gojaznost, zubne bolesti,
osteoporoza i gastrointestinalne bolesti.
6. Sada je jasno da ishrana u znaajnoj meri
doprinosi razvoju ovih bolesti i da izmene
ishrane mogu da doprinesu njihovom spreavanju i kontroli.
Koji su to faktori naina ivota koji e nam

pomoi da ivimo due? Doktori Nedra Belok
(Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow)
su bili meu prvim istraivaima koji su predstavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasinom
istraivanju priblino sedam hiljada osoba koje
ive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili su
da je postojalo sedam faktora naina ivota koji
su uticali na duinu ivota ljudi. Ti faktori su
navedeni u tabeli 4.4
Tabela 4. Belok i Breslou sedam faktora
zdravlja za dugovenost
1. San sedam do osam asova
2. Bez jela izmeu obroka
3. Redovno dorukovanje
4. Odravanje pravilne teine
5. Redovno vebanje
6. Izbegavanje ili umerena upotreba alkohola
7. Ne puiti
PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE
Broj ovih navika koje je osoba upranjavala

imao je ogroman uticaj na njihovu duinu ivota. Posle devet godina, broj navika zdravog
stila ivota koje je osoba upranjavala bio je
direktno srazmeran verovatnoi umiranja. Ovi
rezultati su prikazani na slici 5.5 Zapazite da je
samo oko 5% mukaraca i ena koji su upranjavali svih sedam zdravih navika umrlo u toku
perioda od devet godina u poreenju sa 12,3
do 20% onih koji su upranjavali tri navike ili
manje.
Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa

ivotnim navikama
Za ene i mukarce
Starost
Navike
0-2
Navike
3
Navike
4
Navike
5
Navike
6
Navike
7
20
+14,3
+7,4
+0,5
-1,1
-4,2
-9,4
30
+16,9
+9,1
+3,0
-0,6
-4,7
-11,1
40
+19,4
+10,7
+5,4
-0,1
-5,2
-12,9
50
+22,0
+12,4
+7,9
+0,3
-5,7
-14,7
60
+24,5
+14,0
+10,4
+0,8
-6,2
-16,4
70
+27,1
+15,7
+12,8
+1,3
-6,8
-18,2
Slika 5. Povezanost duine ivota

sa zdravim navikama
Stopa smrtnosti je usaglaena sa starou
Mukarci
ene
Broj
upranjavanih
zdravih navika
Procenat
mrtvih za 9
godina
Broj
upranjavanih
zdravih navika
Procenat
mrtvih za 9
godina
7
6
5
4
0-3
5,5
11
13,4
14,1
20
7
6
5
4
0-3
5,3
7,7
8,2
10,8
12,3
Drugi nain posmatranja uticaja naina ivota na dugovenost je razmatranje neega to

se oznaava kao zdravstvena starost. Na
primer, osoba stara 50 godina koja upranjava
dovoljno zdravih faktora naina ivota moe da
ima isto zdravlje ili fizioloku starost kao prosena osoba od 35 godina. Moemo da kaemo
da ta osoba ima zdravstvenu starost od 35
godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50
godina koja nije obraala panju na zdrav nain
ivota moe da ima daleko veu zdravstvenu
starost, moda i do 72 godine, drugim reima,
zdravstvena starost osobe moe da bude manja
ili vea od realne hronoloke starosti, u zavisnosti od broja faktora naina ivota koje je
usvojila.
Tabele zdravstvene starosti su nainjene na
osnovu statistike oblasti Alameda. One pokrivaju hronoloku starost u opsegu od 20 do 70
godina, i zasnovane su na istih sedam zdravih
navika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pregled prikazan je u tabeli 6.6
Moete da koristite te cifre kao vodi kako
biste stekli oseaj za sopstvenu zdravstvenu
starost. Na primer, pretpostavite da ste prosean etrdesetogodinji stanovnik oblasti
Alameda. Ako upranjavate samo dve od sedam
zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa
zdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59
godina, ukazujui na dramatino skraenje vae

oekivane duine ivota. Imali biste istu oekivanu duinu ivota kao prosena osoba 19 godina starija. Ako nastavite istim stilom ivota jo
10 godina, kada budete imali 50 godina vaa
zdravstvena starost e biti 50 plus 22, ili 72
godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstveni
hendikep od 19 godina, ali sa 50 godina,
hendikep e biti gori za jo tri godine. Za 10
godina ostariete 13 godina! Sa druge strane,
ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedam
zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa
zdravstvena starost je samo 27 (40 minus
12,9). tavie, sa 50 godina vaa zdravstvena
starost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina,
ostarili biste samo 8 godina! Koncept
zdravstvene starosti ilustruje koliko va nain
ivota moe ili da ubrza ili da uspori proces
starenja.
Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?

Neke osobe veruju da mogu da produe
svoje ivote, a ipak se boje rezultata dueg ivota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: Ne
elim da doivim 70 godina starosti. Ljudi te
starosti imaju toliko mnogo problema. Mislim da
elim da umrem pre 70. godine.
Odgovorio sam: Trejsi, moe to da kae
sada, ali saekaj do 69. godine. Onda e eleti
da ivi do 70, a kada jednom doe do 70,
verovatno e eleti da ivi do 71, naroito ako
bude imala dobro zdravlje. Znam mnogo
osoba u svojim 70-im i 80-im koje uivaju u
dobrom kvalitetu ivota. Takozvane zlatne
godine su za njih realnost.
Nedavna istraivanja su jo vie pomogla da
se odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su se
prvobitni izvetaji oblasti Alameda usredsredili
prvenstveno na starost pri smrti, naredni radovi
su se bavili pitanjima kvaliteta ivota. Na
primer, Alamedina sedmorka se pokazala kao
10
moan nain spreavanja verovatno najstranije komplikacije starenja: onemoalosti. Nedavni
izvetaj je prikazao da su oni koji su upranjavali najvei broj tih zdravstvenih navika imali
upola manji rizik od onemoalosti u odnosu na
one sa najloijim navikama. Oni sa srednjim
brojem zdravstvenih navika su takoe iveli
bolje od onih koji su odbacili veinu Belokove i
Breslouve sedmorke. Oni su imali samo dve
treine rizika od onemoalosti u odnosu na najmanje zdravstveno svesnu grupu.7
Pogledajmo neke od pojedinih navika koje
su Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako one
utiu na kvalitet ivota kao i na njegovu duinu.
Jedite doruak redovno

Mnogi ljudi koji itaju istraivanje okruga
Alameda su iznenaeni da je dorukovanje
ukljueno u listu od sedam najznaajnijih faktora dugovenosti. Dorukovanje samo po sebi
poveava duinu ivota. U nekim od prvobitnih
podataka utvreno je da su osobe koje su
dorukovale i nisu jele izmeu obroka imale
manje od polovine rizika od smrti u odnosu na
osobe koje su preskakale doruak i uinale.8
Skorija analiza podataka istraivanja okruga
Alameda koncentrisala se naroito na osobe od
60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu dorukovali redovno imali su 50% povean rizik od
smrti u poreenju sa onima koje su redovno
dorukovali.9 Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih
Amerikanaca, dug ivot je podjednako zavisio
od dobrog dorukovanja kao i od uzdravanja
od puenja i redovnog fizikog vebanja.
Uprkos tim injenicama (i onome to su im
majke verovatno rekle), veina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doruka.
Uobiajeni razlog je da nisu veoma gladni
ujutru, to je uobiajeni rezultat jedenja
obilnog obroka uvee. Blai veernji obrok e
obino reiti problem. Jo bolje, ako morate da
reite problem, pokuajte da ne veerate
nedelju dana. Krajem nedelje ete verovatno
biti eljni dobrog doruka. Moete takoe da
otkrijete da vre spavate, iako moda odete u
krevet gladni nekoliko noi dok se vae telo ne
prilagodi. Uz malo planiranja, doruak je obino
lake pripremiti od ruka ili veere. Budite
kreativni sa upotrebom itarica i uzimajte nekoliko porcija sveeg voa.
Dorukovanje pomae u spreavanju

dobijanja na teini
Jo jedan razlog koji se navodi za
preskakanje doruka je spreavanje poveanja
teine. Neke osobe razmiljaju da e im, poto
nisu gladne ujutru, preskakanje doruka

pomoi da uzimaju manje kalorija tokom dana i
tako e doprineti smanjenju teine. To je zabluda. Istina je da dorukovanje treba da bude
deo bilo kog programa smanjenja teine.
Pre vie godina dr arls Kap (Charles Cupp)
je predloio da je poveanje teine rezultat
neodgovarajueg vremenskog usklaivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja
nou. Tokom medicinske prakse koja je trajala
neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio
stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole
teine. Pacijenti sa vikom kilograma upueni
su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih
obroka i uina nou, na obilan jutarnji obrok,
umereni ruak i laganu veeru. Trebalo je da
jedu svoj poslednji obrok u idealnom sluaju u
podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i reeno
im je da ne idu na spavanje bar osam i po asova posle poslednjeg uzimanja hrane. Znaajno
je da im nije traeno da menjaju svoj izbor
hrane niti koliinu kalorija koju jedu. Zainteresovani istraivai u odseku za ishranu pri
Fakultetu zdravstvene zatite Univerziteta u
Tulanu istraili su beleke o 955 Kapovih pacijenata sa vikom kilograma. Rezultati njihovog
istraivanja su prikazani u tabeli 7.10 Ovi dokazi
i brojna druga istraivanja ukazuju da bi
redovno dorukovanje trebalo da bude deo bilo
kog ozbiljnog programa za smanjenje teine.
Uoite da su se neke dodatne koristi pojavile od
dorukovanja: poboljan nivo hemoglobina u
krvi, umanjena koliina eera u krvi i
poboljana funkcija tiroidne lezde.
Tipovi hrane koji se obino uzimaju za
doruak takoe mogu da doprinesu znaaju
jutarnjeg obroka za kontrolu teine. U amerikoj kulturi veernji obrok tradicionalno sadri
deo bogat mastima zasnovanim na ivotinjskim
proizvodima, a doruak je obino usredsreen
Tabela 7. Smanjite teinu menjanjem
vremena obroka
Svi pacijenti koji su sledili uputstva

smanjili su teinu
- Oni koji su jeli samo doruak, gubili su u proseku oko 4,5 kg meseno.
- Oni koji su jeli doruak, ruak i uine gubili su
u proseku oko 2,3 do 2,7 kg meseno.
- Kod onih koji su smanjili teinu za 9 do 13,5
kg dolo je do porasta nivoa hemoglobina.
- Nivo eera u krvi dijabetiara, koji su izgubili
13,5 kg ili vie, normalizovao se.
- Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje
potreba za dnevnim odravanjem funkcije
tiroide.
11
na voe i itarice, uz sa njima povezane sloene

ugljene hidrate. To postaje znaajno kada uvidimo da je dobitak na teini esto povezan sa uzimanjem previe kalorija iz masti umesto iz
sloenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, ivotinje na ishrani bogatoj mastima imale su veu
teinu od onih koje su bile na reimu sa malo
masti ak i kada su obe grupe jele isti broj
kalorija svakog dana.11
sutinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu

i fiziku, naroito tokom kasnijih jutarnjih asova. Osobe koje dorukuju ispoljavaju bolja
raspoloenja i poboljane naune sposobnosti.
Potpunija lista koristi koje uivaju osobe koje
dorukuju su navedene u tabeli 8.14
Tabela 8. Prednosti dorukovanja

-
Doruak i srani napadi

Pokazalo se da doruak prua jo jednu
korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od
infarkta redovnim dorukovanjem. Krvne
ploice, telesne elije za zgruavanje krvi,
postaju lepljivije ujutru pre doruka. To
poveava tenju ka formiranju krvnog ugruka
tokom jutarnjih asova. Ako se takav ugruak
javi u sranim krvnim sudovima, rezultat je
infarkt. Kao to je oekivano na osnovu ove
fiziologije, veina sranih udara se odigrava
izmeu sedam asova pre podne i dvanaest
asova. Dorukovanje moe da pomogne da
krvne ploice postanu manje lepljivije i da se na
taj nain umanji rizik od jutarnjih sranih udara.
Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.12
Doruak pomae naim mentalnim

sposobnostima
Postoje dodatne koristi od dobrog doruka
pored dugovenosti. Avgusta 1995. godine,
odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u
Dejvisu odrao je skup veeg broja psihologa,
neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naunih istraivanja o doruku.
Istraivai su zakljuili da je dorukovanje
vano za uenje, memoriju i fiziku dobrobit i
dece i odraslih.13 Dobre navike pri doruku su
Slika 1. Dorukovanje smanjuje rizik od
sranih udara
Bez doruka, mogui rizik od infarkta se moe
poveati 2 do 3 asa posle buenja.
Potencijal
formiranja
ugruka
Efikasnije reavanje problema

Poboljana memorija
Poboljana tenost govora
Poboljan opseg panje
Bolje raspoloenje
Bolji rezultati uenja
San, vebanje i puenje

Istraivanje okruga Alameda je pokazalo da
nae ivotne navike vezane za san, vebanje i
puenje utiu na rizik od smrti. Rezultati su
predstavljeni na slici 2.15,16 6 do 9 asova sna
nou izgleda idealno za veinu ljudi. Mogue je
dobiti previe, kao i premalo sna. Oni koji su
spavali znaajno vie ili manje od ovog opsega
imali su 60 do 70% uvean rizik od umiranja u
toku perioda od 9 godina. Za mukarce, previe
ili premalo sna je nosilo rizik koji je slian neredovnom vebanju. U toku perioda od 9 godina,
osobe koje ne vebaju imale su 50% povean
rizik od umiranja u poreenju sa onima koji su
inili dosledne napore da ostanu uvebani.
ene sa slabom fizikom aktivnou su prole
jo gore. One su imale preko dva puta vei rizik
od umiranja u toku tog 9-ogodinjeg perioda.
Vebanje
Nikada nije kasno da se pone sa programom vebanja. Odvojeno istraivanje je
otkrilo da koliko god je osoba van forme, rizik
Slika 2. Rizik smrtnosti povezan sa snom,
vebanjem i puenjem
Devetogodinje praenje za osobe starosti 30 do 69
godina
3
2,5
Odnos
rizika
smrtnosti
Mukarci
ene
2,2
2
1,7
1,6
1,5
Normalan
1,6
1
1
0
Osobe koje
preskau
doruak
Osobe koje
dorukuju
0
Manje od 6
ili vie od 9
asova sna
Niska
fizika
aktivnost
Puai
Manje od 6
ili vie od 9
asova sna
Niska
fizika
aktivnost
Puai
12
od smrti od svih uzroka moe se smanjiti jednostavno poboljanjem kondicije kroz redovan
program vebanja. Koliina koristi je prikazana
tabelom na slici 3.17
Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnosti

Stopa smrtnosti na 10.000 ljudi u jednoj godini, za
mukarce starosti 20 do 82 godine.
122
68
40
Neuvebani
Uvebani
Neuvebani,
a zatim
uvebani
Zapazite da stopa smrtnosti fiziki uvebanih mukaraca iznosi samo treinu stope onih
koji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vebali,
a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosi
oko polovine vrednosti u odnosu na one koji ne
vebaju.
Opasnosti od puenja
Podaci iz oblasti Alameda su otkrili da je
mukarac, ako je puio, bio izloen dvostruko
veem riziku od umiranja u toku devetogodinjeg perioda u poreenju sa mukarcem koji
nije puio. Ako je ena puila, bila je izloena
60% poveanom riziku od umiranja. Drugo
istraivanje je utvrdilo da su mukarci koji su
puili tokom celog svog odraslog doba imali
prosenu oekivanu duinu ivota od samo 65
godina.18 To je 12 godina krae od oekivanog
77-ogodinjeg ivotnog veka za osobe koje
nikada nisu puile.19
Iako je duina ivota vana, kvalitet ivota
je takoe kljuan za sve nas. Puai u proseku
imaju slabiji kvalitet ivota. Na primer, ir eluca je mnogo ei meu puaima. Buenje u
2:00 ujutru uz gorui bol u stomaku svakako
nije kvalitetan ivot. ak iako pua ne dobije
ir, problemi sa varenjem mogu da nastanu u
vezi sa navikom puenja. Na primer, duvan
smanjuje tonus u miinom prstenu izmeu
jednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled toga
je stomanoj kiselini lake da ulazi u jednjak i
prouzrokuje goruicu, jo jedan est problem
koji smanjuje kvaliteta ivota.
Puenje cigareta takoe utie na druge
organske sisteme: doprinosi ranom stvaranju
bora na koi i osteoporozi (mekane, krte kosti).
Stvaranje bora na koi je samo nepoeljno stanje, ali osteoporoza moe da ugrozi ivot.
Prelom kuka je meu vodeim uzrocima smrti

kod starijih Amerikanaca. (Potpunije informacije o osteoporozi date su u 7. poglavlju: Veliki
mit o mesu i belanevinama.) to su tanje
neije kosti, to je verovatnije da e se prelomiti kada se podvrgnu ak i manjoj povredi. Kada
osteoporoza ne ugroava ivot, esto smanjuje
njegov kvalitet. Bolest moe da dovede do
hroninog bola, kao i do fizikog deformiteta.
Ovo su samo neki od primera velikog broja
opasnosti od puenja. Potpunije informacije o
ovom predmetu nalaze se u 16. poglavlju pod
nazivom: Umirete za cigaretom? Odbacite
naviku i ivite.
Upotreba alkohola skrauje ivot

Danas se uje mnogo glasova koji zastupaju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladu
sa onim to je istraivanje oblasti Alameda
otkrilo poetkom 1970-ih, to jest, umerena ili
nikakva upotreba alkohola je poveala duinu
ivota. Meutim, istraivanje vreno 25 godina
posle poetnog objavljivanja Beloka i Bresloua
pokazuje da je potpuno izbegavanje alkohola
najbolja opcija sa perspektive spreavanja
bolesti. O ovoj stvari se govori u veoj meri u
17. poglavlju: elite pie?
Drutveni odnosi i smrtnost

Na iznenaenje mnogih skeptika, istraivanje takoe ukazuje da verovanje u Boga i
redovno odlaenje u crkvu poveava duinu ivota. Posedovanje iskrenih prijatelja, lanstva u
grupi, i ak biti u braku, ima korisne efekte na
duinu ivota. Veina ljudi intuitivno shvata da
ti elementi pojaavaju moral i socijalni kvalitet
ivota, ali pored toga pozitivno utiu na psihiko
zdravlje i duinu ivota. Kada su se podaci
oblasti Alameda analizirali za ove duhovne i
drutvene faktore, rezultati su bili impresivni.
Naroito upeatljivi su bili rezultati za grupu
osoba od 30 do 49 godina starosti. Oni su
prikazani na slici 4.20 Sve vei broj istraivanja
svedoi o znaaju verovanja u Boga za
drutveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedan
takav izvetaj sa Djuk univerziteta otkrio je da
osobe sa snanijom religijskom verom pokazuju vie nivoe sree i zadovoljstva u ivotu.
Takoe izgleda da bolje podnose traumatine
dogaaje uz manje mentalne i drutvene
potekoe.21 Poglavlje 15: Sida i HIV neispriana pria, i 20. poglavlje: Iznad vodeih
uzroka smrti, obezbeuju dodatne informacije
o nainu na koji vera u Boga poboljava zdravlje.
13

Slika 4. Stopa rizika od smrtnosti
Devetogodinje praenje 7.000 odraslih osoba u severnoj Kaliforniji za starosti od 30 do 49 godina.
Mukarci
Odnos
rizika
smrtnosti
2,9
2,8
2,8
ene
1,9
1,8
1,5
1,3
1,1*
0
Nevenani
Malo prijatelja
ili roaka
Ne odlaze
u crkvu
Nisu deo neke

grupe ljudi
* Nije statistiki znaajno
Zakljuak
Pored mog pacijenta Marka, mnogi ljudi u
Americi smatraju da je zbog njihove genetike ili
zbog nekog nebeskog asovnika, dan i as
smrti vrsto fiksiran. Fatalistiki stav ih primorava da zakljue da ne mogu da uine nita da
produe svoje ivote. Dokazi predstavljeni u
ovom poglavlju negiraju sve takve zablude.
V. K. Vilet (W. C. Willett) sa Fakulteta
zdravstvene zatite sa Harvarda, sa odseka za
ishranu, navodi: Jedan jasan zakljuak na
osnovu postojeih epidemiolokih dokaza je da
mnoge osobe u Sjedinjenim Dravama imaju
lou ishranu i da je potencijal za prevenciju
bolesti znaajan.22 Belok i Breslou su saeli
njegove nalaze sledeim reima: Ovi podaci su
u skladu sa idejom... da ivot sa dobrim
zdravstvenim navikama proizvodi dobro zdravlje i produava period dobrog fizikog
zdravstvenog statusa za nekih 30 godina.23
Zaista, sedam zdravstvenih principa Beloka
i Bresloua su jednostavni, a ipak krajnje
delotvorni. tavie, nemaju nepoeljne dugo-
rone sporedne efekte i pruaju velike koristi za

kvalitet ivota. Kada bi bilo koji od ovih sedam
zdravstvenih principa bio lek, bio bi klasifikovan
kao udesan lek. Tvorac i proizvoa bi
svakako bio nagraen slavom i sreom.
Meutim, kao medicinski specijalista, nedvosmisleno mogu da kaem da se nijedan lek ne
pribliava bilo kom od ovih principa zdravlja po
svojoj moi da pobolja i odri zdravlje.
Dobre vesti se tu ne zaustavljaju. Ova knjiga e otkriti jo itav niz dodatnih principa
zdravlja koje su paljiva istraivanja otkrila u
toku 25 godina koje su protekle od prvobitnih
istraivanja Beloka i Besloua. Ti principi pruaju
dodatne koristi za odravanje zdravlja i leenje
odreenih bolesti. Videete da su principi
zdravlja izneti u ovoj knjizi pouzdani. Na njih se
moete oslanjati sa sigurnou da e vam
pomoi da dostignete i odrite vae zdravstvene
ciljeve.
Ostvarivanje zdravstvene koristi upranjavanjem razumnih principa naina ivota nije
nov koncept. Pre vie vekova Bog je novoformiranoj izraelskoj naciji dao obeanje zapisano u
Bibliji: Ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga
svojega, i uini to je pravo u oima Njegovim,
i ako prigne uho k zapovestima Njegovijem i
uuva sve uredbe Njegove, nijedne bolesti
koju sam pustio na Misir neu pustiti na tebe,
jer sam ja Gospod, lekar tvoj.24
Da, praenje odreenih principa koji rezultiraju dobrim zdravljem nije nov koncept.
Meutim, ovaj veoma stari koncept treba da
vaskrsne u naim linim ivotima, du Amerike
i irom sveta. Kao to su bolesti u Egiptu mogle
da se izbegnu u drevnim vremenima, deset
vodeih uzroka smrti u ovim savremenim vremenima se u velikoj meri mogu izbei upranjavanjem razumnih principa zdravlja. U
sledeim poglavljima pronai ete informacije
koje su vam potrebne da uspeno uinite to
2. poglavlje
Dobre vesti o raku:

Moe se spreiti!
je pravo i tako iskusite obeano optimalno
zdravlje.
To je bio jedan od onih sluajeva kojih se
svi uasavamo. Dun se vratila u ordinaciju dr
Mek Alistera. Dok je sedela vrpoljei se u ekaonici, misli su jurile kroz njenu glavu: Zato mu
je potrebno toliko vremena? Moram da saznam
ta je biopsija otkrila. Moda su vesti loe i ne
zna kako da mi ih saopti.
Uskoro je Dunino ime prozvano i ona se
vratila u jednu od soba za pregled. Dr Mek
Alister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji.
Zapoeo je razgovor: ao mi je, Dun. im su
te tri rei izale iz njegovih usta Dun je poela
da plae. Kada se povratila, uspela je da progovori nekoliko rei: Rak, zar ne? Dr Mek
Alister je tuno klimnuo glavom.
Rak. Re unosi strah u srca veine
Amerikanaca. esto sam u vie godina prakse
kao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao doktor Mek Alister. Mnogo puta sam morao da
saoptim ljudima uasavajue vesti: Da, dobili
smo rezultat biopsije i ona pokazuje ono ega
smo se svi bojali imate rak.
Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda.
esto puta se moe leiti zdravom ishranom,
ivotom u prirodnom okruenju, okretanjem
duhovnim stvarima ili drugim nainima.
Naalost, preesto je napredovao preko
poetnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rak
je trenutno ubica broj dva u Americi, nalazei se
odmah iza sranih bolesti. Ako mi kao nacija ne
izvrimo pozitivne promene naina ivota, brzo
posle 2000. godine moe da postane uzrok
smrti broj 1.1 Statistike u Americi ukazuju da e
jednom od svaka dva mukarca i jednoj od
svake tri ene u nekom vremenu biti dijagnostikovana ova strana bolest.2 Trenutno se jedan
od svaka etiri smrtna sluaja u ovoj zemlji javlja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000
Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice.
Samo to je dovoljan razlog za strah od raka.
Meutim, mnogi ljudi se boje posledica raka ak
i vie od same smrti.
Pre nego to osoba umre od raka, esto se

javljaju dramatine promene u fizikom stanju i
intelektualnom funkcionisanju. U takve
promene mogu da spadaju znaajni gubici
teine i miia, gubitak kose, otri napadi bola,
gubitak pamenja, stanje blisko delirijumu, ak
i duboke promene linosti. To je samo delimino nabrajanje razarajuih efekata raka i njegovog delovanja. Nema sumnje da se zbog tih
razloga treba plaiti ove bolesti.
Naalost, veina ljudi osea da sve to
mogu da uine jeste da se nadaju da nikada
nee dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizika
da osoba dobije rak u velikoj meri stvar linih
odluka o stilu ivota. Jedan dokaz o nedostatku
svesti o tome je injenica da, za razliku od
nekih drugih bolesti vezanih za nain ivota
Slika 1. Rak je u usponu
Smrtni sluajevi usled raka
600.000
500.000
400.000
300.000
200.000
100.000
0
1930
1940
1950
1960
1970
1980
1990
2000
Godina
(kao to su srane bolesti), ukupan broj smrtnih sluajeva od raka u Americi postepeno
raste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1.
Stopa porasta je dramatina, za poslednjih
30 godina se duplirala. tavie, od procenjenih
560.000 rtava od raka koje su umrle 1997.
godine,6 veina njih je mogla da sprei svoje
bolesti da su obraali panju na neke jednostavne faktore naina ivota.
Iako broj smrtnih sluajeva od raka nastavlja da se poveava svake godine u Sjedinjenim
Dravama, stopa smrtnosti od raka je tek
nedavno poela da opada.7 Ovaj slavljeni mali
pad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak
15
DOBRE VESTI O RAKU
krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovno

pregledavanje podataka ukazalo da je ukupna
stopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991.
godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Koji
je razlog za ovo opadanje? Nisu poboljani
metodi leenja raka ve se prevencija samog
raka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iako
autori tog izvetaja priznaju da je rat protiv
raka daleko od zavrenog, izjavljuju da
nacionalna posveenost prevenciji raka koja
uveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalne
lekove, sada predstavlja put kojim treba ii.
Ovo poglavlje je napisano u nadi da e italac
postati svestan ove nove posveenosti u prevenciju raka i smrti od raka.
Kako elije postaju kancerogene

Pogledajmo ta rak stvarno predstavlja. Rak
predstavlja proizvodnju elija u telu. Svakog
minuta 10 miliona elija se deli u naim telima.
Sloeni unutranji kontrolni mehanizmi obino
obezbeuju da se svaka od tih elijskih deoba
odvija na precizan nain i u tano odreeno
vreme.10 Proces zvan rak moe da zapone
kada strane supstance iz spoljanje sredine
(hemikalije, zraenje, virusi, itd.) uu u telo i
nekako poremete te unutranje kontrolne mehanizme. Takoe moe da zapone kao rezultat
problema koji nastaju u unutranjoj sredini tela
(poremeaj ravnotee hormona, poremeaj
imuniteta, nasleene mutacije, itd).11 Bez obzira na kombinaciju faktora koji zapoinju proces,
rezultat je isti: jedna elija poinje da se
umnoava na neregulisan nain. Dok se ta elija umnoava, ona prenosi svoju karakteristiku
neregulisanog rasta na svoje potomstvo.
Rezultat je kancerozno tkivo sainjeno od
velikog broja neregulisanih elija.
Jedan od naina na koji inioci sredine
izgleda indukuju rak je oteivanjem DNK elije. DNK sadri precizna uputstva za sve elijske
aktivnosti i tako precizno odreuje kako svaka
elija u naem telu treba da funkcionie. Na
primer, DNK kae naem telu kakvu boju kose
da naini i da li treba da imamo plave ili smee
oi. Ta ista DNK kontrolie stopu deobe elije.
Na odreenim kljunim oblastima elijske DNK
postoje geni koji mogu da stimuliu rast te elije i drugi geni koji mogu da spreavaju njen
rast. Jedan nain na koji rak moe da se javi je
preko oteenja te DNK. Ako oteenje
prouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimuliu rast
i/ili deaktiviu oblasti koje bi drale rast pod
kontrolom, rezultat moe da bude nekontrolisan
rast te elije i njenog potomstva. To, kako smo
ve napomenuli, oznaava poetak kanceroz-
nog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu eliju

kao eliju raka ako je njena genetika izmenjena
na takav nain da omoguuje nekontrolisano
umnoavanje.
Ako telo registruje abnormalne kancerozne
elije u ranom stadijumu, te elije se mogu
unititi pre nego to dobiju ansu da znaajno
porastu i umnoe se. U stvari, mnogi naunici
veruju da se svakog dana kod svake osobe
neke normalne elije pretvaraju u kancerozne
elije. Imuni sistem oveka obino unitava te
novoizmenjene elije. Meutim, naalost,
ponekad se nova elija raka ne registruje i ona
uspeva da se deli i raste bez kontrole. Te elije
zatim mogu da nastave tiho da rastu van kontrole. Na kraju mogu da formiraju masu ili
tumor. Obino e elije raka iz veih tumora
dospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati do
drugih vitalnih organa. Sve te promene se
mogu javiti daleko pre nego to se rak dijagnozira. U zavisnosti od stope rasta raka moe
biti potrebno 10 ili vie godina pre nego to se
razviju znaci ili simptomi koji na kraju dovode
do medicinske procene koja rezultira dijagnozom raka.13
U ovom poglavlju nauiete kako da registrujete da li imate rak, i takoe kako da smanjite rizik od dobijanja raka. Zapoinjemo predstavljanjem naina registrovanja raka.
Bitno je rano otkrivanje

Rana detekcija obezbeuje najbolje anse
za leenje raka dok je jo uvek izleiv. Postoje
dva naina za to: (1) brzo prepoznavanje simptoma raka; i (2) odgovarajua upotreba testova
za utvrivanje raka.
Prepoznavanje simptoma raka

Rak je esto izleiv ako ga detektujete
dovoljno rano. Naalost, mnogi pacijenti nisu
svesni znaaja ranog uoavanja. Neprestano
sam uviao tu tunu realnost. Pored svog rada
u optoj internoj medicini, radim i u polju gastroenterologije. Imam mnogo pacijenata koji
dolaze u moju ordinaciju alei se na krvarenje
iz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u toku
godinu ili vie dana pre nego to su doli da
posete mene ili bilo kog drugog lekara. Neki
odlau tu posetu doktoru jednostavno zbog
oklevanja, dok drugi moda odlau zbog straha
od raka. Drugi su opet moda odbacili ozbiljnost
tog znaka upozorenja, smatrajui da je to usled
manjeg problema kao to su hemoroidi. Tek
poto ponu da oseaju bol ili druge simptome,
konano odluuju da im procenim problem
krvarenja. Tada je, za mnoge, ve prekasno.
16
U svojoj proceni koristim kolonoskop

dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnji
deo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ili
kolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje mi
omoguuje da direktno gledam u unutranjost
creva. Takoe je opremljen posebnom opremom za uklanjanje ranih oblika raka ili
nekancerogenih polipa bez velike hirurke
operacije. Dok gledam kroz ureaj povremeno
pronaem masu raka koja je ve prevelika da
bih je uklonio. Tada moe da postoji malo anse
za lek, ali osobi je moda jo uvek potrebna
hirurka operacija bar da bi se izbeglo potpuno blokiranje creva. esto je rezultat smrt,
poto se tada rak ve rairio do vitalnih organa
kao to je jetra.
Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarija
ilustruju jeste da bi svako trebalo da obrati
panju na upozoravajue signale raka. Samo
uvianjem tih ranih upozorenja imamo najbolje
anse da se bolest utvrdi i lei dok je jo uvek
izleiva. Godinama je Ameriko udruenje za
rak podsticalo sve Amerikance da upoznaju
Tabela 1. Sedam upozoravajuih simptoma
raka
1. Promena u navikama pranjenja creva ili
beike
2. Povreda koja ne zarasta
3. Neobino krvarenje ili neobine
izluevine
4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na
nekom drugom mestu
5. Potekoe pri gutanju
6. Vidljive promene na bradavici ili mladeu
7. Uporan kaalj ili promuklost
sedam najznaajnijih poetnih i upozoravajuih

simptoma raka. Oni su navedeni u tabeli 1.14
Veina ovih upozoravajuih simptoma je
sama po sebi jasna. Na primer, promena u
navikama pranjenja creva moe da se odnosi
na dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i na
promenu boje ili veliine stolice. Krvarenje
ukljuuje takve stvari kao to je rektalno ili neobino vaginalno krvarenje. Potekoe pri
gutanju mogu da se jave kada hrana izgleda
kao da ostaje u vaem jednjaku pre nego to
ode nanie. Znaajna poruka je da bilo koji od
ovih sedam signala ukazuje na potrebu brze
medicinske procene. Obraanje panje na vae
telo i prepoznavanje kada se razvija neto to
treba proceniti, moe da obezbedi mogunost
da se rak moe dijagnostikovati, i izleiti u svom
ranom stadijumu. Naalost, ak i rana procena
ovih znakova ne garantuje da ete dijagnostikovati rak u izleivom stadijumu.

Nedavno sam imao pacijenta koji mi je
doao posle samo jedne epizode rektalnog
krvarenja. Kada sam mikroskopski proverio
stolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kasnije uradio sam kolonoskopiju i pronaao tumor
koji je bio toliko veliki da nisam mogao da ga
uklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijski
testovi su pokazali da se rak ve rairio do vitalnih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta,
imam druge koji su odmah doli na procenu
rektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo da
nemaju rak ili da ga imaju u ranom stupnju
tako da se moe bezbedno otkloniti korienjem kolonoskopa.
Da, brza procena bilo kakvih upozoravajuih
znaka raka je vana i nikada ne treba da bude
odlagana za pogodno vreme. Moe da spase
va ivot. Meutim, postoji jo bolja alternativa:
prednost bilo kakve mogunosti da registrujete
rak pre nego to se bilo kakvi znaci ili simptomi
razviju.
Rano otkrivanje pregledom

Na sreu, da biste imali prednost nad
rakom, postoje naini registrovanja raka pre
nego to dobijete simptome. Ameriko
udruenje za borbu protiv raka preporuuje da
svaka osoba izvri odreene testove koji su
osmiljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je registrovanje raka u ranim stupnjevima pre nego
Tabela 2. Preporueni testovi za
ispitivanje, Amerikog udruenja
za borbu protiv raka
1. Rektalni pregled (jednom godinje nakon 40.
godine starosti)
2. Testiranje stolice (jednom godinje nakon 50.
godine starosti)
3. Sigmoidoskopija, poeljnije je fleksibilna
(svakih 3 do 5 godina nakon 50. godine
starosti)
4. Pregled karlice i vaginalni bris (ene: mlae
od 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18
godine najmanje tri uzastopne godine, a
zatim uestalost odrediti u saglasnosti sa
linim lekarom)
5. PSA analiza krvi (mukarci: jednom godinje
nakon 50. godine starosti)
6. Samostalni pregled grudi (ene: jednom
meseno nakon 20. godine starosti)
7. Lekarski pregled grudi (ene: svake tri godine
od 20-40, a zatim jednom godinje)
8. Mamogram (ene: poetak sa 40 godina,
zatim svake druge godine, pa godinje posle
50. godine starosti)
DOBRE VESTI O RAKU
to se simptomi pojave. Trenutna lista preporuenih testova je prikazana u tabeli 2.15

Dalji opis nekih od ovih testova moe biti od
pomoi. Sigmoidoskopija se vri korienjem
savitljive cevi. Sigmoidoskop je praktino identian kolonoskopu uz jedan izuzetak: znaajno
je krai. Dugaak 180 cm, kolonoskop moe da
putuje celom duinom debelog creva. esto se
koristi za dijagnozu kada postoji poznati problem kao to je crevno krvarenje. Sa druge
strane, 60 cm dugaak sigmoidoskop je idealan
za ispitivanja poto je jednostavniji i jeftiniji od
kolonoskopa. Moe da prikae donju treinu
debelog creva gde se statistiki javlja najvei
broj oboljenja debelog creva od raka. Vrenje
testova za rak debelog creva je krajnje znaajno to je drugi vodei uzrok smrti od raka u
Americi a vodei uzrok smrti od raka meu
onima koji nikada nisu puili. tavie, rak debelog creva se u velikoj meri moe spreiti ako se
dijagnostikuje na predkancerogenom stupnju.
Skoro svaki rak debelog creva poinje kao
benigna (dobroudna) kvrica ili prstolika
tvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju na
ovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloniti ovim ureajem i nikada se nee razviti u rak.
Vaginalni bris moe da detektuje rak grlia
(otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlia je
jedan od estih tumora kod ena. Takoe se
moe spreiti ako se otkrije dovoljno rano rutinskim ispitivanjem.
Panja na upozoravajue signale raka u
kombinaciji sa pravilnom upotrebom testova za
ispitivanje je ve spasila bukvalno hiljade ivota
u naoj zemlji. Meutim, Ameriko drutvo za
borbu protiv raka procenjuje da bolja upotreba
dijagnostikih testova i bolje obraanje panje
na upozoravajue signale raka moe da spasi
jo 115.000 ivota svake godine.16 To daleko
prevazilazi broj ivota koji su spaeni medicinskim leenjem raka.17
Uprkos hiljadama ivota koji su spaeni
ranijim utvrivanjem raka, rano utvrivanje ni
iz bliza nije dovoljno u velikom broju sluajeva.
Rak identifikovan testovima za ispitivanje jo
uvek moe da ubije neke pacijente. Ta sumorna realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: Da
li uopte postoji nada za prevenciju raka od
samog poetka? Odgovor je jednoglasno da.
Ostatak ovog poglavlja otkriva korake koje
moete da preduzmete kako biste spreili da se
rak ikada pojavi.
Prve linije odbrane od raka

Postoje dve osnovne strategije koje e
spreiti zapoinjanje veine tipova raka, a ak
17
iako se rak ve javio one mogu da pomognu da
telo dobije prednost. Te strategije su jednostavne:
1. Izbegavajte faktore koje favoriu razvoj
raka.
2. Koristite prednost faktora koji pomau
telu da odloi rak.
Ove dve strategije su obino efektivne zbog
jednog ili oba sledea razloga:
1. Pomau nam da izbegnemo ili da smanjimo na najmanju moguu meru kontakt sa supstancama koje prouzrokuju rak.
2. Pomau nam da ojaamo imuni sistem
sopstvenog tela za borbu sa rakom.
Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dva
odeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kontakta sa supstancama koje prouzrokuju rak na
najmanju moguu meru. Drugi se bavi iniocima koji e pomoi naem imunom sistemu da
se bori sa rakom, i drugim iniocima koji e
umanjiti rizik od dobijanja raka.
PREVENCIJA RAKA:
ODELJAK I
Izbegavajte faktore koji pogoduju
razvoju raka
Razmotrimo faktore koji pogoduju razvoju
raka i kako moemo da ih izbegnemo. Na
primer, jedan od faktora je alkohol. Videemo
da upotreba alkohola favorizuje razvoj raka i
zbog toga ga treba izbegavati. tavie, uvideemo da nam izbegavanje alkohola pomae na
oba spomenuta fronta. Alkohol i njegovi
proizvodi razlaganja imaju potencijal za izazivanje raka, a on takoe podriva imuni sistem.
Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvariete dvostruku korist.
Jasno je da je najbolji nain za izbegavanje
raka njegovo spreavanje pre nego to ima
ansu da se uopte i formira, ak i pre nego to
se moe detektovati testovima, pre nego to
ima ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome.
Veina tipova raka se zaista moe spreiti pre
nego to se i formira. Godine 1988. izaao je iz
tampe izvetaj naelnika sanitetske slube o
ishrani i zdravlju. U svom obimnom pregledu
istraivanja raka naveo je: U toku ovog istraivanja, postalo je jasno da mnogi oblici raka
imaju (poznate) spoljanje uzroke i, u principu
bi trebalo zbog toga da bude mogue spreiti
ih.18 Ti nalazi su se podudarili sa esto
navoenim istraivanjem koje su deceniju ranije sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori
(Gori). Njihova detaljna poreenja meunarodnih stopa pojave raka navela su ih na zakljuak
18
da je priblino 80% sluajeva pojave raka mogue spreiti relativno jednostavnim izborima
naina ivota.19 Deceniju pre objavljenog rada
Vajndera i Gorija, dr Higinson je zakljuio da
90% sluajeva pojave raka nastaje usled
sredinskih faktora.20 Tako je u izvetaju naelnika sanitetske slube prihvaeno istraivanje o
vanosti naina ivota za rizik od raka koje je
zastupano jo od 1960-ih.
ta su oni mislili pod sredinskim faktorima? Govore o bilo kojim faktorima osim naih
unutranjih telesnih procesa i uroenih sklonosti koji utiu na nas. U te faktore spadaju vazduh
koji diemo, voda koju pijemo, izbor hrane,
nae navike vebanja (ili njihov nedostatak),
naa seksualna praksa, nai drutveni odnosi
itd. Prema tome, kada nam strunjaci kau da
je 80 do 90% sluajeva pojave raka sredinsko
u stvari kau da se veina vrsta raka moe
spreiti ako obratimo panju na stvari koje
unosimo u naa tela, stvari kojima doputamo
da dolaze u kontakt sa naim telima, i stvari
koje inimo sa naim telima.
Uprkos 30 godina shvatanja povezanosti
raka i naina ivota, narodi irom sveta
uglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu.
Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996.
godine izvrio pregled 25 godina istorije od
kada su Sjedinjene Amerike Drave zvanino
objavile Rat raku. Iako je navodio oblasti
uspeha, takoe je istakao veoma spor napredak
u dostizanju znaajnih stopa izleenja za neke
od vodeih vrsta raka kao to su rak dojke,
plua i prostate. Njegove napomene su nas
vratile na Higinsove uvide kada je rekao: Treba
da podstiemo obrazovne napore za ohrabrivanje promena u stilu ivota, ishrane i drugih
privrednih faktora koji mogu da spree proces
kancerogeneze (nastanka raka).21 Iako su
istraivai godinama govorili o tome, na osnovu
poveanih stopa pojave raka oigledno je da jo
uvek nismo nauili lekciju. Ponovo, molba je da
svako od nas naui kako na sopstveni nain
ivota utie na rizik od raka i da izvri odgovarajue promene.
ta nam to tano strunjaci govore kada se
radi o stilu ivota i sredini u najirem smislu
rei? Oni iznose relativno prostu poruku.
Sredinski faktori i iznesene promene naina ivota su jednostavne, a ipak duboke. One govore o stvarima kao to je prestajanje puenja,
bolja ishrana, redovno vebanje i gubitak
teine. Meutim, kada je asopis Wall Street
Journal istraio tip vesti o raku koji televizije,
novinski asopisi i novine pokrivaju, otkrio je da
su istraivai raka smatrali da mediji daju
pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima su

se prevashodno bavile zabrinutou u vezi sa
dodacima hrani, zagaivanjem, zraenjem i
pesticidima. Ove stvari su na daleko niem
mestu na listama strunjaka po pitanju raka
nego nai osnovni izbori ishrane.
Skoro dve decenije pre izvetaja ovog
asopisa, dr Ernest Vajnder je ve shvatio u
emu je bio problem. Osobe tee da ignoriu
sopstvenu odgovornost i okrivljuju tetne
pojave, ukljuujui izlaganje kancerogenim
materijama (agensima koji prouzrokuju rak), i
spoljanje sile. Zbog toga opti sredinski elementi (stvari koje ne moemo dobro da kontroliemo kao to je hemijsko zagaenje vazduha i vode ili dodaci hrani i zagaivai) primaju najveu panju umesto faktora koji rezultiraju iz linih stilova ivota.23 Moj fokus u ovom
poglavlju bie pre svega na najznaajnijim preventivnim faktorima raka faktorima naina
ivota koje svako od nas moe da promeni.
Duvan je krivac broj 1

Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim
Dravama i u velikom delu sveta. Poveane
stope smrtnosti od raka se mogu pripisati
velikim delom duvanu, a to korienje duvana
je zapanjujue. Samo u Sjedinjenim Dravama,
priblino 170.000 ivota se izgubi svake godine
zbog raka prouzrokovanog puenjem,24,25 to
predstavlja treinu od svih smrtnih sluajeva
usled raka (umerena procena je da 400.000
Amerikanaca umire od svih bolesti prouzrokovanih puenjem svake godine,26 sa godinjim
medicinskim trokom od 50 milijardi dolara).27
irom sveta, godinji broj smrtnih sluajeva
uzrokovanih puenjem je dostigao zaprepaujuih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednoj
smrti na svakih 10 sekundi.
Imamo obilje dokaza koji pokazuju mo
duvana da izazove rak. Preko 4.000 razliitih
hemikalija je identifikovano u dimu duvana.29
Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost da
same prouzrokuju rak. Postoje odreene
kancerogene supstance u duvanu koje
prouzrokuju rak plua, druge koje prouzrokuju
rak bubrega i beike, neke koje prouzrokuju rak
pankreasa. Sve zajedno, dugaka lista oblika
raka je povezana sa izlaganjem proizvodima
duvana. Oni su navedeni u tabeli 3.30,31,32,33,34
Kada razmatrate veliki broj tetnih hemikalija u duvanskom dimu ne bi trebalo da bude
iznenaenje da duvan prouzrokuje vie tipova
raka kod ljudi nego bilo koji drugi poznati
sredinski faktor.
19
DOBRE VESTI O RAKU

Tabela 3. Tipovi raka povezani sa duvanom
Plua
Usne
Usta (usna upljina)
Grlo (drelo, farinks)
Grkljan (larinks)
Traheja (dunik)
Jednjak
Stomak
Jetra
Pankreas
Beika
Bubrezi
Grli materice
Leukemija
Debelo crevo
Koa
Penis
Potencijal ovih hemikalija je dalje potvren

injenicom da nije samo osoba koja pui ili
vae duvan izloena riziku. Oni koji pasivno
udiu dim takoe poveavaju svoj rizik od raka.
Trenutne procene su da svake godine u
Sjedinjenim Dravama 3.000 nepuaa umre od
raka plua jednostavno zbog pasivnog izlaganja
dimu.35 Pored toga, oevi koji pue vie od 10
cigareta na dan, u vreme kada zainju svoje
potomke, kod svojih sinova i erki poveavaju
rizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%.
Ako pue vie od 20 cigareta na dan, poveani
rizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usled
DNK oteenja u spermatozoidima prouzokovanih puenjem. Oigledna poruka prevencije
raka svakoj osobi je: Izbegavajte bilo kakvo
mogue izlaganje duvanu. To znai da moramo
da prekinemo da puimo. To znai da moramo
da prekinemo da vaemo duvan. To znai da
moramo da smanjimo ak i nae pasivno
puenje izabiranjem radnih mesta i mesta za
rekreaciju koja su bez dima.
Mnogi Amerikanci su zaista posluali upozorenja o duvanu koja su objavljivana godinama. Priblino 46 miliona Amerikanaca je prekinulo sa puenjem cigareta.37 Puenje cigareta
meu odraslim osobama starijim od 18 godina
se smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25%
1990. godine. Kao rezultat toga, rak plua konano poinje da opada kod mukaraca.38
Meutim, od 1990. godine, taj lagani pad
puenja se alarmantno zaustavio. Procenat
nae populacije koja pui je ostao nepromenjen
pola poslednje decenije.39 Moda jo veu zabrinutost izaziva injenica da danas pui vei
broj srednjokolaca nego pre tri godine.40
Ako se trenutno borite sa zavisnou od
nikotina, ne oajavajte. Postoji 46 miliona
Amerikanaca koji mogu da posvedoe da je
stvarno mogue prekinuti sa puenjem.
Iskoristite sadanju prednost neke od efektivnih
strategija za borbu sa ovom zavisnou koje se
mogu nai na drugom mestu u ovoj knjizi (vide-
ti 16. poglavlje: Umirete za cigaretom?

Ostavite naviku i ivite, i 18. poglavlje:
Prevazilaenje zavisnosti).
Alkohol poveava rizik od raka

Postoji mnotvo dokaza da alkohol poveava rizik od raka na mnogim frontovima.
Predstavljam neke od naunih dokaza koji
povezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju:
elite pie? U svakom sluaju, ova tema je
danas toliko kljuna, da vredi vie od samo
usputne odrednice u ovom poglavlju.
Na osnovu populacionih istraivanja vrsto
je ustanovljeno da uzimanje pia koja sadre
alkohol poveava rizik od vie oblika raka. Lista
sadri rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i
rektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezan
sa velikom upotrebom alkohola, umerena
upotreba alkohola moe takoe da povea rizik
od nekih oblika raka. Rak dojke je klasian
primer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri pia
sedmino poveavaju rizik kod ena.43
Istraivanje nam je dalo dobru priblinu procentualnu vrednost smrtonosnih sluajeva raka
Tabela 4. Procenat smrtonosnih sluajeva

raka u vezi sa alkoholom
Rak
Rak
Rak
Rak
jednjaka
usta
grkljana
jetre
75%
50%
50%
30%
kojima doprinosi alkohol. Delimina lista se

navodi u tabeli 4.44
U poreenju sa osobama koje ne piju, vie
od dva alkoholna pia na dan duplira rizik od
formiranja dobroudnih tumora debelog creva
koji kasnije mogu da postanu zloudni.45,46 Ali
ako je ishrana osobe koja pije siromana folnom kiselinom i metioninom, rizik od tumora
debelog creva se utrostruuje.47
Alkohol poveava rizik od raka dojke

Alkohol moe da utie na nivo hormona koji
zauzvrat mogu da poveaju rizik od raka.
Najvea zabrinutost je u vezi enskih hormona
i njihovog odnosa sa rakom dojke, koji je drugi
po redu uzrok smrti od raka meu amerikim
enama (rak plua je prvi). Meu enama
nepuaima, rak dojke je ubica broj jedan.
Mnogi ljudi nisu svesni da ena koja pije
samo u drutvu (i samo do tri pia sedmino)
znaajno poveava svoju ansu za dobijanje
20
raka dojke.48,49 Razna istraivanja su pokazala
da umerena upotreba alkohola moe da bude
povezana sa i do 50 do 100% poveanim
rizikom od raka dojke u poreenju sa osobama
koje ne piju.50 Ovaj poveani rizik postoji bez
obzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugih
alkoholnih pia.51 Za one koji se zalau za vino
uz obrok kao naviku koja poboljava zdravlje,
znaajno je francusko istraivanje koje je pronalo povean rizik od raka dojke kod osoba
koje konzumiraju alkoholna pia uz obroke.
Povezanost je vaila i za pivo i za vino.52 Dalja
potpora za povezanost alkohola i raka dojke
dolazi iz jo jednog medicinskog istraivanja. Tu
je, u etvorogodinjem istraivanju skoro
90.000 amerikih medicinskih sestara od 34 do
59 godina starosti, pronaena znaajna
povezanost izmeu upotrebe alkohola i rizika
od raka dojke.53 One koje su konzumirale samo
3 do 9 pia sedmino su imale 60% povean
rizik od raka dojke. to su vie ene pile, to je
vei porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika od
raka uz poveane koliine konzumiranog alkohola se naziva efekat doze odgovora. Ovaj tip
odnosa snano ukazuje da upotreba pia koja
sadre alkohol, a ne nekih drugih faktora,
poveava rizik. Za ene ispod 55 godina starosti, upotreba jednog pia na dan poveava njihov rizik dva i po puta.
Zato alkohol poveava rizik od raka dojke?
Iako svi odgovori jo uvek nisu poznati, postoji
dokaz da alkohol poveava nivo estrogena.54,55
Poto je poznato da ovaj enski hormon
poveava rizik od raka dojke oekuje se da hormonalni efekti alkohola mogu da budu tetan
faktor. tavie, ene sa najpoodmaklijim oblicima raka dojke obino su alkoholiari, ukazujui
da alkohol moe prvenstveno da deluje kao
pokreta raka ili pojaiva rasta56 kod onih
koji tek poinju da razvijaju bolest. Do danas je
preko 50 temeljnih naunih istraivanja ukazalo
da alkohol igra znaajnu ulogu u razvoju raka
dojke.57
Koji procenat smrtnih sluajeva od raka

je prouzrokovan alkoholom
Postoji nekoliko mehanizama zbog kojih je
upotreba alkohola povezana sa rakom: toksini
uticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom i
povezanost sa hormonalnim promenama. Pa
ipak, ti iroko varirajui mehanizmi nam nita
ne govore o ukupnom uticaju alkohola na rak.
Istraivai su ranije smatrali da se samo 3% od
svih smrtnih sluajeva od raka u Sjedinjenim
Dravama moe pripisati ak i delom alkoholu. Ipak, ta cifra je znaajna, objanjavajui
16.000 do 19.000 smrtnih sluajeva godinje.58

Ameriko drutvo za borbu protiv raka navodi
cifru od 19.000 smrtnih sluajeva, definiui ih
kao povezane sa prekomernom upotrebom
alkohola, esto u kombinaciji sa upotrebom
duvana.59 Meutim, kao to smo videli, novija
istraivanja povezuju ak i relativno umerenu
upotrebu alkohola nezavisno od puenja sa
dva velika tipa raka: rak dojke i rak debelog
creva. Uzimajui u obzir ove dodatne injenice,
neki veruju da totalno izbegavanje alkohola
moe da sprei nekih 60.000 smrtnih sluajeva
godinje, to predstavlja 11 procenata svih
smrtnih sluajeva od raka.60 injenica da ak i
relativno male koliine alkohola mogu da
poveaju rizike od obinih tipova raka navodi na
sledei zakljuak: svako ko eli da odrava svoj
rizik od raka na to je niem nivou mogue, u
potpunosti e izbegavati alkoholna pia. Zaista,
eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana e u
znaajnoj meri smanjiti va rizik od raka.
enski hormoni i rizik od raka

Estrogeni su trenutno predmet jednog od
velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveni
radnici ohrabruju sve ene u menopauzi da
koriste hormonske zamene za estrogen. esto
navoeni razlozi su navodne koristi za srce i
kosti, meutim, malo ena je izgleda u potpunosti svesno ozbiljnih sporednih efekata
vika estrogena. Meu najopasnijim je povean
rizik od izvesnih enskih oblika raka. Godinama
je bilo poznato da ene koje, posle menopauze,
uzimaju samo estrogen (bez leka progesteronskog tipa) imaju dramatino povean rizik od
raka sluzokoe koja oblae matericu. U obimnom pregledu svih istraivanja po ovom pitanju, naunici Univerziteta u Kaliforniji, u San
Francisku, zakljuili su da produena upotreba
estrogena posle menopauze moe da povea
rizik od raka materice za vie od 800%.61 Zbog
ovih dobro poznatih poveanih rizika, lekari su
prepisali progesteronske agense u kombinaciji
sa estrogenima kako bi pokuali da spree ovaj
rizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodavanje progesterona smanjuje veliinu poveanja
rizika, upotreba kombinacije i dalje poveava
rizik od raka materice za 30 procenata u
poreenju sa enama koje ne uzimaju hormone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanja
estrogena se navode u dodatku I, pod nazivom
Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika.
Rak materice je znaajan tip raka, ali bledi
u pogledu znaaja u poreenju sa rakom dojke
vodeim rakom ubicom meu enama
nepuaima. Od najveeg znaaja je da raz-
21
DOBRE VESTI O RAKU
motrimo odnos zamene hormona i raka dojke.

Harvard je proizveo jedan od najubedljivijih
izvetaja po ovom pitanju, ponovo iz istraivanja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovim
podacima koji prate 725.000 osoba na jednu
godina, ene koje koriste (samo) estrogen
posle menopauze se suoavaju sa 32%
poveanim rizikom od raka dojke. Popularni
reim kombinovanja estrogena sa hormonom
progesteronom je u stvari poveao rizik na
41%. Rizik je teio da se povea na 71% kod
ena koje su bile starije od 60 godina i koristile
estrogen vie od 5 godina.64 Ovi rezultati su
slini manjem istraivanju koje je vreno na
populaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraivai
su utvrdili da se kod ena, koje uzimaju hormonalne zamene posle menopauze, javlja
porast od 69% rizika od raka dojke.
Jedna oigledna poruka ovog istraivanja je
da bilo koja ena koja uzima estrogen posle
menopauze treba da bude svesna da poveava
rizik od raka dojke. Za potpuniji pogled na
koristi i rizike od uzimanja estrogena posle
menopauze, vidite poglavlje 7: Veliki mit o
mesu i belanevinama. Drugo nedavno istraivanje obezbeuje jo dokaza o povezanosti
raka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da ene
koje prirodno imaju vii nivo estrogena, takoe
imaju dramatian porast rizika od raka.66 Dr
Paulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicima
na medicinskom fakultetu na Univerzitetu u
Njujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130
ena sa rakom dojke posle menopauze i 251
ene iste starosti koje nisu imale rak. Neobini
aspekt istraivanja je bio taj da je nivo estrogena pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta,
zamrznuta i uvana nekoliko godina pre nego
to je rak utvren. To je pomoglo ustanovljavanju da nivo estrogena nije pod uticajem
samog raka ili drugih nedavnih faktora, ukljuujui zamenu za estrogen. ene iji je nivo estrogena bio najvii imale su 2 do 4 puta vei rizik
da dobiju rak dojke.
Amerika ishrana doprinosi raku

Uticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki faktori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dok
drugi pomau u spreavanju pojave raka. U
ovom poglavlju e se govoriti o izborima
ishrane koji poveavaju rizik od raka. Naa nezdrava ishrana je jedan od najmonijih faktora
koji poveavaju rizik od raka. Procene su da se
oko 35 do 60% svih smrtnih sluajeva od raka
u SAD moe pripisati loim navikama ishrane.67
Kako znamo da ishrana ima tako snane efekte
na rizik od raka? Moda jo znaajnije, koje
promene u ishrani moemo da izvrimo kako

bismo smanjili rizik od raka? Razmotrimo
naune dokaze koji daju odgovore na ova vana
pitanja.
Migracija pokazuje da loe navike

ishrane poveavaju rizik od raka
Pomou velikog broja istraivanja utvreno
je da promene stila ivota kao rezultat migracije predstavljaju kljune faktore u vezi sa zdravljem i boleu. Emigranti obino dostiu rizik
kojem su izloene domae populacije u zemlji u
koju dolaze. Takva istraivanja jasno pokazuju
da je rizik od raka u velikoj meri pod uticajem
ishrane. U Japanu je veina stopa raka niska
(uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kada
ljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD),
stope smrti od mnogih tipova raka postaju
sasvim sline stopama belih Havajaca.68
Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od
Tabela 5. Godinje stope smrtnosti od raka

japanskih imigranata na 100.000 ljudi
Tip
raka
Debelo crevo
Rektum
Prostata
Dojka
Materica
Jajnik
Plua
Stomak
Jednjak
Japanci
Belci
u Japanu na Havajima na Havajima
78
95
14
335
32
51
237
1331
150
371
297
154
1221
407
160
379
397
46
368
204
343
1869
714
274
962
217
75
razliitih vrsta raka usled migracije su navedene

u tabeli 5.
Vidimo da se sedam od devet navedenih
vrsta raka dramatino poveava kada Japanci
dou da ive na Havajima. Na primer, rak debelog creva je u Japanu nizak, uz samo 78 sluajeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije u
Sjedinjene Drave, njihove stope oboljenja od
raka debelog creva rastu na 371 sluaj na
100.000, to predstavlja skoro petostruki porast
rizika. Zapazite, takoe, da je nova stopa slina
stopi njihovih belih suseda. Rak rektuma je
takoe nizak kod Japanaca koji ive u Japanu.
Meutim, posle ivota u ovoj pedesetoj dravi
Sjedinjenih Drava, rak rektuma ih pogaa tri
puta ee.
Mnogi faktori naina ivota se menjaju kada
ljudi emigriraju u Sjedinjene Drave ili u bilo
22
koju drugu kulturu. Istraivai koji prouavaju
te promene i bolesti povezane sa njima zovu se
epidemiolozi. Epidemiolozi veruju da su
promene u navikama ishrane jedan od
osnovnih razloga zbog koga se rizici od raka
menjaju kod onih koji emigriraju.69
Navike u ishrani Japanaca podleu znaajnom preobraaju kada se presele na Havaje.70,71 Naalost, veina promena je na gore.
Emigranti na Havajima jedu dva puta vie masti
i znaajno manje ugljenih hidrata od Japanaca
u Japanu. Jedu daleko vie maslaca, margarina
i sira, i neznatno vie mesa. Njihova potronja
pirina i tofua pada. Zbog toga nije iznenaujue da su masne kiseline iz masti koje jede
havajska grupa od 65 do 70% zasiene (samo
40% masnih kiselina iz masti koje se jedu u
Japanu je zasieno). Meu onima na Havajima,
35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi eera. To je suprotstavljeno eeru koji predstavlja
samo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi u
Japanu. tavie, promene prema amerikoj
ishrani postaju potpunije tokom vremena. Prva
generacija imigranata u veoj meri zadrava
svoje japanske navike ishrane u odnosu na drugu generaciju potomstva. U poreenju sa svojim roditeljima, oni koji su roeni na Havajima
jedu znaajno vie ivotinjskih belanevina,
masti, zasienih masnih kiselina i eera.72
Njihove promene u ishrani doprinose poveanim stopama raka na tako raznovrsnim mestima kao to su debelo crevo, rektum, prostata,
dojka, materica i jajnik. Kao to emo videti,
druga istraivanja potvruju taj zakljuak.
Promene u ishrani koje izvre ti Japanci nisu
tetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka
stomaka i jednjaka smanjuju stopu pojavljivanja kada oni dou na Havaje, a to je verovatno povezano sa pojavama u navikama ishrane.
Uzimanje slanog povra u turiji i suene, usoljene ribe se drastino umanjuje meu onima
koji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hrane
je povezana sa poveanim stopama i raka eluca i raka jednjaka.73,74
Sline povezanosti su takoe iznete u
istraivanjima Filipinaca koji migriraju na
Havaje.75 Ovde spomenuta istraivanja emigracije obezbeuju samo kratak pogled na obilje istraivanja objavljenih o ovoj temi. Ona
jasno izraavaju da je u razvoju raka, genetika
daleko manje znaajna od sredinskih uslova,
kao to su nain ivota i ishrana. Jasno je da
postoji daleko vie toga u vezi sa rakom od
genetike. Ishrana igra znaajnu ulogu u izazivanju ili spreavanju raka.
Prekomerna upotreba masti u ishrani

poveava rizik od raka
Svaki Amerikanac je uo poruku: Smanjite
upotrebu masti. Kada su u pitanju bolesti srca,
rak ili mnotvo drugih problema, izgleda da se
mast u ishrani esto pojavljuje kao krivac.
Postoje dobri razlozi za lou reputaciju masti.
Istraivanja koja su prouavala navike ishrane
velikog broja zemalja obezbeuju znaajne
dokaze da viak masti u ishrani poveava rizik
od raka dojke, prostate, koe, debelog creva,
rektuma, jajnika i materice.76
Stopa raka dojke se uveava sa

potronjom masti
Jedno od istraivanja koje je prouavalo rak
dojke izvreno je 1970. godine. Ono pokazuje
da je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojoj
zemlji u dobroj korelaciji sa koliinom masti
koju njena populacija jede, kao to je ilustrovano na slici 2.77
Slika 2. Vie masti u ishrani vei broj
smrtnih sluajeva od raka dojke
ENE
Stopa
smrtnosti na
100.000
osoba
25
Kanada
Malta
Australija
20
Francuska
15
Portugal
10
5
SAD
Nemaka
vedska
Venecuela
Japan
Finska
Poljska
Grka
Hong Kong
Meksiko
Tajland
20
40
60
80
100
120
140
160
Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.
Zapazite da su Sjedinjene Drave meu

prvim zemljama na listi i po uzimanju masti i po
stopi smrtnosti od raka dojke. Kanada,
Australija, vedska i Nemaka imaju slian
nezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da oni
koji jedu najvie ivotinjskih masti tee da
imaju najvie rizike od raka dojke.78
Francusko istraivanje je otkrilo da su ene
koje su jele najveu koliinu masti poveale
svoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio vei
kada se analiza koncentrisala na zasiene
masne kiseline koje su jele ene posle
menopauze one su vie nego utrostruile svoj
rizik od raka dojke.79
Izmeu 1964. i 1978. godine, Japanci su
duplirali potronju masti. Kako se njihovo uzimanje masti povealo, tako je porasla i stopa
raka dojke.80 Naalost, kao to je ilustrovano u
23
DOBRE VESTI O RAKU
Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopiraju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom,
preoptereenom mau. Kao rezultat ivota
nalik na ameriki, poinju da umiru kao
Amerikanci od hroninih bolesti povezanih sa
stilom ivota. Unoenje hrane bogate masnoama tokom trudnoe moe takoe da povea
rizik od razvoja raka dojke.81
Istraivanje izvreno u Atini, u Grkoj,
takoe je znaajno po pitanju raka dojke.
Istraivanja su pronala to nije iznenaenje
da su ene koje su jele margarin imale vei
broj sluajeva raka dojke. Meutim, grki
istraivaki tim je napomenuo da je izgledalo da
bar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka.
ene koje su koristile vie maslinovog ulja (koji
predstavlja prevashodno mononezasienu
masnu kiselinu) imale su smanjenje rizika od
raka dojke od 25%.82
ta je sa onima koje ve imaju rak? Da li
potronja masti u ishrani ima bilo kakav efekat
na stopu uspeha u njegovom leenju? vedski
istraivai su otkrili dokaze da ishrana zaista
utie na stopu rasta tumora dojke.83 Prouavali
su 240 prevashodno ena posle menopauze
kojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke.
Skoro dve treine ena su imale tumore koji
reaguju na hormone. Meu tim enama ishrana
je napravila znaajnu razliku u toku etvorogodinjeg praenja. Za svaki procenat porasta
ukupne koliine kalorija iz masti, ene su
poveavale svoj rizik od neuspeha leenja
(ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugim
reima, ako je ena jela 45% masti u ishrani,
dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvodi razliku od 130% poveanog rizika od
ponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike su
bile jo gore za zasiene masne kiseline. Za
svaki procenat porasta dela ukupne koliine
kalorija iz zasienih masnih kiselina, rizik je rastao za 23%. Jasna poruka ovog istraivanja je
da izgleda da ograniavanje masti u ishrani ima
ulogu u leenju veine tipova raka dojke kao i u
prevenciji.
Dr Rouz je sa saradnicima iz Amerike
zdravstvene fondacije (American Health
Foundation, AHF) dala nove nalaze za
povezanost ishrane bogate mastima sa rakom
dojke u istraivanju 30 zemalja.84 Takoe su
utvrdili da su se vie stope raka dojke javljale u
zemljama sa viim nivoima upotrebe masti.
Meutim, zapazili su najjau povezanost kod
ena posle menopauze a nisu pronali
nikakav odnos sa biljnim mastima.
Stopa raka prostate raste sa

potronjom masti
Vodei smrtonosni rak meu nepuaima,
rak prostate, takoe je povezan sa prevelikim
uzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogledu
slian raku dojke. Japan je 1950-ih imao veoma
nisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uoite
dramatian porast stope smrtnosti od ovog raka
prikazan na slici 3.85
Slika 3. Smrtnost od raka prostate u Japanu
22
Stopa
smrtnosti na
100.000
osoba
18
14
Preko 55 god.
6
Sva starosna doba
2
0
1950
Ispod 54 god.
1955
1960
1965
1970
1975
1980
1985
Godina
Znaajan porast stope smrtnosti od raka

prostate je paralelan sa stopom porasta uzimanja masti kod Japanaca. Kao to smo ve
napomenuli, Japanci su duplirali uzimanje masti
izmeu 1964. i 1978. godine.86
Slini nalazi se mogu videti kada se uporede
stope raka prostate 1950-ih za Japance koji ive
na Havajima i u Sjedinjenim Dravama sa svojim belim sunarodnicima. Smrtnost od raka
prostate se javljala znaajno ree kod
Japanaca, kao i rak dojke, pri emu su belci
imali etvorostruki porast rizika.87 iroka meunarodna poreenja su dosledno pokazala
povezanost izmeu raka prostate i uzimanja
masti.88,89 Kao to su dr Rouz i saradnici istakli
u svom poslednjem istraivanju, porast rizika
od tumora prostate bio je povezan samo sa uzimanjem ivotinjske masti; nije bilo povezanosti
sa potronjom biljnih masti u ovim meukulturalnim poreenjima.
Istraivanja unutar drugih populacionih
grupa otkrivaju slinu povezanost izmeu uzimanja masti i raka prostate. U jednom obimnom istraivanju zasnovanom na pet amerikih
i kanadskih lokacija, rizik od raka prostate je
analiziran za tri etnike grupe: Crnce, Belce i
amerike Azijate.90 Za sve etnike grupe postojala je statistiki znaajna povezanost izmeu
ukupne koliine unete masti i raka prostate.
Kada su istraivanja posmatrala specifine
masti, povean rizik je nastajao usled zasienih
masti, koje su uglavnom dolazile od ivotinjskih
proizvoda. Mononezasiene masne kiseline su
24
izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilo

povezanosti izmeu potronje polinezasienih
masnih kiselina i rizika od raka prostate.
Rizik od raka koe raste sa ishranom

bogatom mau
ak se i rizik od raka koe moe umanjiti
praktikovanjem ishrane siromane mastima.
Istraivanja na ivotinjama su pokazala da
ishrana sa mnogo masti poveava rizik od raka
koe posle izlaganja suncu.91,92 Istraivai sa
Bejlor univerziteta su 1994. godine objavili
podatke koji potvruju te odnose kod ljudi. Oni
su pronali 76 pacijenata koji su bili voljni da
uestvuju u njihovom istraivanju. Svima je
ranije dijagnostikovan rak koe i generalno su
upranjavali tipinu ameriku ishranu bogatu
mastima. Nasumino su upisali 38 uesnika na
obrazovni program koji im je pomogao da se
prebace na ishranu siromanu mastima u kojoj
je mast sainjavala samo 20% njihovih ukupnih
kalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimentalna grupa je dobro pratila program (proseno
uzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija).
Rezultati su ilustrovani na slici 4.93
Slika 4. Ishrana siromana mastima
smanjuje prekancerozna oteenja na koi
Broj oteenja
Na ishrani siromanoj mastima
(21% ili manje kalorija iz masti)
3
Na prosenoj istrazi
(priblino 39% kalorija iz masti)
10
Dranje ove dijete se isplatilo. U poreenju

sa osobama sa prosenim uzimanjem masti,
kod ove grupe se javila samo treina prekanceroznog oteenja koe.
Meu drugim vrstama raka povezanim sa
velikom potronjom zasienih masnih kiselina
spadaju rak debelog creva i jajnika.
Amerika potronja masti je visoka

Detaljnije smo razmatrali probleme povezane sa unoenjem masti. Koliina masti koju su
troili Amerikanci tokom perioda od 37 godina
prikazana je na slici 5.94,95
Slika 5. Trend potronje masti u

Sjedinjenim Dravama
Dnevna potronja masti po osobi
170
160
150
Grama
140
masti
130
120
110
100
1910
1920
1930
1940
1950
1960
1970
1980
1990
Godina
Iako je potronja masti ostala relativno stabilna posle 1983. godine, Amerikanci i dalje
jedu daleko vie masti nego to su to inili pre
jedne generacije. Prosena potronja masti
1980-ih je bila oko 20% via nego 1950-ih, sa
165 grama na dan u poreenju sa 140 grama
na dan. Pre 1920. godine, potronja masti je
bila jo nia, kreui se u proseku oko 120
grama na dan.96 Izraavanjem ovih vrednosti u
procentima, prosean Amerikanac je imao
ishranu koja je sadrala 32% masti 1910.
godine. Tokom 80-ogodinjeg perioda, ta cifra
se postepeno poveala do 40% u 1990. godini.97
Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnim
problemima kao to su spreavanje raka, kontrola teine, upravljanje dijabetesom i spreavanje bolesti srca, strunjaci predlau da bi trebalo da pokuamo da jedemo bolje od naih
predaka, a ne gore. Veina autoriteta predlae
da bi mast trebalo da predstavlja manje od
30% naih ukupnih kalorija, i mast bi trebalo da
bude iz biljnih, a ne iz ivotinjskih izvora. Koja
je to hrana koju jedemo, a koja obezbeuje svu
tu mast naroito zasiene masne kiseline?
Glavni izvori su prikazani u tabeli 6.98
Uoite da su sve te namirnice ivotinjski
proizvodi. Biljna hrana uopteno ima manju
koliinu zasienih masnih kiselina. Ljudi koji su
Tabela 6. Uobiajeni izvori zasienih
masnih kiselina
Namirnice sa 10 grama zasienih masnih kiselina:
2
1
1
2
2
2
olje punomasnog mleka

dupli hamburger
olja sladoleda od vanile
olje zamrznutog jogurta
olje obinog jogurta
krike amerikog obraenog sira
25
DOBRE VESTI O RAKU
na isto vegetarijanskoj ishrani gotovo da

nemaju problema da odravaju unos zasienih
masnih kiselina na niskom nivou.
Mesna ishrana poveava rizik od raka

U glavama mnogih ljudi crveno meso oliava hranu koja je bogata zasienim masnim
kiselinama. Ove povezanosti je svesna i industrija mesa i stoke; ona je pokuavala da umanji sadraj zasienih masnih kiselina u mesnim
proizvodima. ak i da je uspela, medicinska
istraivanja ukazuju da ima mnogo vie loih
stvari u crvenom mesu od samog sadraja
zasienih masnih kiselina. U vezi sa rizikom od
raka, mesna hrana uopte crveno meso, ivina, ili ak i riba utiu loe na vie naina, a
ne samo sadrajem masti. Isto vai i za mlene
proizvode kao to su sir, mleko i sladoled.
Mleni proizvodi nisu nastali od ivotinjskog
mesa, ali jesu proizvodi ivotinjskog porekla i
navedeni su sa drugim produktima koji
poveavaju rizik od raka.
Razmotrimo neke od rastuih briga u vezi sa
mesnim i ivotinjskim proizvodima uopte, sa
perspektive raka. Nekoliko istraivanja je
prouavalo jake odnose izmeu ishrane ovim
proizvodima i rizika od raka, i neke od teorija
zbog ega takvi odnosi postoje.
Meso poveava rizik od raka

limfne lezde
Neki istraivai kao to su dr Dejms R.
Sirhan (James R. Cerhan), profesor na
Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi,
savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno:
Izbacite crveno meso, umanjite uzimanje
zasienih masnih kiselina i jedite vie povra.99
Njegovi komentari su zasnovani na jo jednoj
vrsti raka koji je bio povezan sa ishranom
mesom - rak limfnih lezda. Ovaj ozbiljni rak u
Americi uzima preko 23.000 ivota svake
godine.100 iu (Chiu), Sirhan (Cerhan) i saradnici su prouili preko 35.000 ena iz Ajove i
otkrili da su one u gornjoj treini po potronji
crvenog mesa imale skoro dvostruko vei rizik
od limfoma, u odnosu na one u donjoj treini.
Posebno, uzimanje hamburgera vie od etiri
puta sedmino je vie nego udvostruilo rizik
ena od ne-Hokinovog limfoma. tavie, ene
su mogle da umanje rizik od limfoma za 36%
jedui tri ili vie vonih porcija na dan.
Povezanost raka debelog creva sa

ishranom mesom
Rak debelog creva je takoe snano
povezan sa ishranom mesom. Istraivanje vie
od 88.000 medicinskih sestara izvreno na
Harvardu je utvrdilo da su one koje su redovno
jele crveno meso kao glavni obrok, imale znaajan porast rizika od raka debelog creva.101 to
su ga ee jele, vei je bio rizik, kao to je
prikazano u tabeli 7.
Tabela 7. Meso poveava rizik od raka
debelog creva
Uestalost jedenja govedine,
svinjetinje ili jagnjetine
Manje od jednom meseno
Rizik od raka debelog

creva, porast u procentima
0
Jednom meseno do jednom

sedmino
39
Dva do etiri puta sedmino
50
Pet do est puta sedmino

Dnevno ili ee
84
149
Zapazite da je svakodnevna ishrana mesom

prouzrokovala porast rizika od 149%. Izraeno
na drugaiji nain, osobe koje su se dnevno
hranile mesom su bile izloene priblino dva i
po puta veem riziku u odnosu na one koje su
meso jele retko ili nikada. Njihov izbor crvenog
mesa je sadrao itav niz popularnih goveih,
svinjskih i jagnjeih proizvoda. Meu primere
spadaju peenje, bifteci, unka, lazanje, sendvii, paprikai, musake, hamburgeri, virle,
kobasice, slanina, salama i drugi mesni proizvodi. Oni koji su takve proizvode od crvenog mesa
jeli ree, ali i dalje esto (definisano kao pet do
est puta nedeljno), bili su izloeni 84%
poveanom riziku od raka debelog creva. ak
su i oni koji su jeli crveno meso kao glavni
obrok, samo jednom do etiri puta meseno,
imali 39% ei rak debelog creva od najnie
rizine grupe onih koji nikada nisu jeli crveno
meso ili su ga jeli manje od jedanput
meseno.
U vezi sa rizikom od raka pri ishrani ribom
ili piletinom, istraivanje nije pokazalo da je to
umanjilo rizik od raka. To jednostavno ne mora
da povisi rizik u istoj meri kao drugo meso.
Vano je istaknuti da su oni koji su jeli
uglavnom ribu imali relativno vie sluajeva
raka debelog creva od onih koji su ribu jeli retko
ili nikada.
Podaci su prikazali da je rizik od raka debelog creva pri ishrani proizvodima od crvenog
mesa bio vei nego to je objanjeno analizom
26
samo zasienih masnih kiselina. To ukazuje da
postoje i drugi faktori u crvenom mesu koji jo
vie poveavaju rizik od raka debelog creva.
Ti nalazi harvardskog istraivanja zdravlja
medicinskih sestara nisu jedini. Evropsko
istraivanje iz 1990. godine je pronalo sline
odnose. Kada su se ene koje su ee jele
meso uporedile sa onima koje su meso jele
retko ili nikada, one su imale skoro dvostruko
vei rizik od raka debelog creva.102 Australijsko
istraivanje je otkrilo povezanost izmeu
velikog niza raznovrsnih ivotinjskih proizvoda i
raka debelog creva kod ena.103,104 Meu navedenim namirnicama su istaknuti crveno meso i
jetra, kao i morski plodovi i mleni proizvodi.
Meutim, u ovom istraivanju, najgora grupa
namirnica bila su jaja, pri emu su najvei
potroai imali est puta vei rizik od raka debelog creva. Ovo australijsko istraivanje jo vie
naglaava zakljuak da, u vezi sa ishranom
mesom i rakom debelog creva, crveno meso
definitivno poveava rizik; piletina i riba su
povezani sa manjim rizikom, ali u stvari nisu
zatitni. Prema tome, trenutna istraivanja
jasno ukazuju da treba ostaviti sve vrste
crvenog mesa, a ne postoji znaajan razlog da
se uzima vie ribe ili piletine.
Do sada spomenuta istraivanja raka debelog creva vrena su na enama. Istraivanja na
mukarcima su takoe povezala uzimanje mesa
sa rakom debelog creva.105,106 Na primer, ista
istraivaka grupa je koristila slinu metodologiju za istraivanje sluajeva raka debelog creva
u svom istraivanju na mukim zdravstvenim
radnicima.107 Otkrili su neke zapanjujue
odnose sa ishranom analizirajui sve nove
sluajeve raka debelog creva meu priblino
50.000 mukaraca u istraivanju. Oni koji su jeli
crveno meso kao glavni obrok pet ili vie puta
sedmino imali su 3,5 puta povean rizik od
raka debelog creva u poreenju sa onima koji
su izbegavali takvu vrstu hrane (jedui je manje
od jednom meseno). Zanimljivo je da se,
uprkos ovim snanim odnosima, nisu pojavile
nikakve zavisnosti sa koliinom uzetih zasienih
masnih kiselina. Ovo dalje ojaava verovatnou
da drugi faktori pored masti doprinose tome da
je meso visokorizina hrana. To znai da pojeftinjenje tehnika odgoja ivotinja i prakse ukrtanja, kako bi se proizvela manje masna stoka
sa manje zasienih masnih kiselina, nee umanjiti veinu najtetnijih aspekata tih ivotinjskih
proizvoda.
Meso sa rotilja je jo opasnije

Moan kancerogen vezan za meso, zvan
benzopiren, povezan je sa kuvanjem.
Benzopiren je jedna od 4.000 hemikalija pronaenih u duvanskom dimu. U istraivanjima na
glodarima, kao i na ljudskim elijama u kulturi,
benzopiren ispoljava kancerogenu aktivnost
koja pogaa mnoga tkiva, kao to su jetra,
stomak, debelo crevo, crevo, jednjak, plua i
dojka.108 Meso sa rotilja proizvodi tu supstancu u velikim koliinama na povrini mesa, kao
to je prikazano na slici 6.109
Slika 6. Opasni kancerogen u mesu
sa rotilja
Benzopiren u 1 kg
nicle sa rotilja
u dimu
} = { Benzopiren
od 600 cigareta
Oko 1 kg nicle proizvodi koliinu benzopirena na povrini mesa jednaku koliini

pronaenoj u 600 cigareta. Prema tome,
nepuai mogu da budu izloeni velikoj dozi
monih kancerogena iz cigareta jednostavno
jedui meso sa rotilja. tavie, uopteno, to
je vei sadraj masti u mesu, vea e biti koncentracija benzopirena u proizvodima sa rotilja.110
Previe gvoa u mesu?

Jedno od iznenaujuih otkria u savremenoj ishrani jeste sve vea zabrinutost oko
velikih koliina gvoa u mesu. Lako dostupan i
obilan izvor gvoa se ranije smatrao za jednu
od koristi mesa. Meutim, problemi sa gvoem
u naoj ishrani sada stavljaju skladite gvoa
u mesu na svoje pravo svetlo kao jo jednu
od tetnosti mesa, a ne koristi. Vei broj istraivanja ukazuje da porast u skladitenju gvoa
u telu ili poremeaji u korienju gvoa
poveavaju rizik od raka debelog creva.111 Novi
rad na UCLA ukazuje da je rizik od polipa debelog creva, a time i raka debelog creva, povean
bilo previe malim bilo previe visokim nivoima
gvoa.112 Dokazi poput ovih jo vie potvruju potrebu za prelazak na biljnu ishranu. Biljna
hrana obezbeuje gvoe u koliinama koje su
uglavnom odgovarajue ali ne preobilne.
lanak iz 1996. godine saima neke od problema sa prevelikim koliinama gvoa u vezi sa
rizikom od raka:113
1. Favorizuje formiranje jedinjenja zvanih
hidroksilni radikali koji imaju potencijal da
oteuju DNK.
27
DOBRE VESTI O RAKU
2. Spreava aktivnost velikog broja odbrambenih elija.

3. Podstie umnoavanje kanceroznih elija.
Dr E. D. Vajnberg, autor ovog istraivanja je
zakljuio: Procedure povezane sa smanjivanjem... uzimanja gvoa, mogu da pomognu u
prevenciji i kontrolisanju neoplastinih bolesti
(raka).
Ishrana mesom poveava rizik od

raka dojke
Vei broj istraivanja pokazuje snanu
povezanost izmeu ishrane mesom i rizika od
raka dojke. Pre nekih 20 godina, dr Takei
Hirajama (Takeshi Hirayama) je izneo niz izuzetnih opaanja u vezi sa rakom dojke u Japanu
u desetogodinjem istraivanju na 140.000
ena. Rezultati su saeti u tabeli 8.114
Tabela 8. Upotreba mesa i rizik od
raka dojke
Kategorija
Rizik
Nizak drutveno-ekonomski
status konzumiranje mesa
povremeno, retko ili nikada
Visok drutveno-ekonomski
status svakodnevno
konzumiranje mesa
8,5
Amerikanci, kao celina, populacija sa visokim

rizikom, oekivalo bi se da ishrana ima vei uticaj.
Rezultati japanskog istraivanja nisu jedini
sa takvim rezultatima. Druga istraivanja su
takoe povezala ishranu mesom sa rakom
dojke. Jedan takav primer obezbeuje norveko
istraivanje na preko 14.000 ena.118 U ovom
istraivanju, one koje su jele meso pet ili vie
puta sedmino uporeene su sa onima koje su
jele meso dva puta sedmino ili manje. Vei
potroai su imali skoro dvostruko vei rizik od
raka dojke.
Kako meso deluje na telo u pogledu

raka dojke?
Postoji vei broj moguih objanjenja za
vezu izmeu ishrane mesom i rizika od raka
dojke. Tu spadaju mnogi ve predstavljeni faktori, kao to su teme koje su govorile o uzimanju masti iz zasienih masnih kiselina kao i u
vezi sa otrovima u mesu i efektima hormona.
Toksini (otrovi) u mesu i rizik od

raka dojke
Utvreno je da se veliki broj toksinih
organskih supstanci i tekih metala skladiti u
tkivima ivotinja. Postoji sve vie dokaza da
toksini igraju ulogu u raku dojke.119,120,121,122
DDT i DDE
Uoite otru razliku u riziku izmeu ove dve
grupe. Jedan naroito vaan aspekt ovog istraivanja je da ishrana mesom izgleda nije jedini
faktor od znaaja. Ako iz jednaine izbacite
drutveno-ekonomski status, rizik velikih potroaa mesa je bio umanjen, ali je jo uvek bio
oko etiri puta vei od potroaa koji su koristili
malo mesa. To je ukazalo da su i drugi faktori
ishrane i naina ivota ukljueni. Takve veze su
sada dobro utvrene.
Poznato je da drutveno-ekonomski i
demografski faktori imaju ulogu u riziku od raka
dojke. Manje trudnoa, vea starost pri prvoj
trudnoi i manje dojenja poveava rizik od raka
dojke.115,116,117 tavie, svaki od ovih faktora e
verovatno biti ei meu enama koje su
zaposlene i bave se upravljanjem. Ti podaci
doveli su do dva vana opaanja. Prvo, ishrana
ili ishrana mesom sama po sebi nije jedini
vaan faktor kod raka dojke. Mnogi faktori imaju ulogu u ovom razarajuem raku, ali je ishrana znaajan faktor koji se moe menjati to bi
svi trebalo da uvide. Drugo, navike ishrane su
izgleda najznaajnije kod onih koji ve imaju
druge faktore rizika za rak dojke. Poto su
Nivo pesticida DDT-a, jedinjenja za koje je

poznato da je tetno po ljudsko zdravlje
(ukljuujui mogue slabljenje imunog sistema123) je 1970-ih analiziran u mleku majki.
Meu majkama koje su jele meso, 99% je
imalo znaajne nivoe DDT-a. Pronaeno je
samo 8% majki vegetarijanaca sa znaajnim
nivoima DDT-a.124 DDE, proizvod razlaganja
DDT-a, predstavlja neke ozbiljne razloge za
zabrinutost u pogledu raka dojke. Amerika
agencija za zatitu sredine (Environmental
Protection Agency) je proglasila i DDE i DDT za
verovatne kancerogene supstance kod
ljudi.125 tavie, istraivai sa Nacionalnog
instituta zdravstvenih nauka su istakli da postoji vei rizik od raka dojke kod ena sa povienim nivoima DDE-a u krvi.126 Druga meunarodna istraivanja pokazuju ono to bi do sada
trebalo da bude oigledno: snanu vezu izmeu
ivotinjskih proizvoda koje jedemo i izloenosti
ljudi pesticidima. Istraivanje iz panije je pripisalo i do 85% izlaganja DDT-u i srodnim supstancama njihove populacije stonom mesu i
mlenim proizvodima. panski istraivai su
28
izneli sledee zapaanje: Ti procenti su u
skladu sa dobro dokumentovanom injenicom
da se (DDT supstance) prevashodno nagomilavaju u (ivotinjskoj) masti prouzrokujui da
masna ivotinjska hrana postane glavni krivac
izlaganja za ljude.127
Znaajno je naglasiti vezu izmeu ishrane
mesom i visokih nivoa toksina kod ljudi (kako je
ilustrovano DDT i DDE). U ranije navedenom
istraivanju, vegetarijanske majke su imale
najnie nivoe DDT-a iako su esto konzumirale voe i povre. Nekoliko pesticida i toksina
se jo uvek primenjuje u SAD (DDT je sada
zabranjen). Iako oni pronalaze svoj put u, ili na,
voe i povre, koliina koju osoba unosi sa biljnim proizvodom je generalno veoma mala u
poreenju sa koliinom pesticida koja se nalazi
u ivotinjskoj masti.
Razlog zbog koga se pesticidi i drugi toksini
nagomilavaju u ivotinjskim tkivima je objanjen procesom zvanim biomagnifikacija (biouveliavanje). U ovom procesu, ivotinjska tkiva
uveavaju koncentraciju toksina tokom svog
ivota dok jedu druge ivotinje ili biljke koje
same sadre odreen nivo kontaminacije.
Prosena ivotinja tokom svog ivota pojede
najmanje deset puta svoju teinu u hrani, ali se
ne moe efikasno osloboditi veine toksina
rastvorljivih u masnim kiselinama. Prema tome,
veina tih toksina se nagomilava u njihovim
skladitima masti. Takvi otrovi se slabo odstranjuju iz ivotinja i ljudi. Kao rezultat toga,
tokom sedmica, meseci ili godina, koncentracija hemikalija koje su te ivotinje pojele se vie
puta poveava u njihovim masnim tkivima.
ienje naih voda

Iako postoji napredak u ienju naih
voda u Sjedinjenim Dravama, znaajni problemi jo uvek postoje. Nedavno kalifornijsko
istraivanje ilustruje ozbiljnu prirodu kontaminacije riba i koljki.128 Dravni program
Posmatranja koljki je ozbiljno pratio koljke od
1977. godine, traei dokaze zagaivanja pesticidima. Uprkos objavljenim rezultatima poboljane ekologije voda, priblino polovina od 47
monitornih stanica nije pokazala smanjenje
nivoa DDT-a, a ak tri etvrtine nisu pokazale
smanjenje PCB-a. Ova neprekidna opasnost od
izlaganja PCB-u nije ograniena na Sjedinjene
Drave. Analize uzorka ljudskog mleka u
Engleskoj ne otkrivaju smanjenje nivoa PCB-a,
jo jednog pokazatelja neprestanog izlaganja129 od kraja 1970-ih.
Ishrana mesom poveava rizik od

raka prostate
Kada osobe koje koriste ivotinjske
proizvode ponu da uviaju obilje dokaza koji
optuuju takvu hranu, moe se postaviti pitanje da li postoji bilo kakva nada za njih. Na
kraju, moe da razmilja osoba, ve sam
pojeo ogromne koliine ivotinjskih proizvoda
da li e doi do bilo kakve razlike ako to sada
promenim? Istraivanja ukazuju da izmene
navika ishrane u bilo koje vreme zaista ine razliku. Zbog itavog niza naina na koji meso i
drugi ivotinjski proizvodi utiu na nas, mnogi
nai telesni procesi mogu se vratiti u normalu
usmeravanjem ka vegetarijanskoj ishrani. ak i
ako ne izvrite potpunu promenu u svojim
navikama, delimina promena moe da naini
odreenu razliku.
To je lepo ilustrovano istraivanjem raka
prostate. U poznatom istraivanju zdravlja
jedne grupe religioznih ljudi, prouavani su
smrtni sluajevi od raka prostate u vezi sa
ishranom. Opaeno je da to je vie mesa,
mleka, jaja i sira ovek jeo, vei je bio rizik od
umiranja od raka prostate. Pokazalo se da to
je vei unos gore navedenih prehrambenih
proizvoda, to je vei rizik od umiranja zbog raka
prostate. Oni koji su uzimali vee koliine ivotinjskih proizvoda bili su izloeni 3,6 puta veem
riziku od umiranja od raka prostate.130
Korist od ishrane siromane mesom u vezi
sa rizikom od raka prostate nije ograniena na
religiozne ljude. Veliko harvardsko istraivanje
zasnovano na praenju zdravstvenih radnika
dolo je do slinih zakljuaka. Meu preko
50.000 prouenih mukaraca, uoeno je da su
oni koji su jeli crveno meso pet puta sedmino
bili izloeni dva i po puta veem riziku od
smrtonosnog oblika raka prostate u poreenju
sa onima koji su jeli crveno meso jednom sedmino ili manje.131
Rizik od raka jajnika i ishrana mesom

Rak jajnika je takoe ei meu osobama
koje jedu meso. Poto se obino registruje tek
pri ve veoma uznapredovalom stupnju, poto
se rairio na druge vitalne organe, ovaj rak je
esto veoma razoran. Rezultati istraivanja raka
jajnika prikazani su na slici 7.132
U japanskom istraivanju, dnevna potronja
mesa i/ili ribe je takoe bila znaajno povezana
sa poveanim rizikom od raka jajnika.133 U
stvari, ova statistika analiza je ukazala da je
priblino 20% svih sluajeva raka jajnika bilo
povezano sa velikim uzimanjem mesa. Itali-
29
DOBRE VESTI O RAKU

Slika 7. Konzumiranje mesa, piletine i ribe
poveava rizik od raka jajnika
Smrtnost na 100.000 ljudi usaglaena sa starou
26,4
18,0
15,9
Lakto-ovo
vegetarijanska ishrana
Meso
1 do 3 puta
sedmino
Meso 4 ili
vie puta
sedmino
janski istraivai su takoe traili veze izmeu

ishrane i raka jajnika. Doli su do slinih zakljuaka. ene koje su jele meso sedam ili vie puta
sedmino imale su 60% povean rizik od raka
jajnika u poreenju sa onima koje su imale
manje od etiri obroka mesa sedmino. Najgore
meso je izgleda bilo svinjetina: one koji su jele
unku etiri ili vie puta sedmino imale su
skoro dvostruko vie sluajeva raka jajnika od
onih koje su jele manje od dve porcije unke
sedmino.134
Meso moe da povea rizik raka prostate i
jajnika slinim mehanizmima kojima ispoljava
svoje efekte na poveanje raka dojke. Na kraju,
svi ovi sluajevi su vezani za hormone.
Meutim, kao to smo videli, drugi oblici raka
koji nisu povezani sa hormonima takoe imaju
vidljive odnose sa potronjom mesa. Rak plua,
ne-Hokinov limfom, rak debelog creva i rak
pankreasa,135 jetre,136 bubrega,137 i materice
su povezani sa slobodnijim uzimanjem mesa
specifino, ili ivotinjskih proizvoda uopte.
Holesterol je povezan sa rakom

Veliko unoenje holesterola, koji je prisutan
u mesu, jajima i mlenim proizvodima, bilo je
takoe povezano sa poveanim javljanjem raka
u nekoliko istraivanja.138,139 Mesta pojave
raka, koja pokazuju ovaj pojaan rizik, su
izmeu ostalog jajnici, plua i grkljan. Da li sam
holesterol predstavlja problem ili jednostavno
ukazuje na ishranu bogatu mesom i drugim ivotinjskim proizvodima, nije jasno. Objavljena su
dalja istraivanja koja povezuju visoke nivoe
holesterola u krvi sa rakom debelog creva i
polipima debelog creva.140 ene sa najviim
nivoima holesterola imaju vie od tri puta veu
ansu da razviju rak jajnika u odnosu na ene
sa niskim nivoima holesterola.141
Do sada sam u ovom poglavlju predstavio

povezanost mesnih proizvoda sa rakom. Kada
se govori o preventivi od raka ili zatitnim faktorima od raka, treba shvatiti da pored posedovanja tetnih supstanci, naalost takoe postoji manjak nekih od tih korisnih jedinjenja.
Klasian primer predstavljaju vlakna. injenica
je da meso i ivotinjski proizvodi uopteno
izgledaju loe u oblasti rizika od raka zbog
onoga to im nedostaje, pored onoga to
sadre. ak i ako razlozi, zbog kojih se meso i
ivotinjski proizvodi stalno pojavljuju u medicinskoj literaturi sa bliskoj vezi sa rakom, nisu potpuno shvaeni, trebalo bi da izbegavamo njihovu upotrebu.
Sa ovog irokog pogleda na meso, zanimljivo je napomenuti da je pre sto godina, jedan
autor napisao:
Mnogi umiru od bolesti u potpunosti zbog
ishrane mesom, dok je pravi uzrok slabo
shvaen od strane njih samih ili nekog drugog.
Neki od njih ne oseaju efekte trenutno, ali to
nije dokaz da im to ne teti. Ono moe sigurno
da izvri svoj uticaj na zdravlje, ali ipak rtva jo
uvek moe da nita ne shvata o tome.142
Sa duhovnog gledita podjednako je zanimljivo da je ishrana bez mesa ili ivotinjskih
proizvoda zapisana u Bibliji kao prvobitna
ishrana koju je Bog namenio oveanstvu.143
Mleni proizvodi povezani sa rakom

Vei broj istraivanja je ukazao da postoji
mnogo osnova za zabrinutost u vezi sa ivotinjskim proizvodima kao to su jaja, mleko i sir.
Smrtonosni rak debelog creva, kao i jajnika,
povezan je sa potronjom jaja.144 Drugo istraivanje je ukazalo da jaja mogu takoe da
poveaju rizik od raka jajnika. Istraivanje
izvreno na Jejlu je utvrdilo da na svakih dodatnih 100 mg holesterola iz jaja koje ena uzima
dnevno, dolazi 42% povean rizik od ove
maligne bolesti.145 Ishrana jajima je takoe
povezana sa smru od raka prostate.146 Isto
istraivanje je pokazalo da je korienje mleka
takoe povealo rizik od raka prostate. Obimna
meunarodna poreenja koja su nainili Rouz
(Rose), Bojar (Boyar) i Vajnder (Wydner) su
utvrdila da su i meso i mleko u snanoj vezi sa
rizikom od raka dojke; uzimanje mleka je
takoe pokazalo snaan odnos sa rakom
prostate i jajnika u njihovim analizama.147
Kafa: jo jedan izvor kancerogena

u ishrani?
Kafa je jo jedan esti izvor kancerogena u
amerikoj ishrani. Strunjaci se jo uvek
30
raspravljaju da li kafa predstavlja znaajan rizik
od raka, ali nema sumnje da ovaj popularan
proizvod sadri hemikalije koje izazivaju rak.
Meu takve hemikalije spadaju metilglioksal,148,149 katehol, hlorogena kiselina i
neohlorogena kiselina.150
Farmakolozi priznaju da ak i sam kofein
ima mone mutagene efekte u laboratorijskim
istraivanjima na mikrobima. Takoe moe da
oteti hromozome i biljaka i ivotinja u laboratorijskim uslovima. Ta injenica moe da ukae
da je ova supstanca kancerogena kod ljudi.
Meutim, isti izvor veruje da osoba ne moe da
unese dovoljno velike nivoe kofeina obinom
upotrebom lekova, hrane i proizvoda, kako bi
poveala rizik na taj nain.152
Ovaj argument ne uzima u obzir injenicu
da kafa sadri itav niz kancerogenih jedinjenja. Kofein se samo nadodaje na druge faktore
rizika od raka. U ovom kontekstu, postoji
zabrinutost da i kafa i kofein mogu znaajno da
poveaju rizik od raka u odgovarajuim uslovima. Takav zakljuak se slae sa epidemiolokom literaturom koja pokazuje da kofein i
kafa ponekada poveavaju rizik, a u drugim
sluajevima nemaju nikakav efekat na
odreene tipove raka. Razlike mogu da postoje
usled drugih kancerogenih materija kojima
pojedinci u populaciji mogu, ili ne moraju, biti
izloeni. Dr Vinston Kreg (Winston Craig) u svojoj knjizi: Ishrana za devedesete (Nutrition for
the Nineties), izgleda dolazi do slinog zakljuka, iako uzima donekle drugaije gledite.153
Kreg se bavi istraivanjem koje ukazuje da
kofein nije pravi kancerogen sam po sebi, ve
da je ko-kancerogen. To znai da moe da
povea verovatnou da e se rak pojaviti, ako je
u prisustvu drugih kancerogena. U mesta
pojave raka koja su povezana sa kafom spadaju bubreg, dojka, debelo crevo, pankreas i
jajnik.154 Pogled na nekoliko ovih epidemiolokih studija je veoma znaajan.
Rak pankreasa je verovatno dobio najveu
panju u vezi sa poveanim rizikom od kafe. To
je uglavnom proizalo iz veoma publikovanog
harvadskog istraivanja poetkom 1980-ih.155
Druga istraivanja nisu pronala takav odnos,
vodei nas ponovo na moj raniji stav o verovatnijim meusobnim delovanjima kafe, kofeina i
drugih faktora rizika. Kafa izgleda ima snaan
uticaj na rak beike. Prvo istraivanje koje mi je
skrenulo panju na to bilo je veliko istraivanje
zdravlja jedne grupe ljudi. Ovo epidemioloko
istraivanje je ukljuilo oko 24.000 ljudi iz
Kalifornije. Rezultati istraivanja su prikazani u
tabeli 9.156

Tabela 9. Upotreba kafe i rak beike
Odnos rizika smrtnosti za mukarce
Oni koji ne koriste kafu = 1

2 ili vie olja na dan = 2
Zapazite da su oni koji su pili dve ili vie

olja kafe dnevno imali dvostruko vei rizik od
smrti od raka beike u odnosu na one koji
uopte nisu pili kafu. Drugo istraivanje, kao to
je ono izvreno na Dravnom univerzitetu
Njujorka u Bafalu, potvrdilo je potencijal
korienja kafe u udvostruavanju rizika od
raka beike.157 Od znaaja je da su istraivanja
u Bafalu vrena na sluajevima raka beike,
nasuprot pomenutim religioznim istraivaima
koji su uporeivali smrtne sluajeve raka
beike.
Druga istraivanja su takoe pokazala
porast sluajeva raka beike sa upotrebom kafe
ili drugih produkata koji sadre kofein. To je
navelo neke da pretpostavljaju da je za rak
beike, sam kofein glavni krivac u kafi.
Smrtonosni rak debelog creva je takoe
povezan sa potronjom kafe. Oni koji su konzumirali dve ili vie olja kafe dnevno poveali su
svoj rizik od smrti od raka debelog creva za
70% u poreenju sa onima koji su konzumirali
manje od jedne olje na dan. Istraivanje je
takoe otkrilo odnos doze, to jest, to se vie
kafe uzima - to je vei rizik.158
Srodnik kofeina u okoladi

U drugom istraivanju raka prostate, oni
koji su uzimali proseno 20 mg ili vie teobromina (srodnik kofeina za koga se posebno
zna da se nalazi u okoladi) dnevno,
udvostruili su svoj rizik od raka prostate. Oni
sa srednjom potronjom su imali srednji nivo
rizika.159 Nije potrebno mnogo okolade da bi
se obezbedilo tih 20 mg teobromina. Koliina
teobromina u nekim okoladnim proizvodima
navedena je u tabeli 10.160
Tabela 10. Sadraj teobromina u
okoladnim namirnicama
Proizvod
Sadraj teobromina
Kadburijeva mlena
okolada, 28 g
okoladni sirup,
2 supene kaike
okoladni miks u punomasnom
mleku (2 do 3 pune kafene kaike
u 225 g punomasnog mleka)
44 mg
89 mg
120 mg
31
DOBRE VESTI O RAKU
okolada takoe sadri kancerogen alfametilbenzil alkohol.161
Izlaganje suncu i rak

Suneva svetlost u velikim dozama poveava rizik od raka koe. Oko 95% sluajeva raka
koe je predstavljeno sa dva tipa: rak skvamoznih elija i bazalnih elija.162 Oba ova tipa
raka se poveavaju znaajnim kumulativnim
izlaganjem suncu tokom ivota. Na sreu, ti
tipovi raka koe su spororastui i obino ostaju
ogranieni na kou. Iako se nekih 750.000
sluajeva raka koe skvamoznih i bazalnih elija dijagnozira svake godine u Sjedinjenim
Dravama, javlja se samo oko 2100 smrtnih
sluajeva.163 Smrtni sluajevi se javljaju
uglavnom kod onih koji nisu izvrili brzo i potpuno uklanjanje raka.
Melanom, jo jedan tip raka koe,
obezbeuje znaajno razliitu situaciju. Ovaj
obino tamno obojen tumor ima stranu tendenciju da se iri i ubije rtvu. Svake godine
samo oko 34.000 sluajeva melanoma se dijagnostikuje u SAD, i 7.200 umre godinje od ovog
stranog raka koe.164 Melanom je trenutno u
brzom porastu irom sveta; u Evropi se poveava 3-7% svake godine.165 U vezi sa ovim najsmrtonosnijim tipovima raka koe, izgleda da
znaajan faktor nije toliko ukupna koliina
suneve svetlosti kojoj ste izloeni, ve da li ste
ili niste dobili opekotine od sunca. Iznenaujue je da postoje neki dokazi da rad napolju uz
hronino izlaganje suncu moe u stvari da bude
zatitan (verovatno poveanjem otpornosti na
opekotine od sunca).166
Izgleda da su opekotine od sunca dobijene
u detinjstvu naroito opasne.167,168 Jedno
istraivanje je pokazalo da rukovodee radno
mesto na otvorenom ima vee anse da razvije
melanom od radnika koji radi napolju ceo dan.
Iako rukovodilac koji je radio u kancelariji ima
vee anse da dobije opekotine od sunca prilikom izleta na plai vikendom, povezanost sa
opekotinama od sunca i melanonom su izgleda
znaajnije u detinjstvu nego u odraslom dobu.
U svakom sluaju, naroito kod odraslih osoba
sa osetljivom koom, izbegavanje prekomernog
izlaganja suncu je poeljno. To ne znai
obavezno da osobe sa osetljivom koom moraju da koriste vie kreme za sunanje. U istraivanjima ljudi i ivotinja postoji zabrinjavajui
nedostatak zatite ili ak poveani rizik od
melanoma sa upotrebom zatitne kreme. Kako
je to izrazila Amerika servisna sluba za preventivu, takoe je mogue da zatitne kreme
mogu da poveaju rizik od raka koe ohrabru-
jui podlone osobe da due izlau veu

povrinu koe sunevim zracima koji nisu blokirani veinom krema za sunanje koje se trenutno koriste.169 Meutim, istraivanje zaista
ukazuje da zatitne kreme mogu da pomognu u
spreavanju raka koe skvamoznih elija.170 Za
razliku od melanoma, kako je ve istaknuto, rak
skvamoznih elija je izgleda povezan sa znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu tokom ivota.
U naem hipotetikom primeru, pod
uslovom da imaju iste tipove koe, radnik na
gradilitu bi imao vei rizik od ovog tipa raka,
pretpostavljajui da rukovodilac izbegava da
dobije opekotine od sunca. U jednom istraivanju, est ili vie ozbiljnih opekotina na suncu
tokom ivota je vie nego udvostruilo rizik od
raka skvamoznih elija.171 U stvari, broj
opekotina od sunca je bolje predvideo rizik od
ovog raka nego prirodan sklop osobe.
Jo jedna re opreza: noenje majice
obino ne obezbeuje punu zatitu od sunevih
zraka. Pamflet o zdravlju Univerziteta u
Kaliforniji u Berkliju izneo je da takva tipina
letnja odea uopte ne blokira ultra-ljubiasto
zraenje. Te majice obezbeuju slian stepen
zatite od sunca kao i zatitna krema sa zatitnim faktorom 6 ili 7.
Pre nego to neko od nas pomisli da je
reenje potpuno izbegavanje suneve svetlosti,
trebalo bi da pourim da spomenem da je
suneva svetlost u umerenim koliinama zdrava. Neophodna je za proizvodnju vitamina D,
vitamina/hormona koji je ukljuen u odravanje ravnotee kalcijuma, zdravlja kostiju i
moda ak u prevenciji raka. Istraivanja sada
ukazuju da umereno izlaganje suncu i povezana
proizvodnja vitamina D moe takoe da
pomogne u spreavanju razvoja odreenih tipova raka.
Drugi agensi koji prouzrokuju rak

Meu druge agense koji prouzrokuju rak, a
koji preovladavaju u naem drutvu, spadaju
azbest, koji moe da prouzrokuje mezoteliom,
rak plune maramice;172 piljevina, koja moe da
prouzrokuje rak sinusa;173 viak eera u
ishrani koji prouzrokuje rak tankog creva;174 i
genitalni puder i genitalni dezodorans drastino
poveavaju rizik od raka jajnika.175
Veliki broj kancerogena i agensa koji izazivaju rak predstavljeni su u ovom poglavlju. Za
optimalni nain ivota radi prevencije raka, oni
se mogu, i morali bi se izbegavati. Saeta lista
je data u tabeli 11.
32

Tabela 11. Saeta lista supstanci koje
izazivaju rak
Duvan
Alkohol
Viak masti
Meso:
Zasiene masne
kiseline
Nitrozamini
Viak gvoa
- Toksini:
Benzopiren (prenjem)
PCB, DDT, DDE
- Jaja, mleko, sir:

Zasiene masne
kiseline
Toksini
- Virusi
- Kafa
- Prekomerno izlaganje
suncu
- Azbest
- Piljevina
- Viak eera u ishrani
- Genitalni puder i
genitalni dezodoransi
Mnogi verovatno oekuju prisustvo duvana i

alkohola na listi agensa koji prouzrokuju rak.
Meutim, prisustvo velikog broja tetnih faktora u mesu i mlenim proizvodima koji mogu da
prouzrokuju rak, i prisustvo kafe, za mnoge
moe da bude iznenaujue. Dok pregledamo
listu, vidimo da svaku stavku na njoj moe
izbei osoba iji je cilj maksimalno smanjenje
rizika od dobijanja raka.
Moemo da ograniimo lini rizik od

dobijanja raka
Informacije predstavljene u ovom odeljku
su ispitale faktore koji favorizuju razvoj raka.
Rezimirau odeljak navodei dr Vajndera
(Wydner), svetski uglednog specijalistu za prevenciju raka. Uz sve vei broj izvetaja u vezi
sa tetnim jedinjenjima, proseni graanin
osea da je uronjen u nekontrolisano more
kancerogenih materija. Iako drutvo mora i
moe da igra znaajnu ulogu u smanjenju tih
sredinskih faktora koji doprinose pojavi raka,
pokazali smo da pojedinac moe znaajno da
ogranii sopstveni rizik menjajui svoj nain ivota na odgovarajui nain.176
PREVENCIJA RAKA:
ODELJAK II
Agensi koji deluju smanjujui
rizik od raka
U velikom broju svojih prvobitnih prezentacija o raku, nazvao sam ovaj odeljak Poveajte
faktore za jaanje svog imunog sistema.
Meutim, obimno istraivanje o predmetu raka
je otkrilo da faktori naina ivota koji nas tite
od raka imaju daleko vie uticaja od znaajnih
efekata na imuni sistem. Postoji niz naina na
koji nam zdravi izbori pomau da odloimo rak.
Iako ovo poglavlje uzima irok pristup faktorima

spreavanja raka, i dalje se divim velikom broju
faktora koji ispoljavaju ovaj zatitini uticaj
ojaavanja imunog sistema.
Naa tela su neprekidno napadnuta itavim
nizom klica, toksina i zagaivaa. Diemo vazduh koji sadri estice praine, dim, gasove,
ugljen-monoksid i hemikalije. Radimo sa
smeem u normalnim ivotnim procesima.
Jedemo hranu punu bakterija i pijemo vodu
koja sadri razliiti stepen zagaenja iz
raznovrsnih izvora i gradskih vodovodnih sistema. Nou i danju, dan za danom, susreemo
se sa bezbrojnim mikrobiolokim neprijateljima
koji ele da dominiraju nad nama u sopstvenu
korist. Jednostavno reeno, nema naina da
proemo kroz ivot u potpunosti izbegavajui
sve pretnje naem zdravlju. I nema naina da
se izbegne svaki kancerogen. Bez obzira koliko
se naporno trudili, povremeno emo udahnuti
toksine iz duvanskog dima nekog drugog, ili
fabrike.
Poto su ove opasnosti svuda oko nas,
mnogi ljudi odmahuju rukama ili kau:
Zaboravi. Nikada neu moi da izbegnem svaki
kancerogen, pa zato se onda uopte truditi?
Ovaj pesimistiki stav zanemaruje dve znaajne
injenice. Prvo, opasnosti od kancerogena nisu
sve ili nita fenomen. Izlaganje nekolicini
kancerogena nije tetno kao izlaganje velikom
broju kancerogena. to vie izbegavamo
kancerogene materije, veu emo zatitu uivati. Drugo, argument zato pokuati zanemaruje injenicu da nam na imuni sistem
moe pomoi da se efikasno borimo sa
kancerogenima. Kada smo izloeni umerenoj
koliini kancerogena i kada je na imuni sistem
u odlinom stanju, moemo da unitimo elije
raka pre nego to se umnoe do znaajne mere
i pre nego to dobiju ansu da prouzrokuju
simptome ili da ak budu detektovani
rendgenom ili analizom krvi. To su, zaista,
dobre vesti u vezi sa imunim sistemom.
Imuni sistem ima jednu misiju: da prepozna
i uniti strane napadae pre nego to nanesu
znaajnu tetu naim telima. Zdrav imuni sistem detektuje organizme koji prouzrokuju
bolesti kao to su bakterije, virusi, gljivice i
paraziti, i obeleava ih za eliminaciju gladnim
elijama imunog sistema. elije raka bi slino
tome trebalo da se detektuju kao abnormalne
elije, da se njima bavi kao nedobrodolim
telima-uljezima, i da se eliminiu snanim imunim sistemom.
Naa jedina dunost prema imunom sistemu jeste da razvijemo nain ivota koji e
DOBRE VESTI O RAKU
odrati njegovo stalno odbrambeno delovanje.

Nain naeg svakodnevnog ivota odreuje da
li na imuni sistem radi na vrhunskom nivou ili
je inhibiran naim nemarom, ili ak zloupotrebom. Meutim, da li je mogue ojaati na
imuni sistem? Postoji itav niz razliitih naina
na koji moemo da obezbedimo pomo naem
imunom sistemu. Tri najznaajnija naina su:
ishrana, vebe i kontrola stresa. Razmotrimo
prvo ishranu, i iz perspektive potencijala
poboljanja imuniteta iskoristimo njene sposobnosti da nam pomogne da izaemo na kraj sa
opasnostima od raka na drugim nivoima.
Vitamin A i srodna jedinjenja

Dobro je poznato da je vitamin A potreban
za odravanje normalne sluzokoe i za normalan vid.177 Meutim, mali broj ljudi shvata da
je, kako to jedan nutricionistiki tekst izlae,
vitamin A esencijalan, bilo direktno ili indirektno, za pravilno funkcionisanje veine telesnih
organa.178 Zaista, vitamin A je znaajan za
reproduktivnu funkciju i kod mukaraca i kod
ena, a takoe je neophodan za dobro
funkcionisanje imuniteta.
Vitamin A je prisutan u ishrani kao potpuno
aktivni oblik vitamina (zvani provitamin) i predstavlja prekursor jedinjenja koje telo moe da
pretvori u vitamin A. Najpoznatiji prekursor je
beta karotin. ivotinjski proizvodi mogu da
budu bogati izvori provitamina A, ali toksini
efekat se takoe moe javiti usled prevelike
koliine vitamina u ovom aktivnom stanju. Beta
karotin je, kao biljna supstanca, bezbedniji.
Kada je potrebna aktivnost vitamina A, telo
moe lako da ga pretvori u aktivni vitamin. Za
razliku od samog vitamina A, beta karotin nikada nije toksian bez obzira na koliinu uzimanja, ak iako vaa koa postane uta.
ivotinjski proizvodi bogati provitaminom A
esto imaju vie tetnih efekata. Neke od
najbogatijih izvora, kao to su digerica, jaja i
mleko, takoe je najbolje izbegavati jer su previe bogati holesterolom.
I ljudska epidemiologija i istraivanja na ivotinjama ukazuju da je vitamin A znaajan za
umanjenje rizika od raka. Jedno klasino
norveko istraivanje, objavljeno 1975. godine,
objavilo je petogodinje prouavanje izvreno
na preko 8.000 ljudi. Dr Bjelke je utvrdio da je
za bilo koji nivo puenja slabi unos vitamina A
poveavao rizik od raka plua.179 Za ukupnu
populaciju, koja sadri puae i nepuae, oni
koji su imali niske nivoe unoenja vitamina A
imali su vie nego dvostruko vei rizik od raka
plua. Jo je impresivnije da su oni koji su
33
nekada ranije puili bili izloeni etiri puta
veem riziku od razvijanja najeeg raka plua
povezanog sa puenjem, ako je njihovo
unoenje vitamina A bilo slabo.
Novo japansko istraivanje je takoe utvrdilo da su niski nivoi vitamina A u krvi poveali
rizik od raka plua. Oni sa nivoima vitamina A u
serumu u najnioj treini, imali su skoro est
puta vei rizik od raka plua u odnosu na one
sa nivoima u gornjoj treini.180 Ne razvija se
svaki rak plua samo kod puaa. Do 15%
sluajeva raka plua se moe javiti kod onih koji
ne pue aktivno, ali mogu biti izloeni razliitim
nivoima pasivnog puenja. Ti nepuai sa
povienim unoenjem beta karotina iz voa i
povra su imali samo 70% rizika od raka plua
u odnosu na one koji su jeli manje beta karotina.181
Veliki broj drugih jedinjenja slinih beta
karotinu se javlja kod biljaka. Oni se nazivaju
karotenoidi i takoe se mogu pretvoriti u vitamin A.182 Meu neke od njih spadaju beta kriptoksantin, lutein i likopen. Likopen daje crvenu
boju jagodama i paradajzu. Hrana koja je
naroito bogata likopenom je bila povezana sa
prevencijom raka prostate. Harvardsko istraivanje praenja zdravstvenih radnika je pronalo da su mukarci koji su jeli sos od paradajza
samo jednom sedmino, imali 23% manji rizik
od raka prostate od onih koji ga nikada nisu
jeli.183 Oni mukarci koji su jeli proizvode zasnovane na paradajzu deset ili vie puta sedmino imali su do 35% manje ansi da obole od
raka prostate. Vodei autor istraivanja dr
Edvard ovanui (Edward Giovannucci) veruje
da likopen moe da bude kljuni sastojak koji
prouzrokuje smanjenje rizika.
Oni sa najniim nivoima likopena u krvi su
takoe znaajno poveali rizik od raka pankreasa.184 Likopen se, kao i veina korisnih jedinjenja srodnih beta karotinu, ne moe nai u
tabletama ve samo u vou i povru.
emu jedinjenja srodna vitaminu A duguju
svoje zatitne kvalitete? Prvo, ona deluju kao
antioksidansi.185 U ovoj ulozi pomau da se telo
oslobodi hemikalija koje se zovu slobodni
radikali, a koje mogu genetiki da otete normalne elije i da postave osnovu za rak.
(Slobodni radikali su objanjeni u sledeem
poglavlju.) Drugo, izgleda da su jedinjenja srodna vitaminu A sposobna da stimuliu imuni sistem. Mievi kojima je davana dodatna koliina
vitamina A imali su poboljano funkcionisanje
T-limfocita, koji predstavljaju raznovrsna bela
krvna zrnca koja unitavaju elije raka.186
Tree, jedinjenja vitamina A pomau tkivima
34
tela da se diferenciraju, to jest, da se razviju na
normalan nain i po pravilnom redosledu. Poto
je rak okarakterisan nedostatkom diferencijacije, neki smatraju da vitamin A moe da
pomogne preokretanju ranih kanceroznih
promena pomaui tim abnormalnim tkivima da
prolaze kroz pravilnije stupnjeve rasta.187
obezbeuju jedinjenja srodna vitaminu A?

Koliine vitamina A (kao i beta karotina) u
odreenoj vrsti namirnica navedene su u tabeli
12.189
Tabela 12. Namirnice koje imaju visoki
nivo karotina (vitamina A)
Slobodni radikali i antioksidansi
Hrana
Ve sam spomenuo slobodne radikale u

ovom poglavlju; detaljnije su objanjeni u vezi
sa antioksidativnim kapacitetima melatonina u
9. poglavlju: Melatonin: Faktor odmora i
podmlaivanja. Meutim, da bismo shvatili
znaaj delovanja antioksidansa u spreavanju
raka plua, umesni su odreeni komentari o
slobodnim radikalima.
Svaki molekul ima elektrone koji krue oko
njegovog jezgra. Ti elektroni obino idu u
parovima, i ine molekul hemijski stabilnim.
Meutim, slobodni radikal je molekul koji ima
nesparen elektron. To ga ini veoma nestabilnim. Ima snanu tenju da stekne jo jedan
elektron kako bi ga spario sa onim kome
nedostaje partner. esto e tokom delia
sekunde, slobodni radikal zgrabiti elektron sa
susednog jedinjenja. Taj sused koji je izgubio
elektron se sada naziva oksidovan. tavie,
samo oksidovano jedinjenje tipino postaje slobodan radikal. Poto mu sada nedostaje elektron, ima snanu elju da zgrabi jedan sa
jednog od svojih suseda i obino to ini vrlo
brzo. Rezultat je lanana reakcija, u kojoj se
oksidacija i oteenje mogu rairiti sa jednog
molekula na sledei dok neto ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave lananu
reakciju se nazivaju antioksidansi, koji preobraavaju nestabilne molekule u hemijski stabilno stanje.
Dok govorimo o slobodnim radikalima, trebalo bi da istaknem da je zraenje jo jedan
dobro poznati uzrok nastanka slobodnih
radikala.188 Ova vrsta proizvodnje slobodnih
radikala moe da obezbedi velikim delom
objanjenja za poveani rizik od raka kod osoba
koje su preivele udar atomske bombe. Postoje
stvari koje moemo da uinimo kako bismo
ograniili nae izlaganje slobodnim radikalima.
Meutim, poto ih svi ivi organizmi proizvode,
ne moemo u potpunosti da izbegnemo ta
veoma reaktivna jedinjenja. Zbog toga ja
ohrabrujem pojedince da ojaaju svoje antioksidativne odbrane kako bi izbegli slobodne
radikale.
Gde moemo da pronaemo hranu koja je
bogata antioksidativnim kapacitetom koji
Jam (vrsta krompira)

oljuten nakon peenja
argarepa, kuvana*
argarepa, sirova
Bundeva, kuvana
Slatki krompir
oljuten nakon peenja
Slatka crvena paprika
Dinja
Meano povre, zamrznuto
Spana, kuvan
Kelj, kuvan
Repa, kuvana
Kajsija, cela
Brokule, kuvane
Lubenica, krika 2,5 x 25 cm
Lisnati kelj, kuvan
Salata
Veliina obroka
%RDA
1 olja
1 olja
1 olja
1/2 olje
436%
383
309
271
1 srednji
1 komad
polovina
1 olja
1/2 olje
1/2 olje
1/2 olje
3 komada
1 olja
1 porcija
1/2 olje
5 listova
249
135
86
78
74
48
40
28
22
18
18
10
* Kuvanjem argarepe razlau se nesvarljive vlaknaste membrane ostavljajui vie dostupnog vitamina A za apsorpciju.
Preporuena dnevna koliina (Recommended Daily Allowance,
RDA) za vitamin A ili karotin, ene 800 RE, mukarci 1000 RE
(1 retinolski ekvivalent = 10 IU)
Zapazite da je korenasto povre naroito

bogato karotinom. Postoji itav niz drugih srodnika vitamina A (retinoida) u biljnoj hrani koji
nisu navedeni na ovoj listi.
Poto je veliko unoenje beta karotina bilo
povezano sa niskim stopama odreenih vrsta
raka, mnogi su zakljuili da mogu da se zatite
od tih vrsta raka uzimanjem dodataka vitamina
A ili beta karotina. Do sada, medicinska istraivanja ukazuju da ti dodaci ne obezbeuju
koristi koje prua ishrana biljnom hranom
bogatom beta karotinima.190 Meutim, za one
koji ne uzimaju dodatke, to je vei nivo beta
karotina u krvi, to je manji rizik i od raka i od
sranih oboljenja.191
Finsko istraivanje na priblino 30.000
mukaraca puaa utvrdilo je da je uzimanje
tableta beta karotina do 8 godina u stvari
povealo njihov rizik od raka plua za 18%.192
Beta karotin, kao i mnogi antioksidansi, moe u
stvari da postane slobodni radikal ili paradoksalno da povea proizvodnju slobodnih radikala
kada se sam konzumira u velikim koliinama.193
Meutim, kada se beta karotin kombinuje sa
odgovarajuim koliinama vitamina C, vitamina
35
DOBRE VESTI O RAKU
E i drugih antioksidanata koji se nalaze u

prirodnoj hrani bogatoj beta karotinima, javlja
se moni antioksidativni efekat.194 Neki se pitaju da li beta karotin moe da bude znaajniji u
krvotoku, kao pokazatelj ishrane bogate biljnom hranom, od posedovanja mnotva drugih
antikanceroznih faktora koji mu se pripisuju.
Videemo vei broj tih jedinjenja kasnije u
poglavlju.
Postoji jo jedna opasnost od dodataka
beta karotina. I u istraivanjima na ljudima i na
ivotinjama uzimanje beta karotinskih pilula
moe da dovede do potronje vitamina E u telu.
Mievi kao i ljudi su pokazali 40% pad u
nivoima vitamina E dok su uzimali beta karotinske tablete.195 To je samo jedan primer
onoga to se oznaava kao vitamin-vitamin
interakcija. Postoje desetine takvih interakcija
kada uzimanje jednog vitamina poveava ili
umanjuje vau potrebu za drugim. Najbolje je
jesti raznovrsnu biljnu hranu koja je bogata
uravnoteenom koliinom vitamina, kao i drugih
supstanci koje tite od raka od kojih neke jo
uvek nisu otkrivene.
Jedite hranu bogatu vitaminom C

Vitamin C je jo jedna hranljiva materija
koja titi od raka. Njegov glavni efekat takoe
nastaje verovatno usled njegove uloge kao
antioksidansa, slino vitaminu A, smanjujui
izlaganje toksinim slobodnim radikalima.
Vitamin C takoe tei da sprei formiranje
kancerogenih nitrozamina iz nitrita u ishrani.
On ini vie od same zatite osobe od raka.
Nedavno istraivanje ukazuje da vitamin C
moe da pomogne u zatiti spermatozoida od
genetikih oteenja. Postoji dokaz da genetiki oteeni spermatozoidi mogu da prouzrokuju
nasledne bolesti kao to je rak u sledeoj generaciji. Vitamin C obezbeuje zatitu kroz svoju
ulogu antioksidansa. Odreena maligna oboljenja kod dece kao to su leukemija i rak bubrega i mozga imaju svoje korene u oevim
genetiki oteenim spermatozoidima.196 Takve
abnormalnosti spermatozoida mogu da predstavljaju kombinaciju faktora kao to je puenje197 (koje izgleda moe stvarno da oksiduje
spermatozoid i da ga genetiki oteti), loa
ishrana (manje od 250 mg vitamina C na
dan)198 i niska upotreba drugih antioksidanata i
izlaganje toksinima. Prema tome, nain ivota
osobe, ukljuujui navike u ishrani, od nekoliko
sedmica pre zaea do trenutka zaea je od
sutinskog znaaja u odreivanju integriteta
DNK njenog potomka. Predloeno unoenje vitamina C u ishrani, kako je to objavila
Nacionalna akademija nauka, je 60 mg/dan.

Meutim, verujem da bi svaki Amerikanac trebalo da konzumira 250 mg dnevno. Moje
razmiljanje nije samo za dobrobit mukaraca u
zatiti njihovih spermatozoida za sledee generacije, ve takoe i zbog znaajne uloge koju
vitamin C igra kao antioksidans. tavie, poto
se vitamin C obilno nalazi u naoj hrani, ostvarivanje ovog nivoa unoenja nije teko. Neki
dobri izvori ovog znaajnog vitamina su navedeni u tabeli 13.199
Tabela 13. Namirnice bogate vitaminom C
Hrana
Koliina
mg
Slatka crvena paprika, sirova

Sok od narande, sve
Prokelj, kuvan
Grejpfrut
Jagode
Kivi
Naranda
Slatka zelena paprika, sirova
Brokule, komadi sirovi
Maline
Kupine
Slatki krompir, kuvan
Kelj, kuvan
Paradajz
Kupus, sirov
Peen krompir
Banana
1 srednja 141
1 olja
124
1 olja
98
1 komad 94
1 olja
82
1 komad 75
1 srednja 70
1 srednja 66
1/2 olje 41
1 olja
31
1 olja
30
1 srednji 28
1/2 olje 27
1 komad 24
1 olja
23
1 srednji 16
1 srednja 10
Moja preporuena dnevna koliina za vitamin C je 250 mg.
Jedite hranu bogatu vitaminom E

Vitamin E pomae u zatiti od raka iz slinih
razloga kao i vitamin C. To je antioksidans i ista slobodnih radikala. Takoe ima i ulogu u
blokiranju formiranja kancerogenih nitrozamina
i nitrozamida iz hrane koja sadri nitrite.200,201,202
Kao primer moi antioksidativnih vitamina
da umanje rizik od raka, razmotrimo sledee
istraivanje. Istraivai su dobili soj zeeva bez
dlake koji je bio sklon raku koe i izlagali su ga
ultraljubiastoj svetlosti kako bi ubrzali razvoj
raka. Rezultat je prikazan u tabeli 14.
Tabela 14. Ishrana moe da zatiti od
raka koe
Zeevi izloeni ultraljubiastoj svetlosti

tokom 24 sedmice
Redovna ishrana
Redovna ishrana sa
dodatnom koliinom
vitamina C i E
24% dobilo rak koe
0% dobilo rak koe
36
Vitamin C i E su obezbedili potpunu zatitu

od raka koe. Antioksidativno delovanje ovih
vitamina je izgleda umanjilo oksidaciju tkiva na
mestima gde rak koe tei da se razvije.203
Testovi raka koe na zeevima se slau sa
nedavnim istraivanjem na ljudima o raku plua
iz Japana. U ovom istraivanju, otkriveno je da
su oni sa niskim nivoima vitamina A (beta
karotina) u krvi imali 6 puta vei rizik od raka
plua u poreenju sa onima sa visokim nivoima.
Isto istraivanje je otkrilo jo impresivniji zatitni efekat za nivoe vitamina E u krvi. Oni sa
nivoima u najnioj treini imali su priblino 8,5
puta vei rizik od onih sa nivoima u gornjoj
treini.204
Znaajno je naglasiti da je veina istraivanja koja su prouavala zatitu od raka antioksidansima, kao to su vitamini A, C i E, vrena na
osobama koje su uglavnom dobijale svoje vitamine iz prirodne hrane, a ne vitamine iz boica.
Mnogi ljudi imaju utisak da dodaci vitamina A,
C i E obezbeuju odgovarajuu snagu njihovom
imunom sistemu. Meutim, kao to smo videli,
neka od istraivanja ukazuju da dodaci vitamina ne pruaju zatitu koju prirodni hranljivi
izvori ovih vitamina obezbeuju. tavie, hrana
koja sadri ove vitamine (voe i povre) sadri
itav niz zatitnih supstanci koje se prirodno
javljaju pored ovih vitamina.
Ako traite neke dobre izvore vitamina E,
lista namirnica koje obezbeuju zdrave doze
ovog antioksidativnog vitamina prikazana je u
tabeli 15.205
Tabela 15. Najbolji izvori vitamina E
Hrana
Koliina
Ulje od peninih klica

Suncokretovo ulje
Seme suncokreta, preno
Puter od badema
Ulje od kanole
Badem
Sojino ulje
Margarin
afranikovo ulje
Maslinovo ulje
Borovnica
Slaica
Soja, kuvana
Spana, kuvan
Penine klice
1 supena
1 supena
1 supena
1 supena
1 supena
10 kom.
1 supena
1 supena
1 supena
1 supena
1 olja
1/2 olje
1/2 olje
1/2 olje
1 supena
%RDA*
83,0
42,4
42,4
31,6
30,3
27,2
23,5
18,2
16,2
15,6
14,5
14,1
12,6
11,7
11,2
* Za mukarce
Preporuena dnevna koliina za vitamin E je 8 mg TE (ekvivalenata tokoferola)
(Za IU, dodajte jednu treinu TE vrednosti, na primer, 1 supena kaika putera od badema 3,3 TE = 4,4 IU)
Jo jedno dodatno razmatranje je ovde

vano: koliko god da su antioksidansi kao vitamini A, C i E korisni, nisu svi antioksidansi dobri.
Prekomerne koliine mogu paradoksalno da
deluju kao pro-oksidansi, jedinjenja koja u
stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala.
To je tano za vitamin C i vitamin E kao i za
druge antioksidanse kao to su superoksid dismutaza i glutation.206 Meutim, beta karotin,
vitamin C i vitamin E prisutni u obilnim, ali ne i
prekomernim koliinama (na primer, u biljnoj
hrani), u stvari deluju u kombinaciji kako bi
proizveli zatitni antioksidantivni efekat. Ovaj
efekat je daleko moniji od efekta koji bi predstavljao prost zbir efekata ta tri odvojena
antioksidansa.207 tavie, dodaci se sastoje
skoro u potpunosti od jednog odreenog tipa
vitamina E, zvanog alfa-tokoferol. Nedavno
istraivanje je pronalo da drugi tip vitamina E,
gama-tokoferol, moe da bude bolji antioksidans i da tako bolje spreava estice koje
oteuju DNK u telu.208 Oko 75% vitamina E
uzetog iz hrane je u obliku gama-tokoferola,
dok dodaci sadre ili nimalo, ili manje od 10%
gama-tokoferola. Najefektivnije je da umanjite
va entuzijazam prema vaem lokalnom dobavljau vitamina u tabletama, i umesto toga investirate u vie sveeg voa i povra.
Biljna hrana moni antioksidans

Jo jednu ilustraciju moi biljne hrane da
pomogne u spreavanju raka, a mogue ak i u
borbi sa efektima starenja, obezbedilo je
Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Amerikih Drava (USDA). Oni su nedavno pokuali da
procene hranu u odnosu na njihove izmerene
prirodne antioksidativne osobine. Iako su u
svom testiranju koristili samo jednu grupu slobodnih radikala (perokside), Univerzitet u
Kaliforniji, u Berkliju postavio je ovo istraivanje na naslovne strane svog izdanja asopisa iz
marta 1997. godine. To istraivanje je prvo
koga sam svestan da je procenilo mo delovanja prirodne biljne hrane (nasuprot prostom
zbiru sadraja njihovih vitamina A, C i E) da
proizvede antioksidativne efekte. Prvih deset
izvora antioksidansa iz voa i povra na osnovu
ovog istraivanja USDA navedeno je u tabeli
16.209,210
Svaka od ovih namirnica ima veu antioksidativnu aktivnost od one koja bi se dobila
prostim zbirom antioksidativnog sadraja vitamina A, C i E. Na primer, jedna inija kuvanog
kelja ima isto toliko antioksidativne aktivnosti
kao 800 mg vitamina C ili 1100 IU vitamina E.
Meutim, kelj sadri samo oko 50 mg vitamina
37
DOBRE VESTI O RAKU

Tabela 16. Prvih deset vrsta
antioksidativnog voa i povra
(Zasnovano na podjednakim teinskim
proporcijama)
Voe
Povre
1. Jagode
2. ljive
3. Narande
4. Crno groe
5. Kivi
6. Grejpfrut
7. Belo groe
8. Banane
9. Jabuke
10. Paradajz
1. Beli luk
2. Kelj
3. Spana
4. Prokelj
5. Izdanci lucerke
6. Brokule
7. Cvekla
8. Crvena paprika
9. Crni luk
10. Kukuruz
C i 13 IU vitamina E. ta objanjava razliku?

itav niz drugih antioksidanata u kelju koje
esto ne merimo. Dobro je utvreno da veliki
broj vrsta voa i povra ima mone antioksidativne efekte koji su daleko iznad onoga to bi
procena konvencionalnih sadraja vitamina
otkrila.
Ova klasifikovanja treba posmatrati uz
uvianje da je analizirano samo nekoliko desetina namirnica pri emu neke grupe namirnica
uopte nisu predstavljene kao to su mahunarke.
Fitohemikalije
Prirodne hemikalije pronaene u prirodnoj
hrani se nazivaju fitohemikalije. U jednom
pogledu, vitamini ili bilo koji drugi sastojci koji
su pronaeni u biljnim proizvodima mogu se
oznaiti na taj nain. Meutim, izraz se
najee koristi za hemikalije iz hrane koja
dolazi iz biljnih izvora, koje se ne mogu dobiti iz
ivotinjskih proizvoda. Postoji doslovno na hiljade fitohemikalija, od kojih mnoge verovatno
imaju ulogu u borbi sa rakom. Mnoge od ovih
hemikalija su tek od nedavno poele da se
cene. Nema sumnje da mnoge druge fitohemikalije tek treba otkriti.
ak i pored toga, sve to pronaete u pilulama-dodacima hrane, predstavlja jueranju
(lou) nauku. Bez obzira ta e postati najprodavanija fitohemikalija sledee godine u prodavnicama, moete da budete razumno sigurni
da e oni koji jedu obilje biljne hrane ve dobijati dareljive doze tog jedinjenja. Sa druge
strane, oni koji izbegavaju voe i povre morae
da ekaju da se kompanije za proizvodnju vitamina prvo uvere u korist i mogunost prodaje
ovog jedinjenja, a onda da osmisle kako da ga

stave u pilulu.
Istraivanje za istraivanjem nastavlja da
otkriva koristi razliitih fitohemikalija u pogledu
zatite od raka. Dr Don D. Poter (John D.
Potter) iz Fred Hainsonovog centra za istraivanje raka u Sijetlu istakao je da te fitohemikalije obino deluju na jedan od dva naina: ili funkcioniu kao blokirajui agensi ili kao
supresivni agensi.211 Blokirajui agensi deluju
na kancerogene materije spreavajui ih da
utiu na telesne elije (to se moe ostvariti
unitavanjem njihove aktivnosti ili na druge
naine). Supresivni agensi deluju na same elije tela, borei se sa malignim promenama koje
su mogle da zaponu kancerogene materije.
Mnogi od uvida u zdravstvene koristi fitohemikalija dolaze direktno iz laboratorije. Lista
nekoliko fitohemikalija za koje je pokazano da
spreavaju, ili da ak lee rak u laboratorijskim
uslovima, i namirnice u kojima se nalaze, navedene su u tabeli 17.212,213,214,215,216
Tabela 17. Izvori hrane bogati fitohemikalijama koje se bore protiv raka
Fitohemikalija
Namirnica
Sinigrin
Sulforafan
Ditioltioni
Rezveratrol
PEITC
Limonin
Alil sulfidi
Izoflavoni, saponini
Inhibitori proteaze
Elagijska kiselina
Kafena kiselina
Pitska kiselina
Prokelj
Brokule
Brokule
Crno groe
Potoarka
Juno voe
Beli luk, crni luk, praziluk
Soja, mahunarke
Soja, mahunarke
Groe
Voe
itarice
Jedna grupa hrane koja je bogata faktorima

koji tite od raka je povre oznaeno kao
krstaice. Meu ove lanove porodice kupusa
spadaju prokule, karfiol, kelj, keleraba i kupus.
Jedno istraivanje je pokazalo da su oni koji su
jeli kupus najmanje jednom sedmino imali za
dve treine manji broj sluajeva raka debelog
creva od onih koji su ga jeli jednom meseno ili
manje.217 Indoli su fitohemikalije u ovim biljkama koje tite od raka. Ta jedinjenja deluju kao
blokirajui agensi poveavanjem koliine enzima debelog creva koji mogu da deaktiviraju
kancerogene materije.218
Ishrana sveim voem drastino smanjuje
rizik od odreenih tipova raka. U istraivanju
zdravlja jedne grupe ljudi koje je ukljuivalo
38
34.000 subjekta, oni koji su jeli voe dva puta
dnevno smanjili su svoj rizik od razvijanja raka
plua za izvanrednih 74% u poreenju sa
onima koji su jeli voe manje od dva puta sedmino. Rak stomaka i drugi tipovi raka su
takoe bili drastino smanjeni.219 Preko 90% od
34.000 ispitanika bili su nepuai, to znai da
su svi imali nizak rizik od razvijanja raka plua
od samog poetka. Meutim, nepuai neretko
dobijaju rak plua. Ovo istraivanje pokazuje da
se njihov rizik moe jo vie umanjiti ukljuivanjem obilja voa u ishranu.
Soja je jo jedna namirnica koja je visoko
cenjena zbog svojih osobina koje tite od raka.
To je istinski zlatni rudnik fitohemikalija koje
uvaju od raka. Dr Mark Mesina (Messina) je
saeo preko 30 razliitih epidemiolokih istraivanja soje i raka u svojoj knjizi: Obina soja i
vae zdravlje (The Simple Soybean And Your
Health).220 On istie da rezultati ukazuju da su
oni koji su konzumirali najvie sojine hrane
imali najmanje sluajeva raka. Ova istraivanja
ukazuju da soja umanjuje rizik od raka na
mnogim mestima ukljuujui dojku, debelo
crevo, zadnje crevo, plua i stomak.
Veliko istraivanje iz Holandije je ukljuilo
vie od 120.000 mukaraca i ena. Istraivai
su pokuali da uoe vezu izmeu druge namirnice bogate fitohemikalijama - obinog luka, i
prevencije od raka. Rak koji je luk spreavao
bio je rak stomaka. Oni koji su jeli najvie luka
(jedna ili vie glavica luka svakog drugog dana)
imali su polovinu rizika od raka stomaka u
odnosu na one koji nikada nisu jeli luk.221
Pokazano je da beli luk titi od raka u razvoju; kod mieva je efektivan u leenju raka.
Koliina od 50 mg belog luka, dodatog u 85 g
vode i datog mievima sa rakom beike dovelo
je do znaajnog povlaenja raka, dok 500 mg
luka ne samo da je umanjilo veliinu tumora
ve je i smanjilo stopu smrtnosti od raka.222 Sve
ovo se odigravalo bez sporednih efekata.
Istraivai veruju da je beli luk mogao da stimulie imuni sistem mieva, pomaui im da se
bore sa rakom.
Poruka na osnovu ovih nekoliko izabranih
primera nije da bi trebalo da jedemo sendvi od
soje, kupusa i luka svakog dana. Umesto toga,
navodim ova istraivanja samo da bih ilustrovao
obilje naunih informacija koje govore o
raznovrsnom vou, itaricama i povru. U
stvari, neka od najuzbudljivijih istraivanja posmatraju sve ove tipove hrane zajedno. Na
primer, dr Volter Vilet (Walter Willett) sa
Harvarda je zapazio da postoji obilje doslednih
naunih dokaza koji prikazuju da veliko
unoenje voa i povra umanjuje rizik od

veine vrsta raka kod ljudi.223 Vilet vidi u ovim
dokazima podrku za koncept da mikronutrijenti (kao to su vitamini, minerali i druge fitohemikalije) mogu da igraju vanu ulogu u prevenciji raka kod ljudi.224 Zaista, korienje voa
i povra je povezano sa niim stopama raka
dojke, debelog creva, zadnjeg creva (rektuma),
plua, prostate, mokrane beike, stomaka,
jednjaka, grlia materice, grkljana, usta, drela
(grla) i jetre.225,226,227
Nacionalni istraivaki savet je doao do
slinih zakljuaka kao dr Vilet: Postoje dosledni dokazi da je potronja voa i povra zatitni
faktor protiv nekoliko vrsta tumora... Prema
tome, pri razmatranju odgovarajuih preventivnih mera, potronja odgovarajuih namirnica
(same hrane) a ne odvojenih zatitnih komponenti te hrane mora se ohrabrivati.228
Drugim reima, Nacionalni istraivaki savet
ohrabruje sve Amerikance da jedu hranu koja
sadri jedinjenja koja tite od raka, umesto da
trae dodatke koji sadre ta jedinjenja.
Uzimajui u obzir obilje dokaza o znaaju zatitnih fitohemikalija u vou, itaricama i povru,
moram da se sloim.
ak ako i vrenje drastinih promena u
ishrani moe da izgleda obeshrabrujue, potrudite se. Postoji mnotvo kuvara za korienje
prirodne hrane koji mogu da naine prelaz
daleko lakim. Te knjige opisuju obilje vrsta
voa, itarica i povra u velikom broju dobrih i
ukusnih recepata. Dodatak II navodi nekoliko
takvih knjiga.
Biljna vlakna umanjuju rizik od raka

Druga klasa hranljivih materija koju bi neki
ukljuili meu fitohemikalije su biljna vlakna. U
vlakna spadaju delovi biljnih materija koji su
otporni na varenje u normalnom ljudskom
crevnom sistemu. Kao to postoji vie razliitih
vrsta vitamina, takoe postoji mnogo razliitih
vrsta vlakana. Tu spadaju celuloza, hemiceluloza, lignin, pektini, mucilaze i algalni polisaharidi. Glavni izvori vlakana u hrani su povre,
voe, integralne itarice i mahunarke.229 U
mesu, mleku, jajima, siru ili bilo kom drugom
ivotinjskom proizvodu praktino nema vlakana. Ishrana bogata vlaknima jasno umanjuje
rizik od razvijanja raka debelog creva. Doktori
Houv (Howe), Benito (Benito), i saradnici su
analizirali rezultate 13 istraivanja koja su posmatrala uticaj unosa vlakana na razvoj raka
debelog creva.230 Kada su prouavali unos
vlakana pronali su snaan odnos: to je vie
vlakana korieno u ishrani, to je manji rizik od
39
DOBRE VESTI O RAKU
raka debelog creva. Posebno, kada su istraivai podelili ljude u pet grupa na osnovu nivoa
unosa vlakana, oni sa najniim unosom vlakana
imali su najvei rizik od raka debelog creva. ak
i oni sa sledeom najniom grupom potroaa
vlakana su i dalje imali 21% manje sluajeva
raka debelog creva u poreenju sa osobama
koje su jele najmanje vlakana. One u grupi sa
prosenim unosom vlakana imale su 31%
manji, one sa unosom vlakana donekle iznad
proseka imale su 37% manji, a osobe sa
najveim unosom vlakana imale su skoro 50%
manji rizik od ovog estog raka.
Istraivai su zakljuili da kada bi prosean
ameriki graanin jednostavno poveao
unoenje vlakana za 70% (poveavajui u
odnosu na trenutni prosek od oko 18 g na dan,
do oko 30 g na dan) umanjili bismo nacionalnu
stopu raka debelog creva za 31% i sauvali
bismo nekih 50.000 sluajeva raka debelog
creva godinje.231
Ranije u ovom poglavlju razmatrali smo
podatke harvardskog istraivanja praenja
zdravstvenih radnika. Istraivai su prouavali
odnose naina ivota i oteenja koja prethode
raku debelog creva, poznatih kao kolorektalni
adenomi. Pored pronalaenja veza sa alkoholom, harvardska grupa je dokumentovala
odnose izmeu ovih adenoma i velike potronje zasienih masnih kiselina, kao i malog
unoenja vlakana. Jasno je navedeno da su oni
sa velikim unoenjem zasienih masnih kiselina
imali dvostruko vei rizik od ovih oteenja.
Mukarci sa najslabijim unoenjem vlakana su
imali skoro tri puta vei rizik od kolorektalnih
adenoma u poreenju sa onima koji su redovno
koristili vlakna. Kada su uoili grupu mukaraca
koji su jeli velike koliine zasienih masnih
kiselina i malo vlakana, otkrili su da se kod njih
javljao priblino etiri puta vei rizik u odnosu
na one sa ishranom siromanom zasienim
masnim kiselinama i bogatom vlaknima.232
Vlakna u ishrani pruaju zatitu i u vezi sa
drugim tipovima raka. Na primer, pokazano je
da ishrana bogata vlaknima umanjuje pojavu
raka dojke za vie od 50%.233 Dr Dejvid Rouz
(David Rose) iz Amerike zdravstvene fondacije
veruje da dokazi ukazuju da vlakna mogu
povoljno da izmene poveani rizik od raka dojke
povezan sa tipinom amerikom ishranom
bogatom mastima i siromanom vlaknima. On
ukazuje da vlakna mogu da deluju na niz naina kako bi se umanjio rizik od raka dojke, ali je
prvenstveni efekat verovatno preko delovanja ili
na aktivnost, ili na metabolizam estrogena. Sa
biljnim vlaknima su povezani biljni estrogeni
(fitoestrogeni povezani sa vlaknima) koji

mogu da umanje rizik od raka dojke. Takoe
postoje dokazi da vlakna mogu da deluju na
crevnu reapsorpciju estrogena oekuje se da
to takoe umanji rizik od raka dojke.234
Selen
Selen je mikromineral koji se nalazi u integralnim itaricama, kao to je penica uzgajana
u severnoj i Junoj Dakoti na zemljitu bogatom
selenom. Ishrana bogata selenom (priblino
200 do 400 mikrograma dnevno) umanjuje rizik
od raka plua, debelog creva i prostate.235
Meutim, jo jedna re opreza za one koji
koriste dodatke: prevelika koliina selena je
toksina i prouzrokuje gubitak kose i noktiju,
zadah, ili druge simptome.
Odravajte pravilnu teinu

Poveana telesna teina je bila povezana sa
poveanim rizikom od nekoliko razliitih tipova
raka. Na listi se nalaze rak dojke, bubrega,
endometriuma (unutranje opne materice), i
prostate.236 Razmotrimo nekoliko ovih istraivanja koja su prouavala taj odnos.
Klasino japansko istraivanje koje je izvrio
dr Hirajama je utvrdilo da su vitke ene imale
najnie stope raka dojke, kao to je prikazano u
tabeli 18.237
Tabela 18. Gojaznost poveava rizik
od raka dojke
Pre menopauze
Posle menopauze
Rizik
Rizik
Vitka
Sa vikom kilograma
2x
5x
Gojazna
3x
12 x
U ovoj tabeli, kategorija sa vikom kilograma predstavljala je ene sa do oko 20% iznad
gornje granice normalne teine; gojazna je
svaka teina iznad opsega kategorije sa
vikom kilograma. Uoite da su gojazne ene
imale trostruko vei rizik u grupi ena koje jo
uvek nisu prole kroz menopauzu, ali je rizik
porastao na 12 puta vii nivo za one koje su bile
u menopauzi.
Drugi nain za posmatranje faktora koji predispozicioniraju ene ka raku dojke je istraivanje onih koje su imale vie od jednog raka
dojke koji se nije rairio od prvobitnog raka.
Takva istraivanja su vana jer bi se od njih
oekivalo da prepoznaju grupu ena koja pose-
40
duje specijalne faktore koji favorizuju razvoj

raka dojke. Drugi japanski istraivai su 1985.
godine utvrdili takvu grupu od preko 60 pacijenata i uporedili ih sa osobama koje su imale
samo jedan rak dojke.238 Pojavio se snaan
odnos izmeu teine i viestrukog raka dojke.
One koje su imale viak kilograma bile su
izloene trostruko veem riziku od razvijanja
vie od jedne epizode raka dojke, dokazujui da
ih je stanje sa vikom kilograma na neki nain
preduslovilo za razvoj te bolesti.
Objavljeno je i ameriko istraivanje o
odnosu izmeu raka dojke i vika kilograma. Dr
Kumar je sa saradnicima na Univerzitetu u
junoj Floridi utvrdio da je poveanje teine od
puberteta do ranog odraslog doba bilo naroito
znaajno u poveanju rizika od raka dojke.
Pronali su da je dodatnih 4,5 kg na tridesetogodinjoj eni povealo rizik od raka dojke za
23%, dok je dodatnih 9 kg povealo rizik za
52%.239 Poveanje teine posle 18 godina
starosti je tek nedavno otkriveno kao nezavisni faktor rizika (odvojeno od upotrebe alkohola, hormona, nivoa fizike aktivnosti, starosti pri
prvoj trudnoi i menopauze) za razvoj raka
dojke.240
ene nisu jedine koje doivljavaju poveani
rizik od raka usled vika kilograma. Dr Garfinkl
(Garfinkel) je 1985. godine izneo rezultate jednog od najveih istraivanja koje je ispitivalo
odnos izmeu telesne teine i rizika od raka na
750.000 mukaraca i ena. Dvanaestogodinje
praenje je otkrilo poveanu smrtnost od raka
kod onih koji su imali viak kilograma. Nalazi su
navedeni na slici 8.241
Slika 8. Gojaznost i poveani rizik od
smrti od raka
Poveanje
rizika
od
smrti
(%)
60
Mukarci
50
ene
55
40
33
30
20
10
14
9
0
20-30%
30-40%
Pazite na viak belanevina

Ishrana siromana belanevinama, naroito
odreenim aminokiselinama, takoe e ojaati
imuni sistem protiv raka. Vie informacija
moete nai u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i
belanevinama.
23
19
creva, rektuma i prostate. Za ene, rizik se

poveao ne samo za rak dojke ve i za rak
materice (grlia i endometrijuma), jajnika i
une kese.242
Kako znate da li imate viak kilograma?
Postoji itav niz naina da to otkrijete: jedna od
standardnih metoda je poreenje sa tabelama
kao to su one koje je objavila Metropolitenska
osiguravajua kompanija. Meutim, te tabele
nisu odgovarajue za ljude koji imaju znaajno
vee koliine miine mase od proseka. Po
takvim standardima bi veina bodibildera, na
primer, imala viak kilograma. Prema tome,
neki smatraju da je znaajniji pokazatelj da li
imate viak masti. Merenja telesne masti
mogu se izvriti itavim nizom metoda koje se
kreu od merenja pod vodom, do merenja
konih nabora. Novije metode koriste zrak
infracrvene svetlosti ili otpornost pri slabim
elektrinim strujama kako bi se procenio procenat telesne masti.
Jednostavniji, a ipak veoma dragocen
metod za procenu vika telesne masti poredi
obim struka u odnosu na kukove.243 To moete
da uradite sami. Uzmite metar i izmerite obim
kukova, a zatim i struka. Za ene, obim pojasa
trebalo bi da bude 20% manji od obima kukova. Na primer, ako je obim kukova 100 cm,
obim struka bi trebalo da bude 20 cm manje, ili
80 cm. Ako je vei od 80 cm, imate viak kilograma.
Za mukarce, obim stuka bi trebalo da bude
10% manji od obima kukova. Na primer, ako
obim kukova iznosi 100 cm, obim struka bi trebalo da bude 10 cm manji ili 90 cm.244 Ako je
vei, imate viak kilograma. Oni koji imaju viak
masti na osnovu metoda struk/kukovi ne samo
da imaju vei rizik od raka ve imaju takoe i
vei rizik od dijabetesa, hipertenzije (povienog
krvnog pritiska) i bolesti sranih sudova.
preko 40%
Iznad prosene telesne teine
Zapazite da su mukarci koji su imali viak

kilograma od 40% imali za 33% povean rizik
od umiranja od raka. Kod ena koje su imale
viak kilograma u istom procentu stopa smrti od
raka se poveala za 55%. Kod mukaraca
odnos je bio statistiki znaajan za rak debelog
Virusi u ivotinjskim proizvodima

Na deliminoj listi virusa za koje je poznato
da prouzrokuju rak kod ljudi mogu se navesti:
hepatitis B virus, epstein-bar virus, virusi
leukemije T-elija oveka, i HIV, virus imunodeficijencije kod ljudi.245 O papiloma virusu kod
ljudi, koji takoe prouzrokuje rak, govori se u
15. poglavlju: AIDS i HIV neispriana pria.
41
DOBRE VESTI O RAKU
Pored virusa, paraziti, koji su esti preko

okeana, takoe se nalaze na listi infektivnih
agensa koji prouzrokuju rak. Godinama su poznata dva takva parazita koja prouzrokuju rak: to
su Schistosoma haematobium i Chlonorchis
sinensis. Prvi je povezan sa rakom beike, dok
je drugi poznati faktor rizika raka jetre.246
Hronine bakterijske infekcije kao to je na
primer infekcija sa Helicobacter pylori mogu da
prouzrokuju rak stomaka, a i povezani su sa
limfomom.247 Sa ponovnim shvatanjem opasnosti od infektivnih bolesti, mnogi se pitaju da
li meso i drugi ivotinjski proizvodi mogu da
sadre infektivne agense koji bi mogli da
poveaju rizik od raka. O ovom pitanju govorim
u 10. poglavlju: ivotinjske bolesti i rizik po
ljudsko zdravlje.
Redovni obroci bez iega izmeu

Uestalost obroka je identifikovana kao faktor rizika za rak debelog creva. Veliki broj
istraivanja u razliitim delovima sveta ukazuje
da ei obroci dovode do poveanog rizika od
raka debelog creva.248,249,250 Dr La Vekija (La
Vecchia) je sa saradnicima u Milanu, u Italiji,
objavio rad o ovom pitanju. Njegova grupa je
pronala da se rizik od raka debelog creva kao
i od raka zadjneg creva (rektuma) moe skoro
dva puta uveati eim obrocima, kao to je
navedeno u tabeli 19.251
Tabela 19. Rak debelog creva i
uestalost ishrane mesom
Obroka na
dan
Rizik od raka
rektuma
Rizik od raka
debelog creva
2 ili manje
1,0
1,0
1,7
1,4
4 ili vie
1,9
1,9
etiri obroka na dan skoro udvostruuju

rizik od raka debelog creva i rektuma u
poreenju sa dva obroka na dan. Ovi impresivni
rezultati koje su otkrili milanski istraivai se ne
mogu objasniti razlikama u ishrani ili drugim
faktorima naina ivota. Rezultati ukazuju da je
uestalost uzimanja obroka zaista bila faktor
koji je uticao na poveani rizik.
Rezultati se slau sa savetom koji je pre
vie godina dao jedan autor: Treba pokazati da
je korienje dva obroka daleko bolje za zdravlje od tri.252 On je dao dalje razjanjenje:
Veina ljudi ima bolje zdravlje dok jede dva
obroka dnevno, a ne tri; drugi, pod svojim pos-
tojeim okolnostima, mogu da imaju potrebu

da jedu neto u vreme veere; ali bi taj obrok
trebalo da bude veoma lagan...253
Medicinska istraivanja koja su predstavljena kroz celu knjigu su u najveoj meri u skladu
sa takvim stilom ishrane. Trebalo bi da jedemo
obilan doruak ujutru. To je odgovarajue
vreme za unoenje nekoliko porcija voa i itarica, uz umereno korienje jezgrastog voa.
Ova hrana je bogata vitaminima, mineralima i
vlaknima, bez holesterola. Drugi obrok moe da
bude u podne ili u rano popodne. To moe da
zvui kao nemogu stil ishrane za mnoge ljude
i moda nije doputen vaim radnim rasporedom. Meutim, ako imate sposobnost da primenite takav program, utvrdio sam da ne samo
da se veina osoba prilagoava na njega, ve
napreduje na takvom reimu. Optimalno bi bilo
da ako jedete uvee, to bi trebalo da bude lak
obrok; to je tei veernji obrok, to je vea
ansa da se dobije viak kilograma, kao to je
ilustrovano u prvom poglavlju: Principi za optimalno zdravlje. Dobar primer lake veere bi bio
obrok zasnovan na vou.
Vebanje prijatelj koji je potreban

vaem imunom sistemu
Vebanje i zdrav imuni sistem idu ruku pod
ruku. Stope smrtnosti od raka su znaajno nie
kod redovnih vebaa. Objavljeno istraivanje
harvardskih naunika je utvrdilo da su oni koji
su vebanjem sagorevali samo 500 ili manje
kalorija sedmino imali 35% vie smrtnih sluajeva od raka od onih koji su troili vie od 2.000
kalorija sedmino.254 Smrtni sluajevi od svih
vrsta uzroka, ukljuujui i oboljenje srca, bili su
poveani preko 60% kod slabijih vebaa.
Preko 17.000 mukaraca starosti od 30 do
79 godina je u dve odvojene prilike tokom 25ogodinjeg perioda klasifikovano u odnosu na
njihov nivo fizike aktivnosti. Oni koji su bili
veoma aktivni (troei dve i po hiljade ili vie
kalorija sedmino vebanjem) imali su 38 do
61% manje tumora plua od onih koji su bili
neaktivni (troei samo 1000 ili manje kalorija
vebanja sedmino).255 Tee osobe koje su bile
veoma aktivne smanjile su svoj rizik od raka
debelog creva za 44 do 81%. Izraeno na drugi
nain, njihovi neaktivni suispitanici su imali do
5 puta vei rizik od raka debelog creva. Druga
istraivanja su takoe ukazala da fizika neaktivnost poveava rizik od raka debelog
creva.256,257
Druga istraivanja su opet povezala fiziku
aktivnost sa zatitom od drugih vrsta raka.
Istrativai sa Kuper klinike u Dalasu su pronali
42
da su oni koji su vebali umereno imali samo
oko 3/4 rizika od raka prostate u odnosu na
svoje neaktivne suispitanike. Grupa veoma aktivnih vebaa je prola daleko najbolje: imali
su samo oko 30% od rizika onih koji su vebali
malo ili ni malo.258
Zatitni efekti vebanja se odnose i na ene.
Jedno novije istraivanje je utvrdilo da su ene
koje su vebale u proseku 4 sata sedmino,
tokom godina odgajanja dece umanjile svoj
rizik od raka dojke za skoro 60%. ak su i one
koje su vebale samo jedan do tri sata sedmino umanjile svoj rizik za 30% u poreenju
sa nevebaima.259,260
Zato vebanje umanjuje rizik od raka?
Postoji nekoliko moguih razloga mnogi od
njih su skoncentrisani oko imunog sistema. Na
primer, naporno, neprekidno vebanje stimulite bela krvna zrnca na oslobaanje jedinjenja zvanog interleukin-1.261 Mogli bismo da prihvatimo da bilo kakva napornija aktivnost ostvaruje taj efekat, bez obzira da li je to batovanstvo, ustro hodanje ili desetine drugih
aktivnosti. To su dobre vesti jer je interleukin-1,
sam po sebi, prirodan agens koji jaa imunitet.
Pored toga, interleukin-1 stimulie oslobaanje
interleukina-2 koji takoe pomae imunom sistemu. Ove interleukinske hemikalije iz naih
belih krvnih zrnaca slue kao modulatori celokupnog imunog sistema.
Drugi nain na koji naporno vebanje
pomae imunom sistemu je udvostruenje
nivoa interferona u krvnoj plazmi.262 Interferon
je jo jedan hemoterapeutski agens koji deluje
protiv odreenih tipova raka kao to je leukemija prstastih elija. Takoe se bori sa hroninim
virusnim infekcijama kao to su hepatitis B i
hepatitis C.
Vebanje takoe poveava druge neophodne imune supstance, elije roene ubice.263
elije roene ubice predstavljaju odreeni tip
belih krvnih zrnaca koje verovatno imaju prirodan instinkt da detektuju abnormalne elije i da
ih unite. One su izgleda naroito vane u naoj
odbrani od raka.264 Konano, broj krvnih limfocita, koji predstavljaju iroku grupu belih
krvnih zrnaca, koja je ukljuena u sam imuni
sistem, poveava se vebanjem.265
Vebanje takoe ima sposobnost da modulira hormonalne mehanizme. To moe da bude
znaajno za oba pola i za sve starosti, ali je
naroito naglaeno za mlade ene koje naporno
vebaju. Opte je poznato da hormonalne
promene usled vebanja u toj grupi mogu da
budu toliko duboke da menstrualni ciklusi mogu
da se zaustave.
Iako niko stvarno ne zna koliko je tano

vebanja optimalno za prevenciju raka, veina
strunjaka se slae da je jedan od najznaajnijih faktora doslednost. Zaista, vebanje treba
da bude deo nae dnevne rutine ako smo
stvarno ozbiljni u vezi sa prevencijom raka.
Umereno sunanje
Najvei deo panje medija bio je usmeren
na sunevu svetlost kao uzrok raka, kao to i
jeste u prevelikoj koliini, kako je spomenuto
ranije u poglavlju. Meutim, manjak izlaganja
sunevoj svetlosti poveava rizik od raka dojke,
debelog creva i prostate, verovatno usled
manje koliine cirkuliueg vitamina D3 i njegovih derivata.266 Autori ovog otkria zakljuuju da ne treba da se javlja iroka osuda umerenog izlaganja suncu.267
Izlaganje suncu u stvari moe da pomogne
u spreavanju raka debelog creva. Istraivai sa
Univerziteta u Vaingtonu su prouavali stope
raka u devet oblasti Sjedinjenih Drava. Otkrili
su da su mukarci iz junih drava daleko ree
imali rak debelog creva od severnjaka.268 Kada
se uporedi sa stanovnicima Novog Meksika,
ljudi u Miigenu, Konektiketu i Vaingtonu su
imali vie stope raka debelog creva za 50 do
80%. Efekat je takoe izgledao taan za ene,
iako nije bio toliko naglaen. Jedno objanjenje
za ovo umanjenje rizika od raka debelog creva
u junim dravama je poveano izlaganje
sunevoj svetlosti uz rezultujui porast nivoa
vitamina D. Vitamin D je izgleda u stanju da
sprei rast kanceroznih elija.
Stres i imuni sistem

Kako biste optimalno poboljali va imuni
sistem, odgovarajua kontrola stresa je obavezna. Istraivanja pokazuju da ljudi koji se nisu
odgovarajue nosili sa glavnim stresorima u
svojim ivotima imaju daleko veu ansu od
razvijanja raka ili infekcije opasne po ivot.
Veliki broj istraivanja je izvren na ljudima koji
su ve imali rak opasan po ivot. Iako su specifini bioloki procesi neijeg tumora najdosledniji faktor koji utie na preivljavanje, drutvena potpora (kao na primer koju daje voljeni
suprunik) i verska dimenzija (kao to je molitva) su dve relativno dosledne karakteristike
meu osobama obolelim od raka koje su
preivele dugo godina.269 Poto je kontrola
stresa toliko znaajna, napisao sam itavo
poglavlje: Stres bez potresa (14. poglavlje), o
tome kako odgovarajuu kontrolu stresa mogu
ostvariti ak i oni pod veoma velikim stresom.
43
DOBRE VESTI O RAKU
Rezime agenasa koji spreavaju rak

Za zatvaranje II odeljka ovog poglavlja
podesan je pregled velikog broja akcija koje
moemo da uinimo kako bismo drastino
umanjili na rizik od raka. Svi oni su u okviru
mogunosti i sprovodljivosti. Nisu sloeni, mogu
se ugraditi u nae ivote bez dodatnih trokova.
Zbog pogodnosti, lista koja rezimira elemente
naina ivota koji e u velikoj meri umanjiti na
rizik od dobijanja raka prikazana je u tabeli 20.
Tabela 20. Elementi naina ivota
koji tite od raka
- Odgovarajua ishrana: voe, povre,
itarice, oraasti plodovi
- Odravanje pravilne teine
- Redovni obroci bez uina
- Redovno vebanje
- Umereno sunanje
- Kontrola stresa
Kao to smo videli, otkriveno je da antioksidansi, selen, vitamini A, C i E, i mnoge fitohemikalije imaju posebne kvalitete koji
spreavaju rak. Voe i povre koje sadri jednu
ili vie ovih supstanci u dovoljnoj koliini navedeno je u tabeli 21.
Oblikovanje linog naina ivota koji

titi od raka
Informacije iznete u ovom poglavlju omoguavaju nam da oblikujemo lini nain ivota
koji titi od raka. Takav nain ivota pretpostavlja izbegavanje kancerogenih materija. U
ovom poglavlju smo videli da je vodei i
najei kancerogen duvan. Puai treba da
odbace duvansku naviku; moraju se nastaviti
Tabela 21. Voe i povre koje titi od raka
Voe
Povre
Borvnice
Jagode
ljive
Pomorande
Groe
Juno voe
Kajsije
Sok od pomorande
Grejpfrut
Kivi
Maline
Kupine
Banane
Kelj, spana
Salata, lisnati kelj
Prokelj, kupus
Karfiol, brokule
argarepa, cvekla,
krompir
Potoarka, slaica
Beli luk, crni luk,
praziluk
Repa, keleraba
Paradajz
Jam, batata (slatki
krompiri)
Meano povre
Bundeva
Dinja, lubenica
Paprika
napori kako bismo imali drutvo bez dima,

duvana, kako bismo iskorenili pasivno puenje.
U vezi sa alkoholom, podaci su jednoglasni.
Moramo da prestanemo da koristimo alkohol.
Zaista, ak i umerena upotreba alkohola
poveava rizik od raka, a kada razmotrite da
56% amerike populacije pije proizvode koji
sadre alkohol, to nije mala stvar. Kada razmiljamo o kancerogenom potencijalu alkohola i
onome to on ini u vezi sa poveanjem broja
nesrenih sluajeva, samoubistava i ubistava,
moramo da izaberemo da se suzdravamo i da
ohrabrujemo druge da ine to isto - to je jedina opcija koja ima smisla.
Ako stvarno elimo da maksimalno
uveamo nae line napore u zatiti od raka,
moramo da izaberemo hranu koja e nam koristiti i da eliminiemo hranu koja radi protiv nas,
kao to su pokazala mnoga istraivanja navedena u ovom poglavlju. Videli smo da drutva
koja redovno konzumiraju meso, mlene
proizvode bogate mastima i zasiene masne
kiseline povezane sa njima, imaju najvie stope
raka. Menjanje nae ishrane ne znai smanjivanje korienja crvenog mesa i korienje
umesto toga vie piletine, uretine ili ribe, koje
sadre mnoge viruse, toksine i druge potencijalno opasne supstance. Nema nikakve koristi
od takvog pristupa; on i dalje sadri prvobitne
opasnosti. Jedino emo promenom sa tipine
amerike ishrane zasnovane na ivotinjskim
produktima na ishranu zasnovanu na biljnoj
hrani (kao u Kini i mnogim drugim zemljama u
svetu koje imaju najnie stope raka) ostvariti
rezultate koje elimo. Slobodna ishrana sa
veim koliinama voa, itarica, povra i
umerene koliine jezgrastog voa, spremljena
na razne naine, prua nam najzdraviju ishranu
na svetu. To je bila prva ishrana zabeleena u
istoriji oveka i jo uvek je najbolja za koju
danas znamo. Ne samo da ona eliminie itav
niz supstanci koje izazivaju rak, ve je takoe
idealna za odravanje odgovarajue teine. Ona
pojaava imuni sistem korienjem vitamina A,
C i E i drugih veoma znaajnih zatitinih fitohemikalija i vlakana.
Povezujui ovu ishranu sa redovnim vebanjem, jo vie e se pojaati imuni sistem.
Zaokruujui program odgovarajuom kontrolom stresa, umerenim sunanjem, kontrolom
teine i umanjivanjem uina i uestalosti obroka, iskoristiemo preventivni potencijal u
najveoj moguoj meri.
Sve to je vredno injenja je vredno
pravilnog injenja. Svi smo mi zaista sposobni
da menjamo nae ponaanje na bolje, naroito
44
kada znamo koje koristi mogu da nastanu iz
toga. Lini ulozi su veliki to je pitanje ivota i
smrti mog ivota, vaeg ivota i ivota vae
dece i vaih voljenih. Poruka je jasna i poziva na
delovanje. Vreme za delovanje je sada.
Najbolje uvana tajna za spreavanje

fatalnih bolesti
Mislite o onome to bi se moglo destiti sutra
posle svih milijardi dolara potroenih na
istraivanje leenja raka kada bi se udesni
lek protiv raka konano otkrio, a da njegovo
obeanje nije lano: da stvarno lei 90% svih
vrsta raka! Nema sumnje da bi lek dospeo na
naslovne strane. Kompanija koja bi ga razvila
mogla bi da mu odredi visoku cenu. Na kraju
pomislite na sav novac koji bi se utedeo od
hirurkih operacija, terapije zraenjem i leenjem hemoterapijom u bolnici. Nema sumnje
da bi imao svoj deo sporednih efekata svi
lekovi ih imaju. Ali koga je briga za sporedne
efekte kada imate rak i kada je lek u jednoj
piluli tako blizu!
Istraivai koji bi otkrili lek bi verovatno
primili Nobelovu nagradu za svoj rad. Ne bi bilo
iznenaujue ako bi predsednik Sjedinjenih
Drava pozvao glavnog istraivaa na poseban
prijem u Belu kuu. Kakav bi to razlog za
radovanje zaista bio. Velika nacionalna slava i
ast nadneta nad uesnicima bila bi ogromna
kao to bi i trebalo da bude.
Meutim, zastanimo za minut. Nema naznaka da je bilo kakav lek nalik na ovaj na vidiku.
tavie, ta je stvarno znaajnije, prevencija ili
lek? Svi smo svesni stare izreke: Bolje spreiti
nego leiti. Meutim, da li zaista ivimo kao to
to verujemo? ak i kada bi taj zamiljeni lek za
rak stvarno bio razvijen, pomislite o svim problemima koje rak prouzrokuje pre nego to je
ak i dijagnostikovan: sve medicinske raune,
vreme izgubljeno sa posla, i porodini stres, a
da ne spominjemo bol i patnju koju bolest
prouzrokuje. ak i kada bi postojao lek za svaku
vrstu raka, prevencija bi i dalje bila daleko jeftinija i mnogo poeljnija i prijatnija. Meutim, u
vremenu kada uprkos svim milijardama dolara
koje su ve potroene na nade o tom obmanjujuem udesnom leku od raka, jo uvek nismo
ni blizu takvog maginog leka od raka,270 koliko
je jo znaajnija prevencija od raka?
Koliko god da je neverovatno, magina pilula protiv raka je pronaena. Istraivanja su
otkrila da sada imamo i do 90% efektivan lek
od raka u obliku sveobuhvatnog naina ivota
koji spreava rak. Ali nije bilo naslovnih strana,
velianja, predsednikih poziva, Nobelovih
nagrada. U stvari, teko da bilo ko ak i zna o

tom monom stilu ivota. Zaista, postoji mnogo
ljudi koji znaju o raznovrsnim aspektima programa koje sam opisao u ovom poglavlju.
Mnogi su svesni znaaja prestajanja puenja, ili
vebanja, ili ishrane bogatije voem i povrem.
Ipak u vezi sa celokupnim paketom koji moe
da donese tako zadivljujue rezultate, veina
opte javnosti je potpuno nesvesna. Naalost,
tu spadaju i zdravstveni radnici. Iako je veina
svesna nekih od elemenata o kojima sam govorio u ovom poglavlju, malo njih je svesno o
moi sveobuhvatnog naina ivota u odnosu na
rak kakav je predstavljen.
Ovaj nedostatak svesnosti je jo upeatljiviji u svetlu doba informacija u kome ivimo.
Trebalo bi da jasno emitujemo ovaj sveobuhvatni pristup prevenciji raka na svakoj televiziji
i radio stanici; trebalo bi da ga predstavljamo
grafiki i mono u svim novinama, asopisima i
komjuterskim informativnim servisima. Ovaj
nain ivota bi trebalo da bude predmet
masovnog vladinog obrazovnog programa.
Kada bi se tako neto desilo sutra i amerika
javnost prihvatila novi nain ivota, ubica broj
dva u Americi bi se uskoro potisnuo do dna liste
od 10 vodeih uzroka smrti. Bol, patnja, gubitak
produktivnog rada, porodini bol, posete lekaru
i bolnici, a da ne spominjemo trokove povezane sa time, bili bi u velikoj meri umanjeni.
Meutim, to se tie ovog velikog dela,
mediji, istraivai, zdravstveni obrazovni radnici
i predsednici su bili smrtno tihi u promovisanju
sveobuhvatnog programa naina ivota za
spreavanje raka. Oni su, kao i veina drutva,
objavili rat raku koncentriui energiju na
obmanjive tretmane i uske pristupe preventivi,
dok nam je sveobuhvatni preventivni nain ivota ak nadohvat ruke. Da li je to jednostavno
neznanje? Ili je mogue da veliki broj naih
voa, naunika i govornika na medijima nije
voljan da sam naini smele izmene naina ivota (sve dok se oseaju dobro) i time bi im
bilo neprijatno da pozivaju sve ostale da prihvate takav nain ivota?
Da li postoji opasnost da se moni komercijalni interesi umeaju u sluaju da se zastupa
optimalni preventivni nain ivota? (Poruka
ovog poglavlja verovatno nee biti popularna
meu industrijama alkohola, mesa i mlenih
proizvoda, itd.) Iskreno ne znam koje su sve
potekoe, ali znam da je sada vreme da se
proiri re o ovom sveobuhvatnom stilu ivota.
I sada je vreme da svako od nas postane ivi
primer moi takvog naina ivota za borbu sa
stranim amerikim ubicom broj dva.
3. poglavlje
Srana oboljenja:
Savladavanje ubice broj 1
Svetski problem
Sara se nikada nije previe brinula o bolestima srca. Svakako, njen otac je umro sa 45 godina od infarkta, ali svi znaju da e je enski
hormoni zatiti od sranih problema bar dok ne
proe kroz menopauzu. Meutim, preko noi se
vratila u realnost. Sa 40 godina njena mlaa
sestra je umrla od svog prvog sranog udara
pre nego to je prola kroz ivotnu promenu.
Odjednom je Sara bila suoena sa onim ega se
duboko u sebi sve vreme bojala: postojao je
rizik od sranog udara.
Skoro svaki Amerikanac zna nekoga ko je
umro od infarkta. Kao i Sara, i vi ste moda prerano izgubili bliskog roaka od ovog stranog
ubice. Moda ste imali susede, prijatelje ili
saradnike kojima je srana bolest oduzela ivot.
Kao rezultat vladavine ovog ubice, veina od
nas se bar ponekad upitala: Da li u ja biti
sledei sa infarktom? Takve brige su opravdane. Bolesti srca su ubica broj jedan u industrijskim zemljama, kao to je oznaeno u tabeli
1.1,2
Tabela 1. Bolest srca je broj jedan
- Bolest srca je najvei ubica na celom svetu.
- U razvijenijim zemljama, proporcija ukupnog
broja smrtnih sluajeva raste na vie od 50%.
- Verovatno e nadmaiti infektivne bolesti koje
su glavni uzrok smrti u mnogim zemljama u
razvoju.
- irom sveta, infarkti i logovi predstavljaju
25% smrtnih sluajeva.
Suprotno od popularnih zabluda, bolest srca

nije jedino bolest mukaraca. U Americi, infarkt
je vodei ubica i mukaraca i ena podjednako.
Uprkos svemu to medicina zna o prevenciji ove
bolesti, najnovije statistike pokazuju da je
preko 954.000 ljudi umrlo od bolesti srca i
krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) u
Sjedinjenim Dravama samo 1994. godine, u
odnosu na 925.000 u 1992. godini.3 Svake 33
sekunde jedan Amerikanac umre od kardio-
vaskularne bolesti. Od 1900. godine, ubica broj

jedan u Sjedinjenim Dravama bila je kardiovaskularna bolest u svim godinama osim jedne
(1918). Kada se srui avion u Sjedinjenim
Dravama i stotine ljudi umre, vesti su ispunjene ovom priom danima. Vre se detaljne analize i izvetaji u vezi sa moguim uzrocima ruenja i kako se to moglo spreiti. Razmotrite priblino 2.600 smrtnih sluajeva, od kojih su
mnogi od njih podjednako iznenadni kao pad
aviona, koji se odigravaju svakog dana u
Sjedinjenim Dravama samo od kardiovaskularnih bolesti. To je vie nego 10 ruenja dambo detova na dan. Pa ipak, ti smrtni sluajevi
uopte ne dospevaju do vesti osim kada poznata osoba umre od infrakta, a i tada ako se
bolest uopte spomene, to je samo sporedna
misao, kao da je to bilo neizbeno. Uzrok smrti
broj jedan zasluuje temeljniju panju u
Americi.
Naalost, smrtni sluajevi priaju samo deo
prie o ovoj stranoj bolesti. Od trenutne amerike populacije od oko 258 miliona ljudi, vie
od 57 miliona ima neki oblik ove bolesti.4
Godinja suma koju Amerika izdvaja za bolesti
srca i krvnih sudova je zapanjujuih 259,1 milijardi dolara, koja ukljuuje ne samo medicinsko
i hirurko leenje, ve i gubitak produktivnosti u
radnoj snazi.5 Ako ste moda preiveli log,
proseni ivotni trokovi medicinskih rauna i
izgubljenih zarada e biti 103.576 dolara.6 Koliko je bolje spreiti log ili infarkt nego platiti za
njih i dalje patiti od umanjenog kvaliteta ivota
koji e skoro sigurno uslediti. Nije udo da je
Klajd Jensi (Clyde Yancy), lekar, predsednik
Amerike asocijacije za bolesti srca odseka u
Dalasu i kardiolog istraiva na jugozapadnom
medicinskom centru Univerziteta u Teksasu u
Dalasu nedavno rekao: Bez obzira dokle je ko
dospeo u svom procesu sazrevanja, bio mlad,
srednjih godina ili star, upranjavanje naina
ivota zdravog za srce je najefektivnije to se
trenutno moe uiniti to se tie cene. Ne
samo da je cena efektivna, nego je jo znaaj-
46
nije da e verovatno spasiti ivot, a svakako e

ga poboljati.
Kako se moe smanjiti broj sranih udara?
ta moe osoba da uini kako bi umanjila rizik
od infarkta? Dr Ivan Girfas (Ivan Gyarfas),
direktor Programa za prevenciju kardiovaskularnih bolesti svetske zdravstvene organizacije,
objanjava da preventivne mere mogu da spasu
znaajan broj ljudi od prevremene smrti: Oko
12 miliona ljudi umre (irom sveta) svake
godine od sranih problema, ali je i do polovina
njih mogla da bude spasena da su upranjavani
bolji preventivni programi.
Iako bolji preventivni programi mogu da
umanje broj smrtnih sluajeva usled oboljenja
srca (naroito od infarkta) do oko 50%, dokazi
ukazuju da bi optimalni preventivni programi
mogli da umanje broj smrtnih sluajeva od
oboljenja srca i do 90%. Ukratko, iako je bolest
srca uzrok smrti broj jedan u Americi, ona to ne
mora da bude. Devet od deset infarkta se moe
spreiti.
Razvoj bolesti srca i krvnih sudova

Mnogi ljudi koji imaju bolesti srca nisu svesni toga. To je zbog toga to se bolesti srca
obino tiho razvijaju. Pre nego to se javi bilo
kakvo oteenje srca, proces zvani ateroskleroza (ili otvrdnjavanje arterija) se odigrava u arterijama srca vie godina. Rana faza
ateroskleroze se naziva masna pruga.8 Proces
ateroskleroze nije ogranien na srane arterije
(poznate kao koronarne arterije). Izraz
bolest koronarnih arterija se odnosi specifino
na postepeno suavanje ateroskleroze dok
deluje na srane arterije. Velike i srednje arterije irom tela mogu da postanu suene ovakvim nagomilavanjem masnih materija kako se
formira plaka, kako je ilustrovano na slici 1.
Treba uoiti da ateroskleroza ne predstavlja samo nakupljanje masti. Kada se mast nakuplja na unutranjoj strani sranih arterija (ili bilo
koje druge arterije), telo reaguje kako bi spreilo formiranje krvnog ugruka. Ono prekriva te
masne naslage debelim, fibroznim omotaem
(kapom), kao to je prikazano na slici. To je
znaajan odgovor, jer ako se dopusti da masni
materijal doe u direktan kontakt sa krvlju, on
moe da stimulie zgruavanje krvi. Fibrozni
omota titi od tog smrtonosnog zgruavanja. U
stvari, ovaj dvostruki proces daje aterosklerozi
svoje ime. Atero se odnosi na kaastu masu
masnog materijala koji se nagomilava unutar
arterija. Skleroza opisuje tvrdi fibrozni materijal koji je telo proizvelo kao odgovor.
Naalost, na aterosklerotinoj plaki moe
doi do ulceracije (razjedanja), prouzrokujui
pucanje zatitnog omotaa kao to je pokazano
na slici. Kada se to desi, kombinacija firboznog
i masnog materijala se oslobaa u krvotok.
Sada manja, erodovana masna naslaga, zvana
ulcerozna plaka (ponekad zvana lezija), ostaje zakaena za arterijske zidove i osloboen
masni materijal i ulcerozna plaka mogu da
aktiviraju krvne ploice, elije tela za zgruavanje krvi. To esto pokree niz dogaaja koji
mogu potpuno da zakre arteriju koja je ve
znaajno suena aterosklerozom.9 Ukoliko ovaj
ili drugi proces rezultuje potpunim zakreenjem
srane arterije, srani mii koji je bio zavisan
od protoka krvi u arteriji e umreti. Ova smrt
sranog tkiva se naziva infarkt miokarda (MI) ili
srani udar. Ateroskleroza napreduje razliitim
stopama kod razliitih ljudi. Promena tokom
vremena u arterijama osobe koja e sa 60 ili 70
godina starosti doiveti srani udar je prikazana
na slici 2.10
Zapazite da je rana ateroskleroza prisutna
sa 20 godina starosti, kako je prikazano u dnu
slike. To je uobiajeno u zapadnim zemljama. U
stvari, moe da bude prisutna ve sa 10 ili 15
godina starosti. Do vremena kada osoba napuni
Slika 2. Napredak bolesti sranih
arterija
Slika 1. Aterosklerotina masna traka

unutar aorte
Dijagram aterosklerotine plake
Degeneriue
elije
Arterijski Mast
zid
Srana
insuficijencija
(angina
pektoris)
Deo arterije koji ostaje otvoren (%)
Ulceracija
Fibrozna kapa
Glatke miine
elije
Kristali holesterola
100
70
40
20
10
Ishemijska
kardiomiopatija
MI
Bez simptoma
Simptomatino
Srani udar zbog zakreenja
Starost
10
20
40
60
70
SRANA OBOLJENJA
20 godina, masne trake mogu biti toliko istaknute da su jasno vidljive kada se srana arterija presee. Ako se nezdravi nain ivota nastavi, do 30. godine plake napreduju i postaju jo
izraenije. Do 40. godine, nije neobino da se
jave znaajne blokade srane arterije koje smanjuju prenik arterije na manje od polovine.
ak e i tada, efekat 30-ogodinjeg razvoja arterioskleroze verovatno biti tih. Veina osoba
nee imati nikakve simptome, kako je istaknuto
na slici u oblasti oznaenoj kao bez simtoma.
Ukoliko simptomi zaista nastanu, mogu da
budu nejasni ili atipini, ili mogu da se jave u
obliku klasine angine pektoris, to je
prikazano na slici kao prvi simptom u napredovanju ka infarktu (prikazano sa MI na slici).
Angina pektoris oznaava bol u grudima pri
vebanju ili snanom emocionalnom stresu koji
se obino opisuje kao teina, pritisak ili
skuenost skocentrisana u sredini ili na levoj
strani grudnog koa. Bol moe da putuje do
vrata ili vilice, ili niz bilo koju ruku. Povremeno
se javlja bol u leima ili stomaku. Veliki obrok ili
hladno vreme takoe mogu da izazovu taj
bol.11 Simptom bola je prouzrokovan nedovoljnom dostavom krvi sranom miiu, to je
na slici oznaeno kao srana insuficijencija.
Trenutno, priblino 6.750.000 ljudi u
Sjedinjenim Dravama pati od angine pektoris.12 Naalost, mnogi nemaju takve simptome sve do svog prvog sranog udara. ak i
pod uslovima znaajnog vebanja, srana arterija mora da ima najmanje 50 do 60% svog
prenika blokirano pre nego to srani mii
pone da pati od nedostatka dotoka krvi, to
prouzrokuje bol.13 Mnoge osobe sa suenjima
ak i do 70% ili vie nemaju prepoznatljive
simptome.
Kao rezultat nedostatka simptoma, bolest
srca se esto ne registruje u svojim ranim stupnjevima. Osoba moe da se osea sjajno, da
radi puno radno vreme, a da opet bude na ivici
velikog sranog udara i moda ak iznenadne
smrti. Priblino 60% smrtnih sluajeva od
infarkta se javlja iznenada ili van bolnice pre
nego to se leenje moe primeniti.14 Vie od
polovine svih iznenadnih smrtnih sluajeva
(skoro 2/3 iznenadnih smrtnih sluajeva kod
ena) javlja se kod osoba kojima prethodno nije
utvrena bolest sranih arterija. alosna realnost je da je za mnoge ljude njihov prvi srani
udar takoe i njihov jedini. Iznenadna smrt ne
prua drugu ansu.
ak i kada ljudi preive infarkt, preko dve
treine se ne oporavi potpuno, ostajui sa
nekim oblikom bolesti i trajno umanjujui
47
kvalitet ivota.15 Posle infarkta srce je slabije
zbog gubitka miinog tkiva.
Ova slabost moe biti znaajna naroito ako
je srani udar bio veliki. U takvom sluaju, srce
moda nee moi da na odgovarajui nain vri
ak ni rutinske funkcije pumpanja. To je primer
onoga to se naziva ishemijska kardiomiopatija
koja je oznaena na slici 3. Izraz se odnosi na
srani mii (kardio-mio), bolest ili patologiju
(patija) koja je prouzrokovana nedostatkom
dotoka krvi (ishemija). Kada takvo obolelo
srce nije u stanju da odrava telesne funkcije,
lekari koriste izraz insuficijencija srca. U takvoj
situaciji pogoena osoba moe lako da ostane
bez daha, da doivljava oticanje stopala ili
lanaka, ili da bude konstantno umorna.
Kako bi se spreilo da ovi progresivni koraci
dovedu do smrtonosnog sranog udara ili onog
koji e dovesti do invalidnosti, nije mudro odlagati preglede srca dok se simptomi ne razviju.
Dostupan je itav niz testova za dijagnozu
bolesti srca pre smrtnog dogaaja, kao to su
elektrokardiogram (EKG), sa ili bez testa pri
naporu. EKG meren pri odmoru moe da otkrije dokaze o prethodnim sranim udarima, ali je
slabo sredstvo za otkrivanje blokada koje jo
uvek nisu proizvele gubitak sranog miia.
Jedan znaajan izuzetak predstavlja pojava
bola u grudima. U toj situaciji, ako srani problem prouzrokuje nelagodnost, EKG e, kada se
vri dok se bol javlja, esto prepoznati potencijalu sranu blokadu.
Kod osobe bez simptoma, EKG test pri
naporu je daleko moniji u registrovanju suenja sranih arterija od obinog EKG-a. ak e se
i blokada od samo 50% jedne arterije ponekad
pokazati na testu pri naporu. Meu-tim, ak i
test pri naporu moe da promai znaajan broj
obolelih osoba. I do 35% onih koji imaju znaajne blokade sranih sudova imae normalan
EKG meren pri naporu.16 Broj pogreno
uverenih osoba se moe znaajno smanjiti
upotrebom radioaktivnog elementa za praenje
zvanog talijum, ili vrenjem testa pri naporu u
spoju sa ehokardiografijom (test srca ultrazvukom koji se vri neposredno pre ili posle
testa pri naporu). Davanje injekcije talijuma pri
maksimalnom nivou napora prilikom testa
uoie sve osim oko 8% osoba sa blokadom
sranih arterija i sve osim 4% ako se koristi
ehokardiogram.17 Poto su bolesti sranih arterija i bol u grudima toliko esti, kao aktivni lekar
vrim jedan ili vie ovih testova dnevno.
Najbolji test koji se moe izvriti je istraivanje srca i krvnih sudova bojom. Veoma je
dobar za uoavanje blokada koje e verovatno
48
prouzrokovati probleme. Takva istraivanja

bojama se nekad oznaavaju kao srane kateterizacije ili kao srani angiogrami. Za razliku
od prethodnih testova koji su pomenuti, srana
kateterizacija je invazivni test (to znai da
ulazimo u telo kateterom). Kada jednom blokada suzi prenik krvnih sudova za 40 do 50% ili
vie, takvo istraivanje bojom obino prepoznaje problem.
Razliite vrste bolesti srca i krvnih

sudova
Kao to izraz kardiovaskularne bolesti
ukazuje, srani udari nisu jedini oblik ispoljavanja ove bolesti. logovi su takoe esto
prouzrokovani aterosklerozom. Potpuna blokada modane arterije rezultuje smru bilo kog
modanog tkiva koje je bilo zavisno od protoka
krvi u toj arteriji. To je smrt modanog tkiva
koja se naziva log. Iako veina ljudi zna da
log obino paralizuje polovinu tela, on moe da
prouzrokuje i druge ozbiljne potekoe. Na
primer, moe da prouzrokuje slepilo, nesposobnost govora ili sluha, i ozbiljne probleme linosti ili pamenja. Problemi koji se zaista jave
zavise od toga koji je deo mozga oteen.
Ateroskleroza, kao to smo ve istakli, tei
da pogodi sve krvne sudove velike ili srednje
veliine irom tela. Neka od eih mesta na kojima se ateroskleroza javlja prikazana su u
tabeli 2, zajedno sa rezultujuim posledicama.
Tabela 2. esta aterosklerotina mesta
Mesto
Posledica
Modane arterije
Karotidne arterije
Srane arterije
Aorta
Butne arterije
Bubrene arterije
log
Srani udar
Angina pektoris
Aneurizmi
Gangrena
Intermitentna
klaudikacija
Veina ovih posledica moe da prouzrokuje

smrt; takvi smrtni sluajevi bi se klasifikovali
kao kardiovaskularna smrtnost. Najvea telesna
arterija, aorta, je esto pogoena aterosklerozom. Ovaj veliki krvni sud koji direktno nosi krv
od srca i koji je prikaen za njega, naroito je
sklon problemima zvanim aneurizmi. Aneurizam aorte tipino nastaje kada je omota aorte
oslabljen aterosklerozom. Zbog visokih pritisaka
u ovoj velikoj arteriji, oslabljeni zid moe da se
naduje kao slabo mesto na automobilskoj gumi.
Ukoliko ova naduvena oblast postane dovoljno
velika, tkivo e biti previe tanko da izdri viso-
ki pritisak i arterija e pui. Puknuti aneurizam

aorte uglavnom predstavlja smrtnu presudu.
Obilno unutranje krvarenje se javlja doslovno
u toku nekoliko sekundi ili minuta.
Dve arterije koje se granaju od aorte u predelu stomaka su takoe sklone aterosklerotinom suavanju. To su bubrene arterije,
krvni sudovi koji snabdevaju bubrege. Ako
jedna od ovih arterija postane znatno suena,
osoba moe da dobije povieni krvni pritisak ili,
jo gore, moe da doe do potpunog prestanka
rada bubrega.
Druga stanja povezana sa aterosklerozom
ne moraju da prouzrokuju smrt, ali e umanjiti
kvalitet ivota, inei da pogoena osoba ivi sa
problemima razliitog stepena. Na primer,
muka impotencija, bol noge pri hodanju
(intermitentna klaudikacija), epanje i gangrena, mogu da nastanu usled ateroskleroze u
femoralnim arterijama u butini, prikazanim u
tabeli, i zadnjim tibijalnim arterijama u
potkolenici i lanku. Kada ateroskleroza pogodi
srce i modane arterije, periferne arterije koje
dovode krv do nogu i ruku su esto takoe
suene. Gangrena moe da proizvede trovanje
krvi i smrt ako se amputacija brzo ne izvri.
Kardiovaskularne bolesti uzimaju ivot od
oko jednog na dva oveka u SAD. Meutim,
postoje i dobre vesti. Glavni faktor u skoro svim
ovim smrtnim sluajevima je ateroskleroza a
ateroskleroza je stanje za koje je medicinska
nauka sada dokazala da je mogue spreiti,
leiti, ak i da je reverzibilna. Pogledajmo sada
dokaze koji e vam dati kljueve programa
naina ivota za borbu sa aterosklerozom.
Usredsrediemo se prvenstveno na prevenciju
bolesti srca, ali imajte na umu da e preventivni
faktori koje rasvetlimo pomoi da se pozabavimo aterosklerozom u svim njenim varijetetima i
mestima u telu.
Kljuevi za spreavanje sranih bolesti

Postoje neki faktori koji utiu na na rizik od
sranih bolesti na koje ne moemo da utiemo.
Na primer, starost i pol se ne mogu promeniti,
pa ipak oni imaju znaajnu ulogu u kardiovaskularnom riziku. to smo stariji, vei je na
rizik. Slino tome, mukarci su izloeni veem
riziku od ena istih godina naroito u godinama pre menopauze. Meutim, na sreu, medicinska istraivanja dokazuju da moemo da
promenimo veliki broj faktora koji utiu na na
rizik od bolesti srca. Tri najznaajnija faktora
rizika od sranih bolesti na koje se moe uticati
su: puenje, povieni krvni pritisak i povieni
holesterol.
49
SRANA OBOLJENJA
Reavanje sva tri faktora moe da ima

znaajan uticaj, kao to je ilustrovano istraivanjem na oko 29.000 mukaraca i ena u
Finskoj tokom perioda od 20 godina (19721992). Kada su ove osobe smanjile koliinu
holesterola u svojoj ishrani, snizile svoj krvni
pritisak i prestale sa upotrebom duvana, umanjile su rizik od infarkta za vie od 50%, kao to
je prikazano u tabeli 3.18
Slika 3. Smrtni sluajevi od infarkta

nasuprot nivou holesterola kod mukaraca
Broj smrtnih sluajeva
od infarkta na 100.000
600
Finska
500
Irska
Maarska
400
U Finskoj, kod 14.257 mukaraca i 14.786 ena:

- Smanjeno unoenje holesterola
- Snien krvni pritisak
- Prestanak puenja
Rezultati:
- 55% umanjena stopa smrtnosti kod mukaraca
- 68% umanjena stopa smrtnosti kod ena
Fokusiranje na holesterol
I puenje i povieni krvni pritisak su
povezani sa toliko razliitih zdravstvenih problema da zahtevaju pojedinana poglavlja.
Ispitaemo ih detaljnije kasnije u knjizi.
Holesterol je, sa druge strane, veoma znaajan
zbog svoje specifine uloge u sranim bolestima; zbog toga emo ga ovde obraditi.
Meutim, pre nego to ostavimo utisak da je
holesterol predmet rasprave samo u vezi sa
poveanim rizikom od bolesti srca, moram da
naglasim da je holesterol vano i neophodno
prirodno jedinjenje. Ova bela, votana mast se
proizvodi u naim telima i koristi za izgradnju
elijskih zidova i proizvodnju odreenih hormona. Meutim, previe holesterola u krvotoku
(zvanog serumski holesterol) moe da doprinese aterosklerozi. Zbog toga je povieni nivo
holesterola u krvi, kao poseban faktor, u jakoj
vezi sa stopom smrtnosti od infarkta.
Preporuuje se da svi Amerikanci stariji od 20
godina znaju svoju ukupnu koliinu holesterola
i HDL-a u krvi.19 to je vei nivo holesterola, to
je vea stopa smrtnosti, kako je prikazano na
slici 3.
Ovaj grafikon pokazuje da je prosean nivo
holesterola u krvi u 19 zemalja pokazatelj rizika
od sranih bolesti meu mukarcima u tim
zemljama.20 Uoite da je Finska na vrhu skale,
sa veoma visokim prosenim nivoom holesterola i veoma visokom stopom smrtnosti. Sjedinjene Drave su takoe relativno visoko na obe
skale. Irska i Engleska su iznad Poljske,
Jugoslavije i Japana.
Engleska
Novi Zeland
Danska
Nemaka
300
Tabela 3. Promene naina ivota su

umanjile broj smrtnih sluajeva
od sranih bolesti
Australija
SAD
Kanada
vedska
Izrael
Belgija
Poljska
200
Jugoslavija
vajcarska
Italija
Francuska
Japan
100
0
200
225
250
275
Prosena vrednost holesterola u serumu (mg/dl)
Sniavanje holesterola titi od

sranih bolesti
Kako moemo da promenimo te visoke
nivoe holesterola koji su povezani sa stotinama
ili hiljadama smrtnih sluajeva svake godine?
Dobijamo odreene uvide u odgovor prouavanjem primera Japanaca. Na ovoj slici, Japan
je na dnu skale za bolesti srca iako je njihova
stopa puenja daleko vea nego u Sjedinjenim
Dravama. Japan je na desetom mestu na
svetu po puenju sa 59% mukaraca i 14%
ena koje pue. Sa druge strane, Sjedinjene
Drave su na 78. mestu sa 28% mukaraca i
23% ena koje pue.21 Zato je, onda, njihova
stopa bolesti srca nia od nae? Izgleda da je to
usled njihovih znaajno niih prosenih nivoa
holesterola. Japanske statisike obezbeuju
jedan deo dokaza koji ukazuje da je na svetskoj
skali holesterol najznaajniji faktor rizika.
Mukarci sa nivoom holesterola u krvi od
preko 240 mg/dl (ili 6,2 mmol/l) su imali vie od
tri puta vei rizik od umiranja od mukaraca sa
manje od 200 mg/dl,22 kao to je prikazano na
slici 4.
Slika 4. Holesterol u krvi i rizik od smrtnosti
200
Rizik od smrtnosti
183
150
140
100
80
55
58
50
0
200
200-219
220-239
240-259 Vie od 260
Nivo holesterola
50
Zapazite da je porast rizika najistaknutiji

kada nivoi holesterola porastu iznad 240 mg/dl.
Ve smo uoili da se bolesti srca i ateroskleroza javljaju rano u ivotu u zapadnim
zemljama. Kod osoba sa 30 godina starosti ili
mlaih esto su pronalaene naslage aterosklerotinih masnih pruga na unutranjim
zidovima njihovih arterija. Veliina prekrivene
oblasti zida je u ovom starosnom opsegu vea
kod osoba sa povienim nivoom holesterola u
krvi, kao to je prikazano na slici 5.23
Slika 5. Oblast zida aorte prekrivena masnim
prugama nasuprot nivou holesterola
kod ljudi ispod 30 godina starosti.
Procenat pokrivenosti
60
mukaraca, rizik od smrti od oboljenja srca je

poeo da raste kada je ukupan holesterol premaio 150 mg/dl, kao to je prikazano na slici
6.26,27
Slika 6. Holesterol iznad 150 poveava rizik
od smrti od bolesti srca
Stopa smrtnosti na
1.000 mukaraca
18
16
14
12
10
8
6
4
2
140
50
160
180
200
220
240
260
280
300
Holesterol u krvi
40
30
20
10
0
110
140
170
200
230
Serumski holesterol
Zapazite da su oni sa nivoom holesterola od

230 imali vie od 50% povrinske oblasti svojih
krvnih sudova prekrivene ranim aterosklerotinim masnim prugama. To se svodi na oko 5
puta veu koliinu nakupljanja masti u odnosu
na osobu sa idealnijim nivoom holesterola od
110. injenice su jasne: povieni holesterol u
krvi zaista oteuje arterije ak i kod ljudi ispod
30 godina starosti. Neki ljudi pogreno pretpostavljaju da su srane bolesti rezervisane za
starije, ali se 5% svih infarkta javlja kod ljudi
ispod 40 godina, a 45% svih infarkta se javlja
kod ljudi ispod 65 godina.24
Koji je idealni nivo holesterola?

Neki strunjaci su godinama tvrdili da je
idealni nivo holesterola 100 plus godine vae
starosti.25 Potpora za ovu vrednost dolazi iz
veeg broja perspektiva. Dva primera mogu da
budu od koristi. Prvo, kada se vre meunarodna poreenja, zemlje sa kranje niskim rizicima
od bolesti srca tee da imaju prosene nivoe
holesterola koji iznose 100 plus broj godina njihove starosti. Drugo, obimni podaci dobijeni na
amerikoj populaciji prikupljeni su u toku provere intervencije faktora viestrukih rizika
(MRFIT). Meu vie od 300.000 prouavanih
Nivo holesterola od 150 je daleko ispod

nivoa od 200 za koji mnogi ljudi pogreno misle
da je idealan za Amerikance. tavie, nivo od
150 predstavlja vrednost od 100 plus starost za
prosenog 50-ogodinjaka odgovarajui vodi
za starosnu grupu koja je esto svesnija svojih
faktora rizika od sranih oboljenja od mlaih
osoba.
Dosta zabune je doneo prvobitni izvetaj
Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu koji je obezbedio javni zdravstveni cilj
kada su preporuili da nivoi holesterola budu
manji od 200 mg/dl.28 Ovaj nivo predstavlja
odlian broj za zdravstvene radnike i planere
polisa osiguranja kao cilj za svakog Amerikanca,
uzimajui u obzir da 97,2 miliona Amerikanaca
(52% odraslih osoba) ima nivoe holesterola u
krvi vie od 200 mg/dl.29 U stvari, ako bi svaki
ameriki graanin umanjio nivo holesterola do
tog nivoa, nebrojene hiljade ivota bile bi
spasene. Meutim, ako vi, lino, elite da
umanjite rizik od sranih oboljenja, bilo bi
mnogo mudrije da prihvatite kao lini cilj broj
od 100 plus broj vaih godina. Postoji ogromna
razlika izmeu cilja za populaciju u celini i linog
cilja za optimalni holesterol.
Jo jedan problem prilikom pretvaranja
prvobitnog javnog zdravstvenog cilja u preporuke za pojedince bila je injenica da linije
vodilje nisu govorile o krajnje znaajnim
podtipovima holesterola. (Ovo pitanje je, na
sreu, popravljeno u drugom izvetaju koji je
izdao program strunog panela za nacionalno
obrazovanje o holesterolu.)30 Razmotrimo ove
podtipove.
51
SRANA OBOLJENJA
Podtipovi holesterola: HDL i LDL

Holesterol nikada ne putuje sam u naim
arterijama i venama. Uvek putuje u razliitim
nosaima ili prenosiocima. Svaki tip prenosioca
ima razliitu gustinu ili teinu. Usled te injenice, moemo da stavimo holesterol iz krvi u
ureaj koji se zove ultracentrifuga i da ga podelimo na frakcije u zavisnosti od gustine njegovih nosaa. Najtei nosai holesterola se nazivaju HDL ili lipoproteini visoke gustine. Neki
laki nosai se nazivaju lipoproteini niske gustine (LDL) dok se jo laki prenosioci nazivaju
lipoproteini veoma niske gustine (VLDL).
Danas moemo da koristimo te frakcije
holesterola kao bolje pokazatelje rizika od
sranih oboljenja nego to to ini sam nivo
ukupnog holesterola. Na primer, HDL nas u
stvari titi od sranih oboljenja. Razlog za to je
to HDL u stvari uklanja holesterol iz arterija.31
HDL nosa zatim prenosi holesterol do jetre,
gde se telo oslobaa masnih materija uz pomo
ui. Koristi visokog nivoa HDL holesterola i kod
mukaraca i kod ena su prikazani na slici 7.32
Slika 7. Visoki nivo HDL holesterola
umanjuje rizik od infarkta
Tabela 4. Mane prvobitnih preporuka

NCEP-a za korienje ukupnog nivoa holesterola u utvrivanju rizika od infarkta.
Muke rtve od infarkta, stopa na 1.000 osoba

200
150
100
50
0
75+
74-65
64-55
54-45
nivoima HDL-a veim od 75 mg/dl, ali kada je

HDL bio manji od 25 mg/dl, rizik od infarkta je
bio veoma veliki. ene sa nivoom holesterola
HDL veim od 75 mg/dl su takoe imale nizak
rizik od sranih oboljenja. One sa nivoima HDLa manjim od 35 mg/dl imale su dramatian rast
rizika od infarkta.
LDL (lipoprotein niske gustine), sa druge
strane, je takozvani lo holesterol koji je
povezan sa poveanim rizikom od sranih oboljenja. Verovatno je odreeni tip holesterola
unutar LDL-a taj koji prouzrokuje loe delovanje, to jest, oksidovani holesterol. Kasnije u
poglavlju emo detaljnije istraiti to toksino
jedinjenje. Za sada, dopustite mi da potvrdim
dobro ustanovljenu injenicu da je nivo LDL-a u
krvi znaajan pokazatelj stope kojom se holesterol taloi u zidovima arterija.
Sada kada vidimo efekte podtipova holesterola HDL i LDL, pregledajmo praksu korienja ukupnog nivoa holesterola kao pokazatelja
rizika od sranih oboljenja. Problem sa jednostavnim fokusiranjem nacionalnog panela za
obrazovanje o holesterolu (NCEP) na prvobitnih
200 mg/dl za ukupan holesterol je objanjen u
tabeli 4.33
44-35
34-25 manje od 25
HDL holesterol (mg/dl)

enske rtve od infarkta, stopa na 1.000 osoba
- NCEP je prvobitno preporuio da osobe sa ukupnim holesterolom od 200 ili manje ne moraju da
se testiraju na nivoe podtipova holesterola HDL i
LDL.
- Osoba sa 160 LDL ili 35 HDL bi bila u kategoriji
visokog rizika za infarkt, ali bi mogla da ima laan
oseaj sigurnosti ako bi znala samo svoj ukupni
nivo holesterola.
- Meu osobama sa ukupnim holesterolom ispod
200, 21% ima visok nivo LDL-a, a 66% ima nizak
nivo HDL-a.
200
150
100
50
0
75+
74-65
64-55
54-45
44-35 manje od 25
HDL holesterol (mg/dl)
Gornji deo slike prikazuje mukarce rtve

infarkta, a donji deo pokazuje enske rtve
infarkta. Zapazite da u ovom istraivanju nije
bilo nijednog infarkta meu mukarcima sa
Osobe sa visokorizinim HDL i LDL nivoima,

ali sa ukupnim nivoom ispod 200 ne bi bile
uoene da im se vrilo samo merenje ukupnog
holesterola; one bi bile pohvaljene zato to
imaju nivo ispod odsene take od 200.
Ukratko, ako bismo pratili samo prvobitne
preporuke obrazovnog programa, otkrili bismo
samo 59% ljudi koji imaju visok rizik od sranog
udara. Sada moete bolje da shvatite zato je
vano posmatrati ukupnu sliku masti u krvi sa
HDL i LDL pored ukupnog holesterola. Naalost,
izgleda da se mnogi laici i zdravstveni radnici
jo uvek dre koncepta da nema razloga za
brigu ako je ukupni holesterol ispod 200.
52
Jedan nain za procenu i HDL-a i ukupnog

holesterola jedinstvenom vrednou je da izmerimo odnos izmeu ove dve vrste podtipova. To
obezbeuje bolju naznaku rizika od sranih
oboljenja od posmatranja bilo koje vrednosti
izdvojeno. Moete da shvatite vrednost ovih
odnosa prikazanih u tabeli 5.
Tabela 5. Primeri odnosa ukupnog prema
HDL holesterolu
Prosean odnos
Potpuni vegetarijanci
2,8
Bostonski maratonci (lekari)
3,4
Prosean rizik (ene)
4,4
Prosean rizik (mukarci)
5,0
Prosene rtve od infarkta (mukarci) 5,5 - 6,1
Prosene rtve od infarkta (ene)
4,6 - 6,4
Zapazite da je prosean odnos ukupnog

holesterola prema HDL-u kod vegetarijanaca
nizak, 2,8.34 Vegetarijanci generalno imaju
veoma nizak rizik od sranih oboljenja, to
predstavlja injenicu koju emo istraiti kasnije
u ovom poglavlju. Bostonski maratonci takoe
imaju nizak rizik od sranih oboljenja; njihov
odnos je 3,4. Ti poeljno niski nivoi se mogu
uporediti sa prosenom amerikom enom koja
ima odnos od 4,4, ili prosenim mukarcem koji
ima odnos od 5,0. Iako bi mnogi ljudi oseali
sigurnost ako su u proseku, prosek nije stvarno poeljan u zemlji u kojoj vie ljudi umre od
sranih oboljenja nego od bilo kog drugog uzroka. To je naglaeno injenicom da prosena
rtva od infarkta ima odnos ukupnog holesterola prema HDL-u koji je veoma blizu proseka za
celokupnu populaciju. Tipini mukarac koji ima
infarkt, ima odnos od 5,5, a prosena enska
rtva od infarkta ima odnos vei od 4,6. Drugim
reima, ako ste ena i ako je va ukupni odnos
holesterola prema HDL-u vei od 4,6, ili ako ste
mukarac sa odnosom iznad 5,5, tano ste
tamo gde se nalazi prosena rtva od infarkta.
Poruka je: primenite bolji program naina ivota
pre nego to nastupi infarkt. Pokuajte da va
odnos ukupnog holesterola prema HDL-u
ubacite u idealni opseg 3,4 ili manje.
punosti uvideli odgovore, moramo da se osiguramo da shvatamo odakle dolazi holesterol.

Od prvenstvenog znaaja je da uvidimo da
naa jetra proizvodi vie nego dovoljno holesterola za sve nae telesne funkcije. Zbog toga,
ne moramo da jedemo nimalo holesterola.
Drugim reima, holesterol je potpuno nepotreban u ljudskoj ishrani. Meutim, mnogi od nas
uzimaju znaajne koliine holesterola iz hrane.
U stvari, prosean Amerikanac pojede oko 300
mg holesterola svakog dana.35 Odakle sav taj
holesterol dolazi? Tabela 6 nam daje odgovor
na jednostavan nain.
Tabela 6. Izvori holesterola u ishrani
- Holesterol se nalazi samo u hrani ivotinjskog porekla
- Voe, povre, itarice i oraasto voe ne
sadre nimalo holesterola
Zapazite da sav holesterol koji jedemo

dolazi iz hrane ivotinjskog porekla. Vano je da
shvatimo da voe, povre, itarice i ak i jezgrasto voe ne sadre ni malo holesterola. Ako
hrana dolazi iskljuivo iz biljnih proizvoda, onda
nema ni malo holesterola u sebi. Sa druge
strane, ako proizvod dolazi od ivotinja, skoro
uvek sadri holesterol u sebi. (Postoji nekoliko
izuzetaka kada je deo koji sadri holesterol u
ivotinjskom proizvodu uklonjen. Belance bi bilo
glavni primer ovoga.)
Jo informacija u vezi sa izvorom holesterola u hrani navedeno je u tabeli 7.36
Svima bi bilo mudro da obrate panju na
ove primere na slici. Iako je veina ljudi moda
svesna da ivotinjski organi kao to su jetra i
Tabela 7. Holesterol u hrani
Namirnice (85 g)
(mg)
Voe
itarice
Bademasto voe
Povre
0
0
0
0
Kako da dostignemo najbolje nivoe

holesterola
Mleko, nemasno
1 olja
Mleko, 2 % masti
1 olja
Mleko, punomasno
1 olja
Kako moemo da poboljamo nae nivoe

holesterola? Posebno, kako moemo da umanjimo ukupan holesterol i LDL, a da u isto
vreme povisimo HDL? Odgovor na ovo pitanje
je izuzetno vaan. Meutim, kako bismo u pot-
Belance
0
Majonez
8
Sladoled, 1/2 olje
29
Maslac, 1 sup. kaika 31
Jaje, 1 veliko
213
4
18
33
Namirnice (85 g)
Tuna
koljke
Rak
Pilee grudi
bez koice
Svinjetina
Govedina
Pilee grudi
sa koicom
Ostrige
Sardine
Raii
Govei bubrezi
Govea jetra
Kavijar
Govei mozak
(mg)
26
57
64
73
76
80
82
84
120
165
329
410
500
1697
53
SRANA OBOLJENJA
bubrezi predstavljaju neke od najbogatijih izvora holesterola, kao to slika pokazuje, mnogi i
dalje ne shvataju osnovno preovladavanje
holesterola u hrani ivotinjskog porekla. Oni
misle da nee dobiti holesterol ako jedu piletinu, uretinu ili ribu. Sasvim suprotno, vidimo
da svi ivotinjski proizvodi sadre holesterol.
Takoe, zapazite da piletina sadri priblino istu
koliinu kao i svinjetina i govedina. Ove loe
vesti o belom mesu nisu dobile veliki publicitet. tavie, veliki broj vrsta ribe ima visoki
sadraj holesterola.
Do koje mere nae uzimanje holesterola
utie na nivo holesterola u krvi? to vie holesterola jedemo, to nivo holesterola u krvi tei da
bude vii, kao to je pokazano na slici 8.37
Slika 8. Unoenje holesterola ishranom
poveava nivo holesterola u krvi
Holesterol iz
ishrane (mg/dan)
1600
1200
800
400
20
40
60
80
Promena u serumskom holesterolu (mg/dl)
Zapazite da se nae poveanje unoenja

holesterola odraava porastom holesterola u
krvi. Porast od 75 poena se moe javiti ako
konzumiramo 900 mg/dan. Ako je nae
unoenje vee od 900 mg, ne javlja se dalji veliki porast holesterola u krvi. Na sreu, naa tela
imaju zatitne mehanizme koji uvaju da holesterol u krvi ne skoi do neba posle konzumiranja veoma velikih koliina holesterola.
Kriva na slici takoe pokazuje da moemo
drastino da umanjimo na nivo holesterola
smanjenjem unoenja holesterola znaajno
ispod 900 mg na dnevnom nivou. Na primer,
slika pokazuje da umanjenje holesterola u vaoj
ishrani sa 900 mg na 200 mg dnevno moe da
snizi va holesterol za 50 ili 60 poena. Zapazite
da dobijate jo vie koristi kada spustite holesterol ispod 200. Idui od unoenja 200 mg
dnevno do ishrane bez holesterola moete da
spustite va nivo u krvi jo 20 poena. Vana
poruka je da drastino moete da snizite holes-
terol potpunim uklanjanjem holesterola (svih

ivotinjskih proizvoda) iz ishrane.
Tipini izvori holesterola u ishrani

Amerikanci dobijaju najveu koliinu svog
holesterola iz mesa i jaja, kao to je prikazano
u tabeli 8.38
Tabela 8. Izvori holesterola iz hrane u
amerikoj ishrani
Meso, piletina, riba
Mast za kuvanje
umance
Mleni proizvodi
Ostalo
35,0%
6,0%
35,0%
16,0%
8,0%
Zapazite da 35% holesterola koji se koristi

u Americi svakog dana dolazi od mesa, piletine
i ribe, a drugih 35% dolazi od jaja. Masti i ulja
za kuvanje koja sadre holesterol su ivotinjskog porekla, kao to su maslac, salo i druge
masti. Komercijalna peciva esto koriste salo,
to odgovara koliini od 8% holesterola koji se
dnevno konzumira.
Tabela pokazuje da moemo da umanjimo
unoenje holesterola za 70% jednostavnim eliminisanjem jaja, crvenog mesa, piletine i ribe.
Naravno da moemo da ga smanjimo jo vie
jednostavnim odstranjivanjem vee koliine ivotinjskih proizvoda. Ako stvarno elimo da
uklonimo celokupni holesterol iz nae ishrane, u
sutini, svi ivotinjski proizvodi moraju da odu
sa naeg jelovnika.
ivotinjske masti doprinose nivou

holesterola
Do sada smo videli da su povieni nivoi
holesterola u krvi blisko povezani sa smrtonosnim sranim bolestima. Takoe smo uoili da e
holesterol u ishrani povisiti nivoe holesterola u
krvi. Meutim, postoji itav niz drugih faktora
koji doprinose povienom nivou holesterola.
Jedan od velikih pionira u prouavanju holesterola, dr Ensel Kejs (Ancel Keys) je klasifikovao
neke od ovih faktora. 1969. godine, dr Kejs je
pokazao svoju sposobnost da predvidi sa
zapanjujuom preciznou prosene nivoe
holesterola u krvi populacionih grupa. Sve to
je koristio bilo je znanje o njihovim navikama
ishrane kako bi nainio svoja zadivljujua predvianja. Naalost, postojala je previe velika
genetika varijabilnost od osobe do osobe da bi
mogao to da uini na pojedinanoj osobi.
Meutim, kada je posmatrao velike grupe ljudi,
54
prosena genetika tenja je obino bila slina

od jedne populacije do druge. Tako je Kejs
mogao da naini svoja predvianja o holesterolu samo na osnovu navika izbora hrane
bez da se bavi genetikom. Izumeo je matematiku formulu koja odgovara podacima.
Jednaina se esto oznaava kao Kejsova jednaina i prikazana je u tabeli 9.39 Oni sa
dobrom matematikom osnovom e uvideti da
je jednaina veoma korisna. Bez potrebe da vri
silan raun, dr Kejs dokazuje ovom jednainom
da su, pored genetike, nai nivoi holesterola u
krvi odreeni naom ishranom, i u sutini sa
samo tri promenljive u ishrani: zasiene masne
kiseline (S), polinezasiene masne kiseline (P) i
holesterol (C).
Tabela 9. Kejsova jednaina
Krvni holesterol, mg/dl =

1,26 (2 S P) + 1,5 [C ]
S = zasiene masne kiseline (% kalorija)
P = polinezasiene masne kiseline (% kalorija)
C = mg holesterola (na 1.000 kalorija)
= promena unosa
Mnogi ljudi ne razumeju razliku izmeu dva

tipa masnih kiselina. Zamislite da sedite ispred
dva staklena akvarijuma od 40 litara. Svaki
akvarijum je napunjen mau. Jedan je u potpunosti ispunjen zasienim masnim kiselinama,
a drugi polinezasienim. Bilo bi lako napraviti
razliku izmeu njih. Zasiene masne kiseline bi
bile u vrstom stanju na sobnoj teperaturi, a
polinezasiene masne kiseline bi bile u tenom.
Uopteno, to je mast vra, to je zasienija.
Veina masnih kiselina iz ivotinjskih proizvoda
su predominantno zasiene, dok veina biljnih
proizvoda sadri mnogo polinezasienih masnih
kiselina. Ubrzo emo pogledati specifine primere.
Uz osnovno razumevanje tri izraza koja se
koriste u Kejsovoj jednaini, dopustite mi da
sada objasnim ta nam jednaina kae. Prvo,
tvrdi da i zasiene masne kiseline i holesterol u
ishrani tee da povise nivoe holesterola u krvi.
Drugo, tvrdi da zasiene masne kiseline daleko
snanije deluju na povienje vaeg holesterola
u krvi, ak i od samog holesterola u ishrani.
Tree, polinezasiene masne kiseline tee da
snize holesterol u krvi. Meutim, zasiene
masne kiseline imaju dvostruko veu mo da
povise va holesterol nego to polinezasiene
masne kiseline imaju da ga snize. Drugim reima, da biste ponitili efekte povienja holes-
terola date koliine zasienih masnih kiselina,

morali biste da jedete dva puta vie polinezasienih masnih kiselina. Ova injenica bi se
mogla koristiti za procenu da li e sadraj masti
date hrane povisiti ili sniziti nivo holesterola u
krvi. Poto svi prirodni izvori hrane imaju kombinaciju masnih kiselina u sebi (i polinezasienih i zasienih), moete da podelite koliinu
polinezasienih masnih kiselina u hrani koliinom zasienih masnih kiselina u njoj i da dobijete ono to se naziva P prema S odnos
(skraeno P/S odnos). Ako je taj P/S odnos
vei od 2, mast u hrani e teiti da snizi nivo
holesterola u krvi. Zapazite da nam ovaj odnos
ne govori nita o drugim faktorima u hrani (kao
to je sam holesterol, na primer) koji moe da
utie na nivo holesterola u krvi.
Poto e visok P/S odnos u naoj ishrani
teiti da snizi nivo holesterola u krvi, moramo
da budemo svesni P/S odnosa u uobiajenim
namirnicama. Ovaj odnos je naveden u tabeli
10 za razliite vrste namirnica.40
Tabela 10. P/S odnos namirnica
ivotinjske
P/S odnos Biljne
Odabrana riba 1,80

uretina
0,87
Piletina
0,76
Maslac
0,11
Mleko
0,11
Sir
0,09
Govedina
0,09
Slanina, srnetina, jagnjetina
0,17-0,50
P/S odnos
Orah, crni
10,33
Orah, engleski 6,90
Orah, ameriki 3,11
Pekan (orah)
3,08
Badem
2,21
Brazilski orah
1,49
Lenik
1,30
Pistai
1,20
Indijski orah
0,86
Palmino ulje
0,20
Kokosov orah
0,01
Zapazite da mnogi ivotinjski proizvodi kao

to je govedina, srnetina, jagnjetina i slanina
imaju krajnje niske P/S odnose. Ova hrana, zasnovana na njihovom sadraju masti, e teiti da
drastino povisi serumski holesterol osobe.
Prema tome, crveno meso je nepoeljno ne
samo zbog toga to sadri holesterol, ve je
njegova tetnost poveana zato to sadri tako
mnogo zasienih masnih kiselina i tako malo
polinezasienih. Isto vai i za mleko, maslac i
sir. Piletina i uretina imaju manje zasienih
masnih kiselina od crvenog mesa, ali je njihov
P/S odnos i dalje nii od 2:1, tako da e i ovo
meso, takoe, povisiti nivo holesterola. Jedan
od najveih mitova je da piletina, uretina i riba
sniavaju nivo holesterola. Ta hrana u stvari
poviava nivo holesterola u krvi, ali ga poviava
manje nego to to ini crveno meso. Kao rezul-
55
SRANA OBOLJENJA
tat toga, holesterol osobe moe da se spusti

kada ona ostavi crveno meso i umesto toga
jede ribu i piletinu. Meutim, pad nivoa holesterola se javlja zato to piletina, uretina i riba
poveavaju nivo holesterola manje u odnosu na
crveno meso, a ne zato to imaju efekat sniavanja holesterola.
Dolazili su mi ljudi u ordinaciju i govorili:
Jednostavno ne mogu da shvatim ta se deava. Jeo sam uglavnom piletinu i uretinu ali se
moj holesterol jo uvek nije znaajno spustio?
Kada shvatite P/S odnos, on kae gde lei deo
problema. tavie, kako sam ranije spomenuo,
piletina i uretina imaju podjednako holesterola
u sebi kao i crveno meso. Kasnije emo videti
da je deo holesterola u piletini bez sumnje oksidovan. Prelazak sa jedne vrste mesa na drugu
jednostavno nije konano reenje za kontrolu
holesterola.
Pria je slina i sa ribom. Neke vrste ribe
imaju povoljan P/S odnos (vei od 2), ali mnoge
druge nemaju. tavie, sve vrste ribe sadre
holesterol. Ukratko, riba e, kao i piletina, ako
se koristi kao zamena za crveno meso, teiti da
snizi nivoe holesterola, verovatno jo vie od
piletine. Meutim, vai nivoi holesterola bi bili
jo nii ako biste u potpunosti izostavili piletinu, uretinu i ribu iz ishrane.
Biljne masti utiu na holesterol

Nasuprot ivotinjskim mastima, biljne masti
uopte ne sadre holesterol. Postoje razliite
vrste biljnih masti, i sve se uz nekoliko izuzetaka u velikoj meri sastoje iz polinezasienih masnih kiselina. U tabeli 18, moete da zapazite da
kokosov orah ima P/S odnos od 0,01. Sadri
veliki procenat zasienih masnih kiselina i teie
da povisi nivoe holesterola. Iako kokosov orah
ne sadri holesterol, njegov sadraj zasienih
masnih kiselina drastino poveava nivo holesterola u krvi. Na drugom kraju spektra, orah
moe da ima prilino snaan efekat u sniavanju holesterola.
Veina jezgrastog voa, u odnosu na svoj
sadraj masti, predstavlja hranu zdravu za
srce, kao to je prikazano u tabeli. Jezgrasto
voe uopte je temeljno prouavano i utvreno
je ne samo da sniava nivoe holesterola u krvi,
ve takoe da obezbeuje odgovarajue umanjenje rizika od sranih oboljenja, kao to je
prikazano na slici 9.41,42
Ovo istraivanje o potronji jezgrastog voa
je izvreno na Loma Linda univerzitetu i izazvalo je meunarodnu panju. Prvobitno istraivanje se koncentrisalo na koliinu jezgrastog
voa koju su jeli uesnici u istraivanju. Utvrdili
Slika 9. Jezgrasto voe smanjuje rizik od

sranih oboljenja
Relativni rizik
od infarkta
Nesmrtonosni MI
1,2
1,0
Smrtonosni MI
1,0
1,0
0,8
0,74
0,73
0,6
0,62
0,52
0,4
0,2
0
Manje od
jednom
sedmino
1 do 3
puta
sedmino
Preko 5
puta
sedmino
Uestalost ishrane jezgrastim voem
su da su oni koji su jeli jezgrasto voe manje od

jednom sedmino imali najvei rizik od infarkta.
Oni koji su konzumirali jezgrasto voe jednom
do etiri puta sedmino snizili su svoj rizik za
oko 25% kao to je prikazano na slici. Oni koji
su jeli jezgrasto voe vie od 5 puta sedmino
prepolovili su svoj rizik. Istraivanje je bilo kontrolisano za druge promenljive faktore stila ivota tako da su istraivai mogli da budu sigurniji
da je jezgrasto voe bilo jedini ukljueni faktor.
Mnogi zdravstveni radnici su bili iznenaeni
nalazima ovog istraivanja. Pre toga su
zdravstveni radnici obino ohrabrivali pacijente
da izbegavaju jezgrasto voe zbog svog visokog
sadraja masti. Sada znamo da je jezgrasto
voe u malim do umerenim koliinama deo
zdrave ishrane zato to obezbeuje neke
masne hranljive materije koje su korisne za
spreavanje sranih oboljenja.
to se tie kikirikija, mast u kikirikiju ima
specifinu hemijsku i trigliceridnu strukturu
(pored sadraja zasienih i nezasienih masnih
kiselina) koja je problematinija za vae arterije u odnosu na druge biljne masti.43 Prema
tome, bilo bi mudro da osoba koja eli da zatiti svoje arterije izabere drugo jezgrasto voe
kao to su bademi, orasi ili drugo, umesto
kikirikija. Bademi imaju jo jednu prednost. Oni
su jedinstveni meu jezgrastim voem po tome
to sadre daleko vie vitamina E od ostalih jezgrastih plodova. U stvari, premauju skoro sve
tipove namirnica u ovom pogledu. Videemo
kasnije da vitamin E umanjuje rizik od sranih
oboljenja. Uvianje nekih od negativnih
aspekata masti iz kikirikija me impresionira ima-
56
jui u vidu izjavu koju sam proitao o jezgrastom vou, a koja je bila napisana skoro pre sto
godina u jednoj klasinoj knjizi o principima
zdravlja, i koja je navedena u tabeli 11.44
Tabela 11. Bademi su poeljniji od kikirikija
Sa jezgrastim voem se mogu kombinovati
itarice, voe i odreene vrste korena, kako bi se
pripremila hrana koja je zdrava i hranljiva.
Meutim, mora se paziti da se ne koristi prevelika koliina jezgrastog voa.
...Neki jezgrasti proizvodi nisu toliko poeljni kao
drugi. Bademi su poeljniji od kikirikija, ali je i
kikiriki u ogranienim koliinama, korien zajedno sa itaricama, hranljiv i svarljiv.
Zato je ovaj autor upozoravao na

prekomernu potronju jezgrastog voa? Jedan
verovatan razlog je da ishrana bogata mastima
(ak i dobrim mastima) tei da doprinese
poveanju teine. Kod mnogih ljudi, velika
koliina jezgrastih proizvoda u ishrani moe da
doprinese gojaznosti. Samo stanje vika kilograma moe da povisi nivoe holesterola i da
povea rizik od sranih oboljenja i drugih
zdravstvenih problema.
Teorija o veoma maloj koliini masti

Istraivanje na jezgrastim proizvodima je
pomoglo da se napusti popularan, ali nepravilan
pristup prevenciji sranih oboljenja koji se
ponekad naziva teorija o veoma maloj koliini
masti. Mnogi su godinama zastupali teoriju da
za maksimalno smanjenje stope infarkta
moramo da umanjimo potronju masti u velikim
koliinama, na oko 10% od kalorija. Neki ljudi
su postali uveni zastupajui takvu ishranu sa
veoma malo masti. Naalost, ishrana sa vrlo
malo masti esto nije ukusna i ne predstavlja
nuno odgovor na smanjenje rizika od sranih
oboljenja. Ako mast dolazi od mononezasienih
i polinezasienih izvora, ishrana bogatija mastima u stvari moe da bude podjednako dobra za
srce kao i ishrana sa veoma malo masti.
Komitet za ishranu i zdravlje Nacionalnog
istraivakog saveta je uz mnogo rei rekao
upravo to kada je postavio pitanje: Da li je
teorija o veoma malim koliinama masti tana?
Iz pregleda trenutne literature zakljuili su:
Ne. Nastavili su da navode: Unoenje ukupne koliine masti, same po sebi, nezavisno od
relativnog sadraja razliitih tipova masnih
kiselina, nije povezano sa visokim nivoom
holesterola u krvi i infarktom.45 Sada znamo da
moemo da imamo zdravu ishranu koja ukljuuje umerene nivoe masti ako koristimo najbolje
tipove masti.
Posle istraivanja iz 1992. godine, o jezgrastom vou i holesterolu, dr Sabati je otiao

sa istraivanjem korak dalje. Umesto ponovnog
korienja pomenute grupe ispitivanih ljudi, koji
su ve na boljoj sveukupnoj ishrani od veine
Amerikanaca, on je sada prouavao osobe na
prosenoj amerikoj ishrani. Jedna polovina
ukupne grupe je stavljena na prosenu ishranu.
Druga polovina je hranjena identinom ishranom uz jednu veliku razliku. Jezgrasti plodovi
su samleveni i dodati razliitim tipovima hrane.
Drugi izvori masti su umanjeni kako bi nivoi
unosa kalorija i ukupne masti bili isti u obe
grupe. Efekti na nivo holesterola su prikazani u
tabeli 12.46
Tabela 12. Orasi umanjuju holesterol
- Istraivaka grupa je jela 1,5 olju (84 g)
oraha dnevno u toku 4 nedelje.
- Prosean LDL (lo holesterol) je umanjen za
18 (mg/dl).
Uzimanje jezgrastih plodova svakog dana je

imalo neke iznenaujue rezultate. LDL holesterol, lo holesterol, je opao za 18 poena. To
predstavlja znaajno snienje rizika od infarkta.
Za svaki procentualni poen pada loeg holesterola, javlja se pad od dva do tri procenta
stope infarkta.47 Pad od 18 poena LDL se prevodi u pad u 36-54% rizika od sranog udara.
Koristi od jezgrastih plodova ne dolaze samo
usled njihovog odlinog P/S odnosa. Orasi
takoe sadre veliku koliinu takozvanih
omega-3 masnih kiselina, koje donose neke
posebne koristi. Peto poglavlje, Istina o ribi,
prua vie informacija po ovom pitanju.
Drugi faktori masti

Iako je P/S odnos hrane vaan, on ne
obezbeuje nuno konanu vest o tome da li je
mast dobra ili loa. On nam daje odlinu ideju
o tome gde hrana stoji u odnosu na njen
sadraj masti. Meutim, stvari su sloenije nego
to je Kejs prvobitno zamislio. Neke zasiene
masne kiseline su krajnje loe dok se sa drugima telo moe lake izboriti. Slino tome, ne
obezbeuju svi tipovi hrane koji su bogati polinezasienim masnim kiselinama podjednaku
korist za srce. Margarin je primer takve hrane.
Margarin
Prvo se smatralo da je margarin koristan jer
je imao vei sadraj polinezasienih masnih
kiselina od maslaca. Neke vrste margarina
imaju P/S odnos vei od 4,0. Meutim, veina
57
SRANA OBOLJENJA
margarina ne predstavlja prirodne proizvode.

Ovi popularni produkti su tipino sainjeni od
biljnog ulja, kao to je kukuruzno ulje, koje se
zagreva pod pritiskom kako bi se delimino
hidrogenisalo (zasitilo) tako da moe da
postane razmaziva, vrsta mast na sobnoj temperaturi.
Proces hidrogenizacije menja odreene
masti u biljnom ulju menjajui mikroskopski
oblik molekula masti. Normalno se masne kiseline (gradivni blokovi masti) nalaze u prirodi u
onome to se naziva cis oblik, to oznaava
trodimenzionalni izgled molekula. Proces hidrogenizacije menja neki od ovih molekula u trans
oblik. Masne kiseline u trans obliku, za razliku
od cis oblika, znaajno poveavaju serumski
holesterol i LDL, iako su polinezasiene.48 Ovaj
porast holesterola je u vezi sa efektom margarina na rizik od sranih bolesti izmerenim u
osmogodinjem harvardskom istraivanju. Ti
nalazi su saeti u tabeli 13.49
and Drug Administration, FDA) deluje veoma

voljno da dopusti zamene za masti to se na
kraju moe pokazati tetnim. Sluaj koji je u
pitanju je zamena za mast zvana olestra, koju
je FDA odobrila. Ne samo da olestra moe da
prouzrokuje dijareju (proliv), ve su jo vie
zabrinjavajua istraivanja koja pokazuju da
ishrana olestrom umanjuje apsorpciju vitamina
rastvorljivih u masti. Prema tome, bie apsorbovano manje vitamina A, D, E i K. tavie,
upotreba olestre je izgleda u stanju da potroi
telesne zalihe vitamina E. Takoe moe loe da
intereaguje sa lekovima kao to je koumadin.
Druge zamene za masti se prouavaju. Ni za
jednu od njih, za koju ja znam, nije utvreno da
je potpuno bezbedna. Zamene bez masti nisu
odgovor za osobe istinski svesne potrebe za
zdravljem, koje ne ele da zamene rizik od
jednog zdravstvenog problema drugim.52
Tabela 13. Prelazak na margarin?
Skoro 20 godina, konvencionalno zdravstveno obrazovanje u Americi nije prevazilo dr

Kejsove zadivljujue uvide u efekte holesterola
i masti u ishrani na nivoe holesterola u krvi.
Strunjaci za ishranu bi govorili o holesterolu i
zasienim masnim kiselinama u ishrani zanemarujui veliki broj drugih znaajnih faktora
ishrane. Meutim, na sreu, sada vidimo da
zdravstveni radnici sve vie shvataju da postoje
i drugi faktori ishrane koji mogu da utiu na
rizik od sranih oboljenja. Neke od najvanijih
oblasti su vlakna, oksidovani holesterol i antioksidantni vitamini. Razmotriemo svaku od njih
podrobnije.
ene koje jedu 4 ili vie kafenih kaika margarina

dnevno imaju 66% vei rizik od oboljenja srca od
ena koje jedu margarin manje od jednom
meseno.
Izgleda da nivoi trans masnih kiselina u margarinu predstavljaju problem.
Biljna ulja treba koristiti u njihovom prirodnom
stanju, rekao je vodei istraiva.
Takoe je ukazano da trans masne kiseline

prouzrokuju rak.50
Sve ove injenice ukazuju da bi bilo bolje
koristiti puter od jezgrastog voa, kao to je
puter od badema sa hlebom, umesto margarina
ili maslaca. Druga mogunost bi predstavljala
zamenu margarina uljem od kanole (seme
repice) ili maslinovim uljem. Oba ova ulja se
mogu mazati na hleb. U istraivanju korisnika
margarina koji su pristali da zamene margarin
koji mau na hleb uljem od semena repice ili
maslinovim uljem, dolo je do jasnog porasta
HDL nivoa kao i povoljnog blagog snienja LDLa.51
Zamene za masti
Ljudi uvek pokuavaju da pronau naine
da bi izbegli menjanje svojih navika ishrane.
Proizvoai hrane su sasvim svesni tog elementa ljudske prirode i spremni su da profitiraju na
njemu. Trenutno, kompanije za proizvodnju
hrane testiraju razliite zamene za masti. Neki
su primetili da Uprava za hranu i lekove (Food
Iznad Ensela Kejsa i njegove jednaine

za nivo holesterola u krvi
Sposobnosti vlakana da umanjuju

holesterol
Vlakna u naoj hrani e pomoi sniavanju
holesterola. Veina Amerikanaca jede daleko
manje od preporuenih 25 do 30 g vlakana na
dan. Dokazi sada ukazuju da ishrana siromana
mastima i bogata vlaknima i ugljenim hidratima
prua itav niz prednosti. Uzimanje najmanje
30 do 40 g vlakana dnevno iz raznovrsne biljne
hrane moe da umanji va rizik od sranih oboljenja, raka, poremeaja rada creva i drugih
oboljenja.53 Lista bolesti povezanih sa tipinom
amerikom ishranom siromanom vlaknima je
data u tabeli 14.54
Mnogi su iznenaeni uvianjem da postoje
razliiti tipovi vlakana, pa ipak sva vlakna imaju
jednu zajedniku stvar normalni ljudski sistem
organa za varenje ne moe da ih svari. Jedna
58

Tabela 14. Bolesti povezane sa ishranom
siromanom vlaknima
- Zatvor
- Zapaljenje slepog
creva
- Divertikularna bolest
- Kila
- Varikozne vene
- Hemoroidi
Rak creva
Polipi debelog creva
Srana oboljenja
log
Dijabetes
Oboljenje une kese
Slika 10. Vlakna u ishrani umanjuju rizik

od bolesti sranih krvnih sudova
Relativni rizik
1,2
1,0
Mukarci
1
0,8
0,6
0,4
definicija za vlakna je nesvarljivi ugljeni

hidrati, to znai da se vlakna ne apsorbuju
nego izbacuju. U razliite kategorije vlakana
spadaju celuloza, hemiceluloza, lignin, pektini i
algalni polisaharidi.
Prostija klasifikacija vlakana jednostavno
deli tipove vlakana na vlakna rastvorljiva i
nerastvorljiva u vodi. Vlakna rastvorljiva u vodi
su ta koja su naroito znaajna za sniavanje
holesterola. Voe, povre, jezgrasto voe,
itarice i mahunarke, sve u svom prirodnom,
nepreraenom stanju, predstavljaju pet glavnih
grupa namirnica koje sadre ova vlakna za
sniavanje holesterola. Primeri takvih vlakana
rastvorljivih u vodi su hleb od ovsa i voni pektin. Ta jedinjenja deluju vezivanjem holesterola
i unih kiselina (koje lui jetra) u tankom
crevu, spreavajui time njegovu apsorpciju. Na
sreu, ni u ni holesterol se ne apsorbuju u
gornjem delu creva, ve vie u krajnjem ileumu
(poslednji deo tankog creva). To daje vlaknima
dovoljno vremena da poveu ta jedinjenja.
Meutim, ako nedostaju odgovarajua vlakna, i
u i holesterol se apsorbuju u krvni sistem,
poviavajui nivoe holesterola u krvi. une
kiseline se, u stvari, proizvode u jetri od holesterola. Kao rezultat toga, to vie ui izgubite
stolicom, to vie holesterola telo mora da iskoristi kako bi nainilo nove une kiseline koje su
neophodne za razlaganje masti.
Medicinska literatura je bogata primerima o
korisnosti vlakana po zdravlje. Jedno istraivanje, objavljeno 1992. godine, utvrdilo je da je
dodavanje ishrani 15 g vlakana dnevno snizilo
holesterol u krvi za 15%.55
Efekat vlakana u sniavanju holesterola je u
vezi sa smanjenjem rizika od sranih oboljenja
kod ljudi koji uzimaju velike koliine vlakana.
Oni koji upranjavaju ishranu bogatu vlaknima
imaju 65% manji rizik od sranih oboljenja, kao
to je prikazano na slici 10.56 U drugom istraivanju, sedam grupa ljudi je hranjeno razliitim
koliinama bilo ovsene kae, ovsenih mekinja,
ili brana. Na kraju 6 sedmica javila su se znaajna poboljanja ukupnog i LDL holesterola
ene
0,33
0,37
0,2
0
Potronja vea od
16 g na dan
Potronja manja od
16 g na dan
kod onih koji su dnevno koristili bilo 28 g brana, 56 g ovsenih mekinja ili 85 g ovsene kae.57
Poto neki skeptici i dalje nisu eleli da veruju
da ovas moe da umanji holesterol, kompjuterska procena (meta-analiza) dvadeset paljivo
izvrenih istraivanja ovsa je zavrena 1992.
godine. Rezultati su prikazali da proizvodi ovsa
u ishrani znaajno umanjuju nivoe holesterola.58 Jo jedna itarica koja ima korisne efekte
na nivoe holesterola u krvi je heljda.59 Istraivanja iz Kine su pronala da heljda umanjuje i
ukupan holesterol i LDL holesterol; u isto vreme
umanjila je odnos ukupnog holesterola prema
HDL-u.
ivotinjski proizvodi (meso, mleko, jaja i sir)
ne sadre ni malo vlakana. Mnogi se pitaju
zato, poto ivotinje esto konzumiraju velike
koliine vlakana. Na primer, krava, koja je u
potpunosti vegetarijanac, jede vlakna ceo dan.
Pomislili biste da ete ako jedete meso od krave
obezbediti obilje vlakana, ali se to ne deava.
Razlog je taj to kada krava jede, ona crpi i
apsorbuje veliki broj hranljivih materija, ali
vlakna u njenoj hrani imaju drugaiju sudbinu.
Neka od ovih vlakana krava zaista moe da
svari (iako ih ljudi ne mogu variti). Ostatak
vlakana prolazi kroz crevni sistem krave i
izbacuje se na panjak. U bilo kom sluaju, u
meso ili mleko krave ne ugrauje se ni malo
korisnih vlakana. U stvari, kada ljudi jedu meso
krave ili druge ivotinje, jedu hranljive materije
iz druge ruke. Naalost, oni ne dobijaju ni malo
vlakana, poto je ivotinja preradila hranu
kroz svoj proces varenja. Ako elimo obilne
koliine vlakana, odabraemo da jedemo
itarice, voe, povre i jezgrasto voe, i to
direktno. Hrana koja predstavlja dobar izvor
vlakana je navedena u tabeli 15.60
59
SRANA OBOLJENJA
Tabela 15. Uobiajeni izvori vlakana
Porcija je jedna olja ili jedno pare ukoliko nije
drugaije naznaeno
Namirnica
Vlakna (g)
Hleb od integralne
penice
2,1
Bagel, integralna
penica
4,3
Pita hleb, integralna
penica
6,3
Kokice (4 olje)
Ovsena kaa
pagete, integralna
penica
Biskviti od penice
Granola
Jabuka, sa korom
Pomoranda, svea
Kupine, sirove
5,2
4,1
4,5
2,2
6,6
2,8
3,1
7,2
Namirnica
Vlakna (g)
Kruke, konzervirane 7,7

Maline
11,0
Karfiol
4,6
Brokoli
5,2
Graak
6,7
Prokelj
7,0
Slatki krompir (batata)
bez ljuspe
7,7
Soivo
10,3
Pinto graak
12,0
Mornariki graak
15,4
Jaja
0,0
Meso
0,0
Mleko
0,0
Sir
0,0
Kao to smo ranije uoili, sve do nedavno,

veina obrazovnih programa o holesterolu nikada nije ila izvan Kejsove jednaine. Oni bi
upoznali uesnike o znaaju holesterola u
ishrani, kao i o opasnostima od zasienih masnih kiselina sa najveim naglaskom upravo na
tim kiselinama, ali tu se rasprava zavrava.
Nedavno je tema o vlaknima pronala svoj put
do programa obrazovanja laika, ali esto ne
dobija punu panju koju zasluuje. Druge informacije koje, naalost, nedostaju veini obrazovnih programa, predstavljaju temu o belanevinama i oksidovanom holesterolu.
ivotinjske belanevine poveavaju

holesterol
Odnosi izmeu holesterola i belanevina se
objavljuju u medicinskoj literaturi nekih 20 godina, ali su u najveoj meri bili alosno zanemarivani. Velika koliina istraivakog materijala je sada ustanovila da je holesterol u krvi
krajnje zavisan od tipa belanevina koje se
unose.61,62,63 ivotinjske belanevine (ak i
belanevine iz nemasnog mleka) e same
povisiti nivoe holesterola u krvi dok e biljne
belanevine sniziti holesterol. U stvari, mnogi
ljudi, koji su inae na ishranama zdravim za
srce, nee moi da snize svoj holesterol u
znaajnoj meri sem ako potpuno ne uklone ivotinjske belanevine iz svoje ishrane.
Istraivanja su pokazala da prebacivanje sa
ishrane siromane zasienim masnim kiselinama i holesterolom, korienjem belanevina iz
nemasnog mleka, na ishranu siromanu
zasienim masnim kiselinama i holesterolom,
korienjem belanevina iz soje kao zamene za
mleko, moe da snizi nivoe holesterola i do 60

do 80 mg/dl u toku samo tri nedelje. Video sam
da se to deava kod mnogih mojih pacijenata
koji su primenili potpunu vegetarijansku
ishranu (bez ivotinjskih belanevina). Ako se
drastino smanjenje ne javi pri takvoj ishrani,
temeljno pregledam ta pacijent stvarno jede i
esto utvrdim da su ivotinjske belanevine
nesvesno koriene u obliku kazeina u zameni
za mleko ili proizvodima od jaja bez holesterola
kao to je eg biters. Kada se jednom ivotinjske
belanevine potpuno izbace, obino se javi
oekivani drastini rezultat. Potpunije informacije o predmetu izvora belanevina i serumskog
holesterola nalaze se u 7. poglavlju: Veliki mit
o mesu i belanevinama.
Problem sa oksidovanim holesterolom

Holesterol izloen na atmosferi odreeno
vreme, tei da se kombinuje sa kiseonikom iz
vazduha, proizvodei ono to se naziva oksidovani holesterol. Oksidovani holesterol predstavlja jo jedan znaajan faktor ishrane koji
Kejsova jednaina nije uvrstila. U stvari, moe
se ispostaviti da je ovo jedinjenje najznaajniji
faktor ishrane koji utie na rizik od sranih oboljenja.
Ve 1940-ih je utvreno da nije sav holesterol isti po svojoj verovatnoi prouzrokovanja
ateroskleroze. Dr ajkov je sa saradnicima utvrdio da su kokoke koje su hranjene velikim
koliinama holesterola razvile velike nivoe
holesterola u krvi i znaajan nivo ateroskleroze. Sa druge strane, kokoke kojima su davani
hormoni za povienje njihovog holesterola na
sline nivoe, praktino nisu imale nikakve
masne naslage u arterijama.64 Doktori Peng i
Tejlor iz Olbanija, u Njujorku, izvrili su dalje
eksperimente traei neto u holesterolu iz
ishrane to je bilo naroito tetno za krvne
sudove. Njihova otkria su navedena u tabeli
16.65,66
Neke hemikalije, zvane oksidacioni
proizvodi, bile su toliko toksine da su unitile
elije koje oblau arterije za manje od 24 sata.
tavie, bila je potrebna samo mala koliina
Tabela 16. Uskladitena hrana koja sadri
holesterol moe da postane smrtonosna
- Uskladitena hrana koja sadri holesterol se
moe kombinovati sa kiseonikom iz vazduha.
- Procenjena 32 oksidaciona proizvoda pronaena
su u takvoj hrani.
- Odreeni proizvodi tih karakteristika, ak i u
malim koliinama, imaju smrtonosno tetne
efekte na arterijske zidove.
60
ovih toksinih hemikalija za prouzrokovanje

nepovratne tete. U radu Penga i Tejlora,
smrtonosni efekti na krvne sudove su se javili
kada je samo pola ili jedan procenat holesterola u krvi bio oksidovan.67 Njihovo istraivanje je
naroito znaajno zato to je razaranje elija
koje oblau arterije jedan od glavnih faktora
koji zapoinje ili ubrzava nagomilavanje holesterola kod ateroskleroze.
Peng i Tejlor su takoe izvrili hemijska
merenja odreenih namirnica da bi utvrdili
koliko su oksidovanog holesterola sadrale.
Istraivai su zatim testirali tetna jedinjenja na
elijama krvnih sudova majmuna kako bi
utvrdili koliko su opasna. Namirnice koje su
sadrale proizvode oksidovanog holesterola i
proizvele tetu elijama krvnih sudova navedene su u tabeli 17.68
Tabela 17. Namirnice koje sadre tetne
proizvode holesterola
Izvori najtetnijeg holesterola za aorte

majmuna su:
1.
2.
3.
4.
Meavina za krem
Meavina za palainke
Parmezan
Svinjska mast
Najtetnija
kombinacija
oksidacionih
proizvoda holesterola je pronaena u meavini
za krem u kojoj su kombinovani eer, mleko i
jaja. Suva meavina je oigledno bila izloena
vazduhu znaajan vremenski period usled svog
dugog boravka u pakovanju.
Pre vie od sto godina jedan autor je uvideo
opasnosti od kremova i pudinga. Njegovo upozorenje je navedeno u tabeli 18.69
Tabela 18. Naroito tetno
Naroito su tetni kremovi i pudinzi u kojima su
mleko, jaja i eer glavni sastojci. Treba izbegavati veu upotrebu mleka i eera zajedno.
Neki su uoili da je sladoled najei oblik

kremova u Americi danas. Meavine za
palainke koje sadre jaja i mleko u prahu su
podjednako tetne kao i krem. Trei najtetniji
proizvod je parmezan; ispostavilo se da je tetan isto koliko i svinjska mast.
tavie, konzumiranje oksidovanog holesterola moe da povisi nivo holesterola u krvi
vie od samog istog holesterola.70 Meutim,
ak iako va nivo holesterola u krvi ostane normalan, istraivanja na ivotinjama pokazuju da
korienje oksidovanog holesterola moe da
ima razvnovrsne posledice, kao to je saeto u

tabeli 19.71
Tabela 19. Vaskularna oteenja usled
oksidovanog holesterola
- Oksidovani holesterol kojim su hranjeni zeevi i
majmuni proizveo je drastino vaskularno
oteenje u toku 24 sata.
- ist, neoksidovan holesterol nije proizveo
vaskularna oteenja.
Zeevi su hranjeni umerenom koliinom istog, neoksidovanog holesterola 45 dana. Njihov

holesterol u krvi je ostao u normalnom opsegu
i nisu doiveli nikakvo oteenje krvnih sudova.
Oni zeevi kojima su davane iste koliine oksidovanog holesterola su takoe odravali normalne vrednosti holesterola u krvi. Meutim,
kod njih se javilo znaajno oteenje krvnih
sudova. Istraivanja na ljudima takoe podupiru injenicu da oksidovani holesterol u ishrani
moe da povea va rizik od oboljenja srca ak
iako va nivo holesterola u krvi ostane normalan. Na primer, godinama smo znali da bez
obzira na nivo holesterola u krvi, to vie holesterola jedete, to je vei va rizik od sranih
oboljenja. Holesterol u ishrani je ono to se
naziva nezavisni faktor rizika za razvoj sranih
oboljenja.72
Dopustite mi da pokuam da razjasnim to
primerom. Pretpostavimo da su bliznakinje
identine u svakom faktoru koji se odnosi na
srana oboljenja. Imaju isti krvni pritisak, obe
nikada nisu puile, imaju identine gene, itd.
Pretpostavimo takoe, da imaju identian nivo
holesterola u krvi. Meutim, pretpostavimo da
postoji jedna razlika: jedna od sestara jede
daleko vie holesterola od druge. Ono to nam
istraivanje kae jeste da je daleko verovatnije
da e sestra koja jede vie holesterola patiti od
sranog oboljenja. Jednostavno reeno, znamo
da je holesterol u vaoj ishrani tetan iz vie
razloga, a ne samo zbog svoje tenje da povisi
holesterol u krvi. Verujem da se veliki deo ove
dodatne opasnosti objanjava prisustvom oksidovanog holesterola. Iako do sada jo uvek
nisu nainjena detaljna merenja oksidovanog
holesterola za svaku vrstu hrane, logino je
pretpostaviti da svaka namirnica koja sadri
holesterol ima neke proizvode oksidacije u sebi.
Vana poruka je da i osobe sa normalnim holesterolom u krvi moraju da budu paljive i da
ogranie holesterol u svojoj ishrani. Ako niste
na takvoj ishrani sa malo holesterola, onda
verovatno moete da imate poveani rizik od
SRANA OBOLJENJA
infarkta ili loga, bez obzira na nivo holesterola

u vaoj krvi.
Ateroskleroza se esto javlja rano u ivotu.
Istraivanja oksidovanog holesterola mogu
takoe da pomognu u objanjavanju zato se
kod nekih osoba ateroskleroza razvija ranije
nego kod drugih. Jedan znaajni rani faktor
moe da bude tip mleka koje odoje pije. Kada
beba uzima majino mleko direktno sa bradavice, ona dobija holesterol u mleku.
Meutim, holesterol koji dolazi od majke je ist,
nije oksidovan kao sadanje vetake prehrane
zasnovane na kravljem mleku koje su bile dugo
obraivane u prisustvu vazduha. Peng i Tejlor
su utvrdili toksine oksidovane proizvode holesterola u mleku u prahu za bebe.73 Jedna teorija je da su bebe koje se hrane kravljim mlekom
u prahu predodreene da razvijaju masne trake
rano u detinjstvu. Meutim, iz toga ne treba
zakljuiti da je najbolji nain za odrasle osobe
da dobiju svoje mleko da odu do tale i da ga
uzmu direktno od krave da bi umanjile izlaganje vazduhu. Taj metod bi mogao da umanji
vau potronju oksidovanog holesterola, ali bi
takoe veoma uveao vae izlaganje itavom
nizu infektivnih bolesti kako je navedeno u 11.
poglavlju: Mleko prijatelj ili neprijatelj?
Nae rastue razumevanje oksidovanog
holesterola me je navelo da zakljuim da bilo
koji program koji ne govori o ovom problemu
zanemaruje jedan od najznaajnijih faktora u
umanjivanju rizika od sranih oboljenja.
Smatram da e poveana panja istraivanja na
oksidovanim proizvodima holesterola ukazati na
neke druge odnose. Na primer, veoma je
mogue da je hrana sa veim sadrajem eera
podlonija oksidaciji.74 To bi pomoglo da se
objasni obilje proizvoda oksidacije koji se
nalaze u proizvodima kao to su krem i
palainke namirnice sa izvorom holesterola
(mleko i jaja) i eerom. To bi objasnilo zato je
eer u ishrani iznova povezivan sa aterosklerozom.
Problemi sa gvoem i oksidacijom

Skandinavski istraivai su 1992. godine
iznenadili mnoge u medicinskoj zajednici
otkriem da su vee koliine gvoa uskladitenog u telu poveale rizik osobe od sranih
oboljenja. Ti istraivai su istakli znaajnu injenicu: pored toga to se holesterol oksiduje u
naoj hrani, moe da se oksiduje i unutar naih
tela. Povieni nivo gvoa u krvi (mereno krvnim jedinjenjem zvanim feritin) moe da
povea pretvaranje normalnog holesterola u
opasnu oksidovanu varijantu unutar naih
61
sopstvenih tela. U stvari, gvoe je dobro
utvreni stimulans (katalizator) oksidacije.
Oksidovanja jedinjenja kao to je oksidovani
holesterol mogu da otete omota krvnih sudova i da stimuliu nastanak ateroskleroze.
Gvoe takoe doprinosi viem nivou
hemoglobina. Iako se nekada smatralo da je
povien hemoglobin poeljan, preveliki nivo
hemoglobina moe da predstavlja problem.
Vie hemoglobina znai vie kiseonika u krvi.
Hemoglobin koji nosi kiseonik moe, zauzvrat,
da obezbedi gorivo za oksidaciju koju gvoe
stimulie. Prema tome, prevelika koliina
gvoa moe tetno da deluje na dva naina u
naoj krvi: prvo, znai da je vie kiseonika
prisutno, i drugo, stimulie kiseonik da se kombinuje sa holesterolom i formira oksidovani
holesterol. Trei tetni rezultat povienog nivoa
hemoglobina je da krv postaje gua i lake se
moe formirati ugruak i zapoeti infarkt.75
Vano je shvatiti da nam je gvoe potrebno, ali da je viak gvoa izgleda problem. Na
sreu, osoba moe da odrava dovoljne nivoe
gvoa, a da nema viak gvoa usvajanjem
potpune vegetarijanske ishrane. Istraivanje sa
Harvarda dokazuje te odnose.76 Harvardski
istraivai su analizirali navike u ishrani skoro
45.000 mukaraca, a zatim su ostali u kontaktu
sa njima 4 godine. Otkrili su da su mukarci koji
su jeli najvee koliine ivotinjskih izvora
gvoa (zvanog hem gvoe) imali najvee
stope infarkta. Ovaj odnos se ne moe objasniti razlikama u koliini masti ili holesterola koje
su jeli. Ti isti mukarci sa poveanim uzimanjem
gvoa iz ivotinjskih izvora su takoe imali
poviene nivoe feritina u krvi, to je znailo da
su imali vie gvoa uskladitenog u telima.
Vitamini poboljavaju nivoe holesterola

Videli smo da gvoe poveava verovatnou
da se normalni holesterol oksiduje u naim
telima. Meutim, postoji veliki broj supstanci u
hrani koje, izgleda, spreavaju da se oksidacija
odigra u nama. Te supstance se nazivaju antioksidansi. Tri od najbolje istraenih jedinjenja u
ovom pogledu su antioksidativni vitamini E, C i
beta karotin.
Utvreno je da unos vitamina E umanjuje
rizik od sranih oboljenja. Ukupno 40.000
mukaraca je kategorizovano u odnosu na
koliinu dnevnog unosa vitamina E. Oni koji su
unosili 60 IU na dan umanjili su svoj rizik od
sranih oboljenja za 34-50% bez obzira na
drugu vrstu hrane koju su uzimali.
Kako moemo da dobijemo dovoljno vitamina E u naoj ishrani na dnevnoj osnovi? Poto
62
su ivotinjski proizvodi siromani vitaminom E,
to nas dovodi do odluke uzimanja dodataka ili
preuzimanja znaajno obimnijeg izbora vegetarijanske hrane. Iako ne postoje poznati toksini efekti, takoe ne postoji ni medicinsko
opravdanje za upotrebu velikih doza dodataka
vitamina E za spreavanje sranih oboljenja,
naroito poto je on iroko rasprostranjen u
obinoj hrani.78 Dobri izvori vitamina E su
penine klice, biljna ulja, mahunarke, jezgrasto voe (naroito badem), integralne itarice, i
zeleno, lisnato povre.79 Kao to smo ve
napomenuli, zatita od sranih oboljenja koju
obezbeuje vitamin E verovatno nastaje usled
spreavanja oksidacije holesterola u telu.
Namirnice sa beta-karotinom
poboljavaju nivo holesterola
Harvardsko istraivanje je utvrdilo da
korienje hrane koja sadri beta karotin umanjuje smrtne sluajeve od infarkta. Tokom perioda od skoro 5 godina, u ovom istraivanju je
uestvovalo oko 1300 osoba. Rezultati su pokazali da je porast korienja voa i povra
bogatog beta karotinom umanjio broj smrtnih
sluajeva od kardiovaskularnih oboljenja.80
Zanimljivo je da uzimanje dodataka beta karotina ne smanjuje rizik od sranih oboljenja.81
Prema tome, druge antioksidativne hranljive
materije u vou i povru mogu da dodaju zatitni efekat krvnim sudovima.
Beta karotin se obilno nalazi u argarepi,
paradajzu, prokulama, jagodama i zelenom
povru kao to je kelj. Takoe se nalazi u
lubenicama, ananasu i utom tipu tikve. U
istraivanju, pri korienju ovih namirnica, bez
obzira koliki je bio nivo holesterola kod uesnika, javljao se nezavisan odnos u sniavanju
rizika od infarkta.
Drugi faktori ishrane koji utiu na srana

oboljenja: homocistein
Homocistein je jedna od vie od 20 razliitih aminokiselina koje telo koristi za izgradnju
belanevina i vrenje hemijskih procesa u elijama. Iako geni igraju ulogu u veim nivoima
homocisteina, ishrana takoe ima znaajnu
ulogu. Istraivai su utvrdili da osobe sa
visokim nivoom homocisteina u krvotoku imaju
dva puta veu verovatnou od zakrenja arterija.82,83,84 Jedan istraiva je naveo da poveani
nivo homocisteina kod velikog broja
Amerikanaca moe da objasni znaajnu proporciju vaskularnih oboljenja u Sjedinjenim
Dravama.85 Na svakih 10% porasta nivoa
homocisteina u krvi, rizik od sranog oboljenja

se takoe poveava za priblino 10%.86 Iako to
nije podjednako znaajan faktor rizika kao
holesterol u krvi (za svakih 10% porasta holesterola javlja se porast rizika od sranih oboljenja od 20-30%), nivo homocisteina je jo jedan
nezavisan faktor rizika za bolest.87 Dobre
vesti su, kao i obino, da zdrav nain ivota
moe da pomogne reenju problema umanjujui nivo homocisteina u krvi.
Osobe koje piju kafu imaju visok nivo ove
supstance u krvi. Ako pue, on je vei, po
istraivanju 16.000 odraslih osoba u Norvekoj.88 Istraivanje je rezimirano u tabeli 20.
Tabela 20. Kafa i cigarete poveavaju
nivo homocisteina u krvi
Homocistein u krvi se poveava:

- Uzimanjem vie od 9 olja kafe dnevno.
- Prekomernim puenjem povezanim sa velikom
upotrebom kafe.
Najvei potroai kafe su imali skoro 60% vie
homocisteina od onih koji nisu pili kafu.
Uzdravanje od kafe i duvana e veoma

pomoi oslobaanju osobe od ovog rizika od
sranog oboljenja.
Folna kiselina i vitamini B6 i B12 u ishrani su
umanjivali koliinu homocisteina, pretvarajui
ga u drugu aminokiselinu zvanu metionin. Ovi B
vitamini se nalaze u sojinom mleku i odreenim
vrstama cerealija kao i u ivotinjskim proizvodima. Uzimanje najmanje 400 mcg/dan folne
kiseline samo iz voa i povra moe da umanji
rizik od infarkta i loga i do 40% sniavanjem
nivoa homocisteina,89,90 rezultujui u procenjenih 13.000 manje smrtnih sluajeva od
infarkta godinje. ene (naroito one koje
mogu da zatrudne) treba da uzimaju ovu
koliinu folne kiseline svakog dana kako bi se
spreile deformacije centralnog nervnog sistema fetusa. Bogati izvori folne kiseline91 i vitamina B692 su navedeni u tabelama 21 i 22.
Slika 21. Izvori folne kiseline
Koliina
Namirnica
Folna kiselina (mcg)
150 g
Govei biftek, sa ranja
16
1/2 olje Pakanat, sirovi komadi
44
1 olja
Sok od ananasa, konzerviran 58
1 olja
Sve sok od narande
75
1/4 olje panski kikiriki, sirov
88
1 olja
Slaica, sirova
105
1 olja
Spana, sirov
109
1 olja
Mornariki pasulj
255
1 olja
Okra mahune, zamrznute
269
1 olja
Soivo
831
1 olja
Crnooki pasulj
1057
SRANA OBOLJENJA
Tabela 22. Dobri izvori vitamina B6
Koliina Namirnica Vitamin B6 (mg)

40 g
1 olja
1 komad
1/2 olje
1 olja
1 komad
1 olja
1 olja
1 olja
1/2 olje
Peena govedina
0,15
Paprike, seckane
0,25
Slatki krompir (batata), peen 0,25
Engleski orah
0,28
Prokelj, zamrznut
0,45
Banana
0,66
Naut (leblebije)
1,07
Seme suncokreta
1,08
Seme susama, celo
1,14
Pirinane mekinje
1,69
Dovoljne koliine metionina (neophodne

aminokiseline) su znaajne i mogu se lako
dobiti pri potpunoj vegetarijanskoj ishrani.
Meutim, prekomerne koliine metionina mogu
da budu opasne. Jedan od razloga za to je da
se metionin takoe pretvara u telu u homocistein.93 Izbegavanje hrane sa velikim nivoima
metionina, kao to su jaja, sir, govedina, piletina i riba, izgleda razumno.94
Vebanje pogoduje nivou HDL

holesterola
Kada je HDL holesterol visok, on izdvaja lo
holeterol iz arterija i pomae zatiti arterija od
oteivanja. Visok nivo HDL-a moe ak da
pomogne preokretanju oboljenja sranih arterija. Kako moemo da poveamo nae nivoe
HDL-a? Pokazano je da vebanje poviava
HDL.95 Vebanje koje poviava HDL nije tipa
dizanja tegova, ve aktivnija ili aerobna vrsta
koja poveava stopu otkucaja srca i zahteva ritmike pokrete tela i duboko disanje. to je
vebanje aerobinije, ostvaruje se vei porast
HDL-a.96 Zbog uloge vebanja u poveanju
koliine HDL-a i umanjivanja rizika od ateroskleroze na taj nain, slaba fizika spremnost se
treba smatrati za nezavisan faktor rizika za
razvoj sranih oboljenja.97 Lista faktora koji
poveavaju nivo HDL-a je prikazana u tabeli 23.
Najbolja vest je da ako ste sada fiziki
nespremni i ponete sa redovnim programom
vebanja, istraivanja ukazuju da moete da
umanjite rizik od sranih oboljenja za 50%.98
Drugi faktori koji poviavaju nivo

HDL holesterola
Uzimanje bilo kojih lekova navedenih u
tabeli 33 koji poveavaju HDL nije poeljan
metod zbog moguih sporednih efekata.99,100
Visoke doze vitamina B, nijacina, mogu da
poboljaju nivo HDL-a; meutim, u tim dozama
63
Tabela 23. Faktori koji poveavaju
nivo HDL-a
- Vebanje
Tranje, dogiranje, brzo hodanje, vonja bicikla,
skijako tranje, plivanje, rehabilitacija srca
- Lekovi
Fibratni lekovi, nijacin, estrogen, dilantin, gemfibrozil, alkohol
- Namirnice
Lecitin, ginseng, beli luk, crni luk, pivski kvasac,
hrom, vitamini C i E
- Prestanak puenja
- Hlorisani pesticidi
nijacin deluje vie kao lek, a ne kao vitamin.101

Zbog toga, ako uzimate velike doze nijacina
morali biste da budete pod nadzorom lekara.
Paljivo medicinsko praenje sporednih efekata
se snano preporuuje. Naroita panja bi trebalo da se obratiti na jetru poto velike doze
nijacina mogu ponekad da budu toksine za taj
organ.
Estrogen kod ena poveava koliinu HDL-a.
To moe da bude jedan od prvenstvenih razloga zbog koga prosena ena ne doivljava
srana oboljenja sve do 10 godina kasnije u
odnosu na prosenog mukarca. Posle menopauze, kada proizvodnja estrogena opadne,
ene brzo stignu mukarce u pogledu rizika od
sranih oboljenja. Prema tome, 52% svih smrtnih sluajeva od infarkta se javlja kod ena.102
Korienje alkohola je bilo povezano sa viim
nivoima HDL-a. Meutim, nikako ne odobravam
upotrebu alkohola zbog znaajnih skrivenih
opasnosti koje on nosi. Te opasnosti su
obraene potpunije u 17. poglavlju pod
nazivom: elite pie? tavie, alkohol moda
ne povisi va HDL ako ste ve na odlinom programu. Hartung (Hartung) je sa saradnicima
utvrdio da umerena upotreba alkohola nije
obezbedila nikakvu HDL korist za mukarce koji
su redovno trali.103 Pored alkohola, postoje
drugi otrovi koji poveavaju nivo HDL-a, kao to
su hlorisani pesticidi. Ponovo, oigledno ne bih
preporuio takve agense kao poboljivae HDLa.
Postoje sigurniji naini za poveavanje HDLa. Kada osobe prestanu sa puenjem, njihov
HDL obino usled toga znaajno raste. Gubitak
teine moe takoe da pomogne u poveanju
vaeg HDL-a.104 Hrana koja sadri lecitin, ginseng, beli luk, crni luk, pivski kvasac, oligomineral hrom, vitamin C i vitamin E moe da
pomogne poveanju HDL-a. Primer hrane koja
poveava nivo HDL-a je beli luk. U jednom
64
istraivanju belog luka, davano je osobama sa

doivelim infarktom da jedu 4 ena belog luka
na dan u toku 8 meseci. Rezultati su impresivni
i prikazani su u tabeli 24.105
Tabela 24. Efekat belog luka na holesterol
i trigliceride
Prvobitno 4. mesec 8. mesec

Holesterol u krvi
300
320
Trigliceridi u krvi
170
165
235
120
LDL+VLDL
83%
84%
72%
17%
16%
28%
(% od ukupnog)
HDL
(% od ukupnog)
Na poetku istraivanja, HDL nivoi su bili

veoma niski na samo 17% od ukupnog holesterola. Bili su duboko u opasnoj zoni. Meutim,
na kraju 8. meseca, njihovi apsolutni nivoi HDLa su bili punih 65% vii, na 28% od ukupnog
holesterola. tavie, beli luk ne samo da je
povisio poeljni HDL, ve je takoe snizio ukupni i LDL holesterol kao i trigliceride. Drugim
reima, sve vrednosti holesterola su se pomerile u pravom smeru. Jedina znaajna promenljiva u ovom istraivanju je bila potronja belog
luka. Iz velikog broja razliitih perspektiva, beli
luk ne samo da poboljava ukus hrane, ve je i
deo zdrave ishrane.
Trigliceridi
Naziv triglicerid se odnosi na jedinjenje
koje je sainjeno od tri masna (tehniki, masnih kiselina) lanca. Ta jedinjenja predstavljaju
glavni prenosni oblik masti u krvotoku. tavie,
mast u hrani je obino u obliku triglicerida.
Povieni nivo triglicerida takoe predstavlja faktor rizika za srana oboljenja.
Godinama se znalo da to je vii nivo
triglicerida, to nivo HDL-a tei da bude nii. Nije
jasno da li trigliceridi smanjuju nivo HDL-a, ali
bi to mogao da bude sluaj. U svakom sluaju,
sniavanje visokog nivoa triglicerida e
bezuslovno poveati nivo HDL-a.
Kako moemo da umanjimo trigliceride?
Pregled nekih od kljunih preporuka za nain
ivota prikazan je u tabeli 25.
Jedan korak je smanjenje teine. Mnogi
ljudi sa visokim koliinama triglicerida imaju
viak kilograma. Sputanje na vau idealnu
teinu moe da dovede trigliceride u idealan
opseg (manje od 150 mg/dl). Drugi korak je
vebanje. Vebanje, kao to smo ve
napomenuli, takoe poviava nivo HDL-a. Trei
navedeni korak je ishrana sa manje masti. Kao
Tabela 25. Sedam koraka za sniavanje

nivoa triglicerida
-
Smanjenje teine
Vebanje
Ishrana sa manje masti
Smanjenje stresa
Prestanak puenja
Uzdravanje od alkohola
Izbegavanje eera
to smo ve videli, veina masti u naoj ishrani

su trigliceridi po prirodi. Pored toga, smanjivanje vaeg nivoa stresa i prestanak puenja
mogu da umanje trigliceride.
Mnogi ljudi imaju visok nivo triglicerida
samo zato to piju alkohol. Kada prestanu sa
upotrebom alkohola, nivo triglicerida se sputa
na normalu. I poslednje, tedljivo koristite
eer. eer poviava trigliceride. Ako elite da
stavite vae trigliceride pod kontrolu, naroito
izbegavajte preraeni eer kao to su beli
eer, med, melasa i gazirana pia, dezerti,
slatkii itd, u koje se stavljaju ti zaslaivai.
Naroito treba izbegavati zaslaivae u kombinaciji sa holesterolom i zasienim masnim
kiselinama, kao u kremovima i sladoledu.
Genetika i holesterol
Neke osobe genetiki imaju sklonost ka
niim nivoima holesterola. Meutim, ako
upranjavaju lo nain ivota, ipak mogu da
dobiju infarkt. Druge osobe imaju loe gene
koji ih predodreuju za visoke nivoe holesterola. Meutim, ako je njihov celokupni nain ivota dobar, mogu definitivno da odloe, ako ne i
potpuno da izbegnu infarkt. Postoje osobe koje
su genetiki sklone da imaju visok nivo
ukupnog holesterola, ali ne moraju da pate od
rizika od infarkta jer ive zdravim stilom ivota i
imaju visok HDL nivo.
Vana poruka je sledea: moramo da posmatramo izvan onoga to predstavljaju nai
nivoi holesterola, izvan onoga to su nai nivoi
HDL-a i izvan naih nivoa triglicerida. Linija
odbrane broj jedan je zdrav nain ivota. Tu
spada naroita panja pri unosu hrane, to je
ishrana koja je zasnovana u velikoj meri na
biljnoj hrani bez holesterola, bogatoj vlaknima,
kakvu smo prouavali u ovom poglavlju. Takoe
smo prepoznali druge aspekte reima prevencije sranih oboljenja ukljuujui i redovno
vebanje, prestanak puenja i kontrolu krvnog
pritiska. Meutim, postoje i drugi faktori u stilu
ivota koji je zdrav za srce, a koje moramo da
65
SRANA OBOLJENJA
uvaavamo ako elimo da uveamo potencijal

prevencije od sranih oboljenja.
Faktori rizika pored holesterola:

normalna teina
Amerika vlada je 1990. godine ponovo
pregledala predloge za teinu ena. Izgledalo je
da to podupire ideju da je umereno poveanje
teine u srednjem dobu prihvatljivo. Meutim,
naredno istraivanje je analiziralo podatke o
teini preko 110.000 registrovanih medicinskih
sestara tokom perioda od 14 godina. Harvardski
istraivai su utvrdili da je bilo kakvo poveanje
teine posle 18. godine povealo rizik od
sranih oboljenja. ak i meu onima koje su
bile unutar novih predloga za normalnu teinu,
to su vie uveavale teinu, to su vie
uveavale svoj rizik od sranih oboljenja. Javio
se porast rizika od oko 20% za najmanje
poveanje teine, ali se pojavila skoro etiri
puta vea ansa od infarkta za osobe sa
najveim porastom teine koje su jo uvek bile
u okviru predloenih normalnih teina.
Istraivaki lanak je zakljuio da je dobijanje na teini posle 18. godine jak predskaziva sranog oboljenja. On je izrazio zabrinutost
da su trenutne predloene teine bile lane,
ubeujui veliki broj ljudi koji su bili unutar
trenutnih predloga, ali su imali faktore rizika od
sranih oboljenja koji su se mogli izbei. Iako
smo godinama znali da sama gojaznost predstavlja rizik za srana oboljenja, ovo istraivanje je pokazalo da ak i elegantno popunjeni
ljudi mogu da imaju znaajan rizik od sranih
oboljenja u poreenju sa svojim vitkim suispitanicima koji ne pue.106 Meutim, gojazne
ene su osloboene od poveanog rizika ako
nemaju povieni krvni pritisak, povien nivo
masti ili dijabetes. Samo jedna treina ena
ulazi u ovu kategoriju.
Upotreba lekova za umanjenje nivoa

holesterola
U dananjoj Americi je popularno sniavati
povien nivo holesterola lekovima. Imamo
veoma mone lekove koji zaista mogu da
pomognu u sniavanju holesterola, ali svi oni
imaju potencijal da izazovu razliite sporedne
efekte. Sa druge strane, mnogi su usvojili zdrav
nain ivota koji im moe sniziti nivo holesterola isto toliko ili vie nego to bi to uinili lekovi
a time izbegavaju potencijalne tetne
sporedne efekte. Nema negativnih sporednih
efekata kada primenjujete razuman program
redovnog vebanja i kada upranjavate ishranu
siromanu zasienim masnim kiselinama i

holesterolom, a bogatu vlaknima. Postoje samo
dobri sporedni efekti koji rezultuju iz takvog
naina ivota. Meu primere spadaju bolji energetski nivo, vri san, privlaniji izgled, manji
broj lakih bolesti.
Kada lekari prepiu lekove, moramo uvek
da procenimo koristi nasuprot riziku. Tano je
da su malom delu populacije, zbog genetskih
mana, moda potrebni lekovi pored zdravog
naina ivota kako bi se spreila ili preokrenula
srana oboljenja. Meutim, veini nisu potrebni
takvi lekovi ako razviju zdrav nain ivota do
najveeg potencijala.
Troak leenja je jo jedan faktor koji za
mnoge predstavlja teret, naroito ako im osiguranje ne pokriva takve lekove. Kada neko ko
ima povieni holesterol i mora paljivo da se
nadgleda doe u moju ordinaciju, ak i kada
izgleda da koristi lekova premauju rizike, cena
lekova predstavlja ozbiljnu brigu. Istraivanje
koje je objavljeno u asopisu amerikog medicinskog udruenja (Journal of American Medical
Association) je predloilo da bi mogue koristi
od lekova trebalo da se procene u odnosu na
njihove rizike, ne samo u oblasti sporednih
efekata, ve takoe i u pogledu cene.107
Procene cena koje su dali autori su rezimirane
u tabeli 26.
Tabela 26. Cena lekova za sniavanje
holesterola
- Istraivanje je ukljuivalo upotrebu holestiramina, umereno skupog leka.
- Cena je varirala od 36.000 do 1.000.000
dolara godinje.
- Cena se najvie isplatila kod mlaih pacijenata, puaa i osoba sa hipertenzijom.
Za ljude sa povienim holesterolom i dodatnim problemom kao to je povieni krvni pritisak ili puenje, godinja cena spasenih ivota je
relativno manja.
Lekovi nisu stvarno najbolji odgovor za
amerikog ubicu broj jedan srana oboljenja.
Prepisani lekovi imaju svoje mesto, ali u
sveukupnoj prevenciji sranih oboljenja
najbolji, najjeftiniji i najefektivniji nain je jo
uvek zdrav nain ivota. Zdrava ishrana nije
skupa, a koristi su dalekosene. ak i
proizvoai lekova, koji piu reference prepisivanja lekova lekarima, uvek spominju da je
ishrana prvi i osnovni korak terapije sniavanja
holesterola. ak je i za one na lekovima dobra
ishrana i dalje neophodna. Osoba e imati vei
66
efekat sniavanja holesterola ako pored uzimanja pilula izvri izmene naina ivota.
ivotni stres moe da prouzrokuje

srani udar
Stres je jo jedan faktor koji poveava rizik
od sranog udara. Rokovi, neslaganja sa efom
i druge takve situacije koje poveavaju puls
znaajno poveavaju rizik od sranog udara.
Ukupno 129 osoba koje su preivele srani udar
je ispitivano o svemu to im se desilo 26 asova pre napada. Ozbiljni stres je proivelo 51%.
Tipovi dogaaja koje su oni proiveli su navedeni u tabeli 27.108
Tabela 27. Stres poveava rizik od sranog
udara
- Rokovi, svae sa efom, druge situacije koje
poveavaju puls
- Znaajni sastanci, dranje prezentacija, otputanje
- Emocionalne rasprave sa suprunicima, decom
- Smrtni sluajevi u porodici
- Finansijski problemi plaanje rauna, ekovi
bez pokria, finansijska kriza
Radi poreenja, veliki broj ljudi koji nije

imao srani udar je bio ispitan o svojim stresovima. Samo 12% njih je doivelo bilo kakav
ozbiljni stres u istom vremenskom okviru.
Bes moe da bude opasan

Stresne situacije koje izazivaju bes su
naroito opasne za one sa sranim oboljenjima.
Osobe sa ve postojeim sranim oboljenjem
vie nego duplo uveavaju rizik od infarkta
miokarda kada se razbesne.109 Ovaj poveani
rizik traje jo dva sata posle napada besa.
Na osnovu ovih i drugih istraivanja je jasno
da stresna iskustva mogu znaajno da poveaju na rizik od infarkta. Jedan razlog moe da
bude taj to stres moe da prouzrokuje gr
sranih arterija. Kao rezultat toga, kada elije
za zgruavanje krvi, krvne ploice, pokuaju da
prou kroz arteriju, onemoguene su i lake se
zgruavaju.
Znaaj emocionalne potpore

Istraivanja su pokazala da emocionalna
potpora obezbeuje nain za ublaavanje stresa. Bilo da to uviamo ili ne, to je faktor koji je
poeljan za sve nas. Meutim, naroito je
znaajan za one sa sranim oboljenjima. Stariji
ljudi koji su doiveli srane napade i koji imaju
jedan ili dva izvora emocionalne potpore imaju

dva puta veu verovatnou da ive najmanje
jo godinu dana posle napada od onih bez potpore. Autor jednog istraivanja je zakljuio:
Ovim istraivanjem imamo daleko odreeniju
ideju da aspekt emocionalne potpore moe da
predstavlja neophodnu dimenziju povezanu sa
opstankom posle poetka napada koji ugroavaju ivot.110 Roaci i prijatelji obezbeuju
jedinstveni izvor emocionalne potpore; meutim, duhovni faktori takoe igraju odreenu
ulogu. Iako moda ivite sami, moete da imate
oseaj duhovne potpore koja dolazi lino od
Boga.
Znaaj emocionalne potpore nas takoe
podsea na nae obaveze prema naim prijateljima i susedima. Ukoliko nam je bliska
osoba doivela infarkt, naa emocionalna potpora moe da predstavlja ogromnu pomo u
spreavanju drugog sranog udara. To nije
neto to treba uzimati olako. Drugi infarkt je
esto smrtonosniji od prvog.
Da li treba koristiti lekove za kontrolu

stresa?
Mnoge osobe pokuavaju da kontroliu svoj
stres korienjem lekova. To nije optimalno.
Takvi lekovi mogu u stvari da poveaju rizik od
infarkta. Izvreno je istraivanje na enama
koje su uzimale lekove za umirenje (kao to je
valijum, ativan, librium i ksanaks) i/ili protiv
depresije (kao to je elavil, tofranil i pamelor).
Istraivanje je utvrdilo da lekovi mogu u velikoj
meri da poveaju rizik od infarkta. ene koje
koriste lekove su imale skoro 17 puta vei rizik
od infarkta, a one koje su neko vreme u toku
svog ivota koristile te lekove, imale su tri puta
vei rizik.111 Poveani rizik ne mora u celini da
se javlja usled korienja lekova. Deo moe da
nastane usled stresa koji lei u osnovi njihovih
problema. U svakom sluaju, ak i pored faktora stresa, sam lek predstavlja znaajan rizik od
infarkta.
Znaajna poruka ovih istraivanja je da
nain ivota u cilju spreavanja sranih oboljenja stavlja akcenat na reavanje problema stresa idealno bez lekova. Naini na koje bi se
postigla optimalna kontrola stresa su predstavljeni u 14. poglavlju: Stres bez potresa.
Koliko razlike moe da naini stil ivota?

Postoji mnogo dobrih vesti u Americi u vezi
sa sranim oboljenjima. Iako su jo uvek ubica
broj jedan, stope sranog oboljenja su opale. U
stvari, stopa smrtnosti od infarkta je pala nekih
22% izmeu 1984. i 1994. godine.112 Jedan od
67
SRANA OBOLJENJA
glavnih razloga za opte poboljanje je taj to

Amerikanci obraaju vie panje na svoj izbor
hrane.113 Organizacija Istraivanja nacionalnog
zdravlja i ishrane prikazuje da nivo holesterola
u Americi opada u poslednje 3 decenije, kao to
je prikazano na slici 11.
Slika 11. Kako holesterol opada tako se isto
smanjuju i srana oboljenja
Proseni Ameriki nivo holesterola za mukarce i ene
se umanjio 7% izmeu 1960. i 1991. godine. To bi
moglo da smanji uestalost infarkta za 12 do 32%.
Ukupan nivo
holesterola (mg)
220
Mukarci
Tabela 28. Efektivnost mera za

spreavanje infarkta
Preventivne mere
Umanjenje rizika
Prestanak puenja
Umanjenje holesterola
u krvi
Redovno vebanje
Odravanje idealne
teine
50-70% za 5 godina
2-3% sa svakim
procentom umanjenja
45%
35-50% nii rizik kod
osoba sa vikom kilograma od 20% ili vie
2-3% za svako
umanjenje dijastolnog
pritiska od 1 mm
Sniavanje krvnog
pritiska
ene
210
200
190
180
170
1960- 1971- 1976- 19881962 1974 1980 1991
1960- 1971- 1976- 19881962 1974 1980 1991
Godine
Zapazite da je 1960. godine proseni nivo

holesterola za mukarce bio oko 215 mg/dl.
Proseni nivo holesterola se 1991. godine spustio na 205 mg/dl. Kod ena je proseni nivo
holesterola 1960. godine bio 222. 1991. godine,
ta prosena vrednost je pala na 205, isto kao
kod mukaraca.
Ovi trendovi su ohrabrujui, ali su nivoi
holesterola vii nego to bi trebalo. Srana
oboljenja ne moraju da predstavljaju ubicu broj
jedan u Americi. Videli smo iz raznih, do sada
pregledanih istraivanja, da se srana oboljenja
u velikoj meri mogu spreiti. Moemo da budemo ohrabreni tim sniavanjem holesterola
tokom poslednjih 30 godina i snienjem stope
smrtnosti od sranih oboljenja koja je njemu
pripisana. Hiljade ivota je spaseno. Meutim,
na to bi se moralo gledati samo kao na poetak,
poto celih 42% smrtnih sluajeva u Americi se
jo uvek javlja usled oboljenja srca i krvnih
sudova.114 Jasno je da drastine promene tek
treba da se uine.
Koliko zaista moemo da umanjimo na rizik
od infarkta? Informacija organizacije Harvardskih zdravstvenih pisama pomae da se pronae odgovor, koji je zabeleen u tabeli 28.115
Zapazite znaaj ovih 5 faktora stila ivota.
Samo prestajanjem puenja moete da umanjite rizik od infarkta za 50% ili vie u toku 5 go-
dina. Vebanje sniava va rizik od infarkta

skoro za toliko. Odravajui idealnu teinu, rizik
je 35-55% nii ako smo imali 20% ili vie iznad
idealne teine. to je vee sniavanje sistolnog
krvnog pritiska i koliine holesterola u krvi, to je
rizik nii. Deset poena snienja krvnog pritiska
umanjuje rizik od 20-30%. Umanjenje koliine
holesterola od 30% (to je sasvim mogue
uiniti ishranom) umanjuje rizik od infarkta 6090% samo na ovaj nain. Dobro je poznato da
e kod onih koji imaju povieni nivo holesterola
u krvi, znaajno umanjenje tog holesterola
definitivno proizvesti dobrobit u umanjenju
rizika. Jedno novije istraivanje je pokazalo da
e meu onima koji su ve imali infarkt, ali koji
su imali nizak holesterol, manji od 200 mg/dl,
sniavanje njihovog nivoa holesterola dalje
umanjiti rizik od narednog dodatnog smrtonosnog infarkta i do 45%.116
Razmotrimo temeljno istraivanje koje nam
pomae da vidimo uticaj ishrane na umanjenje
rizika od sranih oboljenja. Mnogi se iskreno
pitaju: Koliko smanjenje rizika od infarkta
mogu da oekujem usvajanjem zaista idealne
ishrane? Prvo, ta je idealna ishrana? Do sada
bi trebalo da bude jasno, na osnovu medicinskih istraivanja, da se idealna ishrana sastoji iz
obilja voa, povra, integralnih itarica i jezgrastog voa (ovo poslednje u umerenim koliinama). Ako koristimo hranu koja dolazi iskljuivo iz ovih grupa namirnica, moemo da izvrimo najdrastinije promene u sniavanju holesterola i stopa sranih oboljenja. To je idealna
ishrana koju ja preporuujem svojim pacijentima sa povienim holesterolom ili drugim faktorima rizika za srana oboljenja, a takoe je
najbolja ishrana za moje pacijente sa sranim
oboljenjima. Veina mojih pacijenata sa
povienim holesterolom e sniziti svoj serumski
holesterol 60-80 mg/dl na takvoj ishrani.
68
Vratimo se sada na prvenstveno pitanje: koliko

moete da oekujete da ete umanjiti svoj rizik?
Ovo istraivanje je posmatralo uticaj tri tipa
ishrane na rizik od sranih oboljenja: potpuna
vegetarijanska (ishrana koju preporuujem svojim pacijentima sa povienim holesterolom i
sranim oboljenjima), lakto-ovo vegetarijanska
i ne-vegetarijanska. Populacija koja je bila
prouavana predstavljala je mukarce iz jedne
grupe religioznih ljudi preko 35 godina starosti
koji ive u Kaliforniji. Amerika vlada je potroila vie od 14 miliona dolara za istraivanje naina ivota ovih ljudi.117 Oduevljenje ovim religioznim ljudima verovatno dolazi u velikoj meri
zbog njihove znaajno vee duine ivota i
umanjenih stopa bolesti. Oni su otkrili znaajno
umanjenje smrtnih sluajeva od sranih oboljenja meu vegetarijancima iz ove grupe ljudi,
kao to je prikazano u tabeli 29.118
Tabela 29. Tipovi ishrane jedne grupe religioznih ljudi i smrtni sluajevi od infarkta
Mukarci starosti 35 godina i vie kao procenat od

oekivanih, u poreenju sa optom populacijom
Potpuni vegetarijanci
Lakto-ovo vegetarijanci
Ne-vegetarijanci
14%
39%
56%
Istraivanje je otkrilo da otprilike polovina

ljudi iz ove grupe nisu bili vegetarijanci; u
svakom sluaju, ova ne-vegetarijanska grupa je
imala samo 56% prosene stope smrtnosti od
sranih oboljenja u odnosu na optu populaciju.
Istraivai su smatrali da je to u velikoj meri bilo
usled toga to su bili nepuai; takoe su izbegavali alkohol i verovatno su imali donekle
zdraviju ishranu od opte populacije. Veina
drugih ljudi iz ove grupe su bili lakto-ovo vegetarijanci, to jest, koristili su jaja i mlene
proizvode, ali nisu koristili meso bilo kakve
vrste. Njihova stopa smrtnosti od sranih oboljenja je bila 39% od oekivane oigledno jednostavno usled odstranjivanja mesa iz svoje
ishrane. Potpuni vegetarijanci su imali najupeatljivije rezultate. Oni su imali samo 14% od
oekivane stope smrtnosti.
Nizak rizik od sranih oboljenja kod potpunih vegetarijanaca meu ljudima iz ove
grupe nije iznenaujui u svetlu koristi takve
ishrane kao to je istaknuto u ovom poglavlju.
Te koristi su rezimirane u tabeli 22.
Kao to smo videli, bilo koji od ovih faktora
sam po sebi umanjuje rizik od sranih oboljenja. Kada se uzmu zajedno, oni imaju veliki uti-
Tabela 22. Niz koristi od totalne

vegetarijanske ishrane
-
Nula holesterola
Malo zasienih masnih kiselina
Mnogo vlakana
Bez ivotinjskih belanevina
Bez hem gvoa
Mnogo antioksidansa
Mnogo folne kiseline i vitamina B6
Pomae kontroli teine
Vie hranljivih materija za uloeni novac
caj u zatiti od ubice broj jedan u zemlji. Prve

dve odlike na listi su verovatno najpoznatije kao
faktori umanjenja rizika od sranih oboljenja.
Trea, mnogo vlakana, se obino identifikuje
kao zatita od raka, ali smo videli da takoe titi
i od sranih oboljenja. Manje su poznate druge
navedene koristi u borbi sa sranim oboljenjima.
Ispitivanje zdravlja ove grupe ljudi
obezbeuje vrste dokaze da znaajno moemo
da umanjimo na rizik od smrti od sranih oboljenja upranjavanjem potpune vegetarijanske
ishrane. U stvari, istraivanje koje smo predstavili u ovom poglavlju ukazuje da se celih 9 od
10 smrtnih sluajeva od infarkta moe spreiti
odgovarajuim programom naina ivota.
Znamo dovoljno o uzroku sranih oboljenja da
moemo doslovno da eliminiemo tu bolest kao
glavni uzrok smrti u svetu. Kada bi se eliminacija sranih oboljenja ostvarila u Sjedinjenim
Dravama, Ameriko udruenje za bolesti srca
navodi da bi se naa prosena oekivana duina ivota poveala za skoro 10 godina.119
Meutim, u stvarnosti, oekivana duina
ivota bi se poveala znaajno vie od samo 10
godina ivota koje navodi Ameriko udruenje
za bolesti srca. Idealni program za spreavanje
sranih oboljenja bi takoe u velikoj meri
spreio rak, hronina pluna oboljenja, zapaljenja plua i mnoge druge uzroke smrti.
Spreavanje tih bolesti bi svakako produilo na
ivotni vek i poboljalo kvalitet naeg ivota.
Srani udari se mogu spreiti

Deni Didro, francuski filozof iz XVIII veka,
dao nam je izreku za koju verujem da je i danas
primenljiva, a koja je navedena u tabeli 23.
Tabela 23. Didrova izreka
Doktori uvek pokuavaju da sauvaju nae
zdravlje, a kuvari da ga upropaste. Meutim, ovi
drugi su esto uspeniji.
69
SRANA OBOLJENJA
Vreme je da uinimo neto u vezi sa ovom

krizom u amerikim kuhinjama. Nai kuvari
mogu da pripreme ukusne obroke bez korienja sastojaka koji tete naem zdravlju. Moja
porodica i ja lino upranjavamo potpunu vegetarijansku ishranu, a ne inimo nikakve rtve u
pogledu ukusa. Moja hrana je ukusna, zadovoljavajua i raznovrsna. Pored toga, ona prua
oseaj zdravlja i vitalnosti koji inferiorna ishrana
ne bi obezbedila. Dozvolite mi da to ilustrujem
primerima. Jedna omiljena vrsta hrane u naoj
kui je sladoled bez holesterola. Pravimo ga
stavljanjem zamrznutih banana i drugog izabranog zamrznutog voa u sokovnik. Dobijamo
glatku, hladnu, i slatku kremastu masu.
Meutim, ona sadri malo masti, mnogo
vlakana i nema ivotinjskih belanevina ni
holesterola. Drugi primer predstavlja tofu (sir
od soje), neverovatno mnogostranu hranu.
Korienjem raznovrsnih zaina, dobijamo
ukusnu zamenu u naem domu za neke mlene
proizvode, jaja, ak i za neka jela od mesa.
Mogao bih da dam stotine drugih primera, ali,
naravno ovo nije kuvar. Dodatak II navodi
nekoliko od velikog broja odlinih vegetarijanskih kuvara koji daju recepte koji su bez holesterola, sa malo zasienih masnih kiselina i
mnogo vlakana. Iz sopstvenog iskustva, vrsto
verujem da moemo da obrazujemo nae
kuvare da spremaju novi niz raznovrsne hrane
koji je i ukusan, a i koji pomau daljem umanjenju rizika od sranih oboljenja.
Da li visokotehnoloki nain leenja

sranih oboljenja ini promene naina
ivota nepotrebnim?
Neki ljudi moda smatraju da im naa
napredna tehnologija za leenje sranih oboljenja daje vie slobode da ine ta im je volja.
Oni razmiljaju da nema potrebe za kontrolisanim stilom ivota ako ive u blizini
najsavremenije opremljene bolnice. Zaista,
visoka tehnologija je nainila znaajnu razliku
na sceni sranih oboljenja. Kad osoba ima
infarkt, kardiolog moe da otvori blokirane
arterije monim lekovima ili balonima pri angioplastici. Kao rezultat toga, ako pacijent sa prvim
sranim napadom ivi dovoljno dugo da stigne
do bolnice, ima samo oko 10% rizika od umiranja od infarkta. Pre 25 godina rizik je bio
skoro 30%. Sudei na osnovu sopstvene
prakse, ak i kardiolozi izgledaju predodreeni
da smatraju da nain ivota nije veoma znaajan. (Naalost, specijalisti za srce nemaju bolje
nivoe holesterola u krvi, kao grupa, u odnosu
na optu populaciju.)120
Time to ne naglaavaju znaaj naina ivota, kardiolozi i drugi izgleda zanemaruju

znaajnu injenicu da osobe preivele infarkt
esto nastavljaju da ive sa naznaenim smanjenjem kvaliteta ivota. Naravno, kardiolozi su
sasvim svesni rezultata infarkta. Najvee kardioloko udruenje u naoj zemlji, Ameriko
udruenje za bolesti srca, nedavno je napalo
esto navoeni mit da e se rtve infarkta koje
preive oporaviti i biti dobro. Oni su objasnili
da oni koji preive infarkt imaju 2 do 9 puta vei
rizik od bolesti i smrti u odnosu na optu populaciju.121
Jedan uobiajeni problem koji nastaje posle
infarkta je srana insuficijencija. Kako je ranije
reeno, to je stanje u kojem je srce oslabljeno
infarktom (ili drugim uzrokom) i vie ne moe
da vri celokupni rad koji bi trebalo da izvrava.
Kao rezultat toga, tenost se znaajno
nagomilava u pluima, nogama i stopalima.
Smetanje u bolnicu zbog srane insuficijencije
se vie nego dupliralo od 1979. do 1992.
godine. 377.000 osoba je 1979. godine
smeteno u bolnicu zbog ove problematine
bolesti. 1994. godine, 874.000 je primljeno u
bolnicu. Srana insuficijencija je sada najei
uzrok smetanja u bolnicu za ljude starije od 65
godina.122 Jasno je da moramo da doemo do
korena problema. Nije dovoljno zamenjivati epidemiju smrtnih sluajeva od infarkta epidemijom sranih slabosti. Jedino emo spreavanjem ili preokretanjem ateroskleroze poboljanjem naina ivota videti nekakve velike
korake prema umanjivanju broja smrtnih sluajeva od sranih oboljenja i hendikepa povezanih
sa srcem.
Zakljuak
Dokazi su zaista jasni. Moemo drastino da
umanjimo rizik od sranih oboljenja primenjivanjem optimalnog naina ivota. Moramo da
nainimo te promene kako poznate bolesti koje
se mogu spreiti ne bi vie vodile na listama
amerikih ubica. Svestan sam da vi verovatno
neete promeniti svoj nain ivota samo da
biste izmenili optu statistiku o smrtonosnom
uticaju sranih oboljenja u Americi. Meutim, ja
sam zabrinut za pojedince, stotine hiljada onih
koji e nepotrebno otii u grob samo ove
godine zato to nisu nainili odgovarajue
korake u pogledu stila ivota na vreme. I znam
da ste vi bar donekle zabrinuti za sebe.
Pri riziku da zvuim stereotipno ili izvetaeno, moram iskreno da kaem da oseam
odgovornost za svakog od vas koji itate ovo
poglavlje. elim da uinim sve to mogu da
70
pomognem kako bih spreio da tragedija
sranih oboljenja dodirne va ivot. Video sam
previe ljudi koji su povreeni, ubijeni ili su
postali invalidi od strane ovog ubice da bih
nepristrasno govorio o ovom problemu. Sa tog
gledita dopustite mi da iznesem zakljunu
molbu: ako vas je ovo poglavlje ubedilo u
oblasti koje morate da promenite u svom ivotu, nemojte da odlaete. Sada je najbolje
vreme da poboljate vau ishranu i druge ivotne navike. Nemojte ekati znake upozore-nja
ili prvi srani udar pre nego to postanete
ozbiljni u vezi sa promenama naina ivota. Do
tada moe da se ve razvije nepovratna bolest.
Jo gore, srano oboljenje moe da uzme va

ivot pre nego to ste i svesni da imate srani
problem.
Zbog sopstvenog zdravlja i zbog svojih voljenih, zato ne usvojite bar neke elemente
novog naina ivota ve danas? Ako se drite
takvih promena, ubeen sam da ete ih smatrati za svoje najmudrije ivotne investicije. Na
kraju, investicija e plaati dividende obezbeujui vam dui ivot, spreavanje slabosti, i
poveani kvalitet ivota. Ne odugovlaite
zaponite sa dobijanjem koristi od naina ivota
koji spreava srana oboljenja ve danas.
4. poglavlje
Blokirane arterije:
Oistite ih prirodno
Kardiolog je uao u ordinaciju sa smrknutim
licem. Poto je izmenjao nekoliko formalnih
rei, doao je do glavnog razloga za konsultaciju. Marko, ponovo sam pregledao vae
angiograme, i nema druge mogunosti. Morate
da idete na operaciju ugraivanja bajpasa.
Marko je bio oevidno potresen. Ali doktore, da li ste sigurni? Zamalo da umrem na
operacionom stolu poslednji put kada sam imao
operaciju, zar nema drugih mogunosti? ta je
sa tom procedurom sa balonom, ili novim
lekovima?
Marko, zaista mi je ao. Znam koliko se
uasavate pomisli na operaciju, ali jednostavno
nema druge mogunosti.
Nezgode pri operacijama srca

Ovakvi razgovori se odigravaju mnogo puta
svake godine u Americi. Uprkos celokupnom
napretku tehnologije, i dalje vrimo oko
500.000 operacija ugradnje bajpasa svake
godine.1 Meutim, izgleda da je danas najomiljenija procedura specijalista za srce srana
angioplastika. Celih 404.000 angioplastika se
izvri svake godine u Sjedinjenim Dravama.2
esto se ona u laikim krugovima oznaava kao
procedura sa balonom, i ova tehnika otvara
zakrene srane arterije na silu, naduvavajui
vrsti balon uguran u zakreene sudove. Balon
spljoti masne naslage koje blokiraju krvni sud,
i na taj nain dozvoljava da vie krvi proe kroz
prethodno suenu oblast. Ukoliko kardiolog
veruje da postoji velika verovatnoa ponovnog
zatvaranja arterija, iana mrea od nerajueg
elika savijena u obliku krune cevi e biti
postavljena na mestu na kome je angioplastika
izvrena kako bi se umanjila mogunost kratkoronog ponovnog zakrenja.
Mnogi ljudi su danas postali toliko upoznati
i sa operacijom ugradnje bajpasa i sa angioplastikom da bi mogli da misle da je Marko bio
donekle detinjast bojei se takvih dobro poznatih terapija. Ipak, strunjaci koji su upoznati
sa rezultatima ovih estih procedura bi se
verovatno sloili sa Markovim oseanjima.
Jedan od najveih problema sa ovim metodama

je da one ne reavaju proces koji je u osnovi
bolesti. Bolest je ateroskleroza, stanje koje tiho
utie na krvne sudove irom tela. Oboljenje
prouzrokuje spori, ali kontinuirani porast
blokade glavnih arterija. Operacija ugradnje
bajpasa i angioplastika ne ine nita da
promene to postepeno nagomilavanje masnih
naslaga irom tela. Te visokotehnoloke procedure samo kupuju vreme usredsreujui se
na oblasti koje esto najvie ugroavaju ivot
blokadu krvnih sudova koji ishranjuju srce. Ako
se proces ateroskleroze ne rei, arterije koje su
zaobiene e se ponovo blokirati; sudovi na
kojima je izvrena angioplastika e ponovo biti
zatvoreni masnim naslagama.
tavie, hirurke metode su skupe i praene
nekim veoma realnim rizicima. Prosena cena
boravka u bolnici za izvrenje operacije ugradnje bajpasa se kree od 35.000 do 62.000
dolara (pri nacionalnom proseku od 44.200
dolara) u zavisnosti od hirurga koji vre
operaciju i u kojim bolnicama se ona vri.3 Iako
je rizik od smrti pri operaciji sada umanjen na
oko 3% ili manje u nekim centrima,4 veina
ljudi je potpuno nesvesna potencijalnih trajnih
sporednih efekata koji se mogu javiti posle ove
operacije. Na primer, 2% pacijenata kojima je
ugraen bajpas doive log, a do 57% pati od
neke vrste neurolokih komplikacija, esto
toliko tananih da porodica osobe moe to jednostavno da pripie tome da tata jednostavno
postaje stariji.5,6,7 MRI procene su pokazale da
mozak otekne u toku jednog asa od operacije
ugradnje bajpasa; razlog se delom moe objasniti mikroskopskim krvnim ugrucima koji su
esti tokom operacije srca.8
Sa druge strane, srana angioplastika kota
oko 22.000 dolara, u zavisnosti od lekara koji
vri proceduru i mesta gde se vri.9 Stopa
neuspeha angioplastike izvrene na samo jednom sranom krvnom sudu u prvih 6 meseci je
35-45%, a za angioplastiku vie sudova 5060% u istom vremenskom okviru. Takvi
72
neuspesi zatim zahtevaju novu angioplastiku ili

ak operaciju ugradnje bajpasa.10
Na taj nain, vrenje operacije na osobi sa
sranim oboljenjem ima tri povratna efekta, kao
to je rezimirano u tabeli 1.
Tabela 1. Tri nepovoljnosti operacije srca
- Obezbeuje privremeno poboljanje. Ne
ispravlja problem koji lei u osnovi.
- Mogu se javiti trajni sporedni efekti.
- Visoka cena
Alternative konvencionalnim nainima

leenja sranih oboljenja
Na sreu, postoje alternative operaciji
ugradnje bajpasa, angioplastici i lekovima.
Meutim, mnogi pacijenti, a ak ni lekari, esto
nisu svesni tih mogunosti. Strunjaci za preventivnu medicinu su sada dokazali da se
blokade sranih krvnih sudova mogu spreiti
promenom naina ivota. Moda je jo znaajnije da, kada se koriste pravilno, faktori naina
ivota kao to su kontrola stresa, prestanak
puenja, ishrana i vebanje nemaju tetne
sporedne efekte. Jedini sporedni efekti su oni
poeljni doprinos boljem kvalitetu ivota i
umanjen rizik od mnogih tipova bolesti pored
sranih oboljenja.
One osobe sa sranim oboljenjima koje
postanu svesne injenica koje su opisane u ovoj
knjizi, suoene su sa kljunim pitanjem: Da li
sam voljan da sam izvrim razumne promene
naina ivota koje su neophodne za spreavanje moje bolesti? Ako je odgovor ne, verovatno je da e u jednom trenutku ili angioplastika
ili ugradnja bajpasa biti neizbena.
Standardna ishrana sranih bolesnika

Neke bolnice u raznim delovima sveta nude
kurseve ishrane za osobe koje pokuavaju da se
bore sa sranim oboljenjem. Ova ishrana se
koncentrie pre svega na dva glavna problema:
umanjivanje zasienih masnih kiselina i u manjoj meri umanjivanje holesterola u ishrani.
Opseni programi takoe daju savete u vezi sa
ishranom kako bi pacijentima sa vikom kilograma pomogli da smanje teinu. Struna
grupa nacionalnih instituta zdravlja je 1992.
godine iznela te ciljeve sa specifinim idejama.11 Njihove ideje su bile sline onima koje su
iznele druge ugledne osobe ili grupe kao to je
naelnik sanitetske slube,12 Ameriko udruenje za bolesti srca13 i Nacionalna akademija
nauka.14 Uputstva su donekle efektivna, ali su

daleko od toga da ostvaruju eljene rezultate.
U ovom poglavlju ete videti ishranu koja je
daleko nadmonija u odnosu na ishrane koje
predlau ove ustanove. Meutim, njihova preporuena ishrana je vredna ispitivanja zbog
rairene popularnosti koje ona i sline ishrane
imaju. Ona se naziva Nacionalni program za
obrazovanje o holesterolu (National Cholesterol
Education Program, NCEP).
NCEP ishrana preporuuje ograniavanje
dnevnog unosa holesterola na 300 mg dnevno
u prvom koraku, i na 200 mg u svom najstroijem ili drugom koraku. U oba tipa ishrane,
masti treba odravati na, ili ispod 30% od ukupnih kalorija. Zasiene masne kiseline treba da
predstavljaju samo od 8-10% u prvom koraku,
i manje od 7% u drugom koraku.
Kakvi su ovi nivoi unosa holesterola u
poreenju sa nivoima prosenog Amerikanca?
Poreenja ukazuju da mukarci troe 270-400
mg dnevno, a ene 200-260 mg dnevno.15
Prema tome, veina ena i mnogi mukarci se
ve nalaze ispod cilja NCEP-a u pogledu holesterola od 200 ili 300 ali da li smo videli veliko
snienje sranih oboljenja? Teko. Moe nam
biti drago da su Amerikanci u celini snizili svoj
nivo holesterola, ali ne moemo biti zadovoljni
samo poetkom trke. elimo da je dobijemo.
Holesterol u ishrani, ak i od 220 mg, je i dalje
vii od optimalne koliine, kao to emo dalje
prikazati. Pored toga, Amerikanci takoe konzumiraju znaajne koliine masti u svojoj ishrani,
ukljuujui zasiene masne kiseline koje same
po sebi imaju efekat poveanja holesterola u
krvi.
Neuspesi standardne ishrane sranih

bolesnika
Pogledajmo ta je ishrana Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu, sama po
sebi, uinila za ljude. U istraivanju zvanom
Istraivanje ateroskleroze i sniavanja holesterola (Cholesterol Lowering Atherosclerosis
Study, CLAS), osobe sa infarktom su leene
samo ishranom, ili ishranom uz lekove. Ishrana
koja je koriena je bila ona za koju su istraivai oigledno smatrali da je bila stroga: ne vie
od 250 mg holesterola u ishrani dnevno, i
manje od 26% kalorija iz masti.16 Zapazite da
je ishrana CLAS-a bila u stvari prilino slina
preporukama Nacionalnog programa za obrazovanje o holesterolu i ograniavala je u veoj
meri potronju masti od prosene amerike
ishrane. Posle 4 godine na ovom programu,
srane arterije uesnika su ponovo procenjene
73
BLOKIRANE ARTERIJE
sranim angiogramima. Oni na specijalnoj

ishrani bez lekova su imali neznatno umanjenje
nivoa ukupnog i LDL (loeg) holesterola.
Rezultati angiografije (specijalnih rendgenskih
snimaka sranih arterija) pre i posle etvorogodinjeg perioda, zajedno sa nivoima holesterola, prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2. Rezultati ishrane sa ogranienjem od 26% masti i 250 mg holesterola
Standardna ishrana sranih bolesnika

Posle 4 godine:
6% snienja ukupnog holesterola
6% snienja LDL holesterola
Rezultati angiografije:
6% smanjenje
15% bez promene
79% napredak bolesti
To su veoma obeshrabrujui rezultati.

Zapazite da je veina, skoro 4/5, imala gore
blokade nego to su imali pre nego to su
zapoeli sa ovom ishranom. Samo kod 6% se
javilo poboljanje. Jasno je da te promene u
ishrani i rezultujuih 6% pada ukupnog holesterola i LDL-a nisu dovoljni za prosenu osobu
sa infarktom. Ovi rezultati nisu jedinstveni.
Slina istraivanja su vrena u razliitim okolnostima i rezultati su uvek slini i podjednako
razoaravajui.
Drugo istraivanje koje ilustruje ovo je
zvano program hirurke kontrole hiperlipidemije.17 Ovo istraivanje je ispitalo rezultate
operacija creva koje spreavaju recikliranje
holesterola kroz crevni sistem. Oni su demonstrirali da je ta operacija, nazvana delimini
bajpas ileuma (donjeg dela tankog creva),
mogla da umanji nivo holesterola. Ova procedura je stupila na scenu pre 20 godina.
Meutim, sada uviamo da postoje mnogo bolji
naini za reavanje povienih nivoa masti u
krvi. Kao posledica toga, moje interesovanje
nije za grupu na kojoj je vrena operacija.
Umesto toga, interesovanje je za drugu grupu
koja je prouavana u isto vreme, onu koja je
sluila kao kontrolna. Na poetku programa
oni su se nasumino upisivali u jednu od dve
grupe. Kontrolnoj grupi nije izvrena operacija
creva ve je postavljena na specijalnu ishranu.
Tanije, data im je ishrana koja je bila podjednako ograniavajua, ako ne i vie, od istraivanja prikazanog u tabeli 2. Ona je sadrala
25% masti i 200-250 mg holesterola u ishrani.
Pacijenti su praeni tokom perioda od 10
godina. Oni na programu posebne ishrane
snizili su svoj ukupni holesterol i LDL. U prvoj

godini njihov proseni LDL holesterol se blago
smanjio, sa 178 na 174. Za 5 godina na programu, taj prosek je sputen jo vie, na 167, a
posle 7 godina je iznosio 159. ak i posle 10
godina, uesnici su i dalje odravali nii proseni nivo holesterola nego kada su zapoeli, iako
je LDL vrednost porasla nazad na 167. Uprkos
skromnim poboljanjima u koliini holesterola,
blokade njihovih sranih arterija su postale progresivno gore, kao to je prikazano u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultati ishrane sa ogranienjem
od 25% masti i 200-250 mg holesterola
Posle 3 godine
41% je imao
napredak bolesti
Posle 7 godina
77% je imalo
napredak bolesti
Posle 5 godina
65% je imalo
napredak bolesti
Posle 10 godina
85% je imalo
napredak bolesti.
Zapazite da je njima postepeno postajalo

gore posle desetogodinjeg perioda. Posle 10
godina, celih 85% je pokazalo napredak bolesti.
Da li je onda udno da toliko mnogo pacijenata kojima je izvrena ugradnja bajpasa mora
ponovo da ide na operaciju 10 godina kasnije?
Iako kod malog broja osoba dolazi do
poboljanja pri ishrani kao to je ona koju je
preporuio Nacionalni program za obrazovanje
o holesterolu, kod veine ne dolazi do
poboljanja.
Retke prie o uspehu jednostavno nisu
dovoljne. Zamislite vae razoarenje i frustraciju ako ste imali srano oboljenje i godinama savreno pratili uputstva vaeg doktora u
vezi sa ishranom samo da biste videli da su vai
srani krvni sudovi postali znaajno gori. Vaa
frustracija bi se verovatno dalje poveala ako
biste zatim shvatili da su skoro svi oni koji su
savreno pratili istu ishranu takoe pogorali
svoje stanje. Frustracija bi postala potpuna
kada biste shvatili da je ishrana ve bila testirana i da je utvreno da je neodgovarajua.
Oigledno je da je potrebno neto bolje.
Dokazana ishrana za spreavanje

sranog oboljenja
Dr Din Orni (Dean Ornish) je sa saradnicima sproveo istraivanje nazvano Procena uticaja naina ivota na srce u zalivskoj oblasti
San Franciska.18 Kao i u prethodna dva primera,
akcenat je bio na ugradnji bajpasa ili na angioplastici. U ovoj probi, primenjivan je znaajno
drugaiji pristup ishrani: umesto doputanja
74
200-250 mg holesterola u ishrani, kao to su to
inila dva prethodna istraivanja, ovo istraivanje je dozvoljavalo samo 5 mg holesterola na
dan. Umesto 25-26% kalorija iz masti, ovo
istraivanje je dozvolilo samo 10% masti u
ishrani. Meutim, ukupna koliina kalorija nije
ograniena. U osnovi, ishrana je bila skoro potpuno vegetarijanska (voe, povre, integralne
itarice i mala koliina jezgrastog voa) bez ivotinjskih proizvoda, osim belanaca i do jedne
olje nemasnog mleka ili nemasnog jogurta
dnevno. (Nemasno mleko ili nemasni jogurt
sadre 5 mg holesterola.) Rezultati ovog istraivanja su navedeni u tabeli 4. Ova ishrana je
znaajno bolja u svakom pogledu. Zapazite
veoma veliko smanjenje i ukupnog holesterola i
loeg LDL holesterola. Ovo snienje je daleko
vee u odnosu na ono koje se javilo u prethodna dva istraivanja. Naroito je vredna panje
injenica da su te osobe ve bile na programu
koji je bio blizak onome koji je zastupao
Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu pre nego to je istraivanje poelo. Pre
nego to su poeli da sarauju sa dr Orniom i
njegovim saradnicima, uesnici su u proseku
konzumirali samo 31,5% kalorija iz masti i 213
mg/dan holesterola.
Tabela 4. Rezultati ishrane sa 10% masti i
5 mg holesterola u istraivanju Procene
uticaja naina ivota na srce
Posle jedne godine

- 24% umanjenja ukupnog holesterola
- 37% umanjenja LDL holesterola
Angiografija
- 82% smanjenja
- 14% bez promene
- 4% progresije
Sva oteenja
- 2,2% prenika ukupnog smanjenja arterioskleroze (sva oteenja)
- 9% porasta protoka krvi
Oteenja vea od 50% blokade
- 5,3% smanjenja arteriosklerotinih oteenja
veih od 50% blokade
- 23% porasta protoka krvi
Istraivanje sranih krvnih sudova bojama,

zvano srani angiogram, izvreno je pre nego
to je program zapoeo, a zatim 12 meseci kasnije. Posebne kompjuterske procene ovih angiograma su dozvolile veoma precizne proraune
da li se suenje pogoralo, ostalo isto ili se
poboljalo. Na zaprepaenje mnogih lekara,
kompjuterska poreenja su otkrila da je kod
82% pacijenata dolo do preokreta njihove
ateroskleroze. Kod samo 14% nije dolo do

promene, a u samo 4% sluajeva stanje se
pogoralo. To je prvo istraivanje u kome se
bilo kakva znaajna regresija javila samo zahvaljujui promenama naina ivota, i ona se
javila kod 82% uesnika u okviru kratkog perioda od 12 meseci.
Smanjenje ili regresija je izraz koji se primenio na preokretanje blokade koja se javila
kod vie od 8, od 10 uesnika. Sve ukupno, javilo se smanjenje svih oteenja u veliini 2,2%
prenika, to se prevodi u poveani protok krvi
od 9%. Zapazite da su oni koji su poeli istraivanje sa najveom stenozom ili blo-kadom, i
time imali najveu potrebu za sma-njenjem,
ostvarili najvee koristi. Od sranih arterija koje
su bile vie od 50% blokirane, javi-lo se
poboljanje od 5,3%, to se prevodi u 23%
porasta protoka krvi. To je znaajna koliina
smanjenja posle samo jedne godine. Pre nego
to je ovo istraivanje izvreno, veina lekara
nije verovala da je smanjenje mogue na
osnovu promene naina ivota u bilo kom vremenskom periodu a kamoli u okviru 12 meseci.
Zapazite da mali procenat promene u
preniku stenoze obezbeuje daleko vei procentualni porast protoka krvi. To je zato to je
stopa protoka krvi matematiki proporcionalna
etvrtom stepenu promene prenika (promena
prenika 3 puta pomnoena sama sobom).19
Ishrana uesnika u Proceni uticaja

naina ivota na srce
ak i sa lekovima, nijedno istraivanje pre
ovoga nije pokazalo regresiju ili smanjenje u
tako kratkom vremenskom periodu. Ovo istraivanje ne samo da je pokazalo da je regresija
mogua za kratko vreme, ve da se moe javiti
bez upotrebe lekova, obezbeujui primer
onoga to se moe desiti prihvatanjem jednostavnog programa naina ivota koji pored
drugih faktora ukljuuje odlinu ishranu.
Pogledajmo blie ishranu; ona je naznaena u
tabeli 5.
Tabela 5. Sadraj ishrane u istraivanju
Procene uticaja naina ivota na srce
- Bez ivotinjskih proizvoda, osim belanaca i
nemasnih mlenih proizvoda
- 75% sloenih ugljenih hidrata
- Najmanje 15% belanevina
- Manje od 5 mg holesterola
- Bez kofeina
- Kalorije nisu ograniene
75
BLOKIRANE ARTERIJE
Drugi faktori pored ishrane u Proceni

Slika 1. Leenje simptoma
Zajedno sa promenama ishrane, uesnici su

izvrili nekoliko drugih promena naina ivota.
Potpuna lista promena je navedena u tabeli 6.
Tabela 6. Promene naina ivota u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
-
Vegetarijanska ishrana sa malo masti

Trening kontrole stresa
Prestanak puenja
Umereno vebanje
Drutvena i emocionalna potpora
Nedavno su Orniovi pacijenti zavrili procenu petogodinjeg praenja. Merenje sranog

protoka krvi je nastavilo da pokazuje znaajna
poboljanja u poreenju sa njihovim procenama pre petogodinjeg programa, i u poreenju
sa kontrolnom grupom koja je bila na NCEP tipu
ishrane i drugim aspektima uobiajene brige.20
Filozof Alfred Vajthed (Alfred Whitehead) je
napisao izjavu koja se odnosi na ovaj problem
sranih oboljenja i istraivanja koja pokazuju
njihov preokret. Izjava je navedena u tabeli 7.
Tabela 7. Filozofija Alfreda Vajtheda
Poznate stvari se deavaju i oveanstvo se ne
uzbuuje zbog njih. Potreban je veoma neobian um za vrenje analize oiglednog.
Rad dr Ornia obezbeuje dobar primer

onoga to neobini um moe da uini sa
oiglednim. Srana oboljenja su ubica broj
jedan u Americi. Svaki ameriki lekar je dobro
upoznat sa njima, pa ipak izgleda da veina nas
jednostavno lei simptome bolesti umesto
osnovni uzrok. Jasno je da je nain ivota
osnovni uzrok u veini sluajeva. Mnogi zdravstveni radnici troe toliko mnogo vremena i
napora briui pod, a da ne primeuju da je
otvorena esma osnovni uzrok problema, kao
to je ilustrovano na slici 1.
Sada kada je prikazano ono to je oigledno, vreme je da ljudi sa sranim oboljenjima to
prime k znanju i ponu da menjaju svoj nain
ivota u skladu sa tim pre nego to bude
kasno.
Kofein moe da radi protiv srca

Zapazite da pored unoenja veoma malo
masti i bez holesterola, Procena uticaja naina
ivota na srce nije dozvoljavala kofein. Zato
zabranjivati kofein, kada je on sastojak nekih

od amerikih najomiljenijih proizvoda i pia?
Prvo, postoji zabrinutost da kofein moe da ima
relativno mali, ali znaajan efekat u poveanju
nivoa holesterola i krvnog pritiska.21 Takoe
moe da povisi nivo homocisteina u krvi to
moe da dovede do ateroskleroze.22 to je jo
znaajnije, Orni je sa saradnicima izbacio
kofein zbog njegove sposobnosti da pojaa
stres kod velikog broja ljudi.23 Kontrola stresa je
izgleda kranje znaajna u spreavanju infarkta.
Ako elite da ostanete smireni, sabrani i
uravnoteeni, esto e biti potrebno prekidanje
unoenja kofeina.
Vebanje sa poveanom stopom

sranog rada
Procena uticaja naina ivota na srce je
takoe ukljuila redovan program vebanja kao
to je prikazano u tabeli 8. Cilj je bio da se upranjava dnevna etnja koja je dovoljno ustra
da povea stopu sranog rada na 50-80% maksimalne stope sranog rada svake osobe.
Tabela 8. Program vebanja u istraivanju
- Hodanje 3 sata sedmino, najmanje 30 minuta po etnji
- Stopa sranog rada na 50-80% od maksimalne stope sranog rada
Maksimalna stopa sranog rada i eljena

stopa za vebanje su proraunati u odnosu na
starost. Da bismo ilustrovali taj jednostavni proraun, odredite sopstvenu maksimalnu stopu i
eljenu stopu kao to je objanjeno u tabeli 9.
76

Tabela 9. Proraun vae eljene stope
sranog rada za aerobno vebanje
Prvi korak: procenite vau maksimalnu stopu

sranog rada oduzimajui va broj godina od 220.
Primer: Ako imate 40 godina, va predvien maksimum bi bio 180 otkucaja u minutu.
Drugi korak: pomnoite taj broj sa 0,5 kako biste
dobili donju granicu vaeg opsega i sa 0,8 za
gornju granicu.
Primer: Ako imate 40 godina, to bi iznosilo 90-144
otkucaja u minutu.
Test procene naprezanja je izvren na

svakom uesniku pre nego to je zapoeo program vebanja. Ako je osoba imala promenjen
EKG koji je ukazivao na nedostatak dotoka krvi
do srca tokom testa, zabeleena je stopa
sranog rada u trenutku nedostatka. Ciljna
stopa sranih otkucaja pri vebanju osobe bi
bila 50-80% od te stope sranog rada.24
Snienje ukupnog holesterola u krvi u

istraivanju Procene uticaja naina
ivota na srce
Postojale su dve grupe ispitanika u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce. Do
sada su predstavljeni rezultati za grupu zvanu
eksperimentalna grupa. Druga grupa je zvana
kontrolna grupa. Kontrolna grupa je primenjivala ishranu slinu ishrani NCEP-a kao to je
ranije napomenuto. Poreenje ukupnog holesterola u dve grupe je prikazano na slici 2.
Grafikon ivopisno ilustruje nadmonost
vegetarijanske ishrane eksperimentalne grupe
nad ishranom koja je bazirana na mesu kontrolne grupe. Vegetarijanska grupa je imala
umanjenje holesterola od 56 poena, ili 24%,
Slika 2. Ukupne promene holesterola
u istraivanju Procene uticaja naina
ivota na srce
Ukupan holesterol
260
240
Eksperimentalna grupa
245
Kontrolna grupa
232
227
220
200
180
171
160
140
120
Pre poetak
Posle godinu dana
posle godinu dana; grupa koja je jela meso je

imala umanjenje od samo 13 poena, ili 6%. To
je ono to bismo oekivali za grupu koja je jela
meso, u skladu sa tipinih 6% umanjenja
postignutih pri ishrani na NCEP-u. Da li moemo biti zadovoljni tako malim umanjenjem,
sada kada znamo da vegetarijanska ishrana,
kao to je ishrana istraivanja Procene uticaja
naina ivota na srce, moe da obezbedi tako
znaajne pozitivne rezultate?
Umanjenje LDL-a u istraivanju Procene

ta je sa loim holesterolom, LDL holesterolom, koji se tako lako oksiduje, oteuje
arterije i dovodi do pojave bolesti sranih arterija? Poreenje dve grupe je prikazano na slici
3.
Slika 3. Promene LDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
LDL holesterol
Kontrolna grupa
180
166
160
157
151
140
120
95
100
80
Pre poetka
Posle godinu dana
Posle godinu dana na vegetarijanskoj

ishrani i drugim izmenama naina ivota, LDL
holesterol eksperimentalne grupe se snizio za
37%. Kontrolna grupa koja je bila na NCEP tipu
ishrane je ostvarila smanjenje od samo 5%. To
svakako pomae objanjenju zato postoji tako
znaajno preokretanje bolesti sranih arterija
kod pacijenata vegetarijanaca.
Uticaj niskog LDL-a

Brojna istraivanja su pokazala da e se,
ako se LDL holesterol znaajno snizi, verovatno
javiti preokret bolesti sranih arterija. Neki ispitanici sa visokim nivoom LDL-a i sa infarktom su
leeni sniavanjem njihovog LDL-a, a drugi
uobiajenom terapijom sranih bolesnika.
Rezultati su uporeeni u tabeli 10.25
Jedan od 5 pacijenata koji je imao infarkt
ima ukupan holesterol ispod 200. Iako su ovi
pacijenti verovatno pod uticajem i drugih faktora rizika kao to je puenje ili nizak HDL, lekari
77
BLOKIRANE ARTERIJE
Tabela 10. Sniavanje LDL-a preokree
srana oboljenja
Sniavanje LDL-a kod pacijenata sa sranim oboljenjima sa visokim nivoom LDL-a je efektivnije od
konvencionalne terapije:
- Uestalost progresije umanjena na polovinu
- Uveana uestalost regresije za 200%
- Umanjenje pojave napada za 75%
obino nisu obraali panju na njihov ukupni ili

LDL holesterol. Meutim, nedavno istraivanje
je pokazalo da su pacijenti sa infarktom, koji su
ve imali poeljne nivoe holesterola, ostvarili
nove koristi od programa koji jo vie sniava
njihov holesterol.26
Vegetarijanska ishrana umanjuje

pojavu sranog napada
Dalja potpora za ishranu sa umanjenim
holesterolom i ukupan pristup stilu ivota
obezbeena je St. Tomasovom studijom regresije ateroskleroze (St. Thomas Atherosclerosis
Regression Study, STARS).27 Britansko istraivanje se pribliilo programu ishrane koji je koristio Orni i, kao to se oekivalo, proizvelo je
rezultate koji su bili izmeu onih koje je postigla
ishrana NCEP-a i onih na reimu istraivanja
Procene uticaja naina ivota na srce. STARS
istraivai su prevazili NCEP-ov drugi korak
ishrane na vie naina. Oni su: (1) u ishranu
dodali znaajne koliine biljnih vlakana (do 6 gr
na 1000 kalorija); (2) dalje umanjili unos holesterola, na svega 100 do 120 mg dnevno za
mnoge uesnike; i (3) poveali koliinu
polinezasienih masnih kiselina u ishrani. Sve te
promene su nainile ishranu bliom vegetarijanskoj ishrani u odnosu na NCEP ishranu. Oni
su takoe savetovali pacijente da ne pue i
preporuivali podesan nivo dnevnog vebanja.
Meutim, opis ovih komponenti u njihovom
izvetaju ukazuje da je data relativno mala
panja tim oblastima u poreenju sa Orniovim
koncentrisanjem na vebanje. Kada su
angiogrami uraeni na poetku STARS-a
uporeeni sa onim nainjenim u proseku oko 3
godine kasnije, rezultati su bili oekivani, to
jest, rezultati su bili izmeu onih koje je ostvario Orni i onih koji su vieni pri ishrani NCEPa. Tanije, regresija se javila kod 38%, dok se
kod 15% javila progresija. Oko polovine ispitanika nije pokazalo nikakvu znaajnu promenu.
Meutim, pristup ishrani je umanjio broj
sranih problema. Kada su pogledali ukupan
broj svih logova, infarkta, smrtnih sluajeva,

operacija ugradnje bajpasa i angioplastika
shvatili su da su postigli znaajan rezultat. Dok
je 10% kontrolnih pacijenata imalo jedan od
ovih sluajeva, samo 3% pacijenata na ovoj
ishrani je imalo neki od ovih problema.
HDL nije porastao u istraivanju Procene

ta je sa HDL holesterolom? Kao to smo
videli u prethodnom poglavlju, to je vii HDL
holesterol to je bolje to se tie sranih oboljenja. HDL vrednosti za dve grupe su uporeene na slici 4.
Slika 4. Promene HDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
HDL holesterol
Kontrolna grupa
60
53
51
50
40
39
37
30
20
10
0
Pre poetka
Posle godinu dana
Obe grupe su imale blago snienje koliine

HDL-a koje je previe malo da bi bilo statistiki
znaajno. Meutim, kod eksperimentalne grupe
se i dalje javljao preokret sranog oboljenja
uprkos njihovom niskom HDL-u. Verujem da to
predstavlja znaajnu izjavu: ako imate infarkt,
sniavanje vaeg LDL-a je znaajnije od
poveavanja vaeg HDL-a. Kontrolna grupa je
imala vii HDL, to se smatra zdravim, ali se njihovo stanje bolesti od infarkta pogoralo, to
ponovo ukazuje da sniavanje LDL-a moe da
bude vanije u regresiji ateroskleroze. Meutim, nemojte misliti da je uloga HDL-a bez
znaaja. Kasnije u ovom poglavlju blie emo
razmotriti znaaj HDL-a.
Nivo triglicerida se poveao u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce

Za prosene Amerikance, to je vii nivo njihovih triglicerida, to gore prolaze to se tie
infarkta.28 Zbog toga je bilo iznenaujue da se
kod osoba koje su preokrenule svoje srano
oboljenje u istraivanju Procene uticaja naina
ivota na srce javio porast nivoa triglicerida,
kao to se vidi na slici 5.
78
Slika 5. Promene triglicerida u istraivanju

Trigliceridi
Kontrolna grupa
270
256
250
230
210
210
216
199
190
170
150
Pre poetka
Posle godinu dana
Kod vegetarijanske grupe se javio porast

triglicerida od 46 poena. Sa druge strane, kontrolna grupa je snizila svoje trigliceride tokom
istog vremenskog perioda za 17 poena. Porast
triglicerida nije tipian za vegetarijance u
drugim istraivanjima. Neka istraivanja su
utvrdila grupe vegetarijanaca sa niim nivoima
triglicerida od proseka.29,30 ta se onda deavalo u istraivanju Procene uticaja naina ivota
na srce? Osobe na vegetarijanskoj ishrani sa
ogranienom koliinom masti mogu esto da
imaju vie nivoe triglicerida jer troe vee
koliine sloenih ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati
su sainjavali celih 70-75% ishrane u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce.
Meutim, te vrste namirnica bogate ugljenim
hidratima obino izgledaju kao dobre stvari u
vezi sa rizikom od sranih oboljenja kao i od
raka. Izgleda teko shvatiti da su unosili previe dobrih stvari.
Iako izgleda da porast triglicerida nije uticao
na sveukupan uspeh Procene uticaja naina ivota na srce, ostaje jedno pitanje: da li bi rezultati bili jo bolji da potronja masti nije bila
toliko strogo umanjena? Da li bi se Orniova
stroga ogranienja masti vratila da progone
uesnike na duge staze? Pitanje je vie od
akademskog. Kao to smo ve videli, vegetarijanci koji se nisu trudili da umanje svoj unos
masti, obino konzumiraju manje masti od
proseka, ali ni blizu toliko malo koliko su Orni i
njegovi saradnici zahtevali. To je interesantno,
jer su u Reznikovom sopstvenom istraivanju,
kao i u devet drugih istraivanja koje je on analizirao, totalni vegetarijanci uopteno gledano
imali nii holesterol, nie nivoe LDL-a i nie
nivoe triglicerida sa podjednako dobrim
nivoima HDL-a.31 Ove injenice izazivaju sumnju da krajnje nizak unos masti i odgovarajui
unos velike koliine ugljenih hidrata u Orniovoj

ishrani predstavljaju uzrok porasta triglicerida.
Drugi izvetaj koji dokumentuje nie nivoe
triglicerida kod vegetarijanaca obezbeuje dalje
uvide. Naroito je utvreno da su vegetarijanci
koji su umanjili svoj unos masti u umerenijem
opsegu (na 23% svojih kalorija) snizili svoje
trigliceride.32 Drugo istraivanje je pokazalo da
vegetarijanska ishrana koja ne ograniava
potronju masti toliko strogo moe da snizi nivo
holesterola, a da ipak odri vrednosti HDL-a.33
Ova istraivanja bacaju dalju sumnju na ishranu
sa veoma malo masti. Razlog za zabrinutost je
da sniavanje unosa masti u tako velikoj meri
kao pri Orniovoj ishrani rezultuje porastom
triglicerida i umanjenjenjem HDL-a, kao to
smo videli u istraivanju Procene uticaja naina
ivota na srce.
Poslednji deo informacije moe da
pomogne da postavimo problem procenta
unosa masti u jo bolji kontekst. Kada je dr
Orni analizirao svoje podatke kako bi pronaao
najznaajniji deo svoje ishrane u preokretanju
sranih oboljenja, otkrio je da je to bio nizak
sadraj holesterola, a ne nizak sadraj masti.34
To ukazuje da je odsustvo proizvoda ivotinjskog porekla u ishrani (to obezbeuje da
ishrana nee imati holesterol) vanije od
drastinog smanjenja sadraja masti. Ovaj
nain razmiljanja je u skladu sa najnovijim
istraivanjima koja prikazuju ostvarene preventivne koristi od nekih visokomasnih tipova
namirnica bez holesterola, kao to je jezgrasto
voe. Istraivanja korisnih efekata jezgrastog
voa su predstavljena u prethodnom poglavlju.
Dalja potpora ovom gleditu dolazi sa
Stenforda. Istraivai su prikazali da su
promene naina ivota mogle znaajno da utiu
na progresiju infarkta.35 Na osnovu svog istraivanja i drugih objavljenih studija, zakljuili su:
Uopteno gledano, izgleda da su bolji nalazi
angiografa ostvareni veim umanje-njem (LDL
holesterola) poto istraivanja izvetavaju o
regresiji bolesti u njihovom leenju grupa kod
kojih se takoe javilo umanjenje LDL-a od 35%
ili vie. Kao to smo videli u prethodnom
poglavlju, ishrana sa veoma malo masti nije
neophodna za postizanje sniavanja bilo
ukupnog, bilo LDL holesterola.
U vezi sa svim dokazima o najboljim
nivoima koliine masti u ishrani, zakljuujemo
da je 5-10% premalo, a 30% verovatno previe. Izgleda da je oko 25% masti optimalno.
79
BLOKIRANE ARTERIJE
Bolovi u grudima se znaajno umanjuju

vegetarijanskom ishranom
Kada osoba doivljava este bolove u grudima, tipine za bolesti sranih oboljenja, esto
im se vri srani angiogram. Angiogram
odreuje da li pacijent zaista ima znaajno
oboljenje sranih arterija. Ako su blokade
prisutne, test procenjuje gde se tano blokade
nalaze i koliko su ozbiljne. Delimina blokada
arterija umanjuje protok krvi do sranog miia,
prouzrokujui bol u miiu.
U nekoliko istraivanja predstavljenih u
ovom poglavlju, uesnici su bile osobe koje su
doivljavale esti bol u grudima povezan sa
sranim problemima, ili anginu. Bol je bio taj
koji je uopte naveo na pregled njihovih sranih
arterija. Videli smo da je vegetarijanska grupa
u Proceni uticaja naina ivota na srce imala
znaajno poboljanje svog ukupnog nivoa
holesterola i umanjenje blokade arterija. ta se
desilo sa njihovim bolovima u grudima? Kada je
istraivanje zapoelo, proseni lan eksperimentalne grupe je doivljavao bol u grudima
priblino pet puta sedmino. Poreenja bola u
grudima grupe na primeni ishrane i kontrolne
grupe u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce prikazana su na slici 6.
Slika 6. Bol u grudima povezan sa sranim
problemima u Proceni uticaja naina
ivota na srce
Uestalost
angine/sedmino
Kontrolna grupa
6,24
6
5,10
5
4
3
2,35
2
1
0,45
0
Pre poetka
Posle godinu dana
Bolovi u grudima kod eksperimentalne

grupe (na vegetarijanskoj ishrani) su se umanjili 91%, na manje od jednom sedmino. Sa
druge strane, u kontrolnoj grupi (ishrana na
mesu koju je preporuio NCEP) su se pogorali
165% tokom godinu dana. Ovi rezultati su
oekivani, i u saglasnosti su sa umanjenim
blokadama sranih arterija prve grupe i
poveanim blokadama druge grupe kao to je
Jedan rezultat ovog istraivanja je bio

sasvim neoekivan. Drastino smanjenje od
91% bola u grudima eksperimentalne grupe se
javilo u toku prve tri sedmice daleko pre nego
to bi se razumno moglo oekivati bilo kakvo
znaajno fiziko umanjenje blokade. Takvo brzo
umanjenje bola u grudima je bilo zapanjujue
za mnoge u medicinskoj zajednici. Meutim, mi
drugi smo bili sasvim svesni naglih kratkoronih
promena koje su mogle da se odigraju sa promenama naina ivota. Ja sam lino video mnogo pacijenata koji su, prvobitno, mogli da samo
hodaju du sobe i da osete snaan anginozni
bol u grudima. Posle dve ili tri sedmice na vegetarijanskoj ishrani i programu vebanja, mnogi
od tih istih pacijenata bi hodali osam kilometara
na dan bez bola u grudima i sa korienjem
manje lekova za srce nego ranije. Rezultati su
esto toliko zapanjujui da prvo morate lino to
da vidite kako biste u potpunosti cenili drastino
poboljanje.
Povieni holesterol u krvi spreava

oputanje krvnih sudova
Iako neki ljudi razmiljaju o krvnim sudovima kao o cevima koje prolaze kroz naa tela,
takva karakterizacija je obmanjujua. U stvari,
zdrave arterije su miini organi koji imaju
sposobnost da kontroliu koliko e krvi proticati
kroz njih menjanjem svog prenika. Mogu da se
oputaju i da doputaju da vie krvi proe, ili
mogu da se suze i dozvole manji protok krvi.
Oputanje krvnih sudova je krajnje znaajno za
rad srca. Oputanje sranih arterija dozvoljava
vei protok krvi do sranog miia. Oputanje
krvnih sudova na drugim mestima umanjuje
optereenje srca smanjenjem otpora nasuprot
koga srce pumpa.
Ako umanjenje koliine blokade ne moe da
objasni njihovo smanjenje bola u grudima, ta
onda moe? Razlozi za ovo impresivno umanjenje angine pri vegetarijanskoj dijeti tek
odnedavno postaju jasni. Odgovor je verovatno
bar delom u vezi sa nainom na koji vegetarijanska ishrana moe da pomogne oputanju
krvnih sudova.
Uloga azot-monoksida u spreavanju

bola u grudima
Hemikalija u krvi zvana azot-monoksid (NO)
je neophodna za sposobnost krvnih sudova da
se oputaju. Ne treba ga zameniti za azot-suboksid (N2O, gas za smejanje). Azot-monoksid
je kljuni relaksirajui faktor koji proizvode
endotelijalne elije koje oiviavaju krvne
80
sudove. Meutim, kada se povea nivo holesterola, krvni sudovi se ne oputaju dovoljno u
odgovoru na azot-monoksid. Promene u nivou
holesterola u krvi mogu veoma brzo da proizvedu znaajnu razliku u obimu oputanja.
Nedavno su istraivai izazvali povienje nivoa
holesterola pacijenata prestajanjem davanja
lekova za snienje holesterola. U toku dve sedmice dolo je do znaajnog opadanja odgovora
na efekte azot-monoksida, umanjujui tako
oputanje.36
Zato bi se povieni nivo holesterola meao
sa efektima azot-monoksida? Nedavno laboratorijsko istraivanje nam obezbeuje jedan
razlog za ovu povezanost. Istraivai su
zabeleili da je povieni nivo holesterola u krvi
prouzrokovao razaranje azot-monoksida.37
Endotelijalne elije pokuavaju da nadoknade
taj gubitak proizvoenjem vee koliina azotmonoksida.38 Meutim, usled brzog razaranja
azot-monoksida, te elije poinju da ispoljavaju
nedostatak L-arginina, osnovne sirovine koja je
neophodna za proizvodnju azot-monoksida.
Nedavno istraivanje je pokazalo da znaajno
snienje holesterola poboljava rezultate EKG
testa pri naporu (pokazujui poboljani protok
krvi do srca) u roku od etiri sedmice.39 U
skladu sa ovim odnosima, naunici su utvrdili
da dodavanje L-arginina pomae obnovi normalnog arterijskog oputanja ak i ako neko
ima povieni nivo holesterola.40 L-arginin se
nalazi u obilju u vegetarijanskoj ishrani, ali je
redak u mesu i mlenim proizvodima. Tabelarni
prikaz sadraja arginina u namirnicama je dat
na tabeli 11.
Zapazite da meso i mleni proizvodi imaju
daleko manje arginina u poreenju sa mahuTabela 11. Sadraj arginina u namirnicama
Vrsta hrane
Koliina
Arg (g)
Ameriki sir
Jaje
Nemasno mleko
Govei biftek
vrsti tofu
Engleski orah
Brazilski orah
Bademi
Crni orah
Lima pasulj
Crveni pasulj
Garbanzo pasulj/
naut (leblebije)
Soivo
Soja
Peeno seme bundeve
1 komad
28 g
1 olja
28 g
1/2 olje
1/2 olje
1/2 olje
1/2 olje
1/2 olje
1 olja
1 olja
0,2
0,2
0,3
0,5
1,3
1,3
1,5
1,6
2,3
2,4
2,6
1 olja
1 olja
1 olja
1/2 olje
3,6
4,2
5,3
6,2
nastim povrem, jezgrastim voem i semenjem, koje ima 3 do 35 puta veu koliinu.
Shodno tome, brza poboljanja od angine u
Proceni uticaja naina ivota na srce se moda
javljaju usled bar dva odgovorna efekta. Prvo,
umanjen nivo holesterola moe da pomogne
obnavljanju normalnih mehanizama oputanja
krvnih sudova. Drugo, porast unoenja arginina
koji se obezbeuje vegetarijanskom ishranom
e dalje pomoi oputanju arterija od samog
poetka, verovatno i pre nego to je nivo holesterola u krvi znaajno opao.
Smanjenje lepljivosti crvenih krvnih

zrnaca umanjuje bol u grudima
Postoji tree objanjenje za prilino naglo
kratkorono ublaavanje angine koje se javlja
sa ishranom koja sniava holesterol. Smanjenje
tenje da se crvena krvna zrnca slepljuju, ili
tenost krvi, uoili su nemaki istraivai u
svom istraivanju. To je jo jedno istraivanje o
uticaju promene naina ivota na progresiju
sranih oboljenja. Dr Gerhard uler (Gerhard
Shuler) je sa saradnicima izvrio neka od najdetaljnijih merenja meu istraivanjima u vezi sa
regresijom blokade arterija.41 Korienjem
redovnog fizikog vebanja i ishrane koja je
sadrala u proseku 26% masti i 135 mg holesterola (bolje od najbolje ishrane nacionalnog
programa obrazovanja o holesterolu) pomogli
su da se kod 30% od 56 uesnika istraivanja
ostvari regresija. Samo 4% druge grupe je ostvarilo regresiju bez promena naina ivota.
Od interesa za pitanja angine je da su
istraivai izmerili tenju da se crvena krvna
zrnca meusobno slepljuju (zvano stopa agregacije eritrocita). Lepljivija crvena krvna zrnca
tee da se nagomilaju i spreavaju optimalni
protok krvi do sranog miia, to moe da
pojaa anginu. ak i na ovom programu naina
ivota, koji je manji od optimalnog, tenja
crvenih krvnih zrnaca da se meusobno slepljuju se umanjila za veoma znaajan procenat.
Ove injenice tako obezbeuju jo jedan razlog
zbog koga bismo oekivali da se angina ublai
pri boljem programu naina ivota. Moemo se
samo pitati koliko bi promene bile duboke da je
prihvaena totalna vegetarijanska ishrana bez
holesterola.
Rezime tri mogua razloga za brzo ublaavanje angine, koje se javlja uz ishranu koja
sniava holesterol, prikazan je u tabeli 12.
81
BLOKIRANE ARTERIJE
Tabela 12. Razlozi za brzo ublaavanje
angine sa promenama naina ivota
1. Oputanje krvnih sudova prouzrokovano umanjenjem holesterola u krvi poveava koliinu i
efektivnost azot-monoksida u krvi.
2. Dalje oputanje arterija usled vee koliine
arginina u povru se javlja pre nego to se nivo
holesterola u krvi snizi.
3. Smanjenje lepljivosti crvenih krvnih zrnaca,
poveavajui protok krvi do sranog miia.
Posle infarkta promenite ishranu kako

biste umanjili rizik od smrti
Drugo istraivanje je obezbedilo nalaze koji
su znaajni za prikazivanje moi ishrane u
preokretanju infarkta. Izvetaj iz 1992. godine
nije merio regresiju, ve je ispitao znaajna
pitanja: naredne srane probleme kod osoba
koje su preivele infarkt.42 Pacijentima u
eksperimentalnoj grupi je data specifina
ishrana koja ih je snano okrenula u smeru vegetarijanske. Meso i jaja nisu bili dozvoljeni.
Njihov opis protokola ishrane zvui u sutini
vegetarijanski, poto je opisano da sadri
voe, povre, itarice i jezgrasto voe, iako je
odreena koliina ribe dozvoljena. Meu rtvama od infarkta u istraivanju (preko 400), kod
onih na posebnoj ishrani je dolo do drastinog
snienja ukupnog broja sranih problema. U
toku samo 6 sedmica, osobe sa skoro vegetarijanskom ishranom su pokazale znaajno umanjenje od 35% u ukupnom broju javljanja
sranih problema u koje su spadali smrtonosni
i nesmrtonosni srani udari kao i iznenadni
sluajevi smrti od sranog problema.
Izvetaj ukazuje da su promene u ishrani
nadmonije u odnosu na lekove za osobu koja
je imala nedavni srani udar to je zapanjujue
za medicinsku zajednicu. Jedna od najire
reklamiranih grupa lekova u vezi sa ovim su
beta blokatori i ACE inhibitori. Oni ispoljavaju
samo polovinu efektivnosti u odnosu na vegetarijansku ishranu, sa prosenim smanjenjem
ukupne smrtnosti od samo oko 20%.43,44
Sporedni efekti lekova protiv povienog

holesterola ili triglicerida
Sada postoje mnogi dostupni lekovi koji
pomau sniavanju LDL holesterola, a u nekim
sluajevima i sniavanju triglicerida ili poveavanju HDL holesterola. Jedna od najpopularnijih grupa lekova je poznata kao statini i tu
spadaju lekovi kao to su zokor, pravahol,
mevakor i leskol. Ovi lekovi mogu znaajno da
snize LDL holesterol uz neznatno poveanje

HDL holesterola, ali samo kada se koriste zajedno sa dobrom ishranom sa malo holesterola i
malo zasienih masnih kiselina. Statini esto
mogu da prouzrokuju ozbiljna zapaljenja jetre i
razaranje kao i smrt voljnih telesnih miia.
Jo jedno popularno sredstvo koje se koristi
za sniavanje holesterola i triglicerida je veoma
velika koliina B vitamina, nijacina. Kada se
koristi u visokim dozama neophodnim da bi se
ostvario znaajno nii nivo holesterola i
triglicerida, nijacin se treba smatrati lekom zato
to ponekad moe da prouzrokuje sporedne
efekte opasne po ivot. Meu ove sporedne
efekte spadaju razaranje jetre i unutranje
krvarenje usled ozbiljnog zapaljenja stomaka;
drugi esti neprijatni sporedni efekti su kratkotrajni oseaji vruine i crvenilo koe.
Vie volim da sauvam te lekove za priblino jednog na 400 ljudi sa naslednim poremeajem koji prouzrokuje da jetra proizvodi
preterane koliine holesterola ili triglicerida.
Takoe ih koristim kod pacijenata sa sranim
oboljenjima koji nisu uspeli da ostvare eljeni
nivo holesterola u krvi samo ishranom i koji su
spremni da plate veliku cenu. Cena se sastoji
od lekova (godinja potrebna koliina popularnih lekova za sniavanje holesterola kota
1.308 dolara),45 estih poseta doktoru i laboratorijskog rada neophodnog za praenje i
mogue spreavanje ozbiljnih sporednih efekata. Dobre vesti su da veina ljudi sa povienim
holesterolom moe da ga spusti na idealni nivo
pravilnom ishranom i nainom ivota u koji
spada i redovno vebanje bez upotrebe lekova.
Pored ishrane fizika spremnost

U ovom poglavlju smo videli da je odlian
nain ivota sutinski za bilo koga ko eli da
preokrene oboljenje sranih arterija. Vie od
toga, to je osnova za prevenciju sranih oboljenja tako da se uopte ni ne pojavljuju. Ovaj
nain ivota mora da sadri ishranu koja
ukljuuje zanemarljive koliine holesterola u
hrani i koja je siromana zasienim masnim
kiselinama. Pored zdrave ishrane, potreban je i
redovan program umerenog vebanja.
Znaaj redovnog vebanja u spreavanju i
preokretanju sranih oboljenja se mora naglasiti. Pokazano je da redovno vebanje, samo po
sebi, pomae srcu u velikom broju istraivanja.
Naveu samo jedno. 19-ogodinje istraivanje
na oko 10.000 mukaraca se koncentrisalo na
uticaj redovnog vebanja na rizik od smrti usled
kardiovaskularnih oboljenja.46 Oni su svrstani u
tri grupe odreene tako to je svaki uesnik
82
proao dva testa sposobnosti u razmaku od 5

godina u proseku. Na taj nain, fizika spremnost je utvrena za svakog uesnika na
poetku, a zatim i posle 5 godina. Oni koji su
imali odranu fiziku spremnost (proli su oba
testa) su sainjavali prvu grupu. Oni koji su
imali kratkoronu spremnost (proli su samo
jedan od dva testa) predstavljaju drugu grupu.
Trea grupa se sastojala od onih koji su bili fiziki nespremni (nisu proli nijedan test).
Rezultati su prikazani na slici 7.
Slika 7. Promene triglicerida u istraivanju
popuni upitnik u vezi sa njegovim ili njenim psiholokim problemima. Upitani su da procene
svoj stepen teskobe, depresije, nesanice i
nemogunosti da osete zadovoljstvo (anhedonija). Ova etiri problema su sabirana kako bi se
dobio indeks nivoa nelagodnosti za svakog
uesnika. Proseni nivoi su prikazani na slici 8.
Slika 8. Promene HDL holesterola u istraivanju Procene uticaja naina ivota na srce
Indeks teskobe, depresije,
nesanice i anhedonije
30
25
Rizik od kardiovaskularne smrtnosti
Kontrolna grupa
27,2
23,9
24,1
19
20
4,5
15
10
5
2,2
Pre poetka
Posle godinu dana
1,0
Broj preenih testova fizike spremnosti
Zapazite da su oni koji su bili fiziki spremni i odravali svoju spremnost imali najmanji
rizik. Rizik je bio dvostruko vei za one koji nisu
uspeli da odre trajan program fizike spremnosti, i etiri puta vei za nevebae. Drugi
znaajni rezultat je da pored koristi za srce, oni
koji su odravali svoju spremnost su takoe
imali najnii rizik od smrti od svih faktora.
Lako je uvideti da nevebai poveavaju
svoj rizik od smrti od sranih oboljenja za otprilike istu koliinu kao i puai. Drugim reima, sa
stanovita sranih oboljenja, verovatno imate
malo prava da tapete sebe po leima zato to
ne puite, ako ne vebate redovno. Vebanje
razumljivo predstavlja veliki deo bilo kog programa za spreavanje ili preokretanje sranih
oboljenja.
Zdraviji nain ivota bolji oseaj

dobrobiti
Istraivanje Procene uticaja naina ivota
na srce je takoe posmatralo pre i posle
rezultate o tome koliko su uesnici napredovali
u pogledu opteg oseaja dobrobiti. Od svakog
uesnika se trailo da pre i posle istraivanja
Mnogima je bilo iznenaujue da je posle

godinu dana vegetarijanska grupa bila ta koja
ne samo da se oseala bolje fiziki, ve i mentalno. Kod njih se javilo smanjenje depresije i
teskobe, imali su manje problema sa stresom i
poboljane odnose sa drugima.47
Mnogi pogreno veruju da e se njihovo
ukupno uivanje u ivotu umanjiti ako ponu da
ive zdravim nainom ivota, naroito ako
postanu vegetarijanci. ta da kaem prijateljima kada izaemo na ruak? Da li u morati da
rtvujem prisustvovanje odreenim drutvenim
dogaajima zbog svoje nove ishrane? ta je sa
mojim roacima koji dolaze za praznike? Da li
e moj oseaj za ukus patiti? Da li e moja glad
biti zadovoljena? Uprkos svim ovim novim
problemima vegetarijanska grupa je vie uivala u ivotu, i ak imala bolji drutveni ivot
nego ranije.
Dosledno dranje programa

Da li je bilo razlike u zavisnosti od toga
koliko su se vrsto uesnici drali programa u
istraivanju Procene uticaja naina ivota na
srce? Da li je bilo nekih tetnih efekata od
takvog oblika varanja, odnosno ne pridravanja programa? Ovo pitanje je veoma paljivo
razmatrano u prvobitnom izvetaju koji je izaao 12 meseci nakon poetka praenja.
Odgovor je bio da, kao to je ilustrovano na slici
9.
83
BLOKIRANE ARTERIJE
Slika 9. tetni efekti ne pridravanja
programa u istraivanju Procene uticaja
naina ivota na srce
Rezultati angiografa
Tabela 13. Pacijenti sa sranim oboljenjima

koji sluaju savet lekara
Oko 1/3 pacijenata od sranih oboljenja prati
uputstva lekara u borbi sa:
-
Procenat regresije
blokade krvnih sudova
6
Povienim holesterolom
Povienim krvnim pritisakom
Nedostatakom vebanja
Puenjem
5
4
3
2
1
0
Maksimalno
pridravanje
Umereno
pridravanje
Minimalno
pridravanje
Rezultati nisu bili iznenaujui. Unutar vegetarijanske grupe, oni koji su se u najveoj
meri pridravali programa su imali najveu
koliinu regresije; to jest, kod njih se javilo
najvee preokretanje. Svaki oboleli krvni sud se
poboljao preko 4% u proseku.48 Kod onih koji
su se umereno drali programa javilo se 2,5%
regresije oboljenja sranih arterija. Oni koji su
se u najmanjoj meri pridravali programa su
imali minimalno poboljanje, manje od 1%.
Stvar dranja programa pokazuje tri stvari.
Prvo, to se vie neko priblii optimalnom stilu
ivota, to je bolje. Oigledno, to blie sledimo
vegetarijansku ishranu, redovan program vebanja i mere kontrole stresa to e nae arterije biti bolje. Druga stvar je da nii stepeni
dranja programa mogu i dalje da proizvedu
izvesne koristi, iako rezultati nisu toliko drastini. Trea je da su promene naina ivota u
istraivanju Procene uticaja naina ivota na
srce bile od vee koristi nego to podaci prikazuju zbog slabog dranja programa od strane
nekih uesnika.
Preporuke doktora ko ih se pridrava?

Ako imate oboljenje srca, postoji mnogo
toga to moete da uinite jednostavnim promenama naina ivota. Meutim, veina ljudi
ne uspeva da iskoristi pun potencijal promena
naina ivota za svoje sveukupno zdravlje.
Mnogi ljudi sa sranim oboljenjima ne ine
mnogo vie od posete doktoru i uzimanja lekova. Istraivanje Amerikog udruenja za bolesti
srca je izvreno da bi se utvrdilo koliko je osoba
kojima su utvrena srana oboljenja pratilo
korektivne mere koje su im prepisali lekari.

Zapanjujui rezultati su prikazani u tabeli 13.49
Vidimo da oko 2/3 sranih bolesnika zanemaruje da sprovodi osnovne promene u navikama koje prepisuje veina lekara (manje soli,
manje unosa crvenog mesa, svakodnevno
hodanje, bez duvana, itd). To je iznenaujue
veliki broj, poto e bolest uzeti ivot tih pacijenata u 80% sluajeva. Ako oni nisu spremni da
naine jednostavne promene u nainu ivota,
kako moemo da oekujemo da naine velike
promene kakve su generalno prikazane u ovom
poglavlju? Da li su te promene ograniavajue
u veoj meri nego to veina ljudi moe da podnese?
Da li je promena naina ivota

za svakog?
Jedna je stvar predstaviti obilje dokaza da
vegetarijanska ishrana predstavlja znaajnu
prednost u preokretanju sranih oboljenja, ali
da li je to ishrana koju prosena osoba moe da
dri ceo ivot? U poetku moe da izgleda previe ograniavajua jer je veina od nas odrasla
jedui ta god nam se svialo: obilje mesa,
mleka, jaja, sira, sladoleda, gotovu hranu iz
prodavnice, itd. priznajte, jeli smo je. Ali,
pogledajte koliko je ljudi postalo bolesno zbog
takvog naina ivota. Amerikanci su, umesto da
budu primer prvoklasnog zdravlja, meu najgojaznijim osobama u svetu, i nastavljaju da
imaju visoke stope sranih oboljenja. Imamo
najvee i najnaprednije bolnice u svetu i
potrebne su nam za ljude koji upranjavaju
ishranu zasnovanu na preraenoj hrani, bogatoj
holesterolom i mastima.
Ako zaponete sa promenom na vegetarijansku ishranu, biete iznenaeni da ono to
moe da zapone izgledajui kao rtva, ne
mora da se zavri na taj nain. Ova knjiga je
posveena ne samo informisanju o boljem
nainu ivota, ve takoe i da vas ohrabri da
nainite promene i iskusite koristi. Kae se Rim
nije izgraen za dan, ali kada su u pitanju nae
navike ishrane, plaimo se procesa izgradnje.
84
Moda bi bilo preciznije rei da se najvie plaimo procesa remodeliranja, izbacivanja iz
friidera i sa polica hrane koja je opasna za
nae zdravlje. Meutim, sa pozitivne strane,
pridruivanje asovima pripremanja vegetarijanske ili prirodne hrane vam moe pomoi da
uskoite u novi svet potpuno novih jela i namirnica koje su i zdrave i ujedno istinski zadovoljavajue. Ako kod vas ne postoje asovi kuvanja, nabavite nekoliko vegetarijanskih kuvara i
odvojite deo vremena za eksperimentisanje.
Lista dobrih vegetarijanskih kuvara je navedena
u dodatku II. Drite se njih, i ubrzo ete biti
iznenaeni kako brzo imate itav niz novih
raznovrsnih recepata kojima se moete radovati
i pored toga, verovatno ete se oseati daleko
bolje na vie naina, i fiziki i mentalno.
Vegetarijanska parada se kree

Vegetarijanska ishrana poinje da osvaja
zemlju. Milioni Amerikanaca su krenuli prema
zdravijem nainu ivota u razliitom stepenu.
Mnogi su proli ceo put do totalne vegetarijanske ishrane i drugih aspekta zdravog naina
ivota. Vegetarijanski restorani i prodavnice
zdrave hrane se umnoavaju. Sve glavne
avionske kompanije sada nude totalne vegetarijanske obroke na zahtev putnika. Broj vrsta
ne-mlenih namirnica, kao to su mleko i sir
nainjeni od integralnih itarica, se poveava.
Medicinske osiguravajue kompanije poinju da
pokrivaju trokove instrukcija i savetovanja o
vegetarijanskom nainu ivota za srane
bolesnike. Optinske kole kuvanja vegetarijanske hrane su sve popularnije. Vegetarijanski
periodini asopisi i kuvari se objavljuju u sve
veem broju. Vegetarijanska parada se kree i
sigurno neete eleti da je propustite.
Medicinske osiguravajue kompanije uviaju da je vegetarijanski pristup daleko efektivniji u pogledu trokova u odnosu na alternativu
hirurgije. Trokovi kompanije Mutual of Omaha
po sranom bolesniku su umanjeni za vie od
polovine pokrivanjem trokova instrukcija o
nainu ivota za srane bolesnike. Oni izvetavaju da su njihovi pretplatnici zdravstvene
nege sa bolovima u grudima, koji su bili na programu, doiveli smanjenje od 65% u broju
sluajeva doivljavanja bola u grudima. Za
ostatak kod kojih se jo uvek javlja bol,
uestalost i otrina su se umanjili esto
drastino. Oni takoe izvetavaju o snienju
holesterola u krvi bez lekova; pregledi srca
pokazuju da se kod mnogih pacijenata javlja
prestanak ili preokretanje progresije sranog
oboljenja, a tolerancija na vebanje je na testu
pokazala poboljanje od 22%. Ovaj program

umanjuje trokove brige o zdravlju dok u isto
vreme proizvodi bolje zdravlje svojih pretplatnika.
Centri za obuku u pogledu nainu ivota

Neke osobe mogu da smatraju da bi elele
formalnu instrukciju koja e im pomoi da
naine prelaz do idealnog naina ivota. Postoje
ustanove poznate kao Centri za poboljanje
naina ivota, koji su posveeni pruanju
takvih usluga. Ovi centri primaju goste sa
razliitim aspektima i ozbiljnou sranih oboljenja i drugih bolesti koji ostaju odreeni broj
dana ili nedelja. Svakom gostu se odreuje
dnevna rutina vebanja odreena za potrebe
osobe, vegetarijanska ishrana, daju se uputstva
o ishrani i drugim aspektima zdravog ivljenja i
obuava se pripremanje zdravih i ukusnih obroka za odravanje ishrane posle povratka kui.
Lista imena i lokacija takvih centara se nalazi u
dodatku III.
Zdravstveni radnici, iznesite injenice i

pustite da pacijenti odlue
Dr Orni je ubeen da moramo svima da
iznesemo injenice o nainu spreavanja
sranih oboljenja, i informiemo one koji ih ve
imaju kako da ih preokrenu. Njegova izjava je
navedena u tabeli 14.50
Tabela 14. Orni: Nemojmo sakrivati
injenice
Veoma je nadmeno rei: Znamo da to uopte
neete uraditi jer je preteko. Program ozdravljenja nee svako prihvatiti, ali postoji vei procenat ljudi zainteresovan za pridravanje ovakvog
programa nego to mnogi doktori moda veruju.
Da li je promena naina ivota za svakog?

Da, za svakog ko ima veliku elju za potpunim i
srenim ivotom koja je jaa od elje za kratkoronim zadovoljenjem ula ukusa. ulo ukusa
e se prilagoditi za nekoliko nedelja i zatim e
odgovarati sa veim zadovoljstvom nego ranije.
Neki zdravstveni radnici su imali obiaj da
saaljivo izostavljaju savet o optimalnom stilu
ivota kako ne bi optereivali pacijente. Takav
pristup nije pravo saoseanje. Danas zdravstveni radnici moraju potpunije da predstave
sve korisne opcije zdravog naina ivota, bez
obzira koliko smatraju da bi pacijentu bilo teko
da to primeni. Zdravstveni radnici nemaju pravo
da kriju bilo kakve informacije koje mogu da
pomognu da pacijent ostvari najvii nivo zdravlja koji je mogu za tu osobu. Moja poruka
85
BLOKIRANE ARTERIJE
zdravstvenim radnicima je: Prenosite potencijalne koristi od zdravog naina ivota na jasan
nain. Zatim pustite da pacijent odlui za sebe.
Kao primer poreenja, kada bi postojao idealan, ali skup lek dostupan za leenje bolesti,
veina lekara bi, kao i ja, informisali pacijenta o
idealnom leku, i saoptili pacijentu cenu. Na
pacijentu bi onda ostalo da li da uzme lek.
Tri izbora ishrane dobar, bolji i najbolji

Zakljuujemo ovo poglavlje razmatranjem
pristupa koji koristim kada razgovaram o promenama naina ivota sa svojim pacijentima.
Nazivam ga: dobar, bolji, najbolji pristup.
Prvo, najbolji pristup je program naina ivota
koji se jasno pokazao kao najzdraviji: potpuna
vegetarijanska ishrana idealna ishrana, pored
prestanka puenja, izbegavanja kofeina,
upranjavanja redovnog vebanja, emocionalne
potpore i kontrole stresa.
Postoje ljudi koje zbog nekog razloga smatraju da ne mogu, ili biraju da ne mogu, da
usvoje najbolji program. Njima moemo da
ponudimo bolji pristup. Bolji pristup bi bio
neto izmeu ishrane Nacionalnog programa
obrazovanja o holesterolu i najboljeg pristupa.
Za one koji izaberu da ne primenjuju nijedan od
ova dva pristupa, postoji dobar pristup koji
predstavlja pridravanje Nacionalnog programa
obrazovanja o holesterolu ili sline ishrane.
Sadraj ove tri ishrane je prikazan u tabeli 15.
Pacijenti su obaveteni o nivou oekivanih
rezultata pri primeni svake mogunosti. Kod
onih koji uspeju da primenjuju samo dobru
ishranu, koja predstavlja stroge preporuke
Tabela 15. Tri izbora ishrane: dobar, bolji

i najbolji
Dobra Bolja Najbolja
ishrana ishrana ishrana
Holesterol (mg)
<200
Masti (% od kalorija)
<30%
P/S odnos masti
>1,5 : 1
ivotinjske belanevine
7,5%
Biljne belanevine
7,5%
Ugljeni hidrati
55%
Kofein (mg/dan)
<100
Vlakna (grama)
>20
<100
<28%
>2 : 1
3%
12%
58%
<50
>30
0
<25%
>3 : 1
0
15%
60%
0
>40
NCEP-a: 200 mg holesterola unosa dnevno, i

30% ili manje kalorija od ukupne masti (uz ne
vie od 7% zasienih masnih kiselina), verovatno e se javiti progresija sranog oboljenja
umesto regresije, naroito ako nisu na lekovima
za sniavanje hronino povienog holesterola.
Meutim, ako je prethodna ishrana bila daleko
gora od ove, mogu da uspore stopu progresije.
Ali, postoje velike anse da e im u budunosti
slediti operacija ili angioplastika, ako ne i
infarkt. Kada neko mora da preskoi ponor,
polovian skok jednostavno ne moe da obavi
posao.
Dobre vesti su da kroz pravilne promene
naina ivota, bez upotrebe lekova ili drugih
prefinjenih tehnologija kao to su angioplastika
ili ugradnja bajpasa, moete ne samo da
spreite srano oboljenje. Moete da ga
preokrenete.
5. poglavlje
Istina o ribi
Dr Riardson je bio zapanjen. ta je moglo
da krene pogreno? Posle vie godina uspene
kontrole holesterola u njenoj ishrani, Dejnin
holesterol je ponovo poeo da raste. U stvari, u
toku otprilike tri meseca njen nivo LDL-a je
porastao 50 poena. Kao i svaki dobar doktor,
Riardson je pokuao da pronae objanjenje
za ovaj zbunjujui porast. Izgledalo je da se
nita znaajno nije promenilo. Dejnina teina
nije bila problem; u stvari, izgubila je 2,5 kilograma od svoje poslednje posete lekaru.
tavie, nisu postojale promene u lezdama ili
drugim organima koji mogu da utiu na nivo
holesterola, kao to su tireoidea i jetra. Konano je, pri daljem ispitivanju, izvor problema
izbio na povrinu. Dejn je ula o korisnosti ribe
za srce i dodala je vee koliine ribe svojoj
skoro vegetarijanskoj ishrani. Dr Riardson je
otkrio da je to dodavanje ribe povealo njen
nivo holesterola.1
Ako vam takav scenario izgleda zbunjujui,
siguran sam da e isto tako zvuati i mnogim
lekarima koji su proitali taj istinit sluaj iz
1987. godine. Bio je ukljuen u poseban lekarski asopis koji je predstavljao deo obrazovnog
programa o holesterolu koji su sponzorisali
Univerzitet u Kolumbiji i Ameriko udruenje za
bolesti srca. Iako nam nije dato pravo ime pacijenta, opis je bio taan ena koja je prela sa
vegetarijanskog stila ishrane na ishranu zasnovanu na ribi i koja je doivela znaajan porast
nivoa holesterola. ta bi moglo biti objanjenje
za tetni efekat hrane o kojoj smo uli toliko
dobrih stvari?
Mediji su vie od decenije isticali prednosti
upotrebe ribe. Reklamirali su njenu sposobnost
da snizi holesterol i umanji rizik od sranih oboljenja. Tri istraivanja su 1985. godine izala
istog dana u prestinom asopisu New Englang
Journal of Medicine. U jednom od ovih istraivanja, istraivai su prouili 20-ogodinje
procene smrtnih sluajeva od infarkta meu
mukarcima u Holandiji. Oni su utvrdili da su
oni koji su konzumirali 30 grama ribe dnevno
smanjili rizik od smrti od sranih oboljenja za
50%.2 Drugi izvetaj je opisao efekte ribljeg

ulja na sniavanje holesterola i triglicerida.3
Tree istraivanje se bavilo efektima ribljeg ulja
na funkcionisanje belih krvnih zrnaca.4 Kao
rezultat tih i drugih istraivanja, mnogi
Amerikanci su preli sa crvenog mesa na ribu,
nadajui se da e poboljati svoj unos masti,
sniziti nivo holesterola i umanjiti rizik od sranih
oboljenja. U mnogim sluajevima je izgledalo
kao da strategija deluje. Promena sa upotrebe
velike koliine crvenog mesa na upotrebu velike
koliine ribe zaista tei da snizi nivo holesterola
i da time donese zdravstvena poboljanja za
srce. Meutim, medicinska istraivanja takoe
sadre upozorenja o upotrebi ribe i ribljeg ulja.
Pre nego to pogledamo neke od potencijalnih tetnih efekata upotrebe ribe, pogledajmo prednosti ishrane ribom u poreenju sa
drugim ivotinjskim proizvodima. Kao to smo
ve naveli, mnogi su snizili svoj nivo holesterola u krvi naputajui svoj put nicle i slanine u
korist ishrane bogate ribom. Fiziologija ribe koja
pomae sniavanju holesterola je utvrena. U
poreenju sa drugim ivotinjskim proizvodima,
riba uopteno ima povoljniji P/S odnos. Setiete
se iz treeg poglavlja: Srana oboljenja
savladavanje ubice broj jedan, da visok P/S
odnos znai vie polinezasienih masnih kiselina. Porast ovog tipa masti e sniziti holesterol.
Riba takoe ima manje zasienih masnih kiselina. Zasiene masne kiseline se nalaze u velikim
koliinama u proizvodima kao to su meso,
punomasno mleko, jaja, sir i kokosovo i palmino ulje.
Dve strane prie o ribi

Uz sve ove stvari koje izgleda opravdavaju
upotrebu ribe, kako objanjavamo zbunjujui
primer sa poetka ovog poglavlja? Autori prie
o Dejni su znali objanjenje i izneli su ga
jasno: ...U poreenju sa ishranom koja je u
sutini vegetarijanska, upotreba ribe e
poveati holesterol u ishrani, a esto takoe i
unos zasienih masnih kiselina. Krajnji rezultat
moe da bude, kao kod ovog pacijenta, porast
87
ISTINA O RIBI
nivoa LDL-a.5 Druga novija istraivanja su

potvrdila da e upotreba ribljeg ulja verovatno
uveati LDL holesterol kod najveeg broja
ljudi.6,7 Kao to je objanjeno u 3. poglavlju o
sranim oboljenjima, LDL je lo holesterol koji
moe da proizvede zakrenje arterija irom
tela.
Razmotrimo dve stavke iznete u ovom
istaknutom radu i pogledajmo zato riba predstavlja problem. Prvo, riba je ivotinjski
proizvod i prema tome sadri holesterol. U
stvari, nema mnogo razlike izmeu sadraja
holesterola izmeu ribe i drugih ivotinjskih
proizvoda kao to su piletina, uretina ili ak
svinjetina i govedina. Ovi nivoi holesterola su
takoe prikazani u tabeli 14 u 3. poglavlju o
sranim oboljenjima.
injenica da riba sadri holesterol stavlja je
u potpuno razliitu klasu od svih biljnih proizvoda. Setiete se da svi biljni izvori hranljivih
materija nemaju ni malo holesterola. Poreenje
sadraja holesterola raznih vrsta riba i ribljih
ulja prikazano je na slici 1.8
Slika 1. Sadraj holesterola razliitih vrsta
ribljih ulja i govedine.
Holesterol (mg)
120
90
115
106
86
79
73
60
30
Govei
biftek
Ulje
haringe
Ulje
lososa
Ulje
sardine
Ulje jetre
bakalara
100 g
15 g
15 g
15 g
15 g
Zapazite da su nivoi holesterola navedeni za

koliinu od 15 g ribljeg ulja, to predstavlja
standardnu dozu dodataka za kardiovaskularna
oboljenja. Vidimo da su ove koliine holesterola u ribljem ulju jednake ili vee od holesterola
u velikoj porciji bifteka, kao to je prikazano na
tabeli na levoj strani slike 1. Nije udo da riblje
ulje moe da povea holesterol u krvi. Ameriko
udruenje za bolesti srca je poznato po tome da
nije strogo u preporukama u vezi sa ishranom;
u svakom sluaju, ak i najslobodnija ishrana za
srane bolesnike i dalje zabranjuje vie od 300
mg holesterola na dan. Upotreba dodataka
ribljeg ulja moe daleko da premai ak i ovu
preporuku.
Druga taka koju su pokrenuli autori prie o

Dejni je u vezi sa zasienim masnim kiselinama. U poreenju sa drugim vrstama mesa, riba
ima povoljan odnos polinezasienih prema
zasienim masnim kiselinama (P/S odnos).
Meutim, nema povoljan odnos kao veina
biljne hrane. Opet, iako je tano da oni koji su
jeli crveno meso mogu donekle da snize holesterol prebacivanjem na ishranu zasnovanu na
ribi, vegetarijanska ishrana je daleko efektivnija. Stvar je da riba poviava nivo holesterola u
krvi u manjoj meri od crvenog mesa ili ak piletine. Meutim, u poreenju sa biljnim proizvodima, riba poveava nivo holesterola.
Iako je mnoge laike riba privukla zbog
njenih reklamiranih efekata sniavanja holesterola, zanimljivo je ponovo pregledati holandsko istraivanje koje je pomoglo probuivanju
interesa za ovaj problem.10 Kada su autori
objavili svoje podatke pokazujui snienje broja
smrtnih sluajeva od sranih oboljenja za 50%,
oni su ukljuili znaajnu injenicu koja je esto
zanemarivana: osobe koje su jele ribu i osobe
koje su jele mnogo crvenog mesa su imale
praktino identini nivo holesterola. injenica
da riba ne mora da snizi holesterol navodi na
pitanje: ta je to u vezi sa ribom to bi moglo
da umanji rizik od sranih oboljenja iako nivo
holesterola moda ne bude izmenjen? Odgovor
moe da lei u drugom jedinjenju, zvanom
omega-3 masne kiseline.
Omega-3 masne kiseline umanjuju rizik

od sranih oboljenja
Odreene vrste ribe predstavljaju bogate
izvore omega-3 masnih kiselina. Tu spadaju
losos, skua i neke druge masne ribe.11 Omega3 masne kiseline kod ovih riba su polinezasiene masne kiseline dugog lanca gde spada
eikozapentanoinska kiselina (EPA), masna
kiselina sa nekim jedinstvenim prednostima za
srce. Na primer, EPA pomae umanjenju lepljivosti krvnih ploica, telesnih elija za zgruavanje krvi.12 To je znaajno: bilo ta to pomae
spreavanju slepljivanja krvnih ploica umanjuje njihovu tenju da zapue krvne sudove. To
zauzvrat pomae smanjenju rizika od dolaska
krvnog ugruka u srani krvni sud i prouzrokovanja sranog udara.
Omega-3 masne kiseline mogu takoe da
pomognu blagom snienju krvnog pritiska.13
Kod mnogih se javlja stvarno umanjenje
triglicerida u krvi upotrebom ove klase masti.14
Zbog tih i drugih razloga, verovatno je da te
omega-3 masne kiseline imaju bar odreenu
tenju da umanje stopu ateroskleroze.15 Pored
88
tih razloga, istraivanja na ivotinjama ukazuju
da ako se infarkt javi, omega-3 masne kiseline
mogu da umanje koliinu miinog oteenja
koje se javlja usled napada.16 Izgleda da ove
jedinstvene masne kiseline takoe umanjuju
verovatnou ponovnog blokiranja krvnih sudova
posle angioplastike (procedura sa balonom
koriena za otvaranje blokiranih sranih arterija),17 a takoe moe da umanji stopu zakrenih ugraenih bajpasa posle operacije ugradnje
bajpasa.18 Rezime korisnosti omega-3 masnih
kiselina prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1. Omega-3 masne kiseline se bore
protiv sranih oboljenja
- Pomau smanjenju lepljivosti krvnih ploica,
krvnih elija za zgruavanje krvi.
- Tee da snize krvni pritisak.
- Tee da umanje trigliceride u krvi.
- Ako se infarkt javi, mogu da umanje miino
oteenje koje nastaje usled napada.
- Izgleda da umanjuju verovatnou ponovnog
blokiranja krvnih sudova posle angioplastike ili
operacije ugradnje bajpasa.
Uzimajui u obzir dokaze, da li bi trebalo da

jedemo ribu, kao pomo u sniavanju rizika od
sranih oboljenja? Dalje posmatranje drugih
populacionih istraivanja moe da pomogne
obezbeivanju odgovora. Ve smo videli
holandsko istraivanje koje je prikazalo 50%
snienja broja smrtnih sluajeva od infarkta
meu osobama koje su svakodnevno jele
ribu.19 Iako je umanjenje od 50% znaajno,
daleko vee umanjenje se javlja meu totalnim
vegetarijancima. Istraivanje mukaraca na
totalnoj vegetarijanskoj ishrani, iz jedne grupe
ljudi, pokazalo je da je rizik umanjen za 86%.20
Rezultati oba istraivanja nisu neoekivani: oni
sa loom ishranom mogu da imaju koristi od
dodavanja ribe umesto drugih tetnijih vrsta
hrane. Dodavanje ribe moe da snizi rizik od
sranih oboljenja; moe ak i da snizi nivo
holesterola. Meutim, ne moe da ostvari obim
koristi koji obezbeuje optimalna ishrana. Kao
to smo videli u dva prethodna poglavlja, mnogobrojni dokazi pokazuju da je optimalna
ishrana za spreavanje sranih oboljenja totalna vegetarijanska ishrana.
Drugo populaciono istraivanje je veoma
znaajno. Objavljeni izvetaj Harvardskog univerziteta predstavlja verovatno statistiki najmonije istraivanje ikada izvreno u cilju ispitivanja odnosa ribe na zdravlje srca. Dok je
holandsko istraivanje posmatralo samo 852
mukarca, harvardski istraivai su istraili
fenomenalnih 44.895 mukaraca zdravstvenih

radnika.21 Nalazi istraivaa su bili zapanjujui:
mukarci koji su jeli ribu nekoliko puta sedmino imali su podjednak rizik od sranog oboljenja kao i oni koji su je jeli samo jednom
meseno. Postojao je nagovetaj da su mukarci koji su jeli est ili vie porcija ribe sedmino
imali donekle vei rizik od infarkta od onih koji
su jeli jednu porciju meseno ili manje.
Objanjenje je verovatno u drugoj hrani koja je
pored ribe bila ukljuena u ishranu. to je bolja
ishrana, manje je koristi od dodavanja ribe. Na
odlinoj ishrani, riba e uveati, a ne umanjiti
rizik od sranih oboljenja.
Puenje ponitava koristi ishrane

bogate ribom
Unos omega-3 masnih kiselina u ishrani
bogatoj ribom kod puaa ne titi od smrti
usled infarkta. U stvari, moe da ima suprotan
efekat. estogodinje istraivanje koje je predvodio dr Piro Petinen (Pirjo Pietinen) iz
Helsinkija, u Finskoj, je radi ispitivanja rizika od
kardiovaskularnih oboljenja i unosa masnih
kiselina ukljuilo 22.000 mukaraca srednjih
godina koji su puili. Oni koji su imali najvei
unos (koji su jeli vie ribe) imali su 30%
povean rizik od umiranja od sranog oboljenja u poreenju sa onima koji su imali najnii
unos.22
Ukratko, u vezi sa srcem, postoje jaki
dokazi da riba samo pogorava odlinu ishranu
i da je kod puaa ishrana bogata ribom takoe
tetna. Meutim, da li moe da bude nekih
drugih koristi osim spreavanja sranih oboljenja pri ishrani ribom i prateim omega-3 masnim kiselinama? Da li bi trebalo da jedemo bar
malu koliinu ribe kako bismo ponjeli te
koristi? Pogledajmo jo neke informacije o
omega-3 masnim kiselinama.
Druge omega-3 koristi

Prednosti ishrane bogate omega-3 masnim
kiselinama se ne zavravaju sa srcem. Razliite
poznate blagodati ostvarene upranjavanjem
ishrane bogate omega-3 masnim kiselinama su
navedene u tabeli 2.23
Omega-3 masne kiseline koriste onima koji
imaju reumatoidni artritis ili druga stanja artritinog zapaljenja.24,25,26,27 Reumatoidni artitis
je tip artiritisa koji izaziva invalidnost. esto
ake i zglobovi postaju ozbiljno deformisani.
Pored toga, esto deluje na celo telo, a ne samo
na zglobove. Moe da utie na krvne sudove,
slezinu, srce, plua i kou.28 tavie, bolest
moe da bude vrlo teka za leenje. esto pri-
89
ISTINA O RIBI
Tabela 2. Poremeaji na koje mogu

povoljno uticati omega-3 masne kiseliname
-
Reumatoidni artritis
Primarna Rejnodova bolest
Psorijaza
eludani irevi
Ulcerativni kolitis
Kronova bolest (enteritis)
Depresija
Prekomerna agresivnost
Mogue spreavanje raka dojke i debelog creva
Mogua prevencija hronine blokade plua
menjeni lekovi imaju ozbiljne sporedne efekte

tako da kada su se pojavile vesti da promena
ishrane moe da pomogne ovoj stranoj bolesti,
hiljade obolelih se bez sumnje obradovalo.
Omega-3 masne kiseline su takoe od
pomoi kod psorijaze.29,30 Psorijaza je bolest
koe koja moe da varira od blagog svraba i
perutanja do bolnih osipa koji mogu da gnoje i
krvare. Omega-3 masne kiseline zajedno sa
drugim polinezasienim masnim kiselinama
mogu takoe da pomognu leenju koe i stomanih ireva.31 Ove masti mogu da spree
umnoavanje ili ak da ubiju bakteriju
Helicobacter pylori za koju je dobro poznato da
prouzrokuje ireve stomaka i dvanaestopalanog creva. To obezbeuje jo dobrih vesti za
pacijente od artritisa; mnogi od njih pate od
stomanih ireva usled uobiajenih lekova protiv artritisa, naroito ako poseduju tetnu bakteriju u sluzokoi stomaka. Omega-3 masne
kiseline mogu takoe da imaju ulogu u spreavanju raka. Rizik od raka debelog creva i dojke
se izgleda umanjuje kada su ove masti
ukljuene u ishranu.32,33,34
Jedno od mojih posebnih interesovanja su
gastrointestinalne bolesti. Jedan problem koji
svakodnevno leim u ordinaciji je bolest zvana
ulcerativni kolitis. Ulcerativni kolitis je autoimuna bolest u kojoj krv napada debelo crevo, prouzrokujui ireve, zapaljenje, groznice, krvarenje, proliv i bol u stomaku. Ima obiaj da se
esto vraa; to jest, povuie se izvesno vreme, a zatim e se ponovo pojaviti. etvoromeseno istraivanje je izvreno na 23 pacijenta sa
hroninim aktivnim ulcerativnim kolitisom.35
Priblino polovini pacijenata je davano 3 g
dnevno eikozapentanoinske kiseline (EPA),
omega-3 masne kiseline. Druga grupa je primila pilule istog izgleda koje nisu imale medicinski efekat (to se naziva placebo). Posle etiri
meseca, dve grupe su prebaene na suprotni
Tabela 3. EPA (omega-3 masna kiselina)

terapija je efektivna za ulcerativni kolitis
Doza = 3 g/dan
Ukupno uesnika
Prvi test
Drugi test
EPA Placebo EPA Placebo
13
10
Broj sa poboljanjem 10
10
0
Broj bez promene
Broj sa pogoranim
stanjem
tretman. Rezultati istraivanja su rezimirani u

tabeli 3.
Zapazite da se samo kod trojice od desetorice koji su uzimali placebo javilo poboljanje,
i kod sve trojice se bolest ponovo javila. Pria je
bila znaajno drugaija za one koji su uzimali
omega-3 masne kiseline: kod 10 od 13 se javilo poboljanje. Iako je neto vie od 50% njih
kasnije ponovo dobilo bolest, neki se nisu ponovo razboleli.
Naalost, kravlje mleko i mnoge vrste mleka
u prahu ne sadre odreene omega-3 masne
kiseline koje su neophodne za optimalni razvoj
mozga i oiju. Meutim, majino mleko ima
obilje omega-3 masnih kiselina i moe da predstavlja jedan od razloga zato odojad odgajana na majinom mleku postiu bolje rezultate
na testovima inteligencije od onih koja koriste
mleko u prahu.36,37,38 Nedostatak omega-3
masnih kiselina moe takoe da prouzrokuje
depresiju ili ak preteranu agresivnost kod
odraslih osoba.39
Uz svo obilje informacija koje ukazuju na
koristi omega-3 masnih kiselina, moglo bi da
izgleda da bi trebalo da stavimo bar malo ribe u
nau ishranu. Meutim, pre nego to iznesemo
konane preporuke o navikama u ishrani,
moramo da potpunije istraimo mranu
stranu korienja ribe.
Loe strane ribe i ribljeg ulja

Kapsule ribljeg ulja i drugi dodaci sa ribljim
uljem ne moraju da nude koristi kao riblje ulje
u sveem, prirodnom stanju. Iako svee omega-3 polinezasiene masne kiseline tee da
pomognu krvnim ploicama i da umanje rizik od
oboljenja srca, oksidovane omega-3 masne
kiseline mogu da uine suprotno.40 Dok je na
polici, prirodno riblje ulje moe da se oksiduje,41 i da prema tome bude veoma tetno za
arterije usled oksidovanog holesterola. tavie,
EPA (omega-3 masna kiselina prisutna u ribi) se
lako oksiduje kako bi formirala perokside, koji
90
predstavljaju mone slobodne radikale. Za
svakog ko eli da izbegne slobodne radikale
odustajanje od ribe bi bio logini prvi korak.
Dodaci ribljeg ulja ne moraju da prue koristi za
srce i krvne sudove koje potroai oekuju.
Komitet za ishranu Amerikog udruenja za
bolesti srca je nedavno naveo: Kapsule ribljeg
ulja se ne mogu trenutno preporuiti... za
spreavanje bolesti sranih arterija.42
Postoji nekoliko potencijalnih problema pri
ishrani ribom i ribljim uljem. Ovi problemi nisu
bili dovoljno objavljivani. Navedeni su u tabeli 4.
Tabela 4. Problemi sa ribom i ribljim uljem
- Mogu da pogoraju nivo eera u krvi kod dijabetiara.
- Velike koliine mogu opasno da produe vreme
zgruavanja krvi.
- Riblje ulje je skupo.
- Velike koliine prouzrokuju viak vitamina ili
nedostatak vitamina.
- Mogu da dovedu do porasta telesne teine.
- Morska hrana je veliki rezervoar infektivnih
bolesti.
- Otrovne supstance unete zagaenom vodom se
nakupljaju u masnom tkivu ribe.
Stavke na slici 5 zasluuju dalji komentar:

1. Riblje ulje moe da povisi eer u krvi
kod sluajeva dijabetesa odraslih. Istraivanje
Univerziteta u Kaliforniji je utvrdilo da su ovi
takozvani tip II dijabetiari doiveli porast od
skoro 20% u nivou eera u krvi posle uzimanja ribljeg ulja svega etiri sedmice.43 Razlog za
pogoranje dijabetesa je izgleda EPA; ova
omega-3 masna kiselina moe da umanji
proizvodnju insulina kod dijabetiara.
2. Ishrana veoma bogata ribom ili ribljim
uljem moe opasno da povea vreme zgruavanja krvi.44 Eskimi, iako imaju manje sranih
oboljenja, imaju vie hemoraginih logova
(usled krvarenja) od Amerikanaca.45 Izgleda da
njihova ishrana bogata ribom prouzrokuje ovaj
nesklad funkcije krvnih ploica tako da oni lake
krvare.
3. Riblje ulje je skupo, naroito u kapsulama. Istraivai su koristili 15 kapsula ribljeg ulja
dnevno u toku 6 meseci kako bi umanjili ponovno nagomilavanje ateroskleroze posle angioplastike.46 Maloprodajna cena je oko 9 dolara
za 100 kapsula. To predstavlja preko 245 dolara
za tok terapije od 6 meseci. Nastavljanje tog
reima bi kotalo oko 500 dolara godinje.
4. Velike koliine ribljeg ulja korienog kao
dodatak mogu da poremete vau ravnoteu vitamina.47 Dr Dek Jetiv (Jack Yetiv) je istakao
da velike doze ribljeg ulja mogu da prouzrokuju veoma visoke nivoe vitamina A i D toliko
visoke da mogu da budu toksini. Oba ova vitamina predstavljaju hranljive materije rastvorljive u mastima, koje su u odgovarajuim koliinama neophodne za ivot i zdravlje. Meutim,
oba vitamina mogu da prouzrokuju trovanje, i u
nekim sluajevima smrt, ako nivoi u krvi
postanu previsoki. Sa druge strane, ishrana
bogata ribljim uljem moe da prouzrokuje
nedostatak vitamina E.48
5. Velike koliine ribljeg ulja koje su
koriene u mnogim istraivanjima mogu da
dovedu do znaajnog poveanja telesne teine.
Ovi preparati su veoma bogati mastima i kalorijama.49 Jetiv je procenio da bi osoba mogla da
dobije do 11 kilograma godinje ako bi uzimala
onoliko ribljeg ulja svakog dana koliko su neka
istraivanja koristila.50
6. Morska hrana je rezervoar za infektivne
bolesti. Svake godine u SAD se prijavljuje oko
113.000 sluajeva trovanja kontaminiranom
morskom hranom.51 To je svakako potcenjena
brojka, poto mnogi sluajevi nisu prijavljeni.
Morska hrana doprinosi nesrazmerno velikim
pojavama trovanja hranom. Statistike predlau
da se prijavljene pojave trovanja (epizode
bolesti povezanih sa hranom kada je dvoje ili
vie ljudi pogoeno zajednikim izvorom) u vezi
sa morskom hranom mogu javiti i do 15 ili vie
puta verovatnije u odnosu na govedinu, piletinu
ili svinjetinu.52 Sirovi ljuskari naroito (kao to
su ostrige, koljke i dagnje) dre rekord. Oko 20
miliona Amerikanaca jede sirove koljke, koje
su odgovorne za vie od 90% sluajeva trovanja morskom hranom.53 Kada se sirova koljka
pojede, celo ivo stvorenje se potpuno pojede
sa svojim gastrointestinalnim sistemom. To bi
bilo jednako erupanju i jedenju celog ivog
pileta, sa sve crevima. tavie, koljke se hrane
filtriranjem 7,5 do 11,5 litara vode na as. To
znai da unose ta god plovi u vodi ne samo
plankton i drugu hranu, ve i viruse, bakterije,
ivu i ko zna ta drugo.
Naalost, koljke se obino skupljaju iz
obalnih voda koje su zagaene ljudskom kanalizacijom. Infekcije salmonelom, kampilobakterom, Norvolk virusom, vibrion bakterijama (koje
same ubijaju 10 do 15 ljudi svake godine) i
druge infektivne bolesti mogu da se jave. ak i
dobro kuvane koljke mogu ponekad da
prouzrokuju ozbiljne bolesti ili bolesti opasne po
ivot. Tu spadaju paralitino trovanje koljkama
i neurotoksino trovanje koljkama.54
koljke nisu jedina morska hrana koja predstavlja razlog za brigu. Na primer, preko 400
91
ISTINA O RIBI
razliitih vrsta riba koje ive oko grebena nose

rizik od prenoenja ciguatera trovanja, koje
predstavlja najee trovanje ribljim perajima u
Sjedinjenim Dravama.55 Oko osam hiljada
Amerikanaca godinje se razboli ciguatera
toksinom. Pogoene ribe, kao to je na primer
barakuda, izgledaju i imaju normalan ukus ali
mogu da izazovu bolest koja prouzrokuje simptome sistema za varenje kao to je munina,
stomani grevi i dijareja. Kasnije se javlja
oseaj bockanja i maraca oko i unutar usta i na
akama i stopalima. rtve esto proivljavaju
preokretanje temperature kada vrue stvari
izgledaju hladno, i ee, kada hladne stvari
izgledaju vrue. Dok efekti ciguatere obino
traju oko dve sedmice, i do 20% rtava e i
dalje imati neke simptome posle est meseci, a
5% i posle dve godine.56 Mogu se javiti i problemi sa nervima i vidom, srcem i zglobovima, a
ponekad i smrt.57
Trovanje skombroidnim ribama je ree i
manje ozbiljno od ciguatere. U simptome
spadaju oseaj golicanja i peenja oko usta kao
i dijareja, grevi i svrab. Veina sluajeva u SAD
se javlja od mahimahija ili svee tune.58 Sui,
sirova riba pripremljena na japanski nain,
takoe predstavlja jedinstveni rizik. Valjkasti
crvi, pljosnati crvi, pantljiare i metilji se mogu
prenositi ovom morskom hranom.59
ta je sa smanjenjem zagaenja vode? Da
li je sada postalo sigurno jesti ribu? Nemojte se
zavesti utiskom da zagaenje voda brzo postaje stvar prolosti. Iako nadzorna tela moda
paljivo prate toksine koje oslobaa industrija,
postoje jo znaajniji neindustrijski problemi u
vezi sa agensima infektivnih bolesti. Na primer,
na nekim mestima je konstruisan veliki broj
septikih rezervoara na nepodesnom zemljitu
blizu izvora vode. Poznato je da rezultujue prelivanje prouzrokuje tako ozbiljna zagaenja da
su stanita koljki zvanino bila zatvorena.60 U
druge izvore mikrobijalnog zagaenja vode
spadaju ivotinjski otpadi sa poljoprivrednih i
gradskih otpadnih voda koje isputaju dravna
postrojenja.61
7. Moda je najznaajnije da ribe koncentriu toksine u sopstvenom masnom tkivu. U te
toksine spadaju pesticidi, hloro-ugljovodonici,
dioksini, hlordeni i iva. Od 1996. godine, 47
drava u SAD je postavilo nadzornike za
korienje ribe koji upozoravaju na ishranu
odreenim vrstama. Oni pokrivaju 1740 reka i
jezera (ukljuujui sva Velika jezera) i velike
delove obalnih oblasti.62 Najuobiajeniji razlog
za postavljanje nadzornika je iva, koja moe
da prouzrokuje oteenje mozga i nerava,
naroito kod fetusa i male dece. Velike ribe kao

to su tuna, sabljarka i ajkula, imaju najvie
nivoe ive.63 Uprkos popularnom verovanju da
voe i povre nosi najvei rizik od zagaenja
pestidicima, istraivanje FDA otkriva da domai
riblji proizvodi sadre znaajno vie ostataka
pesticida od domaeg voa, itarica ili povra.64
Plava riba, zajedno sa jezerskom pastrmkom i
drugim slatkovodnim ribama uhvaenim u kopnenim jezerima e, najverovatnije, biti zagaene kancerogenim materijama kao to su dioksin
ili PHB (polihlor bifenili).65
Zagaene ribe iz zagaenih voda

Pesticidi su veoma znaajno pitanje. irom
sveta postoji vie od 900 razliitih aktivnih pesticida u obliku oko 40.000 razliitih hemijskih
jedinjenja.66 U SAD se koristi oko 600 sastojaka pesticida, u koliini od oko 400-500 miliona
kilograma godinje.67 Haf (Huff) i Hejzman
(Haseman) su pregledali oko 200 istraivanja
na glodarima; zakljuili su da postoje znaajni
dokazi da izlaganje odreenim pesticidima
moe da proizvede stvarne kancerogene opasnosti kod ljudi.68
Kako se ribe izlau pesticidima? Kao to je
ranije spomenuto, jedan veliki uzrok predstavljaju poljoprivredne otpadne vode. Kada farmer
poprska svoja polja, deo hemikalija e biti spran
u oblinje potoke i vee tokove, i na kraju reke
i okeane. Kanalizaciona voda, neodgovarajui
septiki sistemi, otpad sa brodova i otrovne
otpadne vode sa gradskih ulica su takoe
doprinele zagaenju voda. Ove vode se
ponekad smatraju toliko opasnim da se znaci,
kao to je onaj prikazan u tabeli 5, postavljaju
na nekim plaama za kupanje.
Tabela 5. Opasnost, Zabranjeno plivanje
tetno po vae zdravlje
Gastroenteritis, dizenterija, hepatitis i druge
bolesti se javljaju usled:
-
Kanalizaciona voda
Neodgovarajuih septikih sistema
Otpada sa brodova
Otrovnih otpadnih voda sa farmi i gradskih ulica
Ako je plivanje u vodi tetno za ljude, ironija je da ljudi i dalje pecaju u tim oblastima.
Bolesti kao to su gastroenteritis, dizenterija,
hepatitis i druge, mogu da se dobiju plivanjem
u zagaenoj vodi.
Rizik provoenja vremena u vodama na
naoj planeti je istaknut zabrinjavajuim trendom meu ribama. Ribe imaju vei broj tumora
92
sada nego pre pedeset godina.69 Kanadski

biolog, Ron Sonstegard (Ron Sonstegard) je
ispitao ribe koje borave na dnu Velikih jezera i
reka koje ih ishranjuju. Kod svake vrste riba je
pronaao tumore esto maligne.70 Na primer,
30% tolstobika u jezeru Iri je imalo rak jetre.
Nutricionista i pisac dr Vinston Kreg (Winston
Craig) je, komentariui te nalaze, dodao tri
injenice: (1) situacija sa Velikim jezerima nije
jedinstvena: problemi sa kanceroznim ribama
su se javili od Padet moreuza (Puget Sound)
do Kalifornijskog zaliva i od reke Hadson do
Floridskih ostrva; (2) podaci Nacionalnog instituta za rak pokazuju poveanu stopu smrtnosti
od raka meu ljudima koji ive u oblastima u
kojima ribe imaju veoma veliki broj tumora; (3)
toksina priroda onoga to se nalazi u nekim od
naih voda je zapanjujua: kada su sedimenti
sa dna jezera Iri premazani na kou mieva,
kod mieva se razvio rak koe.71 Iako Kregovi
uvidi ne moraju neophodno da dokazuju rizik
po ljude, oni svakako probuuju ozbiljnu
zabrinutost za ljudsko zdravlje od epidemije
raka kod riba.
Prilino velika koliina ribe umire svake
godine irom nae zemlje jednostavno usled
samog zagaenja. Agencija za zatitu ivotne
sredine (Environmental Protection Agency, EPA)
amerike vlade je pokuala da utvrdi koliinu
ribe uginule usled zagaenja kao i usled drugih
uzroka. Tabela 6 predstavlja broj uginulih riba
za koje je dokazano da su uginule usled
zagaenja 1993. godine.72 Svaki broj uginulih
riba predstavlja obino doslovno hiljade riba.
Tabela 6. Broj utvrenih uginulih riba
prouzrokovan zagaenjem
Alabama
Arizona
Arkanzas
Konektiket
Florida
Dordija
Ilinois
Ajova
Kanzas
Kentaki
Luizijana
Mejn
Merilend
Masausets
Miigen
Minesota
24
1
16
3
50
40
8
6
42
17
52
2
35
7
9
2
Montana
Nebraska
Novi Meksiko
Oklahoma
Oregon
Pensilvanija
Rod Ajlend
Juna Karolina
Juna Dakota
Teksas
Juta
Vermont
Virdinija
Zapadna Virdinija
Viskonsin
4
16
2
69
9
121
1
24
1
40
7
2
44
21
6
EPA priznaje da te cifre u velikoj meri potcenjuju stvarni broj uginulih riba, poto 15
drava nije izvestilo ili ne vodi praenje broja
uginulih riba. Takoe, javlja se veliki broj dodat-
nih mrtvih riba, ali se ne moe definitivno

dokazati da su uginule usled zagaenja.
Pesticidi su najee identifikovani kao toksini
zagaivai koji prouzrokuju uginue riba, za
kojima slede proizvodi ulja i benzina, hlor,
amonijak, teki metali i druge toksine supstance.73 Naalost, mnoge ribe koje su bolesne
i pate od ovih zagaivaa, ali koje jo nisu
umrle, ulovljene su od strane ribara, odnesene
na pijacu i na kraju ih jedu ljudi koji misle da
jedu zdravu hranu.
Inspekcija ribe nije obavezna

Dr Kreg je istakao jo jedan ozbiljan razlog
za zabrinutost u vezi sa sigurnou ribe. Do
ovog trenutka ne postoji obavezan vladin program za inspekciju ribe ili ribljih proizvoda. Kreg
navodi da samo oko 10% ribe podlee bilo kom
tipu inspekcije, a i to je kroz dobrovoljan program.74 Oigledno, postoji potreba za dobro
ureenim sistemom inspekcije ribe koji jo uvek
nije ostvaren. Ako bi mogli da pronaemo
izvore korisnih omega-3 masnih kiselina van
ribe, zar ne bi bilo razumnije, na osnovu svega
to smo nauili, da se odreknemo ribe? Takva
vrsta hrane ne bi obezbedila potencijalan rezervoar za rak, infektivne bolesti i druga oboljenja.
Hrana ovakve vrste zaista postoji, kao to emo
kasnije videti.
Blago zagaena voda proizvodi veoma

zagaenu ribu
Poto rak predstavlja najveu brigu u vezi
sa izlaganjem pesticidima i drugim toksinima,
moramo da utvrdimo koji toksini predstavljaju
najvei rizik tokom dugoronog izlaganja.
Otrovi koji predstavljaju najveu dugoronu
pretnju za ljude imaju dve prirodne osobine:
tenju ka bioakumulaciji i tenju ka biomagnifikaciji. Oba ova procesa prouzrokuju da ribe
iz blago zagaenih voda sadre velike koncentracije toksina u tkivima.
Bioakumulacija je proces kojim se toksini
postepeno nagomilavaju u odreenim organima
ljudi ili drugih ciljnih organizama. Biomagnifikacija oznaava proces kojim otrovi postaju
koncentrovaniji kako se kreu ka vrhu lanca
ishrane.75
Klasian primer biomagnifikacije je otkriven
u jezeru Klir (Clear Lake), u Kaliforniji, oko 150
kilometara severno od San Franciska.76 Jezero
je nekoliko puta prskano insekticidom zvanim
DDD za kontrolu populacije insekata. (DDD,
manje moan srodnik uvenog DDT-a, se
tehniki oznaava kao halogeni ugljovodonik).
93
ISTINA O RIBI
Tabela 7. Biomagnifikacija DDD insekticida
Mesto uzimanja uzorka

Jezerska voda
Fitoplankton (koji ivi u DDD
kontaminiranoj vodi)
Biljojedne ribe (jedu plankton)
Ribe mesoderi (jedu biljojedne ribe)
DDD (ppm)
0,02
5
40-300
vie od 2500
U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji
Rezultati prskanja insekticidom su prikazani u

tabeli 7.
Zapazite da je jezerska voda imala jedva
detektibilne nivoe pesticida, sa 0,02 ppm (2
kapi DDD-a na svakih 100 miliona kapi jezerske
vode). Meutim, biomagnifikacija je prouzrokovala drastini porast nivoa u tkivima organizama koji su iveli u jezeru. Koncentracija DDD-a
u fitoplanktonu u jezeru je bila 5 ppm, to predstavlja 500 puta veu koncentraciju od one u
jezerskoj vodi. tavie, napredovanjem ka vrhu
lanca ishrane, koncentracija DDD-a se pribliava 2.500 ppm neverovatnih 125.000 puta vie
od koncentracije u vodi.
Takvi primeri biomagnifikacije nisu izuzetak,
oni su pravilo. EPA je zabeleila da: Vodeni
organizmi mogu da bioakumuliraju zagaujue
materije iz sredine na vie od milion puta veu
koncentraciju u odnosu na onu utvrenu u
vodi....77 Nagomilavaju se dokazi da moda
postoji odnos izmeu toksina i hroninih ljudskih bolesti kao to su rak i srana oboljenja
koja pogaaju razvijene nacije u srazmerama
epidemije. Primer je obezbeen halogenim
ugljovodonicima, koji predstavljaju jednu klasu
jedinjenja, kao to smo videli, za koje je poznato da se biomagnifikuje kroz lanac ishrane.
Oni se takoe bioakumuliraju u ljudima.
Povieni nivoi ovih jedinjenja su otkriveni u
tkivu pacijentkinja obolelih od raka dojke.78
Istraivai koji su utvrdili ovu povezanost sa
rakom dojke su zakljuili: Ovi rezultati, iako
preliminarni, ukazuju na ulogu sredinski izvedenih kancerogena u nastanku raka dojke. Ali,
problemi se ne zavravaju sa rakom. Jedan
istraiva je u svom pregledu literature utvrdio
povezanost izmeu DDT-a i DDE-a (dva druga
halogena ugljovodonika) u krvi i ispitanika koji
su prijavili hipertenziju, arteriosklerozu i dijabetes tokom narednih godina...79
Riba predstavlja razlog za veliku zabrinutost
sa stanovita biomagnifikacije i bioakumulacije.
Utvreno je ne samo da su zagaene PCB-om i
razliitim tekim metalima kao to je iva, ve i
ugljovodonicima nafte i halogenim organskim

jedinjenjima.80,81 U istaknutom medicinskom
udbeniku o medicinskim problemima ivotne
sredine, dr Kenet Rozenman (Kenneth
Rosenman) sa univerziteta u Miigenu je
naveo: Najvei izvor izlaganja PCB-u za optu
populaciju je korienje ribe u ishrani.82
Zajedno sa zabrinutou u vezi sa prouzrokovanjem raka, postoje preliminarni dokazi koji
povezuju i PCB i dioksine sa povienim nivoom
holesterola i triglicerida u krvi.83 Drugi podaci
ukazuju da PCB moe da utie na broj mukih
spermatozoida i plodnost.84
Istraivanja ukazuju da ove zagaujue
materije mogu da otete fetus u razvoju to je
jo vie povealo uloge u PCB problemu. Dr Teo
Kolborn (Theo Colborn) je istakao da istraivanje literature ukazuje da prisustvo PCB-a u
materici moe da utie na razvoj nervnog sistema embriona, fetusa i novoroeneta.85
Nedavno je asopis New England Journal of
Medicine dospeo na naslovne strane kada su dr
Dozef i Sandra Jakobsen (Joseph i Sandra
Jacobsen) koliinski odredili razvojne rizike pri
PCB izlaganju.86 ak su i sa 11 godina starosti,
deca sa veim izlaganjem PCB-u pre roenja,
pokazivala nepravilan intelektualni razvoj. Iako
deca nisu bila retardirana, ona sa najveim izlaganjem PCB-u su imala tri puta veu ansu da
imaju nii IQ i dva puta veu ansu da budu sa
dve godine zakanjenja u svojim sposobnostima itanja.
Nagomilavanje toksinih metala u ribama je
od nedavno postalo naroito veliki razlog za
zabrinutost u svetlu problema sa kiselom kiom.
Kisela kia vodi do kiselih voda. Hemijski izmenjena voda moe zatim da rastvara aluminijum,
mangan, olovo, cink, kadmijum i ivu iz sedimenata dna ili zemljita u vodi. Kada se jednom
toksini metali oslobode, oni pronalaze svoj put
do lanca ishrane i tee da se bioakumuliraju u
tkivima riba. ak i u ivopisnom Mejnu, ene i
deca ispod osam godina se savetuju da ne jedu
ribu iz bilo koje bare ili jezera u Mejnu. Drugima
se preporuuje ograniavanje ishrane ribom na
ne vie od est velikih riba ili 22 male godinje,
sve usled sadraja ive u ribama.87 Unoenje
ive u velikim koliinama moe da oteti razvoj
ljudskog fetusa i dece, i da prouzrokuje poremeaje nervnog sistema i oteenja bubrega
kod dece i odraslih.
Miigen je jedina drava pored Mejna koja
iznosi takvo dravno upozorenje. Meutim, po
Marti Keting, nauniku osoblja EPA, ameriki
nacionalni prosek za druga jezera i tokove je
podjednako tetan kao i za Mejn. Grupa za
94
Delovanje ka istoj vodi sa seditem u Bostonu
je navela da 90% slatkovodne ribe uhvaene u
vodama Nove Engleske ima nivoe kontaminacije ivom, olovom, PCB-om ili dioksinima koji
nisu bezbedni kada se konzumiraju vie od jednom sedmino. Iako je grupa sakupila znaajno
manje podataka o ribama slanih voda i nije
mogla da iznese tako velike izjave, oni su upozorili da je kod testiranih riba slanih voda
utvren visok nivo PCB-a i ive.
Verovatno najire objavljivan sluaj trovanja tekim metalima u vezi sa ribom nije imao
nita sa kiselim kiama. On je bio u vezi sa traginim trovanjem ljudi metil ivom koja je
nastala usled jedenja ribe iz japanskog
Minamata zaliva (Minamata Bay). Izbacivanje
metil ive iz japanskih fabrika u zaliv je postavilo osnov problema. Biomagnifikacija koja se
odigrala kroz lance ishrane je izloila ljude koji
su jeli ribu opasnim organskim nivoima ive.88
Zdravstveni problemi usled

zagaene ribe
Moda su najvee opasnosti od ribe one sa
kojima su suoena odojad. Jedno istraivanje
je utvrdilo da su oni koji su se hranili
zagaenom ribom iz velikih jezera imali reproduktivne komplikacije. Tu su spadale promene
veliine pri roenju, promene trajanja trudnoe,
promene neonatalnog zdravstvenog statusa i
efekti koji su se nastavili tokom ranog detinjstva.89 Zbog tih rizika neki su predlagali da ne
treba dojiti odojad zbog rizika od raka. Iako to
moda naizgled ima smisla u naem svetu
zagaenom toksinima, bolja mogunost moe
da bude izbegavanje glavnih izvora tih toksina.
Druga istraivanja ukazuju da hranjenje preko
flaice moe da ima tetne kasnije efekte.
Postoje dokazi da dojenje samo po sebi umanjuje rizik od raka dojke. Istraivanje iz 1994.
godine je utvrdilo da su erke koje su njihove
majke dojile imale 25% manje sluajeva raka
dojke.90
Radi lakeg pregleda, rezime prethodno
spomenutih zagaujuih jedinjenja, koja se
nalaze u ribi, prikazan je u tabeli 8.
Tabela 8. Zagaujua jedinjenja u ribama
- Ribe iz blago zagaenih voda koncentriu toksine
vie od milion puta u odnosu na koncentraciju registrovanu u vodi.
- Meu toksinima u njihovim masnim tkivima spadaju pesticidi, hloro ugljovodonici, iva i dioksini.
- Ribe se takoe mogu kontaminirati PCB-om,
razliitim tekim metalima, ugljovodonicima nafte,
halogenim organskim jedinjenjima i olovom.
Mogue veze raka i kontaminirane ribe su

rezimirane u tabeli 9.
Tabela 9. Dokazi koji povezuju
kontaminaciju riba sa rakom
- Povieni nivoi jedinjenja pesticida su pronaeni
u tkivima pacijenata sa rakom dojke.
- Nacionalni institut za rak je izneo podatke koji
pokazuju poveanu stopu smrtnosti meu ljudima
koji ive u oblastima u kojima ribe imaju naroito
veliki broj tumora.
- Ribe danas imaju vei broj sluajeva raka nego
pre 50 godina. Primer: utvreno je da 30% riba
tolstolobika u jezeru Iri ima rak jetre.
PCB zagaenje voda je dobro dokumentovano. Dokazi o tetnim efektima PCB-a na ljudski reproduktivni sistem rezimirani su u tabeli
10.
Tabela 10. PCB i reproduktivni sistem
- Glavni izvor izlaganja PCB-u za optu populaciju
je konzumacija ribe.
- PCB moe da utie na broj spermatozoida kod
mukaraca i na plodnost.
- Ribe zagaene PCB-om, kojima su se hranile
trudnice, povezane su sa problemima pri poroaju, trajanju trudnoe i promenama u neonatalnom zdravstvenom statusu.
- Deca sa 11 godina, sa povienim izlaganjem
PCB-u pre roenja, pokazuju poremeen intelektualni razvoj.
Uzgoj ribe za sigurniju ribu?

Da bismo bili poteni prema ribarskoj industriji, treba spomenuti da akvakultura (uzgoj
ribe) moe da zaobie neke probleme u vezi sa
toksinima. Takve ribe rastu u kontrolisanim
vodama koje su izolovane od otvorenih tokova.
Ako se u ovim komercijalnim uzgajalitima riba
obrati panja na kvalitet vode, neki od problema povezanih sa zagaenjem se mogu izbei.
Meutim, ako finansijski interesi nastavljaju
da preovladavaju, nedostatak dobrih standarda
za kvalitet vode moe da uini te ribe potencijalno opasnim. Dr Majkl Dejkobson (Michael
Jacobson) iz Centra za nauku u javnom interesu ukazuje da ribe uzgajane na farmama nisu
osloboene problema.91 Na osnovu svog istraivanja, istakao je nekoliko problema: (1)
dodaci za boju su nezakonito dodavani hrani
kako bi uzgajane ribe izgledale privlanije
potroaima; (2) antibiotici se rutinski koriste u
industriji uzgajanja riba; (3) pesticidi se takoe
primenjuju u akvakulturama; (4) ribe uzgajane
95
ISTINA O RIBI
na farmama mogu da imaju nii nivo omega-3

masnih kiselina usled razlika u njihovoj ishrani.
Ostvarite koristi od omega-3 masnih

kiselina bez rizika od konzumiranja ribe
Postoji nain ostvarivanja koristi od omega3 masnih kiselina bez uzimanja ribe, ribljeg ulja
ili skupih kapsula. Postoji nain da se zaobiu
holesterol i toksini koji dolaze sa omega-3 masnim kiselinama iz ivotinja. Nain je jednostavan, ali ne dobija publicitet koji zasluuje.
Moemo da dobijemo koristi od omega-3 masnih kiselina iz biljne masti zvane linoleinska
kiselina. Ljudsko telo u stvari moe da proizvodi dobro prouenu eikozapentanoinsku kiselinu
(EPA) iz linoleinske kiseline. Sama linoleinska
kiselina je omega-3 masna kiselina i predstavlja neophodno jedinjenje u ljudskoj ishrani.
Linoleinska kiselina se razikuje od linolne kiseline. Studenti biohemije se mogu seati razlike
izmeu ove dve veoma razliite masti zapaajui da je ova prva takozvana n-3 masna
kiselina (drugo tehniko ime za omega-3 masnu
kiselinu). Sa druge strane, druga mast je linolna kiselina, zvana omega-6 masna kiselina, i
nalazi se u kukuruznom ulju i ulju afranika.
Mnogi uobiajeni tipovi biljnih namirnica su
bogati linoleinskom kiselinom. Neki od njih su
navedeni i u tabeli 11.92
Zapazite da je najvei izvor linoleinske kiseline ulje od semena lana. Jedna supena kaika
ima preko 7500 mg linoleinske kiseline. Jedna
etvrtina olje engleskih oraha sadri 1700 mg
Tabela 11. Biljne namirnice koje sadre
omega-3 masne kiseline (linoleinsku
kiselinu)
Namirnica
Koliina
Ulje semena lana

Orasi, engleski
Ulje kanole
Crni orasi
Ulje peninih klica
Sojino ulje
Zelena soja
Spana, konzerviran
Bademi
Avokado
Repa
Ulje afranika
Batata (krompir)
Banana
Jabuka
Peeni krompir
Krike krastavca
Integralni hleb
1 supena kaika
1/4 olje
1 supena kaika
1/4 olje
1 supena kaika
1 supena kaika
1 olja
1 olja
1/4 olje
1/2 olje
1 olja
1 supena kaika
1 komad
1 komad
1 komad
1 komad
10 komada
1 komad
Omega-3 (mg)
7526
1703
1094
1034
938
927
637
353
136
99
74
55
38
38
25
17
12
11
omega-3 linoleinske kiseline. Jedna supena

kaika sojinog ulja ima vie od 900 mg. ak i
jedna olja konzerviranog spanaa sadri oko
350 mg. Obino ne mislimo da spana ima
dosta masti, ali on u stvari predstavlja odlian
izvor omega-3 masnih kiselina. Dananja generacija majki sada moe odlunije da kae svojoj
deci da jedu zdrav spana. ak i uobiajena
hrana koju jedemo svakog dana, kao to su
banane, jabuke, hleb ili krompir, svi daju svoj
doprinos naem unosu linoleinske kiseline.
Sada kada bolje shvatamo korisnost
omega-3 masnih kiselina moemo takoe da
procenimo da postoji razlika u zavisnosti odakle ih uzimamo. Kada usvojimo uravnoteenu
ishranu biljnom hranom, ostvarujemo koristi od
omega-3 masnih kiselina bez toksina, pesticida
i rizika od raka svojstvenog dananjim ribama.
Pored gore navedene liste namirnica, ako su
vam potrebne koncentrisane koliine omega-3
masnih kiselina, pokuajte sa mlevenjem jednakih koliina semenki lana i oraha. Mi to zovemo puter od lana i oraha. Ima itkost slinu
puteru od kikirikija i prilino je ukusan. Pacijenti
koji pate od bolesti sranih sudova, reumatoidnog artritisa, psorijaze ili hipertrigliceridemije, mogu da imaju koristi od veih doza omega3 masnih kiselina koje puter od lana i oraha
moe da obezbedi.
Znaajno je istaknuti da se veina istraivanja u vezi sa koristima omega-3 masnih
kiselina koncentrisala na masnu kiselinu koju
smo razmatrali u ovom poglavlju EPA. Mnogi
istraivai izgleda ignoriu da EPA nije
neophodna masna kiselina. Ve smo utvrdili
zato nije neophodna: naa tela proizvode EPA
iz linoleinske kiseline koja se nalazi u obilju u
gore navedenoj biljnoj hrani. Koraci kojima se
EPA, eikozapentanoinska kiselina proizvodi iz
linoleinske kiseline prikazani su u dodatku IV.
Istraivanja jasno pokazuju da kada osoba
poveava svoju potronju biljnih izvora alfalinoleinske kiseline, nivo EPA u krvi takoe
znaajno raste kao to je i oekivano.93 Drugo
istraivanje koje prikazuje pretvaranje alfalinoleinske kiseline u EPA kod ljudi je proizvelo
jo jedno znaajno zapaanje. Ovo istraivanje
pokazuje da linoleinska kiselina moe sama po
sebi da prua jedinstvene koristi pored toga to
se pretvara u EPA.94 Prema tome, moda je
bolje jesti hranu koja sadri linoleinsku kiselinu
umesto one koja sadri EPA. Na taj nain, telo
moe da koristi koliko god mu je potrebno za
pretvaranje u EPA zadravajui viak za druge
korisne upotrebe. Na taj nain bi se takoe
izbegle opasnosti od vika EPA u krvotoku, koji
96
moe da prouzrokuje log usled unutranjeg
krvarenja.
Jedno istraivanje ishrane obogaene alfalinoleinskom kiselinom je ve ukazalo da ta
mast ima ulogu u spreavanju sranih oboljenja.95 Srodnik alfa-linoleinske kiseline, poznat
kao gama-linoleinska kiselina, je izgleda efektivan u reavanju artritinih stanja.96
Povre i pesticidi
U vezi sa zagaenjem pesticidima, mnogi
ameriki potroai su uglavnom zabrinuti oko
kontaminiranog voa i povra. Tano je da su
akutni toksini iz pesticida pronaeni u kontaminiranim biljnim proizvodima. Izvetaj iz 1991.
godine je pregledao neke od klasinih
primera.97 Prilikom jednog sluaja 1962. godine, u Turskoj, 333 osobe je umrlo, a i do 3.000
je otrovano usled uzimanja itarica koje su
prskane heksahlorobenzenom. Ozbiljna trovanja i smrtni sluajevi su zabeleeni 1968.
godine kada su osobe jele pekarske proizvode
koji su bili kontaminirani parationom. Veliki broj
ljudi je takoe umro 1972. godine, u nesrenom sluaju u Iraku, kada su ljudi jeli
itarice prskane organoivinim fungicidom.
1987. godine, petnaest Peruanaca je umrlo, a
260 je obolelo kada su jeli hleb nainjen od
brana kontaminiranog oldrinom.
Akutna trovanja kao to su ova, iako ozbiljna i zastraujua, lako je spreiti u razvijenim
nacijama. Zbog akutne prirode ovih toksinih
materija, one su dobro istraene. Uvedeni su
zakoni koji tite potroae od izlaganja dovoljno
velikim toksinim nivoima koji mogu da
prouzrokuju akutne zdravstvene rizike kod ljudi.
Meutim, dugorone ili hronine efekte nije
lako spreiti, bez obzira da li zagaenje dolazi iz
povra ili ribe. U razloge za to spadaju: (1)
moe da bude potrebno vie godina kako bi se
dugoroni efekti ispoljili; (2) ak i kada se efekti pojave, moe da bude teko tano utvrditi
koji toksin prouzrokuje efekat; (3) ak ako se i
veza utvrdi, teko je odrediti koliinu izlaganja
koja je neophodna kako bi se proizveo efekat.
Hronini efekti, naroito rizik od raka,
obino zauzimaju centralno mesto meu problemima koji izazivaju zabrinutost od pesticida
kod Amerikanaca. Dok priam o pesticidima sa
prosenom osobom na ulici, izgleda da je
najvea briga rak. Obino, hrana za koju se
boje da je najzagaenija, po njima je voe i
povre, a ne ivotinjski proizvodi. Meutim, injenice priaju drugaiju priu.
Kada posmatrate potronju voa i povra,
to vie ove biljne hrane jedemo, to je manji
na rizik od raka. Ovu injenicu je naglasila dr

Gledis Blok (Gladys Block) sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, jedan od najistaknutijih
amerikih istraivaa meu nutricionistima. Dr
Blok je sa saradnicima pregledala 170 istraivanja koja su pokrenuta kako bi se utvrdilo da
li konzumiranje voa i povra utie na rizik od
raka.98 Rezultati pokazuju da 132 od ovih
istraivanja pokazuju jasne koristi od ove biljne
hrane u zatiti od raka. Samo etiri istraivanja
od 170 ukazuju na statistiki znaajno povean
rizik od raka. Ostala 34 istraivanja su bila neodreena.
Razmotrimo jednostavni zakon koji vai za
statistika istraivanja. Ako postoji pravi odnos
izmeu dve stvari, i vi nainite skoro 200 istraivanja, oekivaete da velika veina otkrije taj
odnos. Meutim, zbog prirode statistike, oekivali biste da neka istraivanja budu neodreena, a da nekoliko istraivanja, jednostavno
sluajem, ukazuju na odnos koji je suprotnog
smera od istine. Takav je sluaj sa analizom
Blokove. U saetku, voe i povre se jasno javlja kao hrana koja titi od raka.
Moda je najznaajnija stvar izvetaja
Blokove ta da ona nije iskljuivo ispitivala
povre odgajano organski. Ovih priblino 200
istraivanja je jednostavno posmatralo hranu
koju je prosena osoba navikla da jede.
Verovatno je veina ovog voa i povra prskano
pesticidima i uzgajano uz ubriva. Daleko od
toga da nas izlae riziku od raka, jasno je da
nam voe i povre, ak iako se uzgaja sa
ubrivima i pesticidima, pomae u spreavanju
raka.
Nadahnuti uvidi
Poto redovno navodim nadahnute izvore i
verujem u tanost Biblije, esto mi se postavljaju biblijska pitanja o ribi. esto pitanje je:
Ako riba nije idealna hrana, zato ju je onda
Isus jeo? (U stvari, to je jedini ivotinjski
proizvod za koji Biblija izriito belei da ga je
Isus jeo.) Prvo, riba koju je jeo Isus u to doba
je nesumnjivo bila daleko zdravija od plodova
mora koji su nama danas dostupni. Industrijski
zagaene vode koje danas imamo nisu postojale u Isusovo vreme, a hemijski pesticidi su bili
nepoznati. Drugo, iako Biblija predstavlja Isusa
kao na primer, to ini sa gledita njegovog
karaktera a ne u pogledu sitnih detalja njegovog ivota. Isto to kao budite kao Isus ne
znai da se preselite da ivite u Izraelu, isto
tako ne ukazuje da emo jesti ribu kao to je to
on inio. Meutim, Bog je zapisao u Svetom
ISTINA O RIBI
pismu svoju prvobitnu nameru za ishranu

oveanstva: totalna vegetarijanska ishrana.99
Meso i riba nisu ukljueni u prvobitnu
ishranu, ali isto meso bez masti nije bilo potpuno zabranjeno u Isusovo vreme. Isusov
primer, u stvari, pokazuje da Bog nije strogo
nametao svoju prvobitnu ishranu, ve je inio
ustupke zbog vremena i okolnosti. Meutim, 1.
knjiga Mojsijeva takoe ukazuje da su oni koji
su se hranili vegetarijanskom ishranom iveli
znaajno due od svojih potomaka koji su koristili meso u svojoj ishrani. To se moe videti
poreenjem dugog ivotnog veka generacija
koje su ivele pre Nojevog Potopa, uz konstantno smanjenje kod ljudi posle njih.100 Sedmo
poglavlje o belanevinama, slika 26, prikazuje
ovo smanjenje ivotnog veka. Pored toga,
Biblija belei da je tek posle Potopa Bog dao
oveanstvu dozvolu da jede ivotinjsko
meso.101
Zakljuak
Kao lekar pronalazim duboko zadovoljstvo u
pomaganju bolesnim ljudima da povrate svoje
zdravlje i ivost. Meutim, postoji neto pod-
97
jednako, a moda i jo vie zadovoljavajue, a
to je pomaganje ljudima da shvate kako da
spree bolest. Na osnovu svih istraivanja koja
sada imamo o uzrocima sranih oboljenja,
zakljuak je jasan: srana oboljenja se u velikoj
meri mogu spreiti. Lekovi imaju svoje mesto,
ali u vezi sa prevencijom sranih oboljenja,
najbolja strategija je razumna vegetarijanska
ishrana korienjem raznovrsnog voa, itarica,
jezgrastog voa, semenja i povra. Dodajte toj
ishrani dosledan program vebanja, program za
kontrolu stresa i druge praktine preporuke o
nainu ivota u ovom i narednim poglavljima.
Takva kombinacija e vam dati najbolji program
za spreavanje sranih obo-ljenja ili reavanje
problema koji je ve nastao.
Zapamtite: za sve to je vredno u ivotu
potrebno je vreme. Mnogi ljudi su dali sve kako
bi doli do sree, ali su u tom procesu izgubili
ono to je najdrae i neprocenjivo: svoje zdravlje. Moja elja vama se moe najbolje izraziti
preko Biblije: Ljubazni! Molim se Bogu da ti u
svemu bude dobro, i da bude zdrav, kao to je
tvojoj dui dobro.102
6. poglavlje
Jedan narod pod pritiskom

Sve je izgledalo previe neverovatno. Ivan
je bio olienje zdravlja. Sada je, sa 62 godine,
postao stanovnik starakog doma. Prolo je
est meseci od loga i doktori su imali malo
nade u bilo kakav znaajan oporavak. Ono za
ta je Ivan esto oznaavao kao samo malo
povieni krvni pritisak sada je dobilo nov
znaaj. Njegovi lekari su rekli da je log nesumnjivo nastao usled njegovog loe kontrolisanog
krvnog pritiska.
Iako Ivan nije umro od posledica povienog
krvnog pritiska, njegova situacija ilustruje zato
se ovo stanje esto naziva tihi ubica. Povieni
krvni pritisak (u medicinskoj literaturi takoe
zvan hipertenzija) esto pravi tetu bez upozorenja. Zaista, bolest ima doivotne posledice
koje skrauju ivot. U ovom poglavlju emo
objasniti ta je povieni krvni pritisak, ta ga
prouzrokuje, kakva oteenja ini i kako se
moe kontrolisati bez lekova.
Merenje krvnog pritiska

Svaki put kada srce naini otkucaj, alje
puls krvnog pritiska niz ruku. Sila ovog pulsa
stvara sistolni krvni pritisak. Sistolna mera je
gornji broj oitavanja krvnog pritiska. Posle
svakog otkucaja srca, srce se odmara deli
sekunde. Pritisak u krvnim sudovima tokom ove
faze odmora opada i naziva se dijastolni pritisak. Meri se donjim brojem oitavanja krvnog pritiska.
Krvni pritisak je relativno jednostavno
odrediti. Moete sami da ga merite ureajem
zvanim sfigmo-manometar (skraeno sfig). On
je sainjen od izdrljivog balona ili vazdune
komore koja se nalazi unutar trake od tkanine
zvan narukvica. Narukvica se obmotava oko
gornjeg dela ruke i balon se puni vazduhom.
Rastui pritisak u balonu stee arterije dok se
protok krvi ka podlaktici potpuno ne prekine.
Zatim postepeno umanjujete pritisak narukvice.
Tokom tog vremena sluate stetoskopom i
pratite skalu koja belei koliinu pritiska u
balonu. Kako sniavate pritisak u narukvici do
nivoa sistolnog pritiska, poeete da ujete pul-
sirajui zvuk sranih otkucaja. To ukazuje na

povratak toka krvi u arterije. Broj na skali za
merenje se u tom trenutku belei kao sistolni
krvni pritisak. Kako nastavljate postepeno da
sniavate pritisak u narukvici, pulsirajui zvuk
se i dalje javlja do trenutka kada se iznenada
vie ne moe uti. Pritisak na kome ti zvuci nestaju se belei kao dijastolni pritisak.
Neki uzroci povienog krvnog pritiska

Arterije su miini organi koji se mogu skupljati i iriti. Prekomerno suavanje ili ukruenje zidova arterija poviava krvni pritisak.
Hormoni takoe mogu da povise krvni pritisak.
Neki organi kao to su bubrezi i nadbubrene
lezde su naroito vani za hormonalnu regulaciju naeg pritiska. Meutim, glavni uzrok
povienog krvnog pritiska je smanjeni kvalitet
naina ivota. Veina ljudi ima donekle razvijenu sklonost ka povienom krvnom pritisku; da
li e se problem razviti i koliko brzo, u velikoj
meri zavisi od njihovih svakodnevnih odluka.
Naravno, postoje oni neobini ljudi koji su
izgleda genetiki imuni na hipertenziju. Moda
znate nekoga ko sve ini pogreno ali i dalje
ima normalno oitavanje krvnog pritiska. ak
iako je ta osoba va blizak roak, nemojte pretpostavljati da to isto vai i za vas. Izgleda da
postoji vie genetikih faktora koji imaju ili
posredan ili neposredan uticaj na krvni pritisak.
Malo je verovatno da je va genetiki sastav
identian bilo kom vaem roaku u svim tim
pogledima.
Koliko je visok povieni krvni pritisak?

Krvni pritisak se meri u milimetrima (mm)
ivinog stuba. To potie iz vremena kada su svi
sfigmo-manometri koristili ivin stub za
beleenje pritiska. Medicinski svet danas deli
oitavanje krvnog pritiska na etiri nivoa rizika
kao to je prikazano u tabeli 1.1,2
Zapazite da je najsigurniji opseg krvnog pritiska okarakterisan prosenim sistolnim pritiskom od 120 mm ivinog stuba ili manje, i
prosenim dijastolnim pritiskom od 80 mm ili
99
JEDAN NAROD POD PRITISKOM

Tabela 1. Koliki je va rizik?
Sistolni
Povieni krvni pritisak
(vei rizik od bolesti)
Krvni pritisak
koji poveava
rizik od oboljenja
Optimalni krvni
pritisak
Preko 140
Dijastolni
ili
Preko 90
130 do 139 ili 85 do 89

(povien-normalan)
120 do 129 ili 80 do 84
(normalan)
Ispod 120
Ispod 80
Brojevi se odnose na odrasle osobe koje ne uzimaju

lekove za sniavanje krvnog pritiska.
Ako va sistolni i dijastolni pritisak ulazi u razliite
kategorije va rizik zavisi od vie kategorije.
manje, pri mirovanju. Svaka osoba bi morala da

tei da smesti svoj krvni pritisak pri mirovanju u
ovaj 120/80 mm ili manje opseg. Vii pritisak
nosi poveani rizik od oboljenja i prevremene
smrti.3 Meutim, veoma paljiva istraivanja
ukazuju da sniavanje dijastolnog krvnog pritiska ispod 80, dalje umanjuje rizik od infarkta i
loga. U stvari, ne postoji prag ispod koga dalje
snienje dijastolnog krvnog pritiska (DKP) ne
prua dalje umanjenje rizika od infarkta i
loga.4 Na primer, DKP od 70 je bolji nego 80.
Dijastolno oitavanje od 60 je jo bolje.
Kontrola krvnog pritiska poinje saznanjem
koliki je va krvni pritisak. Nemojte pretpostavljati da, samo zato to se dobro oseate,
nemate problem sa krvnim pritiskom. Povieni
krvni pritisak se zaista naziva tihi ubica. Ima
to ime zato to su ozbiljne invalidnosti ili smrt
esto prvi simptomi hipertenzije. Mnogi ljudi
nikada nee uvideti da je njihov krvni pritisak
povien ako im ga ne proveri doktor, ako ne odu
na pregled, ili nabave instrument za merenje
pritiska i provere ga sami. U stvari, uobiajeno
je da se ljudi dobro oseaju sa krvnim pritiskom
od 200/100 ili jo viim. Zaista, moete se sjajno oseati iako ste nesvesno na ivici propasti
kakva je iznenadni log ili infarkt, ili postepeno
oteenje bubrega sa rezultujuom insuficijencijom bubrega koja e uslediti.
Preovladavanje povienog krvnog

pritiska
ak 50 miliona Amerikanaca ima povieni
krvni pritisak.5 To je definisano u tabeli 1 kao
sistolni krvni pritisak od 140 mm ili vie i/ili
dijastolni pritisak od 90 mm ili vie. Uprkos
napretku svesti i leenja, i do 35% Amerika-
naca sa povienim pritiskom i dalje ak nije ni

svesno da ima problem.6 ak i meu onima koji
znaju da imaju problem sa krvnim pritiskom i
koji su na lekovima, izgleda da samo polovina
njih stvarno dri pritisak pod kontrolom.7 ak
iako ste nedavno proverili svoj krvni pritisak i
trenutno nemate povieni krvni pritisak, nemojte pretpostaviti da nikada neete imati. Kako
osoba stari, krvni pritisak tei da raste. U
Sjedinjenim Dravama sistolni pritisak prosene
osobe se poviava za 15 poena izmeu 25 i 55
godina. Oko 60% Amerikanaca starosti od 65
do 74 godine ima povieni krvni pritisak.8
Opasnosti od povienog krvnog pritiska

Kakva oteenja povieni krvni pritisak
moe da naini vaem telu? Postoji mnogo
bolesti povezanih sa povienim krvnim pritiskom. Glavne su prikazane u tabeli 2.9,10
Tabela 2. Komplikacije hipertenzije
-
log
Srana insuficijencija
Infarkt
Ateroskleroza (otvrdnjavanje arterija)
Aneurizma
Bolest bubrega
Bolest mrenjae
Prskanje krvnih sudova
Oslabljeno pamenje i umne sposobnosti
log, prva bolest, prouzrokovan je hipertenzijom preko najmanje dva razliita mehanizma.
Prvo, povieni krvni pritisak ini da osobe
postaju sklone aterosklerozi (esto zvanoj
otvrdnjavanje arterija). U tom procesu, velike
i srednje arterije irom tela se suavaju
nagomilavanjem masti. Ateroskleroza obino
napada krvne sudove u glavi i vratu koji
prenose krv do mozga. Dokazi svedoe da
povieni krvni pritisak moe da oteti elije koje
oblau te krvne sudove. Ovo oteenje je izgleda jedan od naina da proces ateroskleroze
zapone ili da se produava.11
Telo ne sedi dokono dok se na sudovima
nagomilava mast. Ono odgovara prekrivajui
masne naslage vrstom fibroznom kapom. To je
znaajan odgovor. Ako masan materijal doe u
neposredan kontakt sa krvlju moe da stimulie
zgruavanje krvi. Fibrozna kapa pomae da se
takav dogaaj ne odigra. Taj dvojni dogaaj u
stvari daje ime aterosklerozi. Atero oznaava
kaastu masu masnog materijala, a skleroza
to znai tvrd, oznaava fibrozni omota ovog
materijala kojeg telo proizvodi.
100
Naalost, oblasti ateroskleroze, zvane
plake, mogu da budu nagriene. Kada se to
dogodi, fibrozna kapa se gubi ili oteuje.
Kombinacija fibroznog i masnog materijala se
oslobaa u krvotok. Sada manja, erodovana
masna naslaga ostaje na arterijskom zidu, i to
se naziva ulcerozna plaka. Ako se plaka u
krvnom sudu koji opskrbljuje mozak raspadne
na taj nain, rezultat moe da bude mini log
ili TIA (transient ischemic attack prolazna
ishemija). Ova stanja su veoma slina logu, ali
u potpunosti prolaze. Potpuni oporavak se javlja u toku nekoliko minuta ili sati.
Meutim, to je jo gore, ulcerozne plake
mogu da aktiviraju krvne ploice, telesne elije
za zgruavanje krvi. To esto pokree niz
dogaaja koji mogu u potpunosti da blokiraju
bilo koju arteriju koja je ve suena aterosklerozom. Ako se potpuna blokada javi u arteriji koja sprovodi krv do dela mozga, modano tkivo koje je zavisilo od te arterije e
umreti. Ova smrt modanog tkiva naziva se
log.
Drugi nain da povieni krvni pritisak
prouzrokuje log je izazivanjem veih oteenja
modanih krvnih sudova. Po ovom scenariju,
kumulativna teta arterija je toliko velika da sud
prska i krvari. Ovi takozvani hemoragini logovi su naroito opasni. Krvarenje esto traje
izvesno vreme. Poto je mozak zatvoren u
vrstoj auri zvanoj lobanja, nema gde da se
pomeri kada akumulacija krvi pone da se takmii sa njim za prostor. to se vie krvi
nagomilava, to vie raste pritisak unutar
mozga. Ako krvarenje ne prestane, deo mozga
se stvarno moe istisnuti niz mali otvor za prolaz kimene modine. To se naziva hernija
(kila) mozga i uglavnom brzo prouzrokuje
smrt.
Koliki je procenat rizika od loga

prouzrokovan povienim krvnim
pritiskom?
Istraivanja su pokazala da je rizik od razvoja ateroskleroze (uglavnom srane i cerebrovaskularne ishemije) pet puta vei kod onih
kod kojih je krvni pritisak 160/95 u odnosu na
one sa normalnim krvnim pritiskom.12 Efekat
krvnog pritiska na poveanje rizika od infarkta i
loga je prikazan na slici 1.13
Kao to smo ve napomenuli, rizik poinje
da raste na nivou od 120 do 129, iako se ovaj
opseg esto naziva normalan. Rizik raste
otrije na viim nivoima pritiska. Ipak, da bi se
umanjio rizik, krvni pritisak bi morao da bude
ispod 120 za sistolni. Drugim reima, nemojte

Slika 1. Rizik od infarkta i loga
Relativan rizik
5
4
3
2
1
0
110-119
Optimalan
120-129
Normalan
130-139
Poviennormalan
140 ili vie

Povien
Sistolni krvni pritisak
biti zadovoljni kada vam neko kae da je va

krvni pritisak normalan. Postarajte se da bude
ispod nivoa od 120. Ove stroije smernice
znae da mnogi Amerikanci moraju da se uozbilje u vezi sa svojim nainom ivota. Skoro
polovina nae muke populacije ima sistolni pritisak od 130 ili vei.14
Bubrena insuficijencija prouzrokovana

povienim krvnim pritiskom
Bubrena insuficijencija je jo jedno oboljenje prouzrokovano povienim krvnim pritiskom, i to je vei pritisak to je vei rizik. U
stvari, u Sjedinjenim Dravama povieni krvni
pritisak predstavlja drugi vodei uzrok bubrene
insuficijencije. (Prvi je dijabetes.) Bubrena insuficijencija i odnos prema povienom krvnom
pritisku je prouavan na vie od 300.000
mukaraca tokom 16-ogodinjeg perioda.15
Rezultati su prikazani na slici 2.
Slika 2. Povieni krvni pritisak i bubrena
insuficijencija
Rizik od bubrene
insuficijencije
6-22 puta
vei
10
8
6
4
2
Jedanput
vei
2 puta
vei
3 puta
vei
0
120/80
130/85 do
140/90
140/90 do
160/100
Krvni pritisak
Preko
160/100
101
Istraivanje je takoe pokazalo da je samo

blagi porast krvnog pritiska na 127 za sistolni
poveao rizik od bubrene insuficijencije kasnije u ivotu za 50%. Kako povieni krvni pritisak
oteuje bubrege? On u stvari razara nefrone,
te siune mikroskopske elije za filtriranje koje
ine da bubreg funkcionie. Postepenim unitavanjem jednog po jednog nefrona, sposobnost
bubrega da isti krv postaje sve ugroenija.
Koristimo izraz bubrena insuficijencija kada
ova funkcija proiavanja postane toliko
onemoguena da se nivo toksina poveava u
telu. Na poetku bubrene insuficijencije ne
mora da bude simptoma. Kako bolest napreduje, kod osobe se esto javljaju munina i zamor.
Na kraju, kada funkcionisanje bubrega postane
znaajno onesposobljeno, javlja se smrt osim
ako se ne preduzmu drastini koraci. U takve
korake mogu da spadaju dijaliza ili presaivanje bubrega. Bez maina za dijalizu mnogi ljudi
bi bre umrli od posledica povienog krvnog pritiska. Meutim, ak i sa dijalizom, kod mnogih
se javlja samo kratko produenje ivota praeno znaajnim smanjenjem kvaliteta ivota.
Zbog toga su neki ljudi ak radije odabrali da
umru nego da zaponu ili da nastave sa dijalizom.
Povieni krvni pritisak i umanjene umne

sposobnosti
Brojna istraivanja su dokumentovala da
povieni krvni pritisak koji se ne kontrolie
stilom ivota esto prouzrokuje postepeni pad
mentalnih sposobnosti. Jedno nedavno objavljeno istraivanje je pokazalo da se porastom
sistolnog krvnog pritiska u srednjim godinama
ivota na svakih 10 mm ivinog stuba javljao
9% poveani rizik od slabih intelektualnih
sposobnosti 25 godina kasnije.16
Kvalitet ivota umanjen povienim

krvnim pritiskom
Danak koji povieni krvni pritisak uzima
bubrezima podsea nas da povieni krvni pritisak radi vie od samog ubijanja. Oduzima nam
kvalitet ivota. Nivo morbiditeta je mera
bolesti koje prouzrokuju patnju i snienje
kvaliteta ivota. Istraivanje koje prouava zavisnost nivoa morbiditeta od krvnog pritiska je
prikazano na slici 3.17
Slika pokazuje koliko brzo se morbiditet
poveava kada krvni pritisak osobe pree nivo
od 120 mm. Nije iznenaujue videti da su oni
sa sistolnim krvnim pritiskom veim od 160
izloeni etiri puta veem riziku od morbiditeta
Slika 3. Povieni krvni pritisak i morbiditet

Odnos
morbiditeta
170
167
105
100
85
42
120
120-140
140-160
160-180
Preko
180
Sistolni krvni pritisak
u odnosu na one sa sistolnim krvnim pritiskom

manjim od 120. Rizik se udvostruuje ak i
kada preete sa manje od 120 u opseg od 120
do 139. Kada se pree sistolni od 140, rizik od
morbiditeta je jo vei. Iznad nivoa od 160, rizik
se drastino poveava i ostaje priblino isti u
kategoriji pritiska veeg od 180. Slika potvruje da je poeljni sistolni krvni pritisak manji od
120.
Poto postoje koristi od sistolnog krvnog
pritiska od 120 ili manje, zato lekari obino
izbegavaju prepisivanje lekova koji pomau
pacijentima da spuste svoj krvni pritisak sa, na
primer, 138 za sistolni na 118 za sistolni? Razlog
je to svi lekovi za snienje krvnog pritiska
imaju sporedne efekte. Kada je pritisak samo
blago povien iznad idealnog, rizik od uzimanja
lekova je uopteno vei od koristi od daljeg
snienja krvnog pritiska.
Takoe, u vezi sa donjim krajem spektra
jasno povienog krvnog pritiska, nema slaganja
o koristima od dugoronog tretmana lekovima.
Jedno skoranje istraivanje se bavilo blagom
hipertenzijom, kod osoba sa sistolnim krvnim
pritiskom u opsegu od 140 do 159 i dijastolnim
u opsegu od 90 do 99. Istraivai su zapazili:
Javila se zabrinutost u vezi sa dugoronim tretmanom lekovima i da li je on odgovarajui za
osobe sa blagom hipertenzijom i postoji
interesovanje za mogunost leenja tih pacijenata terapijom bez lekova...18 Prema tome,
postoji rastua sumnja, ak i u medicinskoj
zajednici, u mudrost korienja terapije lekovima za leenje blago povienog krvnog pritiska. Sve vie njih trai pristupe bez lekova ili
na osnovu promene naina ivota.
Sporedni efekti lekova za snienje
povienog krvnog pritiska koji utiu na kvalitet
102
ivota dalje uslonjavaju sliku. U jednom istraivanju, lekari i pacijenti su smatrali da se kvalitet
ivota poboljao ili ostao isti dok su bili na
lekovima za snienje povienog krvnog pritiska.
Meutim, najblii roaci, pacijenata koji su
leeni lekovima, imali su drugaije gledite:
99% njih je bilo svesno znaajnih negativnih
promena kod svojih voljenih. Posebno su
iznosili probleme kao to su gubitak pamenja
(33%), razdraljivost (45%), depresija (46%) i
umanjena seksualna zainteresovanost (64%).19
Efekti sniavanja krvnog pritiska na

kardiovaskularna oboljenja
Postoje neposredni dokazi da ako umanjite
krvni pritisak, umanjujete i rizik od kardiovaskularnih oboljenja. To je ilustrovano u tabeli 3.20
Tabela 3. Snieni krvni pritisak, smanjenje
kardiovaskularnih oboljenja
Za optu populaciju, umanjenje sistolnog krvnog

pritiska od 3 mm bi proizvelo:
- 11% manje logova
- 7 % manje infarkta
- 5% manje smrtnih sluajeva
Vidimo da relativno malo snienje krvnog

pritiska ima znaajan uticaj na bolesti srca i
krvnih sudova. Zapanjujue je razmotriti ta bi
se desilo kada bi svi Amerikanci sa povienim
krvnim pritiskom snizili svoj krvni pritisak za
samo 3 mm. Najmanje 27.500 ivota bi bilo
spaseno svake godine, a da ne spominjemo
mnogo vie ljudi iji ivoti ne bi bili znaajno
pogorani zbog loga ili infarkta. Te injenice,
zajedno sa drugim informacijama koje smo do
sada istraili, trebalo bi da nas motiviu da uinimo sve to moemo u sopstvenim ivotima
kako bismo spreili ili popravili povieni krvni
pritisak.
Kako moemo da snizimo krvni pritisak?

Na pristup kontroli krvnog pritiska zavisi od
tipa hipertenzije koji neka osoba ima. Postoje
dva glavna tipa povienog krvnog pritiska:
Sekundarna hipertenzija je prouzrokovana
drugim oboljenjima. Postoji dosta primera za
to. Na primer, oboljenje nadbubrene lezde,
male lezde za proizvodnju hormona koja se
nalazi neposredno iznad bubrega, moe da
proizvede viak hormona koji prouzrokuje
povieni krvni pritisak. Prekomerna proizvodnja
hormona lezde u predelu vrata, zvane tireoidea, moe da prouzrokuje povieni krvni pritisak.
Ve smo nauili da povieni krvni pritisak

moe da oteti bubrege. Sa druge strane, oboljenje bubrega (usled problema nevezanih sa
hipertenzijom) moe samo po sebi da
prouzrokuje povieni krvni pritisak. Postoje i
drugi razlozi za sekundarno povieni krvni pritisak. Zbog toga, svaki onaj koji ima povieni
krvni pritisak trebalo bi da ode na lekarski pregled; to bi mogla da bude i sekundarna hipertenzija.
Za one sa sekundarnom hipertenzijom, tretman je obino direktan. Traimo bolest koja je
u osnovi problema i koja prouzrokuje povieni
krvni pritisak i zatim leimo tu bolest. Izleenje
bolesti reava problem krvnog pritiska.
Naalost, leenje nije tako jednostavno za
veinu osoba sa hipertenzijom. 90% osoba sa
povienim krvnim pritiskom ima primarnu
hipertenziju.21
ta moemo da ponudimo u pogledu leenja kada je njihovo stanje prouzrokovano loim
nainom ivota zajedno sa uroenom podlonou? Koje korake takve osobe treba da preduzmu kako bi spustile svoj krvni pritisak na
normalu? Uobiajeni odgovor bi bio da uzimaju
lekove koje im prepie lekar. Ne tako davno, to
je izgledalo kao jedini odgovor. Mi sada znamo
da to obino nije najbolji odgovor. Postoji nekoliko razloga za to:
1. Svaki lek ima viestruke potencijalne
sporedne efekte ukljuujui efekte na kvalitet
ivota koji esto prolaze nezapaeni od strane
korisnika lekova.22
2. Povieni krvni pritisak, ak iako se kontrolie lekovima (a ne nainom ivota), prouzrokuje postepeno propadanje modane mase to
slabi sposobnosti i inteligenciju pacijenta.23
Nekontrolisani povieni krvni pritisak prouzrokuje iste probleme.
3. Manje od polovine onih koji uzimaju
lekove snizi svoj pritisak ispod 140/90.24
4. Cena lekova.
5. Sniavanje krvnog pritiska lekovima nije
podudarno sniavanju krvnog pritiska na prirodan nain.
Ljudi koji uzimaju lekove za snienje pritiska
imaju vie stope sranih oboljenja od ljudi koji
imaju identini krvni pritisak bez upotrebe lekova.25
Oigledno je da je poeljniji metod kontrolisanja krvnog pritiska prihvatanje promena
naina ivota da bi se krvni pritisak snizio na
prirodan nain. Poto je sam nain ivota
prouzrokovao povieni krvni pritisak, zato ga
ne sniziti promenama naina ivota? Da li je
mogue sniziti krvni pritisak promenama naina
103
ivota? Dobre vesti su da medicinska istraivanja pokazuju da taj pristup zaista deluje. tavie, u svojoj praksi sam video kako rutinski
deluje.
Logino pitanje je: Koliko snienje krvnog
pritiska mogu da oekujem ako sam voljan da
izvrim promene naina ivota? Odgovor zavisi
od toga kolike promene ste voljni da usvojite.
Priblino 80% osoba sa hipertenzijom e moi
da snizi krvni pritisak na bezbedan nivo, bez
lekova, ako prihvate sve promene iznete u
ovom poglavlju. Ostalih 20% e takoe moi da
snizi pritisak na bezbedan nivo kombinovanjem
tih promena naina ivota sa odreenom koliinom lekova. Koje promene naina ivota e
proizvesti snienje krvnog pritiska? Naveemo
tri istraivanja da bismo odgovorili na to znaajno pitanje?
Specifine promene naina ivota za

snienje krvnog pritiska
Nacionalni institut zdravlja je sponzorisao
istraivanje koje je pokazalo mo promena
naina ivota da snize krvni pritisak. Preko 900
ispitanika (mukaraca i ena, crnaca i belaca)
sa blagom hipertenzijom je ukljueno u program promene naina ivota. Tanije, uesnici
programa su prvobitno imali dijastolni krvni pritisak u opsegu od 85-99 (u proseku 90,5).
Sistolni krvni pritisak je u proseku iznosio
140,4. Neki od ispitanika su stavljeni na reim
promene naina ivota, dok su ostali leeni
samo jednom vrstom leka za snienje krvnog
pritiska. Snienje krvnog pritiska za grupu tretiranu samo promenama naina ivota je prikazano u tabeli 4.
Tabela 4. Promene naina ivota mogu da
snize krvni pritisak
etiri istovremene promene naina ivota su

umanjile krvni pritisak:
- Smanjenje teine
- Ishrana sa malo soli
- Smanjenje upotrebe alkohola
- Poveana fizika aktivnost
Posle jedne godine:
Proseno snienje sistolnog pritiska = 10,6 mm
Proseno snienje dijastolnog pritiska = 8,1 mm
Koliko god da su impresivni ti podaci, vrenje promene naina ivota u veoj meri od onih
u ovom istraivanju moe da proizvede jo
impresivnije snienje pritiska. Istraiemo te
dokaze kasnije.
Drugo istraivanje je utvrdilo efekat samo

dva faktora naina ivota na krvni pritisak.27
Ukljuivalo je preko 30.000 mukaraca, starosti
od 40 do 75 godina, koji su svrstani u kategorije u odnosu na koliinu vlakana koju su jeli i
svog stepena gojaznosti. Rezultat prikazan u
tabeli 5 ilustruje da je gojaznost bila najvei
pojedinani faktor koji utie na krvni pritisak.
Tabela 5. Rizik od povienog krvnog
pritiska je pod uticajem ishrane i gojaznosti
Rizik od povienog
krvnog pritiska
Vitki mukarci koji jedu

veu koliinu vlakana
Mukarci koji jedu

malu koliinu vlakana
1,57
Gojazni mukarci
4,6
Gojaznost je izgleda jedan od najznaajnijih

faktora povienog krvnog pritiska u Americi. U
uvenom fremingemskom istraivanju, celih
70% sluajeva hipertenzije kod mukaraca i
61% kod ena je direktno pripisan poveanoj
koliini telesnih masti.28
Tree istraivanje je ukljuivalo 73 mukaraca i ena sa povienim krvnim pritiskom koji su
uestvovali u trosedminom programu na
Vajmar (Weimar) institutu u Kaliforniji. Njihova
prosena starost je iznosila 65 godina. Oni su
usvojili niz promena naina ivota tokom tog
nadgledanog programa i ostvarili su veliko
snienje krvnog pritiska. Rezultati su prikazani
u tabeli 6.29
Tabela 6. Velika snienja krvnog pritiska
sa promenama naina ivota
Promene naina ivota:

- Apstinencija od alkohola, duvana, kafe
- Potpuna vegetarijanska ishrana
- Vebanje
Duina testa 3 sedmice
- Prosean krvni pritisak na poetku = 150/81
- Prosean krvni pritisak na kraju = 129/78
- Procenat uesnika koji su prestali da uzimaju
lekove za snienje krvnog pritiska posle 3 sedmice = 80%
Ova snienja krvnog pritiska su vea od

snienja u prvom istraivanju; razlog je da je
promenjeno vie faktora naina ivota. Preko
90% uesnika je bilo na bar jednom leku za
kontrolu krvnog pritiska kada su se upisali na
program. Taj broj je opao na 20% posle 3 sed-
104
mice; ak su i oni koji su ostali na lekovima
mogli znaajno da umanje svoju dozu.
Prosean efekat promena naina ivota u
ovom istraivanju je vei nego to je ukazano u
tabeli 9. Dva niza promena su izvrena istovremeno: promene u stilu ivota i smanjenje
upotrebe lekova za kontrolu krvnog pritiska.
Meutim, umanjenje upotrebe lekova bi normalno proizvelo prosean porast krvnog pritiska, ali se odigralo upravo suprotno. Zato?
Zato to su promene naina ivota imale tako
moan efekat da su inile vie od obinog zaustavljanja porasta krvnog pritiska koji bi nastao
smanjenjem uzimanja lekova.
Drugi zanimljiv rezultat je da se preko
polovine snienja krvnog pritiska javilo prve
sedmice. Nivo krvnog pritiska brzo reaguje na
promene naina ivota.
Gornja istraivanja su u skladu sa velikim
brojem drugih. Zajedno, ona vrsto pokazuju
da promene naina ivota predstavljaju monu
odbranu protiv povienog krvnog pritiska,
donosei brze i pozitivne rezultate. Fatalisti
neka zapaze: mit da vai geni u potpunosti diktiraju va nivo krvnog pritiska je potpuno
opovrgnut.
Do sada smo videli efekte nekoliko faktora
naina ivota u kombinaciji. Da li postoje neka
druga istraivanja koja pokazuju efekat pojedinanog faktora naina ivota na krvni pritisak?
Odgovor je da. Ostatak poglavlja razmatra
istraivanja o pojedinanim faktorima naina
ivota.
Faktori ishrane koji sniavaju krvni

pritisak
Prvi faktor naina ivota na koga emo se
skoncentrisati je ishrana. Ono to ja zastupam
naziva se terapija ishranom, samonametnut
tretman. Terapija ishranom oigledno ukljuuje
ono to unosite u telo u obliku hrane. Postoji
mnogo tipova hrane u prosenoj ishrani koji
utiu na krvni pritisak. Neki su korisni, a drugi
tetni. Ako elite da snizite krvni pritisak, bie
potrebno da znate koju hranu da koristite vie,
a koju da izbegavate.
Meutim, ishrana u stvari ne predstavlja
samo jedan faktor. Mi jedemo dosta raznovrsne
hrane, od ega je svaka sainjena od kombinacije hranljivih komponenti. Pogledaemo
svaku od nekoliko komponenti koje utiu na
krvni pritisak.
So znaajni krivac
So je prvi sastojak ishrane koji elimo da
istraimo, jer postoji mnogo dokaza da so
znaajno poviava krvni pritisak. Odnos izmeu

soli u ishrani i krvnog pritiska je naveden u
tabeli 7.30
Tabela 7. So poviava krvni pritisak
1. Drutva koja koriste malo ili nimalo soli nemaju hipertenziju.
2. Kada se ishrana siromana solju, kao to je pirinana i vona ishrana, daje pacijentima sa hipertenzijom, krvni pritisak se esto sniava ka
normalnom.
3. Prelazak na ishranu koja je samo umereno
siromana solju proizvodi samo malo snienje
krvnog pritiska.
4. Hipertenzija izazvana solju je ostvarena i kod
ljudi i kod eksperimentalnih ivotinja.
Nije preterano rei da je so znaajni krivac

u prouzrokovanju povienog krvnog pritiska. Za
pacijente sa hipretenzijom, to je vee smanjenje upotrebe soli u ishrani, to je vee snienje
krvnog pritiska. Izgleda da je jedan od
osnovnih uzroka hipertenzije nemogunost
bubrega da odstrani viak soli. Da bi izbacilo
viak soli, telo vri prilagoavanja koja diu
krvni pritisak, koji zatim omoguuje bubrezima
da odstrane so.31
So se sastoji iz dva elementa natrijuma i
hlora; 40% je natrijum. Nalazi se u veini tipova namirnica u prodavnicama, a koliina po porciji je zakonom navedena (kao natrijum) na
pakovanju ili omotu. Iznenaujue je da istraivanja ukazuju da je u stvari kombinacija natrijuma sa hlorom ta koja prouzrokuje oteenja.32 U istraivanjima na ivotinjama u vezi sa
povienim krvnim pritiskom, ni viak natrijuma,
niti viak hlora sami ne prouzrokuju povieni
krvni pritisak.33 Meutim, navoenje sadraja
natrijuma obino obezbeuje neop-hodnu
informaciju: natrijum i hlor se obino nalaze u
priblino podjednakim koliinama u hrani. Na
taj nain ograniavanjem unosa natrijuma, mi
uglavnom takoe ograniavamo unos hlora.
Istraivanje je ukljuilo 20 pacijenata sa
povienim krvnim pritiskom koji nisu uzimali
lekove, ali koji su prethodno umanjili svoj unos
natrijuma na manje od 3 grama na dan.34 Rezultujue snienje prosenog krvnog pritiska je
naznaeno u tabeli 8.
To je drastina demonstracija efekta
promene samo jednog elementa u ishrani soli. Proseno umanjenje je iznosilo 19 mm za sistolni pritisak i 14 mm za dijastolni, posle godinu
dana. Oekivali bismo dalje snienje krvnog pritiska da je unos soli i dalje umanjivan.
105

Tabela 8. Umanjena koliina soli snien
krvni pritisak
1. 20 pacijenata sa prosenim krvnim pritiskom
od 161/101 mm je smanjilo unos soli u toku godinu dana.
2. Posle jedne godine, njihov proseni sistolni pritisak je snien za 19 poena, a dijastolni za 14.
3. Krvni pritisak 16 od 20 pacijenata je bio dobro
kontrolisan jednostavno ograniavanjem unosa
soli.
Leio sam mnogo ljudi u svojoj praksi koji

kau: Ve sam na ishrani sa malo soli, i oni
vrsto veruju da je to zbog toga to ne dodaju
so za stolom. Poto slanik stoji nekorien na
stolu (ili je potpuno uklonjen), i oni ne koriste
veliku koliinu u kuvanju, ubeeni su da su na
ishrani siromanoj solju.
U ovakvim sluajevima zamolim svoje pacijente sa povienim krvnim pritiskom da pristanu
na mali kviz u vezi sa sadrajem soli u nekim
estim namirnicama. Da li znate koje namirnice
imaju visok sadraj soli, a koje nizak? Namirnice
u tabeli 9 su prikazane u parovima radi poreenja.35
Molim itaoca da naini izbor pre daljeg
itanja. ta sadri vie natrijuma, olja kukuruznog ipsa ili olja kukuruznih pahuljica? A
1/4 olje kikirikija ili konzerva supe od paradajza? Ili kesa ipsa od krompira nasuprot olje
Tabela 9. Koje namirnice sadre veu
koliinu soli?
Kukuruzni ips
(1 olja)
ili
Kukuruzne pahuljice
(1 olja)
Kikiriki
(1/4 olje)
ili
Supa od paradajza
(1 konzerva)
Kiseli kupus
(1/2 olje)
ili
Jelo od jaja
(Egg McMuffin)
ips od krompira
(1 kesica)
ili
Instant krompir pire

(1 olja)
unka, konzervirana ili

(1 olja)
Pirina, na kineski nain

(85 g)
Pomfrit
(1 porcija)
ili
Sladoled
(1 olja)
Govea supa
(1/2 olje)
ili
Krastavac iz turije
(1 veliki)
Graak, zamrznut
(1/2 olje)
ili
Graak, konzerviran
(1/2 olje)
Slanina
(2 odreska)
ili
Kola od lisnatog testa

(1 komad)
Puter
(1 olja)
ili
Beli sir
(1 olja)
Tabela 10. Poreenje sadraja natrijuma u

raznim namirnicama
Kukuruzni ips
(1 olja)
165
Kukuruzne pahuljice
(1 olja)
200
Kikiriki
(1/4 olje)
156
Supa od paradajza
(1 konzerva)
932
Kiseli kupus
(1/2 olje)
780
Jelo od jaja
(Egg McMuffin)
832
ips od krompira
(1 kesica)
180
Instant krompir pire

(1 olja)
733
unka, konzervirana
(85 g)
1119
Pirina, na kineski nain

(1 olja)
2700
Pomfrit
(1 porcija)
108
Sladoled
(1 olja)
Govea supa
(1/2 olje)
153
576
Krastavac iz turije
(1 veliki)
1266
Graak, zamrznut
(1/2 olje)
70
Graak, konzerviran
(1/2 olje)
340
Slanina
(2 odreska)
202
Kola od lisnatog testa

(1 komad)
285
Puter
(1 olja)
257
Beli sir
(1 olja)
850
instant krompir pirea? Kada zavrite pregled

liste, pogledajte tabelu 10 koja navodi iste
namirnice zajedno sa koliinom natrijuma.
Zapazite da su namirnice sa najveim
sadrajem natrijuma na desnoj strani. Moete
se iznenaditi da olja supe od paradajza sadri
6 puta veu koliinu natrijuma u odnosu na 1/4
olje kikirikija. Za kiseli kupus se ne smatra da
sadri malo soli, ali jelo od jaja Egg McMuffin
sadri jo vie. Konzervirana unka sari dosta
natrijuma, ali pirina pripremljen na kineski
nain sadri vie nego duplo vie. Zamrznuti
graak sadri veoma malo natrijuma, ali konzervirani graak sadri pet puta vie zato to se
so dodaje u obradi.
Cilj ove male vebe je da vas ohrabri da
itate etikete kada kupujete namirnice. Ako se
uzdate u nagaanje, verovatno esto neete
biti u pravu. Svi moramo da budemo svesni da
postoji velika koliina skrivenog natrijuma u
odreenim namirnicama.
Koliki je maksimalni bezbedni unos natrijuma? Zavisi od vaih okolnosti, kao to je
prikazano u tabeli 11.36
Zapazite da prosean Amerikanac unosi
4000 mg dnevno, to je 16 puta vie od minimalnog neophodnog nivoa od 250 mg. Obino
se veruje da bi samo oni koji imaju hipertenziju, srano oboljenje ili oboljenje jetre trebalo da
ogranie unos natrijuma, ali to nije sluaj.
106
Tabela 11. Ogranienja unosa soli

Prosena amerika ishrana
4000 mg/dan
Osobe sa normalnim
krvnim pritiskom
2400 mg/dan
Osobe sa povienim
krvnim pritiskom
2000 mg/dan
Osobe sa povienim krvnim

pritiskom i sranom insuficijencijom ili oboljenjem jetre
Minimalni neophodni nivo
1000 mg/dan
250 mg/dan
Nedavno istraivanje je pokazalo da to je vei

unos natrijuma, to je vei rizik od infarkta, bez
obzira da li je osoba imala hipertenziju ili ne.37
Sniavanje natrijuma na preporueni nivo bi
moglo da smanji stopu smrtnosti od loga za
39%, a sranog udara za 30% po iskazu strunjaka za krvni pritisak sa simpozijuma koji je
nedavno odrao Kolumbijski fakultet zdravstvene zatite u Njujorku.
Pored toga, ishrana siromana natrijumom
umanjuje rizik od nekih vrsta raka, osteoporoze
i kamena u bubregu, kao to je navedeno u
tabeli 12.38
Tabela 12. Ishrana siromana solju
umanjuje rizik od:
- Hipertenzije i njenih komplikacija
- Infarkta miokarda
- Komplikacija usled srane insuficijencije,
ciroze jetre i bubrene insuficijencije
- Raka stomaka i drela
- Osteoporoze
- Kamena u bubregu
Na primer, uzimanje vie od tri kafene

kaike (6,6 g) soli dnevno ili uzimanje ukiseljenog povra vie od dva puta meseno znaajno poveava rizik od raka stomaka.39,40 Pored
toga, nedavno izvreno veliko meunarodno
istraivanje je pokazalo da ete, ako imate normalan krvni pritisak, umanjiti va rizik da ikada
obolite od hipertenzije ako ste ve na ishrani sa
malo soli.41
Ako je vaa ishrana takva da dnevni unos
natrijuma ukupno iznosi manje od maksimalne
bezbedne koliine, moete da koristite odreenu koliinu soli iz slanika. Koliko moete da
koristite? U stvari, veoma malo. Jedna kafena
kaika soli sadri otprilike 2300 mg natrijuma42
(u poreenju sa ogranienjem od 2400 mg za
osobu sa normalnim krvnim pritiskom). Prema
tome, ak iako je sadraj natrijuma u vaoj
hrani nii od maksimuma za vae stanje, mogli

biste da koristite veoma malo dodatne soli iz
slanika pri kuvanju ili za stolom, a da i dalje
budete bezbedni.
Oigledno je da ta ogranienja mogu
nesvesno da budu prekoraena. U naoj ordinaciji obezbeujemo opise ishrana koje sadre
jedan gram natrijuma dnevno i koje se lako
mogu primenjivati. One su iznete za vas u
dodatku V, pod nazivom: Ishrana sa 1 g soli.
Sadraj natrijuma jo nekih namirnica je dat u
tabeli 1343 kao dodatna pomo za kontrolu
vaeg unosa natrijuma.
Tabela 13. Sadraj natrijuma izabranih
namirnica
Namirnica
Koliina
Natrijum (mg)
Sos od soje
1 supena kaika
1029
Krastavac iz turije 1 veliki
1266
Masline, zrele
10 velikih
392
Keap
1 supena kaika
202
Senf
1 kaiica
65
Preliv Thousand Island 1 supena kaika 110
Francuski preliv
1 supena kaika
188
Italijanski preliv
1 supena kaika
72
Preliv plavi sir
1 supena kaika
164
Majonez
1 supena kaika
105
Mortadela
1 odrezak
289
Slanina
2 odreska
202
Konzervirana unka
28 g
303
Virle
1
454-639
Usoljena govedina 28 g
285
Kobasica
1
168
Kiseli kupus
1 olja
1560
Perece
10 tankih
625
Konzervirana supa:
- orba od peuraka
1 olja
880
- Vegetarijansko povre 1 olja
860
- Govea
1 olja
1152
pagete u sosu
1/2 olje
618
Sir edar
28 g
176
Beli sir
1 olja
850
Puter
1 olja
257
Sok od paradajza 170 g
570
Zapazite da je sos od soje bogat natrijumom, a krastavci iz turije jo vie. Krastavci,

uopteno gledano, imaju veliki sadraj natrijuma. Kiseli kupus sadri najveu koliinu natrijuma na tabeli. Koliina e varirati u zavisnosti od
vrste, ali sve vrste kiselog kupusa sadre veliku
koliinu natrijuma. Sa druge strane, prelivi za
salatu obino sadre malo natrijuma kada se
koriste tedljivo. Virle i mortadela imaju visok
sadraj natrijuma, vei ak i od mlenih
proizvoda. Konzervirane supe i konzervirane
pagete u sosu obino imaju veliku koliinu, i
ako se koriste, treba da se koristiti retko. Neke
107
supe mogu da imaju veu ili manju koliinu od

navedenih. Sutina je da etikete treba proitati
pre kupovine. Priblino 80% naeg unosa soli
dolazi od obraene hrane.44
ta je sa hranom iz restorana? Postoji mnogo sakrivenog natrijuma u serviranoj hrani.
Restorani se meusobno takmie i poto
Amerikanci to zahtevaju, posoljena hrana je
izgleda neophodna za ostajanje u konkurenciji.
Meutim, neki restorani su specijalizovani u
pruanju opcionih obroka sa malo soli za
privlaenje gostiju koji misle na zdravlje.
Pripremljena hrana, bez obzira da li je iz prodavnice ili restorana, esto sadri opasno veliku
koliinu natrijuma. Jedina zatita koju imamo je
itanje etiketa (ili traenje specifine informacije o sadraju hranljivih materija u sluaju
restorana), kako bismo mogli da budemo svesni toga gde postoji skriveni natrijum.
Neki ljudi sada postaju obeshrabreni i pitaju se da li postoji bilo koja uobiajena namirnica koja ima nizak sadraj natrijuma. Odgovor je
odluno da. Tabela 14, poslednja tabela o
sadraju natrijuma, navodi grupe namirnica
koje imaju veoma malo natrijuma.45
Tabela 14. Grupe namirnica sa malo
natrijuma
Hrana
Prosean sadraj
natrijuma po porciji (mg)
Svee voe
itarice
Jezgrasto voe (neposoljeno)
Povre
Proizvod redud vit (28 g)
6
7
3
15
3
Ove namirnice imaju toliko malo natrijuma

da moete da jedete koliko elite, a da ne
budete zabrinuti oko prekoraenja dnevnog
ogranienja. Neposoljeno jezgrasto voe je
bezbedno jesti; dodata so koja se moe nai u
nekom preraenom jezgrastom vou ga ini
bogatim natrijumom. Prema tome, vidimo da
postoji mnogo namirnica koje se mogu slobodno jesti bez zabrinutosti oko njihovog sadraja
natrijuma. Voe prua dvostruku korist jer je
takoe bogato kalijumom, koji tei da jo vie
umanji krvni pritisak. To je delom razlog zato
je prirodna ishrana bogata voem, povrem i
itaricama odgovor na problem sa krvnim pritiskom.
Bilo koja namirnica koja sadri malo natrijuma moe se nainiti bogatom natrijumom, naravno, dodavanjem soli iz slanika. Bilo koja
osoba koja ima povieni krvni pritisak trebalo bi
da dri slanik tamo gde mu je mesto na stolu,
ili jo bolje sakriven u ormariu. Naravno, ako

spremljena hrana u vaoj ishrani sadri manje
natrijuma nego to je prethodna tabela pokazala, moete dodati malo soli u skladu sa prethodno datom formulom. U naoj kui mi uvamo
slanik u ormariu, rezervisan za goste, iako niko
u naoj porodici nema problem sa krvnim pritiskom.
Uobiajena reakcija na ideju smanjenja soli
u ishrani je: Ne mogu da jedem hranu bez one
koliine soli na koju sam navikao. Hrana nee
biti ukusna. Naviknut sam na so. Moete se
iznenaditi promenama koje se mogu odigrati u
vaem ukusu uz malo napora i strpljenja.
Mom dedi lekar je rekao da bi trebalo da
umanji unos soli zbog povienog krvnog pritiska. On je u velikoj meri koristio slanik i rekao
je da mu je nemogue da smanji korienje.
Tvrdio je da bez svoje uobiajene upotrebe soli
njegova hrana nema ukus i da je bolje da jede
so i da umre, jer ivot nije vredan ako ne moe
da uiva u svojoj hrani. Poto je doiveo blagi
log, u tretnutku je promenio svoje miljenje
izbacio je so iz ishrane. Moja baka je prestala
da koristi so pri kuvanju, izbegavala je gotovu
hranu koja sadri so i uklonila slanik sa stola.
Deda se ogoreno alio da je ukus hrane nestao zajedno sa solju. Meutim, posle nekoliko
sedmica, njegovo prigovaranje je izbledelo.
Jednog dana baka je grekom ubacila malo soli
u krompir pire. On je uzeo jedan zalogaj,
odgurnuo hranu, i rekao: Ne mogu da je
jedem. Sve to mogu da osetim je so. Njegova
zavisnost od soli je nestala. Dodaci hrani od
kojih je nekada bio zavisan sada su mu smetali.
Veina mojih pacijenata koji su proli kroz slino
iskustvo sa odreenom vrstom hrane (gnuajui se onoga u emu su nekada uivali) navodi
da je ponekad potrebno da protekne i do etiri
meseca pridravanja promene ishrane pre nego
to se javi ova korisna promena ukusa.
ta je sa zamenama za so? Prve verzije su
imale neprijatan gorak, metalni ukus koji je
mali broj ljudi mogao da podnosi. Kardija so je
jedna vrsta proizvoda koji ispravlja problem sa
ukusima. Sadri kalijum, magnezijum i samo
polovinu natrijuma u odnosu na obinu kuhinjsku so. Prva istraivanja na 40 mukaraca i
ena pokazuju da je zamenjivanje obine
kuhinjske soli Kardija solju snizilo krvni pritisak
u proseku od 13 mm za dijastolni i 8 mm za sistolni pritisak u toku est meseci. Druga istraivanja su pokazala sline rezultate.46
Zamene za so imaju tri problema. Glavni je
da one ispravljaju samo deo problema sa natrijumom koliinu natrijuma dodatu preko slani-
108
ka. Obraena hrana kao to su supe, mleni

proizvodi i druge vrste navedene na prethodnim
tabelama ostae kao izvori velike koliine natrijuma u ishrani. Drugi problem je da e se kod
nekih osoba sa bubrenom insuficijencijom ili
na odreenim lekovima za kontrolu krvnog pritiska (kao to su kapoten i drugi ACE inhibitori)
opasno povisiti nivo kalijuma u krvi upotrebom
zamena za so, kao i da e biti izloena riziku od
iznenadne smrti usled prestanka rada srca.
Trei problem je da oni poveavaju elju za
pravom stvari, i pobeda koju je moj deda ostvario poinje da se izmie.
trijum glutamat poviava krvni pritisak. U stvari,

istraivanja pokazuju da se krvni pritisak u
stvari sniava u izvesnoj meri upotrebom mononatrijum glutamata.48
ta je sa morskom solju? Da li je manje
tetna od obine soli? Ne, sadri istu koliinu
natrijuma i hlora. Morska so e stremiti da
povisi va krvni pritisak u istoj meri kao i obina so. U morskoj soli mogu da se nalaze neke
minimalne koliine dodatnih hranljivih materija
koje mogu da budu korisne za druge telesne
funkcije; svejedno, ona e naneti podjednaku
tetu vaem krvnom pritisku kao i obina so.
Mononatrijum glutamat nije problem
Smanjenje teine
ta je sa drugim izvorom natrijuma, mononatrijum glutamatom? Ova hemikalija je

oznaena kao skrivena supstanca koja podriva
nae zdravlje. Obino se nalazi u hrani koja se
slui u kineskim restoranima i kao dodatak
prisutan u odreenim namirnicama koje kupujemo u prodavnici. Optuen je za izazivanje
znojenja i mnogih drugih udnih simptoma kod
nekih ljudi.
Budite svesni znaajne i osnovne injenice
u vezi sa mononatrijum glutamatom (MNG) to
nije supstanca koja je strana telu. To je kombinacija dve prirodne supstance: natrijuma i glutaminske kiseline. Glutaminska kiselina je jedna
od dvadeset aminokiselina prirodno prisutnih u
telu i neophodna je za normalno funkcionisanje
tela.
Kao rezultat mnogobrojnih albi na mononatrijum glutamat, on je bio predmet mnogobrojnih istraivanja sa iznenaujuim rezultatima. Sva istraivanja su dosledno dokazivala da
mononatrijum glutamat nije problem. Rezultati
jednog od istraivanja su prikazani u tabeli
15.47
Za osobe koje imaju viak kilograma zapoinjanje programa za smanjenje teine moe
znaajno da doprinese snienju krvnog pritiska.
Krvni pritisak e se obino spustiti koliko god ga
ishrana siromana solju spusti.49 Pacijenti sa
hipertenzijom ne moraju da ostvare optimalnu
teinu da bi dolo do snienja krvnog pritiska.
Samo zapoinjanje programa za smanjenje
teine i umanjenje teine za oko 2,5 kilograma
znaajno e sniziti krvni pritisak u veini sluajeva. Meutim, da bi se efekat odravao, osoba
mora da ostane na programu za smanjenje
teine dok se ne dostigne idealna teina.
Jednostavan plan od etiri koraka se prepisuje
veini pacijenata sa vikom kilograma kako bi
ostvarili svoju eljenu teinu:
1. Bez uina. Piti samo vodu izmeu obroka.
2. Jak doruak i umereni ruak. Odstranjivanje veernjeg obroka. Ako neto mora da
se pojede uvee, svee voe je sve to je
dozvoljeno.
3. Odstranite ili bar u velikoj meri umanjite
preraeni eer i slobodne masti ili masnu
hranu u ishrani, istovremeno istiui hranu
bogatu vlaknima.
4. Dnevno umereno vebanje priblino 45
min na dan.
Praktino svi moji pacijenti koji se dre ovog
jednostavnog programa ostvaruju dugotrajno
smanjenje teine.
Tabela 15. Mononatrijum glutamat nije

problem u restoranima
71 ispitanik je nasumino hranjen mononatrijum
glutamatom ili placebom u ishrani pet dana.
Rezultat:
- 15% onih koji su koristili mononatrijum glutamat imali su simptome.
- 14% onih koji su koristili placebo imali su simptome.
Ako postoji sindrom kineskih restorana,

izgleda da nije povezan sa mononatrijum glutamatom. Moe biti povezan sa neim drugim
to se nalazi u hrani. Poto natrijum odvojen od
hlora nije tetan u pogledu krvnog pritiska kao
natrijum hlorid, ne bi se oekivalo da monona-
Kofein i alkohol
Istraivanja pokazuju da kofein utie na
krvni pritisak. Jedna olja kafe na dan (ili ekvivalentna koliina pia tipa koka-kole) moe da
povisi dijastolni i sistolni krvni pritisak 5 do 6
poena.50 Otuda sledi da odstranjivanje napitaka
sa kofeinom ima potencijal da snizi krvni pritisak u istoj meri. Kofein ne samo da poveava
krvni pritisak pri mirovanju, ve ako se koristi
109
pre ili tokom vebanja, moe da povisi krvni pritisak i stopu sranog rada znaajno iznad nivoa
koji se inae ostvaruje tokom vebanja.51 To
moe da pretvori zdravu aktivnost u nezdravu,
poveavajui rizik od znaajnog kardiovaskularnog napada tokom vebanja.
Kakav je efekat alkohola na krvni pritisak?
Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol poveava
krvni pritisak. Samo 30-60 g dnevno je dovoljno da prouzrokuje znaajnu hipertenziju.52 To
je jedan od razloga zbog koga umereni potroai alkohola imaju znaajno povean rizik od
loga. Imao sam neke ljude koji dolaze u moju
ordinaciju, primenjuju nau ishranu sa malo
natrijuma, primenjuju program vebanja i rade
sve prave stvari. Oni se vraaju i kau:
Doktore, moj krvni pritisak je i dalje povien.
esto kada postavim pitanje alkohola, oni tiho
izau. Meutim, ako su dovoljno odluni da prihvate moj savet, njihov krvni pritisak je obino
pod kontrolom kada se vrate. Odstranjivanje
alkohola je neophodan deo snienja krvnog pritiska na prirodan nain.
Hrana bogata kalcijumom je korisna

Hrana bogata kalcijumom moe takoe
znaajno da snizi krvni pritisak. Preko 6000
mukaraca i ena sa povienim krvnim pritiskom je podeljeno u klase na osnovu unosa
kalcijuma. Rezultat je bio da je svaki dnevno
unesen gram kalcijuma izgleda smanjivao rizik
od povienog krvnog pritiska za oko 12%.
Meutim, profesor Dejms Dvajer (James
Dwyer), koji je izvestio o istraivanju na godinjem skupu Amerikog udruenja za bolesti
srca novembra 1992. godine, upozorio je na
uzimanje velikih koliina dodataka kalcijuma.
Umesto toga, rekao je, ljudi bi trebalo da uzimaju kalcijum iz hrane... zeleno povre predstavlja dobar izvor kalcijuma.
Ovsena kaa pomae

Utvreno je da uobiajena hrana za doruak, ovsena kaa, sniava krvni pritisak. U jednom istraivanju, 850 ljudi je svrstano u kategorije na osnovu koliine ovsene kae koju su
koristili. Osobe koje su koristile jednu iniju
dnevno imale su nii krvni pritisak i nii holesterol.53 Efekat je bio nezavisan od starosti,
teine i unosa natrijuma, kalijuma i alkohola.
Zakljuak je da osobe koje pokuavaju da
kontroliu svoj krvni pritisak na prirodan nain
mogu da ostvare neoekivane koristi od ishrane
inijom ovsene kae svakog dana. Prema tome,
ovsena kaa donosi dvostruku korist za srce.
Veina nas je ve neko vreme znala da ovsena
kaa pomae sniavanju nivoa holesterola u

krvi jer je bogata vlaknima rastvorljivim u vodi.
Informacija o krvnom pritisku obezbeuje
dodatnu potporu za korienje ove viestruko
korisne itarice.
Puenje poveava krvni pritisak

Puenje je jo jedan faktor naina ivota
koji poveava krvni pritisak.54 Posle puenja
samo jedne cigarete i sistolni i dijastolni krvni
pritisak mogu da ostanu povieni i do 30 minuta.55 U stvari, krvni pritisak moe da poraste za
10 mm ivinog stuba. Iako izgleda da samo
jedna cigareta ne prouzrokuje trajan porast
krvnog pritiska, mnogi puai uzimaju dovoljno
cigareta na dan da neprestano poveavaju svoj
pritisak. Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan),
jedan od najistaknutijih autoriteta u svetu po
pitanju povienog krvnog pritiska, istie da tipini pua koji potroi paklu cigareta dnevno
poveava krvni pritisak u toku veeg dela
dana.56
ivotni stresovi i krvni pritisak

Zajedno sa faktorima ishrane, ivotni stresovi mogu da povise krvni pritisak.57,58 Izgleda
da stres ne utie u velikoj meri na dijastolni
krvni pritisak, ali tei da deluje u veoj meri na
sistolni krvni pritisak, gornji broj. Stres predstavlja iroku oblast; u stvari, njemu sam
posvetio celo poglavlje. Da bi se ovde dotakli
teme, istai u da su spoljanji pritisci sa kojima se suoavamo (zvani stresori) veoma razliiti od naih unutranjih reakcija na te stresore.
Sa neodgovarajuim mehanizmima za savladavanje, stresori uzimaju danak naoj fizikoj i
mentalnoj dobrobiti. Oba aspekta su obraena
u 14. poglavlju: Stres bez potresa.
Vebanje
Vebanje koje aktivira srce i plua znaajno
sniava krvni pritisak kod pacijenata sa
hipertenzijom. U jednom istraivanju, 18 osoba
koje su se malo kretale i koje su imale povieni
krvni pritisak zavrile su 16-onedeljni program
vebanja. Tokom programa su vozili sobni bicikl
tri dana sedmino oko 45 minuta dnevno.
Vebali su umerenim intenzitetom (60 do 80
procenata od svoje predviene maksimalne
stope sranog rada). Posle etvoromesenog
programa, proseni sistolni krvni pritisak se
snizio 7 mm, a proseni dijastolni pritisak 5
mm. Program vebanja je takoe pomogao
spreavanju da njihov krvni pritisak poraste na
preveliki nivo tokom vebanja. Njihov proseni
sistolni krvni pritisak pri vebanju je bio 19 mm
110
nii, a dijastolni 10 mm nii nego pre uvoenja
programa vebanja.59
Nizak krvni pritisak

Mnogi ljudi sa niskim krvnim pritiskom, oko
90/50, pitaju da li je prenizak. Odgovor je ne,
ne ako se oseaju dobro. U stvari, to je nii
krvni pritisak, manji je rizik od mnogih bolesti i
komplikacija spomenutih na poetku poglavlja,
sve dok se osoba osea dobro. Meutim, ako se
osoba osea iscrpljeno, oamueno ili uopteno
loe, ili ako krvni pritisak znaajno padne pri
stajanju (normalno je krvni pritisak konstantan
ili blago raste pri ustajanju), onda krvni pritisak
moe da bude prenizak. Ako va krvni pritisak
padne vie od 10 poena za dijastolni kada brzo
ustanete iz leeeg poloaja, imate znaajnu
ortostatsku hipotenziju. Ovo stanje je vrsto
povezano sa sindromom hroninog zamora.
Pronalaenje razloga za ortostatsku hipotenziju
i njeno leenje e esto pomoi sindromu
hroninog umora.60
Rezime
U ovom poglavlju o hipertenziji, razmotrili
smo niz kljunih injenica. Neke od najznaajnijih stavki su navedene u nastavku:
1. Povieni krvni pritisak je opasan za vae
zdravlje; predstavlja uzrok mnogih invalidnosti i
fatalnih bolesti.
2. Optimalni krvni pritisak nee premaiti
120/80 pri odmoru.
3. Veina osoba sa povienim krvnim pritiskom moe da ga stavi pod kontrolu na prirodan nain, to jest, promenama naina ivota.
4. Uvoenje promena naina ivota je
najbolji i najbezbedniji pristup snienju krvnog
pritiska, nasuprot uzimanju lekova.
Ako elite da koristite nain ivota za sniavanje krvnog pritiska, eleete da nainite
sledee promene:
1. Uzimanje mnogo voa, povra, itarica i
neposoljenog jezgrastog voa u umerenim
koliinama i drugih namirnica sa malo natrijuma.

2. Izbegavajte hranu kao to su kiseli krastavci, konzervirana unka, kineski pirina, govee orbe i druge namirnice bogate natrijumom.
itajte etikete.
3. Izbegavajte hranu koja ima malo vlakana
kao to su meso i mleni proizvodi.
4. Odstranite iz ishrane kafu, pia tipa kokakole i alkohol.
5. Prestanite sa puenjem.
6. Ne upotrebljavajte slanik.
7. Snizite teinu na preporueni nivo za
vau visinu i grau.
8. Usvojite rutinu vebanja, kao to je ustro hodanje.
9. Nauite da se borite sa stresom.
Sa gore navedenim promenama naina ivota, imate veoma dobre anse za snianje
vaeg krvnog pritiska na normalan nivo i njegovo odravanje bez potrebe za lekovima.
Sada odvojite vreme kako biste bili sigurni
da je va krvni pritisak u idealnom opsegu. Ako
nije, ne odlaite te jednostavne promene naina ivota. Niko od nas ne voli da menja svoj
nain ivota, ali svako moe da razvije nove
interese za nove naine ivljenja. Pored toga,
promene naina ivota o kojima smo govorili su
male u poreenju sa promenama naina ivota
koje ete morati da usvojite kao rtva loga ili
infarkta. A jo je tee prilagoditi se na ishranu
pacijenta sa bubrenom insuficijencijom nego
na istu vegetarijansku ishranu. Ona takoe
nema veliku raznovrsnost kao vegetarijanska
ishrana i daleko je manje zadovoljavajua.
Da, moete biti jedan od srenika koji su,
kao moj deda, primili poziv za buenje pre
nego to je bilo prekasno za promenu. Ali,
moda i ne budete toliko sreni. Bolnice i groblja nae zemlje puni su ljudi koji su jednostavno
imali samo malo povieni krvni pritisak.
7. poglavlje
Veliki mit o mesu

i belanevinama
Jovanovo ponaanje je bilo veoma neobino. Meutim, nije smatrao da ima bilo kakav
izbor po tom pitanju. Svakog dana je dolazio do
menze koleda sa kutijom za uinu sa hranom
bogatom belanevinama. Jednog dana to je bio
kikiriki, sledeeg prena soja, narednog suncokret ili orasi. Jovan bi jeo ovu hranu bogatu
proteinima u velikim koliinama. Njegov motiv:
nedavno je postao vegeratijanac i bio je zabrinut da svojom novom ishranom nee dobijati
dovoljno belanevina.
Oko godinu dana kasnije, kada je Jovan
krenuo na kurs o ishrani, bio je zapanjen.
Nauio je da je svojom ishranom uzimao dva ili
tri puta veu koliinu belanevina nego to mu
je bilo potrebno. to je jo gore od toga, otkrio
je da uzimanje prevelike koliine proteina predstavlja rizik po zdravlje. Meutim, pojavile su se
jo gore vesti: kada je Jovan analizirao svoju
ishranu, bio je primoran da pronae nain da u
dovoljnoj meri snizi unos proteina kako bi bio
na optimalnom nivou. ak i na vegetarijanskoj
ishrani, imao je problema da izbegava unoenje previe belanevina!
Jovanova istinita pria nikada nije morala
da se odigra da je bio svestan istraivanja koja
su izvrili univerziteti Harvard i Loma Linda
1950-ih i 60-tih godina. Tamo su istraivai dr
Harding (Hardinge) i Ster (Stare) otkrili da osobe na potpunoj vegetarijanskoj ishrani dobijaju
dovoljnu koliinu svih odgovarajuih tipova
belanevina potrebnih ljudskom telu.1 Meutim,
mnogo pre nego to su Harding i Ster stupili na
scenu, drugi istaknuti naunici su dovodili u
pitanje dugo dranu dogmu o znaaju velike
koliine belanevina u ishrani. Istaknuti istraiva i nutricionista dr T. Kolin Kembel (T. Colin
Campbell), nedavno je opisao neke od naih
kulturnih predrasuda u odnosu na ishranu sa
mnogo proteina i obroke zasnovane na mesu.2
Dr Kembel, profesor nutricionistike biohemije
na Kornel univerzitetu je na jedinstve-nom
mestu za procenu ovog problema. On je direktor velikog Kornel-Oksford-Kina projekta za
ishranu i zdravlje, i video je prednosti po zdravl-
je ishrane sa malo belanevina kakva je uobiajena u Kini. U izdanju njegovog pisma o zdravlju
Ishrana novog veka (New Century Nutrition) iz
jula 1996. godine, Kembel je podelio iskustvo i
istraivanje uvenog profesora sa Jejla, Rasela
itendena (Russell Chittenden).3 itenden je
bio meu prvima u savremenom dobu koji je
izazvao dogmu o ishrani koja je opstajala
vekovima. uo je standardnu tvrdnju da je
hrana zasnovana na velikoj koliini ivo-tinjskih
belanevina podsticala snagu i energiju zajedno
sa mentalnom i fizikom sposobnou.
Meutim, on se pitao da li je to stvarno bio
sluaj? Poetkom 1900-tih itenden je izvrio
najmanje tri istraivanja koja su istraila pitanje da li su zaista meso i mnotvo belanevina
neophodni za optimalno funkcionisanje. Temelj
njegovog istraivanja je bilo prouavanje dobro
uvebanih sportista. Na poetku svog istraivanja, svi ti sportisti su bili na tipinoj ishrani
mesom. itenden ih je zatim prebacio na
ishranu zasnovanu na biljnoj hrani u toku pet
meseci. Na kraju perioda istraivanja, kada je
njihov nivo fizike sposobnosti ponovo analiziran, sportisti su je poboljali zapanjujuih
35%. Kao to je Kembel komentarisao: Samo
promena ishrane je mogla da objasni te zadivljujue rezultate.4
Ono na ta je itenden ukazivao pre toliko
godina sada ponovo odjekuje stotinama glasova. Ishrana ivotinjskim mesom i ivotinjskim
belanevinama nije neophodna kako bi se ostvario unos belanevina optimalan za produktivnost i vrenje poslova. Odakle je onda nastao
taj veliki mit o mesu i belanevinama?
Istorija ljudskog znanja o

belanevinama
Belanevine su otkrivene kao klasa
hranljivih materija 1838. godine.5 Do tada je
takoe utvreno da su belanevine povezane
sa svim ivim organizmima na Zemlji. Nije udo
da je postojala tolika fascinacija belanevinama
bilo ta to je neophodno svim oblicima ivota
112
je zaista vredno strahopotovanja. U stvari,

Vebster ukazuje da je sama re protein izvedena iz grkog korena protos to znai prvi.6
Nae razumevanje proteina je poraslo tokom
godina; sada znamo da su neophodni za tako
raznovrsne uloge kao to je funkcionisanje
miia, proizvodnja hormona i enzima.7 tavie,
naa potreba za proteinima raste tokom naih
godina rastenja, tokom popravljanja tkiva
(posle povrede ili operacije na primer) i tokom
vebanja i izgradnje miia.8
Znai, tu nema mita u vezi sa znaajem
belanevina u naoj ishrani. Meutim, zabuna
oko takozvane nadmonosti ivotinjskih izvora
proteina se javlja kada malo podrobnije
pogledamo prirodu belanevina. Belanevine su
sloeni molekuli koji su nainjeni od molekularnih gradivnih blokova zvanih aminokiseline.
Postoji dvadeset aminokiselina koje ljudsko telo
koristi za izgradnju belanevina koje su mu
neophodne za ivot i zdravlje.9 Kod odraslih
osoba, osam ovih aminokiselina se nazivaju
esencijalne, jer moraju da se unose ishranom.
Imena ovih aminokiselina su izoleucin, leucin,
lizin, metionin, feninalanin, treonin, triptofan i
valin.10 Ostalih 12 aminokiselina ljudsko telo
moe da proizvodi. Ako uporedimo molekule
belanevina sa vozom, aminokiseline su kao
pojedinani vagoni voza. Kao to voz ne moe
biti izgraen samo od putnikih vagona ili od
lokomotiva, tako su isto i telu potrebne
aminokiseline u odgovarajuim proporcijama
kako bi konstruisalo funkcionalne molekule proteina. Na ovom mestu, predrasuda o ivotinjskim belanevimana poinje da se ispoljava.
Oigledno je da su ivotinje fizioloki slinije
ljudima nego biljke. Prema tome, ne bi trebalo
da bude iznenaenje da e pri poreenju mesa
jedne ivotinjske vrste (kao na primer govedine) sa hranom jedne biljne vrste (kao to je
ovsena kaa), meavina aminokiselina u ivotinjskom proizvodu verovatno biti blia proporcijama u kojima su one potrebne ljudima. Zbog
toga, mnogi su netano pretpostavljali da je
ishrana zasnovana na ivotinjskim izvorima
belanevina, kao to je meso, nadmonija od
ishrane zasnovane na biljnim proizvodima za
obezbeivanje odgovarajuih koliina esencijalnih (neophodnih) aminokiselina u pravim proporcijama.
matrate ishranu kao celinu, odgovor je ne. To je

upravo ono to su Harding i Ster utvrdili u svom
klasinom istraivanju 1960-tih.11 Oni su posmatrali celokupne ishrane tri grupe: Amerikance koji su jeli meso, iste vegetarijance (one
koji su izbacili sve ivotinjske proizvode iz
ishrane), i lakto-ovo vegetarijance (one koji su
izbacili sve ivotinjske proizvode osim mlenih
proizvoda i jaja). Istraivai su merili koliine
svake aminokiseline koje je unosila svaka grupa
svojom celokupnom ishranom. Oni su zatim
uporeivali taj unos sa idealnom ravnoteom
aminokiselina neophodnih oveku na osnovu
dva standarda: (1) standard koji je utvrdila dr
Rouz (Rose) 1940-ih i 50-ih i koji i dalje koristi
Svetska zdravstvena organizacija do dananjeg
dana, i (2) ljudsko mleko. Jedina hrana koja je
posebno namenjena da zadovolji sve potrebe
za aminokiselinama kod oveka je ljudsko
mleko. Iznenaujue je bilo da su belanevine
najboljeg kvaliteta meju tri kompletne ishrane
bile one kod iste vegetarijanske ishrane.
Meavina aminokiselina u potpunoj vegetarijanskoj ishrani je najblie liila na meavinu u preporuci Rouzove, i ljudskom mleku, kao to je
Biljni izvori proteina nasuprot

ivotinjskim
Poreenje proteina u mleku

razliitih vrsta organizama
To nas vraa na osnovno pitanje: da li ivotinjski izvori hranljivih materija obezbeuju bolji
kvalitet belanevina od biljnih izvora? Ako raz-
Proteinski sadraj mleka je pokazatelj proteinskih potreba novoroeneta, bilo da je

novoroene ljudsko ili ivotinjsko. Ispitajmo
Tabela 1. Potpuna vegetarijanska ishrana

obezbeuje najbolji kvalitet belanevina
Vrsta ishrane
Procenat variranja od
standarda Rouzove
isto vegetarijanska
Ne-vegetarijanska
28%
48%
isto vegetarijanska
Ne-vegetarijanska
Procenat variranja od
ljudskog mleka
13%
22%
Poruka ovog klasinog istraivanja je jednostavna. Ako posmatrate pojedinanu namirnicu, ivotinjski proizvodi imaju prednost u
obezbeivanju kvalitetnih belanevina. Meutim, ako posmatrate celokupnu ishranu onda se
ista vegetarijanska ishrana javlja kao nadmona po kvalitetu belanevina. Ne-vegetarijanska
ishrana se udaljava od oba standarda skoro
dvostruko u odnosu na isto vegetarijansku
ishranu.
113
VELIKI MIT O MESU I BELANEVINAMA
razlike koliine belanevina u mleku kod razliitih vrsta sisara. One su navedene u tabeli 2.12
Ovo poreenje pokazuje da je ljudima u
stvari potrebno manje proteina nego ivotinjama na listi. Zapazite da je relativna stopa rasta
vea kod onih koje imaju vee koliine
belanevina u mleku, kao to bi se i oekivalo,
zbog veeg zahteva za belanevinama radi
izgradnje telesnog tkiva. Kada bi ovek koristio
mleko pacova od roenja, da li bi beba mogla
da udvostrui svoju teinu u roku od nekoliko
dana umesto u toku nekoliko meseci? Odgovor
je oigledno ne, poto je stopa rasta u velikoj
meri genetiki odreena. Viak proteina se ne
bi iskoristio i, kao to emo kasnije videti,
mogao bi u stvari da teti detetu u razvoju.
vegetarijanskoj ishrani. Naveli su: Stav Amerikog udruenja dijetetiara je da je vegetarijanska ishrana zdrava i odgovarajua u pogledu
hranljivih vrednosti kada se pravilno isplanira.13 U svom radu su obradili pitanje komplementiranja proteina. ...Nije neophodno da
komplementacija aminokiselina bude precizna u
tano istom obroku, kako je nedavno popularna
teorija kombinovanih proteina predlagala.
Stvarnost je da je vegetarijanska ishrana koja
sadri voe, itarice, jezgrasto voe i povre
potpuno odgovarajua po sadraju belanevina.
Bez obzira da li ste potpuni vegetarijanac ili
jedete meso, trebalo bi pravilno da isplanirate
ishranu izvan uskog sagledavanja aminokiselina. I druge hranljive materije moraju biti
ukljuene u planiranje. Niko bez odreenog
razmiljanja o svojoj redovnoj praksi ishrane ne
moe jednostavno da oekuje da dobija
uravnoteenu ishranu u pogledu hranljivih
materija, bez obzira da li je meso ukljueno ili
ne. Ne postoje dokazi da vegetarijanci moraju
da znaju vie od osoba koje jedu meso kako bi
bili na zdravoj ishrani. U stvari, dokazi se vrsto
oslanjaju u suprotnom smeru. Ako ne znate
nita o ishrani, verovatno ete biti zdraviji
izostavljajui meso iz ishrane, a ne ukljuujui
ga. Informacije u ovom poglavlju utvruju da
moete da dobijete sve neophodne aminokiseline ak i sa onim to bi moglo da izgleda kao
veoma neuravnoteena vegetarijanska ishrana, kao to emo videti.
Da li je komplementarna teorija
valjana?
Da li biljni proteini pruaju sve

neophodne aminokiseline?
Na ovom mestu neki mogu da kau: Ono

to su Harding i Ster uradili nije bilo fer
morate da unosite savrenu ravnoteu aminokiselina pri datom obroku kako biste ih koristili
pravilno. Ovaj argument je zasnovan na staroj
teoriji koja je tvrdila da morate da dopunjujete biljne proteine pri datom obroku kako
biste dobili odgovarajuu ravnoteu belanevina. To bi zahtevalo nepraktini zadatak procenjivanja svakog jela koje sainjava obrok, raunajui sadraj aminokiselina za svako jelo, a
zatim ih sabirati. Crtane su opirne tabele koje
su navodile koje vrste hrane vegetarijanci
moraju da kombinuju pri datom obroku kako bi
dobili isti kvalitet belanevina koji dobijaju
osobe koje jedu meso. Ova dogma je odavno
gurnuta u stranu. Istorijski gledano, Ameriko
udruenje dijetetiara (profesionalno udruenje
dijetetiara u Sjedinjenim Dravama) nije bilo
poznato po zagovaranju vegetarijanske ishrane.
Meutim, 1988. godine, vrsto su izneli podrku
Razmotrimo neke primere krajnosti u neuravnoteenoj vegetarijanskoj ishrani, to jest

pojedinane biljne namirnice, i pogledajmo
kako one stoje sa zahtevima aminokiselina. Ve
smo se pozvali na rad dr Rouzove u odreivanju potreba za aminokiselinama kod ljudi. Niz
drugih istraivaa su pruili sopstvene verzije
potreba za aminokiselinama ne samo za odrasle
mukarce, ve i za odrasle ene, kao i za odojad i decu.14 Monro (Munro) i Krim (Crim) su
objavili poreenje zahteva Rouzove sa onima
koje su objavila druga dva strunjaka.15 Da
bismo utvrdili kako biljni proizvodi prolaze po
svom sadraju belanevina, izabrao sam da ih
uporedim sa najveim (najstroijim) dnevnim
potrebama za odrasle za svaku esencijalnu
aminokiselinu na nain na koji su to izneli
Monro i Krim.16 Poto razmatramo veoma
hipotetini primer osobe koja jede samo jednu
namirnicu po itav dan, poreenja se moraju
zasnovati na dovoljnom dnevnom unosu ukup-
Tabela 2. Poreenja belanevina u mleku

kod razliitih vrsta organizama
Srednje vrednosti Vreme potrebno za
za sadraj proteina udvostruenje teine
(g/dl)
posle roenja (dani)
ovek
Konj
Krava
Koza
Pas
Maka
Pacov
1,2
2,4
3,3
4,1
7,1
9,5
11,8
120
60
47
19
8
7
4,5
114
nih kalorija. Izabrao sam da koristim nivo od

2500 kalorija, to predstavlja osnovu dnevnih
vrednosti u procentima (kako se moe videti na
etiketama hrane) za mnoge amerike mukarce
i aktivne ene. Izabrao sam 11 namirnica koje
esto jedu i nevegetarijanci i vegetarijanci.
Koliina svake od 8 esencijalnih aminokiselina
za ovih 11 namirnica je navedena na slici 1.
Slika 1. Sadraj 8 esencijalnih aminokiselina
u uobiajenim namirnicama
Grama
10
8
6
4
2
0
Grama
12345678
12345678
12345678
12345678
12345678
12345678
Indijski
krompir
Peeni
krompir
Smei
pirina
Paradajz
Bundeva
Integralno
brano
12345678
12345678
12345678
12345678
12345678
Kukuruz
Ovas
Pasulj
Asparagus
Prokule
16
14
12
10
8
6
4
2
0
12345678
Preporueno
1 - izoleucin, 2- leucin, 3 - lizin, 4 - metionin*, 5 - fenilalanin*, 6 - treonin,

7 - triptofan, 8 - valin (* metionin+cistein, * fenilalanin+tirozin)
Brojevi koje oznaavaju esencijalne aminokiseline navedeni su u donjem delu slike.

Preporuene dnevne koliine ovih aminokiselina
su predstavljene grupom kratkih stupaca u donjem desnom uglu. Sadraj aminokiselina u
svih 11 biljnih namirnica je predstavljen viim
stupcima u glavnom delu slike. Zapazite da su
ti stupci daleko vii za svih 11 namirnica u
odnosu na stupce koji predstavljaju preporuene koliine, oznaavajui da biljne namirnice obezbeuju daleko vie belanevina nego
to je neophodno. To je tano za sve aminokiseline svih vrsta namirnica. U stvari, ako izaberete praktino bilo koje povre ili integralnu
itaricu utvrdiete da sadre vie nego odgovarajue koliine svih 8 esencijalnih aminokiselina. Preporuene dnevne koliine su
najstroiji zahtevi Monroa i Krima (vee preporuene koliine nego to su preporuili drugi)
koje su sline preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Prema tome, ovde ne postoji manjak
belanevina. Svaka od njih sama obezbeuje
vie nego dovoljne koliine svake od 8 esencijalnih aminokiselina. Sledi da e ishrana koja se
sastoji od raznovrsnih biljnih namirnica imati
vei sadraj svih esencijalnih aminokiselina

nego to je potrebno.
Zapazite da nema voa na listi. Voe sadri
manje koliine belanevina, a neke vrste mogu
da ne sadre odgovarajuu koliinu svake pojedinane esencijalne aminokiseline kada se jede
samo. Mogu da postoje i druge biljne namirnice
koje su sline vou. Meutim, kada malo
razmislite, vei deo svetske populacije je
vekovima preivljavao prvenstveno na biljnim
belanevinama. To su mogli da uine jednostavno zato to su belanevine iz povra
obezbeivale sve aminokiseline potrebne za
dobro zdravlje.
Kada sam jednom predavao o pitanju
belanevina, jedna ena je podigla ruku i rekla:
Po prvi put razumem zato je naa porodica
preivela Veliku krizu. Upitao sam je na ta je
mislila. Ona je odgovorila: Naa porodica je
bila veoma siromana u vreme Velike krize. Moji
roditelji su imali mnogo dece i jedino to smo
imali da jedemo tokom tih godina bio je krompir. To je bilo sve. Nikada nisam mogla da razumem kako svi mi ne samo da smo preiveli na
takvoj ishrani, ve smo i odrasli zdravi. Sada
shvatam kako smo proli tako dobro. Nastavila
je rekavi: Meutim, posle Krize, toliko mi je
dosadio krompir da ga nisam jela narednih 15
godina. To je moda bila jednolina ishrana, ali
je bila nutricionistiki zasnovana na svim esencijalnim aminokiselina.
Ne preporuujem da jedete samo jednu
vrstu povra ceo dan i nita drugo. Takvoj
ishrani bi nedostajala ravnotea vitamina, minerala i fitohemikalija, iako bi unos proteina bio
odgovarajui. Meutim, do takve ravnotee se
lako dolazi korienjem raznovrsnog povra,
itarica, jezgrastog voa i voa.
Vidimo da nije potrebno da imamo diplomu
iz zdrave ishrane kako bismo dobili kvalitetne
belanevine vegetarijanskom ishranom. Setite
se, dr Harding i Ster su utvrdili da je ak i istim vegetarijancima koji su iveli 1960-ih godina, bez svih koristi znanja koja posedujemo
danas, bilo sasvim dobro u pogledu njihovih
unosa esencijalnih aminokiselina. Podaci o
sadraju aminokiselina odreenih namirnica
nam pomau da shvatimo zato je to bio sluaj.
Moda je jednu od najboljih izjava o celoj
ovoj temi dao ugledni naunik nutricionista dr
Mark Mesina (Mark Messina). Dr Mesina je doktor nutricionistikih nauka i stekao je doktorat
na Univerzitetu u Miigenu i radio u
Nacionalnom institutu za prouavanje raka u
odseku za ishranu i rak. Poto je detaljno govorio o ravnotei aminokiselina u biljnim proizvo-
115
dima, dao je sledei komentar u rezimeu:

...Kada ljudi jedu nekoliko porcija itarica,
mahunastog povra i povra tokom dana, i
kada unose dovoljno kalorija, praktino je
nemogue da im nedostaju proteini.17
Da li moemo da unesemo previe

proteina?
Veina ljudi je sasvim svesna da je mogue
uneti previe masti ishranom. Takoe znaju da
konzumiranje previe eera moe da bude
tetno. Meutim, mnogi ne shvataju da postoji
mnotvo dokaza koji ukazuju na ozbiljne posledice unoenja prevelike koliine proteina.
Osteoporoza i belanevine
Osteoporoza, stanje koje se odnosi na
smanjenje gustine ili mase kostiju, postala je
odomaena re u Americi. Meu komplikacijama ovog procesa stanjivanja kostiju, koje
najvie plae ljude, je i prelom kuka. Prelomi
kime i zglobova su takoe esto povezani sa
osteoporozom. Jedna od tri ene starije od 50
godina irom sveta ima osteoporozu.18 Iako ova
bolest najee pogaa belkinje posle
menopauze, pogaa i sve rase i oba pola.
Oko 70% svih preloma koji se javljaju kod
Amerikanaca starijih od 45 godina su bili
povezani sa osteoporozom.19 tavie, statistike
ukazuju da e preko polovine svih ena posle
menopauze doiveti prelom usled osteoporoze
u nekom trenutku svog ivota.20 Svake godine
u Sjedinjenim Dravama se javlja oko 1,3 miliona sluajeva preloma usled osteoporoze.
Godinji medicinski trokovi za prelome usled
osteoporoze meu odraslima starosti od 65
godina i navie su iznosili ukupno 13,8 milijardi
dolara 1995. godine.21 Ti prelomi mogu znaajno da umanje kvalitet ivota, a takoe mogu da
pripreme scenu za prevremenu smrt kao rezultat komplikacija kao to je upala plua. Na
primer, godinu dana posle preloma kuka, rizik
od smrti se poveava 15-20%.22
Sve vie istraivakih dokaza ukazuje da
viak proteina u ishrani (naroito ivotinjskih
proteina) poveava rizik od osteoporoze.
Istraivanje za istraivanjem ukazuje da konzumiranje mesa moe da prouzrokuje gubitak
kalcijuma iz tela. Istraivanje izvreno na
Univerzitetu u Viskonsinu je naroito dobro ilustrovalo tetne efekte vika proteina.23
Zdravim mlaim odraslim mukarcima je
davana paljivo kontrolisana ishrana u toku
skoro etiri meseca. Tokom tog celokupnog vremena unosili su 1400 mg kalcijuma dnevno
koliina koja je otprilike visoka onoliko koliko
danas svi preporuuju, a znaajno iznad amerike preporuene dnevne koliine (recommended daily allowance, RDA) od 1000 mg
dnevno za ene. Tokom istraivanja, istraivai
su takoe kontrolisali unose proteina ispitanika
na dva nivoa, to jest, na 48 g dnevno i 141 g
dnevno. Ova dva nivoa unosa belanevina su
ispod i iznad trenutno prosenog unosa u
Sjedinjenim Dravama od 105 g dnevno, po
poslednjim statistikama Amerikog ministarstva
poljoprivrede.24 Koliina porasta ili snienja
nivoa kalcijuma kod svakog ispitanika je merena na dva nivoa.
Rezultati su pokazali da kada su bili na
ishrani sa malo proteina, mladi mukarci su
svakog dana poveavali svoje telesne zalihe
kalcijuma za 10 mg. Na ishrani bogatoj
belanevinama, ti isti mukarci su gubili u proseku 84 mg svakog dana. Autori su zakljuili:
Gubitak kalcijuma od 84 mg dnevno, koji se
javljao kada je primenjivana ishrana bogata
belanevinama, znaajan je, i ako bi se to nastavilo tokom dueg perioda vremena rezultovalo bi znaajnim gubitkom telesnog kalcijuma.
Linksviler (Linkswiler) je sa saradnicima
1981. godine izvrio istraivanje sa nadgledanjem ispitanika.25 Istraivanje je bilo slino gore
navedenom, osim to su oni dodali trei nivo
unosa proteina od 95 g dnevno, to je bilo blizu
proseka amerikog unosa u to vreme (99 g).
Oni su podelili svoje ispitanike u tri grupe,
svaku sa razliitim nivoom unosa proteina. Sve
tri grupe su svojom ishranom unosile 1400 mg
kalcijuma dnevno, to je identino prethodnom
istraivanju. Istraivai su posmatrali porast ili
gubitak kalcijuma kod svake grupe merei kod
svakog uesnika koliinu kalcijuma izbaenu
urinom i stolicom. Rezultati ovog istraivanja su
prikazani na slici 2.
Slika 2. Ishrana bogata belanevinama
oduzima telu kalcijum
Unos 48 g
Kalcijum (mg) belanevina

dnevno
Unos
Unos 95 g
belanevina
dnevno
Unos 142 g
belanevina
dnevno
20
0
-20
-40
Gubitak
-60
-80
Zapazite da je grupa koja je unosila 42 g

belanevina dnevno gubila 70 mg kalcijuma
dnevno. Odakle je taj kalcijum doao? Doao je
116
iz rezervi iz kostiju. To je oigledan zakljuak

poto se 99% kalcijuma u naim telima nalazi u
kostima. Grupa sa visokim unosom proteina je
gubila kalcijum svakog dana jednostavno zbog
svog velikog unosa belanevina. Viak belanevina je izvlaio kalcijum iz kostiju iako su
uesnici dobijali dovoljno kalcijuma ishranom.
Grupa koja je konzumirala koliinu proteina
blisku dnevnom amerikom proseku je takoe
gubila kalcijum. Njihov gubitak je bio manji, kao
to se i oekivalo, jer su unosili manje proteina.
Grupa koja je bila na takozvanoj ishrani sa malo
belanevina bila je jedina grupa koja je imala
neto dobitak kalcijuma. Dobitak od 20 mg
dnevno bi pomogao odravanju debljih i jaih
kostiju.
Jedna je stvar gledati podatke iz nutricionistike laboratorije, ali je jo ubedljivije
videti dokaze tih istih odnosa kod ljudi koji ive
normalne ivote svakog dana. Meunarodna
poreenja osteoporoze su dovela do nekih istih
zakljuaka. Ugledni istraiva, dr. D. M. Hegsted
(D. M. Hegsted), istakao je da se osteoporoza
ee javlja u zemljama koje unose vee
koliine kalcijuma.26 Razmatrao je proseni
unos kalcijuma i broj sluajeva preloma kuka u
16 zemalja. Rezultati su navedeni na slici 3.
Slika 3. Veza imeu unosa kalcijuma i
stope preloma kuka
Stopa preloma kuka
(na 100.000 ljudi)
Norveka
200
vedska
175
Danska
150
SAD
Novi Zeland
125
Engleska
100
Finska
Izrael
75
Holandija
Irska
Hong Kong
50
panija
Singapur
25
Juna Afrika
0
0
200
400
su 100 ili vie sluajeva preloma kuka na

100.000 ljudi.
Odlian sluaj koji ide u prilog ovome je
obezbeen pregledom Eskima sa Aljaske.
Direktnim merenjem gustine kostiju, dva druga
istraivaa Univerziteta u Viskonsinu Riard
Mejzis (Richard Mazess) i Voren Mader (Warren
Mather) su utvrdili da su Eskimi preko 40 godina starosti imali 10-15% vei gubitak kostiju u
odnosu na bele Amerikance iste starosti. Gubici
su bili vidljivi kod oba pola.28 Zanimljivo je bilo
da kada su ti istraivai pregledali medicinsku
literaturu o unosu hranljivih materija ishranom
kod Eskima, utvrdili su da su oni imali visok nivo
unosa kalcijuma od 2500 mg dnevno.25 Odakle
su dolazili do toliko kalcijuma? Oigledno su jeli
velike koliine ribe, ukljuujui kosti. Meutim,
takoe su imali visok unos belanevina, u
opsegu od 250-400 g dnevno, verovatno zbog
ishrane bogate ribom, mesom foke i kitovim
mesom.30 Autori su zakljuili: Najoigledniji
faktor u ... viim stopama stanjivanja kostiju
kod Eskima u srednjem dobu bila bi njihova
ishrana mesom.31
Ova i druga slina istraivanja ukazuju da
osteoporoza, suprotno popularnom verovanju,
nije povezana sa nedostatkom kalcijuma u
ishrani. Ne bismo oekivali da amerika industrija mlenih proizvoda to reklamira. Ipak, godinama su radili kako bi nas ubedili da e nam
uzimanje vee koliine mleka, sira i jogurta
pomoi da spreimo osteoporozu. injenica je
sledea: ako vaa ishrana sadri mnogo
belanevina, moete da jedete koliko god kalcijuma ima u mlenim proizvodima, ali i dalje
ete poveavati svoj rizik od stanjivanja kostiju
i moda suoavanja sa prelomom kuka kasnije
u ivotu. Viak belanevina vodi do smanjivanja rezervi kalcijuma ak i kada je unos kalcijuma obilan.
Jugoslavija
Nova Gvineja
600
800
1000
1200
1400
Unos kalcijuma (mg dnevno, priblino)
Zemlje su navedene po rastuem redosledu

unosa kalcijuma. Zapazite da uopteno
gledano, oni sa veim unosom kalcijuma tee
da imaju najvee stope osteoporoze.27 Prvih
sedam zemalja u kojima se dnevno unosi u
proseku ispod 900 mg kalcijuma, imaju manje
od 100 sluajeva preloma kuka na 100.000
ljudi. Sedam od devet drugih zemalja, u kojima
se dnevno unosi vie od 900 mg dnevno, imale
Zato meso u ishrani prouzrokuje

gubitak kotanog tkiva?
ta je to sa konzumiranjem mesa i ishranom bogatom belanevinama to prouzrokuje
gubitak kotanog tkiva i poveanje rizika od
osteoporoze? Jedno objanjenje jeste da je
meso obino bogato aminokiselinama koje
sadre sumpor, kao to je metionin. Kada se
uzimaju previe, te aminokiseline dovode do
nagomilavanja jona sumpora. Neki naunici
veruju da ovaj porast sulfata sam po sebi moe
da prouzrokuje da bubrezi izluuju vie kalcijuma urinom.32 Drugi pruaju sloenije objanjenje za ovakvu vezu. Oni tvrde da viak
sumpora ini krv kiselijom. Telo zatim koristi
117
sastojke iz kostiju kako bi neutralisalo taj kiseli

viak, prouzrokujui na taj nain gubitak kotanog tkiva. Poveani sadraj kalcijuma u urinu
zatim obezbeuje dokaz tog gubitka kotanog
tkiva.33
Drugo objanjenje je jo sloenije. Ono se
oslanja na dobro poznatu fizioloku injenicu:
esencijalne aminokiseline su neophodne u prilino preciznim koliinama. Kada unos esencijalnih aminokiselina premauje potrebe tela,
ukljuuju se enzimi jetre kako bi razloili te
aminokiseline. Neke od klasinih eksperimenata
u vezi sa tim izvrio je Elvin (Elwyn).34 On je
hranio pse velikim koliinama mesa i pratio put
koji su aminokiseline prelazile. Belanevine su
razlagane u stomaku i crevima, a zatim su
aminokiseline unoene u krvne sudove koji
okruuju crevo. Odatle su noene do jetre. Na
tom mestu, zbog vika, veliki deo aminokiselina
je trenutno razlagan tokom prolaska kroz jetru.
Preko polovina njih je pretvoreno u proizvod
razlaganja zvan urea, dok je samo 23%
aminokiselina prolo kroz jetru i ulo u optu
cirkulaciju gde su druga telesna tkiva mogla da
ih koriste.
ta se deava sa tim vikom uree? Ona
deluje kao diuretik.35 Diuretik izaziva eliminaciju vode, ali u tom procesu on ne odstranjuje
samo vodu, ve takoe i korisne minerale.
Slian efekat se javlja kada osoba uzme lekove
diuretike. Ta osoba esto mora da uzme i kalijum zato to odreeni diuretici mogu da eliminiu kalijum zajedno sa vodom. Viak uree
prouzrokuje gubitak kalcijuma sa gubitkom
vode.
Svi ovi mehanizmi mogu da predstavljaju
samo delimina objanjenja. Bez obzira koji je
sluaj u pitanju, dobro je ustanovljeno da meso
i velika koliina belanevina poveavaju rizik od
osteoporoze.
Ovaj niz dokaza moe da izgleda uznemirujue mnogim itaocima. ta treba da inimo sa
tim cenjenim mineralom, kalcijumom? Jedno od
najobimnijih istraivanja o osteoporozi nam
pomae da sagledamo ulogu kalcijuma. Ovo
istraivanje nije bilo ogranieno samo na efekat
unosa kalcijuma, ve je razmatralo i mnoge
dodatne faktore naina ivota u odnosu sa
prelomima kuka. etiri glavna istraivaka centra su radila zajedno kako bi analizirali rizik od
preloma kuka kod priblino 10.000 belkinja
starijih od 65 godina.36 Oni su utvrdili da nizak
unos kalcijuma, ak i ispod 400 mg dnevno, nije
prouzrokovao prelome kuka u ovom obimnom
istraivanju. Ovaj rezultat se slae sa istraivanjem koje je prethodno prikazano na slici 3.
Osim kalcijuma, utvrdili su mnoge druge faktore koji su bili tetni. Oni su navedeni u tabeli
3.
Tabela 3. Faktori naina ivota i rizik od
preloma kuka
Promenljiva
Relativni rizik
Faktori koji znaajno uveavaju rizik

Upotreba lekova protiv greva
Puenje
Istorija preloma kuka kod majke
Puls pri mirovanju vei od
80 otkucaja u minuti
Upotreba dugotrajno delujuih
benzodiazepina
Unos kofeina (1,5 olje na dan)
2,8
2,1
2,0
1,8
1,6
1,3
Faktori koji ne utiu na rizik

Upotreba estrogena
Dnevni unos kalcijuma
1,0
0,9
Faktori koji znaajno umanjuju rizik

Hodanje radi vebanja
Stajanje vie od 4 sata na dan
0,7
0,6
Zapazite da su osobe ije su majke imale

prelom kuka imale dvostruko vei rizik od preloma kuka. One koje nisu redovno vebale bile su
izloene veem riziku. Potronja kofeina jednaka 1,5 olji kafe je takoe jasno bila povezana
sa poveanim rizikom, kao i uzimanje lekova
protiv teskobe (benzodiazepina) ili napada.
Brojna dodatna istraivanja su pokazala da to
je vei unos ivotinjskih belanevina, to je
manja gustina telesnih kostiju i vei je rizik od
preloma kuka.37 Zanimljivo je da poveano
unoenje belanevina iz povra izgleda nije
povezano sa osteoporozom ili prelomima kostiju.38 Iako unos kalcijuma i prelom kuka nisu
povezani u mnogim istraivanjima, neka istraivanja su pokazala da porast unosa kalcijuma
moe da sprei osteoporozu, naroito kada je
unos kalcijuma odgovarajui, a unos proteina
relativno nizak pre 30-te godine starosti.39
Meu druge poznate faktore rizika koje su
utvrdila druga istraivanja o osteoporozi spadaju nedovoljno izlaganje suncu (ili niski nivoi vitamina D), korienje alkohola, kofeina i
nedostatak redovnog fizikog vebanja.40
Mnoga istraivanja su pokazala da su mrave
ene koje ne uzimaju dodatke estrogena, posle
menopauze takoe izloene riziku.41
Ishrana bogata kalcijumom koji se nalazi u
biljnim namirnicama se svakako preporuuje.
Kalcijum nije samo neophodan za jake kosti;
koristan je i za druge znaajne telesne funkcije.
Na primer, moe da pomogne spreavanju
118
povienog krvnog pritiska. Izgleda da takoe

pomae da srce kuca veom vitalnou.42
Namirnice koje imaju vee koliine kalcijuma navedene su u tabeli 4.43
Tabela 4. Kalcijum u uobiajenim
namirnicama
Namirnica
Koliina
Ovsena kaa
Soivo
Kvinoa itarice
uta repa
Maslaak
Slaica
Peeni pasulj
Seme susama
Melasa od trske
Kelj
Repa
Lenik (sueni)
Soja
Smokve (suene)
Punomasno mleko
tir (amarant)
Nemasno mleko
Lisnati kelj
Brano od rogaa
Divlji spana
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
2 supene kaike
1 supena kaika
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
10 komada
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
Kalcijum (mg)
19
38
102
115
147
152
154
176
176
179
249
254
261
269
290
298
301
357
358
464
Soja i zeleno povre predstavljaju dobar

prirodni izvor kalcijuma. Izvesno zeleno povre
ima ak i veu koliinu kalcijuma po porciji od
soje. Zeleno povre takoe ima osobine koje
pomau u spreavanju raka. Zaista, moemo da
dobijemo odgovarajue koliine kalcijuma iz
biljnih izvora. tavie, te namirnice sadre malo
belanevina i zbog toga ne izvlae kalcijum iz
kostiju. Ako izbegnemo prekomeran nivo
belanevina i jedemo raznovrsnu biljnu hranu,
nae telesne rezerve kalcijuma e verovatno biti
vie nego odgovarajue.
Tabele kao ova ne otkrivaju jo jednu
znaajnu injenicu o ravnotei kalcijuma. To
jest, nije znaajna samo koliina kalcijuma u
datoj hrani, ve koliko dobro se kalcijum apsorbuje, a apsorpcija kalcijuma je zavisna u izvesnoj meri od sastava celokupne ishrane, a ne
samo od hranljivih karakteristika date hrane
bogate kalcijumom.
Apsorpcija kalcijuma iz biljne hrane

nasuprot mleku
Iako mleko ima visoki sadraj kalcijuma, 6080% se ne apsorbuje u ljudskim crevima.44 Dr
K. M. Viver (C. M. Weaver) je sa saradnicima na
Pjurdu univerzitetu zapazio da, uopteno
gledano, ljudi apsorbuju podjednako ili vie
kalcijuma iz biljnih proizvoda nego iz mleka.45,46

(Glavni izuzeci su biljne namirnice koje sadre
visoke koncentracije jedinjenja koja blokiraju
apsorpciju kalcijuma. U primere spadaju
spana, sa svojom oksalnom kiselinom i
penine mekinje sa svojim obilnim koliinama
fitolne kiseline.) Poto se sada zna da se kalcijum moe asimilovati podjednako ili ak bolje iz
vegetarijanskih izvora nego iz mleka, jednostavno moramo da postanemo svesni bogatih
izvora kalcijuma u vegetarijanskoj ishrani i da
izaberemo da redovno unosimo te namirnice.
Jedan mogui razlog za dosta povoljniju
apsorciju kalcijuma iz biljnih proizvoda, kao to
je zeleno povre, jeste njihov mali sadraj fosfora. Tamno zeleno povre moe da ima tri do
pet puta vie kalcijuma u odnosu na fosfor. Radi
poreenja, tipina amerika ishrana ima obrnuti odnos: ima vie od dva puta veu koliinu fosfora od kalcijuma. A ishrana sa odnosom fosforkalcijum veim od 2 je bila povezana sa
poveanim gubitkom kotanog tkiva kod ivotinja.47 Visoki nivo fosfora u ishrani vodi do
poveanih gubitaka kalcijuma putem stolice.
Preporueno je da se ishranom unosi bar isto
toliko kalcijuma koliko i fosfora ako elite da
apsopcija kalcijuma bude optimalna.48 Ravnotea kalcijuma i fosfora u raznim namirnicama
je prikazana u tabeli 5.49
Tabela 5. Odnos kalcijuma (Ca) i
fosfora (P) kod odreenih namirnica
Namirnica
Pepsi kola (340 g)
Biftek (85 g)
unka (100 g)
Losos (85 g)
Krompir (85 g)
Som (100 g)
Tofu (1/2 olje)
Mleko (1 olja)
Susam (1 sup. kaika)
Ljudsko mleko (1 olja)
Spana (1/2 olje)
Slaica (1 olja)
Repa (1/2 olje)
Kelj (1 olja)
Divlji spana (1 olja)
Lisnati kelj (1 olja)
Ca (mg) P (mg) Ca/P odnos

0
6
8
14
4
39
258
295
88
79
277
152
194
179
464
357
41
198
279
237
43
234
239
238
57
34
91
36
44
36
81
46
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,2
1,1
1,2
1,6
2,4
3,0
4,2
4,4
4,9
5,7
7,8
Postoji problem sa razmatranjem odnosa:

mogu da obmanjuju. Na primer, neko moe da
zakljui da je som jednak krompiru zato to su
njihovi odnosi jednaki. To nije tako znaajni
su i odnos i ukupan fosfor. Da biste odravali
unos fosfora na niem nivou poeljniji je krom-
119
pir, koji ima samo dve treine koliine fosfora u

odnosu na soma, a nijedan od njih ne doprinosi
mnogo u smislu kalcijuma.
Prema tome, pored razmatranja odnosa
kalcijum-fosfor, moramo da razmotrimo sam
sadraj fosfora u uobiajenim namirnicama.
Prosena amerika ishrana je procenjena u
pogledu procenta fosfora u svakoj od osam
glavnih grupa namirnica koje obezbeuju na
ukupni unos fosfora. Dve grupe namirnica se
istiu velikim sadrajem fosfora i one su odgovorne za veliki procenat naeg ukupnog unosa.
Procenat u svakoj od osam grupa je prikazan u
tabeli 6.
Tabela 6. Odakle dobijamo fosfor?
Meso, piletina, riba
Mleni proizvodi
Voe
Povre
Mahunarke, bademasto
voe i soja
Jaja
Proizvodi od itarica
Ostalo
26%
34%
2%
7%
5%
4%
19 %
3%
Zapazite da dve grupe, meso i mleni proizvodi, ine 60% naeg unosa fosfora. Da bismo
umanjili unos, najbolja strategija bi bila ograniavanje ili prestajanje uzimanja hrane iz ove
dve grupe namirnica.50
Kalcijum u urinu prouzrokuje kamenje

u bubregu
Videli smo da gubitak kalcijuma urinom
poveava rizik od osteoporoze. On takoe
donosi i druge probleme. Jedan od njih je poveani rizik od kamenja u bubregu. Harvardsko
istraivanje na oko 45.000 zdravstvenih radnika
je utvrdilo da se javilo poveanje kamena u
bubregu od 33% kod onih koji su jeli vee
koliine ivotinjskih namirnica. Rezultati su
pokazali da unos vie od 61 g belanevina
dnevno poveava rizik od kamena u bubregu.
Drugi rezultat ukazuje da se umanjeni rizik od
50% proizvodi ishranom namirnicama sa mnogo kalijuma iz voa i povra.51 Kao to je oekivano, istraivai su takoe utvrdili da uzimanje
dosta vode umanjuje rizik od kamena u
bubregu.
Drugo istraivanje izvreno u Britaniji je
dolo do slinih zakljuaka, to jest, da je ishrana bogata ivotinjskim belanevinama poveavala koliinu kalcijuma u urinu i rizik od formiranja kalcijumskog kamena.52 Ako ste ve imali
kamen u bubregu, daleko verovatnije ete

ponovo imati kamen u bubregu ako vam je
ishrana bogata ivotinjskim belanevinama.
Oigledno je da je najbolji nain za umanjivanje rizika od kamena u bubregu jednostavno
ishrana obiljem biljne hrane koja prirodno
sadri manje belanevina.
Rak je povezan sa unoenjem vee

koliine ivotinjskih belanevina
Rak je jo jedan problem povezan sa
vikom ivotinjskih belanevina. Meunarodna
poreenja ukazuju da zemlje u kojima se jede
vie ivotinjskih belanevina imaju vie limfoma,53 smrtonosnog raka limfnih lezda. Neki
tipovi su naroito razarajui poto napadaju
mlae odrasle osobe. Limfomi uzimaju preko
23.000 ivota godinje u Sjedinjenim Dravama. Povezanost izmeu potronje ivotinjskih
belanevina i limfoma je izgleda vrsta. Jo
snanija veza se pronalazi sa jednim odreenim
tipom ivotinjskog proteina to jest, goveim
belanevinama. Njujorki istraiva, Alen
Kaningem (Allan Cunningham) je utvrdio da
postoji velika povezanost izmeu mlenih i goveih proteina i raka limfne lezde. Odnos je
prikazan na slici 4.
Slika 4. Veza imeu unosa kalcijuma i
stope preloma kuka
Broj smrti od limfoma
(na 100.000 ljudi od populacije godinje)
5,0
SAD
4,5
Novi Zeland
Danska
Kanada
4,0
Italija
vajcarska
vedska
Finska
Norveka
3,5
Engleska
3,0
Holandija
Belgija
2,5
Jugoslavija
2,0
Francuska
Japan
10
20
30
40
50
Potronja goveih belanevina po glavi stanovnika
Zapazite da se SAD nezavidno izdvaja tako

to stoji na vrhu zemalja u pogledu unosa
belanevina iz mlenih proizvoda i goveeg
mesa, i rizika od limfoma.
Druga populaciona istraivanja su utvrdila
povezanost izmeu potronje ivotinjskih
belanevina i poveanog pojavljivanja raka raz-
120
liitog od limfoma.54 Armstrong i Dol (Doll) su
utvrdili da je poveana potronja ivotinjskih
belanevina poveala rizik od raka dojke, debelog creva, prostate, bubrega i materice
(endometrijuma).55 Sa svim ovim vezama,
moglo bi se postaviti pitanje da li su ivotinjske
belanevine te koje su toliko loe, ili je vei
problem nedostatak odreenih hranljivih materija, a koje se obilno nalaze u ishrani zasnovanoj na biljnim namirnicama. U stvari, postoji
odreena istina u obe pretpostavke. Same ivotinjske belanevine zaista poveavaju rizik od
raka u poreenju sa belanevinama iz povra.
Pored toga, hranljive materije koje se nalaze u
mnogim biljnim namirnicima izgleda da
spreavaju rak. Prema tome, oni koji unose
velike koliine ivotinjskih proteina verovatno
sebe uskrauju za odgovarajui unos zdravih
biljnih proizvoda.
Soja obezbeuje primer koliko teko moe
da bude potvrditi razloge zbog kojih biljni proteini mogu da pomognu u smanjenju raka. Dr
Mark Mesina, istaknuti istraiva soje, naveo je
vei broj proizvoda od sojinih proteina koji
imaju ulogu u borbi protiv raka. Tu spadaju
izolovani sojini proteini, sojino brano, itd.56
tavie, istraivanja na ljudskim populacijama
ukazuju da soja ima ulogu u spreavanju raznih
vrsta raka ukljuujui rak debelog creva, rektuma, prostate, stomaka, plua i dojke.57 Mesina
objanjava da su prvenstveni razlog za
antikancerogene koristi ovih proizvoda verovatno u velikoj meri njihove velike koliine antioksidansa, koji predstavljaju hemikalije koje mogu
da blokiraju formiranje raka. Tako, primer soje
ilustruje da je esto teko utvrditi koliko koristi
dolazi od samih biljnih belanevina (i time izbegavanjem ivotinjskih), a koliko nastaje usled
drugih jedinjenja pronaenih u velikim koliinama u biljnoj hrani bogatoj proteinima. Dokazano je da biljni proizvodi esto sadre niz
osobina koje tite od raka koje mogu biti od jo
vee koristi u odnosu na njihov nadmoni tip
belanevina. Drugo poglavlje o raku potpunije
govori o ovim osobinama.
Meutim, specifina istraivanja raka identifikuju same ivotinjske belanevine kao faktore
koji stimuliu razvoj raka. Istraivai sa Kornel
univerziteta u Njujorku su obezbedili upeatljive
dokaze o odnosu izmeu unosa ivotinjskih
belanevina i raka jetre. Kod ljudi, dva glavna
uzroka raka jetre su genetike promene
prouzrokovane virusom hepatitisa B58 i izlaganje kancerogenu zvanom aflatoksin B1.59 (Aflatoksini su grupa hemikalija koje proizvode
odreene bui koje su sposobne da zaraze
obine namirnice, kao to je na primer buavi

kikiriki.) Grupa sa Kornela je pokazala da kod
ivotinja ta dva mona uzroka raka jetre mogu
biti umanjena primenjivanjem ishrane sa manje
ivotinjskih belanevina. Kada se mievima da
aflatoksin ili izazovu genetike promene
povezane sa hepatitisom B kako bi se uveao
rizik od raka, ishrana sa manje ivotinjskih
belanevina moe drastino da umanji njihov
rizik od raka jetre.
Jedno skoranje istraivanje je ukljuivalo
dve grupe mieva sklonih raku jetre koji su
imali hepatitis B - izmenjenu genetiku. Dr eng
(Cheng) je sa saradnicima hranio jednu grupu
tih mieva standardnom ishranom sa 22%
mlenih belanevina (kazein). Drugu grupu je
hranio ishranom sa kazeinom umanjenim za
oko 75%. Razlika u razvoju raka je bila vidljivo
proprocionalna koliini kazeina u ishrani.60 Dok
je 60% mieva na standardnoj ishrani dobilo
rak jetre, samo 16% onih na ishrani sa malo
ivotinjskih belanevina je dobilo rak (umanjenje od 75%).
Slini rezultati su pronaeni u njihovoj laboratoriji sa aflatoksinom umesto hepatitis B
izmenjene genetike. Poveanje sadraja belanevina na isti opseg od 20% korienjem sojinih
ili drugih biljnih belanevina umesto belanevina iz mleka nije povealo rizik od raka. To ini
vrst dokaz da je sam taj ivotinjski protein, a
ne proteini uopte, taj koji predstavlja problem.
Ovi efekti stimulisanja raka usled ishrane
bogatije ivotinjskim proteinima se izgleda
takoe pojavljuju kod ljudi. Na primer, izlaganje aflatoksinu u Kini izgleda ne poveava rizik
od raka jetre zbog njihove ishrane sa malo
belanevina.61
Zato ishrana sa mnogo ivotinjskih belanevina poveava rizik od raka? Jedno objanjenje moe da bude da ivotinjski proteini
dovode do poveanja odreenih hormona rasta
koji stimuliu rast tumora. Jedan takav faktor
rasta se naziva insulinski faktor rasta II (insulinlike growth factor II, IGF2). Ovaj faktor je
potreban za normalan rast ljudskog embriona, i
obino se njegova koliina smanjuje kako starimo.62,63 Meutim, IGF2 se esto nalazi u
velikim koliinama kod tumora.64,65 Neki istraivai veruju da ovaj faktor rasta pomae davanju prednosti elijama raka pri rastu. Naroito je
znaajno da su IGF2 nivoi bili preko 4 puta vei
kod mieva sa hepatitis B genetikim promenama kojima je davana ishrana sa 22% kazeina
u poreenju sa mievima sa istim genetikim
promenama koji su bili na ishrani sa 6%
kazeina.66
121
Mogu da postoje i drugi razlozi za nadmonost biljnih proteina u vezi sa rakom. Efekti
imunog sistema mogu takoe da budu deo
objanjenja. Iako je istraivanje daleko od
zakljuenog, poinjemo da uimo o nekim zanimljivim odnosima izmeu ishrane i grupe elija zvanih elije roene ubice.
elije roene ubice predstavljaju poseban
tip belih krvnih zrnaca. Te elije imaju sposobnost da unite strane elije kao to su elije
raka.67 Sada postoje neki dokazi koji pokazuju
da korienje veih koliina belanevina, naroito iz ivotinjskih izvora, moe da umanji broj
elija roenih ubica. Unos vee koliine belanevina takoe moe nepovoljno da utie na
dve druge vrste belih krvnih zrnaca: T-elije
pomagae i citotoksine T-elije. Na primer,
jedno istraivanje je utvrdilo da je ograniavanje unosa dve aminokiseline, fenilalanina i tirozina, moglo da pobolja imuni sistem zdravih
ljudi.68 U toku 28 dana, ishrana istih ljudi je
promenjena ograniavajui ove dve aminokiseline, posle ega su njihove ishrane ponovo prebaene na tipinu ameriku ishranu sa veim
koliinama aminokiselina. Efekti ovih promena
prikazani su na slici 5.
Slika 5. Koristi po imuni sistem pri
umanjenju unosa dve aminokiseline
Broj elija
40
22
22
20
Citotoksine T-elije
13
10
5
Namirnica
Fenilalanin (mg) Tirozin (mg)
Biljna
Jabukov sos (1/2 olje)
6
4
Jabuka (2 komada)
14
11
Kupus (1 olja)
48
26
Lisnati kelj (1 olja)
61
47
Slaica (1 olja)
90
180
Smokve (10 komada)
138
247
Soivo (1 olja)
881
477
ivotinjska
Jaja (1 komad)
332
255
Mleko (1 olja)
388
388
Krabe (85 g)
799
632
Tunjevina (85 g)
970
836
Biftek (85 g)
1012
868
Pilee grudi (1 komad) 1147
960
Zapazite da razliite vrste mesa imaju veliki

sadraj ovih aminokiselina, kao i soivo. Voe je
meu najboljim namirnicama za izbegavanje
fenilalanina i tirozina. Gladovanje bi, naravno,
umanjilo unos aminokiselina na 0. Zanimljivo je
u svetlu ovih opaanja razmotriti savet koji je
napisan od strane ve citiranog autora, kako je
Tabela 8. Koristi od gladovanja
30
15
Tabela 7. Sadraj fenilalanina i tirozina u

namirnicama
T-elije pomagai
32
35
25
Koje vrste namirnica sadre aminokiseline

fenilalanin i tirozin? Lista takvih namirnica
prikazana je u tabeli 7.69
6
3
18
17
9
elije roene ubice
0
Dan 0
Ishrana siromana u dve

aminokiseline
Dan 28
Dan 42
Tipina amerika
ishrana
Zapazite da se broj elija roenih ubica

udvostruio, sa 3 na 6. Druge dve vrste elija
znaajne za spreavanje raka, T-elije pomagai i citotoksine T-elije, su se takoe
poveale po brojnosti. U poslednje dve sedmice
istraivanja uesnicima je vraena njihova tipina amerika ishrana zasnovana na mesu koja je
prirodno bogata fenilalaninom i tirozinom. Kao
rezultat toga, njihovi zdravi visoki nivoi imunih
elija su opali, osim T-elija ubica, koje su imale
zakasnelo opadanje.
U mnogim sluajevima bolesti, najbolji lek za

pacijenta je da preskoi obrok ili dva, da preoptereeni organi za varenje mogu da dobiju priliku za odmor. Ishrana voem u toku nekoliko
dana je esto donela veliko olakanje umnim radnicima. Mnogo puta je kratak period uzdravanja
od hrane, praen jednostavnom, umerenom
ishranom, doveo do oporavka kroz sopstveni
prirodni oporavljajui napor. Samoograniavajua
ishrana u toku jednog ili dva meseca bi ubedila
mnoge bolesnike da je put samoodricanja put do
zdravlja.
Sada postoje dokazi da ograniavanje

odreenih esencijalnih aminokiselina kao to su
fenilalanin i tirozin moe da pomogne leenju
odreenih smrtonosnih tipova raka koji su se
ve rairili ili metastazirali. Nekoliko istraivanja
je izvreno na mievima koji su imali smrtonosni rak koe, zvani melanom, koji se ve rairio
na jetru i plua. Meutim, kada su mievi
postavljeni na ishranu siromanu ovim aminokiselinama, tumori su prestali da rastu. U
122
meuvremenu, mievi na normalnoj ishrani
su brzo umrli od brzog rasta melanoma.
Ovo istraivanje izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Mnogi bi smatrali da je ogranienje aminokiselina u ovim istraivanjima ekstremno. ak i na
tipinoj vegetarijanskoj ishrani, takvo sniavanje bi zahtevalo specifina ograniavanja vegetarijanske hrane. Tako, jedno pitanje koje se
javlja jeste: da li izmena ak i vegetarijanske
ishrane na odreene naine (kao to je ishrana
sa vrlo malo fenilalanina) u stvari pomae u
leenju raka raka? Odgovor na to pitanje jo
uvek nije pronaen.

Slika 6. Ishrana sa malo belanevina
zaustavlja bubrenu insuficijenciju
kod dijabetiara
Sposobnost filtriranja
bubrega (ml/min)
100
80
60
50
50
40
Ishrana bogata belanevinama slabi

funkcionisanje bubrega
Godinama smo znali da bolesti kao to su
povieni krvni pritisak i dijabetes mogu da
unite mikroskopske jedinice bubrega za filtriranje zvane nefroni. Na primer, meu dijabetiarima, oboljenje bubrega je jedan od
vodeih uzroka smrti i invaliditeta. Jedan od tri
dijabetiara koji je zavisan od insulina vremenom oboli od bubrene insuficijencije koja
zahteva bilo dijalizu bilo presaivanje.71 Vie od
20 miliona Amerikanaca pati od bolesti bubrega
i mokranog sistema, a vie od 90.000 umire
svake godine. Visoki unos belanevina moe
progresivno da unitava nefrone bubrega, to
slabi sposobnost filtriranja kod bubrega. Takvi
oteeni bubrezi, normalno, nastavljaju da
propadaju. Iako strogo kontrolisanje eera u
krvi i krvnog pritiska dijabetiara moe da
pomogne, bolest e i dalje napredovati i vremenom se pogorati.
Klasino istraivanje je izvreno na pacijentima sa hroninom bubrenom insuficijencijom
koji su ve izgubili znaajni deo funkcije bubrega.72 Ti pacijenti su imali belanevine u mokrai, to je rezultat oslabljenog filtriranja u
bubrezima. Normalni bubrezi ne proizvode
mokrau koja sadri belanevine. Lekari su
izmerili sposobnost filtriranja u njihovim bubrezima. Kod normalnih osoba vrednost je oko 125
mililitara u minuti (ml/min). Meutim, osobe sa
onesposobljenim bubrezima su imale vrednosti
koje su u proseku iznosile samo 50 ml/min, to
znai da je njihova funkcija bubrega ve opala
za vie od 50%.
Istraivai su postavili te pacijente na
ishranu sa malo belanevina u iznosu od 40
grama na dan. Cilj istraivanja je bio da se utvrdi da li je propadanje bubrega moglo da bude
zaustavljeno smanjivanjem belanevina u
ishrani. Rezultati su prikazani na slici 6.
20
Promenjena
ishrana
Godinu dana
nakon promene
ishrane
0
Normalna amerika
ishrana
Godinu dana na ishrani

sa malo belanevina
Zapazite da je godinu dana kasnije njihova

funkcija bubrega ostala stabilna, jo uvek uz
sposobnost filtriranja od 50 ml u minutu. Ovo
istraivanje je pokazalo ono za ta su neki mislili da je nezamislivo, to jest, da teko oboljenje bubrega kod dijabetiara moe da se odrava na odreenom nivou. Meutim, sledee
pitanje je bilo da li e smanjenje koliine belanevina u ishrani prouzrokovati nepoeljno
smanjenje koliine belanevina u krvi? Merenja
albumina u krvi, koji predstavlja pokazatelj nivoa belanevina u krvi, izvrena su na poetku
i kraju testa. Rezultati su prikazani na slici 7.
Zapazite da je istraivanje utvrdilo da je njihov nivo belanevina u krvi znaajno porastao,
iako su bili na ishrani sa malo belanevina. To
je bilo zaista iznenaujue: mnogi lekari su
Slika 7. Ishrana siromana belanevinama
poveava koliinu belanevina u krvi kod
dijabetiara
Serum albumin
(ukazuje na koliinu
belanevina u krvi)
5
4
3
Godinu dana
nakon promene
ishrane
Promenjena
ishrana
2
1
0
Jedna godina
123
godinama mislili da su dijabetiari koji su gubili

belanevine mokraom morali da budu na
ishrani bogatijoj belanevinama. Ishrana bogata belanevinama je smatrana neophodnom
kako bi se nadoknadili gubici belanevina urinom. Ovo istraivanje je jasno pokazalo da je
ishrana sa manje belanevina bila ono to je
bilo potrebno.
Kako je mogue da se nivo belanevina u
krvi uveao dok se unos belanevina smanjio?
Odgovor se pronalazi posmatranjem merenja
gubitka belanevina mokraom na poetku i na
kraju testa. Ta merenja su prikazana na slici 8.
Slika 8. Ishrana sa malo belanevina
umanjuje koliinu belanevina u urinu
kod dijabetiara
Belanevine
u urinu (mg/d)
3000
2400
2000
1800
1200
Promenjena
ishrana
Godinu dana
nakon promene
ishrane
600
100
zaustavljanje bubrene insuficijencije, poveanu koliinu belanevina u krvi, otro smanjenje

koliine belanevina u mokrai i snien krvni
pritisak. Ovo istraivanje i brojna naredna
istraivanja dodaju bubrenu insuficijenciju na
listu bolesti koje se najbolje lee ograniavanjem unosa belanevina.73,74
Smanjenje teine spreeno

belanevinama iz mleka
Istraivanje ukazuje da je osobi tee da
smanji teinu ako ishrana sadri velike koliine
mlenih belanevina. Dr eng (Cheng) je sa
saradnicima na Kornel Univerzitetu utvrdio da
su mievi na ishrani sa vie mlenih belanevina (kazeina) dobijali vie na teini od mieva
na ishrani koja sadri manje kazeina. Da bi
poveali teinu u istoj meri, mievi su morali da
jedu 25% vie na ishrani koja sadri 6%
kazeina u odnosu na onu koja sadri 22%
kazeina.75 eng je pripisao tu razliku injenici
da telo proizvodi vie toplote (troei tako vie
kalorija) kada funkcionie na ishrani koja sadri
manje ivotinjskih belanevina, olakavajui
tako smanjenje teine pri istoj koliini hrane.
Znaajno je napomenuti da je utvreno da je
ishrana sa manjim koliinama kazeina i dalje
bila dosledna sa dobrim rastom i dugoronim
zdravljem.
Jedna godina
Posle godinu dana na ishrani sa malo

belanevina, gubici proteina mokraom kod
pacijenata su se znaajno smanjili. Efekat
unosa manje koliine belanevina je bio vie
nego uravnoteen naglim umanjenjem gubitka
belanevina mokraom, donosei stvarni porast
koliine belanevina u krvi.
Krvni pritisak je izgleda takoe imao koristi
od ishrane sa malo belanevina poto su se i
sistolni i dijastolni pritisak blago spustili. Iako
kontrolisanje krvnog pritiska kod pacijenata sa
bubrenom insuficijencijom moe da pomogne
spreavanju pogoranja bolesti, autori jasno
navode da blago snienje krvnog pritiska nije
moglo, samo po sebi, drastino da sprei
pogoravanje oboljenja koje je vieno u ovom
istraivanju. Prema tome, ograniavanje
belanevina je samo po sebi bilo znaajan element u spreavanju pogoravanja funkcije
bubrega.
Da rezimiramo ovo istraivanje, rezultati
ishrane sa malo belanevina kod pacijenata sa
znaajnim oteenjem sposobnosti filtriranja
bubrega su proizveli etiri pozitivna efekta:
Biljne belanevine nasuprot ivotinjskim

u pogledu sranih oboljenja
U pogledu kontrolisanja holesterola u krvi,
postoji niz istraivanja koja sada pokazuju prednosti biljnih belanevina ili belanevina iz
povra nad ivotinjskim. Jedno klasino estosedmino istraivanje je izvrio dr Sirtori, koji je
postavio dve grupe pacijenata sa povienim
nivoom holesterola u krvi na ishrane koje su, na
prvi pogled, izgledale podjednako dobre.76 Obe
su sadrale malo holesterola i zasienih masnih
kiselina, ali mnogo vlakana, to bi trebalo da
pomogne kontrolisanju nivoa holesterola u krvi.
Meutim, postojala je jedna znaajna razlika:
jedna ishrana je bila zasnovana na belanevinama nemasnog mleka, dok je druga bila zasnovana na sojinim belanevinama. Efekti ove
dve ishrane na nivo holesterola u krvi su
prikazani na slici 9.
Vidimo da je tokom prve tri sedmice, grupa
na mlenim belanevinama snizila svoj holesterol u krvi za 20 poena. Meutim, grupa na soji
je prola znaajno bolje, sa padom holesterola
od 60 poena. Posle tri sedmice, dve grupe su se
zatim zamenile. Oni koji su bili na ishrani zas-
124

Slika 9. Prebacivanje na belanevine iz
povra sniava holesterol
ivotinjske belanevine poveavaju nivo

holesterola
Promena
holesterola
(mg/dl)
20
0
-20
kod ljudi, izgleda kroz stimulaciju proizvodnje

insulina.78
ivotinjske
belanevine
ivotinjske
belanevine
-40
Belanevine
iz povra
-60
-80
Taka
ukrtanja
-100
-120
3 sedmice
3 sedmice
novanoj na mleku su preli na jelovnik zasnovan na soji i ostvarili dalje, i mnogo znaajnije
snienje holesterola od 80 poena u sledee tri
sedmice. Oni koji su zapoeli sa ishranom
belanevinama iz povra (soja) sada su preli
na reim zasnovan na nemasnom mleku. Kod
njih je holesterol porastao za priblino 40
mg/dl.
Sirtorijevo istraivanje nije usamljeno u
prikazivanju znaaja ishrane belanevinama iz
povra umesto ivotinjskih belanevina za
snienje rizika od bolesti sranih sudova.
Istraivai sa Univerziteta u Kentakiju su koristili napredne statistike kompjuterske metode
za analizu 38 odvojenih istraivanja u medicinskoj literaturi koja su razmatrala upotrebu
sojinih belanevina za snienje holesterola.
Njihova analiza je pokazala da u poreenju sa
ivotinjskim belanevinama, sojine belanevine
znaajno umanjuju nivo ukupnog holesterola,
LDL holesterola (loeg holesterola) i triglicerida u krvi.77
Zato je tip belanevina od znaaja za

aterosklerozu
ivotinjske namirnice uopteno su bogate
aminokiselinom lizinom, a siromane argininom. Suprotno tome, prosena biljna namirnica
ili povre je mnogo bogatija argininom nego
lizinom. Izgleda da proporcije ove dve
neophodne aminokiseline igraju ulogu u nainu
na koji telo hormonalno odgovara na obrok.
Uoeno je da belanevine koje sadre malo
arginina, kao to su one pronaene u ivotinjskim proizvodima, poveavaju nivo holesterola
Dva istaknuta istraivaa po pitanju holesterola, K. K. Kerol (K. K. Carroll) i M. V. Haf (M.
W. Huff), izvrili su obimno istraivanje o tome
kako razliite biljne i ivotinjske belanevine
utiu na nivo holesterola. U svom istraivanju,
koristili su laboratorijsku ishranu koja je
sadrala malo masti i nije sadrala nimalo
holesterola. Jedina stvar koja je varirala od
jednog subjekta do drugog bio je izvor
belanevina u hrani, koji je bio iz ivotinjskih i
iz biljnih izvora. ivotinjske belanevine su
izolovane iz ivotinjskih proizvoda i zatim
dodate hrani, tako da je hrana ostala bez holesterola.
Pretpostavljam da je sve bilo prilino nerazluivo i izgledalo neodreeno - verovatno
slino hrani za pse. Niko nije mogao da oekuje da ljudi prihvate takvu ishranu tokom celih
etiri sedmice istraivanja. Istraivai su se zato
okrenuli novozelandskim belim laboratorijskim
zeevima, ivotinjama koje su imale ishranu i
odnos holesterola slian ljudima. Svaka od 11
posebnih ivotinjskih belanevina i 10 posebnih
biljnih je procenjena na 21 grupi od 5 do 6
zeeva, u svakoj grupi za celokupni period od
etiri sedmice.
Efekat na nivo holesterola u krvi ovih stotinak zeeva je bio upeatljiv, imajui u vidu da
ishrana nije sadrala holesterol i da se razlikovala samo po izvoru belanevina. Slika 10
uporeuje prosean nivo holesterola za zeeve
na belanevinama iz biljne hrane sa nivoima
holesterola onih na belanevinama iz ivotinjskih izvora.
Slika 10. Belanevine iz povra ostvaruju
nii nivo holesterola kod zeeva
Prosean holesterol (mg/dl)
200
175
150
100
67
50
Zeevi na belanevinama
iz biljne hrane
Zeevi na belanevinama
iz ivotinjske hrane
125
Zapazite da je na hrani od belanevina zasnovanim na biljnoj hrani, prosean nivo holesterola bio nizak, iznosei u proseku 67 poena;
meutim, na jelovniku sa belanevinama zasnovanim na ivotinjskim proizvodima njihove
vrednosti holesterola su bile vidljivo vee,
dostiui 175 poena. Meutim, setite se, u njihovom istraivanju je bila 21 grupa zeeva, pri
emu je svaka grupa uzimala proteine iz razliitog izvora. Tabela 9 prikazuje kako su vrednosti holesterola u krvi bile pod uticajem razliitih
tipova izvora biljnih belanevina.
Tabela 9. Deset biljnih belanevina
prouzrokuju nizak holesterol kod zeeva
Nivo holesterola
u krvi (mg/dl)
Prosek ivotinjskih belanevina

Brano od semena repice
Penini gluten
Belanevine kikirikija
Belanevine ovsa
Belanevine semena pamuka
Belanevine susama
Izolovane belanevine soje
Belanevine suncokreta
Belanevine graka
Belanevine pasulja
175
96
80
78
76
75
63
58
51
46
43
Prosean nivo holesterola za zeeve koji su

jeli ivotinjske belanevine (175) prikazan je
radi poreenja.
Tabela 10 daje slino razvrstavanje za one
na ishrani zasnovanoj na ivotinjskim belanevinama, sa prosekom ivotinja na ishrani sa
biljnim belanevinama pokazanim radi poreenja.
Zapazite da su zeevi na ivotinjskim
belanevinama imali opseg nivoa holesterola od
101 do 270, dok je opseg onih na biljnim
Tabela 10. Deset ivotinjskih belanevina
prouzrokuje visok holesterol kod zeeva
Nivo holesterola
u krvi (mg/dl)
Belanevine umanceta
Belanevine nemasnog mleka
Belanevine urke
Kazein
Belanevine celog jajeta
Belanevine ribe
Govee belanevine
Pilee belanevine
Svinjske belanevine
Sirovo belance
Prosek biljnih belanevina
270
225
215
203
176
160
152
138
107
101
67
belanevinama bio od 43 do 96. Opsezi se nisu

preklapali. Jasno je da bi zamenjivanje ivotinjskih belanevina u ishrani sa biljnim, bez obzira
koji se posebni biljni ili ivotinjski izvor koristi,
umanjilo rizik od svih oboljenja povezanih sa
velikom koliinom holesterola u krvi.
Druge prednosti biljnih belanevina

Druge prednosti ishrane biljnim belanevinama se tek sada ispoljavaju u nutricionistikim istraivanjima. Nedavno istraivanje je
izvreno na eni koja je patila od jakih napada
oseaja vruine. Ove neprijatne epizode intenzivnog oseanja vruine su esto praene
padom nivoa estrogena kod ena u menopauzi.
Utvreno je da je ishrana sa 20 g sojinih
belanevina dnevno (to je jednako polovini
olje ili 127 g tofua) znaajno umanjila
ozbiljnost iznenadnih oseaja vruine.80 Vodei
istraiva ovog istraivanja, dr Gregori Burk
(Gregory Burke) sa Univerziteta Vejk Forest i
Medicinskog fakulteta Boumen Grej u Severnoj
Karolini, veruje da se poboljanje javlja usled
biljnih estrogena u sojinim belanevinama koji
mogu da imaju neke korisne efekte estrogena,
ali ne moraju da imaju tetne. Izgleda da ovi
biljni estrogeni ne poveavaju rizik od raka
materice kao ljudski estrogeni ili lekovi u obliku
pilula. Sve ene koje su jele sojine belanevine
su takoe ostvarile koristan sporedan efekat
znaajnog snienja ukupnog i LDL holesterola
(10%, odnosno 11%) bez sniavanja dobrog
HDL holesterola tokom 6-sedminog istraivanja.
Belanevine u rastu i razvoju

Prosena starost kada devojice poinju da
imaju menstrualne periode je izgleda povezana
sa koliinom ili vrstom belanevina koje se jedu
u detinjstvu. Na primer, pre nekoliko godina
kada su se Japanci hranili veoma malom koliinom mesa i ivotinjskih proizvoda, prosena
starost pri poetku menstruacije je bila 17 godina.81 To se moe uporediti sa prosenom
starosti poetka menstruacije u Sjedinjenim
Dravama od manje od 12,8 godina
starosti.82,83 Mnogi strunjaci veruju da rani
poetak menstruacije predstavlja znaajan faktor rizika za kasniji razvoj raka dojke i
materice84 i moe da objasni zato amerike
ene imaju preko etiri puta vei rizik od raka
dojke u poreenju sa japanskim enama.85
Jedino istraivanje za koje znam, a koje je
poredilo rast dece vegetarijanaca sa decom
koja se hrane mesom u istoj geografskoj oblasti
je pokazalo da su deca koja jedu meso bila
126
blago via po rastu od vegetarijanaca do desete

godine starosti. Meutim, kada su obe grupe
navrile 18 godina starosti, vegetarijanci su
sustigli, a zatim i prestigli ispitanike koji su jeli
meso, i bili najmanje 2,5 cm vii kao odrasli.86
Osnovne etiri grupe namirnica po USDA

za pravilnu ishranu
Ameriko ministarstvo poljoprivrede (USDA)
je objavilo preporuke za dobru ishranu koje su
opstajale 40 godina. Oni su podelili hranu u
etiri grupe namirnica pod nazivom osnovna
etvorka. Kao uenik treeg razreda, nauio
sam ta moram da jedem svakog dana da bih
imao dobro zdravlje zasovano na ovim grupama
namirnica. Suprotno od USDA preporuka
Kinesko medicinsko udruenje je preporuilo
etiri grupe namirnica koje su u otrom kontrastu u odnosu na amerike preporuke. Kineski
pristup ishrani je naroito zanimljiv poto Kina
ima veoma nisku stopu raka, sranih oboljenja,
dijabetesa i mnogih drugih degenerativnih oboljenja estih u zapadnim drutvima. Amerika i
kineska ishrana sa osnovnom etvorkom su
uporeene u tabeli 11.
Tabela 11. Ameriki nasuprot kineskim
planovima ishrane zasnovani na
osnovnoj etvorki
Amerika osnovna etvorka

Mleko
Meso
Voe i povre
itarice
Kineska osnovna etvorka
Zeleno povre
Proizvodi od soje
Indijski krompir (batata)
itarice
Zapazite da Kinezi jedu tri kategorije povra

i itarice. Upadljivo je odsustvo ivotinjskih
proizvoda. Na amerikoj listi osnovne etvorke,
dve od etiri stavke su ivotinjski proizvodi, dok
se voe i povre potcenjuje stavljenjem u jednu
grupu.
Kao to smo videli u ovom poglavlju, vegetarijanska ishrana kao i kineska ishrana moe
lako da obezbedi sve neophodne belanevine
bez upotrebe ivotinjskih proizvoda. Ako razmotrimo dnevne koliine svake kategorije
namirnica u kineskim preporukama o osnovnoj
etvorki, vidimo da je sadraj belanevina
dovoljan. Te dnevne koliine, zajedno sa
sadrajem belanevina, prikazani su u tabeli 12.
Tabela 12. Sadraj belanevina kineske

osnovne etvorke
Osnovna
etvorka
Zeleno povre
Proizvodi od soje
Indijski krompir
itarice
Preporuena
dnevna
koliina (g)
Dobijena
koliina
belanevina (g)
500
60
400
400
5
18
8
40
Ukupno
71 gram
Ukupna koliina belanevina od 71 grama

premauje ameriku preporuenu dnevnu
koliinu od 56 grama.
Amerika vlada se prebacuje na

preporuke o manje belanevina
Zato se amerike etiri grupe namirnica
toliko razlikuju od kineskih? Preporuke USDA
nisu bile zasnovane toliko na zdravlju koliko na
amerikim kulturnim navikama ishrane. Tek
nedavno je naa vlada preuzela zadatak
proizvodnje novih preporuka koje su pomerile
naglasak sa nedostataka hranljivih materija na
hronina oboljenja. Njihove nove preporuke su
umanjile potronju mesa i mlenih proizvoda.
Kao to se i oekivalo, industrije mesa i
mlenih proizvoda su bile uznemirene ovom
promenom i toliko su pritisle vladu da je novi
vodi za ishranu mesecima bio povuen dok je
besnela borba posebnih interesa. Na kraju,
industrije mesa i mlenih proizvoda su uspele
da promene tekst sa umanjenje konzumiranja
mesa na uzimati dve ili tri (dnevno) porcije
(mesa).87 Osim ove nesrene izmene, novi
vodi ishrane koji je u obliku piramide, predstavlja poboljanje u odnosu na starije etiri
grupe namirnica. Piramida je prikazana na slici
11.
Hranu prikazanu u osnovi (najdonjem delu)
piramide treba jesti najee. To je zasnovano
na zdravstvenim razlozima, a ne na kulturnim.
Veina zapadnih zemalja je usvojila praksu
obrade mnogih itarica. Meutim, moramo da
jedemo integralne itarice kako bismo ostvarili
maksimalne koristi od vlakana, vitamina i minerala. Voe i povre predstavljaju sledeu kategoriju. Danas postoje brojna istraivanja, od
kojih su mnoga predstavljena u ovoj knjizi, koja
jasno ukazuju na zatitne osobine ovih namirnica. Oni koji jedu najvie voa i povra imaju
najmanji broj sluajeva raka i sranih oboljenja.
Na alost, proseni Amerikanac nije uspeo da
sledi ove praktine preporuke. Poslednja istra-
127

Slika 11. USDA vodi za ishranu u obliku
piramide
Masti
ulja i slatkii
upotrebljavati retko
Mleni Meso, bademasto
proizvodi voe, jaja
2-3 porcije 2-3 porcije
Povre
3-5 porcija
Voe
2-4 porcije
itarice
6-11 porcija
ivanja ukazuju da veina Amerikanaca jede u

proseku samo 3,4 porcije voa i povra dnevno,
to je daleko od 5 do 9 preporuenih piramidom.88
Meso, jezgrasto voe i jaja se sada klasifikuju zajedno u proteinskoj grupi. Meutim,
videli smo da su belanevine iz povra (ukljuujui mahunarke) daleko najbolji oblik belanevina za ishranu. Mleni proizvodi su takoe
predstavljeni verovatno zbog pritiska udruenja
koja se bave proizvodnjom mlenih proizvoda.
Meutim, sojino mleko koje predstavlja zamenu
za kravlje je sada lako dostupno, nema holesterola i ima malo masti, a postoji mnogo ukusa
i varijeteta koji se mogu birati. Na vrhu piramide su navedeni masti, ulja i slatkii. Slaemo
se sa preporukom o retkoj upotrebi. U stvari,
to ree to bolje.
ta bi se desilo kada bi Amerikanci pratili u
potpunosti preporuke donje polovine piramide
hranei se sa 11 porcija itarica, 5 porcija
povra, 4 porcije voa i 3 porcije jezgrastog
voa svakog dana? Oigledno, ne bi ostalo
mnogo mesta za neeljene namirnice navedene
u gornjem delu piramide. A to je u stvari sutina.
ta bi se desilo sa nivoom unosa belanevina ako bismo pratili preporuke ove piramide?
Drastino bi pao na bezbedniji nivo, poto bi
ivotinjski proizvodi imali manji udeo u naoj
ishrani. Unoenjem date koliine kalorija svakog
dana, korienjem velike koliine ivotinjskih
namirnica, osoba bi imala visok unos belanevina. To je jednostavno zato to je broj grama
belanevina u ivotinjskim namirnicama visok u
odnosu na kalorije koje sadre. Suprotno od
toga, unoenje istog broja kalorija ishranom sa
mnogo biljnih namirnica rezultovalo bi niim

unosom proteina, poto biljne namirnice sadre
manje grama belanevina za dati broj kalorija.
Poreenje biljnih i ivotinjskih namirnica u
ovom pogledu je navedeno u tabeli 13.89
Tabela 13. Sadraj belanevina u gramima
na 100 kalorija
Biljni
izvor
Belane- Biljni
vine (g) izvor
Jabuka
Banana
Naranda
Peeni krompir
Smei pirina
Kukuruz (zamrznut)
Integralna penica
Kupus
Leblebije
Pinto pasulj
0,5
1
2
2
2
4
4
4
5
6
Belanevine (g)
Punomasno mleko
Ameriki sir
Celo jaje
Svinjetina/unka
Nemasno mleko
Govei odrezak
Losos (konzerviran)
Pilee grudi
Tuna (konzervirana)
5
6
8
10
10
11
14
15
22
Vidimo da biljni izvori hrane sadre generalno daleko manje belanevina za dati sadraj
kalorija u odnosu na ivotinjske izvore.
Za one itaoce koji ele da znaju procenat
kalorija iz belanevina u navedenim namirnicama, pomnoite date vrednosti sa etiri.
Ishrana na osnovnoj etvorki zasnovana

na informacijama iz ovog poglavlja
Ako bi trebalo da sastavimo sopstvene preporuene grupe namirnica zasnovane na informacijama iznetim u ovom poglavlju, mogli
bismo, u cilju zdravlja, da prihvatimo jednostavni plan sa etiri grupe namirnica. Ovaj plan
osnovne etvorke prikazan je u tabeli 14.
Tabela 14. Idealan plan ishrane zasnovan
na osnovnoj etvorki
Voe
Semenje, bademasto voe i mahunarke
Povre
Integralne itarice (nepreraene)
Ako bismo u potpunosti iveli na ove etiri

grupe namirnica, mogli bismo da spreimo itav
niz oboljenja, poboljamo i kvalitet i kvantitet
ivota, i da nainimo veliku razliku u zdravlju
celokupnog zapadnog sveta.
Nadahnuti uvidi
Ako verujete u Bibliju, kao ja, biete zadivljeni dok itate delove u 1. Knjizi Mojsijevoj koji
se odnose na ishranu i dugovenost. U vreme
naih najstarijih predaka, ishrana je bila u pot-
128
punosti vegetarijanska, nesumnjivo ukljuujui
itav niz raznovrsnog voa, povra, itarica i
jezgrastog voa.90 U 1. Knjizi Mojsijevoj, u 9.
poglavlju, ishrana se promenila prilino
drastino. Dodati su meso i ivotinjski proizvodi. Na sreu, Biblija takoe belei ivotni vek
pojedinaca koji predstavljaju 10 generacija pre
poetka ishrane mesom i sledeih deset generacija poto je meso uvedeno u ishranu.
Grafikon o ljudskoj dugovenosti biblijskih
linosti prikazan je u tabeli 15.
Vidimo da su oni koji su iveli u prvih deset
generacija na vegetarijanskoj ishrani iveli u
proseku oko 900 godina. Nakon to su meso i
ivotinjski proizvodi uli u ishranu, zabeleen je
ivotni vek od 600 godina, a zatim nekoliko od
oko 450 godina. Postepeni pad se nastavio dok
nije dostigao nivo od 70 godina naveden u
Psalmima.
Jedan autor je 1800-tih godina ponovio
sutinu ovog biblijskog opisa. Pre vie od 100
godina, on je napisao: Sklonost ka bolestima
se konzumiranjem mesa poveava deset
puta.91 1800-tih vegetarijanizam nije dobio
popularnost koju ima danas. Meutim, danas sa
sigurnou znamo da ishrana mesom zaista
poveava rizik od itavog niza degenerativnih
bolesti.
Zakljuak
Krajnje je vreme da sklonimo u stranu veliki mit o mesu i belanevinama. Preokupiranost
mesom i njegovim belanevinama je, umesto
da pobolja zdravlje, doprinela mnogim degenerativnim oboljenjima kao to su srana oboljenja, rak, osteoporoza, bubrena insuficijenci-
Tabela 15. Istorija ivotnog veka kod ljudi

Duina ivota (godine)
Stvaranje
Adam
Sit
Enos
Kajinan
Maleleilo
Jared
Matusal
Lameh
Noje
Potop
Sim
Arfaksad
Sala
Ever
Falek
Ragav
Seruh
Nahor
Tara
Avram
1000 god. p.n.e.
930
912
905
910
895
962
969
777
950
600
438
433
464
239
239
230
148
205
175
70
(1. Knjiga Mojsijeva 5 i 11)
ja i kamen u bubregu. Biljni izvori hranljivih

materija su uopteno skromni po sadraju
belanevina i razumni po sadraju masti;
tavie, nikada ne sadre holesterol. Sa naim
rastuim razumevanjem fiziologije belanevina,
ishrana zasnovana na biljnim namirnicama se
pojavila kao optimalan nain ishrane za one koji
su zainteresovani za maksimalnu duinu i
kvalitet ivljenja.
8. poglavlje
Gorki ukus slatkia:

Pria o eeru i dijabetesu
Nazvala je Ameriki centar za poboljanje
naina ivota oajniki traei pomo. Trideset
godina dijabetesa je uzelo veliki danak njenom
zdravlju. Velika koliina eera u krvi je tiho
vrila svoj rad tokom godina, ali je sada gorka
etva nepobitno bila oigledna. Marija je imala
bubrenu insuficijenciju i rezultujue nagomilavanje tenosti. Meutim, veu zabrinutost je
predstavljalo to to je sve vie gubila vid. Njen
vid je sve vie slabio, a doktori joj nisu davali
nikakvu nadu. Sa tim obeshrabrujuim izgledima pred sobom, postala je uzbuena kada je
ula o novom pristupu za preokretanje efekata
dijabetesa promenom naina ivota.
Ameriki centar za poboljanje naina ivota (The Lifestyle Center of America), smeten
u Oklahomi, koji obezbeuje program
tronedeljne terapije, nije jedini koji prua programe za preokretanje efekata dijabetesa. Ja
sam davao svojim pacijentima sline informacije godinama i video neke od istih izuzetnih
rezultata koje ovaj centar ostvaruje - ljude koji
smanjuju korienje, ili potpuno prestaju da
koriste insulin i oralne lekove uz pomo pristupa ovoj smrtonosnoj bolesti na osnovu naina
ivota. Meutim, na alost, postoji mnogo ljudi
kao to je Marija koji su mi doli sa uznapredovanim dijabetesom. U mnogim od tih sluajeva nismo sposobni da vratimo asovnik
unazad i povratimo njihov vid ili funkciju
bubrega. Da, moemo da budemo u stanju da
obezbedimo odreenu pomo u tim oblastima,
ali esto postoje ozbiljna oteenja koja su ve
nainjena i koja su izvan mogunosti potpunog
preokretanja.
Ono to je tragino jeste da su esto potrebne ireverzibilne komplikacije pre nego to
ljudi postanu stvarno ozbiljni u injenju svega
to mogu kako bi kontrolisali svoj dijabetes.
Meutim, tada je previe kasno da ostvarimo
sve to smo mogli da su se uozbiljili godinama
ranije. Sluajevi hiljada Marija reito naglaavaju: dijabetes treba brzo uvideti i leiti. Mnogi
novo-dijagnostikovani dijabetiari, kao i oni koji
se bore sa ovom boleu due vreme, mogu da
kontroliu svoj dijabetes bez lekova primenjujui ispravan nain ivota. Nemojte ekati dok
infarkt, amputacija ili slepilo poslui kao poziv
za buenje. Poziv za buenje bi trebalo da bude
taj prvi granini nivo eera u krvi najblai
nagovetaj dijabetesa.
U ovom poglavlju emo razmotriti znaajne
informacije o utvrivanju i reavanju problema
dijabetesa. ak iako nemate dijabetes, eleete
da obratite posebnu panju na zavrne odeljke
ovog poglavlja; tu se koncentriem na opasnosti korienja eera ak i za one koji nemaju problema sa dijabetesom. Nauiete o efektima eera na imuni sistem, njegovu ulogu u
dobijanju na teini, i druge fascinantne oblasti.
U ovom poglavlju takoe uporeujem eer sa
njegova dva srodna ugljena hidrata: sa sloenim
ugljenim
hidratima
i
vlaknima.
Razmotriemo neke od uzbudljivih korisnih
osobina ovih zdravijih ugljenih hidrata.
ta je tano dijabetes?
Dijabetes melitus ili eerni dijabetes je
stanje u kome nenormalan odgovor na insulin
i/ili neodgovarajua proizvodnja insulina
prouzrokuje povieni nivo eera u krvi. To se
obino definie nivoom eera u krvi merenim
pre uzimanja hrane veim od 125 pri dva
merenja,1 ili pozitivnim testom na toleranciju na
glukozu (osoba pije odreenu koliinu glukoze,
obino 75 g, a njen eer u krvi se meri tokom
perioda od dva sata). Vremenom, taj povieni
nivo eera u krvi i druge metabolike promene
koje nastaju zajedno sa dijabetesom postaju
veoma tetne za telo. Kao posledica toga, dijabetes drastino poveava rizik od smrti i invaliditeta.
Trenutna statistika je zabrinjavajua. U
Americi sada postoji tri puta vie dijabetiara u
odnosu na 1958. godinu.2 Procene su da sada
oko 16 miliona Amerikanaca ima to stanje, u
odnosu na 11 miliona iz 1983. godine. U zavisnosti od tipa dijabetesa i drugih karakteristika,
oni su izloeni od 2 do 12 puta veem riziku od
smrti u poreenju sa nedijabetiarima.3 Dija-
130
betes poveava rizik od sranih oboljenja i

drugih bolesti povezanih sa aterosklerozom kao
to je log ili gubitak ruke ili noge usled blokade
krvnih sudova. Dijabetes takoe drastino
poveava anse od infekcija, bubrene insuficijencije i oboljenja oka zvanog retinopatija, koja
moe da dovede do slepila. Broj ljudi u Americi
koji je pogoen dijabetesom je prikazan u tabeli
1.4
Tabela 1. injenice o dijabetesu u Americi
- Priblino 16 miliona Amerikanaca ima dijabetes
(50% nije svesno).
- Godinje se utvrdi oko 625.000 novih sluajeva.
- Preko 6% onih 45 do 64 godina starosti i do
20% onih preko 65 ima dijabetes.
- Ukupni trokovi mogu da iznose i 90-130 milijardi dolara godinje.
Veliki broj problema koji nastaju sa dijebetesom navedeni su u tabeli 2.5,6,7,8,9

Tabela 2. Posledice dijabetesa
- Oekivana duina ivota se skrauje za 5 do 10
godina ili vie
- Uzronik je 160.000 smrtnih sluajeva svake
godine
- 2 do 12 puta vei rizik od sranih oboljenja
- 2 do 4 puta vei rizik od loga
- Uzrok slepila broj 1 kod odraslih, sa 12.000 do
24.000 novih sluajeva godinje
- Uzrok polovine svih amputacija stopala i nogu
- Preko 60.000 amputacija godinje kod dijabetiara
- Svake godine preko 50.000 dijabetiara je bilo ili
na dijalizi, ili je imalo presaivanje bubrega (usled
dijabetine nefropatije)
- Uzrok periferne neuropatije
- Poveani rizik od raka dojke i materice
Iako srana oboljenja predstavljaju vodei

uzrok smrti meu dijabetiarima,10 ponekada
efekti slepila i oboljenja bubrega izgledaju
stranije. U toku samo sedam godina od dijagnoze, kod do 50% dece sa dijabetesom se javila dijabetina retinopatija, oboljenje oiju koje
moe da prouzrokuje slepilo.11 Dijabetiari
redovno moraju da poseuju onog lekara.
Dijabetino oboljenje oka se moe spreiti, ne
samo preko naina ivota, ve takoe i ranim
leenjem. U svakom sluaju, kod dijabetiara
postoji znaajan rizik od razvoja oboljenja
bubrega. Svake godine, oko 55.000 Amerikanaca pati od onoga to se naziva krajnji stu-
panj oboljenja bubrega usled njihovog dijabetesa.12,13

Ove osobe imaju tako slabu funkciju bubrega da preivljavaju jedino zahvaljujui presaivanju ili redovnoj dijalizi. Krajnji stupanj oboljenja bubrega meu dijabetiarima se drastino
poveava u Sjedinjenim Dravama. Dok se
5.000 novih sluajeva godinje utvrivalo
poetkom 1980-ih, deset godina kasnije cifra se
popela na 18.000 novih sluajeva svake
godine.14 U stvari, preko 35% svih pacijenata
sa krajnjim stadijumom oboljenja bubrega su
dijabetiari.15 ene dijabetiari su takoe
sklonije razvoju raka dojke i materice.16
Nikakva cena u dolarima ne moe da zaseni
hiljade linih tragedija nastalih usled komplikacija zbog dijabetesa. U svakom sluaju, u
zemljama u kojima trokovi medicinskog leenja sve vie rastu, finansijski uticaj dijabetesa je
zaista znaajan. Posredni i neposredni trokovi
za drutvo zbog dijabetesa su procenjeni na
izmeu 90 i 130 milijardi dolara godinje samo
u Americi.17
Svi dijabetiari nisu isti

Dijabetiari su esto podeljeni u etiri kategorije. Od ove etiri kategorije, postoje u stvari
dva osnovna tipa dijabetesa: od insulina zavisni dijabetes melitus (insulin-dependent diabetes mellitus, IDDM), esto oznaen kao tip I,
i od insulina nezavisni dijabetes melitus (noninsulin-dependent diabetes mellitus, NIDDM),
esto oznaen kao tip II.18 Iako e neki istunci initi sve to mogu kako bi koristili izraze
IDDM i NIDDM, u ovom poglavlju u koristiti
izraze tip I i tip II. Trei tip dijabetesa se javlja
u trudnoi i naziva se gestacioni dijabetes melitus. etvrta kategorija dijabetesa uvrtava niz
reih uzroka poremeaja kao to su oni koji
nastaju usled hormonalnih ili drugih poremeaja.
Tip I dijabetes je najtei oblik bolesti.
Tipino je da se javlja u detinjstvu (ali se moe
javiti u bilo kom dobu) i zbog toga je ranije
nazivan mladalaki (juvenilni) dijabetes.
Najei uzrok dijabetesa tipa I je razaranje
elija koje proizvode insulin u pankreasu, koje
vri sopstveni imuni sistem. To se oznaava kao
autoimuno razaranje. Specifini faktori koji
pokreu ovaj autoimuni proces su se pokazali
teko shvatljivim. Iako su neki sluajevi
povezani sa virusima ili hemijskim toksinima, i
dalje je dosta toga nepoznato o zapoinjanju
procesa dijabetesa tipa I.19 Izgleda da postoji
genetika sklonost ka bolesti, pored sredinskih
faktora koji zapoinju proces oboljenja. Neka
GORKI UKUS SLATKIA
od najzanimljivijih novijih istraivanja povezuju

neke sluajeve dijabetesa tipa I sa nenormalnom imunom reakcijom na belanevine iz
mleka. Sada znamo da deca koja su dojena
krae vreme ili koja su ranije poela da koriste
kravlje mleko imaju poveani rizik od ovog tipa
dijabetesa.20 U stvari, korienje kravljeg mleka
moe da predstavlja okida koji zapoinje oboljenje u preko polovine svih sluajeva dijabetesa tipa I.21
Bez obzira na uzrok njihovog dijabetesa tipa
I, pogoene osobe gube sposobnost da
proizvode odgovarajue koliine insulina i imaju
apsolutnu potrebu za injekcijama insulina. Bez
tih injekcija ulaze u stanje zvano dijabetina
ketoacidoza, koje je smrtonosno ako se odmah
ne lei. Zbog svoje apsolutne potrebe za insulinom, osobe sa dijabetesom tipa I se obino
otkrivaju na ranim stupnjevima oboljenja.
Obino imaju simptome kao to su prekomerno
mokrenje (poliurija), prekomerna e (polidipsija), prekomeran oseaj gladi i prekomerno
konzumiranje hrane (polifagija). esto pate od
umora i gubitka teine.
Zato dijabetes tipa I razvija ove simptome?
Do odgovora se najbolje dolazi kratkim pregledom nekih od glavnih injenica o eeru u krvi
i kako se on kontrolie. Glavno gorivo za naa
tela je prost eer zvan glukoza. Meutim, postoji potencijalan problem sa ovim izvorom goriva. On moe da ue u svaku telesnu eliju
samo ako je prisutan insulin. Neki su uporedili
insulin sa kljuem koji otvara vrata na
telesnim elijama kako bi neophodno gorivo,
glukoza, moglo da ue u eliju. Meutim, ako
ne postoji dovoljna koliina insulina (kao u dijabetesu tipa I) ili ako su brave na vratima blokirane tako da insulinski klju ima problema da
ih otvori (kao to se moe javiti sa otpornou
na insulin kod dijabetesa tipa II), onda nivo
eera u krvi moe da raste. Kada nivo eera u
krvi znaajno poraste, sposobnost bubrega da
zadri eer je preoptereena i eer se izbacuje urinom. eer sa sobom nosi vodu, dovodei
tako do prekomernog mokrenja koje je toliko
poznato kod nekontrolisanog dijabetesa.
Gubitak vode proizvodi jo jedan simptom dijabetesa: poveanu e. U isto vreme, eer ne
dolazi do telesnih elija u odgovarajuoj meri. U
odreenom smislu, telesne elije gladuju jer
nemaju energije. To moe da prouzrokuje
zamor, gubitak teine i preterani oseaj gladi.
Na sreu, samo oko 5-10% dijabetiara u
Americi spada u kategoriju dijabetesa tipa I.22
Ostatak su dijabetiari tipa II. Te osobe ili imaju
problem zvan otpornost na insulin ili manje
131
opasan sluaj nedovoljne proizvodnje insulina u
odnosu na one sa varijetetom tipa I. U stvari,
veina osoba sa potpuno razvijenim dijabetesom tipa II ima oba ova problema.23 Izgleda da
postoji mnogo razliitih uzroka dijabetesa tipa
II; veina izgleda ima genetiku osnovu. Veina
osoba sa ovim tipom dijabetesa ima lana
porodice kome je takoe ustanovljena ova
bolest. Na primer, mnogi ameriki uroenici
imaju ovu genetiku tenju; meutim, izgleda
da nisu imali dijabetes dok nisu usvojili zapadnjaku ishranu sa obiljem eera i masti.
Jednostavno reeno, obino je potrebna kombinacija dva faktora kako bi se razvio dijabetes
kod odraslih. Jedan je genetika, a drugi je loa
ishrana kao ona koju upranjava proseni
Amerikanac.
Mnoge osobe sa dijabetesom tipa II
proizvode obilje insulina, ali je njihovo telo
otporno na njega. Ovo stanje otpornosti na
insulin se moe ispraviti promenom naina ivota. Odravajui odlinu ishranu, ostvarujui
idealnu teinu i zapoinjui program vebanja,
mnogi dijabetiari tipa II mogu da kontroliu
svoj eer u krvi samo promenama svoga ivota. Nekima su potrebne pored promena u
ishrani i pilule za pomo u kontrolisanju eera
u krvi.
Zbog osetljivije prirode dijabetesa tipa II u
poreenju sa tipom I, on esto prolazi
neustanovljen. Osoba sa dijabetesom tipa II
moe da nema nijedan klasini znak dijabetesa
kao to je prekomerno mokrenje, prekomerna
e, prekomerna glad, zamor ili gubitak teine.
Procenjeno je da, u bilo kom trenutku, celih
50% dijabetiara tipa II ostaje neutvreno.24
Naravno, neutvreni dijabetes i dalje stvara
tetu postepeno i tiho. Oko 20% novoutvrenih
dijabetiara tipa II ve ima oteenja oiju
(retinopatiju).25 Ponekad e osobi koja nita ne
oekuje biti reeno da ima dijabetes kada rutinska kontrola krvi otkrije poveani nivo eera u
krvi. Ako je eer u krvi iznad 125 posle noi
bez jela, to ukazuje na dijabetes. Meutim,
osobe mogu da imaju dijabetes sa nivoom
eera u krvi ispod tog nivoa. Ako lekar sumnja
na dijabetes kod osobe sa relativno niskim
eerom, moe se izvriti naredno testiranje.
Oralni test tolerancije na glukozu proverava
dijabetes merei odgovor eera u krvi osobe
na proizvode sa eerom. Trudnice rutinski vre
takve testove kako bi se osiguralo da nemaju
dijabetes. Neki lekari preporuuju da drugi iz
opte populacije treba da se testiraju na toleranciju na glukozu. U zavisnosti od lekara, neki
e preporuiti test za one sa veom gojaznou
132
i/ili genetikom. Drugi preporuuju test tolerancije na glukozu svima iji je eer vii od
odreenog nivoa. Neki e proveriti sve one sa
eerom preko 105; neki veoma konzervativni
doktori e preporuiti test svim svojim pacijentima koji dugotrajno imaju eer preko 95,
poto to obino ukazuje da u najmanju ruku
osoba ima gen za dijabetes tipa II. Nivo
glikozilovanog hemoglobina (o kome se govori
kasnije u ovom poglavlju) bi mogao da zameni
test tolerancije na glukozu u registrovanju dijabetiara sa eerom u krvi manjim od 125.26
Iako se dijabetes tipa II moe otkriti takvim
testovima krvi za povieni eer, mnogi
Amerikanci ne poseuju zdravstvene radnike
radi takvih preventivnih usluga. ekaju dok se
ne razbole. To je teta. Kao rezultat toga,
mnogi dijabetiari tipa II postaju svesni svoje
bolesti tek kada doive potencijalno ireverzibilne probleme kao to su oboljenje oiju ili
bubrega, nervni problemi ili infarkt.
U vezi sa gestacionim dijabetesom,
pogoeno je 2-5% svih trudnih amerikih
ena.27 To znai da se svake godine oko
200.000 dece raa od majki sa gestacionim
dijabetesom.28,29 To je znaajno, zato to kod
te dece postoji poveani rizik od zdravstvenih
poremeaja kao to je poroajna trauma, nii
eer u krvi pri roenju (neonatalna hipoglikemija), a ak i prevremena smrt u ranom detinjstvu (perinatalna smrtnost).30 Poruka je
jasna: ako ste dijabetiar koji je u drugom stanju, ili ako obolite od gestacionog dijabetesa,
trebalo bi redovno da nadzirete eer u krvi.
Vaa ishrana i nain ivota moraju da budu
dobro regulisani. tavie, bilo koja ena koja
oboli od gestacionog dijabetesa ima genetiku
sklonost ka dijabetesu. Izloena je velikom
riziku da se kod nje razvije uznapredovali dijabetes kasnije u ivotu.31 Praktikovanje zdravih
navika tokom ivota postaje na taj nain
neophodno.
Kontrolisanje dijabetesa: da li se tetni

efekti dijabetesa mogu spreiti?
Nedavno je zavreno Ispitivanje kontrole
dijabetesa i komplikacija. Ovo estogodinje
istraivanje je posmatralo 1441 mladog dijabetiara tipa I. Oni dijabetiari koji su teili da
odravaju svoj nivo eera u krvi to je blie
mogue normalnom (koristei insulin i promene
naina ivota) imali su 76% manje ansi da se
kod njih razvije dijabetina retinopatija, ozbiljno
oboljenje oiju.32 Takoe su imali 54% manje
sluajeva znaajnog oboljenja bubrega i 60%
manje sluajeva nervnih problema koji ukljuu-
ju ake i/ili stopala (periferna neuropatija).33

Uesnici su takoe snizili svoj nivo holesterola u
krvi, ukazujui da stroga kontrola moe da
umanji rizik od sranih oboljenja i do 35%.34
Ova poboljanja su rezimirana u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultati kontrole eera u krvi
za dijabetiare tipa I
- Smanjenje
- Smanjenje
ga
- Smanjenje
- Smanjenje
od 76% dijabetine retinopatije

od 54% znaajnog oboljenja bubreod 60% periferne neuropatije
od 35% kardiovaskularnog rizika
Reeno je da su dijabetiari u ovom istraivanju, koji su odravali svoj eer to je blie

mogue normalnom, praktikovali intenzivnu
terapiju ili strogu kontrolu. To postav-lja
pitanje: koliko je tano u ovom istraivanju
intenzivno bilo intenzivno (ili koliko je stroga
bila stroga kontrola)? Istraivanje je imalo
veoma jasne ciljeve u pogledu eera u krvi.
eer u krvi ujutru kao i eer u krvi pre svakog
obroka trebalo je da bude izmeu 70 i 120.
eer posle obroka je trebalo da ostane ispod
180. tavie, eer usred noi u tri ujutru je trebalo da ostane iznad 65. Da bi utvrdili koliko
dobro su uesnici ostvarivali te ciljeve, redovno
je vren dodatni krvni test zvan glikozilovani
hemoglobin. Ovaj test meri koliinu eera koja
postaje vezana za crvena krvna zrnca. Koliina
vezanog eera je zauzvrat direktno povezana
sa prosenom koliinom eera u krvi tokom
ivotnog veka crvenih krvnih zrnaca. Poto
crvena krvna zrca obino ive 90-100 dana,
vrednost glikozilovanog hemoglobina predstavlja priblini pokazatelj nivoa eera u krvi tokom
tromesenog perioda. U ovom istraivanju, nivo
je bio oko 6,05%. To se dobro slae sa vrednou od 7,5%, koja se smatra gornjom granicom normale kod populacije koja nema dijabetes.35
Kako se intenzivna terapija razlikuje od
standardnog ili konvencionalnog naina leenja
dijabetesa? Prvo, intenzivna terapija uvek
oznaava leenje korienjem insulina. Drugo,
sa intenzivnom terapijom ne postoji fiksna doza
insulina. Na primer, dijabetiar na ovom tipu
programa ne uzima nepromenljivu koliinu
insulina svakog jutra. Koliina insulina je prilagoena shodno nivou eera u krvi u vreme
kada se insulin daje. To se razlikuje od starog
naina davanja insulina koji se i dalje naziva
konvencionalni program fiksne doze. Taj pristup je pretpostavljao da bi potrebe za insulinom
GORKI UKUS SLATKIA
bile iste svakog dana. U stvari, sada znamo da

potrebe za insulinom mogu veoma da variraju iz
dana u dan. Ovo saznanje o promenljivim
potrebama za insulinom obezbeuje racionalnu
osnovu za primenjivanje intenzivne terapije.
Intenzivna insulinska terapija pokuava vetaki da simulira nain na koji na organ za
proizvodnju insulina, pankreas, radi: pankreas
neprestano izluuje insulin u krv tako da uvek
postoji prisutna odreena koliina insulina. To
je ono to se naziva bazalni nivo insulina.
Pankreas takoe izluuje dodatni insulin kao
odgovor na hranu koju jedemo.37 Da bi reprodukovali taj efekat bazalnog insulina, neki dijabetiari koriste dugo-delujue injekcije insulina,
dok drugi koriste insulinske pumpe koje
neprestano rade kako bi ostvarile taj bazalni
nivo insulina. Da bi se reprodukovale dodatne
doze insulina povezane sa hranom, bilo injekcijama ili pumpom, daje se dodatni redovni
insulin ili novi kratko-delujui insulin. Ako se
koristi metod injekcije, na intenzivnom insulinskom programu se daju bar tri injekcije dnevno.
Da bi se procenile potrebe tela za insulinom
neophodno je esto kontrolisanje eera u krvi.
Krv za ovu svrhu se obezbeuje ubodom prsta
malim instrumentom nalik na iglu zvanom lanceta. Zatim se krv analizira kunim ureajem za
kontrolu eera. Dijabetiar koji je na intenzivnom programu, obino bode prst najmanje
etiri puta, a idealno sedam puta dnevno: pre
svakog obroka i pred spavanje, plus u idealnom
sluaju na sat posle svakog obroka.38
Iako stroga kontrola proizvodi veliku razliku
za dijabetiara tipa I, to je mnogo muniji i skuplji proces na kratke staze. Mnogi su smatrali da
se rezultati ispitivanja kontrole dijabetesa i
komplikacija mogu proiriti i primeniti na dijabetiare tipa II; ovo tumaenje nije zasnovano
na bilo kakvim injenicama dobijenim iz tog
istraivanja. Po mom miljenju, ne bi trebalo
previe da urimo sa pokuavanjem stroge kontrole eera u krvi dijabetiara tipa II intenzivnim insulinskim programom. Pored vremena,
trokova i nelagodnosti ukljuenih u ubadanje
prsta i viestrukih injekcija, postoje jo vei
razlozi za zabrinutosti. Pre nego to razmotrimo
te razloge, potrebna su odreena objanjenja.
Iako se dijabetiari tipa II zovu insulin nezavisni, setite se da to jednostavno znai da
nemaju ivotnu potrebu za injekcijama insulina.
Mnogi doktori u svakom sluaju stavljaju osobe
na insulin kako bi bolje kontrolisali njihov nivo
eera u krvi. U stvari, Nacionalni institut za
zdravlje ukazuje da 50% poznatih dijabetiara
tipa II u Americi ili koristi samo insulin ili insulin
133
u kombinaciji sa oralnim lekovima.39 To u
velikoj meri zbunjuje mnogo ljudi u laikim krugovima. Oni pogreno misle da je neko dijabetiar tipa I samo zato to je na insulinu. U
stvari, ei je sluaj da dijabetiar koji je na
insulinu ima tip II dijabetesa. Na kraju, procenjuje se da u naoj zemlji postoji preko 3,5 miliona dijabetiara tipa II koji koriste insulin. To
se moe uporediti sa samo ukupno 800.000
dijabetiara tipa I.40 Sada kada smo zastali da
utvrdimo da mnogi dijabetiari tipa II koriste
insulin, moramo da razmotrimo jedan od najzabrinjavajuih problema sa ovom praksom. To
je ono to ja nazivam zaarani krug korienja
insulina. Krug zapoinje zabrinjavajuom injenicom: korienje insulina snano stimulie
poveanje teine. Na ispitivanju kontrole dijabetesa i komplikacija, proseni uesnik na
intenzivnom programu je posle pet godina teio
4,5 kilograma vie u odnosu na kontrolne subjekte.41 To je naroito kobno za dijabetiare tipa
II. Dijabetiari tipa I su esto vitkiji i otporniji
na dobijanje na teini u odnosu na dijabetiare
tipa II. Meutim, neki dobijaju na teini posle
poetka bolesti. Dijabetiari tipa II esto imaju
problema sa vikom kilograma na poetku dijabetesa, i prolaze kroz dalje poveanje teine
kako bolest napreduje.
U mom medicinskom iskustvu, kada me
pitaju da pregledam dijabetiare tipa II koji su
postavljeni na insulin da bi se poboljala kontrola eera u krvi, uglavnom oekujem da su
znaajno poveali teinu. To uvodi sledei deo
tog zaaranog kruga. Dobitak na teini doprinosi otpornosti dijabetiara tipa II na efekte
insulina; prema tome, kako se poveava teina
isto tako raste i potreba za insulinom. Ciklus
zatvara krug kada se doze insulina dalje
poveaju, samo da bi stimulisale dalje dobijanje na teini. Znaaj ove dileme je uvideo
Nacionalni institut zdravlja. Zbog tenje intenzivne insulinske terapije da stimulie poveanje
teine, oni su naveli: Intenzivan tretman ne
mora da bude odgovarajui za dijabetiare koji
imaju viak kilograma,42 to ukljuuje veinu
dijabetiara tipa II.
Stroga kontrola dijabetesa insulinom takoe
uvodi i druge probleme. Uesnici ispitivanja
kontrole dijabetesa i komplikacija su izloeni
mnogo veim rizicima od reakcija niskog nivoa
eera u krvi (hipoglikemija) u odnosu na one
koji ne primenjuju intenzivnu terapiju. Iako
hipoglikemija obino ne predstavlja nita vie
od fiziki neprijatnih smetnji, otre reakcije
mogu da ugroavaju ivot.
134
Na ovom mestu, neko bi mogao da istakne:
Da, postoje problemi sa insulinskom terapijom
za dijabetiare tipa II, ali da li je mogue da te
osobe odravaju eer u krvi u optimalnom
opsegu korienjem oralnih lekova bez svih
uboda prstiju i insulina? Tano je da je na
poetku bolesti esto mogue da dijabetiari
tipa II koriste lekove za optimalno kontrolisanje eera. Meutim, vremenom, oralni lekovi
esto postaju nedovoljni za odravanje eera u
krvi pod strogom kontrolom kako zahteva intenzivni tretman.
ak i ako bi se eer u krvi mogao kontrolisati pilulama, to ne dokazuje da ih je mudro
koristiti. Iako ja koristim oralne lekove kod
nekih svojih pacijenata dijabetiara, ovakva
praksa je deo jednog od najduih sporova u
medicini. Osnovni lekovi koji nastavljaju da se
koriste za kontrolu eera u krvi pripadaju klasi
zvanoj sulfonilureaze. Meu uobiajene lekove
u ovoj porodici spadaju dijabeta, mikronaza,
glukotrol, glinaza, amaril i dijabineza. Ako
danas potraite bilo koji od tih lekova na doktorskoj listi lekova, pronaiete podvueno upozorenje pod nazivom specijalno upozorenje o
poveanom riziku od smrti usled kardiovaskularnih oboljenja.43 To upozorenje nastavlja
objanjavajui nalaze istraivanja objavljenog
1970. godine, pod nazivom Program univerzitetske grupe o dijabetesu. Istraivai su
utvrdili da su dijabetiari koji su uzimali tolbutamid, oralnu pilulu korienu u istraivanju, bili
izloeni vie nego dvostruko veem riziku od
umiranja od sranih oboljenja u odnosu na one
koji su leili dijabetes samo ishranom. Danas
neki tvrde da su lekovi u ovoj porodici u velikoj
meri razliiti u odnosu na tolbutamid iz 1960-ih.
Meutim, FDA i dalje zahteva da ak i najnoviji
lekovi u ovoj klasi nose podvueno upozorenje
koje glasi: Iako je samo jedan lek u klasi sulfonilureaza (tolbutamid) bio ukljuen u ovo
istraivanje (Program univerzitetske grupe o
dijabetesu), potrebno je sa stanovita bezbednosti uzeti u obzir da se ovo upozorenje moe
takoe primeniti na druge oralne hipoglikemijske lekove u ovoj klasi, u pogledu njihove bliske
slinosti u nainu delovanja i hemijske strukture. Neki od novijih lekova za dijabetiare kao
to su prekoza, glukofag i rezulin nisu u istoj
klasi i imaju drugaije mehanizme delovanja.
Zbog toga je moda manje verovatno da e oni
poveati rizik od sranih oboljenja, iako nisu bili
dovoljno dugo u prodaji da bismo mogli da
imamo jasnu sliku u tom pogledu.
Moj zakljuak, zasnovan na objavljenim
medicinskim istraivanjima i sopstvenom linom
iskustvu jeste da je paljiva kontrola eera u

krvi vana za dijabetiare tipa II. Meutim,
upotreba insulina i oralnih lekova kod ovih
osoba ima potencijal da naini vie tete nego
koristi. Prema tome, najznaajnije pitanje za
mene je uvek: kako mogu da pomognem svojim pacijentima dijabetiarima tipa II da kontroliu svoj eer bez lekova? Takav pristup tei
da umanji komplikacije povienog eera u krvi
dok istovremeno umanjuje rizik od problema
leenja.
Pristup bez lekova ostvaruje

zapanjujue rezultate
Izgleda da mnogi misle da bi korienje
pristupa bez lekova povealo rizik od komplikacija dijabetesa i umanjilo verovatnou ostvarivanja optimalne kontrole eera u krvi.
Suprotno oekivanju je da dokazi ukazuju da je
obrnuto tano: optimalni program naina ivota
izgleda pomae mnogim dijabetiarima u veoj
meri od bilo kojih lekova koji su dostupni. Jedan
noviji primer moi sveobuhvatnog programa
naina ivota dolazi iz Vajmar instituta u
Kaliforniji. Istraivai su tamo prouavali
korisne efekte 25-odnevnog sveobuhvatnog
programa naina ivota za pacijente dijabetiare tipa II. esta komplikacija dijabetesa
je periferna neuropatija, stanje koje se esto
manifestuje kao peenje ili oseaj bola u stopalima i nogama, a moe takoe da ukljui i ake
i ruke. Bol se esto opisuje kao nesnosno jak i
otar. Oboljenje kasnije moe da napreduje do
utrnulosti, poto se u pogoenim oblastima vie
ne moe oseati hladno, toplo i bol. Iako lekovi
nekada mogu da pomognu ovom stanju, esto
ne vre nikakav znaajan uticaj. Vodei istraiva ove studije je bio dr Milton Krejn (Milton
Crane, endokrinolog koji se specijalizovao u
preokretanju efekata dijabetesa kroz promene
naina ivota). On je pokazao da e ishrana bez
mesa, osloboena svih ivotinjskih proizvoda i
bogata nepreraenom vegetarijanskom hranom, dovesti do potpunog olakanja od bolne
neuropatije kod preko 80% dijabetiara sa ovim
stanjem za samo 4 do 16 dana.44 Meu druge
elemente programa su spadali: redovno
vebanje, hidroterapija, asovi kuvanja, grupna
predavanja, izbacivanje itavog niza proizvoda
(kafa, aj (crni aj koji sadri tein) i alkohol),
izbacivanje duvana, i za one koji su to eleli,
religiozno savetovanje. Prethodno je smatrano
da je dijabetina neuropatija neizleiva. Ovo
istraivanje pokazuje da se stanje stvarno moe
preokrenuti kroz opsean program naina ivota koji ukljuuje ishranu i vebanje. Nivo
135
GORKI UKUS SLATKIA
eera i holesterola u krvi se takoe drastino

poboljao ovom ishranom. Korisni efekti potpunog olakanja od dijabetine bolne neuropatije su nastavili da se ispoljavaju u skladu
sa programom praenja od 1 do 4 godine.45
Odravanje eera u krvi to je mogue
blie normalnom je jedan od kljueva za zdravlje bubrega kod dijabetiara. Sveobuhvatan
nain ivota e u velikoj meri pomoi ovom procesu. tavie, optimalna ishrana, koja je totalno vegetarijanska, uopteno gledano ima
daleko manje belanevina u sebi od standardne
amerike. Takva ishrana sa malo belanevina
tei da izlae bubrege manjim naporima, ponovo obezbeujui dobrobit zdravlju bubrega46
(videti 7. poglavlje: Veliki mit o mesu i
belanevinama, za vie informacija). Ne samo
da sveobuhvatan program naina ivota moe
da ostvari te ciljeve, ve e takoe takav iroko
zasnovani pristup nainu ivota verovatno
umanjiti druge faktore rizika koji bi vremenom
mogli da pogoraju funkcionisanje bubrega.
Primeri nekih drugih faktora koji mogu da
pogoraju probleme dijabetiara u vezi sa
bubrezima su povieni krvni pritisak, puenje i
povieni nivo masti u krvi (LDL holesterol i
trigliceridi).47 Jedan slabo prepoznavan faktor
koji takoe izgleda poveava rizik od problema
sa bubrezima kod dijabetiara je upotreba
tilenola ili neke druge vrste acetaminofena.
Istraivanja pokazuju da korienje i samo dve
pilule sedmino udvostruava rizik od ozbiljnog
oboljenja bubrega kod dijabetiara.48 Oekivalo
bi se da kontrolisanje bola kod dijabetesa pristupom kao to je onaj koji je koristio Vajmar
rezultuje umanjenjem ili eliminacijom potrebe
za takvim lekovima meu pogoenim dijabetiarima.
Vebanje prvi element neophodan u

sveobuhvatnom programu naina ivota
za dijabetiare
Vebanje igra znaajnu ulogu u sniavanju
nivoa eera u krvi. Dokazi ukazuju da miii u
pokretu umanjuju otpor prema insulinu to jest,
osetljivost na insulin se poboljava redovnim
fizikim vebanjem.49 Jednostavnije reeno,
vebanje, jednom reju, deluje kao insulin kod
dijabetiara: pomae eeru da pree iz krvi u
miino tkivo. U stvari, prestini medicinski
udbenik o dijabetesu ukazuje da je nedostatak
vebanja kljuni faktor u razvoju otpornosti
na insulin kako ljudi postaju stariji.50 Poto je
dijabetiarima neophodan insulin svakoga dana
(bilo insulin iz sopstvenog tela ili ubaen injekcijom), onda je dijabetiarima neophodno i
dnevno vebanje za optimalnu kontrolu eera

u krvi i bolesti.
Vebanje ne samo da pomae dijabetiarima da kontroliu eer u krvi; takoe pomae
nedijabetiarima da umanje rizik da uopte
dobiju dijabetes. Jedno istraivanje je pokazalo
da je vebanje drastino umanjilo rizik od razvijanja dijabetesa meu onima koji su bili izloeni
velikom riziku od tog oboljenja.51 Kako se koliina potroene energije pri vebanju poveala sa
500 kalorija sedmino na 3500 kalorija sedmino, rizik od razvoja dijabetesa je pao za
48%. Drugim reima, redovno vebanje umanjuje rizik od razvoja dijabetesa skoro na polovinu, kao to je prikazano na slici 1. Zanimljivo
je da su oni koji su bili izloeni najveem riziku
od razvoja dijabetesa imali najvie koristi od
redovnog vebanja. Meu osobe koje su
uvrtene u visokorizine u ovom istraivanju su
spadale one koje su imale viak kilograma,
porodinu istoriju dijabetesa, ili povieni krvni
pritisak. Sutina je da je vebanje znaajno za
svakoga. Meutim, ono je naroito vano za
dijabetiare i za one koji su izloeni visokom
riziku od razvijanja oboljenja.
Slika 1. Vebanje i rizik od dijabetesa

Umanjenje rizika od razvoja dijabetesa za 50%
kod onih sa visokim rizikom definisanim sledeim
elementima:
- Povieni krvni pritisak
Relativni rizik od
razvoja dijabetesa
- Porodina bolest
- Gojaznost
1,00
0,75
0,52
0,50
500
3500
Kcal pri vebanju sedmino
Pravilna ishrana drugi element u

sveobuhvatnom programu naina ivota
dijabetiara
Do nedavno je dijabetiarima govoreno da
bi za kontrolu eera u krvi trebalo da izbace
veinu ugljenih hidrata iz ishrane. Reeno im je
da izbegavaju eer, ali poruka se tu nije zaustavila. Biljne namirnice, naroito one bogate
sloenim ugljenim hidratima, takoe su bile na
listi. Rezultat je bio da dijabetiari ostanu na
ishrani sa dosta mesa.52 Medicinska zajednica u
to vreme nije shvatala ono to smo mi ve
136
napomenuli. To jest, ishrana sa mnogo
belanevina podstie razaranje bubrega. Sa
velikom potronjom mesa je takoe dolo i
poveano unoenje holesterola i zasienih masnih kiselina. Galopirajua ateroskleroza je bila
odmah iza. Proputanje da se vidi uma usled
drvea, je svakako bilo tano u ovom sluaju.
Drvee je predstavljalo visok eer u krvi, a
uma je bio ceo pacijent. Da, ishrana sa malo
ugljenih hidrata (bogata mesom) moe da kontrolie eer u krvi, ali je uzrok smrti broj 1
meu dijabetiarima oboljenje srca i krvnih
sudova. U stvari, Ameriko udruenje za bolesti
srca je zabeleilo da celih 80% dijabetiara
umire od nekog oblika oboljenja srca ili krvnih
sudova.53 Osnovni uzrok oboljenja srca i krvnih
sudova je ateroskleroza. Taj proces je, naravno, ubrzan mesom sa svojim velikim sadrajem
holesterola i zasienih masnih kiselina. Ironija
je da reavanjem svog problema sa eerom u
krvi, ishranom sa mnogo mesa, dijabetiar
moe lako da zameni kontrolu eera u krvi sa
ranom smru od sranog oboljenja. Poto je
naroito potrebno izbegavati komplikacije i
posledice dijabetesa (a ne samo kontrolisati
eer u krvi) ishrana mora biti skrojena kako bi
izbegavala ili leila te komplikacije pored kontrole eera u krvi.
Gojaznost esto predstavlja jednu od
glavnih odrednica otpornosti na insulin (prvenstveni uzrok dijabetesa tipa II). Zbog toga je
veoma znaajno da gojazni dijabetiar smanji
teinu ako kontrola bolesti treba da se ostvari
samo izmenama naina ivota. Meso je takoe
bogato kalorijama i usporava smanjenje teine.
Sa druge strane, svee voe, povre i itarice
(bez masnih dodataka) sadre manje kalorija,
omoguavajui na taj nain odlian program za
smanjenje teine.
Meso i smrt od dijabetesa

Uprkos injenici da meso moe da kontrolie eer u krvi kod dijabetiara, veliko
istraivanje iz June Kalifornije izvreno meu
jednom grupom ljudi je pokazalo da su oni koji
su jeli meso est ili vie puta sedmino bili
izloeni 3,8 puta veem riziku od umiranja od
dijabetesa u odnosu na one koji su jeli meso
manje od jednom sedmino, kao to je ilustrovano u tabeli 4.54 Drugo istraivanje ukazuje
na dodatni korisni efekat kod dijabetiara koji
su izbegavali meso i ivotinjske proizvode. Ovi
ivotinjski proizvodi uopte ne sadre vlakna, a
vlakno se pojavljuje kao kljuni sastojak u kontroli eera u krvi. U stvari, neki naunici ukazuju da je obilno korienje vlakana jedan od

Tabela 4. Meso i smrt od dijabetesa
Odnos rizika kod mukaraca iz grupe ljudi
Upotreba mesa
Odnos rizika
Manje od jedanput sedmino

est ili vie puta sedmino
1,0
3,8 x
glavnih razloga zbog kojih vegetarijanska

ishrana koristi dijabetiarima.
injenice o vlaknima
Vlakno je izraz koji se odnosi na biljne sastojke koji su otporni na ljudske enzime za
varenje.55 Gotovo svi od veeg broja tipova
vlakana su u stvari nesvarljivi ugljeni hidrati
(jedini izuzetak je vlakno zvano lignin).56 U
neke od drugih tipova vlakana spadaju celuloza,
hemiceluloza, pektini i smola.57 Vlakno se
uopteno klasifikuje ili kao rastvorljivo (rastvara
se u vodi) ili nerastvorljivo. Kao to emo ubrzo
videti, ova dva tipa vlakana ostvaruju razliite
korisne efekte. Jedan od korisnih efekata
uravnoteene ishrane prirodnom biljnom hranom je da obino dobijamo vee koliine i
rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.
Postoji mnogo namirnica koje su bogate
vlaknima. Veliki sadraj nerastvorljivih vlakana
se nalazi u penici (naroito u mekinjama) i
bananama. U namirnice bogate rastvorljivim
vlaknima spada veina voa, povra, mahunarki (sveih ili suenih), ovas, smei pirina i
jeam. Veina namirnica koja sadri mnogo
rastvorljivih vlakana ima takoe i dosta
nerastvorljivih vlakana. Namirnice bogate
vlaknima prikazane su u tabeli 5.58
Vlakna, insulin i eer u krvi

Istraivanja utvruju da namirnice koje su
bogate vlaknima vode do sporijeg porasta
eera u krvi, a to zauzvrat zahteva manje insulina za obrok.59 Vlakna, naroito rastvorljiva
vlakna kao to su pektini i smole, usporavaju
pranjenje hrane iz stomaka60 i pomau usporavanju apsorpcije prostih eera u tankom
crevu.61 To treba uporediti sa obrocima bogatim
mastima koji mogu da proizvedu poveani nivo
glukoze u krvi i do pet sati posle obroka.62
Pokazano je da dodatak tih tipova vlakana
ishrani poboljava kontrolu dijabetesa.63 Zaista,
vegetarijanska ishrana sa malo masti i mnogo
vlakana odrava eer u krvi niskim ak i kada
se jede voe. Dr Dejms Anderson (James
Anderson) je sa saradnicima sa Univerziteta u
Kentakiju utvrdio da je korienjem ishrane sa
137
GORKI UKUS SLATKIA

Tabela 5. Dobri izvori rastvorljivih i
nerastvorljivih vlakana
Namirnice bogate rastvorljivim i nerastvorljivim

vlaknima
Koliina Namirnica Rastvorljiva Nerastvorljiva
vlakna (g) vlakna (g)
10 kom. Suve smokve
7,5
9,9
1 olja
Leblebije
8,6
15,4
1 olja
Lima pasulj
8,9
24,9
1 olja
Soja suena 12,6
18,0
1 olja
Pasulj
12,7
22,4
1 olja
Kukuruzni griz 15,4
2,5
1 olja
Brano rogaa 30,1
10,9
Namirnice
Koliina
1/2 olje
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
1 olja
bogate nerastvorljivim vlaknima

Namirnica
Nerastvorljiva vlakna (g)
Penine mekinje
11,6
Sueni kokos
12,3
Pistai
13,4
Crnooki pasulj
15,4
Bademi
18,3
Soivo
22,1
Kukuruzne mekinje
62,6
dosta ugljenih hidrata i vlakana potreba za

insulinom bila znaajno umanjena. Kontrola
eera u krvi je bila bolja i nivo holesterola i
triglicerida je pao. Ti i drugi korisni efekti
ishrane bogate ugljenim hidratima i vlaknima su
navedeni u tabeli 6.64,65,66
Tabela 6. Koristi za dijabetiare od ishrane
bogate ugljenim hidratima i vlaknima
- Snieni nivo triglicerida i holesterola u krvi
- Snieni krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom
- Pomae prestajanju sa terapijom insulinom za
insulin nezavisne dijabetiare
- Smanjeni rizik od smrti zbog sranih oboljenja
- Poboljanje gastrointestinalne funkcije
- Smanjuje telesnu teinu kod gojaznih
- Umanjuje rizik od oteenja bubrega
- Smanjuje zahteve za insulinom
- Poboljava glikemijsku kontrolu
Mnogi strunjaci za ishranu preporuuju da

bi naa ishrana trebalo da sadri izmeu 20 i 35
grama vlakana dnevno kada je u pitanju prevencija raka.67 Meutim, ak i vee koliine
vlakana izgledaju optimalne za kontrolu dijabetesa. Istraivanja koja ukazuju na dosledno
smanjenje zahteva za insulinom poboljanjem
nivoa eera u krvi pre i posle obroka su koristila izmeu 25 i 35 grama vlakana za svakih
1000 pojedenih kalorija.68 To lako moe da
postavi dnevnu potronju vlakana u opseg od

50-100 grama dnevno.
Ishrana rastvorljivim vlaknima je izgleda
takoe znaajna kod nedijabetiara. Kao to
smo ve napomenuli, bez obzira da li osoba ima
dijabetes ili ne, ta vlakna spreavaju brzi porast
eera u krvi, sa rezultujuim niim najveim
nivoom. Prema tome, zahtevi za insulinom su u
stvari umanjeni kada se ta vlakna dodaju
ishrani.69 To nije mala stvar. Koliko god da je
znaajan insulin za kontrolu eera u krvi,
istraivanja pokazuju da povieni nivo insulina u
krvi poveava brzinu pri kojom se razvija
aterosklerozna blokada.70,71 Prema tome, trebalo bi da pomognemo naim telima postavljajui manje zahteva za vie insulina. Jedan nain
na koji moemo to da uinimo je ishranom sa
manje eera i biranjem vie namirnica bogatih
vlaknima.
Jedna grupa nedijabetiara koja naroito
moe da ima koristi od efekata tednje insulina
sastoji se od onih sa povienim krvnim pritiskom. Osobe sa povienim krvnim pritiskom
(takozvanom osnovnom hipertenzijom), ak
iako nemaju viak kilograma i nisu dijabetiari,
obino imaju tkiva koja su manje osetljiva na
insulin.72 Telo odgovara na ovaj nedostatak
osetljivosti tkiva proizvodnjom vee koliine
insulina da bi se obavio posao. Prema tome,
ako hipertenzivne osobe usvoje bolju ishranu,
njihovi zidovi krvnih sudova e biti izloeni
smanjenoj koliini insulina.
Drugi korisni efekti vlakana

Vlakna iz biljnih namirnica pomau razblaivanju, vezivanju, inaktivisanju i ukla-njanju
otrovnih i kancerogenih supstanci koje se
nalaze u naim namirnicama. Vlakna pomau
spreavanju raka debelog creva, a mogu da
pomognu i spreavanju nekoliko drugih vrsta
raka.73 Ishrana bogata vlaknima pomae isceljivanju eludanog ira.74 Vlakna su efektivna u
izleenju i spreavanju pojave hroninog zatvora. Takoe mogu da budu efektivna u leenju
hronine dijareje.
Daleko smo napredovali od kada su vlakna
dobila svetsku panju 1970. godine. Tada je dr
Denis Burkit (Denis Burkitt), istaknuti britanski
lekar, objavio izvetaj koji je veoma efektivno
oglasio alarm. On je zapazio da u zemljama u
kojima ishrana ukljuuje velike koliine vlakana
postoji manje sluajeva mnogih degenerativnih
oboljenja estih u zapadnom svetu danas. Ta
oboljenja su navedena u tabeli 7.75
Zapamtite, vlakna se nalaze samo u biljnoj
hrani kao to su voe, povre, itarice i jezgras-
138
Tabela 7. Oboljenja povezana sa ishranom

siromanom vlaknima
-
Dijabetes melitus
Hemoroidi
Zatvor
Rak debelog creva
Zapaljenje slepog creva
Polipi debelog creva
Proirene vene
Srana oboljenja
Hijatus hernija
log
Divertikularna oboljenja
Oboljenja unog
mehura
to voe. Vlakna nisu prisutna ni u jednom ivotinjskom proizvodu. Nema vlakana u mesu,
mleku, jajima ili siru. Krava jede obilje vlakana
i vegetarijanac je po prirodi, ali ne zadrava
nikakva vlakna u svom mesu ili mleku.
Vie o pravilnoj ishrani: odreivanje

vremena obroka na programu
optimalnog naina ivota
Veina ljudi ne shvata da se njihova tolerancija na glukozu smanjuje kako dan prolazi.
To znai da kako idemo prema noi, sposobnost
vaeg tela da kontrolie eer opada. U istraivanju ispitanika sa dijabetesom tipa II, apsolutni nivo eera u krvi je bio 10-15% vii kada su
jeli est puta dnevno (tri obroka i tri uine) u
poreenju sa samo 3 obroka dnevno. Pre vie
godina, pre nego to su veoma precizne
koliine insulina bile dostupne, uina pred spavanje je preporuivana dijabetiarima poto je
nivo insulina dostizao najvei nivo usred perioda sna. Uina pred spavanje je pomagala
spreavanju hipoglikemije ili niskog eera u
krvi. Danas, sa dostupnim insulinom, to ne
samo da nije neophodno, ve je i kontraproduktivno. Nai najobilniji obroci bi trebalo da
budu ujutru, naglaavajui voe i itarice. To
nas priprema za najaktivniji deo dana. Obilni
obrok za ruak, ukljuujui nekoliko porcija
povra, takoe je znaajan. Kako dan protie,
naa sposobnost da kontroliemo eer opada,
tako da je laki obrok uvee (idealno je bez
veernjeg obroka, za gojazne osobe sa dijabetesom tipa II) bez preraenog eera najbolje pravilo koje treba slediti. Traenjem od
vaeg doktora da rasporedi vae injekcije insulina kako bi se ovaj program mogao slediti,
mogu se ostvariti veliki korisni efekti.
Da li dijabetiari mogu da koriste eer?

Mnogi lekari koji lee dijabetes su izgleda
postali popustljiviji u vezi sa korienjem
eera. Prema tome, nije neuobiajeno da dija-
betiar proe sa idejom da je umerena upotreba eera opravdana.

To je izgleda bio stav Luize, 75-ogodinjeg
dijabetiara tipa II. Iako je uzimala oko 50
jedinica insulina dnevno, nije videla nikakav
problem u povremenom uzimanju sladoleda.
Meutim, tu je postojao veliki problem: Luiza je
imala ono to bih ja nazvao zavisniki odnos
prema sladoledu. Nije mogla da kontrolie uzimanje te poslastice bogate mastima i
eerom. Kada je usvojila zdravi program,
ostavila je sladoled i izvrila druge zdrave
promene u svom nainu ivota. Shodno tome,
smanjila je teinu i videla da je njena potreba
za insulinom pala za preko 60% za manje od tri
sedmice. Deo Luizinog uspeha je bio injenica
da se konano suoila sa shvatanjem da su
namirnice bogate eerom bile pravi problem za
nju i njen dijabetes.
Kakve druge probleme eer

predstavlja?
Znaajno je uvideti da su, kada se jedu
odvojeno od vlakana, prosti eeri povezani sa
karijesom, gojaznou, povienim trigliceridima, loom ishranom i smanjenom otpornou
prema bolestima. To je tano bez obzira da li je
prosti eer u obliku belog eera, smeeg
eera, meda, melase, kukuruznog sirupa,
javorovog sirupa, mleka ili vonog soka.
tavie, postoji zabrinutost da vee koliine
eera u krvi mogu da se kombinuju sa LDL
holesterolom kako bi proizvele jedinjenje koje
je tetno za zid krvnih sudova, stimuliui na taj
nain aterosklerozu. Ovaj glikozilovani LDL
(LDL kombinovan sa eerom) moe da
postane oksidovani LDL koji poveava rizik od
sranih oboljenja.77 Videti 3. poglavlje: Srana
oboljenja savladavanje ubice broj jedan, za
informacije o problemima sa oksidovanim
holesterolom.
Preraeni eer ispoljava efekte koji takoe
utiu na kvalitet naeg ivota. Ishrana sa dosta
eera i korienje vonih i gaziranih sokova
poveavaju ozbiljnost simptoma predmenstrualnog sindroma kod studentkinja.78 eer
takoe moe da smanji intelektualne funkcije,
naroito kod dece.79 Neki naunici pretpostavljaju da je razlog za ovo smanjivanje mentalnih
sposobnosti rezultat preterane reakcije tela na
korienje preraenog eera. Uneseni eer
stimulie pankreas da oslobaa vee koliine
insulina, koje zauzvrat prouzokuju da je nekoliko sati nivo eera u krvi snien u odnosu na
normalan.80 Prema tome, deca mogu da dobiju
slabe ocene na svojim testovima iako su dobro
139
GORKI UKUS SLATKIA
pripremljena. Umesto preraenog eera treba

ohrabrivati konzumiranje prirodnog, kakav se
nalazi u jabukama, narandama, krukama, itd,
poto su ove namirnice pune hranljivih materija, ukljuujui vlakna, zajedno sa nepreraenim
eerom. Uz rizik da preterano ponavljam,
reiu jo jednom: Vlakna usporavaju stopu
apsorpcije prostih eera, doputajui korienje energije iz hrane koju jedemo sporijim tempom.
Jedno klasino istraivanje je ispitalo efekte
konzumiranja jabuka u jednoj od tri razliita fizika oblika: kao cele jabuke, kao sosa od jabuka, ili kao soka od jabuka. Iako se isti broj
kalorija troi iz sve tri vrste oblika, konzumiranje celih jabuka je odravalo eer u krvi stabilnijim u odnosu na pijenje soka od jabuka ili
korienje sosa od jabuka. Promena nivoa
eera u krvi tokom odreenog perioda vremena posle uzimanja jabuka u tri oblika je
prikazana na slici 2.81
nivoa iznosila 66. Nivo onih koji su jeli svee

jabuke je ostao konstantan na visokom nivou
naredna dva sata, dok je nivo za druga dva
ostao na niim vrednostima. Iako je ovo istraivanje izvreno na nedijabetiarima, najvii nivoi
eera u krvi su izraeniji (vii) kod dijabetiara
koji koriste sok ili sos u poreenju sa sveim
jabukama, ukazujui na taj nain da e prirodna svea jabuka proizvesti stabilniji nivo
glukoze u krvi koji telo lake moe da kontrolie. Ovo istraivanje ukazuje da ishrana hranom u svom prirodnom stanju predstavlja
najbezbedniji i, na kraju, najbolji nain za uivanje u eeru.
Vie o eeru i dijabetesu
85
Sledei razlog za zabrinutost u vezi sa

eerom za dijabetiare je da sam eer
obezbeuje dosta kalorija, ali veoma malo u
pogledu mikroelemenata i drugih hranljivih
materija. Sve je prisutnije miljenje da odreeni
minerali mogu da pomognu u kontroli dijabetesa. Dva primera su cink i vanadijum.82 U druge
minerale i vitamine za koje je ukazano da imaju
znaajnu ulogu u dijabetesu spadaju magnezijum, mangan, hrom, kalijum i piridoksin (vitamin B6).83 to vie eera koristite, to ete
manje kapaciteta imati za hranu bogatu
hranljivim materijama kao to su voe, itarice
i povre.
80
eer i imuni sistem
Slika 2. Efekti obrade hrane na nivo

glukoze u krvi
Nivo glukoze
u krvi (mg/dl)
90
75
Cela jabuka
70
65
Sos od jabuka
60
55
Sok od jabuka
Istraivai su izvrili niz istraivanja koja su

ispitala kako korienje eera slabi sposobnost
belih krvnih zrnaca da unitavaju bakterije.
Istraivanja su pokazala da kapacitet belih
krvnih zrnaca da razaraju bakterije slabi kako
korienje eera raste. Rezultati istraivanja
belih krvnih zrnaca su navedeni u tabeli 8.84
Tabela 8. eer slabi sposobnost belih
krvnih zrnaca da unitavaju bakterije
50
30
60
90
120
150
180
Minuti posle obroka
Zapazite da je nivo eera u krvi dostigao

vrh za sva tri tipa na istom nivou 30 minuta
posle jela. Zatim su se svi nivoi smanjili podjednako otro koliko su rasli, ali svaki do
razliite niske take. Nivo za potroae soka od
jabuka je pao najnie, na 50. Nivo za one koji
su koristili sos od jabuka je pao na 61, dok je
kod onih koji su jeli svee jabuke najnia taka
Broj kafenih
kaika eera
0
6
12
18
24
Broj unitenih
bakterija
14,0
10,0
5,5
2,0
1,0
Zapazite da ako osoba nije uzimala eer 12

sati, svako belo krvno zrnce bi moglo u proseku
da uniti 14 bakterija. Ako je ista osoba jela
koliinu eera jednaku koliini 6 kafenih kaika
eera (to se moe nai u pola olje pudinga ili
140
samo 55 g slatkia85), svako belo krvno zrnce bi

moglo da uniti samo 10 bakterija smanjenje
moi unitenja od 25%. Progresivno opadanje
borbenih sposobnosti belih krvnih zrnaca vie
od 25% javilo se kada je uzeto 12 kafenih kaika, a zatim i 18, a kada je uzeto 24 (koliina u
srednjem komadu torte ili u milk ejku86), bela
krvna zrnca su bila toliko pogoena da su
mogla u proseku da unite po jednu bakteriju
pojedinano. To predstavlja smanjenje od 92%.
Ovaj efekat je slian onome to se deava kod
dijabetiara koji ima nekontrolisani nivo eera
u krvi. To obezbeuje jedno objanjenje zato
dijabetiari esto dobijaju infekcije stopala i
druge tipove infekcija. Odravanje imunog sistema zdravim je jednostavno lini izbor koji je
svako od nas slobodan da naini.
Gore pomenuto istraivanje obezbeuje
dalje uvide po pitanju zato je imuni sistem
oslabljen kada nivo eera u krvi poraste kod
dijabetiara. Istraivai su dalje pokazali da
tetni efekti eera na bela krvna zrnca nisu
kratkotrajni. Uticaj je trajao celih 5 asova kod
normalnih ispitanika.87 To znai da tokom tog
petoasovnog perioda bela krvna zrnca nisu
mogla optimalno da funkcioniu. Kada uzmete
u obzir koliko esto tokom dana neki ljudi uzimaju eer, postaje jasno da njihova bela krvna
zrnca ne funkcioniu efektno vie sati svakog
dana. Ti istraivai su takoe otkrili jo jednu
zanimljivu stvar: gladovanje u roku od 36 sati
je znaajno povealo sposobnost belih krvnih
zrnaca da ubijaju bakterije. Kada ste bolesni i
niste gladni, moe biti korisno za vas da izbegavate jelo ili bar da jedete veoma malo dan ili
dva.
eer je odgovoran i za pojavu raka.88 Niz
tipova raka je u naunim istraivanjima statistiki bilo povezano sa upotrebom eera.
Nabrajanje ovih tipova raka je dato u tabeli 9.
Postoji niz teorija zato ove veze postoje, ali
potpuno objanjenje za njih jo uvek nije jasno.
Meutim, podaci koji su dostupni obezbeuju
dodatni razlog za ozbiljno razmiljanje o uzimanju eera i vrenju izmena kako je ukazano.
Tabela 9. Osam tipova raka povezanih sa
upotrebom eera
-
Rak
Rak
Rak
Rak
Rak
Rak
Rak
Rak
debelog creva
rektuma
dojke
jajnika
materice
prostate
bubrega
nervnog sistema
U svetlu svih ovih istraivanja zanimljivo je

napomenuti upozorenja ve citiranog autora.
Pre vie od 100 godina on je napisao: ...eer
je, kada se koristi u velikoj meri, tetniji od
mesa.89 Prethodei ovom autoru za vie vekova, Biblija takoe belei upozorenje u vezi sa
upotrebom prostih eera. Iako se spominje
med, princip vai podjednako kao i za bilo koji
drugi prosti eer: Jesti mnogo meda nije
dobro. (Prie Solomunove 25,27)
Amerikanci poinju da obraaju panju na
upozorenja u vezi sa mesom, ali nekako nismo
uspeli da uinimo jasnim da eer pri nivou koji
koristi prosean ovek moe da bude u nekim
pogledima jo tetniji od upotrebe mesa. Novi
podaci o eeru ukazuju da ne treba olako
odbacivati savet savremenih naunika koji se
slae sa savetom koji je iznet u Bibliji o opasnostima prekomernog unosa eera. Izgleda da
eer, zaista, predstavlja problem za veinu
ljudi bez obzira da li su u pitanju dijabetiari ili
ne.
Da li je korienje eera stvarno

problem za mene?
Ako ste kao veina Amerikanaca, jedete
velike koliine eera, a da to i ne znate.
Prosean ameriki graanin jede preko 67 kilograma eera svake godine.90 To se moe prevesti u 46 kafenih kaika dnevno. Trendovi su
jo vie uznemiravajui. Amerikanci danas jedu
skoro 70% vie eera od svojih predaka iz
1909. godine.91 Uprkos svim naglaavanjima o
zdravijem ivotu i zdravijoj ishrani, od 1970.
godine, amerika potronja eera je godinje
nastavila da raste za 11 kilograma.92 Jedan
razlog za to je to ak iako moda govorimo
vie o zdravlju, Amerikanci koriste vie slatkia
i gaziranih pia po osobi danas nego ikada
pre.93
Izgleda da su te namirnice postale zamena
za zdravije itarice. Dok je prosean ameriki
graanin 1909. godine jeo 135 kilograma brana i proizvoda od itarica, danas u proseku
koristi samo 90 kilograma godinje.94 Sve u
svemu, 38% od ukupnih ugljenih hidrata u
amerikoj ishrani sada dolazi od preraenog
eera. To se moe uporediti sa 40% od ukupnih ugljenih hidrata koji dolaze od itarica.95
Postoji razlog za ozbiljnu zabrinutost imajui u
vidu probleme povezane sa toliko mnogo
eera u ishrani.
Niko zaista ne jede 46 kafenih kaika
dnevno iz inije sa eerom. Kako je onda
mogue uzimati toliko eera? Najvei deo
eera u naoj ishrani je sakriven. Njegovo
141
GORKI UKUS SLATKIA
prisustvo u hrani koju jedemo esto prolazi

nezapaeno. Neki od ovih skrivenih izvora su
Tabela 10. Skriveni eer u hrani
(kafene kaike)
Mleni koktel
Gazirana pia
Konzervirano voe
okoladni kola
okoladni slatkii
Vona pita
Sladoled
Krofna (glazirana)
Dem, ele
340 grama
340 grama
1 porcija
1 krika
28 grama
1 krika
1 kugla
1 komad
1 sup. kaika
42
10-12
8
8
7
7
5
4
3
Zapazite da su jedan od glavnih izvora

skrivenog eera gazirana pia. Gazirana pia
nisu bila poznata do savremenog doba.
Meutim, 1994. godine proseni Amerikanac je
konzumirao 200 litara gaziranih pia, od ega
150 litara u obliku redovnih (nedijetetskih) produkata.97 Ova koliina je jednaka 427 konzervi
pia od 340 g godinje, ili vie od jedne dnevno
za svakog mukarca, enu i dete. Poto tipino
nedijetetsko gazirano pie sadri 150 kalorija,98
svake godine prosean Amerikanac unese
preko 64.000 kalorija eera samo iz gaziranih
pia. To nije mala stvar kada znate da je potreban viak od samo 3500 kalorija u ishrani da bi
se dobila pola kilograma na teini.
Kakve hranljive sastojke sadre gazirana
pia? Veoma male. Ona su izvor velikih koliina
prostih ugljenih hidrata koji se moraju klasifikovati kao prazne kalorije. U stvari, oni jasno
ilustruju ta je hrana sa praznim kalorijama:
sadri mnogo kalorija, ali uglavnom nema vitamina ni minerala. ta onda ini ta pia toliko
popularnim? Ukusna su i jeftina, dobro reklamirana i dostupna skoro svakom. tavie, mnogim
gaziranim piima se dodaje kofein, inei ih
time piima koja stvaraju zavisnost.
Sloeni ugljeni hidrati: bolji izbor

od eera
Glavni izvori energije iz hrane dolaze iz tri
kategorije hranljivih materija: ugljenih hidrata,
masti i belanevina. Telo najlake pretvara
ugljene hidrate u energiju za svakodnevne
aktivnosti. Slatke namirnice sa praznim kalorijama daju eeru u krvi brz porast, ali se on ne
odrava. Suprotno od toga, nauili smo da
porast moe da bude praen otrim padom
eera u krvi. Bilo bi dobro da ugljeni hidrati
predstavljaju najvei procenat nae ishrane, ali
ne oni sa praznim kalorijama. Naa energija bi
trebalo da dolazi iz kvalitetnih ugljenih hidrata

(zvanih sloeni ugljeni hidrati) kao to su
prirodno voe, itarice i povre. Ve smo
detaljno razmotrili mnoge korisne efekte namirnica sa ovom vrstom ugljenih hidrata jedan
od najznaajnijih je da sadre velike koliine
vlakana zajedno sa drugim hranljivim materijama.
Zakljuak je da bi i za dijabetiare i nedijabetiare podjednako, sloeni ugljeni hidrati trebalo da predstavljaju najvei deo zdrave
ishrane. Veina Amerikanaca unosi 10-15%
kalorija iz belanevina (8% bi bilo zdravije), a
biljni izvori belanevina su najbolji. Idealna
koliina potronje masti je priblino 25%
potrebnih kalorija sa naglaavanjem na nezasienim i omega-3 masnim kiselinama. Jedno
novije istraivanje iz Australije je pokazalo da
ishrana bogata mononezasienim masnim
kiselinama (kakve se nalaze u maslinovom ulju)
koristei 38% ukupnih masti i 21% mononezasienih masnih kiselina moe na odgovarajui
nain da kontrolie eer u krvi kod dijabetiara
bez tetnih efekata na holesterol i trigliceride,
sve dok ukupan unos kalorija ostaje kontrolisan.99 Tabela 11 navodi namirnice koje
sadre veliku koliinu mononezasienih masnih
kiselina.100
Tabela 11. Namirnice bogate
mononezasienim masnim kiselinama
Namirnica
Koliina
Makadamija
Badem
Hikori orah
Lenikovo ulje
Maslinovo ulje
Avokado
Seme bundeve
Seme susama
Masline
1/4 olje
1/4 olje
1/4 olje
1 supena kaika
1 supena kaika
Jedna polovina
1/4 olje
1/4 olje
10 komada
Masti (g)
19,5
12,0
11,4
10,6
10
9,7
7,4
6,8
3,8
Ugljeni hidrati bi trebalo da ine veliki deo

ishrane sa priblino 55-70%. Oni predstavljaju
najefikasniji i najlake dostupan izvor energije
za telo. Mozak i tkiva nervnog sistema koriste
skoro iskljuivo ugljene hidrate za energiju.
Ugljeni hidrati e delovati tako to e otkloniti
toksinost tetnih supstanci koje proizvodi na
organizam ili ih unosimo putem hrane. Sloeni
ugljeni hidrati se nalaze u velikim koliinama u
povru, kao i integralnim itaricama kao to je
pirina, i u krompiru.
Ishrana bogata sloenim ugljenim hidratima
i vlaknima takoe predstavlja najbolji nain
reavanja problema gojaznosti, koji je, kako je
142
ranije napomenuto, jedan od glavnih razloga za
neosetljivost na insulin, a koja karakterie dijabetes. U stvari, udbenik Doslinovog centra za
dijabetes navodi: Najei i najznaajniji uzrok
otpornosti na insulin je gojaznost.101 Moda je
zbog toga, koliko god da je vebanje znaajno
kod osoba sa vikom kilograma, smanjenje
teine izgleda jo znaajnije, bar u spreavanju
sranih oboljenja, poboljanju HDL holesterola
(dobrog holesterola) i snienju krvnog pritiska i
eera u krvi.102 Meutim, u Americi postoji
stari mit koji kae da ete ako jedete hranu koja
sadri skrob poveati teinu. injenica je da
namirnice koje sadre skrob u umerenim koliinama treba da budu deo ishrane za smanjenje
teine. Dodatne masti i kalorije koje dodajemo
hrani sa skrobom ine da ona goji.
Na primer, bilo bi potrebno 60 krompira da
se izjednai koliina masti sa onom u jednoj
kafenoj kaiici maslaca. Jedan krompir srednje
veliine sadri samo 145 kalorija i minimalnu
koliinu masti od 0,2 grama. Ako dodamo samo
1 kafenu kaiku maslaca, sadraj jednog krompira skae na 247 kalorija i 12 g masti.103
Ishrana voem, integralnim itaricama i
povrem, koja sadri dosta sloenih ugljenih
hidrata i vlakana, ostvarie mnogo korisnih
efekata pored poboljavanja eera u krvi. Kao
to smo videli, te namirnice imaju poeljni
kratkoroni efekat u smanjenju potreba za
insulinom, ali takoe ostvaruju i dugorone
korisne efekte jer formiraju optimalnu ishranu
za smanjenje teine. Kada se kombinuje sa
redovnim vebanjem i optimalnim vremenom
za obrok (ljudi gube vie na teini ako uvee
jedu lagan obrok ili ako uopte ne jedu), takva
ishrana moe da pomogne dijabetiaru sa
vikom kilograma da smanji teinu za vie kilograma. Kako se smanjuje teina, tako opada i
potreba za insulinom.
Vetaki zaslaivai
ta je sa vetakim zaslaivaima? Danas
mnogi veruju da su vetaki zaslaivai dobra
zamena za eer u svemu, od gaziranih pia do
kolaa i slatkia, jer sadre manje kalorija.
Nutrasvit, na primer, je naziv za vetaku
aminokiselinu zvanu aspartam. U malim koliinama moe da imitira ukus eera.
Da li gazirana pia sa malo kalorija zaista
deluju? Trenutna istraivanja kau ne. U
stvari, oni koji piju najvie dijetetskih pia imaju
najvie problema sa teinom. I izgleda da je to
problem kada tei ljudi biraju proizvode sa
manje kalorija. Jedno istraivanje na preko
75.000 ena starosti od 50-69 godina je utvrdi-
lo da su korisnici vetakih zaslaivaa imali

znaajno veu verovatnou u odnosu na nekorisnike da vremenom dobiju na teini.104 U drugom istraivanju, 30 dobrovoljaca je pilo etiri
dijetalna pia dnevno u toku dve sedmice.
Iznenaujue da su ovi korisnici dijetalnih pia
jeli vie hrane i dobijali vie na teini nego kada
su bili slobodni da piju obina gazirana pia
zaslaena eerom. Istraiva Majkl Tordof
(Michael Tordoff) je izvestio da vetaki zaslaivai poveavaju apetit. Utvrdili smo da se glad
poveava posle pijenja samo jednog litra gaziranog soka zaslaenog aspartamom, rekao
je.105 Jednostavno reeno, izgleda da vetaki
zaslaivai samo poveavaju elju za pravim
zaslaivaima. To je problem od oiglednog
znaaja. U SAD se u proseku konzumira preko
9 kilograma vetakih zaslaivaa po osobi
godinje,106 ali uprkos tom porastu potronje
vetakih zaslaivaa, korienje pravog eera
nastavlja da se poveava.
Bolja alternativa
Istraivake studije, kao i moje lino iskustvo kao lekara, daju jasan zakljuak: ako usvojimo nove i bolje naine ishrane i ivota, i drimo
se njih, verovatno emo razviti sklonost ka tom
novom nainu ivota. Drugim reima, umesto
da nastavljamo da jedemo hranu koja se karakterie vikom slatkog, bez obzira da li sladak
ukus dolazi od eera ili od vetakih zaslaivaa, zato ne dopustiti da se va ukus razvije
prema hrani koja je prirodno slatka? Pokuajte
da naete vie zadovoljstva u jabuci, zreloj
banani ili moda argarepi odgajanoj kod kue
ili sveoj tikvici iz bate. Na ukus se moe
izvebati.
Iako mogu da se setim mnotva primera
meu svojim pacijentima u vezi sa izvebanim
ukusom, postoji jedan primer nekoga ko nije
moj pacijent, a koji je naroito blizak domu
moj otac. Kada sam odrastao u Miigenu, moj
otac je, iako nije dijabetiar, patio od niza manjih zdravstvenih problema. Kao mainski
inenjer, nije bio upoznat sa medicinskim ili
zdravstvenim pitanjima. Sluajno je naiao na
knjigu zvanu eerni bluz i postao ubeen da
je njegovo stanje sa vikom kilograma i
zdravstvenim problemima bilo povezano sa njegovim velikim unosom eera. Oduvek je pio
dosta milk ejka i jeo mnogo trenji prelivenih
okoladom, izmeu ostalih namirnica sa
eerom. Jedne veeri je zaudio porodicu
objavljujui da je odluio da se u potpunosti
odrekne preraenog eera. Meutim, moja
majka je nastavila da kuva za nau porodicu na
143
GORKI UKUS SLATKIA
isti nain kao i ranije. Kada je dolo vreme za

dezert, moj otac bi ustajao i iao da radi u bati.
Kada bi doao kui sa posla, a okoladni kolai
bi se pekli, izaao bi napolje i etao kako bi
izbegao miris i pratee iskuenje. Svi smo se
tiho pitali koliko dugo moe da nastavi sa tom
odlukom.
Posle oko etiri meseca, moj otac je doao
kui i jo jedan slatki dezert se pekao, ali
privlanost i elja vie nisu bili prisutni. U stvari,
opisao je miris kao muno sladak. Sada je uivao u pitama od jabuke nainjenim bez eera
(moja majka je konano popustila i napravila
mu dezert bez preraenog eera) podjednako
koliko je uivao u ranijim dezertima. Moj ujak
koji bi nas esto poseivao iz Teksasa je komentarisao koliko se put isplati samo da bi video
koliko je moj otac oigledno uivao u jednostavnoj hrani. Teina mog oca se smanjila i njegovi zdravstveni problemi su nestali, ali se njegovo uivanje prema hrani i ivotu poboljalo.
Kao deaku, to je bilo oigledna pre i posle
razlika koju sam zapazio kod svog oca i koja je
pokrenula moj interes prema zdravom nainu
ivota i zdravlju. Rezultati su pokazali da se disciplinovanim odnosom prema zdravlju ukus
moe izvebati za ono to je bolje.
Sve zajedno: principi ishrane za

dijabetiare
Mnogi od mojih pacijenata dijabetiara
zahtevaju da im dam veoma specifini jelovnik
koji e im pomoi da kontrolu dijabetes.
Meutim, za veinu dijabetiara, jelovnici nisu
toliko vani koliko je vano poznavanje (i praktikovanje) principa ishrane za kontrolu dijabetesa. To je naroito tano za one koji su od
insulina nezavisni dijabetiari tipa II. Principi su
stvarno osnovni analizirali smo sve njih u
ovom poglavlju. to vie voa, povra i integralnih itarica, to bolje (jezgrasto voe je
takoe dobro u umerenim koliinama). to
manje mesa i mlenih proizvoda, to bolje. to
manje preraenog eera, to bolje. to vie
vlakana, to bolje. Jedite dobar doruak i malo,
ako uopte i jedete, za veeru. Ako imate viak
kilograma od velikog znaaja je da smanjite
svoju teinu do idealne teinu (prema tome, to
manje masti u ishrani, to bolje) i primenjujete
stil ishrane koji vam dozvoljava da ostvarite i
odravate tu razumnu teinu. Aerobno vebanje u trajanju od najmanje 30 minuta, trebalo bi

da bude deo dnevne rutine dijabetiara.
Rado obezbeujem svojim pacijentima
ukusne recepte koji sadre uravnoteenu vegetarijansku ishranu sa malo masti, malo eera i
mnogo vlakana, koja je najbolja za dijabetes.
Meutim, izbegavam da im dajem jelovnik.
Kada jednom shvate principe, putam ih da
isplaniraju sopstvene obroke. Dao bih isti savet
svakom itaocu. Nemojte se ograniavati nekim
strogim nainom ishrane. Primite principe k
srcu. Eksperimentiite sa razliitim opcijama.
Biete iznenaeni koliko ivot stvarno moe da
bude prijatan i zdrav.
Iznenaujua istina ak i za
nedijabetiare
Neki ljudi teko mogu da poveruju u ovu
jednostavnu istinu: nain ivota za dijabetiare
koji sam opisivao je takoe najbolji nain ivota
i za nedijabetiare. Bez obzira da li ste zabrinuti za spreavanje dijabetesa ili jednostavno
pokuavate da uinite vae zdravlje najboljim,
ovaj program e vam se takoe isplatiti. I
neete morati da rtvujete zadovoljstvo.
Skoro svakog dana u Amerikom centru za
poboljanje naina ivota u Oklahomi nai ete
dijabetiare upisane na na program radi
preokretanja procesa svog oboljenja. Takoe
ete pronai neke druge osobe iz okolnih
zajednica koje dolaze da uivaju u obroku u
naoj kuhinji. esto jedu isti obrok u kome dijabetiar sa druge strane prostorije uiva.
esto je na strah od promene u velikoj
meri proizveden neznanjem. Izaberite dobar
kuvar ili pronaite prijatelja koji moe da
pripremi neke ukusne obroke bez mesa i krenite danas na program vegetarijanskog tipa
ishrane. Lista kuvara koji su specijalizovani za
zdrav jelovnik se moe pronai u dodatku II.
Otkriete ono to su nai susedi u blizini
Amerikog centra za poboljanje naina ivota
utvrdili: hrana moe da bude ukusna, va ivot
moe da sadri zadovoljstva, a i dalje moete
da budete na najboljoj ishrani i nainu ivota za
preokretanje, kontrolu ili spreavanje dijabetesa, pored smanjenja rizika od mnogih drugih
oboljenja.
9. poglavlje
Melatonin: Faktor
odmora i podmlaivanja
Sve je bilo tiho u domu Markovih. Iznenada
je nastalo komeanje u spavaoj sobi. Petar je
protrljao oi i pogledao na sat: Oh, Ana,
uspavali smo se. 7:30 je. Ustani iz kreveta.
Probudi decu. Svi moramo da idemo. Iznenada
je nastala pometnja u kui.
ta je napravilo razliku za tih nekoliko
trenutaka? Svest o vremenu i urba usled
njega. Svi uopteno gledano uviamo da ivimo
u sredini koja nas pritiska vremenom, bez obzira da li smo se uspavali ujutru ili ne.
Jednostavno izgleda da nema dovoljno sati u
danu. Dolazimo u situaciju da nam je potrebno
vie energije kako bismo ostvarili sve to elimo
ili to moramo da uradimo. Ponekad izgleda kao
da se rvemo sa dva neprijatelja: frustracijom i
zamorom.
Zamor je veliki problem irom sveta.
Istraivanja iz Amerike i drugih zemalja ukazuju da u zapadnim zemljama milioni ljudi imaju
znaajne probleme sa zamorom. U Sjedinjenim
Dravama, zamor je jedan od deset najeih
razloga za posetu lekaru.1 Da bi stvari bile jo
gore, znaajan deo onih koji imaju problema sa
zamorom ne moe da zaspi kada legne da
spava. Novi ameriki podaci ukazuju da oko 3,3
miliona pacijenata svake godine poseuje
lekare samo zbog nesanice.2 Smatra se da su
starije osobe izloene najveem riziku od tog
problema. Do 34% Amerikanaca starijih od 65
godina ima probleme sa nesanicom.3
Novije istraivanje je utvrdilo da su problemi sa spavanjem esti ak i kod mladih osoba
izmeu 17 i 30 godina starosti. Istraivai su
posmatrali oko 3.000 osoba u vezi sa problemima sa snom kao to su: potekoe da osoba
zaspi, esto buenje, isprekidan san, dremanje tokom dana, none more i buenje prerano
ili uz oseaj umora. Samo 36% je reklo da
nemaju nijedan od ovih pokazatelja.4
U zapadnim zemljama, nesanica i problemi
u vezi s njom su registrovani kod predkolske
dece. Na primer, nemako istraivanje je utvrdilo da je 12% dece stare od 4 do 5 godina imalo
problema da se uspava.5 Istraivanje je jasno.
Iz razliitih razloga bukvalno milioni ljudi irom

sveta opravdano uzvikuju: Zato sam toliko
umoran? ta mogu da uinim u vezi sa tim?
Na ovu scenu je stupio dodatak ishrani zvan
melatonin. Novine irom Sjedinjenih Drava su
1993. godine izvestile o istraivanju Instituta za
tehnologiju iz Masausetsa. Tamo su naunici
pokazali da su male koliine melatonina delovale kao prirodno sredstvo za san.6 Popularnost
melatonina je porasla 1994. godine, kada su
novinari izvestili da on moe da umanji probleme prilikom letenja i prelaenja vie vremenskih zona.7 Zanimanje za ovo jedinjenje je dalje
raslo kako su vodei periodini asopisi nastavili
da objavljuju udarne vesti. asopis Newsweek
je 7. avgusta 1995. godine istakao melatonin na
naslovnoj strani.8 Od tada je ovo jedinjenje
nastavilo da dobija dobre kritike i pokazalo je
sposobnost da ostvari zaradu od milion dolara
za knjiare i prodavnice zdrave hrane. Kada je
jedan od vodeih svetskih istraivaa po pitanju melatonina, dr Rasel D. Rajter (Russel J.
Reiter), napisao knjigu po tom pitanju 1995.
godine, izneo je jednu upeatljivu naznaku popularnosti melatonina. Zapazio je da je 24
razliitih amerikih kompanija tada reklamiralo
ovaj hormon. tavie, veliki niz novih kompanija se pridruivao tritu svakog meseca.9
Melatonin nije strana supstanca za telo, ve
prirodni hormon koji se proizvodi u telu i koji se
nalazi u odreenim namirnicama. Iako su
dodaci melatonina imali komercijalni uspeh,
postoji jo jedna naroito uzbudljiva linija
istraivanja u vezi sa ovim hormonom to jest,
uimo da moemo da poboljamo proizvodnju
melatonina u sopstvenim telima na prirodan
nain, bez pribegavanja skupim dodacima.
Govoriu o tim istraivanjima kasnije u ovom
poglavlju i dati praktine predloge kako
poboljati proizvodnju ovog jedinjenja u sopstvenom telu.
Tvrdnje koje istraivanja daju o melatoninu
sada prevazilaze tvrdnje o njegovoj sposobnosti da ubrza san i olaka probleme sa dugotrajnim letovima. Meutim, pre nego to razmotri-
145
MELATONIN
mo druge dalekosene efekte ovog prirodnog

jedinjenja, moramo blie da razmotrimo oblasti
istraivanja koja su prva uvela melatonin na
veliku scenu.
Poboljanje sna
Izraelski istraivai predvoeni D. Garfinklom su posmatrali efekte melatonina na desetak osoba ija je prosena starost bila 76 godina.10
U toku tri sedmice polovini grupe je davano
dva miligrama melatonina dnevno, a drugoj
grupi je davan placebo. Posle pauze od sedam
dana, istraivanje je ponovljeno sa drugom
polovinom ispitanika koji su dobijali aktivan
melatonin, dok je ostatak dobijao placebo.
Rezultati su pokazali porast efikasnosti sna
dok su osobe na melatoninu. Efikasnost sna je
merila ukupno vreme sna kao procenat vremena provedenog u krevetu.11 Poboljalo se sa
75% bez dodataka melatonina na 83% uz dobijanje melatonina. Druga istraivanja12,13 su
takoe iznela dokaze da melatonin pomae
smanjenju vremena potrebnog da se osoba
uspava (19 nasuprot 33 minuta po izraelskim
podacima). Garfinkl je sa saradnicima zakljuio
da melatonin pomae poboljanju efikasnosti
sna iako nije poboljao ukupno vreme spavanja; to znai da je osoba troila manje vremena u krevetu da bi dobila datu koliinu sna.
Reavanje problema dugog letenja

Dokumentovano je da melatonin pomae u
jednoj od veih neprijatnosti savremenog putovanja, to jest, kod dugotrajnog letenja. Niz
istraivanja je koristei razne doze i reime razmatralo taj efekat.14,15 Jedan izvetaj je
zakljuio da je najefektivniji reim ukljuivao
uzimanje melatonina na dan leta i u toku pet
dana posle njega.16
Rezime ovih korisnih efekata melatonina je
prikazan u tabeli 1.
Tabela 1. Efekti dodavanja melatonina na
spavanje i probleme sa dugotrajnim letenjem
Pomae u sluaju nesanice

- Naroito kod starijih
- Smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje za
14 minuta
- Poboljava efikasnost sna, ali ne i ukupno
vreme spavanja
Umanjuje probleme sa dugotrajnim letenjem
- Kada se uzima na dan leta i tokom narednih
pet dana
tetni efekti nepoznati
Starenje, isceljivanje i opte poboljanje

Moda nita nije zaokupilo ljudsku matu
kao potraga za izvorom mladosti. Neki strunjaci danas ukazuju da su medicinska istraivanja moda u melatoninu obezbedila bar
deliminog kandidata za sredstvo za podmlaivanje. Ova miljenja nastaju iz uvianja da
melatonin moe da olaka dnevne napore kojima se naa tela izlau. Shodno tome nazvan je
noni hormon koji popravlja i podmlauje.17
Ovi isceljujui i generalno popravljajui efekti
melatonina mogu u stvari da pomognu odlaganju nekih promena koje normalno pripisujemo starenju.
Postoje drugi dokazi koji ukazuju da melatonin moe da pomogne usporavanju procesa
starenja. Dobro je poznato da nivo melatonina
kod ljudi opada tokom ivota, kao to je
prikazano na slici 1.18
Slika 1. Opadanje nivoa melatonina tokom
ivota
Melatonin (pg/ml)*
(pg/ml)* - pikograma
(hiljadu milijarditih
delova) po mililitru
120
100
80
60
40
20
10
20
30
40
50
60
70
80
Starost (godina)
Noni nivo dostie vrh kod dece izmeu 1 i

5 godina starosti i postepeno opada tokom
puberteta. Do kraja puberteta vrh nivoa melatonina se smanjio za 75%.19 Nivo nastavlja da
se postepeno smanjuje tokom ivota.
Melatonin poveava duinu ivota kod

ivotinja
Nivo melatonina se takoe smanjuje kod
ivotinja kako one stare. Davanje melatonina
ivotinjama poveava njihovu duinu ivota.20
Da li ovo poveanje ivotnog veka moe da nastane usled nekog tipa efekta koji usporava
starenje, a koji proizvodi melatonin? Ako je
tako, kako tano taj efekat nastaje? Raznovrsna
istraivanja ukazuju da efekat melatonina u
usporavanju starenja kod ivotinja (kao i kod
ljudi, moda) moe u velikoj meri da se javlja
usled njegove uloge u uklanjanju slobodnih
radikala.
146
ta su slobodni radikali?
Sve stvari su sainjene iz molekula.
Slobodan radikal je neobian molekul on je
neuravnoteen. Svaki molekul se sastoji iz jezgra od protona i neutrona koje je okrueno
elektronima. Ti elektroni krue po orbitama oko
jezgra neto kao zemlja koja putuje oko
sunca. U ivim organizmima, takvi elektroni se
obino nalaze u parovima. Meutim, neki
molekuli imaju elektrone koji nisu u paru, zvane
nespareni elektroni. Ti molekuli se zovu slobodni radikali.
Nespareni elektroni u slobodnim radikalima
imaju veliki znaaj. Oni poseduju snanu tenju
da steknu partnera. esto e u toku delia
sekunde, slobodni radikali ukrasti elektron iz
susednog jedinjenja. Za suseda koji je izgubio
elektron kae se da je oksidovan. tavie, to
oksidovano jedinjenje tipino postaje slobodan
radikal.
Poto mu sada nedostaje elektron, ima
snanu elju da ukrade jedan od nekog od svojih suseda i obino to ini veoma brzo.
Rezultat je lanana reakcija, u kojoj oksidacija i
oteenja mogu da se ire sa jednog molekula
na drugi dok neto ne zaustavi proces. Molekuli
koji mogu da zaustave tu lananu reakciju se
nazivaju antioksidansi.
Nisu svi slobodni radikali loi. U stvari, uz
odgovarajue vreme i mesto neophodni su za
zdravlje. Na primer, jedan od naina na koji telo
unitava otrove je preko sistema koji koristi
oksidacione reakcije i slobodne radikale.21
Slobodni radikali su takoe neophodni da bi
bela krvna zrnca efektivno unitavala klice.22 Sa
druge strane, slobodni radikali mogu da budu
veoma opasni kada su prisutni van odgovarajueg telesnog procesa razaranja. Utvreno je
da imaju ulogu u najmanje 50 bolesti.23 Od
naroitog znaaja je da je uoeno da oteuju
DNK i eksperimentalno su povezani sa rakom.
Supstance koje izazivaju rak, kao to je duvanski dim, vre deo svog prljavog posla delujui
kao slobodni radikali.
Mala koliina slobodnih radikala se takoe
proizvodi u vidu sporednih proizvoda u toku
normalnih ivotnih procesa. Elektrane naih
telesnih elija, zvane mitohondrije, mogu u
stvari po malo da cure. Umesto da otputaju
toksine hemikalije, one otputaju neke od svojih elektrona. Te elektrone moe da pokupi
kiseonik. Kao rezultat nastaju slobodni radikali
zvani superoksidi.24 Superoksidi takoe ulaze u
telo preko plua, jer je mali procenat kiseonika
koji udiemo u stvari u obliku superoksida.
Slobodni radikali se takoe javljaju u

telesnim procesima u vreme kada se telo bori
sa infekcijama. Iako su ti reaktivni molekuli
neophodni za borbu sa klicama, prevelika koliina (ili njihovo prisustvo na pogrenim mestima)
moe da bude tetna za zdrava telesna tkiva.
Nekoliko vrsta eera, ukljuujui normalni
eer u krvi - glukozu, mogu da se kombinuju
sa belanevinama u telu kako bi proizveli slobodne radikale. Neki veruju da povieni nivo
eera u krvi kod dijabetiara prouzrokuje komplikacije delom usled stvaranja prekomernog
nivoa slobodnih radikala.25 Zraenje je jo
jedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnih
radikala.26 Proizvodnja slobodnih radikala ovim
nainom moe da obezbedi veliki deo objanjenja za poveani rizik od raka kod osoba koje
su preivele bombardovanje Hiroime i
Nagasakija. Slobodni radikali i oksidacija koju
prouzrokuju su takoe bili povezani sa sranim
oboljenjima. Oksidovani holesterol je predstavljen kao glavni krivac za izazivanje sranih oboljenja. Tree poglavlje o sranim oboljenjima
daje vie informacija o ovom vanom odnosu.
Naravno, postoje stvari koje moemo da
uinimo kako bismo ograniili nae izlaganje
slobodnim radikalima. Meutim, poto ih sva
iva stvorenja proizvode, ne moemo u potpunosti da izbegnemo ta visokoreaktivna jedinjenja. Iz tog razloga veina strunjaka
ohrabruje osobe da pojaaju svoju antioksidativnu odbranu pored izbegavanja slobodnih
radikala. Ta ohrabrivanja su pomogla da se
razvije opinjenost antioksidativnim dodacima
kao to su vitamin C, vitamin E i beta karotin.
Nema potrebe ni da spominjem da su
Amerikanci u velikoj meri uzeli te preporuke k
srcu. Izgleda da su antioksidativni dodaci na
listi najprodavanijih u doslovno svakoj prodavnici zdrave hrane u zemlji.
Uprkos svojoj popularnosti, nisu svi antioksidansi dobri. Prekomerne koliine antioksidansa paradoksalno mogu da deluju kao
prooksidansi, jedinjenja koja u stvari favorizuju formiranje slobodnih radikala. To je tano za
vitamin C i vitamin E, kao i za druge antioksidanse kao to su superoksid dismutaza i glutation.27
Uloga melatonina kao antioksidansa

Najtoksinije meu radikalima bez kiseonika
je jedinjenje zvano hidroksil radikal.28 Na sreu,
melatonin je efektivan antioksidans u reavanju
problema sa ovim radikalom. Jo je moniji od
iroko reklamiranog prirodnog antioksidansa
zvanog glutation. U jednom laboratorijskom
MELATONIN
modelu, melatonin se pojavio kao pet puta

moniji antioksidans od glutationa.29 Melatonin
je nadmoniji u odnosu na vitamin E u pogledu
toksinog peroksil radikala. Sve u svemu, literatura ukazuje da melatonin titi od oteivanja
slobodnim radikalima usled odreenih kancerogenih supstanci, herbicida i zraenja. Ilustracija
odreenih slobodnih radikala se nalazi u
dodatku VI. Uloga melatonina kao antioksidansa je takoe ilustrovana u dodatku VII.
Spreavanje ili pomaganje u borbi sa

tumorima
Ve smo videli kako melatonin kao antioksidans moe da ispolji moan efekat u spreavanju raka na ovaj nain. Meutim, izgleda da
ovaj hormon ima i druge osobine u borbi sa
rakom. Istraivanja su pokazala da melatonin
moe da uspori rast elija raka dojke.31 Neki od
dodatnih korisnih efekata u oblasti prevencije i
leenja raka mogu da se jave usled imunostimulirajuih svojstava melatonina.
Pojaiva imuniteta
Dr Dord Maestroni (Georges Maestroni) je
sa saradnicima iz vajcarske izvrio zadivljujue
istraivanje koje je razmatralo kljunu ulogu
koju melatonin vri u pogledu imunog sistema.
Jedan od njegovih eksperimenata je ukljuivao
dve grupe mieva. Obe grupe su namerno
zaraene opasnim virusom, a zatim podvrgnute
stresnim situacijama. Jedina razlika je bila to
je jednoj grupi ubrizgan melatonin. Rezultati su
bili zadivljujui. Na kraju 30 dana, 92% mieva
koji nisu primili melatonin je uginulo. Od onih
koji su primili melatonin, uginulo je samo 16%.
Postojala je upeatljiva petostruka razlika u
stopi smrtnosti.32
Dalja istraivanja su osvetlila neke od naina na koje melatonin ispoljava svoje efekte
pojaavanja imuniteta. U drugom istraivanju
Maestronijeve grupe je pokazano da melatonin
moe da stimulie odreena bela krvna zrnca
zvana T-elije pomagai na proizvodnju imunostimulirajuih jedinjenja.33 Neka od tih jedinjenja imaju sposobnost da pomau regulisanje
kljune lezde imunog sistema, timusa. Takoe
pomau u reavanju problema nastalih stresom. Ukratko, ovi istraivai su utvrdili da su
mozak, imuni sistem i endokrini sistem meusobno delovali kada su bili izloeni stresu.
Pretpostavili su da je ovaj novoutvreni odnos
imao ulogu u pomaganju imunom sistemu da
se oporavi nakon to je oslabljen visokim
nivoom hormona stresa ili prekomernim zahtevima.
147
Pomae da se osoba izbori sa stresom i

odri pozitivan stav
Rad Dorda Maestronia i njegovih vajcarskih saradnika obezbeuje dokaze da melatonin ima ulogu u smanjenju uticaja stresa na
imuni sistem.34 Izgleda da melatonin takoe
ispoljava znaajne efekte na druge naine na
koje na um i telo reaguje na stres. Bilo da nas
stres ili drugi faktori uvlae u negativno stanje
uma, postoje dokazi da melatonin moe da igra
ulogu u odravanju pozitivnog raspoloenja i
gledita.
Vano je napomenuti istraivanje u vezi sa
efektima melatonina na poboljanje raspoloenja. Postoji nekoliko grupa dokaza da melatonin moe da doprinese oseanju dobrobiti:
(1) Neki od najpopularnijih lekova za leenje depresije, kao to su prozak, zoloft i paksil,
poveavaju nivo serotonina, jedinjenja koje
pinealno telo (epifiza) koristi za proizvodnju
melatonina.
(2) Niz autopsija na samoubicama je utvrdio znaajno manje koliine melatonina u njihovom mozgu u odnosu na koliinu u mozgovima drugih koji su umrli pri istoj starosti i u isto
vreme dana.35
Moe da pomogne snienju holesterola i

krvnog pritiska
Postoje dokazi da melatonin moe da
pomogne snienju nivoa holesterola. Ovo svojstvo snienja holesterola je utvreno i kod ivotinja i kod ljudi. Istraivai iz Hong Konga su
stimulisali pacove da razviju visok nivo holesterola u krvi hranei ih ishranom bogatom
holesterolom. Ovim pacovima sa povienim
nivoom holesterola je zatim davan melatonin.
Kod pacova se snizio nivo ukupnog holesterola
kao i kombinovane vrednosti za dva loa
holesterola (VLDL i LDL).36 Autori su merili
porast unih kiselina u stolici pacova posle
ubrizgavanja melatonina. To ukazuje da je jetra
pacova pretvarala holesterol iz krvi u u, a
zatim je odstranjivala stolicom.
Isto istraivanje je takoe prouavalo
pacove sa povienim nivoom holesterola
prouzrokovanim slabijom aktivnou tireoidne
lezde. Ti pacovi su, kada im je dat melatonin,
pokazali rast nivoa zatitnog HDL-a. Autori su
zakljuili da dva istraivanja ukazuju da melatonin moe da stimulie prirodne mehanizme za
odstranjivanje holesterola podstiui pretvaranje holesterola u u i poveavajui nivo
zatitnog HDL-a kod pacova.
148
Osim testova na ivotinjama koji pokazuju

da melatonin moe da pobolja uklanjanje
holesterola, postoje dokazi na osnovu istraivanja na ljudskim tkivima da melatonin takoe
moe da smanji koliinu holesterola koji
proizvode ljudske elije. Nemaki istraivai su
pokazali da je melatonin podstakao ljudske elije da smanje svoj nivo proizvodnje holesterola.37 Nivo smanjenja je bio impresivan iznosei
skoro 40%.
Jo jedan znaajni faktor u vezi sa sranim
oboljenjima i logom je poveani krvni pritisak.
Istraivanja na ivotinjama ukazuju da melatonin moe takoe da pomogne snienju
krvnog pritiska.38 Na ivotinjskim modelima
melatonin ispoljava sposobnost da smanji
aktivnost simpatikog nervnog sistema.
Utvreno je da to smanjenje, zauzvrat, sniava
krvni pritisak kao i stopu sranog rada.39
Stimulacija onoga to se naziva simpatiki
nervni sistem tei da povea krvni pritisak i rizik
od problema sa sranim ritmom. Istraivanja na
ljudima ukazuju da melatonin titi od tih efekata smanjujui aktivnost simpatikog sistema.40
Delimino reenje za osteoporozu?

Dr Ruven Sandik (Reuven Sandyk) sa
Medicinskog fakulteta Albert Ajntajn iz
Njujorka je nedavno pokazao vodeu ulogu
melatonina u spreavanju osteoporoze.41
Izgleda da ovaj hormon igra niz uloga u vezi sa
tim. Izgleda da je melatonin neophodan za
optimalni metabolizam kalcijuma i pomae
snienju nivoa hormona zvanog kortizol koji
smanjuje nivo kalcijuma. Melatonin takoe
utie na grupu hemikalija zvanih prostaglandini
(PGE). Jedan odreeni prostaglandin, PGE2 je
izgleda uzrok gubitka kotane mase. Melatonin
blokira sintezu prostaglandina, umanjujui na
taj nain nivo jedinjenja koje je tetno za
zdravlje kostiju.42
Viestruki korisni efekti melatonina pored
poboljanja sna i reavanja problema sa dugotrajnim letom su rezimirani u tabeli 2.
Tabela 2. Verovatni efekti melatonina
- titi od oteenja slobodnim radikalima iz
odreenih kancerogenih supstanci, herbicida i
zraenja
- Spreava ili pomae u borbi sa tumorima
- Odlae neke efekte starenja
- Poboljava imunitet
- Pomae u izlaenju na kraj sa stresom
- Poveava sposobnost doivljavanja zadovoljstva
- Sniava holesterol, krvni pritisak i rizik od problema sa sranim ritmom
- Sniava rizik od osteoporoze
Melatonin: da li su sve vesti zaista

dobre?
Sa svim ovim to mu ide u korist, ta bi
moglo da zaustavi melatonin na njegovom putu
ka velikom meunarodnom uspehu? Jedan faktor koji staje na put melatonina ka svetski
najpopularnijem dodatku je delovanje vlade.
Engleska i Kanada se odnose prema melatoninu
drugaije od Sjedinjenih Drava, kao to je
Tabela 3. Kontrola melatonina u Engleskoj,
Kanadi i Sjedinjenim Dravama
Zabrana prodaje u Engleskoj i Kanadi

- Smatra se lekom, mora se dobiti na recept
lekara za specifina medicinska stanja
Sjedinjene Drave dodatak ishrani
- Usled zakona iz 1994. godine, koji je odobrio
Kongres, FDA ne moe da ispituje dodatke ishrani
u pogledu efektivnosti ili bezbednosti.
- Proizvoai nisu obavezni da predstavljaju
dokaze o istoi ili ak da pokau da je melatonin
uopte prisutan u proizvodu.
- Boice u Sjedinjenim Dravama ne sadre
napomene o vlasnitvu proizvoaa.
- Novije analize su utvrdile da 4 od 6 proizvoda
melatonina sadri neodreene neistoe.
Zapazite da se u Engleskoj i Kanadi ovo jedinjenje legalno moe nabaviti samo preko
recepta.43 U Sjedinjenim Dravama, melatonin
se smatra dodatkom ishrani. Zakon zabranjuje
da FDA pregleda jedinjenja oznaena kao
dodaci ishrani u pogledu efektivnosti ili bezbednosti.44 Ovaj nedostatak nadgledanja izaziva
odreenu zabrinutost.
Pitanja o istoi
Jedan od najveih razloga za zabrinutost
predstavlja istoa jedinjenja reklamiranih kao
melatonin. U Sjedinjenim Dravama proizvoai
dodataka nisu obavezni da iznesu dokaze o istoi bilo kom nadzornom telu niti da identifikuju proizvoaa melatonina. Distributeri oigledno to smatraju informacijom o vlasnitvu.45
Zabrinutost u vezi sa ovom praksom je opravdana. Od est analiziranih proizvoda, utvreno
je da etiri sadre neistoe koje se, bar prvobitno, hemijski nisu mogle identifikovati.46
Imajui u vidu prethodni sluaj L-triptofana, to
je zloslutan scenario. Mnogi e se setiti kako je
L-triptofan, jedinjenje strukturno slino melatoninu, bio povezan sa preko 40 smrtnih sluajeva i oko 2.000 degenerativnih bolesti usled
neistoa u proizvodu.47
Prema sopstvenim etiketama, neki proizvodi melatonina su dobijeni iz ivotinjskih izvora
149
MELATONIN
ukljuujui kravlja pinealna tela.48 To pitanje je

dobilo nov znaaj sa nedavnim utvrivanjem da
se neuroloka oboljenja kod ivotinja, kao to je
bolest ludih krava, mogu prenositi na ljude.
Deseto poglavlje: Bolesti ivotinja i rizik po
ljudsko zdravlje bavi se ovim i drugim bolestima kod ivotinja.
Pored toga, u vezi sa pitanjima o zagaenju melatonina postoji jo jedan znaajan
razlog za zabrinutost. Proizvoai ne moraju
nikome da dokau da je bilo koja koliina melatonina uopte prisutna u proizvodu. To, naravno, postavlja pitanja o efektivnosti dodatka.
Opasnosti od dugoronih efekata nisu

poznate
ak i kada bismo bili ubeeni da su svi
dodaci melatonina 100% isti i da sadre upravo onoliko jedinjenja koliko je obeano, i dalje
postoje sumnje. Uprkos prvobitnim predlozima
o bezbednosti melatonina, koji su dugoroni
problemi sa uzimanjem velikih koliina dodataka, sa tako dalekosenim efektima? ak je i dr
Rajter, jedan od najveih zastupnika melatonina, bio suzdran i nedavno priznao 1995.
godine da je veina istraivanja o melatoninu
ukljuivala samo mali broj ljudi i da jo uvek ne
znamo ko ne bi trebalo da uzima dodatke melatonina.49 U stvari, doze uzete daleko iznad normalnog fiziolokog nivoa mnogih dodataka
tokom odreenog perioda vremena esto
prouzrokuju vie problema nego to ih reavaju.50
Na ovom mestu je vredno napomenuti
ironini preokret kod jedne od najranijih tvrdnji
o melatoninu. Problemi koji nastaju prilikom
dugotrajnog leta su se pogorali u grupi kojoj je
zadato da poinje sa uzimanjem dodataka
nekoliko dana pre puta, umesto da eka do
dana leta. Ovaj nalaz ukazuje da redovno uzimanje melatonina moe da sprei neke od
korisnih efekata jedinjenja kada su potrebni.51
Seksualni i reproduktivni efekti

melatonina: mogui ma sa dve otrice
U oblasti seksualnih efekata, melatonin se
nije pokazao od koristi. Moglo bi se ispostaviti
da je ma sa dve otrice. U okviru normalnih
fiziolokih granica, vii nivo melatonina u krvi
moe da koristi seksualnom zdravlju. Meutim,
u abnormalno velikim koliinama mogu da postoje neeljeni sporedni efekti.
Izvetaji laika proglaavaju melatonin kao
pojaiva seksualnih sposobnosti, ali ne postoje nauni dokazi koji bi potvrdili tu tvrdnju. ak
je i dr Rajter, koji je izgleda spreman da olako

tumai medicinsku literaturu o melatoninu u
pozitivnom svetlu, ostaje veran svom ugledu
ozbiljnog naunog istraivaa i priznaje da ne
postoji ubedljiv dokaz da e melatonin
poboljati neiji seksualni ivot...52 Radi
ravnotee, Rajter istie da neki efekti melatonina u spreavanju starenja mogu da pomognu
ouvanju seksualne funkcije do vee starosti.
Meutim, to bi bilo oekivano. Ako ovaj hormon
zaista pomae ouvanju opteg stanja mladosti,
oekivali bismo da ove koristi pogoduju svim
sistemima, ukljuujui seksualne i reproduktivne sisteme.
Neke reproduktivne koristi melatonina su
otkrivene. Junoafriko istraivanje je utvrdilo
da su mukarci sa veim koliinama melatonina
u krvi imali vee koliine melatonina u semenoj
tenosti. Te osobe su imale bolju pokretljivost
sperme, kvalitet povezan za poboljanom plodnou.53
Sa druge strane, postoje neki drugi dokazi
koji ukazuju da melatonin moe da smeta seksualnim i reproduktivnim funkcijama. Visoki
nivo melatonina spreava ivotinje da prou
kroz pubertet.54 Ovo delovanje se naziva
antigonadotropni efekat.55 Sluaj oveka u
srednjim dvadesetim godinama koji nikada nije
proao kroz pubertet ilustruje taj efekat. On je
ispitan zbog kanjenja seksualnog sazrevanja i
utvreno je da ima nivo melatonina koji je bio
pet puta vei od normalnog. Na kraju je konano proao kroz pubertet poto se njegov
nivo melatonina spustio do normalnog opsega.56
Preterano veliki nivo melatonina je takoe
povezan sa neplodnou kod ljudi. Nedavno
istraivanje atletiarki je utvrdilo da su one koje
su propustile menstrualne cikluse imale nivo
melatonina dvostruko vei u odnosu na
atletiarke koje su jo uvek imale menstruaciju.57 Naravno, to postavlja pitanje ko je stariji.
Kao to emo kasnije videti, povien nivo melatonina moe da bude rezultat vebanja.
Zauzvrat, mogue je da je nastali poveani nivo
melatonina zatim smanjio enske reproduktivne
funkcije.58 Prema tome, abnormalno velike
koliine melatonina (kao to su one koje se
mogu dobiti uzimanjem dodataka ili vrenjem
veoma strogog atletskog treninga) mogu da
rade protiv reproduktivnih interesa osobe.
Melatonin reaguje sa prepisanim

lekovima
U naem ranijem objanjenju funkcije oksidacionih reakcija i slobodnih radikala, spome-
150
nuto je da oni mogu da unite otrove ili neeljene strane materije. Poto melatonin uklanja
slobodne radikale, umanjie koliinu slobodnih
radikala u telu i mogao bi razarajue da pogaa
osobe na prepisanim lekovima. Razlog za to je
to veina onoga to danas nazivamo terapija
lekovima ukljuuje hemikalije prema kojima se
telo odnosi kao prema otrovima. Reakcije oksidacija i slobodni radikali pomau odstranjivanju
nekih od tih lekova iz sistema. Razlog za zabrinutost je da e se smanjenjem tog delovanja
nivoi odreenih lekova u krvi poveati
proizvodei potencijalno razarajue efekte. Na
primer, mevakor (lovastatin), popularni lek za
snienje holesterola, i koumadin (varfarin),
esti lek protiv zgruava-nja krvi, se oslanjaju
na slobodne radikale i oksidaciju koristei
uveni citohrom P450 sistem iz jetre. Pokazano
je da smanjenje te funkcije prouzrokuje otar
bol miia i stvarno razaranje miinog tkiva
usled prekomernog nagomilavanja lovastatina u
krvi. Jo gori su rezultati varfarina. Kada se ova
funkcija smanji, moe se razviti preterani nivo
leka. To zauzvrat moe da stvori sklonost ka
ozbiljnom ili smrtonosnom krvarenju usled
prekomernog razreivanja krvi. Veliki broj
uobiajenih lekova se oslanja na taj sistem i u
njih spadaju: antibiotik eritromicin, pilule za
krvni pritisak nifedipin (prokardija); kvinidin
(stabilizator sranog ritma); lek protiv gljivica
ketokonazol (nizoral); i pilule protiv alergije terfenadin (seldan).59
Rezime napomena i nepoznatih dejstava
melatonina je prikazan u tabeli 4.
nae telo proizvodi. To e nam garantovati

poboljane zalihe istog melatonina u bezbednim koliinama.
Kako da poveamo na nivo melatonina

Ako nadzornik fabrike eli da pobolja
proizvodnju na traci, verovatnoa uspeha e se
poveati ako je temeljno upoznat sa svakim
aspektom proizvodnog procesa. Slino tome,
ako elimo da popravimo na nivo melatonina,
moramo da shvatimo kako telo proizvodi ovaj
vitalni hormon.
Proizvodnja melatonina se odigrava u
pinealnom telu, siunom organu koji se nalazi
tano u centru mozga.60 Njegova lokacija je
prikazana na slici 2.
Slika 2. Anatomija pinealnog tela
Pinealno telo
Hipofiza
Tabela 4. Upozorenja i nepoznata dejstva

dodataka melatonina
- istoa
- Preciznost etiketa u vezi sa koliinom
- Potencijalni dugoroni tetni efekti
- Mogui neeljeni sporedni efekti velikih doza,
kao to je smanjena plodnost
- Mogua opasna interakcija sa prepisanim lekovima
Kuda idemo odatle?

Da li postoji bilo kakav nain da bezbedno
koristimo ovaj udesni dodatak u svetlu
moguih neeljenih efekata, zabrana prodaje u
nekim zemljama, i medicinskih strunjaka koji
postavljaju druga pitanja o tetnim efektima?
Na sreu, postoji. Kao to je ranije navedeno,
melatonin je prirodni hormon koji proizvodi
svako normalno ljudsko bie. Moemo da nauimo kako da poveamo koliine melatonina koje
Ova lezda je veliine zrna kukuruza i ima

oblik siune iarke. Izgled objanjava koren
njenog imena. Latinski pinealis je izvedeno od
pinea to znai iarka. Kao svedoanstvo o
njenom znaaju, pinealno telo je prva lezda
koja se formira tokom razvoja ljudskog fetusa.
Jasno se izdvaja ve tri sedmice posle zaea.62
Znaajno je napomenuti da pinealno telo
nije samo fabrika melatonina. Ova siuna lezda lui najmanje etiri znaajna jedinje-nja,63,64
kao to je navedeno u tabeli 5.
Postoji nekoliko koraka u hemijskoj proizvodnji melatonina. Oni su naznaeni u tabeli 6.
Za one koji su upoznati sa biohemijom, biohemijska ema biosinteze melatonina je
ukljuena u dodatak VIII.
151
MELATONIN
Tabela 5. Sekreti pinealnog tela
Epitalamin
- Protein za koji se smatra da poveava kapacitet
uenja i usporava starenje
Serotonin
- Podie raspoloenje i utie na spavanje i bol
Arginin vazotocin
- Moan protein sposoban za brzo izazivanje
dubokog sna
Melatonin
- Noni hormon koji popravlja i podmlauje
Tabela 6. Koraci u proizvodnji melatonina

1. Pinealno telo uzima iz krvi aminokiselinu triptofan.
2. Triptofan se u lezdi pretvara u serotonin.
3. Serotonin se pretvara u melatonin.
4. Enzim zvan NAT (N-acetil transferaza) mora biti
prisutan za konani korak. Bez dovoljnih koliina
NAT-a, proizvodnja melatonina se oteava.
Regulacija proizvodnje melatonina

Uprkos onome to moe da izgleda kao
veoma pravolinijski hemijski proces, telo paljivo regulie proizvodnju melatonina.65 Proces je
u velikoj meri kontrolisan ciklusom svetlomrano. Optimalna proizvodnja melato-nina se
javlja jedino nou i zavisi od tamnog okruenja.
Noni nivo uglavnom dostie vrh oko dva ujutru
do tri ujutru, kao to je prikazano na slici 3.
U toku ovih nonih asova, nivo melatonina
je 5 do 10 puta vei nego tokom dana.66 Signali
svetlo-mrano se prenose preko optikih nerava do kontrolnog centra u mozgu u kome se
nalazi na telesni asovnik. Ovaj asovnik,
zauzvrat, govori pinealnom telu da ne proizvodi
melatonin kada se signal svetlosti prenosi od
oiju. Kada kontrolni centar prima mraan sigSlika 3. Variranje nivoa melatonina tokom
dana
Melatonin (pg/ml)
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2 po podne
Vee
2 ujutru
Vreme dana
7 ujutru
nal od oiju, pokree lezdu da proizvodi melatonin, koji se izluuje u krvotok.67

Testovi na ivotinjama ukazuju da mrenjaa oka takoe moe direktno da proizvodi
melatonin. Pod uslovima mraka, tkivo zadnjeg
dela oka moe samostalno da deluje u
proizvodnji melatonina.68
Melatonin se ne skladiti u pinealnom telu;
on naputa lezdu prostom difuzijom.69 Vreme
poluraspada je kratko tokom prvih nekoliko
minuta, posle ega dolazi druga, dua faza.70
Kao rezultat toga ne moemo se za danas
oslanjati na jueranji melatonin. Potrebne su
nam vee koliine melatonina svake veeri.
Neki od faktora ukljueni u proizvodnju
melatonina u telu su rezimirani u tabeli 7.
Tabela 7. Faktori ukljueni u proizvodnju

melatonina
- Telo ne skladiti melatonin. Neophodna je dnevna proizvodnja.
- Svetlo/mrano signali iz mrenjae putuju kroz
optiki nerv do mozga gde se kombinuju sa signalima iz naeg telesnog asovnika, govorei
lezdi da zapone i da prekine proizvodnju melatonina.
- Melatonin takoe moe direktno da proizvodi
mrenjaa u uslovima mraka, bez ukljuivanja
pinealnog tela u to.
Poveanje koliine melatonina na

prirodan nain
Kako sada moemo da primenimo
razumevanje hemije i regulacije melatonina
tako da poboljamo proizvodnju ovog bitnog
hormona u naim sopstvenim telima? Ostatak
poglavlja e obezbediti odgovore na to pitanje.
Izloite se sjajnom svetlu poetkom

dana
Jedno od prvih i veoma uglednih istraivanja koje je ispitivalo vezu izmeu dnevnog svetla i melatonina je objavljeno 1988. godine.
Istraivai u Finskoj su utvrdili da su pacovi koji
su izloeni prirodnoj dnevnoj svetlosti imali
znaajno vii nivo nonog melatonina od druge
grupe pacova koja je imala podjednaku koliinu
izloenosti vetakom svetlu.71 Razlika u nivou
melatonina ove dve grupe je prikazana na slici
4.
Prirodna svetlost je neverovatno intenzivnija od vetake. Prirodna svetlost moe da
dosegne 3.000 luksa pri svetlom sunanom
danu.72 Svetlo unutranjeg okruenja moe da
152
Slika 4. Prirodna svetlost je najbolja za

proizvodnju melatonina
(ng/l)* - nanograma (milijarditih delova) po litru
Melatonin (ng/l)*
4,0
Vetaki
Prirodni
3,5
3,0
Tabela 9. Starijim ljudima je potrebno

vie suneve svetlosti
ivahnost se smanjuje kako godine prolaze,
ostavljajui manje vitalnosti sa kojom se moe
opirati nezdravim uticajima; otuda vea potreba
starijih da dobijaju dosta suneve svetlosti i
sveeg, istog vazduha.
2,5
2,0
Nou izbegavati izlaganje svetlu
1,5
Pre vie godina je utvreno da je nono

svetlo smanjivalo proizvodnju melatonina kod
ljudi.77 Znaajno je izbegavati izlaganje svetlosti nou i ujedno ga poveati na najveu meru
tokom dnevnih asova. Znamo da nizak intenzitet svetlosti (50 luksa) nije problem, ali da
nivo od 500 luksa i vie nou znaajno umanjuje oslobaanje melatonina. Uzimajui u obzir tu
informaciju, poeljno je umanjiti na najmanju
moguu meru izlaganje svetlosti nou, a tamo
gde je svetlo neophodno u nonim asovima
(na primer, budei se da bi se koristilo kupatilo)
treba koristiti to je mogue priguenije svetlo.
U zapadnim zemljama, navika ostajanja
budnim do kasno nou je generalno povezana
sa izlaganjem znaajnim koliinama svetlosti
tokom tih asova. Sa stanovita proizvodnje
melatonina, bilo bi bolje otii u krevet ranije
kako bi se iskoristila prednost none tame, a
zatim rano ustalo. Zdravstvena prednost ranijeg
odlaenja u krevet istaknuta je pre vie od veka
od strane ve citiranog autora, to je navedeno
u tabeli 10.
1,0
0,5
0,0
10:00
14:00
18:00
22:00
2:00
6:00
10:00
Vreme dana
obezbedi samo 400 luksa, to je manje od 15%

intenziteta dnevne svetlosti.73 Ovo medicinsko
istraivanje opravdava savet koji je dat pre vie
od jednog veka, od strane jednog autora, naveden u tabeli 8.74
Tabela 8. Suneva svetlost prirodni
zadivljujui isceljujui agens
Invalidi su esto uskraeni za dnevnu svetlost.
To je jedan od prirodnih najmonijih isceljujuih
agensa. Veoma je jednostavno, prema tome nije
pomodan lek, uivati u zracima Boijeg sunevog
svetla i ulepati nae domove njegovim prisustvom.
Postoji zanimljivo opaanje u vezi sa posebnim potrebama za vie sunevog svetla kako
starimo. Razmotrite ove tri injenice:
- Izgleda da melatonin usporava proces
starenja.
- to smo stariji to manje proizvodimo
melatonin.
- Izlaganje prirodnoj svetlosti tokom dana
poveava proizvodnju melatonina nou.
Zakljuujemo da u cilju usporavanja procesa starenja, moemo da poboljamo nau
proizvodnju melatonina veim izlaganjem
sunevoj svetlosti, to pomae odlaganju
prirodnog slabljenja proizvodnje melatonina.
Citirani autor je razumeo tu potrebu starijih da
dobijaju vie suneve svetlosti, shodno njegovoj izjavi prikazanoj u tabeli 9.75
Sjajna svetlost kao to je suneva, takoe
moe da povea proizvodnju serotonina tokom
dana to zauzvrat moe da sprei depresiju i
zamor.76
Tabela 10. San je bolji pre ponoi

San je vredniji daleko vie pre nego posle
ponoi. Dva sata dobrog sna pre ponoi je vrednije nego 4 sata posle ponoi.
Vebanje poboljava proizvodnju

melatonina
Ranije istraivanje Kara i saradnika je ispitivalo sedam zdravih ena. Oni su utvrdili da je
jedan sat vebanja na sobnom biciklu mogao
da udvostrui ili utrostrui nivo melatonina.78
Druga istraivanja su takoe pokazala da fiziko
vebanje moe da pobolja nivo melatonina.79
Jedite hranu bogatu melatoninom

Melatonin je prisutan u mnogim namirnicama. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnim
melatoninom80 moe da povisi nivo melatonina
u krvotoku. Namirnice bogate melatoninom su
navedene u tabeli 11.81,82
153
MELATONIN
Tabela 11. Namirnice bogate melatoninom
(Pikograma po gramu hrane)
Jeam
Banana
Paradajz
umbir
Pirina
Kukuruz
Ovas
378
460
500
583
1006
1366
1796
Tabela 13. Namirnice bogate vitaminom B6

(mg/100 g)
Jedite hranu bogatu triptofanom

Kao to smo zapazili, triptofan je neophodan pinealnom telu za proizvodnju i serotonina
i melatonina. Zbog toga mislimo da je triptofan
znaajno jedinjenje koje treba jesti u obimnim
koliinama ako elimo da na nivo melatonina
bude na najboljem nivou.83 Istraivanja na ivotinjama su zaista pokazala da poveane
koliine L-triptofana mogu da proizvedu
etvorostruki porast nivoa melatonina u krvi.
Iznenaujue je bilo da su ivotinje koje nisu
imale pinealno telo pokazivale isti upeatljiv
rast. To obezbeuje dokaze o sposobnosti creva
da proizvodi melatonin iz triptofana. To su
dobre vesti, poto pinealno telo kod starijih ivotinja tei da gubi sposobnost proizvodnje
melatonina od gradivnih blokova triptofana i
serotonina usled smanjenja koliine enzima
NAT, koji je ranije spomenut u proizvodnji melatonina. Bogati izvori triptofana su navedeni u
tabeli 12.84
Tabela 12. Namirnice bogate triptofanom
(mg/100 g)
Punomasno mleko
Crnooki pasulj
Crni orasi
Badem
Seme susama
Brano od glutena
Peene semenke bundeve
Tofu
nju melatonina. Ako je ljudima takoe potreban

vitamin B6 za proizvodnju serotonina, poveanje unosa ovog vitamina e pomoi poveanju
nivoa melatonina. Bogati izvori vitamina B6 su
46
267
290
322
358
510
578
747
Na Medicinskom fakultetu mi je reeno da

je mleko bogat izvor triptofana, ali kao to
moete da vidite, mnoge biljne namirnice su
daleko bogatije ovom znaajnom animokiselinom.
Vitamin B6 moe da povea nivo

melatonina
U istraivanjima na ivotinjama, izgleda da
je vitamin B6 neophodan za proizvodnju serotonina iz triptofana.85 Serotonin je, setiete se,
jedinjenje koje pinealno telo koristi za proizvod-
Pasulj
Soivo
Orasi
Banane
Seme susama
Seme suncokreta
Srce artioke
Slatke paprike
0,51
0,54
0,56
0,58
0,79
0,81
0,94
2,22
Postoje dokazi da je kalcijum znaajan

molekul za pinealno telo da bi proizvodilo melatonin. Jedno istraivanje je pokazalo da se kod
ivotinja kojima je davana hrana u kojoj je
nedostajao kalcijum razvilo skupljeno pinealno
telo.87 Dalja potpora za znaaj kalcijuma se vidi
u razornim rezultatima na nivo melatonina lekova koji blokiraju kalcijumove kanale. U istraivanjima na ivotinjama, ovi uobiajeni lekovi za
probleme srca i povienog krvnog pritiska su
umanjivali nivo melatonina.88,89 Namirnice
bogate kalcijumom su navedene u 7. poglavlju:
Veliki mit o mesu i belanevinama.
Uzdravanje od hrane i gladovanje

poboljavaju proizvodnju melatonina
Utvreno je da ogranieni unos hrane kod
eksperimentalnih ivotinja proizvodi mladalaki
ciklus melatonina i produava ivotni vek.90
Moe da postoji niz razloga za ove korisne efekte. Testovi na ivotinjama pokazuju da u stvari
postoji ouvanje pinealne funkcije pri hronino
spartanskoj ishrani. U jednom istraivanju, konstantno ograniavanje hrane je umanjilo pad
melatonina i nivoa NAT enzima koji se obino
javlja starenjem.91 Na kraju istraivanja, pacovi
kojima je dozvoljeno da jedu koliko god su
eleli imali su nivo melatonina i NAT-a koji su
iznosili samo polovinu u odnosu na one pacove
koji su bili retko hranjeni. Meutim, obe grupe
pacova su pokazale povieni nivo serotonina u
pinealnom telu. Ovo istraivanje ukazuje da
starije ivotinje gube sposobnost da efektivno
proizvode melatonin usled smanjenih nivoa
NAT-a koji predstavlja kljuni enzim neophodan
za pretvaranje serotonina u melatonin. Rea
ishrana tei da ouva deo gubitka NAT funkcije
koji se odigrava sa starenjem.
154
Ne samo da je uzdravanje od hrane korisno ve izgleda da samo gladovanje pomae
ouvanju funkcije pinealnog tela. Dr Gerald
Hojter (Gerald Huether) sa Psihijatrijskog univerziteta u Gotingenu u Nemakoj je sveobuhvatno razmatrao ovo pitanje.92 Gladovanje u
stvari sniava proizvodnju melatonina u pinealnom telu, ali poveava melatonin tokom dana
na nivo obino vien samo nou.93 Reenje
ovog paradoksa lei u injenici da su Hojter i
drugi uvideli da gladovanje poveava proizvodnju melatonina van pinealnog tela. Kljuno
mesto gde se to odigrava su specijalizovane
crevne elije zvane enterohromafine elije.
Njegova teorija je da gladovanje uva pinealno
telo doputajui mu da ne radi toliko naporno, i
dozvoljavajui da crevni sistem preuzme deo
rada pinealnog tela u proizvodnji melatonina.
Njegova teorija je ubedljiva ali ipak, veina
se pita kako uzdravanje od hrane moe da
pomogne crevnom sistemu da proizvodi vie
melatonina. Hojter pretpostavlja da je to usled
relativnog poveanja koliine triptofana u crevu
tokom gladovanja. Setiete se da je triptofan
kljuna aminokiselina (ili gradivni blok
belanevina) koji telo koristi za proizvodnju
melatonina. Mnogi ljudi misle da veina
belanevina koje nae telo vari dolazi iz hrane
koju jedemo. Meutim, u normalnim situacijama, dve treine belanevina koje vari crevo
dolazi iz samog tela. Na primer, crevne elije
imaju veoma kratak ivotni vek, i kada umru,
same budu svarene unutar creva. Znaajne
koliine sluzi bogate belanevinama se takoe
vare svakog dana. injenica je da su ova tkiva
bogata triptofanom u poreenju sa tipinim
namirnicama koje jedemo, a koje su relativno
siromaan izvor ove aminokiseline. Rezultat je
da stanje gladovanja obezbeuje laki pristup
triptofanu ovim specijalnim crevnim elijama,
na osnovu koga mogu da proizvode melatonin i
da oslobode pinealno telo dela njegovog rada.
Videli smo nekoliko naina ishrane i drugih
delovanja koja mogu da poveaju proizvodnju
melatonina u naem telu na prirodan nain.
Ove ivotne navike su saete u tabeli 14.
Neke navike e dovesti do sniavanja
proizvodnje melatonina. One su navedene u
tabeli 15.
Istraivanja ukazuju da stres i slabe vetine
izlaenja na kraj sa stresom umanjuju proizvodnju melatonina.94 Prema tome, pronalaenje
odgovarajuih mehanizama za izlaenje na kraj
i kontrolu stresa, kako je opisano u 14. poglavlju: Stres bez potresa, je neophodno za prirodno ostvarivanje najboljeg nivoa melatonina.

Tabela 14. Navike koje poveavaju
proizvodnju melatonina
- Poveano izlaganje prirodnoj svetlosti i to je
mogue manje izlaganje vetakom svetlu.
- Spavanje u totalnom mraku.
- Ishrana namirnicama koje su bogate melatoninom, triptofanom i vitaminom B6.
- Izbegavanje nedostatka kalcijuma.
- Ograniavanje unosa hrane uopte.
- Upranjavanje gladovanja naroito u nonim
asovima.
Tabela 15. Faktori naina ivota koji

umanjuju proizvodnju melatonina
- Stres
- Kofein (smanjuje proizvodnju melatonina
na polovinu u toku 6 sati)
- Alkohol (smanjenje do 41%)
- Duvan
Kofein treba izbegavati; on stimulie telesni

sistem hormona za stres (simpatiki nervni sistem) i tei da oslabi proizvodnju melatonina.
Moe da umanji proizvodnju melatonina u toku
6 asova.95 Nesanica i poremeen san su
obino rezultat.
Moda je najee upotrebljavano sredstvo
korieno u pokuaju da se izae na kraj sa
stresnim situacijama irom sveta - alkohol.
Meutim, alkohol se ne moe primenjivati kao
lek za poboljanje proizvodnje melatonina kod
osoba pod stresom. Alkohol umanjuje nivo
melatonina.96 I samo dva meana pia uzeta
oko 7 asova popodne mogu da umanje
proizvodnju melatonina u toku ak pet ili vie
asova kasnije. Proizvodnja melatonina je
smanjena za do 41% u pono.
Duvan je izgleda jo jedan proizvod koji
umanjuje stvaranje melatonina. Istraivanja
ukazuju da puai imaju nii noni nivo melatonina od nepuaa.97 To moe da pomogne
objanjenju dobro poznatog sporednog efekta
puenja: kvalitet sna uopteno gledano pati.
Proizvodnja melatonina umanjena

odreenim lekovima
Simpatika nervna stimulacija je neophodna
za proizvodnju melatonina. Moe se poremetiti
nizom lekova ak i ako je neophodan uslov
mraka nou obezbeen.98
Odreeni lekovi smanjuju nivo melatonina.
Lekovi za umirenje haloperidol i hlorpromazin
blokiraju konani korak u pretvaranju serotonina u melatonin.99 Pokazano je da beta blokatori
155
MELATONIN
kao to je propranolol i drugi znaajno umanjuju nivo melatonina.100 Oni blokiraju kljunu
hemijsku stimulaciju pinealnog tela nou.
Drugi lekovi mogu da smanje nivo melatonina. Lekovi za spavanje ukljuujui benzodijazepine predstavljaju problem u pogledu
ovoga.101 Psihijatrijski lekovi ukljuujui one
koji deluju poveavajui nivo serotonina mogu
da spree proizvodnju melatonina.102
Nesteroidni lekovi za spreavanje zapaljenja se esto koriste za leenje bolova i zapaljenja. Oni pronalaze svoj put kao lekovi za
glavobolju, za predmenstrualni sindrom, pa ak
i za prehladu i grip. Pokazano je da ak i samo
400 mg esto korienog ibuprofena umanjuje
pinealnu proizvodnju melatonina.103 Uoeno je
da dugodelujui oblik indometacina, kada se
uzima u dozi od 75 mg u 6 popodne, u potpunosti spreava rast melatonina koji se javlja
nou.104
ak i preterano unoenje vitamina B12 moe
da smeta proizvodnji melatonina. Jedno istraivanje je utvrdilo snieni nivo melatonina u vezi
sa unoenjem 3 mg vitamina B12 dnevno.105
Lekovi i dodaci koji smanjuju proizvodnju
melatonina su navedeni u tabeli 16.
Tabela 16. Lekovi i dodaci koji smanjuju

koliinu melatonina
-
Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja

Beta blokatori i blokatori kalcijumovih kanala
Lekovi za smirenje i za san
Vitamin B12 (3 mg na dan)
Lekovi protiv depresije
Odreene traume umanjuju proizvodnju

melatonina
Ono to su zdravstveni radnici nekada zvali
nesreni sluajevi se sada nazivaju nenamerne povrede. Razlog za promenu terminologije je to to su ti nesreni sluajevi koji su
esto izazivali invalidnost i ugroavali ivot
esto spreivi ne predstavljaju samo nesrean
preokret sudbine. Kvadriplegiari tipino imaju
prekid nervnih veza izmeu grupa elija koje
oslobaaju hemijske glasnike (gornja vratna
ganglija) i pinealnog tela. Uoeno je da nema
varijacija dan/no u nivou melatonina u urinu
uprkos proizvodnji veih koliina melatonina
koji u stvari dostie vrh tokom dana. injenica
je da kvadriplegiari imaju smanjene periode
ukupnog sna i umanjeni procenat dubokih
obnavljajuih stupnjeva sna (tehniki zvanih
stadijum 3 i 4 sna).
Da li treba izbegavati elektromagnetna

polja?
Verovatno postoji malo oblasti koje su tako
sporne kao elektromagnetna polja. Ova oblast
je ispunjena emocijama zbog tehnolokog sveta
u kome ivimo i znaajnog izlaganja veine nas
takvim izvorima. Dr Rajter se zalae za to
manje izlaganje elektromagnetnim poljima,
navodei neka prvobitna istraivanja koja
ukazuju da neki izvori elektromagnetnih polja
mogu da snize nivo melatonina.106 Argumenti
nisu dovoljno impresivni da bi me naveli da se
preselim u peinu ili umu (Rajter ne predlae
takav drastian pristup), ali je teko osporavati
mudrost tvrdnji koje se zalau za izbegavanje
elektromagnetnih polja to je vie mogue. Na
primer, sedenje malo dalje od kompjuterskog
monitora, menjanje vaeg elektrinog ebeta za
neko staromodnije vuneno ebe, ili dranje to
je mogue vee razdaljine izmeu vas i drugih
kunih elektrinih ureaja moe da bude
razumno.
Rezime
Melatonin je jedinjenje koje neverovatno
obeava. Meutim, tek poinjemo da uimo o
njegovim sporednim efektima. Korienje velikih koliina dodataka melatonina moe u nekim
sluajevima da izazove znaajnu tetu. Izgleda
da je najrazumniji pristup naglaavanje pristupa prirodnog naina ivota koji poboljava nivo
ovog izuzetnog hormona. Nekima ovo moe da
zvui previe jednostavno. Moe takoe jako da
podsea na one stvari koje su nae majke i
bake naglaavale: zdrava ishrana, redovno fiziko vebanje, redovnost u spavanju, izbegavanje kasno nonih aktivnosti, sunanje, itd.
Uprkos jednostavnosti ovih mera, medicinska
istraivanja pokazuju njihovu efektivnost.
Meutim, postoje neke stvari koje ak ni mama,
niti baka nisu uvidele: znaaj namirnica bogatih
triptofanom i melatoninom, i opasnost od lekova koji su nekada smatrani bezazlenim.
Nae rastue razumevanje melatonina
moe zaista da promeni nain na koji pokuavamo da odgovorimo na esto postavljeno pitanje: Zato sam toliko umoran? Kada se borimo sa linim zamorom, moemo da se naemo
u situaciji da u mislima pregledamo listu faktora koji utiu na nivo melatonina. Takav pristup
moe da pomogne veini ljudi da bezbedno
poveaju svoj nivo energije, svedu zamor na
najmanju moguu meru i iskuse itav niz drugih
dobrobiti.
10. poglavlje
Bolesti ivotinja i rizik

po ljudsko zdravlje
U sredu 20. marta 1996. godine bolest
ludih krava je dospela na naslovne strane
irom sveta. Udarne talase je stvarala grupa
uglednih britanskih naunika koji su otkrili da je
smrtonosna stona bolest verovatno prenosiva
na ljude.1 Novosti su dovele britansku industriju mesa u pravi zastoj. Englezi su izbegavali
prodavnice mesa. Evropska unija i itav niz
drugih zemalja je zabranila britansku govedinu.
Kada se praina slegla, uvoz govedine je
zabranjen u 23 zemlje.
Od 1986. godine, autopsije na britanskim
kravama koje su umirale od bolesti ludih krava
su otkrile infekciju nervnog sistema koja je
proizvela male rupe u mozgu. Kada je posmatran pod mikroskopom, mozak je u stvari
izgledao kao suner. Sunerasti izgled je doveo
do nastanka naunog imena bolesti: govea
spongiformna encefalopatija (Bovine Spongiform Encephalopathy, ili BSE). Ovo glomazno
ime bi se doslovno moglo prevesti: kravlje (govee) suneroliko (spongiformna) oboljenje
mozga (encefalopatija).
Laiki izraz bolest ludih krava, pored toga
to ga je daleko lake izgovoriti i zapamtiti,
takoe predoava injenicu da se kod zaraenih
krava esto razvijaju mentalno propadanje i
abnormalnosti ponaanja. Prethodno pitome
ivotinje postaju lako razdraljive, nervozne ili
agresivne. esto gube na teini i razvijaju
ozbiljne probleme sa koordinacijom pre nego
to umru u roku od dve nedelje do est meseci.2 Broj zaraenih krava je zapanjujui, kao to
je navedeno u tabeli 1.3
Tabela 1. Sluajevi bolesti ludih krava
- Preko 168.000 grla stoke je zaraeno izmeu
1986. i 1997. godine.
- Oko 120 novih sluajeva sedmino je otkrivano
u Britaniji prilikom pisanja ove knjige.
Pored toga to je predstavljala uasnu

tragediju za stonu populaciju, BSE je vrila
mone emocionalne uticaje iz drugih razloga.
To je jedno u grupi smrtonosnih oboljenja
mozga koja se mogu prenositi sa jednog ivog

organizma na drugi. Ova oboljenja se tehniki
nazivaju prenosive spongiformne encefalopatije. Mnogi britanski potroai su izgleda godinama teili sebe da je malo verovatno da se BSE
rairi sa krava na ljude. Meutim, ak je i pre
marta 1996. godine postojala ozbiljna zabrinutost u vezi sa rizikom po ljude, poto je bilo
poznato da prenosive encefalopatije pogaaju
mnoge druge ivotinje pored stoke. Mievi,
ovce, koze, majmuni, svinje, vizoni i druge ivotinje, svi su dobili spongiformnu encefalopatiju kada im je dato meso stoke za koju je poznato da ima oboljenje. Utvreno je oko 20 ivotinjskih vrsta koje oboljevaju od bolesti sline
BSE. One su navedene u tabeli 2.4
Tabela 2. ivotinje pogoene bolestima
koje lie na BSE
-
Stoka
Vizon
Domaa maka
Noj
Ovca
Mula jelen
Gepard
Majmun
Svinja
Puma
Mievi
Koza
Los
Ocelot
Gemsbok
(junoafriki oriks)
Arabijski oriks
Nijala antilopa
Veliki kudu
Eland
Rogati oriks
tavie, sama stoka je verovatno dobila

bolest od neke druge vrste. Epidemija kod britanskih krava je praena do sline spongiformne encefalopatije ovaca zvane skrepi.5 Ova
bolest ovaca je dobila svoje ime na osnovu injenice da obolele ovce mogu da postanu mentalno poremeene i poznato je da doslovno
struu vunu sa sopstvene koe.
Pre nego to se pojavila zabrinutost u vezi
sa boleu ludih krava, uobiajena praksa je
bila da britanska stoka dobija dodatke proteina
u obliku obroka mesa i kostiju drugih ivotinja
kao to su ovce.6 Dokazi ukazuju da je praksa
hranjenja stoke ovim preraenim leevima
157
BOLESTI IVOTINJA
ovaca (koji su ukljuivali njihove mozgove)

omoguila da kravlja populacija dobije BSE. Pre
nego to je shvaen pun obim problema,
prenoenje bolesti je dalje poveano kada su
leevi krava zaraenih BSE-om takoe korieni
u procesu proizvodnje stone hrane.7,8 Tako su
zdrave krave hranjene ne samo zaraenim tkivima ovaca ve i drugih krava.
Prioni: zastraujui nosioci bolesti

Neko bi mogao da pomisli da obraen obrok
mesa i kostiju ovaca ili krava ne moe da nosi
bilo kakvu vrstu ozbiljne infekcije. Ipak, leevi
se kuvaju kao deo procesa obrade koji na
kraju pretvara mrtve ivotinje u hranu za ive
organizme. Tano je da bi visoke temperature
karakteristine za proces obrade bile dovoljne
da ubiju veinu organizama koji nose bolesti.
Meutim, tip infektivnog agensa koji je odgovoran za BSE je veoma neobian. Za razliku od
veine bolesti koje su prouzrokovane bakterijama ili virusima, BSE je prouzrokovan neim to
Tabela 3. Razorne moi priona

- Prioni su infektivne supstance pronaene u ivotinjskim proizvodima korienim za ishranu ivotinja.
- Prouzrokuju nekoliko tipova prenosivih spongiformnih encefalopatija kod ljudi i ivotinja.
- Ova oboljenja su smrtonosna, bez poznatog
leka.
se zove prion. Razorne moi priona su naznaene u tabeli 3.

Prioni su veoma otporni proteini koji su
naroito zabrinjavajui jer su otporni na veinu
oblika dezinfekcija. Zadravaju svoju infektivnost ak i posle normalnih procedura sterilizacija kao to su one koje koriste toplotu i
jonizujue zraenje. U stvari, prione ne unitava ak ni temperatura daleko iznad take
kljuanja. U laboratorijskom testu na skrepi prionu, odreena infektivnost je i dalje postojala
posle celog sata izlaganja suvoj toploti od
360oC.9 Prioni su takoe otporni na zamrzavanje i isuivanje.10 Veliki deo uzroka njihove
otpornosti je nesumnjivo povezan sa njihovim
neobinim sastavom. Prioni nemaju genetiki
materijal i sastoje se u potpunosti od belanevina.11 Sastavljeni su od sloene kombinacije
hiljada aminokiselina. Poto neki procesi sterilizacije kao to je jonizujue zraenje deluju
tako to razaraju genetiki materijal organizama, prionima se tim merama ne moe nauditi.
Kako prioni prouzrokuju oboljenja?

Jedno od najsloenijih pitanja o prionima je
kako agens bez genetikog materijala moe da
izazove bolest. Istaknuti istraiva priona, dr
Stenli Prusiner (Stanley Prusiner) je doao do
verovatnog objanjenja na osnovu svog
dugogodinjeg istraivanja. U odlinom lanku
u asopisu Scientific American, Prusiner je
objasnio trenutno shvatanje o tome kako prioni
vre svoj prljavi posao.12 Istraivanja ukazuju
da su ti prionski proteini slini po strukturi proteinima koji se prirodno javljaju u mozgovima
ljudi i ivotinja. Meutim, prioni se razlikuju od
tih slinih normalnih proteina blagim razlikama
u svom trodimenzionalnom obliku.13 Blage razlike doputaju ovim proteinima da se kombinuju u nenormalne agregate koji su odgovorni za
promene na mozgu koje prouzrokuje bolest
zvana Krojcfeld Jakobova bolest (CreutzfeldtJakob disease, CJD) i druge srodne bolesti.14
tavie, kada abnormalni prionski proteini dou
u kontakt sa normalnim proteinima mozga,
mogu da utiu na normalne proteine koji zatim
preuzimaju prionski proteinski trodimenzionalni
oblik. Ova promena oblika izgleda otpoinje
lananu reakciju u kojoj izmenjeni proteini kasnije utiu na susedne proteine da ine to isto.
Rezultat je progresivno razarajua i smrtonosna
bolest za koju jo nije poznat lek.
Karakteristike priona su saete u tabeli 4.
Tabela 4. Karakteristike priona
- Prioni se razlikuju od bakterija ili virusa.
- Sastoje se samo od proteina.
- Napadaju samo nervni sistem.
- Imuni sistem ih ne napada.
- Njihova infektivna mo se ne unitava tenostima za sterilizaciju, zamrzavanjem, isuivanjem ili
visokim temperaturama sterilizacije.
- Oblik prionskog proteina je blago razliit od normalnog proteina.
- Oni proizvode lananu reakciju koja prouzrokuje da normalni proteini promene oblik.
Ljudi mogu da dobiju prenosive

encefalopatije
Nisu samo ivotinje te koje mogu da dobiju
prenosive spongiformne encefalopatije izazvane prionima. Ljudi takoe mogu da dobiju tri
takva oboljenja, kao to je navedeno u tabeli
5.15
Ova oboljenja kojima se retko postavlja
dijagnoza mogu se posmatrati kao tipovi brzodelujue Alchajmerove bolesti. CJD, najea
od tri vrste, tipino se javlja u srednjem staros-
158

Tabela 5. Oboljenja izazvana prionima
utvrena kod ljudi
- Krojcfeld-Jakobova bolest utvrena u Evropi i

Americi (najee prionsko oboljenje)
- Gercman-trausler sindrom (ili Gercmantrausler-ajnker sindrom)
- Kuru otkrivena na Novoj Gvineji
nom dobu i uopteno izaziva smrt u roku od 6

meseci od dijagnoze.
Prenosivo sa jednog oveka na drugog

Utvreno je da su oboljenja povezana sa
prionima prenosiva sa jednog oveka na drugog. To je otkriveno na osnovu istraivanja ranije ljudoderske populacije sa Nove Gvineje koja
ja odavala poast svojim mrtvima koristei ritualne kanibalistike obrede. Deca su obino jela
mozgove svojih preminulih roditelja tokom tih
obreda. Mnoga od njih su dobila bolest slinu
CJD zvanu kuru (to na njihovom jeziku znai
drhtavica ili podrhtavanje).17 Ponekada je
potrebno i do 30 godina da bi se bolest razvila.
Mlada deca koja su uestvovala u tim ljudoderskim obredima su izgleda oboljevala bre
od svojih starijih roaka koji su takoe jeli
zaraene mozgove.18
Postoje i drugi primeri prenoenja ovih
razarajuih bolesti sa oveka na oveka. Pre
nego to je sintetiki ljudski hormon rasta bio
dostupan, osobe kojima je nedostajalo ovo
znaajno jedinjenje su ga esto primale iz
hipofiza uklonjenih iz ljudskih leeva. Postoje
izvetaji da se CJD prenosio ovim procesom.
Drugi telesni proizvodi iz ljudskih leeva su
takoe bili povezani sa prenosom CJD-a. Tu
spadaju ono tkivo (ronjae) i dura mater
(prirodna modana ovojnica koriena tokom
nekih operacija mozga).19 Medicinski ureaji su
prenosili CJD, ukljuujui zaraene elektrode
koje su koriene za merenje modanih talasa
posebnim EEG testom.20
Jedno fascinantno istraivanje je naglasilo
istrajnost ovih priona koji nose bolest.21
Elektrode su koriene za ispitivanje mozga
poremeenih pacijenata za koje se ispostavilo
da imaju CJD. Oboljenje je nenamerno preneto
dvojici drugih pacijenata kada su iste elektrode
koriene na njima. Posle poslednje upotrebe
na ljudima, prolo je vie od 2 godine. Tokom
tog vremena elektrode su iene tri puta i
iznova sterilisane etanolom i formaldehidnom
parom. Posle ovog dugog intervala elektrode su
ponovo primenjene na mozgu impanze. U roku
od 18 meseci kod impanze se javila CJD. Autori
su zakljuili: Ovi nalazi slue da se jo jednom

naglasi potencijalna opasnost koju predstavlja
ponovna upotreba instrumenata zaraenih
agensima spongiformne encefalopatije, ak i
posle temeljnih napora da se oni oiste.
Deset mladih zaraenih Britanaca je

probudilo javne zdravstvene zvaninike
Krojcfeld-Jakobova statistika je bila ta koja
je dobila panju medicinske zajednice marta
1996. godine. Do tog vremena 10 mladih
Britanaca i nekoliko farmera su postali rtve ove
razarajue bolesti, kao to je opisano u tabeli 6.
Tabela 6. Britanci umrli od KrojcfeldJakobove bolesti
- Deset mladih Britanaca je umrlo od varijante
CJD-a.
- Prosena starost pri smrti je iznosila 28 godina.
- Bolest je trajala do 23 meseca.
- Nekoliko britanskih farmera uzgajivaa krava je
takoe umrlo od CJD-a.
injenica da je bolest pogodila grupu osoba

ija je prosena starost pri smrti bila manja od
28 godina (i koji su svi bili mlai od 42 godine
kada im je utvrena bolest)22 je bila krajnje
neobina. Kao to smo ve istakli, CJD je tipino
oboljenje starijih osoba. tavie, svih ovih deset
osoba je imalo sline simptome, ali su ti simptomi bili razliiti u odnosu na one koji su obino
pratili CJD. Na primer, umesto da prouzrokuje
smrt u roku od 6 meseci, ova varijanta CJD-a je
trajala i do 23 meseca. Obrasci modanih talasa
obolelih osoba su se razlikovali u odnosu na
uobiajene CJD pacijente, kao i tip mentalnih
poremeaja od kojih su patili kako je bolest
napredovala.23
Ove neobine odlike bolesti su podstakle
grupu vodeih britanskih naunika da izraze
zabrinutost da se pojavila nova varijanta CJD-a.
Osetili su da je verovatniji izvor ove varijante
bio BSE,24 to znai da je ovaj oblik CJD-a prenesen sa kravljeg mesa inficiranog BSE-om.
Dalje uslonjavanje zapleta je predstavljalo
pojavljivanje zabrinjavajue grupe britanskih
farmera zaraenih CJD-om. etiri takva farmera
je umrlo od CJD-a u poslednje tri godine.
Statistiari su rekli da je malo verovatno da se
takva grupa javi prostim sluajem.25 Po mikrobiologu dr Defriju Olmondu (Jeffrey Almond),
istraivau i govorniku (na Konferenciji o
pojavljujuim infekcijama na Harvardu)
Savetodavnog komiteta britanske vlade za BSE,
od juna 1997. godine, bilo je 19 potvrenih
159
BOLESTI IVOTINJA
sluajeva ove nove CJD koja prouzrokuje smrt,

od kojih se po jedan javio u Francuskoj i Italiji.
CJD sluajevi u Sjedinjenim Dravama

Postoje CJD sluajevi u SAD meu mladim
osobama,26 ali do trenutka pisanja ove knjige
nisu se smatrali direktno povezani sa boleu
ludih krava. Meutim, simptomi se ne razlikuju
od britanskog oblika CJD-a. Uvek je smrtonosna, i naroito je bolno kada lanovi porodice
posmatraju kako tako mlada rtva umire.
Simptomi su navedeni u tabeli 7.27,28
Tabela 7. Smenjivanje simptoma CJD-a
kod sluajeva u Sjedinjenim Dravama
- Blagi prvi simptomi, kao to su promene u
navikama ishrane i spavanja.
- Potekoe pri koncentraciji, sporost razmiljanja
i gubitak pamenja.
- Promene u ponaanju, gubitak vida, gubitak
koordinacije.
- Grevi i krutost miia i napadi.
- Nemogunost da osoba jede, da se sama oblai
i koristi toalet, dovodi do smrti.
Ove bolesti tipino poinju blagim simptomima, a zatim napreduju u roku od nekoliko
sedmica. Bolest zatim moe da napreduje do
trenutka kada pacijent vie ne moe sam da
funkcionie.
Skoro dva miliona zaraenih grla stoke

je pojedeno do 2001. godine
Koliko god da su bile tragine smrti
Britanaca, postojala je jo vea zabrinutost. Da
li samo naziremo poetak nove masivne epidemije? Da li e se pojaviti jo mnogo ljudi sa
CJD-om zbog BSE-a? Odgovori jo uvek nisu
poznati. Meutim, koliina ljudske izloenosti
riziku je zapanjujua. Doktori Diler (Dealler) i
Kent (Kent) su naveli da e do 2001. godine, po
umerenoj proceni, ljudi pojesti i do 1,8 miliona
zaraenih grla stoke.29 Ovaj ogromni broj predstavlja stoku koja je izgledala normalno, a koja
je inkubirala BSE u vreme kada je zaklana radi
ishrane.
Bolest ludih krava nije ograniena na

Britaniju
Naalost, problemi izgleda nisu ogranieni
na Britaniju. Utvreni su i u nekoliko drugih
zemalja, kao to je prikazano u tabeli 8.30,31
Tokom poslednje tri godine, CJD se pojavio
kod farmera u Francuskoj i Italiji. Pet sluajeva
je prijavljeno u Francuskoj, a tri u Italiji.32 Iako
Tabela 8. Zemlje u kojima su otkriveni

ljudi i stoka zaraeni prionima
Ljudi
zaraeni
prionima
Britanija
Francuska
Italija
Domaa stoka
Uvezena stoka
zaraena
(iz Engleske)
prionima
zaraena prionima
Engleska
Irska,
Francuska
Portugalija
vajcarska
Nemaka
Italija
Danska
Kanada
Foklandska ostrva
Oman
Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Drava

nije otkrilo BSE kod amerike stoke, postoje
sumnje da je moda prisutno u ovoj zemlji.
Skrenuemo panju na ovo pitanje kasnije u
poglavlju.
Potekoe u obuzdavanju bolesti

Da bi se bolest obuzdala, neki su predloili
da jednostavno treba da okupimo i pokoljemo
sve ivotinje zaraene prionima. To moe da
zvui kao nain za spreavanje izlaganja ljudi.
Naalost, to nije verovatna opcija. Trenutno
nema praktinog naina da se utvrdi da li krava
ili druga ivotinja ima prionsku infekciju dok ne
ue u poslednji stadijum bolesti. Za ovu bolest
je tipian dug period inkubacije; ivotinje imaju
infekciju, ali jo uvek nisu pokazale nikakve
simptome.
Veina infektivnih oboljenja, bez obzira da li
se javljaju kod ljudi ili ivotinja, ima ovaj period
inkubacije koji se kree od nekoliko dana do
nekoliko sedmica. U takve bolesti spadaju male
boginje, obina prehlada i veina crevnih infekcija. Meutim, postoje druge bolesti ljudi sa
dugakim periodima inkubacije; jedan primer je
sida. I do 10 ili vie godina moe da proe
izmeu infekcije HIV-om i razvoja side. Bolesti
sa dugim periodima inkubacije su naroito
zabrinjavajue jer osoba ili ivotinja moe da
ima oboljenje i da prenosi infektivni agens, a ne
mora da pokazuje bilo kakve dokaze da ima
bolest. To je jedna od odlika side koja najvie
zabrinjava. Hiljade osoba zdravog izgleda
zaraenih HIV-om je prenelo oboljenje drugima
pre nego to su se kod njih razvili znaci ili simptomi side.
Ista zabrinutost se ispoljava i sa BSE-om.
Meu stokom, period inkubacije za ovo oboljenje (vreme izmeu infekcije agensom koji
nosi bolest i vidljivog razvoja simptoma) se
kree od 2 do 8 godina.33 Ljudi mogu da dobiju spongiformnu encefalopatiju, a da nikada
160
nisu jeli meso krave za koju se znalo da ima
BSE. Meutim, sasvim je mogue da su jeli
meso stoke inficirane BSE-om koja je bila u
inkubacionom periodu i koja jo uvek nije
ispoljila bolest. Ve smo spomenuli neverovatne
koliine ljudskog izlaganja BSE-u. Najmanje oko
2 miliona zaraenih krava e biti pojedeno do
kraja ove decenije.34
Ne postoje laboratorijski testovi za

prionska oboljenja
Dalje potekoe u utvrivanju BSE-a kod
stoke bez simptoma se javljaju usled injenice
da, za razliku od ljudske HIV infekcije, ne postoje testovi ispitivanja krvi za krave bez simptoma sa BSE prionima. Izgleda da imuni sistem
zaraenih ivotinja ne izgrauje nikakav odgovor protiv priona. Zbog toga ne moemo da
detektujemo infekciju priona merei nivo
antitela kao to to inimo sa HIV-om ili hepatitisom. Prioni takoe ne mogu biti uzgajani u
laboratoriji zato to nisu, u strogom smislu rei,
ivi organizmi to su samo proteini. U stvari,
do septembra 1996. godine nisu postojali lako
dostupni laboratorijski testovi koji bi mogli da
utvrde BSE na ivoj ivotinji. Sada postoji test
koji zahteva cerebrospinalnu tenost (dugaka
igla se ubacuje izmeu kostiju na leima do
cerebrospinalne tenosti) koji moe da registruje sam prionski protein i koji moe da bude precizan i do 95%.35 Tehnika imena za specijalne
testove koji posebno trae abnormalne prionske
proteine su imunohistohemija i imunobloting.36
Test moe biti lano pozitivan kod ljudi koji su
imali log ili encefalitis.
Naalost, test ne moe da utvrdi prisustvo
priona u cerebrospinalnoj tenosti dok se oni
nisu dovoljno umnoili da proizvedu vidljive
simptome.37 Prema tome, test ne moe
unapred da prui upozorenje o prisustvu
bolesti, ve moe samo da potvrdi njeno prisustvo kada simptomi postanu vidljivi. tavie,
posebna mikroskopska istraivanja mozga posle
smrti su obino neophodna da bi se utvrdila
dijagnoza sa veom sigurnou, ali ak i one
mogu da ne uspeju da detektuju bolest.
Naroito je znaajno napomenuti da krava
moe da ima BSE ak iako spongiformne modane promene nisu pronaene prilikom autopsije posle smrti. Razlog za to je to mikroskopska istraivanja ivotinjskih mozgova u vreme
njihove smrti mogu da propuste neke od naznaka bolesti.38 Prema tome, stvarna rairenost
bolesti moe da bude veoma potce-njena i kod
stoke i kod ljudi. Saetak potekoa u detekto-
vanju ili suzbijanju prionskih bolesti je prikazan

u tabeli 9.
Tabela 9. Potekoe u detektovanju
prionskih oboljenja
- Neke mogu da imaju dug period inkubacije.
- Naknadna autopsija moe da otkrije sunerasti
izgled mozga, ali ne u svim sluajevima; bolest je
nekada prisutna bez sunerastog izgleda.
- Ako nema sunerastog izgleda mozga, test za
odreivanje abnormalnih prionskih proteina u
mozgu je mogue izvriti pri autopsiji ili ispitivanjem cerebrospinalne tenosti.
Koliko ljudi ima bolesti povezane sa

prionima?
Osim manjeg broja sluajeva u Evropi i relativno malo osoba kod kojih je utvren CJD
irom sveta, da li ima drugih sluajeva stanja
povezanih sa prionima? Da li je mogue da
druge osobe sa mentalnim poremeajima mogu
da imaju bolesti izazvane prionima? U nekim
krugovima postoji zabrinutost da neki sluajevi
Alchajmera mogu u stvari da predstavljaju
spongiformnu encefalopatiju. Istraivai sa
Univerziteta u Pitsburgu su prouavali pacijente
za koje se smatralo da su umrli od Alchajmerove bolesti. Prilikom blieg ispitivanja oni su
utvrdili da su neki od njih u stvari umrli od
Krojcfeld-Jakobove bolesti povezane sa prionima.39 Ono to je bilo zanimljivo u vezi sa ovim
izvetajem je da je kod tih osoba bolest sporije
napredovala u odnosu na tipinog CJD pacijenta. Takav spor napredak podsea na jednu od
razlika u varijanti CJD-a koja je utvrena u
Britaniji.
Neuropatolozi pri Istraivakom konzorcijumu za Alchajmerovu bolest povremeno vre
autopsiju na pacijentu koji je imao jasan sluaj
CJD-a, ali iji je karton ukazivao samo na
Alchajmerovu bolest.40 Uprkos paljivom pretraivanju medicinske literature, nisam naiao
ni na jedno sistematsko istraivanje o broju CJD
pacijenata koji su pogreno uvrteni kao pacijenti oboleli od Alchajmerove bolesti. Iskustvo
nekoliko neuropatologa, istraivaa mentalnih
poremeaja, navelo me je na razumnu pretpostavku da izmeu 1 u 50 do 1 u 200 pacijenata kojima je kliniki dijagnostikovana
Alchajmerova bolest u stvari ima nedvosmislene
autopsijske dokaze za CJD. To ne mora da zvui
kao veoma veliki procenat. Meutim, kada
uzmete u obzir ukupan broj obolelih od
Alchajmerove bolesti, mali procenat sluajeva
predstavlja znaajan broj ljudi. Trenutno, oko 4
161
BOLESTI IVOTINJA
miliona Amerikanaca ima Alchajmerovu

bolest.41 Po Harvardskom medicinskom izvetaju, procene su da e do 2050. godine taj broj
iznositi preko 10 miliona.42 ak i da je samo
jedan od sto dijagnostikovanih pacijenata sa
Alchajmerovom boleu imao CJD, to bi predstavljalo 40.000 sluajeva trenutno i 100.000
do sredine 21. veka.
Do sada smo govorili samo o jasnim sluajevima CJD-a koji su utvreni autopsijom.
Postoji zabrinutost da se ne mogu sva stanja
povezana sa prionima tako lako utvrditi ak i
ako se izvri autopsija. Na primer, nedavni medicinski izvetaj je uoio da je u nekim sluajevima, razlika izmeu Alchajmerove bolesti i
CJD-a siva (teko razluiva).43 Drugi izvetaj
je komentarisao o promenama na mozgu kod
32-ogodinjeg mukarca koji je umro od mentalnog poremeaja. Autori su zakljuili: Ovaj
pacijent je imao odlike i Krojcfeld-Jakobove i
Alchajmerove bolesti, obezbeujui dodatnu
potvrdu za postojanje preklapanja izmeu ovih
poremeaja.44
Ljudska bolest povezana sa prionima zvana
Gercman-trauslerov sindrom obezbeuje dodatne dokaze na ljudima da ove prenosive
encefalopatije mogu da pogode, a da ne ostave
svoj klasian otisak. Osoba za koju je utvreno
da je imala ovo stanje povezano sa prionima
nije pokazivala sunerolike promene na mozgu
pod mikroskopom.45 Istraivai su zakljuili da
spongiformna encefalopatija kod ljudi ne moe
uvek da bude iskljuena na osnovu neuropatologije kod osobe koja umire od nekog mentalnog poremeaja, i pravi broj sluajeva ovog
oboljenja je verovatno potcenjen. Drugim reima, meu ljudima sa poremeajima nervnog
sistema (stanjima kao to je Alchajmerova
bolest gde postoji ozbiljan gubitak mentalnih
sposobnosti) verovatno ne utvrujemo sluajeve bolesti povezanih sa prionima poto ne
prikazuju svi sluajevi oekivane mikroskopske
promene.
Moda je jo upeatljiviji izvetaj koji je
pronaao spongiformne promene u mozgu 50
od 66 pacijenata sa Alchajmerovom boleu.
Smit je sa saradnicima rekao da se te promene
praktino histoloki (to znai, pod mikroskopom) nisu mogle razlikovati od spongiformnih promena karakteristinih za KrojcfeldJakobovu bolest (CJD).46 Iako su autori smatrali da je malo verovatno da gledaju u dokaze
za CJD ili drugo stanje povezano sa prionima,
bar su postavili tu mogunost. Sa moje take
gledita, njihov rad izaziva zabrinutost da mogu
da postoje podtipovi Alchajmerove bolesti.
Kljuno pitanje je: da li neki od ovih podtipova

barem delom moe biti povezan sa izlaganjem
prionima? Implikacije takve mogunosti su
dalekosene. Poreenja izmeu bolesti povezanih sa prionima i Alchajmerove bolesti su
zabeleene u tabeli 10.
Tabela 10. Poreenja izmeu bolesti povezanih sa prionima i Alchajmerove bolesti
-
Obe predstavljaju bolesti mozga.

Simptomi su slini.
Uvek su smrtonosne.
Ne postoji krvni test koji moe da ih detektuje.
Obino se mogu utvrditi autopsijom.
Zabrinjavajua poruka ovih istraivanja je:

moramo ozbiljno da dovedemo u pitanje nau
pretpostavku da je CJD retka bolest. Ako samo
mali procenat osoba kojima je utvrena
Alchajmerova bolest zaista ima CJD (bilo u tipinom ili netipinom obliku), broj osoba sa bolestima povezanim sa prionima bi bio zapanjujui.
Koji ivotinjski proizvodi ne sadre

prione?
Mnogi potroai su postali svesni bar nekih
od ovih ubedljivih statistika u vezi sa bolestima
povezanim sa prionima. To je prirodno podstaklo pitanje koji ivotinjski proizvodi predstavljaju
rizik po ljude. Najvea panja je bila usmerena
na govedinu, to je opravdano. Iako organska
tkiva nose najvei rizik, istraivanja na ivotinjama ukazuju da meso (iz ivotinjskih miia)
moe da prenosi bolesti povezane sa prionima.47 To nije iznenaujue poto su miii
isprepleteni limfnim i nervnim tkivom to su
dva tkiva za koja se zna da se mogu inficirati
BSE-om.48 Meutim, ne moemo da iskljuimo
mogunost da mleko takoe moe da sadri prione koji izazivaju bolesti. Mnogi se moda seaju kako su pre nekoliko godina ljudi uveravani
da majka ne moe da prenese HIV na svoje
dete dojenjem.49 Naravno, sada znamo da se
HIV moe prenositi majinim mlekom.50
Naravno, prionska oboljenja su veoma
razliita od HIV-a. Rizik od mleka je izgleda
daleko manji od rizika ishrane govedinom ili
organskim tkivima stoke. U svakom sluaju, britanski strunjak po pitanju BSE-a je istakao da
najmanje jedan ljudski sluaj ukazuje na prenos
priona mlekom. Utvreno je da je Japanka koja
je umrla od CJD-a imala infektivni agens u
kolostrumu (tip majinog mleka koje se
proizvodi prvih dana posle poroaja).51 Mleko
je bilo pod sumnjom u uglednim medicinskim
krugovima. To je bio jedan od proizvoda na
162
meti kada je Velika Britanija poela da uvia
veliinu problema bolesti ludih krava. Delovanje
protiv mleka koje je preduzela britanska vlada
je objanjeno u tabeli 11.52
Tabela 11. Mleko stoke zaraene BSE-om
je zabranjeno
- Velika Britanija je zabranila prodaju mleka stoke
zaraene BSE-om 1988. godine.
- Osim bolesnih krava, bilo je potrebno da se
uniti i njihovo mleko.
Bilo je zabranjeno da i ljudi i ivotinje

konzumiraju zaraeno kravlje mleko. Naalost,
kao to smo ve napomenuli, ivotinje su inficirane BSE prionima daleko pre nego to su
ispoljile bilo kakve simptome. Kada se inficirana
krava bez simptoma pomuze, njeno mleko se
pomea u sabirni rezervoar sa mlekom zdravih
krava. Ako su prioni prisutni u mleku teoretski
mogu da zagade ceo sabirni rezervoar.
Pasterizacija ne moe da uniti prione, tako da
proces ne obezbeuje odstranjivanje priona.
Iako se za sada ne moe sa sigurnou navesti
da mleko moe da prenosi bolesti povezane sa
prionima, mnogi se pitaju: da li vredi rizikovati?
Konzumiranje mesa ivotinja koje nisu
krave ili konzumiranje njihovog mleka takoe
ne mora da bude bezbedno. Te druge ivotinje
takoe mogu da budu inficirane bolestima
povezanim sa prionima. Kao to je ranije
spomenuto, oko 20 ivotinjskih vrsta, ukljuujui ovce i koze, moe da se inficira prenosivim
spongiformnim encefalopatijama.
Takoe se javljaju sumnje u vezi sa
proizvodima nainjenim od ivotinjskih lezdi.
Prodavnice zdrave hrane esto izlau raznovrsne dodatke u koje spadaju ekstrakti lezda.
Izgleda da su ovi agensi izloeni veem riziku
od kontaminacije prionima i zbog toga mislim
da je razumno izbegavati ih.
Da li postoji rizik od bolesti ludih krava u

Sjedinjenim Dravama ili drugim
zemljama van Evrope?
ak je i u Sjedinjenim Dravama, zemlji
koja zvanino izjavljuje da ne postoje dokazi za
BSE, bilo izvetaja koji nisu lagodni. Jedan deo
dokaza dolazi iz amerikih sluajeva prenosive
encefalopatije kod vizona. Pet sluajeva masovnih izbijanja ove bolesti koji su pogodili hiljade
vizona je zabeleeno u Sjedinjenim Dravama.
Bolest ima zapanjujue slinosti i sa BSE i sa
CJD, prouzrokujui brzo propadanje nervnog
sistema i smrt uz spongiformne promene mozga.
Tri od pet sluajeva izbijanja bolesti odigralo

se na velikim farmama vizona koje su imale
praksu hranjenja vizona padajuom ili
nepokretnom stokom. Ovaj izraz se odnosi na
krave koje umiru na polju ili padaju i nisu u
stanju da ustanu i isprave se bez potpore.
Procenjene kao neodgovarajue za ljudsku
ishranu, takve krave se koriste kao izvor hrane
za vizone i drugu stoku. (Uzgred, zaraena
stoka je moda bila izvor hrane i za vizone u
dva druga sluaja izbijanja bolesti.)53 Kod
jednog masovnog izbijanja, jedini ivotinjski
proteini kojima su se vizoni hranili doli su od
amerikih padajuih krava i skoro svi vizoni su
umrli od spongiformne encefalopatije.54
Dr Mark Robinson (Mark Robinson) je sa
saradnicima sa Dravnog univerziteta u
Vaingtonu pokazao da vizoni mogu da dobiju
spongiformnu encefalopatiju jedui tkivo stoke
zaraene BSE-om.55 Prvobitni izvetaj istraivanja opisuje da se prenos odigrava relativno
lako ak i oralnim putem. Nasuprot tome, nije
bilo mogue inficirati vizone hranei ih tkivom
ovaca zaraenih skrepijem. Jedna uznemiravajua mogunost je da amerike krave imaju BSE
i da su vizoni dobili bolest iz tog izvora.
Vladina potraga za prionskim bolestima

ima uzak fokus
Kako BSE moe da postoji kod stoke imajui
u vidu sva uveravanja amerikog ministarstva
za poljoprivredu (USDA) u suprotno? Neki
ukazuju da USDA poinje sa previe uskim
fokusom. Trenutni nadzor BSE-a u Americi se u
velikoj meri koncentrie na prepoznavanje britanskog oblika BSE-a. Do sada je amerika
vlada pokuala da obezbedi temeljno obrazovanje veterinarima, dijagnostikim laboratorijama i veterinarskim koledima. USDA je davala
video kasete o britanskoj stoci sa boleu ludih
krava i slike mikroskopskih preparata koji
prikazuju BSE infekciju onako kako je izgledala
u Engleskoj. ak su poslali specijaliste u Veliku
Britaniju da dobiju iskustvo iz prve ruke u prepoznavanju bolesti.56 USDA priznaje ono to bi
moglo da bude previd: da je veliki deo nadzora
BSE-a u Sjedinjenim Dravama zasnovan na
pretpostavci da bi kliniki znaci i neuropatologija bili isti kao oni vieni u Velikoj Britaniji.
Postoji sve vie dokaza da su USDA metode
nadzora pogreno voene. Istraivanja ukazuju
da BSE moe da prouzrokuje druge tipove
bolesti pored sindroma ludih krava koji je
pogodio britanske krave. Neka od ovih istraivanja dolaze od samih USDA istraivaa. Dr
Katlip (Cutlip) je sa saradnicima izneo neka
BOLESTI IVOTINJA
upeatljiva opaanja kada su zarazili ameriku

stoku skrepijem amerikih ovaca. Bili su u stanju da prenesu bolest ubrizgavanjem rastvora
modanog tkiva ovaca zaraenih skrepijem u
mozak teladi. Telad je razvila BSE, ali je to bio
veoma razliiti oblik od onoga vienog u
Engleskoj. ivotinje nisu pokazivale tipine
znake ludih krava koje ispoljava stoka u
Britaniji. Nije bilo agresivnosti, poveane
nadraljivosti, ili naglaene senzorne reakcije
to je tipino za britansku varijantu. tavie,
kada su mozgovi zaraene stoke mikroskopski
prouavani, nisu pokazivali uobiajene spongiformne promene. Dijagnoza je mogla biti nainjena sa sigurnou samo uz pomo specijalnih
testova koji su utvrivali prione u mozgu. Autori
su zakljuili da bi nedijagnostikovan skrepi
mogao da doprinese sindromu padajuih krava
i moe biti odgovoran za neke sluajeve izbijanja prenosive encefalopatije vizona...57
Postoje drugi sporedni dokazi koji podravaju mogunost da je BSE zarazio ame-riku
stoku, ali da je drugaijeg oblika od britanske
varijante. Istraivanja na drugim ivoti-njskim
vrstama su sada pokazala da zaista postoje
razliiti sojevi priona. Na primer, britanski
istraiva je utvrdio da kada je ubrizgao prione
zaraene grupe koza u mieve, ti mievi su
razvili encefalopatiju (oboljenje mozga) karakterisano sanjivou. Prioni iz druge grupe
zaraenih koza su takoe prouzrokovali oboljenje mozga kada su ubrizgani u mieve;
meutim, umesto da postanu letargini, oboleli
mievi su postali hiperaktivni!58 Poruka je bila
jasna: oigledno su postojala najmanje dva
razliita tipa oboljenja povezanih sa prionima
kod koza. Iako je oboljenje izgledalo isto kod
koza, kada je preneseno na drugu vrstu (u
ovom sluaju na mieve) ono bi razvila jedno od
dva razliita oboljenja.
Takvo istraivanje je postavilo znaajno
pitanje. Ako prionsko oboljenje kod koza moe
da dovede do bolesti razliitog izgleda kod
mieva, zar ne moe skrepi ovaca da rezultuje
u vie od jednog tipa oboljenja krava? Kao to
smo ve videli, izgleda da je odgovor da. Jedan
soj ili tip BSE-a se moda ispoljava u Americi
kao uzrok bolesti padajuih krava. Drugi BSE
soj je prisutan u bolesti ludih krava u Engleskoj.
Prionska oboljenja imaju duge periode

inkubacije
Postoji jo jedan veoma znaajan aspekat
koji treba ponovo naglasiti. Ove prenosive
spongiformne encefalopatije imaju veoma duge
periode inkubacije. Kao to je ve spomenuto u
163
vezi sa ljudima, postoje dokazi da je za bolest
kuru potrebno i do 30 godina da se ispolji.
Verovatno je isto i sa CJD-om. Kao to smo
videli sa BSE-om, moe da bude potrebno 6 do
8 ili vie godina pre nego to zaraene krave
pokau znake oboljenja. Ponovo, znaajna implikacija jeste da je hiljade ivotinja i ljudi moda
sada zaraeno, ali simptomi ne moraju da se
razviju vie godina. Meutim, zaraena krava
moe teorijski da prenese bolest bez obzira da
li su se pojavili simptomi bolesti ili ne. iroko
objavljivana zabrana o ishrani britanske stoke
delovima mrtvih ivotinja nije zaustavila epidemiju, iako ju je izgleda usporila. Kada su statistike ponovo pregledane u izvetaju iz 1997.
godine, 31.903 grla britanske stoke kod kojih se
javio BSE je roeno posle donoenja zabrane.59
Znaajna poruka je da mlade krave mogu biti
zaraene i mogu biti u stanju da prenesu bolest
na ljude.
Zamena za mleko za telad - hrana za

telad sadri ivotinjske proizvode
tavie, ako je BSE zaista prisutan u zemljama kao to su Sjedinjene Drave, poljoprivredni procesi su verovatno rairili bolest prilino iroko. Do aprila 1996. godine, u Sjedinjenim Dravama, do 15% belanevina u stonoj hrani je bilo iz preraenih (ivotinjskih)
izvora.60 Jedno iznenaujue mesto na kome su
ostaci ivotinja korieni je hrana za telad. Na
mnogim farmama telad prima zamenu za mleko za telad, neku vrstu vetakog mleka. Ova
praksa omoguava da se majino mleko prodaje na tritu umesto da se njime hrani tele. Do
poetka 1996. godine, ako biste proitali listu
sastojaka ovih zamena za mleko za telad, pronali biste takve nazive kao to su ivotinjska
plazma i proizvodi ivotinjskih proteina u
koje mogu da spadaju meso i kotano
brano.61 Ove zamene za mleko mogu na taj
nain da izloe telad zaraenim sastojcima krvi
ili drugim telesnim delovima zaraene stoke.
ak i uz saznanje da je BSE verovatno nastao usled prakse ishrane britanske stoke preraenim mesom, izgleda da Sjedinjene Drave
godinama nisu bile voljne da donesu bilo kakve
zakone koji zabranjuju takvu praksu u SAD.
Meutim, sa svom pometnjom u vezi sa ludim
kravama, FDA je konano uvela zabranu
ishrane preivara bilo kojim delovima leeva
drugih preivara (u preivare spadaju goveda,
ovce i koze). Ona je stupila na snagu 4. avgusta 1997. godine.62 Meutim, i dalje e biti
dozvoljeno korienje krvnih proizvoda, mleka,
mlenih proizvoda i elatina od preivara i pro-
164
teina iskljuivo iz svinjskih ili konjskih izvora u
vidu sastojaka stone hrane u Sjedinjenim
Dravama. Savetodavni komitet FDA je zatraio
od FDA da takoe izbaci elatin kao hranu, govorei da nema dovoljno podataka koji dokazuju da je elatin siguran, naroito elatin koji
dolazi iz Evrope. Od poetka pisanja ove knjige,
FDA jo uvek nije donela odluku po pitanju
elatina. Tek 1996. godine Velika Britanija je
zabranila ishranu drugih ivotinja svim ivotinjama ili ivotinjskim delovima.
Neki strunjaci su ukazali da odlaganje
amerike vlade da primeni zabranu preraenog
ivotinjskog tkiva ilustruje veoma realan sukob
interesa u organizaciji ministarstva. Kao i britansko telo istog karaktera, USDA ima dve
uloge: da nadgleda bezbednost dostupne hrane
u zemlji i da u isto vreme titi interese
poljoprivredne zajednice podstiui prodaju ivotinjskih proizvoda. Jasno je vidljivo da ovi
dvostruki ciljevi esto mogu da budu u sukobu.
Druge prionske bolesti

Iako je na fokus u raspravi o prionskim
bolestima mogunost oboljenja od CJD-a,
druge manje zastraujue bolesti poinju da se
pojavljuju kao mogui rezultat prenosa priona
sa ivotinja na ljude. Jedno takvo oboljenje je
bolest koja znaajno smanjuje kvalitet ivota,
zvano Padetova bolest. Padetovo oboljenje
kostiju remeti proces formiranja kostiju,
prouzrokujui da one slabe, debljaju i
deformiu se. U kosti koje su obino pogoene
spadaju karlica, kljuna kost, lobanja, kima i
neke kosti nogu. Usled toga se moe javiti
hronini bol u kostima. Bolest napada do 3%
amerike populacije iznad 40 godina starosti, ali
se stopa poveava sa starou. Novi dokazi
ukazuju na mogui drugi prion kao uzrok bolesti
koji se ponovo prenosi sa ivotinja. U faktore
rizika od razvijanja bolesti spadaju konzumiranje mozga ili drugog mesa (dva puta vei rizik),
konzumiranje mesa poreklom od obolele stoke
(2,7 puta vei rizik), i bavljenje stoarstvom
preko voenja farmi ili uzgoja stoke (dva puta
vei rizik).63 Redovan kontakt sa psima ili
makama moe takoe da povea rizik u
odreenim geografskim oblastima.
ta bi trebalo da uradimo?
Navedeno je da Udruenje potroaa, nezavisna britanska posmatraka grupa kae da je
jedini nain da se izbegne rizik od BSE-a
prestanak ishrane govedinom. To se slae sa
preporukom istaknutog istraivaa po pitanju
BSE-a i profesora mikrobiologije na Univerzitetu
u Lidsu, dr Riarda Lejsija (Richard Lacey).

Njegov jednostavan odgovor na problem je
naveden u tabeli 12.64
Slika 12. Treba izbegavati konzumiranje
mesa
... Sada postoji obilje naunih i medicinskih
dokaza za korisnost izbegavanja ishrane mesom i
mesnim proizvodima uprkos vladinim pokuajima
da nas ubede u suprotno.
Dr Riard Lejsi
istaknuti mikrobiolog i istraiva BSE-a
Mnogi ljudi u Velikoj Britaniji su primili njegov savet k srcu. U trenutku pisanja ovog
poglavlja, 47% domova ne kupuje govedinu u
Velikoj Britaniji.65
Drugi govore jo vie. Neki ukazuju da je
dolo vreme da su bolesti kod ivotinja postale
toliko rairene irom sveta da svi moramo
ozbiljno da razmotrimo da postanemo vegetarijanci. Oni istiu da je BSE samo jedna od
mnogih smrtonosnih bolesti povezanih sa ivotinjama. Doslovno je na stotine smrtnih sluajeva dokumentovano samo u Sjedinjenim
Dravama usled niza infekcija povezanih sa ivotinjama. Neki od najznaajnijih uzronika
moda jo uvek nisu postali opte poznati;
meutim, veina e prepoznati bar jedan od
njih, kao to je navedeno u tabeli 13.
Tabela 13. Drugi agensi u mesu i mesnim
proizvodima koji prouzrokuju bolesti
Salmonela
Listerija
Kampilobakter
Jersinija
Kao dodatak svemu ovome, ne moemo da

zaboravimo da se rizik od prevremenog umiranja od dvoje vodeih ubica u zapadnom svetu,
raka i sranih oboljenja, poveava sa poveanom potronjom ivotinjskih proizvoda.
Gore od side?
Uz umerene procene od nekih dva miliona
grla stoke zaraenih BSE-om koja su pojedena,
postoji potencijal za svetsku epidemiju velikih
razmera koja bi mogla da se takmii sa sidom u
pogledu broja pogoenih ljudi. Neemo zaista
znati do oko 2000. godine, da li e epidemija
koja se javila kod krava pogoditi u istoj razmeri
(u hiljadama) ljude.66 Meutim, CJD je sa
mnogih gledita izgleda jo gori od side. Kod
HIV-a moemo da utvrdimo infekciju na veoma
ranom stupnju. Tada se mogu primeniti far-
BOLESTI IVOTINJA
makoloke ili druge terapije kako bi se pokualo spreiti napredovanje infekcije do side. ak i
kada se sida i razvije, dostupne su opcije leenja. Meutim, u sluaju CJD-a ne postoji
mogunost za rano utvrivanje i ne postoje
tretmani na bilo kom stupnju bolesti. To je zastraujua bolest koja generalno napada brzo,
prouzrokuje simptome i onesposobljava esto
daleko gore nego sida, i neumoljivo napreduje
prouzrokujui smrt.
Da li je ve prekasno?
Da li je ve prekasno ako ste jeli govedinu i
godinama koristili druge ivotinjske proizvode?
Odgovor je jasno ne. Verovatno je da mnogi
ljudi jo uvek nisu izloeni prionima koji
prouzrokuju prenosive encefalopatije. Te osobe
mogu da odre svoj nizak rizik da ikada dobiju
bolest vezanu za prione time to e u potpunosti izbegavati ivotinjske proizvode.
Neki moda ne oseaju da su spremni da
usvoje vegetarijansku ishranu. Drugi smatraju
da nema razloga da to ine jer su verovatno do
sada ve bili izloeni infektivnim prionima. ak i
za te osobe postoje dobre vesti. U sluaju
prenosivih spongiformnih encefalopatija, dokazi
ukazuju da totalna koliina izlaganja prionima
utie na period inkubacije bolesti.67 Odreenije,
u testovima na ivotinjama, to je veem broju
priona organizam izloen, pre e teiti da oboli.
Naravno, nijedno takvo istraivanje ne moe
etiki da bude izvreno na ljudima. (Odgovor
takoe nije verovatan na osnovu istraivanja
posmatranjem jer nemamo naina da izmerimo
ili ak procenimo koliko je mesa zaraenog BSEom bilo koja data osoba pojela u toku svog ivota.)
Meutim, u skladu sa postojeim istraivanjima na ivotinjama oekuje se da e postojati
varijacije od osobe do osobe u vremenu kanjenja izmeu konzumiranja namirnica zaraenih prionima i ispoljavanja bolesti. Moda e se
kod nekog ko jede velike koliine hrane koja
sadri prione razviti bolest za 10 godina ili
manje, dok e se kod nekog sa umerenim, ali
ipak znaajno manjim izlaganjem moda razviti
stanje za 15 do 20 godina. Kod drugih osoba sa
jo manjim izlaganjem, bolest se moda nee
razviti za 30 ili vie godina.
Prema tome, ak iako je osoba osuena da
se kod nje razvije stanje kao to je CJD zbog
prethodnog izlaganja prionima, moda je
mogue znaajno odloiti poetak bolesti.68 I
ne zaboravite: ishrana koja se udaljava od ivotinjskih proizvoda moe drastino da obezbedi
dodatnu nagradu pomaui smanje-nju rizika
165
od drugih oboljenja kao to su srana oboljenja, dijabetes i rak. Epidemija BSE-a u Velikoj
Britaniji je prouzrokovala da se skoncentriemo
na etiri stvari koje su jo skuplje od same
bolesti. One su navedene u tabeli 14.
Tabela 14. Pitanja postavljena BSE
epidemijom
- Praksa ishrane ivotinja u poljoprivredi
- Bezbednost hrane
- Brzina kojom vlada reaguje na nove epidemije
- Sposobnost i posveenost vlade ljudskoj
bezbednosti
Postoje dokazi da vlade irom sveta nisu

uspele da brzo reaguju na problem ivotinjskih
bolesti i njihovog uticaja na ljudsko zdravlje.
Zato ekati da sledea epidemija udari blie
domu kada se upozoravajui signali ve
oglaavaju?
Zato jo hiljade ljudi mora da umre prevremeno od oboljenja nervnog sistema? Zato
danas ne poeti sa promenama koje e umanjiti va rizik od tih bolesti?
Druge bolesti pored bolesti ludih krava

Bolest ludih krava je 1996. godine zaokupila naslovne strane irom sveta. Meutim, iste
godine, druge bolesti povezane sa ivotinjama
su uzimale hiljade ljudskih ivota iako nisu
dospele na naslovne strane.
Mali broj Amerikanaca je svestan niza
potencijalno smrtonosnih bolesti koje prouzrokuju klice koje se ne nalaze dalje od lokalne
prodavnice, ili ak od njihovog sopstvenog
friidera. Neke od bakterija i virusa prouzrokuju
bolesti za koje zdravstveni radnici dobro znaju
da predstavljaju pretnju ljudskom zdravlju.
Veze izmeu drugih klica i rizika za ljude predstavljaju u velikoj meri nagaanje. Meutim,
skoro sve od ovih bolesti su u velikoj meri
povezane sa ivotinjskim proizvodima.
Infektivne bolesti su ponovo postale glavni
prioritet u areni javnog zdravlja. Naroitu
zabrinutost predstavljaju rastue opasnosti za
bezbednost nae hrane. Nedavno je uvodnik
medicinskog asopisa New England Journal of
Medicine to izneo na sledei nain: Mikrobioloke opasnosti od hrane predstavljaju pitanje
od sve veeg znaaja.69 Imajui ovo u vidu,
moramo da utvrdimo da li izbori ishrane mogu
da svedu na lini rizik od tih uznemiravajuih i
ponekad smrtonosnih zaraznih oboljenja na
najmanju moguu meru.
Uprkos visokom nivou sanitarnih uslova u
Sjedinjenim Dravama, naa hrana je odgovor-
166
na za praktino hiljade sluajeva infektivnih
oboljenja svake godine. Oko 60.000 sluajeva
bolesti povezanih sa hranom se godinje prijavljuje centrima za kontrolu bolesti.70 Ovih
60.000 prijavljenih sluajeva znaajno potcenjuje pravi broj sluajeva. Trenutne procene
iznose zapanjujuih 80 miliona sluajeva
crevnih oboljenja svake godine usled kontaminirane hrane samo u Sjedinjenim Dravama.
Siuna Eerihija koli (E. coli)

E. coli je jedna od najeih bakterija koje
su poznate oveku. Svako od nas ima doslovno
milione ovih bakterija koje ive u naim crevima. Naalost, neki tipovi E. coli mogu biti opasni ili mogu ak da ugroze ivot. Dva takva opasna varijeteta se tehniki oznaavaju kao
serotipovi O157:H7 i O104:H21. Oba ova varijeteta mogu da prouzrokuju ozbiljne crevne
simptome ukljuujui krvavu dijareju. to je jo
gore, mogu kod dece da prouzrokuju oboljenje
opasno po ivot poznato kao hemolitiki uremini sindrom. Ovaj sindrom je najei uzrok
akutne bubrene insuficijencije kod dece.72
Njegovo ime je izvedeno iz injenice da ova
bolest prouzrokuje razaranje crvenih krvnih
zrnaca (hemolizu) i, obino, bubrenu insuficijenciju. Ovaj drugi problem prouzrokuje
nagomilavanje tetnih materija u krvi (poznato
kao uremija). Moe da bude dovoljno ozbiljan
da dovede do smrti. Kod preivelih se mogu
javiti hronini problemi sa bubrezima uz potrebu za dijalizom i/ili presaivanjem.73 Krajem
1992. godine i poetkom 1993. godine, opasni
serotipovi E. coli su prouzrokovali preko 600
infekcija i odneli 4 ivota u dobro poznatim
dogaajima u vezi sa hamburgerima u zapadnoj Americi.74,75 Preko 2.000 infekcija je prijavljeno centrima za kontrolu bolesti uz procenu
velikog broja sluajeva za koje se smatra da su
se pojavili, ali da nisu prijavljeni, uz priblino 20
smrtnih sluajeva svake godine.76 Neki procenjuju da se i do 20.000 ljudi svake godine
razboli od E. coli pri emu 1/3 zahteva smetaj
u bolnici.
Meutim, govedina nije jedina hrana koja
moe da sadri ovaj ozbiljan infektivni agens.
Bolest kod ljudi od E. coli varijeteta je povezana
sa sveim mlekom kao i sa komercijalno pasterizovanim mlekom. U ovoj drugoj situaciji, E.
coli koja prouzrokuje oboljenje, i koja se
pronalazi u velikim koliinama u izmetu nekih
krava, oigledno moe da kontaminira mleko
posle pasterizacije.77 U druge izvore infekcije
spadaju kobasice,78 biftek i jabukovaa, poto
se neke jabuke koje se koriste za pripremanje
jabukovae uzimaju sa zemlje po kojoj se kree

stoka i mogu biti zaraene izmetom krava.79
Meso divljai kao to je jelen, takoe moe da
sadri infektivni agens.80 Jedan procenat stoke
sadri opasne E. coli.81 Zbog prakse prerade,
meso veeg broja ivotinja moe da ue u sastav jednog hamburgera, inei tako govedinu i
hamburgere odgovornim za vie sluajeva
masovnog izbijanja bolesti od bilo kog drugog
jedinstvenog izvora.82 Saetak bolesti koje
izaziva E. coli je prikazan u tabeli 15.
Tabela 15. Bolesti koje izaziva opasna
E. coli
- Poznato je nekoliko tipova E. coli, ukljuujui
serotipove O157:H7 i O104:H21.
- Oni prouzrokuju ozbiljne krvave dijareje.
- Prouzrokuju hemolitiki uremini sindrom kod
dece (bubrena insuficijencija i razaranje crvenih
krvnih zrnaca), koji moe da dovede do smrti.
- Bakterije se mogu pronai u govedini, mleku
(sirovom i pasterizovanom), kobasicama, jabukovai i srnetini.
Svaka drava u Americi je 1995. godine prijavila sluajeve masovnog izbijanja bolesti koje
je prouzrokovala E. coli. Tabela 16 prikazuje
broj sluajeva prijavljenih centrima za kontrolu
bolesti u svakoj dravi.83
Tabela 16. E. coli koja prouzrokuje bolesti
u Sjedinjenim Dravama
Ukupan broj prijavljenih sluajeva u
1995. godini 2.296
Ajdaho
Alabama
Arizona
Arkanzas
Konektiket
Florida
Dordija
Ilinois
Indijana
Ajova
Kalifornija
Kanzas
Kentaki
Kolorado
Luizijana
Masausets
Mejn
Merilend
Miigen
Minesota
Misuri
Misisipi
Montana
Nevada
63
16
26
15
37
46
29
126
64
66
118
29
19
93
3
118
65
8
75
199
48
3
60
23
Severna Dakota
8
Nebraska
42
Nju Hempir
21
Njujork
69
Nju Derzi
66
Nju Meksiko
10
Ohajo
107
Oklahoma
16
Oregon
89
Pensilvanija
44
Rod Ajlend
3
Juna Karolina
10
Severna Karolina
45
Juna Dakota
10
Teksas
38
Tenesi
23
Juta
29
Vaington
140
Vermont
20
Vaington D.C.
0
Vajoming
7
Virdinija
32
Zapadna Virdinija 3
Viskonsin
118
167
BOLESTI IVOTINJA
Ovi brojevi u velikoj meri potcenjuju stvaran

broj obolelih u svakoj dravi poto samo oko
50% laboratorija uopte testira krvavu dijareju
na E. coli.84 Centri za kontrolu bolesti su sada i
formalno preporuili da sve laboratorije testiraju krvavu dijareju bar za E. coli O157:H7.85
Listerioza
Listeria monocytogenes je bakterija koja
takoe moe da prouzrokuje bolest opasnu po
ivot. Simptomi bolesti su slini gripu. Iako
napredujemo u smanjenju broja sluajeva listerioze, ona i dalje prouzrokuje stotine smrtnih
sluajeva svake godine samo u Sjedinjenim
Dravama. Izvetaj asopisa amerikog medicinskog udruenja iz 1995. godine je ukazao da
oko 1.100 Amerikanaca svake godine pogaa
infekcija listerijom. Oko 250 njih umire od oboljenja.86 Ranija procena centra za kontrolu bolesti u pogledu ove bakterije je pokazala slinu
zabrinjavajuu stopu smrtnosti.87 U oba izvetaja, preko 20% onih kod kojih se infekcija
razvila je i umrlo od nje. Iako listerija predstavlja naroiti rizik za trudne ene i
novoroenad, samo 1/3 novijih sluajeva se
javila u tim kategorijama. Druge osobe sa
poveanim rizikom od ove infekcije su starije
osobe i one sa oslabljenim imunim sistemom
zbog stanja kao to su rak, dijabetes ili sida.
Kategorije namirnica povezanih sa najveim
rizikom su sir i nedovoljno kuvana piletina.88
Druge namirnice za koje je utvreno da nose
rizik su namirnice iz prodavnica. Veza sluajeva
listerije sa virlama i piletinom je navedena u
tabeli 17.89
Tabela 17. Bakterije listerije u virlama i
piletini
- 20% sluajeva listerioze je povezano sa nekuvanim virlama i slabo kuvanom piletinom.
- Ameriko ministarstvo poljoprivrede je testiralo
virle 19 razliitih proizvoaa i utvrdilo da je
20% testiranih bilo pozitivno na listeriju.
Kampilobakter
Campylobacter je vodei uzrok bakterijskog
trovanja hranom u Sjedinjenim Dravama, iako
se obino ne pojavljuje na naslovnim stranama.
Svake godine se preko 2 miliona Amerikanaca
zarazi ovim organizmom koji razvija simptome
kao to su bol u stomaku, groznica, munina i
povraanje. Kod do 20% sluajeva, oboljenje
moe biti produeno i ozbiljno. Svake godine i
do 200 smrtnih sluajeva u SAD se povezuje sa
kampilobakterom.90 Infekcija kampilobakterom
takoe moe da prouzrokuje Gilijan-Barov sin-
drom, ozbiljno oboljenje koje potencijalno moe

da ugrozi ivot.91 Gilijan-Bar je tip brzorazvojne
paralize koja obino poinje u nogama i penje
se uz telo. Moe da pogodi miie neophodne u
disanju i da na taj nain prouzrokuje respiratornu smrt.92 Sluajevi Gilijan-Bara se mogu izazvati i drugim uzrocima osim kampilobaktera.
Meutim, kampilobakter tei da prouzrokuje
tee paralitiko oboljenje koje je obino
povezano sa ozbiljnim invaliditetom ak iako se
osoba oporavi od akutne bolesti.93
Kada se utvruju namirnice koje nose rizik
od kampilobaktera, piletina je prva na listi. Vie
od polovine sluajeva kod ljudi je povezano sa
konzumiranjem piletine. Ve 1990. godine,
istraivanje Univerziteta u Viskonsinu na preko
2.000 kokoaka koje legu jaja u tri razliite
farme utvrdilo je da su sve osim 8 kokoaka bile
zaraene ovom potencijalno opasnom klicom.94
Iako organizam obino samo boravi u crevima
ptica, to je i dalje problem poto se veina
kokoaka danas ne ubija na nain na koji su to
nai stari radili (odsecajui im glave), ve ih
sada ubijaju automatske maine dok kokoke
idu pokretnom trakom. Njihova tela se mogu
otvoriti otrim noevima u procesu ubijanja, a
sadraj creva se onda prosipa na samo meso. U
druge namirnice ukljuene u sluajeve bolesti
izazvane kampilobakterom spadaju govedina,
prelivi za kolae, sirovo mleko i jaja.95
Salmonela
Meu bakterijama koje prouzrokuju znaajna oboljenja uz dijareju u Sjedinjenim Dravama, salmonela je druga jedino u odnosu na
kampilobakter prouzrokujui procenjenih 2 miliona sluajeva bolesti godinje.96 Postoji preko
2.000 razliitih varijeteta salmonele (oznaenih
kao serotipovi).
Jedan od najeih serotipova salmonele se
naziva Salmonella enteritidis. Svake godine ovaj
serotip prouzrokuje veliki broj masovnih izbijanja bolesti kada je vie ljudi zaraeno iz istog
izvora. Godinje se u proseku prijavljuje oko 55
takvih sluajeva masovnih izbijanja bolesti centrima za kontrolu bolesti cifra koja nesumnjivo znaajno potcenjuje broj pojava bolesti. Nedavno dobro poznati sluaj izbijanja bolesti je
ukazao da se samo tri od svakih hiljadu sluajeva ikada prijavi nadlenim zdravstvenim organima.
Kod veine rtava se razvija jednostavna
crevna infekcija sa dijarejom, groznicom i drhtavicom, ali je za preko 10% pacijenata neophodno bolniko leenje. Umre oko tri od svakih
100 pacijenata koji se lee u bolnici.98 U ozbilj-
168
ne ili ugroavajue komplikacije od infekcije
bakterijama iz porodice salmonele spadaju: infekcija opne mozga (meningitis), krvne infekcije (sepse) i hronini artritis, uz smrtne ishode u
nekim sluajevima.99 Ponovo su odojad, starije osobe i oni sa problemima imunog sistema
izloeni najveem riziku od opasnih oboljenja.
Salmonela izgleda lako prouzrokuje sluajeve izbijanja bolesti u velikim razmerama.
Jedan od najupeatljivijih pojedinanih izvora
masovnog izbijanja bolesti je prouzrokovao
skoro 200.000 ljudskih infekcija. Celokupna epidemija je povezana sa pasterizovanim mlekom
proizvedenim u samo jednoj mlekari.100 Drugi
veliki sluaj izbijanja koji je pogodio preko
200.000 osoba je povezan sa zaraenim komercijalnim sladoledom.101 Ovaj drugi sluaj je
prikazao mo relativno malog broja organizama
salmo-nele da prouzrokuju ozbiljna oboljenja.
Uprkos hiljadama zaraenih ljudi, zdravstveni
istraivai su utvrdili da su i najzaraeniji uzorci
sladoleda imali samo 6 bakterija salmonele na
pola olje sladoleda.102 Potencijal tako malog
broja bakterija da prouzrokuje ozbiljna oboljenja istie opasnost od tih organizama i prikazuje koliko teko moe da bude obezbediti njihovo potpuno odstranjivanje ak i samo iz jedne
namirnice. U druge namirnice koje su prouzrokovale sluajeve izbijanja infekcije salmonele
spadaju domai sladoled, okolada, jaja i
proizvodi od jaja.
Situacija sa jajima je uznemirila mnoge
potroae, poto jaja A kvaliteta savreno normalnog izgleda mogu da budu inficirana. ak i
kada su ljuske potpuno nedirnute i dezinfikovane, salmonela i dalje moe da boravi unutar
jaja. Razlog zbog koga se salmonela nalazi
unutar ljuske je to bakterije mogu neprimetno
da inficiraju organe za polaganje jaja zdravih
kokoaka. Poto se ljuska formira posle ostatka
jajeta, jaja mogu da postanu inficirana salmonelom pre nego to se ljuska uopte i razvije.103
ak i u regionu najveeg rizika u zemlji
severoistoku Sjedinjenih Drava, samo je priblino jedno na 10.000 jaja inficirano salmonelom. Zbog toga su neki potroai smatrali da
je rizik od jaja mali. U vreme porodinih farmi
kokoaka to je moda i bilo tano. Meutim, u
dananjem svetu masovne proizvodnje hrane,
rizici su umnoeni. Centri za kontrolu bolesti su
istakli da mnoga jela nainjena u restoranima i
komercijalnim ustanovama koriste pomeana
jaja. Drugim reima, sadraj vie stotina jaja
se spaja kako bi se pripremila velika koliina
jela. Centar za kontrolu bolesti iznosi sledee
opaanje: Ako se 500 jaja spoji zajedno, jedno
jelo u 20 e biti zaraeno, a svako ko jede jaja

iz ovog jela e biti izloen riziku od bolesti.104
Jo jedan uznemiravajui sluaj masovnog
izbijanja salmonele se nedavno javio u zapadnom delu zemlje. Najmanje 90 osoba se
razbolelo jedui prutu. Pruta se tako prikljuila listi na kojoj se sada nalaze kobasica i salama kao znaajni nosioci agensa bolesti. Razlog
zbog koga je ovo toliko uznemiravajue jeste da
se ti ivotinjski proizvodi tipino smatraju
spremnim za jelo. Proseni potroa ne vidi
potrebu da ih kuva ili sterilizuje.105 okolada
takoe predstavlja razlog za zabrinutost poto
se uglavnom ne zagreva pre jela. Saetak
karakteristika bolesti koje prouzrokuje salmonela je prikazan u tabeli 18.
Tabela 18. Oboljenja koja prouzrokuje
salmonela
- Salmonela prouzrokuje 2 miliona sluajeva
bolesti godinje.
- Postoji mnogo sluajeva masovnog izbijanja bolesti, sa do 200.000 ljudi zaraenih u isto vreme.
- Simptomi su dijareja (proliv), bol i dehidracija.
- Infekcija moe da dovede do meningitisa, sepse
i hroninog artritisa.
- Bakterije se mogu pronai u sirovom mleku,
pasterizovanom mleku, jajima, okoladi, sladoledu (komercijalnom ili napravljenom kod kue),
govedini, kobasicama, salami i piletini.
Yersinia enterocolitica infekcija

Yersinia ima neobinu karakteristiku da je
esti uzrok nepotrebnih operacija. Mnogo
mladih ljudi sa infekcijom jersinijom je podvrgnuto apendektomiji. Razlog za ovo je taj to
klice prouzrokuju groznicu i otar bol u donjem
predelu stomaka koji imitira akutno zapaljenje
slepog creva (apendicitis).106 U namirnice koje
su bile zaraene jersinijom spadaju svinjetina,
sirovo i pasterizovano mleko, okoladno mleko i
junjaki delikates - kembii.107
Clostridium perfringens infekcija

Clostridium perfringens je jo jedan esti
uzrok izbijanja infektivnih bolesti izazvanih hranom u Sjedinjenim Dravama. Obino se preko
1.000 sluajeva godinje prijavljuje centrima za
kontrolu bolesti, ali ponovo, to je potcenjivanje
stvarnog broja sluajeva.108 Naroito je esto
kada je izvor hrane povezan sa izbijanjem
bolesti kuvana govedina.109 Pored govedine,
pilee meso je takoe esto zaraeno klicama.
Kada se infekcija razvije, stomani grevi i
povraanje predstavljaju pravilo, iako simptomi
obino traju manje od 72 sata, a bolniko
leenje je retko potrebno.
169
BOLESTI IVOTINJA
Vie od obinih problema sa stomakom

Trebalo bi da bude jasno da infektivne
bolesti izazvane hranom mogu da prouzrokuju
mnogo problema pored jednostavnih crevnih
poremeaja ili dijareje. Kao to smo ve videli,
mnoge od ovih bakterija mogu da prouzrokuju
infekcije koje ugroavaju ivot. Druge mogu da
prouzrokuju hronine bolesti koje dovode do
invaliditeta. Kampilobakter, kao to smo ve
istakli, moe da prouzrokuje Gilijan-Barov sindrom koji esto dovodi do invaliditeta kada ne
ubija. Salmonela moe da prouzrokuje hronini
i trajni artritis.
injenica je da se sve vie infektivnih
bolesti povezuje sa hroninim medicinskim
problemima. Nove infektivne veze su se pojavile kod esto razarajue, neizleive crevne
bolesti poznate kao Kronova bolest. Kronova
bolest moe da prouzrokuje simptome kao to
su krvava dijareja, groznica, otar bol u stomaku, artritis, kao i blokada creva koja zahteva
operaciju. Bolest do sada nije imala poznati
uzrok i godinama je zbunjivala medicinske
naunike. Ja trenutno leim mnoge pacijente
od Kronove bolesti i iako sam imao uspeha u
kontrolisanju stanja kod veine pacijenata,
oboljenje ostaje doivotno bez leka. Istraivai
su sada uoili vezu koja bar u nekim sluajevima Kronove bolesti moe da bude prouzrokovana infekcijom koju izaziva bakterija
Mycobacterium paratuberculosis.110,111 Ovaj
organizam je veoma est kod ivotinja kao to
su ovce i krupna stoka. Bakterija prouzrokuje
hronino crevno oboljenje zvano Donsova
bolest koja pogoa priblino 25% amerike
stoke.112 Kod ove bolesti najvie zabrinjava injenica da krave zdravog izgleda mogu da budu
inficirane i da prenose klice svojim mlekom. U
jednom istraivanju veoma zaraenog krda iz
Ohaja, vie od jedne od etiri krave zdravog
izgleda je imalo klice u stolici, a jedna od 12 je
imala klice u mleku.113 To su naroito zastraujue statistike kada shvatite da klica moe da
preivi obine metode pasterizacije.114
Leukemija od krava?
Mnogi ljudi smatraju da je rak bolest samo
odraslih. Nita ne moe biti dalje od istine. Rak
je drugi vodei uzrok smrti meu amerikom
decom.115 Samo nesreni sluajevi odnose vie
mladih ivota. Leukemija, rak krvi i tkiva koja
formiraju krv, predstavlja vodei uzrok smrtnih
sluajeva od raka kod dece u SAD, kao to je
Zato je ovo od posebnog interesa u
poglavlju o bolestima kod ivotinja? Zato to
Tabela 19. Rak kod dece

- Rak je uzrok smrti broj 2 meu decom (nesreni
sluajevi su uzrok broj 1).
- Leukemija je vodei uzrok smrtnih sluajeva od
raka kod dece.
postoji jo jedno oboljenje koje je esto u populaciji amerike stoke. Ovo oboljenje je virus
govee leukemije (bovine leukemia virus, BLV).
Mogua veza leukemije kod dece sa ovim oboljenjem stoke je objanjenja u tabeli 20.117
Tabela 20. Potencijalne opasnosti od
virusa govee leukemije
- Virus govee leukemije je prisutan kod i do 70%
amerikih grla stoke.
- Moe da prouzrokuje bolest stoke zvanu govei
limfosarkom.
- Veina krava inficiranih virusom govee
leukemije oslobaa infektivne viruse ili inficirane
limfocite u svoje mleko.
Zapazite, kao i kod BSE-a, postoji direktna

veza sa stokom. Virus govee leukemije
(takoe zvan virus govee leukoze, bovine
leukosis virus, ili BLV) se odnosi, naravno, na
oblik leukemije koji se javlja kod stoke. Zapazite
koliko ovaj virus preovladava kod amerike
stoke koja se uzgaja radi proizvodnje mleka.
Stoka koja se uzgaja radi mesa obino ima niu
stopu infekcije. U svakom sluaju, u svakom
trenutku oko 20% populacije amerike stoke je
inficirano.118 Pored leukemije, ovaj virus moe
da prouzrokuje govei limfosarkom, rak limfnog
tkiva kod stoke.
Zapazite da same krave inficirane leukemijom nisu jedine sa rizikom. Virus se prenosi na
mleko.119 Izgleda da ovo mleko ima potencijal
da prouzrokuje oboljenje kod drugih vrsta ivotinja koje piju zaraeni proizvod. Mleko kontaminirano virusom govee leukemije koje je
nepasterizovano davano ovcama i impanzama
je povezano sa ozbiljnim bolestima, kao to je
prikazano u tabeli 21.120,121
Pokazano je da su i druge vrste podlone
virusu govee leukemije: belorepi jelen, svinja,
Tabela 21. Tumori indukovani virusom
govee leukemije
- Mleko kontaminirano virusom govee leukemije
je davano ovcama. Kod ovaca su razvio limfosarkom.
- Mleko kontaminirano virusom govee leukemije
je davano impanzama. Kod impanzi se razvila
leukemija i pneumocistina upala plua.
170
domai zec i maka.122 Firer (Ferrer) je sa
saradnicima pre vie godina naveo dokaze da u
laboratoriji ljudske elije postaju inficirane virusom govee leukemije.123 Pasterizacija ubija
viruse,124,125 ali smo ve videli da mleko moe
biti zagaeno kontaminacijom posle procesa
pasterizacije ili zbog mehanikih problema sa
opremom za pasterizaciju. Sluajevi izbijanja
infekcija kod ljudi prouzrokovanih pasterizovanim mlekom usled klica kao to su E. coli, salmonela i Yersinia, obezbeuju primer nedostatka pasterizacije. Ukratko, iako je pasterizacija
korisna procedura koja je poveala bezbednost
mleka, ni u kom sluaju ne sterilie mlene proizvode. ak i posle pasterizacije, mleko u stvari
sadri obilje virusa i bakterija. 11. poglavlje pod
nazivom: Mleko, prijatelj ili neprijatelj? sadri
vie informacija po ovom pitanju.
Na kraju se pitamo, da li virus govee
leukemije predstavlja opasnost po ljudsko
zdravlje? Odgovor do sada je da ne znamo.
Iako je samo jedno istraivanje pokazalo vei
broj sluajeva leukemije kod ljudi u oblastima
koje sadre vie stoke,126 druga istraivanja
koja je pregledao dr Redinald Donson
(Reginald Johnson) iz Amerike slube za
inspekciju zdravlja ivotinja i biljaka nisu utvrdila nikakav odnos izmeu virusa govee
leukemije i ljudskih oboljenja. Meutim, mora
se istaknuti da je virus govee leukemije veoma
slian virusu ljudske leukemije T-elija tipa 1
(HTLV-1).127 Oba spadaju u porodicu retrovirusa koja takoe ukljuuje i HIV. Sposobnost
ove porodice virusa da inficira elije, a zatim
prouzrokuje bolesti godinama kasnije predstavlja naroiti razlog za zabrinutost. Shodno
tome, izgleda da je prisutan rizik za ljude iako
trenutno nisam upoznat sa bilo kakvom definitivnom opasnou po ljude.
Ukratko, virus govee leukemije moe ili ne
mora da prouzrokuje zdravstvene probleme kod
ljudi. Meutim, BSE pria daje reiti primer
kako infektivna bolest moe na prvi pogled da
izgleda bezopasna za ljude samo da bi se kasnije ispostavilo da predstavlja ozbiljnu pretnju.
Vredno je napomenuti injenicu da i BSE i virus
govee leukemije mogu da inficiraju itav niz
vrsta. Izgleda razumno izbegavati bilo kakve
klice koje mogu da prelaze barijere izmeu
vrsta i prouzrokuju bolesti koje ugroavaju ivot
kod nesrodnih organizama.
Kravlja sida (BIV)

asopis Wall Street Journal je 1991. godine
zaokupio panju svojih itaoca segmentom o
zdravlju pod nazivom: Roak side inficira
stoku.128 asopis je nastavio omalovaavajui

bilo kakav potencijalni rizik od kravlje side.
Ovaj izvetaj je bio precizan; do sada, medicinska istraivanja nisu iznela nikakve razloge za
zabrinutost u vezi sa ovim oboljenjem.129
Meutim, postoje neke zabrinjavajue odlike
virusa. Uoeni su neki dokazi menjanja imuniteta kod zaraenih krava.130 Takoe je
utvren prenos virusa izmeu vrsta na ovce,
zeeve i koze.131 Ova kombinacija faktora
prouzrokuje razloge za zabrinutost sline onima
koje sam izrazio u pogledu virusa govee
leukemije. Imajui ovo u vidu, u kombinaciji sa
realnou dugog perioda inkubacije HIV-a,
izrazio sam zabrinutost u pogledu dugoronih
efekata ovog agensa na zdravlje, naroito ako
se na kraju pokae da je prenosiv na ljude.
Poto BIV moe da utie na funkciju imuniteta kod stoke i moe da pree granice vrste,
izgleda razumno preduzeti mere kako bi se ovaj
virus izbegavao dok ne budemo sigurni da ne
postoji rizik po ljude. U stvari, neki su, kao
Deremi Rifkind (Jeremy Rifkind) iz Fondacije
za ekonomske trendove, zastupali da krave
zaraene BIV-om ne bi trebalo musti ili voditi na
klanje dok se ne razjasne uticaji virusa na
dugorono zdravlje ljudi. Siguran sam da mnogi
u industriji mesa i mlenih proizvoda smatraju
da to nije neophodno, ali u drugim zemljama
kao to je vajcarska, to je upravo ono to se
ini, kao to je opisano u tabeli 22.
Tabela 22. vajcarska zatita od BIV-a
- vajcarska eliminie stoku koja ima BIV virus.
- Ne dozvoljavaju uvoz stoke ili govedine zaraene BIV-om.
- Amerika vie ne moe da izvozi govedinu u vajcarsku jer nema program iskorenjivanja BIV-a.
vajcarska je takoe bila zabrinuta u vezi sa

slinostima izmeu BIV-a i HIV-a. Dok dugorona istraivanja ne razjasne ta pitanja, oni ne
ele da izlau svoje graane ovim infektivnim
agensima pronaenim u stoci ili njihovom
mleku.
Veina sluajeva trovanja hranom

ukljuuje ivotinjske proizvode
ivotinjski proizvodi nisu jedini proizvodi
koji mogu biti zaraeni bakterijama. Meutim,
velika veina zaraenih namirnica su crveno
meso, mleni proizvodi, piletina, jaja i morski
plodovi, po izvetajima centara za kontrolu
bolesti o infektivnim bolestima iz namirnica.
Dolo bi do znaajnog pada broja ovih ozbiljnih
171
BOLESTI IVOTINJA
bolesti kada bi vegetarijanska ishrana bila ire

usvojena.
Saeta lista gore pomenutih bolesti ivotinja koje predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi
prikazana je u tabeli 23.
Tabela 23. Lista gore pomenutih
ivotinjskih bolesti koje ugroavaju
ljudsko zdravlje
BSE i druge prionske
bolesti
E. coli bakterija
Listerioza
Bolest koju izaziva
salmonela
Kravlja sida (BIV)
Kronova bolest
Bolest koju izaziva

virus govede leukemije
(BLV)
Rak
Clostridium perfringens
Campylobacter
Yersinia
Rizik od ljudskog kontakta sa

ivotinjama
Osim rizika ishrane ivotinjskim proizvodima, da li postoje opasnosti i od obinog rada sa
ivotinjama? Odgovor je da. Radnici na farmama ivotinja, veterinari i radnici koji se bave
obradom mesa imaju znaajno poveane stope
broja ozbiljnih oboljenja, kao to je navedeno u
tabeli 24.132
Tabela 24. Bolesti povezane sa radom
sa ivotinjama
-
Hokinova bolest
Multipli mijelom
Leukemija
Rak:
-- melanom
-- limfom
-- rak stomaka
-- rak prostate
- Padetova bolest
Iako su farmeri izloeni pesticidima i

hemikalijama, mnogi istraivai se koncentriu
na mogunost izlaganja virusima kao na faktor
koji izaziva rak.133
esto su uslovi u kojima se ivotinje uzgajaju toliko nezdravi da su radnici u tim situacijama podloniji bolestima. Specifine kategorije
radnika koji rukuju ivotinjama su takoe
izloene posebnom riziku. Na primer, poto se
svinje obino uzgajaju u zatvorenim fabrikim
farmama, kod uzgajivaa svinja se moe razviti niz respiratornih bolesti usled njihovog rada u
ovim zatvorenim zgradama. Istraivanja pokazuju da se skoro polovina onih koji rade u
takvim zatvorenim zgradama (za svinje ili kokoke) ale na bronhitis, stanja nalik na astmu,
zapaljenje sinusa ili oboljenja nalik gripu.134,135
To je pripisano udisanju praine i gasova iz
svinjskog izmeta i urina. Radnici koji rade na
zatvorenim farmama ivine imaju sline disajne
probleme.136
Moda se oblast od najveeg razloga za
zabrinutost odnosi na one koji rade u klanicama
i fabrikama za pakovanje mesa. Novije istraivanje je razmatralo oko 10.000 takvih osoba
tokom perioda od 9 godina.137 Rezultati su
otkrili povean rizik od svih vrsta raka.
Odreeni broj specifinih tipova raka je takoe
povean. Tu su spadali: rak plua, rak usta i
grla, i rak jednjaka, debelog creva, beike,
bubrega i kostiju. Poveanje rizika je esto bilo
izrazito. Broj smrtnih sluajeva od Hokinove
bolesti je bio povean 6 puta, smrtnost od
drugih limfoma je utrostruena, a broj smrtnih
sluajeva od leukemije je vie nego udvostruen. Istraivai su postavili pitanje da li
takvi porasti mogu biti povezani sa izlaganjem
BLV-u i drugim virustima koji izazivaju rak.
Njihovo istraivanje nas ostavlja sa ozbiljnom
zabrinutou o mogunosti rizika za takve radnike.
Potpunija lista ljudskih bolesti dobijenih

od ivotinja
Informacije u ovom poglavlju su obezbedile
znaajne dokaze u vezi sa ozbiljnom prirodom
bolesti kod ivotinja i rizikom po ljude.
Meutim, ja sam samo dodirnuo povrinu
veoma iroke oblasti. Mogle su biti ukljuene
jo desetine strana koje se bave toksikolokim i
infektivnim bolestima, iji se broj poveava
ishranom ivotinjskim proizvodima ili kontaktom
sa ivotinjama. Kada bih sastavljao potpuniju
listu stanja povezanih sa ivotinjama koja utiu
na ljude, to bi ukljuivalo sve one navedene u
tabeli 25.138
Futuristiki uvidi o ivotinjama

Pre oko 100 godina napisano je zapanjujue
upozorenje u vezi sa opasnostima ishrane
mlenim proizvodima. Jedan poznati autor je
zapisao sledee: Ako se mleko koristi, mora se
temeljno sterilizovati. Uz ovaj oprez, postoji
manje opasnosti od dobijanja bolesti zbog
upotrebe mleka.139 Kako moete temeljno da
sterilizujete mleko? Jednostavnim staromodnim
kuvanjem.
On dalje objanjava: Neka reforma ishrane
bude progresivna. Neka se ljudi naue kako da
spremaju hranu bez upotrebe mleka ili maslaca.
172
Tabela 25. Druge bolesti i stanja povezana

sa ishranom ivotinjskim proizvodima ili
izlaganjem ivotinjama
- Trihinoza (takoe
zvana trihineloza)
- Giardia lambia
- Vibrio vulnificus
- Psitakoza (papagajska
bolest)
- Kukasta glista
- Besnilo
- Leptospiroza
- Vibrio cholera (agens
koji prouzrokuje koleru)
- Riblja pantljiara (diphyllobothrium latum)
- Isospora belli
- Skombroid
- Hanta virus
- Valjkasti crvi
- Bruceloza
- Kuga (agens koji prouzrokuje bubonsku kugu)
- Svinjska pantljiara
(taenia solium)
- Govea pantljiara
(taenia saginata)
- Antraks
- Trovanje ciguaterom
- Prstenasti crvi
- Tularemija
- Kriptosporidioza
Recite im da e uskoro doi vreme kada vie

nee biti bezbedno korienje jaja, mleka,
krema, ili maslaca, jer se bolesti kod ivotinja
poveavaju u srazmeri sa porastom iskvarenosti meu ljudima.140 Nauni podaci predstavljeni
u ovom poglavlju su dokazali da je ovo predvianje bilo tano.
Izjava istog autora iz 1898. godine daje
uvide u to zato je ova tema toliko znaajna.
Boija kletva je nad zemljom, morem, stokom,
ivotinjama. Uskoro nee biti bezbedno posedovati stada ili krda. Zemlja propada pod
Boijom kletvom.141 Biblija iznosi slinu sliku o
poslednjim danima. Stvari nee krenuti na
bolje; odreene su da se pogoraju. On je nastavio: Uenjem i primerom, pokaite da je
hrana koju je Bog dao Adamu u svom bezgrenom stanju najbolja za ovekovu upotrebu
dok trai da povrati to bezgreno stanje.142 On

se poziva na 1. Knjigu Mojsijevu iz Biblije koja
navodi Adamovu prvobitnu ishranu, koja je bila
u potpunosti vegetarijanska, bez bilo kakvih
ivotinjskih proizvoda.143 Dokazi ukazuju da je
veliki broj mranih podataka predstavljenih u
ovom poglavlju samo deli onoga to budunost sprema. Ja ne predstavljam ove injenine
podatke da bih bilo koga zastraio, ve da vas
upozorim na mogunosti kako biste mogli sada
da otponete da uite o novom nainu ishrane
koji izbegava ove potencijalno opasne bolesti.
Sada je odluujue vreme

Veina nas odlae bilo kakve odluke o
promenama naina ivota dok ne budemo primorani na njih. Meutim, kada se radi o promenama ishrane, esto te situacije kada se mora
promeniti dolaze prekasno. Promene u ishrani
nee mnogo pomoi ako vam je utvrena
Krojcfeld-Jakobova bolest. Kada salmonela, listerija, kampilobakter ili neka druga infekcija
prenesena hranom napadne, moete biti jedan
od nesrenih i ne doiveti da izaberete bolju
ishranu. ak se i kod preivelih mogu razviti
ireverzibilni fiziki problemi koje nijedan program ishrane ne moe da rei.
Dokumentovane informacije u ovom poglavlju pozivaju na odluku. Vreme za odluku je
sada. U svetlu dokaza o brojnim i ozbiljnim
bolestima kod ivotinja, izbor najsigurnije
ishrane je svakako razuman. Ima smisla.
Koncentriite se ne na ono ega se odriete,
ve na raznovrsno voe, povre, jezgrasto voe
i itarice u kojima se moe svesrdno uivati na
ovoj optimalnoj ishrani.
173
11. poglavlje
Mleko: prijatelj ili neprijatelj?

To je bio neobian sukob. Antagoniste su
predstavljale dve grupe koje obino pokuavaju
da rade zajedno. Na jednoj strani su bili lanovi
medicinske istraivake zajednice, a na drugoj
veliki igra u amerikom krupnom biznisu. ta
se tano odigravalo? lanovi naune zajednice
su kroz svoje istraivake publikacije u stvari
pozvali na odgovornost Ameriko udruenje
industrije mlenih proizvoda. Jasan sadraj njihovog medicinskog istraivanja je bio da je
udruenje vrilo obmanjujue reklamiranje
koristei slogan Svima je potrebno mleko.
Kada je Federalna trgovinska komisija razmotrila problem, doli su do iznenaujueg zakljuka: sloili su se sa istraivaima i izdali predloenu albu navodei da slogan Svima je
potrebno mleko predstavlja lano i obmanjujue reklamiranje.1 Procena Federalne trgovinske komisije iz 1974. godine je skrenula panju
na doslednu strategiju industrije mlenih
proizvoda: izmiljanje reklamnih slogana i pristupa koji impresioniraju ljude poeljnou
mlenih proizvoda i korisnou po zdravlje. Neki
od tih slogana, esto praeni privlanim atletom
ili lepom osobom uz belu mlenu prugu iznad
gornje usne su navedeni u tabeli 1.2
Tabela 1. Slogani amerike industrije
mlenih proizvoda
-
Mleko, kakvo iznenaenje

Pravi mukarci piju mleko
Svima je potrebno mleko
Mleko je prirodno
Mleko je savrena hrana
Mleko: pijte ga zbog njegove vrednosti
Oni koji piju mleko su bolji ljubavnici
Mleko ima poneto za svakoga
Jedna je stvar pokuati probuditi elju za

uslugom ili proizvodom na kraju, to je osnova
najveeg broja reklama koje nas bombarduju iz
dana u dan, ali je sasvim druga stvar govoriti o
neemu kao da donosi zdravlje ako u stvari to
ne ini. Imajui ovo u vidu, odluka Federalne
trgovinske komisije iz 1974. godine je otvorila

veoma vano pitanje. Zato bi vlada ula u
sukob i osporavala tvrdnju koju veina
Amerikanaca prihvata? Bez obzira da li je to
dananji vodi hrane u obliku piramide ishrane
Amerikog ministarstva poljoprivrede ili
nekadanje etiri grupe namirnica, decenijama
je sve ukazivalo da je svim Amerikancima zaista
potrebno mleko. ta je onda moglo da podstakne Federalnu trgovinsku komisiju da zameri
mlenoj industriji to govori da je svima
potrebno mleko? Odgovor na ovo pitanje
formira osnovu ovog poglavlja. Neposredno
posle odluke iz 1974. godine, industrija mlenih
proizvoda je promenila svoj slogan na mleko
ima poneto za svakoga. Iako niko nije izazvao
tanost tog slogana, pravo pitanje je: da li
zaista elite to poneto?
Neki bi mogli da smatraju da je samo ukazivanje da mogu da postoje problemi povezani sa
mlekom i mlenim proizvodima skoro neameriki. Ovo poglavlje ne promovie novu kampanju.
Ja jednostavno ukazujem da malo poznata
zamerka Federalne trgovinske komisije industriji mlenih proizvoda pre vie od 20 godina reito tvrdi da bi svaki Amerikanac trebalo da bude
dobro upoznat sa medicinskim injenicama u
vezi sa mlekom. Na kraju, dobro zdravlje nije
zasnovano na praenju naih predubeenja ili
kulturnih sklonosti zasnovano je na saradnji
sa zakonima zdravlja koji vladaju nama. Zbog
toga je potrebno da svaki ovek odloi svoja
oseanja u stranu i ozbiljno razmotri zato bi
amerika vlada odbila izjavu da je svakome
potrebno mleko. Zasluujemo da budemo
sposobni da nainimo inteligentnu odluku u vezi
sa naom linom upotrebom mleka i mlenih
proizvoda. Poruka koja e se jasno pojaviti u
ovom poglavlju je da su medicinski strunjaci
decenijama znali za zdravstvene probleme u
vezi sa mlekom, ali ti problemi nisu dobili veliki
publicitet. Moramo da razumemo da je veoma
teko da se poruke preventivne medicine jasno
uju kada moni komercijalni interesi ulau milione dolara u objavljivanje poluistinitih poruka.
174
Mo Udruenja industrije mlenih

proizvoda
Snaga uticaja industrije mlenih proizvoda
na prodaju svojih proizvoda i politiku scenu u
Sjedinjenim Dravama je ogromna, kao to je
prikazano u tabeli 2. Malo nas je svesno da se
14% amerikog budeta za hranu troi na
mlene proizvode,3 obezbeujui u proseku
vie od 700 grama ovih proizvoda dnevno po
osobi.4 Uz tako velike prodajne koliine, nije
udo da je Ameriko udruenje industrije
mlenih proizvoda mona i dobro finansirana
organizacija. Veliki deo prihoda od prodaje
mlenih proizvoda se strateki usmerava u veliki budet za reklamiranje posveen raznovrsnim
mlenim promocijama.5 Zbog toga vidite toliko
mnogo reklama o mlenim proizvodima na televiziji, radiju i tampi. tavie, Ameriko
udruenje industrije mlenih proizvoda dri
znaajan deo politike moi u Vaingtonu. Neki
to pripisuju njihovim obrascima politike
podrke koja je ostvarena obezbeivanjem fondova izbornih kampanja za vie od 15% amerikih predstavnika kongresa.6
Tabela 2. Uticaj industrije mlenih
proizvoda u SAD
- Jedan od sedam dolara za hranu se potroi na
mlene proizvode.
- Prosena osoba trenutno potroi 266 kilograma
mlenih proizvoda godinje.
- Na reklamiranje mleka se potroi 5 centi na
svakih 45 kilograma mlenih proizvoda koji se
prodaju.
- Jedan od sedam kongresmena prima izbornu
podrku od industrije mlenih proizvoda.
Bebama su neophodna majina antitela

Nauna istraivanja su poela da otkrivaju
probleme sa mlekom ve 1930. godine kada su
ispitane stope smrtnosti odojadi u vezi sa
upotrebom kravljeg mleka. Pre otkria antibiotika, istraivai su prouili 20.000 odojadi u ikagu. Jedna grupa odojadi je hranjena majinim mlekom, a druga grupa kuvanim kravljim
mlekom. Rezultati su prikazani u tabeli 3.7,8
Standardni pedijatrijski medicinski udbenik
e danas navesti da je u savremenom dobu
Tabela 3. Visoke stope smrtnosti odojadi
zbog kravljeg mleka
Stopa smrtnosti sa 9 meseci, na 1.000 odojadi
Kravlje mleko
Ljudsko mleko
84,7
1,5
poboljanog medicinskog leenja malo verovatno da e dojenje obezbediti korist po opstanak.

Meutim, i dalje priznaje da postoje situacije
kada to moe da spasi ivot odojadi. Jedan
udbenik navodi: Iako postoji malo razlika, ako
uopte i postoje, u stopama smrtnosti izmeu
odojadi dojenih majinim mlekom i hranjenih
kravljim, a koja primaju dobru negu, meu
socioekonomskim grupama i onima koji ive u
nesanitarnim uslovima, odojad dojena majinim mlekom imaju veu verovatnou preivljavanja.9 Bez obzira na ivotne uslove i dostupne lekove, imuni sistem odojadi je ugroen ako
se ono hrani kravljim mlekom, a ne majinim.
Danas istraivanja jo uvek favorizuju dojenje
nad mlekom u prahu ili kravljim mlekom.10,11,12
Na primer, ak i u eri antibiotika u Sjedinjenim
Dravama, kod odojaadi hranjenih mlekom u
prahu ili kravljim mlekom postoji 80% vea
ansa za razvoj dijareje i 70% vea verovatnoa
za razvoj infekcije uha u poreenju sa decom
koja se hrani iskljuivo majinim mlekom.13 ta
se to nalazi u majinom mleku to obezbeuje
bebama takvu prednost u pogledu imuniteta?
Verovatno jo uvek ne znamo sve odgovore, ali
je nekoliko vanih faktora jasno. Oni su navedeni u tabeli 4.
Tabela 4. Poznate prednosti dojenja
majinim mlekom
- Majina antitela se prenose na bebu.
- Majina bela krvna zrnca se prenose na bebu.
- Majino mleko sadri laktoferin koji blokira rast
bakterija E. coli.
- Majino mleko je obino sterilno za razliku od
kravljeg.
Prva prednost ljudskog mleka je da ono

snabdeva dete majinim antitelima, a ta
antitela imaju veliku zatitnu ulogu kada su u
pitanju infektivne bolesti.14 Nasuprot tome,
kravlje mleko ili mleko u prahu ne sadri te
zatitne agense. Drugo, bela krvna zrnca zvana
makrofage se majinim mlekom mogu preneti
sa majke na dete.15 Ove makrofage mogu da
obezbede korisne zatitne funkcije dok se
nalaze u crevnom sistemu deteta. Tree, majino mleko sadri jedinjenje zvano laktoferin.
Ovaj agens tei da blokira rast E. coli u crevu.16
To danas nije mala stvar kada su mnogi sasvim
svesni smrtonosnih sojeva E. coli koji su odneli
ivote veoma male dece. etvrto, majino
mleko je obino sterilno (osim kada majka ima
infekciju grudi ili rairenu telesnu infekciju). To
moe znaajno da umanji izlaganje deteta
infektivnim agensima. Sa druge strane, kravlje
175
MLEKO
mleko je opisano kao redovno kontaminirano

kao i da predstavlja dobar medijum za kulturu
(mesto rasta) za opasne infektivne agense,17
kao to emo videti.
Druge prednosti majinog mleka

Majino mleko se takoe razlikuje od
mnogih mleka drugih vrsta sisara zbog relativno
malog sadraja fosfora. Kao to sam istakao u
7. poglavlju o proteinima, izgleda da fosfor
oteava apsorpciju kalcijuma. Prema tome,
dete e teiti da apsorbuje vie kalcijuma iz
majinog mleka siromanog fosforom nego iz
kravljeg mleka bogatog fosforom, kao to je
objanjeno u tabeli 5.18
Tabela 5. Slaba apsorpcija kalcijuma iz
mleka
- Telo apsorbuje samo 25% kalcijuma iz kravljeg
mleka.
- Majino mleko, iako sadri manje od polovine
kalcijuma u odnosu na kravlje, predstavlja bolji
izvor kalcijuma zbog njegove visoke apsorpcije.
- Kelj, repa ili seme susama su takoe bolji izvori
zbog istog razloga.
tavie, visok unos fosfora postavlja i druge

probleme koje ljudsko mleko takoe izbegava.
Neki od tih korisnih efekata mogu dalje da
objasne zato odojad dojena majinim
mlekom daleko bolje prolaze suoena sa infekcijom.19 Prvo, na ishrani sa manje fosfora deca
imaju kiseliji sadraj debelog creva, zbog ega
klice koje proizvode oboljenja tee rastu u
crevu. Drugo, manje je verovatno da e
novoroenad koja su na majinom mleku sa
manje fosfora dobiti ozbiljne komplikacije od
infekcije zvane metabolina acidoza.
Pored prevencije infekcije, majino mleko
prua niz dodatnih koristi. Masti iz majinog
mleka se daleko lake vare u odnosu na masti
iz kravljeg mleka.20 Iako masti mogu da dobiju
loe kritike u dananjim emisijama, one predstavljaju kljuni sastojak za razvoj u toku ranog
detinjstva. Kravlje mleko takoe sadri manje
vitamina C i D, dok majino mleko prua dovoljne koliine ova dva neophodna sastojka.21
Netolerancija na laktozu (mleni eer)

Amerika humanitarna pomo je pre nekoliko godina loe prola kada su SAD pokuala da
pomogne odreenim junoame-rikim zemljama. Razdelili smo velike koliine mleka u prahu
koje je izazvalo rairene sluajeve greva u
stomaku i diareje.22 Kravlje mleko je bogato
prostim eerom zvanim laktoza ili mleni
eer. Meutim, posle detinjstva, mnogi ljudi

gube sposobnost da vare laktozu. Kod njih se
javlja nedostatak enzima laktaze koji je
neophodan za razlaganje laktoze na dva prostija eera kako bi se mogla apsorbovati.
Rezultat je da nesvarena laktoza putuje do
debelog creva gde bakterije razlau taj eer,
proizvodei smetnje koje se kreu od gasova do
greva, ili dijareje. Netolerancija na laktozu je
izgleda glavni faktor kod i do treine sluajeva
povratnog javljanja bola stomaka kod dece.23
Preko polovine svetske populacije je netolerantno na laktozu.24 Neke rase obino gube
enzim laktazu ranije tokom ivota u odnosu na
druge. Po pravilu, osobe poreklom iz severozapadne Evrope odravaju sposobnost da vare
laktozu bolje od veine rasa, tako da je vei deo
njih sposoban da pije mleko u odraslom dobu
bez crevnih smetnji. Uestalost nedostatka laktaze meu razliitim rasama je navedena u
tabeli 6.25,26,27
Tabela 6. Nedostatak laktaze kod
zdravih odraslih osoba
Bantu Crnci
Filipinci
Tajlanani
Japanci
Grci sa Kipra
Tajvanci
Grenlandski Eskimi
Arapi
Jevreji iz Nemake
Ameriki Crnci
Peruanci
Jevreji iz Izraela
Indijanci
Finci
Danci
90%
90%
90%
85%
85%
85%
80%
78%
78%
70%
70%
58%
50%
18%
2%
Mleko e proizvesti greve u donjem delu

stomaka, gasove i vodenastu stolicu kod osoba
koje imaju nedostatak laktaze.
irok opseg zdravstvenih problema u

vezi sa kravljim mlekom
Preminuli dr Frenk Oski (Frank Oski) je bio
direktor Deijeg medicinskog i hirurkog centra
Don Hopkins deset godina i profesor pedijatrije i ef katedre na Univerzitetu Don Hopkins.
Bio je urednik i osniva asopisa za savremenu
pedijatriju i lan urednikog odbora evropskog
asopisa za pedijatrijsku hematologiju i
onkologiju. Bio je autor i koautor 300 akademskih radova i 20 knjiga, ukljuujui nedavno
objavljenu knjigu Praktini pedijatar (The
Practical Pediatrician). Bio je ne samo ugledan
176
naunik, ve i jedan od najglasnijih zastupnika

opasnosti od kravljeg mleka. Dr Oski je napisao
dobro dokumentovanu i veoma itljivu knjigu:
Ne pijte vae mleko (Dont Drink Your Milk).
Moda je jedan od najveih doprinosa njegove
knjige prikaz irokog obima zdravstvenih problema povezanih sa konzumiranjem mleka. Iz
njegove knjige i drugih izvora, izvukao sam listu
svojih 10 glavnih razloga za zabrinutost u
pogledu zdravstvenih efekata kravljeg mleka u
detinjstvu. est razloga za zabrinutost po
zdravlje odraslih u vezi sa kravljim mlekom
navedeno je i ispitano kasnije u poglavlju.
Razlozi za zabrinutost u detinjstvu su navedeni
u tabeli 7.
Tabela 7. Glavni razlozi za zabrinutost u
pogledu zdravlja u detinjstvu u vezi sa
korienjem kravljeg mleka
-
Alergije
Anemija usled nedostatka gvoa
Sniena inteligencija
Osetljivost na mleko
Rana arterioskleroza
Deji dijabetes
Akne
Propadanje zuba
Infektivna oboljenja
Alergije na mleko
Prve na listi su alergije. Alergije i astma su
u drastinom porastu u Americi. Odojad koja
nisu izloena kravljem mleku razvijaju daleko
manje sluajeva alergija u poreenju sa onima
hranjenim kravljim mlekom.28 Ljudsko mleko
moe da pomogne spreavanju razvoja alergijskih oboljenja kasnije u ivotu poboljavajui
imuni sistem odojeta.29
Majino mleko ne samo da je korisno za
imuni sistem deteta, ve takoe izbegava ono
to je verovatno najei alergen u ishrani deteta - to jest, kravlje mleko. Nelsonov udbenik
pedijatrije je sasvim jasan u vezi sa ovim odnosom: Veina panje je skoncentrisana na
belanevine kravljeg mleka kao glavni uzrok
gastrointestinalnih alergija na hranu kod odojadi.30 Alergije su este kod dece i alergije na
hranu nisu izuzetak. Teko je utvrditi procene
broja pogoene dece, poto veliki broj moe da
ima manje izraene simptome, koji ne dobijaju
medicinsku panju. Meutim, jedno istraivanje
u vedskoj je procenilo da i do jednog na svakih 70-oro dece pati od alergije na hranu.31
Druge statistike ukazuju na jo obimniji problem u odreenim starosnim grupama. Alergije
na mleko ili kazein (mleni protein) se mogu
ispoljiti na nekoliko naina. U simptome spadaju groznice na ustima, dijareja ili zatvor,32 rektalno krvarenje, povraanje, povratni napadi
zaepljenja nosa, svrab koe i povratni bronhitis.33,34,35,36 Jedan od glavnih naina leenja
deijih alergija na hranu je odreeni period
uzdravanja od kravljeg mleka. Ako je alergija
nastala usled kravljeg mleka, akutni problemi
obino nestaju u roku od dva dana, dok
hronini problemi mogu da traju nedelju dana ili
due.37 Da bi njihovo dete ozdravilo, neke
majke koje doje decu ponekad moraju takoe
da odstrane kravlje mleko iz sopstvene ishrane.
Oigledno da belanevine iz kravljeg mleka koje
je unela majka mogu da pronau svoj put do
njenog sopstvenog mleka.38
Komar mnogih mladih roditelja predstavlja
kolika. Kolika se odnosi na epizode ekstremnog bola u stomaku kod odojadi. Napadi se
tipino javljaju bez upozorenja i mogu da traju
satima; esto su praeni neprestanim plaem.39
Kolika odojadi se javlja kod oko 20% od svih
odojadi. Istraivanja ukazuju da kod oko 1/3
odojadi sa kolikom koja se doje majinim
mlekom, simptomi nestaju kada majka usvoji
ishranu bez kravljeg mleka.40 To prua dalje
dokaze konceptu da bar neki sluajevi kolike
nastaju usled alergijske rekcije na sastojke
kravljeg mleka.
Anemija usled nedostatka gvoa

Anemija usled nedostatka gvoa moe
takoe da nastane usled netolerancije na
belanevine iz kravljeg mleka.41,42 U stvari,
kada razmotrite sve amerike sluajeve
ozbiljnog nedostatka gvoa kod odojadi, i do
treine njih razvija gubitak krvi usled izlaganja
belanevinama iz punomasnog kravljeg mleka.43 Izlaganje ovim belanevinama dovodi do
otpadanja elija koje oblau crevo, prouzrokujui malu koliinu krvarenja. Kada se izgubi krv,
izgubi se i gvoe (sastojak krvi). Problemi se
umnoavaju poto kravlje mleko ne pomae
mnogo u zamenjivanju izgubljenog gvoa.
Sadri samo oko petine koliine gvoa u odnosu na majino mleko.44
Sniena inteligencija
Ugledna Amerika akademija pedijatrije je
nedavno objavila jednu od veoma zabrinjavajuih poruka u vezi sa nedostatkom gvoa:
Nedostatak gvoa u ranom detinjstvu moe
da dovede do dugoronih promena u ponaanju koje se ne mogu preokrenuti ak ni uz
dodatak gvoa koji je dovoljan da izlei anemiju.45 Na primer, prevremeno roena odojad
177
MLEKO
koja su odgajana na mleku u prahu ili kravljem

mleku imaju 8 do 10 poena nii IQ u odnosu na
bebe dojene majinim mlekom.46,47 I drugi faktori osim nedostatka gvoa su ukljueni u
intelektualne nedostatke povezane sa kravljim
mlekom. Dr Kruk (Crook), navodi potekoe u
uenju meu ispoljavanjima alergije na
mleko.48 Jo jedan razlog za snienu inteligenciju moe delom da predstavlja nedostatak
omega-3 masnih kiselina u kravljem mleku i
mleku u prahu.49,50,51 Ove masne kiseline su
izgleda neophodne za optimalni rast i razvoj
mozga.
Osetljivost na mleko
Jedna od najspornijih oblasti u medicini
predstavlja domen alergija i osetljivosti. Neki
lekari insistiraju da u vezi sa mlenim proizvodima postoje neki oblici netolerancije na mleko
koji nisu prave alergije, ali koji i dalje doprinose
irokom opsegu fizikih bolesti. Oni oznaavaju
te poremeaje zbirno kao osetljivost na
mleko. Problem sa navodnom osetljivou na
mleko je da se veruje da ona doprinosi relativno
estim stanjima, stanjima koja su esto
povezana sa vie faktora. Zbog toga se teko
moe ukazati na mleko kao na krivca. U neka
od tih stanja, koja se nalaze u medicinskoj literaturi, spadaju: sindrom hroninog zamora,52
glavobolje pri napetosti,53 miino-skeletni
bol,54 hiperaktivnost,55 pa ak i mokrenje u
krevetu.56 Ova lista poremeaja zajedno sa jo
dva je ponovljena u tabeli 8.
Tabela 8. Poremeaji usled osetljivosti
na mleko
-
Hronian zamor
Glavobolje pri napetosti
Miino-skeletni bol
Hiperaktivnost
Mokrenje u krevetu
Pogoranje alergija i kongestije
Astma i drugi disajni problemi
Mislim da je najkonstruktivniji nain posmatranja ove oblasti biti otvoren za mogunost da

neka od ovih estih stanja mogu, u odreenim
situacijama, da budu bar delom povezana sa
kravljim mlekom. Ja ni na koji nain ne elim da
ukazujem da je mleko jedini uzrok ili glavni
uzrok ovih problema. Meutim, informacija se
nalazi u medicinskoj literaturi, a pokuati iveti
mesec dana bez mlenih proizvoda se smatra
vrednim eksperimentom za veinu ljudi
naroito ako imaju znaajne probleme sa
zdravljem.
Iako mnogi lekari mogu da budu sumnjiavi

u pogledu ovih veza sa osetljivou na mleko,
imao sam dovoljno iskustava iz stvarnog ivota
da bih bio veoma otvoren za mogunost da
alergije na mlene proizvode mogu da imaju
ulogu u vie stanja nego to bismo mi normalno zamislili. Na primer, kao specijalista interne
medicine koji se obino bavi odraslima, lino
sam video vei broj dece, uglavnom deaka,
koji jo uvek mokre u krevetu, sa 8 ili 10 godina starosti. Posle prestanka upotrebe mlenih
proizvoda, njihovo mokrenje u krevetu je prestalo.
Jo jedan veliki razlog za zabrinutost u
oblasti osetljivosti na mleko je njegov doprinos
disajnim problemima. Ve sam spomenuo da
potpuno razvijena alergija na mlene namirnice
moe da pojaa disajne poremeaje, ali se sada
pozivam na osobe koje imaju simptome koji se
ne mogu objasniti odgovorom imunog sistema
na kravlje mleko. Iz nekog razloga, korienje
mlenih proizvoda je kod neke dece izgleda
povezano sa proizvodnjom sluzi, kaljem, i
problemima sa pluima. Nelsonov Udbenik
pedijatrije istie da su abnormaliteti plua zvani
pluni infiltrati uoeni rendgenom bili povezani sa kravljim mlekom.57 Tekst takoe navodi
listu ozbiljnih stanja plua zvanih plune
hemosideroze kao neto to se povlai uklanjanjem mlenih proizvoda iz ishrane deteta.58
Zanimljivo je da neka deca sa ovim retkim poremeajem plua takoe imaju hronino curenje
nosa, ponavljajue infekcije uha i hronino
poveana limfna tkiva u nosu i grlu.59 Sve ovo
postavlja ozbiljno pitanje: da li znaajan broj
dece sa hroninim problemima uha, nosa i grla
ima osetljivost na mlene namirnice iako nisu
razvili opasne probleme sa pluima? Mnogi
lekari bi nedvosmisleno odgovorili: da.
Rana ateroskleroza zbog mleka?

Dokazi ukazuju da oksidovani holesterol ima
ulogu u otpoinjanju ili pogoranju procesa
suavanja arterija zvanog ateroskleroza. Ako se
namirnice koje sadre holesterol izloe vazduhu, holesterol se moe oksidovati (spojiti sa
kiseonikom) to ga ini tetnijim po arterije.
Punomasno mleko, a naroito mleko u prahu
ispunjavaju te kriterijume, i obezbeuju idealne
uslove za oksidaciju holesterola. Vie informacija o oksidaciji holesterola je predstavljeno u 3.
poglavlju o sranim oboljenjima. Deca uzimajui proizvode od kravljeg mleka moda dobijaju rani poetak na putu ka smrti od amerikog
vodeeg ubice. Sa druge strane, kada dete
unosi holesterol iz majinog mleka, ono tee
178
direktno iz bradavice do deijih usta. Postoji
znaajno manje mogunosti da se odigra oksidacija. U stvari, kada se naprave poreenja
izmeu zemalja u vezi sa sranim oboljenjima i
namirnicama koje se koriste u ishrani, mleni
proizvodi se pojavljuju kao najpouzdaniji indikator u vidu hrane za predvianje stope sranih
oboljenja.60,61,62,63
Deji dijabetes i kravlje mleko

Kravlje mleko moe da izazove dijabetes
kod genetiki podlone dece. Sve vei broj
naunih radova ukazuje na ovaj odnos. Istraivai su sada otkrili belanevine kravljeg mleka
koje lie na belanevine pronaene na povrini
beta elija pankreasa. Tehnika imena dve naznaene belanevine iz mleka su ABBOS (govei
albumin iz krvi),64 i beta kazein.65 Istraivanja
ukazuju da genetiki podlono dete moe da
zapone proizvodnju antitela protiv jedne od
ovih ili drugih belanevina iz mleka. Ta antitela
mogu zatim da napadnu sline belanevine na
beta elijama pankreasa. Beta elije su telesne
fabrike insulina. Ako ih imuni sistem uniti, nastaje dijabetes. Dr Karjalainen, autor jednog od
ovih istraivanja, rekao je: Moda smo otkrili
divnu strategiju za spreavanje dijabetesa tipa
I. Ako smo u pravu, to moe da bude poetak
kraja te uasne bolesti. Naravno, to bi znailo
odstranjivanje kravljeg mleka iz ishrane svih
podlonih osoba.
Akne i mleko
Akne su veoma poznata velika briga adolescenata. Iako su godinama majke davale
besplatne savete o ishrani svojoj deci kako bi
kontrolisala ovaj problem, veina lekara je
pribegavala medicinskom pristupu i retko je,
ako je uopte ikada, zastupala promene
ishrane. U svakom sluaju, istraivanja ukazuju
da ishrana igra odreenu ulogu. Odreene
masne kiseline (sa lancima srednje duine od 8
do 14 ugljenika) su identifikovane u Nelsonovom tekstu kao manji izazivajui faktor.66
Isti izvor spominje da masti mogu da imaju
ulogu u formiranju mitisera. Iako veina ljudi ne
smatra da je mleko namirnica bogata mastima,
oko 50% kalorija u mleku dolazi iz masti.67
Mnoge vrste sireva imaju vei sadraj od toga;
neki se, kao krem sir, pribliavaju koliini od
90% kalorija iz masti.68 (Uzgred, 15% do 20%
kalorija iz masti u mlenim proizvodima dolazi
uglavnom iz navedenih lanaca masnih kiselina
srednje duine od 8 do 14 ugljenika.)69 Bilo da
se radi o toj vezi sa mastima ili zbog nekih
drugih razloga, dr Frenk Oski je izvestio da se
akne esto gube kada se prekine uzimanje

mleka.70
Oski je izgleda favorizovao objanjenje bez
spominjanja masti za vezu izmeu ishrane i
akni. Znaajan deo krava koje daju mleko su
bremenite i zbog toga dodaju progesteron u
svoje mleko. Oskijev argument je bio da se
progesteron preobraa u muke polne hormone
(androgene) koji zauzvrat poveavaju akne.71
Reumatoidni artritis, propadanje zuba i

infektivne bolesti
Neki sluajevi oblika bolesti zglobova koji
izaziva invalidnost, poznatog kao deji reumatoidni artritis, mogu biti povezani sa upotrebom
mlenih proizvoda.72 Drugi izvetaji ukazuju na
mlene proizvode kao na faktor rizika za neke
oblike propadanja zuba.73 Meutim, infektivne
bolesti predstavljaju neke od najveih rizika za
zdravlje deteta, a koje mogu da se jave usled
korienja mlenih namirnica. Razmotriemo
dalje ovo pitanje kasnije u poglavlju.
Bolesti izazvane mlenim namirnicama

kod odraslih
Poto smo razmotrili glavne razloge za
zabrinutost u vezi sa efektima mleka na zdravlje kod dece, sada emo detaljnije razmotriti
ozbiljne bolesti povezane sa mlenim proizvodima koje se obino ispoljavaju u odraslom dobu.
est stanja koja izazivaju najvie zabrinutosti
navedena su u tabeli 9.
Tabela 9. Glavni razlozi za zabrinutost za
zdravlje odraslih osoba u vezi sa
korienjem kravljeg mleka
-
Bolest sranih artetija

Rak
Neuroloka oboljenja
Alergije
Problemi sa varenjem
Infektivne bolesti
Bolest sranih arterija

Veina osoba koje ili pokuavaju da spree
ili da preokrenu bolest sranih arterija imaju
utisak da nemasno mleko i mleko sa jednim
procentom masti predstavljaju dobar izbor.
Meutim, program iz istraivanja iz 1990.
godine koji je dao najbolje rezultate u leenju
sranih oboljenja uz pomo promena naina
ivota je u sutini uklonio mleko iz ishrane.74
Isti razlozi za zabrinutost koji su prethodno
spomenuti u poglavlju u vezi sa oksidacijom
holesterola predstavljaju jo vei razlog za
179
MLEKO
zabrinutost za odrasle osobe nego za decu. Kod

dece se uglavnom radi o spreavanju ranog
razvoja ateroskleroze. Kod odraslih, mnogo
puta pitanje poprima proporcije pitanja ivota i
smrti dok oni pokuavaju da odre arterije, koje
su moda ve znaajno blokirane, otvorenim.
tavie, u 7. poglavlju koje se bavi pitanjem
belanevina, nauili smo da je jedan od najgorih proteina koji poviava nivo holesterola u
krvi kazein, uobiajeni protein mleka.75 Svi nivoi
kravljeg mleka, ukljuujui nemasno i mleko sa
1% masti, sadre i kazein i holesterol. Dvoprocentno i punomasno mleko su gori i od nemasnog i od mleka sa 1% masti zato to sadre vie
holesterola i zasienih masnih kiselina, koje
poveavaju holesterol u krvi.
Jedan pacijent, Norman Mejo (Mayo), star
61 godinu iz Sijetla, nedavno je stigao na
naslovne strane kada je objavio da je tuio
industriju mlenih proizvoda jer ne stavlja na
mleko upozoravajue etikete koje bi informisale
potroaa o poveanom riziku od sranih oboljenja i loga. On je naveo da je celog svog ivota pio punomasno mleko jer je verovao da je
to zdravo. Sada ima zakrene arterije i ve je
doiveo log. Kada je saznao za svoje blokade
arterija, od svojih zdravstvenih savetnika je
nauio o tetnim efektima mlenih proizvoda na
arterije.
Veza izmeu mlenih namirnica i raka

Dr Dejvid Rouz je sa saradnicima iz
Amerike zdravstvene fondacije ispitao meunarodne stope smrtnosti od raznovrsnih tipova
raka.76 Oni su utvrdili da to se vie mleka i
mesa pojede u zemlji, to je vei rizik od raka
dojke. Rizici od raka prostate i jajnika su takoe
povezani sa upotrebom mleka. La Veija (La
Vecchia) je sa saradnicima pokazao da se rizik
od raka prostate poveava po tipu odgovora
doze sa upotrebom mleka. Prema tome, to
vie mleka osoba koristi, to je vei rizik od ovog
smrtonosnog raka. Preciznije, oni koji su koristili jednu do dve ae mleka dnevno su poveali
svoj rizik za 20%. Meutim, kada je unos mleka
premaivao dve ae na dan, rizik od raka
prostate je skoio na 400%.77 Istraivanje u
paniji je dodalo jo jedan rak na listu maligniteta povezanih sa mlenim proizvodima.
Istraivai su utvrdili da su mleni proizvodi
teili da utrostrue rizik od raka rektuma.78
Ovo nisu jedina meunarodna istraivanja.
Postoji sve vei broj istraivanja, upravo ovde u
Americi, koja tee da ukau na mleko, zajedno
sa drugim ivotinjskim proizvodima, kao na
uzrok poveanja rizika od raka. Na primer,
jedno ameriko istraivanje je uporedilo podatke od drave do drave o upotrebi mlenih

proizvoda i vezi sa rizikom od raka dojke. to je
vie mleka drava troila, to je bio vei rizik njihove populacije od umiranja od raka dojke.79
Neuroloka oboljenja
Jedno veoma razarajue neuroloko oboljenje se naziva amiotrofina lateralna skleroza
(Amyotrophic Lateral Sclerosis, ALS). Poznato
je pod manje impozantnim imenom: Lu
Gerigova bolest (po uvenom igrau bejzbola
koji je dobio tu bolest). Ova bolest tei da
prouzrokuje progresivnu paralizu. Prosena
rtva umire u roku od 3 godine od dijagnoze.80
Iako se bolest retko moe naslediti, veina
sluajeva nije nasledna. Postoji odreena
zabrinutost na osnovu populacionih istraivanja
da neki sluajevi ove bolesti mogu biti izazvani
infektivnim agensima prenesenim preko mlenih proizvoda.81
Multipla skleroza (Multiple Sclerosis, MS) je
jo jedno potencijalno neuroloko oboljenje
koje izaziva invalidnost. Ovo stanje napada
tkivo (zvano mijelin) koje izoluje nervne elije u
mozgu, onim nervima i kimenoj modini.
Izgleda da oboljenje nastaje usled abnormalnosti imunog sistema koja prouzrokuju zapaljenje i razaranje mijelinskog tkiva.82 Jedno
istraivanje objavljeno u prestinom britanskom
asopisu Lancet je ukazalo da MS moe da ima
veze sa upotrebom mlenih proizvoda.83
Alergije i problemi sa varenjem

Mleni proizvodi mogu da imaju ulogu u
itavom nizu drugih bolesti koje napadaju u
odraslom dobu. Ve smo uoili da su alergije u
detinjstvu esto povezane sa mlenim proizvodima; ove namirnice mogu da prouzrokuju
ispoljavanje alergija i kod odraslih. O netoleranciji na laktozu se ve govorilo u izvesnoj meri.
Nauili smo da znaajan deo stomanih problema kod dece nastaje zbog loe apsorpcije
mlenog eera. Netolerancija na laktozu predstavlja problem i za milione odraslih osoba. Oni
esto ne shvataju da je mleko ili doprinosei
uzrok ili jedini uzrok njihovih stomanih problema.
Upotreba mleka je takoe bila povezana sa
rastuim brojem bolesti koje jo uvek nismo ni
dodirnuli u ovom poglavlju. Moda najvie
zabrinjava rastui broj ozbiljnih infektivnih
bolesti. Njih emo upravo sada razmotriti.
180
Kontaminanti u kravljem mleku

Do sada smo razmatrali probleme povezane
sa hipotetiki istim, nezagaenim kravljim
mlekom. Iskreno, kao osoba koja je nekada pila
mleko, razmatram ovu listu problema kao prilino zabrinjavajuu. Meutim, isto mleko
stvarno ne postoji jer bilo emu da je izloena,
krava tei da to pokae u svom mleku. Na
primer, ono to dolazi sa naim mlekom za
doruak danas je zapravo kravlji jueranji
ruak. To objanjava zato mleko moe da ima
tako razliit ukus s vremena na vreme. Kada
krave jedu razliitu hranu, mleko poprima
razliit ukus. Kod uzoraka mleka iz fabrika za
preradu u pet drava, preko jedne treine uzoraka mleka je sadralo ukuse hrane koju je
nedavno jela krava.84 To je ukljuivalo ukuse
divljeg belog ili crnog luka, kukuruza, jema,
rai i gorke trave. Poruka je da ta god da je u
krvi krava, u isto vreme tei da se pojavi i u
mleku. Naalost, na taj nain se prenosi i neto
vie od ukusa. Bakterije, hormoni, pesticidi i
drugi zagaivai mogu da pronau svoj put do
mleka.
Infektivni agensi u mleku

Infektivi agensi se mogu veoma efikasno
prenositi mlekom. U ove agense spadaju bakterije i virusi. Mnogi potroai veruju da
korienje pasterizovanog mleka eliminie sve
potencijalne nosioce bolesti. To je daleko od
istine, iako je bezbednije piti pasterizovano
mleko od sirovog mleka. Meutim, pasterizacija
ne sterilie mleko. Za sterilizaciju bi bilo potrebno najmanje 100C dui period vremena.
Pasterizacija zagreva mleko na samo 71,5C u
roku od 15 sekundi;85 prema tome, to samo
umanjuje broj potencijalno infektivnih klica, ali
ih ne eleminie.
Vladini poljoprivredni standardi svedoe o
oekivanju da e mleko biti zaraeno mikroorganizmima posle pasterizacije. Trenutne regulative Amerike slube zdravstvene zatite su
navedene u tabeli 10.
Tabela 10. Bakterije u mleku ograniene
na 20.000
Regulative Amerike slube zdravstvene zatite

Mleko, posle pasterizacije, ne sme da sadri vie
od 20.000 bakterija po mililitru mleka i ne vie od
10 koliformnih bakterija po mililitru.
Jednostavno reeno, ta regulativa znai da

aa mleka moe da sadri priblino 5 miliona
bakterija i da dalje bude prihvatljiva. Koliformne bakterije predstavljaju razlog za jo veu
zabrinutost. Ove bakterije su klice koje dolaze iz

kravlje stolice. Mua krava, naroito automatizovana, moe da bude nehigijenska uprkos preduzetim merama i nije neobino da se mleko
zagadi. Vidimo da naa vlada dozvoljava i do 10
koliformnih bakterija iz stolice po mililitru posle
pasterizacije. Istina, 10 bakterija ne zvui
mnogo. Meutim, 10 bakterija po mililitru predstavlja priblino 2.500 po ai od 225 grama.
Kao to bakterije preivljavaju proces pasterizacije, isto tako ine i virusi. Neka klasina
istraivanja su razmatrala preivljavanje virusa
koji izazivaju bolesti stopala i usta posle pasterizacije.86,87 Drugi virusi su takoe navedeni kao
otporni na pasterizaciju. Tu spadaju i virus maloni leukemije, raus sarkoma virus, virus rauer
leukemije i govei papiloma virus.88 Ti virusi
koji izazivaju bolesti se mogu unititi prokuvavanjem, ali ne jednostavno pasterizacijom.
Niz epidemija se javio kao rezultat infektivnih agensa koji su uli u komercijalne mlene
proizvode. Nedavno se odigralo masovno izbijanje salmonele prouzrokovano jednom markom
sladoleda prodavanog irom zemlje. Preko
2.000 sluajeva, i nekoliko smrtnih, utvreno je
u Minesoti, Junoj Dakoti i Viskonsinu.89
Trovanje hranom se takoe moe javiti i usled
zagaenja sira. Sluaj masovnog izbijanja
salmonele je 1989. godine pogodio najmanje
164 ljudi u Minesoti, Viskonsinu, Miigenu i
Njujorku. Infekcija je povezana sa zagaenim
mocarela sirom.90 Ono to je bilo upeatljivo u
ovom i drugim sluajevima je da je relativno
malo bakterija potrebno za proizvodnju infekcija. U sluaju izbijanja bolesti zbog mocarele,
neotvoreni koturovi zaraenog sira su analizirani. Pronali su manje od dva organizma
salmonele na 28 grama sira. Ovaj i drugi izvetaji ukazuju da mleni proizvodi sa naizgled
beznaajnim nivoima kontaminiranosti mogu da
igraju veu ulogu u izbijanju bolesti nego to je
ranije smatrano. itav niz infektivnih bolesti se
moe povezati sa upotrebom mleka. Tu spadaju relativno esti infektivni agensi kao to su
salmonela ili streptokoke, ili mogu da ukljue
ree bolesti. Jedna takva bolest je bruceloza,
ponekad hronino i neutvreno oboljenje koje
moe da prouzrokuje glavobolje, zamor, slabost
i bol u miiima kao i poznatije znake infekcije
kao to su groz-nica i znojenje.92
Bakterije koje prouzrokuju Kju groznicu (jo
jedno ponekad hronino oboljenje koje esto
izbegava dijagnozu) se takoe moe prenositi
kravljim mlekom.93 Iako nepoznata veini
potroaa, Yersinia enterocolitica je prilino
esto infektivni agens koji prouzrokuje bol u
181
MLEKO
stomaku, groznicu i dijareju.94 Ima neobinu

osobinu da lii na zapaljenje slepog creva, i
nesumnjivo je uzrok velikog broja nepotrebnih
operacija svake godine. Yersinia se uglavnom
unitava pasterizacijom. Meutim, dokumentovani sluajevi pokazuju da ako postoji dovoljan
broj ovih klica u sirovom mleku, neke jersinije
mogu da preive pasterizaciju i da se kasnije
umnoavaju u friideru.95 Lista organizama koji
mogu da kontaminiraju sirovo, pa ak i pasterizovano mleko je prilino dugaka. Dajem vie
informacija u 10. poglavlju: Bolesti ivotinja i
rizik po ljudsko zdravlje, ukljuujui informaciju o drugim relativno estim i infektivnim agensima kao to su Listeria96 i Campylobacter.97
Takoe postoji rastua lista drugih bolesti
za koje sada postajemo svesni da su povezane
sa infekcijama i naroito sa mlenim proizvodima. Poglavlje o ivotinjskim bolestima prua
vie informacija. Na primer, Mycobacterium
paratuberculosis se ne unitava najuobiajenijim oblikom pasterizacije, koji dostie 71,5C u
roku od 15 sekundi.99
Imajui u vidu tako velike probleme sa
infekcijom, oni koji planiraju da nastave sa
upotrebom mleka morali bi ozbiljno da razmisle
o sterilizaciji mleka. Kuvanje je najjednostavniji
nain za sterilizaciju mlenih proizvoda. Neki
ljudi ne vole ukus kuvanog mleka, ali ovaj proces sterilizacije definitivno umanjuje rizik od
prenosivih bolesti.
Meutim, ak i kuvanje ne mora u potpunosti da sprei rizik. Jedna od najstranijih
bolesti povezanih sa ivotinjama je KrojcfeldJakobova bolest (CJD). Smatra se da je jedan
od naina na koji se ova bolest prenosi na ljude
preko priona iz stoke boleu ludih krava. Ti
prioni nisu ivi organizmi i mogu da izdre
daleko vee temperature nego to je taka
kljuanja vode. U 10. poglavlju o bolestima ivotinja istiem dokaze da opasni prioni mogu da
uu u majino mleko, ako ena pati od CJD-a.
Iako se smatra malo verovatnim da su trenutno
zaraeni mleni proizvodi u Sjedinje-nim
Dravama, neki naunici su ipak izrazili zabrinutost da neke amerike mlene namirnice mogu
da budu zaraene prionima.
Drugi kontaminanti mleka osim

bakterija i virusa
I druge kontaminirajue materije mogu biti
podjednako tetne po ljudsko zdravlje kao i
bakterije i virusi. Razmotrimo problem sa kontaminacijom antibioticima.
Antibiotici u mleku
Danas se antibiotici esto nalaze u mleku.
Ovi lekovi dolaze iz raznih izvora. Od poetka
1950-ih godina su antibiotici kao to su penicilin
i tetraciklin dodavani stonoj hrani kako bi se
spreila infekcija i poboljao rast.100 Antibiotici
se takoe koriste za leenje bolesnih krava.
Iako se mleko ivotinja koje se lee lekovima
odbacuje u toku odreenog perioda vremena,
lekovi mogu i dalje da budu prisutni u kravljem
mleku ak i poto je zavrena terapija antibioticima.
Sa upotrebom antibiotika su se javila dva
velika razloga za zabrinutost u vezi sa mlenim
proizvodima. Prvo, postoji zabrinutost da rairena upotreba antibiotika kod stoke favorizuje
razvijanje organizama koji su otporni na uobiajene antibiotike. Drugo, postoji opravdani strah
da e izlaganje ostacima antibiotika u mlenim
proizvodima dovesti do bolesti.
Ve izvesno vreme je utvrena poveana
otpornost na antibiotike meu mikrobima.
Mnoge bolesti kao to su zapaljenje plua,
gonoreja ili salmonela, koje su ranije bile lako
leive odreenim antibioticima, sada su postale
otporne na te lekove.101 Neki naunici pripisuju
ovaj problem rastue otpornosti nepravilnoj
upotrebi antibiotika i kod ljudi i kod stoke.
Istraivanja ukazuju da je veza sa stokom
veoma verovatno faktor u ovom procesu.
Verovatnoa da bilo koje pakovanje mleka
ima jedan ili vie ostataka lekova je prilino velika. Mleko mnogih krava iz jedne oblasti se skuplja zajedno u rezervoar; na taj nain, mleko
koje stie do potroaa ima sastojke koji mogu
da dou od doslovno stotina krava. Istraivai
sa Roders univerziteta su utvrdili da je znaajna proporcija uzoraka mleka pokazivala vie od
jednog ostatka leka.102 Prisustvo ostataka lekova u mleku se pojavljuje kao faktor koji
favorizuje razvoj otpornosti na antibiotike.
U drugom istraivanju Roders univerziteta,
Staphylococcus aureus (uzrok ozbiljnih infekcija
koe i kostiju) je izloena manjim dozama od 6
antibiotika. Istraivanje je primenjivalo neke
antibiotike koji se esto koriste u stonoj industriji, ukljuujui eritromicin, tetraciklin i ampicilin. Lekovi su korieni u dovoljno malim
koliinama koje se mogu zakonito prodavati u
komercijalnom mleku (to jest, ispod su granice
onoga to FDA smatra bezbednom dozom).
Ovi lekovi su korieni pojedinano ili u kombinaciji tri leka. (Razlog za korienje kombinacije lekova je bilo njihovo saznanje o uestalosti
sluajeva da vie lekova pronalazi put do
mlenih namirnica.) Posle dve nedelje, merenja
182
su pokazala da su bakterije Staphylococcus

aureus izloene lekovima brzo razvijale
otpornost na antibiotike. U poreenju sa bakterijama koje nisu bile izloene antibioticima,
one izloene ostacima samo jednog leka su est
puta bre razvile otpornost. Meutim, one
izloene dejstvu tri antibiotika su razvile
otpornost preko 27 puta bre.103 Ovo istraivanje ukazuje da bi mleko moralo da bude
osloboeno svih antibiotika ako elimo da
umanjimo brz razvoj otpornih bakterija.
Saeta lista raznovrsnih poznatih kontaminanata u mleku je prikazana u tabeli 11.
Tabela 11. ta dolazi sa mlekom za doruak?
-
Kravlji ruak od jue

Bakterije
Virusi
Prioni
Antibiotici
Hormoni
Organski pesticidi
Iako sam pokuao da napravim razliku

izmeu stanja koja su povezana sa samim
mlekom i drugih stanja koja se javljaju usled
zagaivaa u mlenim proizvodima, takva
podela je veoma problematina. Problem je da
je mleko tolko kontaminirano da je esto samo
pretpostavka da li su problemi povezani sa
samim mlekom ili uvek prisutnim kontaminantima. Na primer, iako sam predstavio da rizik od
raka nastaje od samog mleka, dokazi ukazuju
da bar neke od veza mleka i raka mogu da budu
u vezi sa kontaminantima.
Jedno istraivanje koje se bavi rakom plua
daje dobru ilustraciju ove mogunosti. Istraivai su utvrdili poveani rizik od konzumiranja
punomasnog mleka, ali ne i od varijeteta sa
manje masti. Iako bi sama mast iz mleka mogla
da bude krivac, drugo tumaenje je da su kontaminanti u mlenoj masti faktori koji su najodgovorniji za poveani rizik. Ideja da su kontaminanti ukljueni, uopte nije daleko od istine.
Mnogi od veoma zabrinjavajuih otrova su
toksini rastvorljivi u mastima koji se nalaze u
mastima iz mleka.
Drugi primer koji ilustruje potekou razdvajanja efekata kontaminanta od efekata istog mleka dolazi iz oblasti alergija. Iako izgleda
da su mnogi sluajevi alergije na kravlje mleko
povezani sa mlenim belanevinama, kontaminanti mogu takoe da predstavljaju deo problema. Uobiajeni nalazi disajnih problema koji
nastaju posle korienja mleka (kao to su
proizvodnja sluzi, kaalj ili infekcije) mogu
ponekada da nastanu usled ostataka antibiotika

u mleku. Osoba moe da bude alergina na
penicilin, eritromicin ili neki drugi lek koji je u
malim koliinama prisutan u mleku. Tu nema
dovoljne koliine leka da izazove ozbiljnu alergijsku rekaciju, ali su i male koliine koje su
prisutne dovoljne da izazovu neprijatne disajne
simptome.
Ako se izbace mleni proizvodi, odakle

dobijamo kalcijum?
Amerikanci se sa pravom plae osteoporoze, stanja koje se odnosi doslovno na stanjivanje kostiju. Bolest pogaa sve rase i oba
pola, prouzrokujui priblino 70% svih sluajeva preloma kod Amerikanaca starijih od 45 godina.104 Industrija mlenih proizvoda je odmah
bila spremna da iskoristi te razloge za zabrinutost. Ona reklamira mleko, sir i druge mlene
proizvode kao namirnice koje zbog svog sadraja kalcijuma pomau ojaavanju kostiju.
Meutim, uprkos onome to veina Amerikanaca zna, vie kalcijuma nije ono to je
neophodno za poboljavanje zdravlja kostiju
Amerikanaca ili bilo koga drugog to se toga
tie.
U 7. poglavlju o belanevinama, bavim se
pravim krivcem u ishrani povezanim sa osteoporozom. Pravi zloinac je viak upotrebe
belanevina, a ne nedovoljan unos kalcijuma.
Tamo predstavljam ceo argument, ali dopustite
mi da ovde ukratko dam pregled nekih kljunih
koncepata. Prvo, istraivanja populacionih
grupa (epidemiologija) pokazuju da to je vie
ivotinjskih belanevina u ishrani, to je vei rizik
od osteoporoze. Jedno od klasinih istraivanja
grupa je izvreno na Eskimima. Uprkos njihovom velikom unosu i do 2.500 mg kalcijuma
dnevno, oni esto imaju osteoporozu. Drugo,
eksperimenti na drugim ljudima su pokazali
slian odnos. Poveanje korienja belanevina
u is-hrani osobe koja unosi vee koliine kalcijuma i do 1.400 mg dnevno, moe da dovede
do svakodnevnog gubitka kalcijuma iz tela. Tree, izgleda da postoji itav niz biohemijskih faktora koji objanjavaju efekat mesa na smanjenje kalcijuma. Tu spadaju efekti samog poveanog sadraja belanevina, kao i problemi sa
vikom fosfora i sumpora koji se nalazi u mesu.
Takoe je znaajno napomenuti da u
prethodno spomenutom 7. poglavlju dajem tabele koje navode namirnice koje pruaju vee
koliine kalcijuma dok istovremeno izbegavaju
probleme vika proteina, sumpora i fosfora.
Meu pravim izvorima je zeleno povre.
183
MLEKO
U korist mlenih proizvoda

Nacionalni savet za mlene proizvode je
nedavno objavio knjigu koja promovie mlene
namirnice sa naune take gledita.105 Knjigu
su napisala dva njegova radnika i plaeni konsultant. Veina navedenih korisnih efekata
mlenih proizvoda se lako mogu svesti na samo
jedan mineral kalcijum. U druge spomenute
koristi spadaju unoenje vitamina D, koji se
dodaje mleku kao dodatak. Vitamin D se lako
moe dobiti umerenim izlaganjem suncu i
prema tome nije neophodan sastojak ljudske
ishrane. Ako se mleni proizvodi sa dodatkom
vitamina D odstrane iz ishrane, a umereno izlaganje sunevoj svetlosti nije mogue, preporuujem dodavanje ishrani 400 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno.106 Vitamin D je
u stvari znaajniji u spreavanju osteoporoze od
unosa vee koliine kalcijuma.
Veina ostalih takozvanih pozitivnih efekata mlenih proizvoda u istraivanju nije kontrolisano za druge faktore ishrane ili naina ivota. Na primer, novije istraivanje je ukazalo da
su mukarci srednjih godina koji su pili mleko
imali donekle manji rizik od dobijanja loga kasnije u ivotu. Meutim, istraivanje nije izdvojilo (kontrolisalo) druge faktore za koje je poznato da umanjuju rizik od loga, kao to je dnevno
vebanje ili unos vee koliine voa ili povra
dnevno.107 ak je i sam autor istraivanja
naveo, Postoji jo neto u mleku, (kalcijum), ili
u nainu ivota ispitanika koji su pili mleko, to
prua zatitu. Te faktore je teko utvrditi, ali je
veina osoba koje su pile mleko (u ovom istraivanju) teila da bude vitkija i fi-ziki aktivnija i
da unosi hranu koja je verovatnije zdrava.
Zatim je dodao da bi bilo neprikladno preporuivati poveanje upotrebe mleka da bi se
umanjio rizik od loga.
Prema tome, iako su industrija mlenih
proizvoda i mediji reklamirali ova istraivanja
kao zastupnike korienja veih koliina mleka,
ona u stvari ne daju pouzdane informacije o
mleku. Najnovija nauna knjiga koju su izdali
Nacionalni savez za mlene proizvode u saradnji sa Nacionalnom organizacijom za promovisanje mlenih proizvoda i Istraivakim
odborom, a koja pretenduje da obezbedi
uravnoteen pregled na mleko, uopte ne
spominje mnoge razloge za zabrinutost u vezi
sa mlekom iznesene u ovom poglavlju, uz
izuzetak netolerancije na laktozu.108
Mleko u kolama i politika

Uz sve probleme povezane sa mlenim
proizvodima, izgleda razumno da naa zemlja
izbegava davanje poruka koje preporuuju slobodnu upotrebu mleka. Naalost, trenutni
zakoni (verovatno delom usled uticaja industrije mlenih proizvoda) zahtevaju od dravnih
kola da obezbede itav niz mlenih proizvoda.
Sloenost ovog pitanja je prikazana u tabeli
12.109
Tabela 12. Nedoslednost vlade u vezi sa
mlekom
- Amerika vlada preporuuje da ishrana sadri
manje od 30% masti i da sadri malo holesterola
i zasienih masnih kiselina.
- Federalni zakoni zahtevaju da kole obezbeuju
punomasno mleko.
- kolski ruak sadri preko 40% masti.
- Izdaci za maslac i sir iznose i do 1/3 vladinih
trokova za kolski ruak.
- Samo 1% obezbeenog voa i povra je svee;
90% je konzervirano.
Izgleda da je vlada uhvaena u sukob

interesa. Sa jedne strane iroko promovie preporuku o smanjenju nacionalnog korienja
masti na 30% ili manje, i to naroito o smanjenju zasienih masnih kiselina u ishrani. Sa
druge strane, stariji USDA propisi pomau
ubacivanju vika mlenih proizvoda (bogatih
mastima, a naroito zasienim masnim kiselinama) u program kolskog ruka. Tvrdilo se da,
umesto da jedino zdravlje dece odreuje ciljeve
programa kolskog ruka, moni komercijalni
interesi kao to su interesi mlene industrije
menjaju te prioritete. Javna organizacija za
nadgledanje hrane i zdravlja je istakla da su
USDA propisi stavili Amerikance u neprihvatljiv
poloaj. Njihova izjava je navedena u tabeli
13.110
Tabela 13. Interesi ekonomije mlenih
proizvoda nasuprot dobroj ishrani
Ministarstvo poljoprivrede moda stvara prostor
za odstranjivanje vika mlenih proizvoda bogatih
mastima u nacionalne programe kolskog ruka.
Nalazimo se u neprihvatljivom poloaju da
ekonomska dobrobit industrije mlenih proizvoda
odreuje program koji bi trebalo da prua zdravu
ishranu.
Moje sopstveno iskustvo sa mlekom

Pre vie godina sam proao kroz iskustvo
koje me je ubedilo da prestanem sa korienjem mleka. Na poetku tinejderskih godina
doiveo sam ponovljene infekcije disajnih puteva. Preboleo bih jednu infekciju, a zatim bih
nedelju dana kasnije dobio drugu. Tokom
koleda i studiranja medicine moja majka bi mi
184
govorila da moram da posetim specijalistu kako
bih utvrdio ta nije u redu sa mojim imunim sistemom. Konano sam izvrio kontrolu krvi zbog
imunog sistema, ali nita nije bilo nenormalno.
Bio sam u iskuenju da zakljuim da sam
boleljiva osoba i da u uvek imati infekcije
gornjih disajnih puteva. Zatim sam tokom
specijalizacije iz interne medicine nauio o
nekim komplikacijama u vezi sa mlekom koje
sam opisao u ovom poglavlju. Odluio sam da
prestanem sa korienjem mleka, to je bilo
prilino teko poto sam navikao da ga koristim
u veim koliinama. Eksperimentisao sam sa
nekoliko vrsta sojinog, pirinanog i mleka od
jezgrastog voa koje je bilo u prodaji i utvrdio
da je prihvatljivo. ak je i sojin sladoled bio
dobar, a nije sadrao ivotinjske proizvode.
Kada sam prestao da koristim mleko, moje respiratorne infekcije su nestale i nisam se prehladio vie godina.
Citirani autor je upozorio pre vie godina:
Ako druge namirnice za obezbeivanje neophodnih elemenata nisu dostupne, mleko i jaja
ne treba u potpunosti odbaciti. Meutim, mora
se dobro paziti da se nabavi mleko zdravih
krava i jaja zdravih kokoaka, koje su dobro
hranjene i dobro paene.111
Naravno, ak i krave zdravog izgleda mogu
da budu danima bolesne pre ispoljavanja bilo
kakvih simptoma. Tokom celokupnog vremena
njihove neutvrene bolesti, ljudi mogu da piju
njihovo mleko. Isti autor je dao savet u vezi sa
tom mogunou: Ako se koristi mleko, mora
se temeljno sterilisati; uz tu predostronost,
postoji manje opasnosti od dobijanja bolesti
zbog upotrebe mleka.112
Takoe je napisao: Neka reforma ishrane
bude progresivna. Neka se ljudi naue kako da
pripremaju hranu bez upotrebe mleka ili maslaca. Uskoro e doi vreme kada vie nee biti
bezbedno korienje jaja, mleka, krema ili
maslaca, jer se bolesti kod ivotinja poveavaju
u srazmeri sa porastom iskvarenosti meu ljudima.113 Poto veina svetske populacije ivi
dobro i bez korienja mlenih proizvoda, verujem da Amerikanci takoe mogu da ive dobro.
Moje sopstveno lino iskustvo, rad sa pacijentima i medicinska istraivanja ukazuju u istom
smeru da e nam odluka da se odreknemo
mlenih namirnica verovatno obezbediti znaajne korisne efekte u pogledu zdravlja.
Mogao bih da poelim da mediji budu
objektivniji u izvetavanju o problemima sa
mlenim proizvodima. Poto nisu, verujem da je
moja odgovornost kao lekara da dozvolim ljudima da znaju o opasnostima povezanim sa
njima. Kada razmotrimo celokupnu sliku,

iskreno mogu da preporuim da kravlje mleko
treba da bude rezervisano za bebe krava.
Njihova telad zahtevaju bogat izvor energije
kako bi zapoela da hodaju od dana roena.
Amerika akademija pedijatrije sada preporuuje da niko ispod 12 meseci starosti ne
treba da bude hranjen kravljim mlekom.114 Oni
dodaju: Amerika akademija pedijatrije preporuuje da se odojad doji majinim mlekom
prvih 6 do 12 meseci. Oigledno je da se deca
najbolje razvijaju na mleku sopstvenih majki.
Shodno tome, pohvaljujem i cenim pokret u
naoj zemlji meu profesionalcima, i laicima
podjednako, koji zastupaju dojenje. Moda je
dolo vreme da se objavi novi slogan za mleko
koji, suprotno sloganima Amerike industrije
mlenih proizvoda u tabeli 1, ima iskrenu
naunu osnovu. Slogan kao to je onaj prikazan
u tabeli 14 bi bio odgovarajui.
Tabela 14. Kravlje mleko je za krave!
Dojenje majinim mlekom je najbolje!
Sada su dostupne alternative za kravlje

mleko
Za decu, kao i za odrasle, sada na tritu
postoji obilje proizvoda nalik na mleko, a koji su
podesni za korienje uz pahuljice od itarica za
doruak. Prodavnice zdrave hrane obino sadre velike koliine proizvoda sojinog mleka u
nekoliko razliitih tipova i ukusa, i druge alternative za mleko zasnovane na biljnim proizvodima kao to su mleko od ovsa, krompira, pirina
i badema. Uz njihovu rastuu popularnost i sve
vei broj Amerikanaca koji uvia opasnosti od
mlenih namirnica, ove namirnice se sada prodaju i u redovnim lancima prodavnica. Ne samo
da su mnogi potroai bili iznenaeni kada su
videli da se ovi proizvodi nalaze na policama u
njihovim lokalnim prodavnicama, ve su takoe
bili iznenaeni koliko su hranljivi i ukusni neki
od tih proizvoda. Poreenje hranljivih materija
u kravljem mleku i razliitim proizvodima
sojinog mleka je prikazano u tabeli 15.
Tabela 15. Poreenja hranljivih materija
razliitih mlenih proizvoda
Vrsta mleka
Belanevine Kalcijum Fosfor
(po olji)
(g)
(mg)
(mg)
Vitasoy mleko
Punomasno mleko
West Soy mleko
Majino mleko
Rice Dream mleko
9
8
6
3
1
80
290
300
79
300
228
250
34
150
185
MLEKO
Ovde treba izneti nekoliko opaanja o

podacima datim u tabeli. Prvo, veliki sadraj
fosfora u kravljem mleku prouzrokuje prilino
slabu stopu apsorpcije kalcijuma od 25%, ili
oko 75 mg po olji. Drugo, ova koliina je jednaka koliini kalcijuma iz ljudskog mleka koji se
lako apsorbuje to ukazuje da e odojad koja
se doji apsorbovati podjednako kalcijuma iz
majinog mleka kao i ono koje je na kravljem
mleku. Zapazite takoe poeljno nizak sadraj
fosfora u majinom mleku. Tree, nivo
belanevina u proizvodima sojinog mleka je
uopteno slian nivou kod kravljeg mleka, a
nivo kalcijuma za sojino mleko je takoe slian
nivou kravljeg mleka. etvrto, nivo fosfora West
soy plus mleka je donekle nii u odnosu na
punomasno mleko, to bi ukazivalo da bi nivo
apsorpcije kalcijuma bio slian. Instantsoja, jo
jedna alternativa za mleko, ima blago vii nivo
belanevina i kalcijuma, uz blago nii sadraj
fosfora. Navoenje koliina vitamina B12 i
drugih hranljivih materija u razliitim tipovima
alternativnih proizvoda za mleko i itnim
pahuljicama je dato u dodatku IX.
Zakljuak
Zakljuak mog istraivanja po pitanju mleka
je da ne postoji apsolutno nikakav razlog zato
bi bilo koja odrasla osoba oseala potrebu za
mlekom druge vrste radi zdravlja. Sve hranljive
materije koje su nam neophodne mogu se
obezbediti bez pribegavanja za mlenim
proizvodima a moemo da izbegnemo itav

niz problema izbegavanjem ove tetne grupe
namirnica. Dr Oski je izneo jednostavno, ali
upeatljivo zapaanje u vezi sa jedinstvenou
odraslog sisara koji koristi hranu namenjenu
iskljuivo bebama. Njegova izjava je data u
tabeli 16.115
Tabela 16. Da li sisari piju mleko?
Ni kod jedne vrste sisara, osim kod industrijalizovanog oveka, se ne nastavlja sa upotrebom
mleka posle perioda dojenja.
Sada vam upuujem izazov. Preduzmite

smeo korak i odluite da uinite neto to e
verovatno proizvesti znaajnu razliku za vae
zdravlje i za zdravlje vae porodice. Odluite da
svojim uticajem i primerom pomognete drugima da se oslobode niza proizvoda koji donose
bolesti ak iako se danas oseate savreno
zdravo. Izaberite da prestanete da stavljate
novac u kofere industrije koja govori poluistine
na raun zdravlja javnosti. Posetite vau lokalnu
prodavnicu ili prodavnicu zdrave hrane, uzmite
uzorak nekoliko alternativa za mleko zasnovanih na soji, jezgrastom vou ili drugim biljkama, i zaponite sa novom navikom ivljenja bez
mlenih proizvoda. Biete iznenaeni koliko su
ukusne dananje alternative i znaete da pratite
smer proraunat za poboljanje vaeg zdravlja i
zdravlja drugih oko vas.
12. poglavlje
eoni reanj: Kruna mozga

ODELJAK I
Funkcija eonog renja
Kada je svanulo 13. septembra 1848. godine, niko nije mogao da zamisli velike dogaaje
koji e poeti da potresaju svet medicinske
nauke tog dana. Neobian niz dogaaja je bio
skoncentrisan oko uglednog 25-ogodinjeg
konstrukcionog nadzornika na eleznici u
Vermontu Fineasa P. Gejda (Phineas P. Gage).
Pretpostavljam da je dan poeo kao i svaki
drugi radni dan. Fineas je verovatno dorukovao, spremao se za posao, poljubio decu i zatim
se uputio do svog posla na konstrukciji
eleznice. Dok je kretao ka vratima mogao je
verovatno da kae: Vratiu se kui za veeru.
Ali, Fineas nije stigao kui za veernji obrok.
Njegov trenutni zadatak je bio postavljanje
pruge kroz planinski region. Bilo je potrebno
mnogo eksplozija. Fineas je bio ovek zaduen
za eksplozije. Uspostavljena je rutina: probui
se dugaka rupa u steni, popuni se do polovine
eksplozivnim prahom, a zatim se prah prekrije
peskom. Zatim se koristi ipka za sabijanje
peska kako bi se eksplozivni naboj skoncentrisao. Konano, pali se fitilj da bi se aktivirala
eksplozija. Tog sudbonosnog 13. septembra,
sve je ilo po planu. Dugaka rupa je izbuena
i eksplozivni naboj je paljivo postavljen u rupu.
Ali se u rutini desila jedna pogreka. Nije jasno
da li je Fineasu bila odvuena panja ili njegov
pomonik jednostavno nije prekrio naboj
peskom. U svakom sluaju, Gejd je stajao kod
rupe ne znajui da nikakav pesak nije prekrivao
eksplozivni naboj. Nesvesno, Gejd je poeo da
udara direktno po prahu. Oigledno je ipka
proizvela varnicu kada je udarila o stenu unutar
rupe. Otkriveni eksplozivni prah se zapalio i
pokrenuo monu eksploziju. Umesto da proe
kroz stenu, sila eksplozije je krenula pravo
prema Fineasu. est kilograma teka gvozdena
ipka, oko 2,5 cm debela i 90 cm duga, pojurila je pravo ka njemu. Uz snagu projektila, gvozdena ipka je prola ispod njegove leve
jagodice, iza levog oka, kroz mozak i zatim
ponovo napolje. ipka je izala nekoliko centimetara iza njegove linije kose nakon to je
prola kroz Fineasovu lobanju, vrh glave i kosu
na svom putu napolje. Eksplozija je bila toliko
mona da je ipka jo uvek imala dovoljno
snage da izleti iz Finaesove glave i sleti nekoliko
metara dalje. Mesto Gejdove povrede je
prikazano na slici 1.
Slika 1. Nesrena lobotomija Fineasa Gejda
Pretpostavili biste da bi dramatina eksplozija okonala mladi ivot Fineasa Gejda. Ali
nije. Gejd je bio nakratko oamuen, ali je
ubrzo povratio potpunu svest i bio u stanju da
govori, i ak i da hoda uz pomo svojih kolega.
Uprkos tome to je prvobitno proao veoma
dobro, infekcija je ugrozila njegov ivot tokom
nekoliko sledeih sedmica. Zapanjujue je da u
tom dobu pre antibiotika, Fineas Gejd nije
dobio nikakvu smrtonosnu infekciju. Preiveo je
i doiveo skoro potpuni oporavak to se njegovog fizikog zdravlja tie. Jedini fiziki tragovi
koji su ostali bili su gubitak vida levog oka, oiljak ispod leve jagodice na mestu gde je ipka
ula i oiljak na vrhu glave gde je izala.
Postojao je samo jedan veliki problem: on vie
nije bio Fineas Gejd.
Oteeni eoni reanj je prouzrokovao

promenu linosti
Pre nesree Fineas je bio dobar, odgovoran,
inteligentan radnik i mu. Bio je poznat kao
187
EONI REANJ
osoba visokog morala i opisan kao poboan i

revnosan posetilac crkve. Toliko je odlian bio
Fineasov karakter da su ga zapisi sa posla
oznaavali kao najefikasnijeg i najsposobnijeg
nadzornika koga je zaposlila Rutland i
Barlington eleznica. Posle nesree, Gejd je
izgledao fiziki isto sposoban i mentalno podjednako inteligentan. Mogao je da radi i govori
podjednako dobro kao i pre nesree. Njegovo
pamenje je bilo neizmenjeno.
Ali, neke velike stvari su bile drugaije posle
nesree. Njegov moralni pad je bio trenutno
oigledan. Postao je veoma emocionalan u vezi
sa stvarima i veoma brzo bi se razbesneo.
Nedugo posle povreivanja izgubio je interes za
crkvu i duhovne stvari. Fineas je postao
bezboan i sklon preteranoj svetovnosti.
Izgubio je svako potovanje prema drutvenim
obiajima i postao potpuno neodgovoran. Od
nagraivanog radnika postao je nezaposlen.
Njegova kompanija ga je otpustila kada vie
nije mogao odgovorno da obavalja dunosti. Dr
Don Harlou (John Harlow), njegov lekar, naveo
je da je nesrea razorila Gejdovu ravnoteu
takorei, izmeu njegovih intelektualnih sposobnosti i ivotinjskih sklonosti. Zavrio je naputajui enu i porodicu i pridruujui se putujuem cirkusu. Traumatina eona lobotomija
Fineasa Gejda ga je kotala linosti, moralnih
standarda i njegove posveenosti porodici, crkvi
i voljenima.
Fineas je umro oko 13 godina posle nesree. Dr Harlou je saznao za njegovu smrt oko
5 godina kasnije, i oigledno u cilju nauke,
izneo neobinu molbu. Upitao je Fineasovu
porodicu da mu dopuste da iskopaju njegovo
telo i da zadre njegovu lobanju kao trajan
medicinski zapis. Porodica se sloila, i do
dananjeg dana lobanja zajedno sa gvozdenom
ipkom (koja je sahranjena zajedno sa
Finaesom) se nalazi u Vorenovom medicinskom
muzeju anatomije na Harvardu.1
Poto autopsija nije izvrena, pretpostavke
su godinama nastavile da se iznose u vezi sa
preciznim mestima povrede. Status ovog sluaja kao prekretnice je dalje potvren 1994.
godine, kada je jedan od svetski najprestinijih
naunih asopisa, Science, posvetio naslovnu
stranu Fineasu Gejdu.2 asopis je objavio
lanak koji su napisali naunici sa Harvarda,
Univerziteta u Ajovi i Salk instituta iz San
Dijega. Ovi istraivai su koristili napredno kompjutersko moduliranje i rendgenska istraivanja
lobanje kako bi pokuali da ukau na taan deo
mozga koji je bio oteen. Zakljuili su da je
Fineas Gejd izgubio znaajan deo obe polovine
prednjeg dela mozga, poznate kao levi i desni

region eonog renja.
ta uimo iz jedinstvenog sluaja Fineasa
Gejda? On pokazuje da je deo mozga, eoni
reanj, odgovoran za moralno razmiljanje i
drutveno ponaanje.
Teme ovog poglavlja

Poglavlje poinje objanjavanjem funkcije
eonog renja. Zatim e se istraiti faktori koji
ometaju delovanje eonog renja. Zatim ispitujemo korisnost i tete po eoni reanj koje
moe da prouzrokuje ishrana. Konano, bie
predstavljeni drugi naini delovanja koje moemo da preduzmemo kako bismo poboljali
funkciju eonog renja.
Faktori naina ivota takoe mogu da

otete eoni reanj
Ova oblast mozga je danas dobila jo vei
znaaj iz najmanje dva razloga. Prvo, sve vie
se naglaavaju lini razvoj i mentalne sposobnosti. Drugo, mnogi smatraju da drutvene
norme i moralni pogledi slabe. Neki neurolozi se
pitaju da li postoje fiziki razlozi za objanjenje
takvih promena. Da li mogu da postoje faktori
naina ivota koji mogu da otete ovaj kljuni
deo mozga i da utiu, u sutini, na to ko smo?
Odgovor je definitivno: da.
Naa svakodnevna praksa naina ivota
moe zaista da utie na na temperament, nae
emocije i ponaanje. Prednji deo naeg mozga
moe biti ili poboljan ili oslabljen naim
izborom navika. Ovo otkrie nauke o mozgu
ima duboke implikacije za sve nas. Razumevanjem faktora koji utiu na nae eone renjeve moemo da poboljamo produktivnost na
poslu ili u koli, da razvijamo bolje drutvene
vetine, budemo odgovorniji roditelji, susedi ili
suprunici - i lista se nastavlja. Iako veina ljudi
ne uzima knjige o zdravlju kako bi itala o svom
eonom renju, ovo moe da predstavlja najznaajnije poglavlje u celoj mojoj knjizi. Ohrabrujem vas da paljivo itate ono to sledi. Vaa
sposobnost da uspeno primenite zdrave
promene naina ivota zastupane u ovoj knjizi
mogu veoma da zavise od vrhunskog funkcionisanja vaeg eonog renja.
Funkcije eonog renja

Mozak je podeljen na nekoliko delova, ili
renjeva. Svaki reanj ima posebne funkcije.
Iza ela se nalaze eoni renjevi. Zbog jednostavnosti, oznaavamo desni i levi eoni reanj
grupno kao eoni reanj. To je najvei reanj
188
mozga.3 Tu se nalazi centar za procenjivanje,

razmiljanje, intelekt i volju.4,5,6 To je kontrolni
centar celog naeg bia. Neki naunici
oznaavaju eoni reanj kao krunu mozga.
Istraivanja pokazuju da ova takozvana kruna
vri niz vitalnih funkcija. Neke od njih su navedene na slici 2.7
Slika 3. Veliina eonog renja kod ljudi

nasuprot ivotinja
Procenat eonog renja
u odnosu na mozak
30
33 %
25
Slika 2. eoni reanj kruna mozga
20
Nauna istraivanja pokazuju da je eoni reanj

centar: duhovnosti, moralnosti, volje.
15
17 %
10
Temeni reanj
7%
3,5 %
eoni reanj
Make
Psi
impanze
Ljudi
Potiljani
reanj
Slepooni reanj
Duhovnost, karakter, moralnost i volja su

karakteristike koje nam daju nau jedinstvenu
linost. Prema tome, osoba sa oteenim eonim renjem moe da izgleda kao i uvek, ali ako
razgovarate sa njom, obino je oigledno da
ona jednostavno nije ista.
Knjiga nad knjigama, Biblija, ukazuje na
znaaj eonog renja u poznavanju Boga.
Poslednja knjiga Biblije daje izazovnu izjavu,
navedenu u tabeli 1.
Tabela 1. Biblija i eoni reanj
I gledae lice Njegovo i ime Njegovo bie na elima njihovim. (Otkrivenje 22,4)
Ovaj tekst ukazuje da je Boiji karakter

(ime Njegovo) reprodukovan u naem karakteru (emu je primer eoni reanj, koji se nalazi
neposredno iza ela).
Veliina mozga i funkcija

Zadivljujue je zapaziti kako se veliina
eonog renja razlikuje izmeu ljudi i raznovrsnih zveri. eoni reanj je taj koji oveka u
velikoj meri odvaja od jedinki ivotinjskog carstva, kao to je prikazano na slici 3.8
Oni sa najmanjim eonim renjem imaju
ogranieni nain ivota voen instinktom. Oni
sa veim eonim renjevima su sposobni da
vre sloenije funkcije. Make, sa eonim renjem od samo 3,5% mozga, ograniene su u
moi procenjivanja i razmiljanja. Imaju veoma
ogranienu sposobnost da analiziraju informaciju i vre procenu na osnovu novih informacija;
tako se one, u sutini, oslanjaju na instinkt. Psi
se lake mogu trenirati jer 7% njihovog mozga

predstavlja eoni reanj. Meu ivotinjama,
impanze imaju najvei eoni reanj i do 17%
od mozga. Ljudi, sa druge strane, imaju 33%
do 38% mozga u eonom renju.
Neke ivotinje imaju druge delove mozga
koji su razvijeniji nego kod ljudi. Na primer, u
poreenju sa ljudima, impanze imaju daleko
vei cerebelum (mali mozak) oblast mozga
koja kontrolie koordinaciju. To je sasvim
razumljivo, jer je impanzama potrebna dobra
ravnotea i spretnost da bi skakali sa drveta na
drvo. Ptice takoe imaju veoma razvijen mali
mozak zbog letenja, prizemljenja i lova. Sve ove
aktivnosti zahtevaju visok nivo koordinacije.
Druge ivotinje mogu da imaju daleko vei
potiljani (okcipitalni) reanj centar za vid u
mozgu. Otuda je njihov vid generalno mnogo
bolji u odnosu na ljudski. Druge ivotinje imaju
razvijenije temene renjeve. Prema tome, mi
imamo kapacitet za vie duhovno rasuivanje i
nadmone sposobnosti uenja.
Da bismo u potpunosti shvatili znaaj
eonih renjeva, korisno je da ispitamo jo
nekoliko sluajeva iz anala medicinske istorije.
Jedan od razloga za to je to je Fineas Gejd
izgubio samo deo eonih renjeva. Izbor naina
ivota moe da utie na nae celokupne eone
renjeve iako na manje drastian nain od
Fineasovog gubitka.
Druga istraivanja oteenja eonog

renja
Krajem 1800-tih godina psihijatri su poeli
da koriste hirurku proceduru zvanu eona
lobotomija (to doslovno znai uklanjanje
eonog renja). Iako je ponekad deo renja fiziki uklanjan, u drugim prilikama on je
189
EONI REANJ
funkcionalno uklanjan oteivanjem nervnih

veza. Operacija je prvobitno koriena da
pomogne ljudima koji su bili nasilno ili kriminalno poremeeni.9 Praksa eone lobotomije je
postala popularnija 1930-ih i 1940-ih godina u
tolikoj meri da je jedan od pionira savremenije
tehnike, dr Ega Muni (Egas Moniz), dobio
Nobelovu nagradu za medicinu 1949. godine.10
Druga mera njene popularnosti je bilo njeno
prihvatanje od strane kulturne elite. Rozmari
Kenedi, blago rertardirana sestra Dona F.
Kenedija, podvrgnuta je eonoj lobotomiji.11
Poto je procedura dostigla vrhunac sredinom
1900-tih, mi imamo potpunije razumevanje
njenih sporednih efekata u vidu razarajuih psiholokih posledica. Shodno tome, ova operacija
se danas retko vri.
eona lobotomija Patricije

Patricija je bila veoma uspena medicinska
sestra na hirurgiji koja se pripremala za eonu
lobotomiju. Postojala je nada da e operacija
razreiti mnoge probleme oseaja krivice sa
kojima se borila nekoliko godina. Posle operacije nastale su upeatljive promene u njenim
interesovanjima, stavovima, sposobnostima
vrenja rada i integritetu. Bilo je oigledno da je
Patricija postala druga osoba. Njene karakteristike pre i posle lobotomije su saete u tabeli
2.12
Tabela 2. Efekti hirurkog uklanjanja
eonog renja
Pre lobotomije:
- Veoma efikasna medicinska sestra u operacionoj
sali
- Veoma sklona knjigama i lan knjievnog kluba
medicinskih sestara
Posle lobotomije:
- Izgubila najvei deo ambicije
- Izgubila interes za posao i naklonost prema
pacijentima
- Mogla da vri samo podreene poslove. Njen
stav: Nije me briga ako napravim greku; na
kraju e sve dobro ispasti.
- Izgubljena sklonost ka knjigama
Oteenje eonog renja kod

etvorogodinjakinje
etvorogodinju devojicu M. H. je udario
auto i ona je doivela oteenje obe strane
eonog renja. Posle nesree, ona je ispoljavala
iskvareno ponaanje koje je trajalo i u njenom
odraslom dobu. Promene u karakteru su bile
upeatljive kao i kod Patricije. Te tragine
promene su nabrojane u tabeli 3.13
Tabela 3. Rezultati oteenja eonog

renja kod deteta
- Izlivi emocija kada je frustrirana
- Verbalno i fiziki napadna na iznenadan, nepredvidiv i kratkoroan nain
- Seksualno promiskuitetna od ranih tinejderskih
godina
- Bez odrivog prijateljstva
- Povremeno teki korisnik alkohola i marihuane
- Impulsivno dva puta pokuala samoubistvo
Oteenje eonog renja bebe

Beba G. K. je doivela dvostrano oteenje
eonog renja u prvih sedam dana svog ivota.
Od detinjstva do 31. godine starosti imala je
tipine karakteristike nekoga ko je doiveo
oteenje eonog renja kao to je opisano u
tabeli 4.14
Tabela 4. Oteenje eonog renja
kod novoroeneta
Kako se dete razvijalo,
- nije odgovaralo na roditeljsku disciplinu
- uvek je trailo zadovoljenje svojih neposrednih
potreba
- nikada nije razvilo odgovarajue prijateljstvo
- okrivljavalo je druge za svoje potekoe
- bilo je neodgovorno i esto lutalo
- lako je bilo pod uticajem druge devijantne dece
- redovno je masturbiralo i bilo biseksualno
Prvo je njegova porodica smatrala da se

neodgovorno ponaanje javljalo usled injenice
da je ono jednostavno dete. Naalost, te osobine su opstale do odraslog doba. Roditeljska
disciplina izgleda nije imala nikakav efekat. Ono
nije imalo smisleno prijateljstvo, i nije moglo da
vidi veliki broj svojih pogreaka. Insistiranje na
trenutnom zadovoljenju (ukljuujui seksualni
promiskuitet) je uobiajena karakteristika poremeaja eonog renja.
esti efekti poremeaja eonih renjeva

Kroz istraivanja sluajnih oteenja eonih
renjeva u sprezi sa rezultatima eonih lobotomija i istraivanjima lekova koji utiu na prednji
mozak, naunici su utvrdili veliki broj efekata
poremeenih eonih renjeva. Ovi efekti su
navedeni u tabeli 5.15,16,17,18,19
Kao ilustraciju moralnih i socijalnih efekata
eonog renja, razmotrimo sledeu istinitu
priu. Jednu enu su pre operacije pitali: ta
biste uradili da ste izgubili sat koji ste pozajmili? Gospoa je odgovorila: Morala bih da
platim za sat ili da kupim drugi i da ga vratim.
Poto je eoni reanj uklonjen operacijom i
190

Tabela 5. Efekti poremeaja eonih
renjeva
Tabela 6. Dodatni efekti poremeaja

eonog renja
- Poremeaj moralnih principa

- Socijalni poremeaji (gubitak ljubavi prema porodici)
- Nedostatak predostronosti
- Nesposobnost apstraktnog razmiljanja
- Nemogunost tumaenja poslovica
- Umanjena mogunost matematikog razmiljanja
- Gubitak empatije (uivljavanja)
- Gubitak suzdravanja (razmetljivost, agresivnost, odbojnost)
- Poremeaj pamenja (naroito skoranjih dogaaja)

- Neskoncentrisanost i nemirnost
- Brzo smenjivanje ideja (matanje, emocionalna
nestabilnost)
- Apatija (nedostatak inicijative)
- Ravnodunost prema neijem stanju
poto se oporavila upitali su je isto pitanje.

Ovog puta je odgovorila: Morala bih da pozajmim drugi sat.
Kako dete sazreva, efekat razvoja eonog
renja je oigledan. Malo dete moe da razmilja unapred samo dan za danom. Moete da mu
kaete da e se neto desiti sutra i ono e se
toga setiti samo ako ga podsetite. Kako dete
sazreva, poee da razvija planiranje. Kada
stigne do drugog razreda, shvatie da e
sledee godine biti u treem. Kako nastavlja da
sazreva, na kraju e poeti da planira svoj ivotni put. eoni reanj nastavlja da se razvija 30
godina.20 Uz odgovarajue vebe, kako dete
sazreva u odraslu osobu, vremenom e uvideti
da e njegove akcije danas uticati na celu dalju
venost. To ukazuje na najvii razvoj eonog
renja.
Sposobnost korienja apstraktnih ideja,
kao to je tumaenje poslovica, je poseban in
razuma. Ako upitate nekoga ko ne moe u potpunosti da koristi eoni reanj kako bi tumaio
neku poslovicu uoili biste mentalni proces koji
tei da proputa apstraktne koncepte.
U vezi sa matematikim shvatanjima, raunanje se u stvari vri u zadnjem delu temenog
renja. Prema tome, bez funkcionisanja eonog
renja, moete da posedujete velike matematike vetine u sabiranju, oduzimanju i mnoenju. Meutim, kada je u pitanju via matematika
koja zahteva razmiljanje kao to je algebra,
geometrija i naroito kalkulus, funkcije eonog
renja su potrebne za pravilne rezultate.
Neoteen eoni reanj je takoe neophodan ako elite da najefektivnije saoseate sa
nekim ko ima problema. To je naroito tano
ako oni prolaze kroz neto to lino niste nikada doiveli.
Lista drugih estih efekata poremeaja
eonog renja je navedena u tabeli 6.21,22,23
Psiholoke bolesti ukorenjene u

poremeaju eonih renjeva
Nije iznenaenje da neke psiholoke bolesti
imaju koren u problemima sa eonim renjem.
Lista ovih poremeaja je prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Bolesti eonog renja
-
Manija
Opsesivni kompulsivni poremeaj
Poveani apetit
Nedostatak panje uz hiperaktivnost
Depresija
Manija je emocionalni poremeaj karakterisan izuzetnom aktivnou, uzbuenou,

brzom smenom ideja, nesanicom i nestalnim
rasponom panje. Moe da ima svoj koren u
poremeenoj funkciji eonog renja. Opsesivni
kompulsivni poremeaj, karakterisan naizgled
nekontrolisanim, upornim i ponovljenim javljanjima neeljenih misli, nagona ili delovanja,
takoe moe da nastane iz poremeaja eonog
renja. Nedostatak panje uz hiperaktivnost
takoe moe da nastane usled problema sa
eonim renjem.24 Od 1990. godine, broj ljudi
kojima je lekarski utvren nedostatak panje uz
hiperaktivnost u Sjedinjenim Dravama je porastao sa 900.000 na vie od 2 miliona u 1995.
godini.25
Mnogi sluajevi depresije takoe mogu biti
povezani sa eonim renjem. Detaljno skeniranje mozga (PET skeniranje) otkriva da depresivni pacijenti mogu da imaju smanjenje toka
krvi u eonom renju i do 60%. U radu sa
depresivnim pacijentima se pokazalo da e se,
ako neko moe da pobolja aktivnost eonog
renja, protok krvi do te oblasti poveati i
depresija se znaajno moe smanjiti ili izleiti.
Apetit i eoni reanj

Mnogi esti fiziki zdravstveni problemi na
koje nailazim u svom radu kao lekar imaju
koren uzroka u eonom renju mozga. Kontrola
apetita je jedan takav problem koji je est u
EONI REANJ
naem drutvu. Nema svaka osoba sa vikom

kilograma problem kontrole apetita, ali mnoge
imaju. Rastui nivo gojaznosti u Americi izaziva
zabrinutost da problemi kontrole apetita postaju sve ei. ak i poremeaj apetita, kao to je
bulimija, izgleda ima poreklo u eonom renju.
Najvii centar kontrole apetita je u eonom
renju mozga. Bez obzira koliko ste gladni ili
koliko moe da bude jaka vaa elja za neim
to moe da bude tetno, uglavnom moete da
potisnete tu elju ako va eoni reanj
funkcionie optimalno. Oni bez zdravog eonog
renja imaju velike potekoe u potiskivanju
takvih nagona. Neke osobe sa vikom kilograma, koje znaju da jedu previe, nastavie podjednako da jedu jer njihovi eoni renjevi nisu
potpuno u stanju da kau: ne.
Implikacije istraivanja eonog renja

Ova istraivanja ukazuju na kljunu ulogu
eonog renja u odreivanju naeg karaktera.
Poremeaji eonog renja dovode do poremeaja karaktera. Samokontrola, pouzdanost,
ozbiljno itanje, apstraktno razmiljanje i
meuljudski odnosi predstavljaju sloene
funkcije koje zavise od pravilnog funkcionisanja
eonog renja. Sluajno ili hirurki planirano
oteenje eonog renja prikazano u naim
primerima istraivanja je jedna stvar, ali ta je
sa oteenjem koje moe nesvesno da se javi
usled nezdravog naina ivota ?
Glavna poruka ovog poglavlja nije da vas
ohrabri da izbegavate zanimanja u kojima
radite sa dinamitom, ili da budete paljivi kada
prelazite ulicu, ili da izbegavate operacije zbog
psihike bolesti. Sve ove stvari su znaajne.
Meutim, najei uzroci poremeaja eonog
renja danas nisu operacije, povrede na poslu ili
druge traume. Glavni uzroci poremeaja funkcije eonog renja su nepravilne ivotne navike.
Zaista, glavna poruka ovog poglavlja je da negativne karakterne crte osoba koje smo do sada
ispitali nisu ograniene na one koje nemaju
eone renjeve ili su im oteeni usled trauma.
Mnogi ljudi u naem drutvu danas pate od istih
traginih karakternih nedostataka koji nastaju
usled izbora naina ivota. Mnoge od naih najdragocenijih navika nam daju kratkorono
zadovoljenje, ali nas neprimetno uskrauju za
ono to je neprocenjiva vrednost za ono ko
smo zaista mi. Nae navike umanjuju sposobnosti naih eonih renjeva i danas i sutra, a da
toga uopte nismo ni svesni.
Jedna od svrha ovog poglavlja je da pokae
da poremeaji eonog renja nisu ogranieni na
efekte traumatinog oteenja ili hirurkog
191
uklanjanja. Po mom miljenju, efekti naina ivota i ishrane na nae eone renjeve su na
kraju krajeva daleko znaajniji od njihovih
efekata na bolesti srca, rak, osteoporozu,
bubrenu insuficijenciju i sve druge degenerativne bolesti zajedno. Mozak zasluuje prvenstvo u zatiti kada shvatite da je to mesto iz koga
potie na kvalitet ivota.
Kao to izbori naina ivota tite eoni
reanj, zdrav eoni reanj nas stavlja u najbolju
poziciju za preuzimanje kontrole nad svojim ivotom. To znai da kako inim zdravije izbore,
moje sposobnosti eonog renja se poboljavaju inei dalje promene naina ivota jo
lakim. Moda nijedna funkcija eonog renja
nije toliko kljuna za lake vrenje promena
naina ivota od moi volje. Mo volje moda
ne izgleda toliko znaajno u naim svakodnevnim ivotima, ali je u stvari sutinska. Video
sam da mnogi pacijenti umiru zbog nedostatka
snage volje. Ja ne govorim o osobama koje
gube volju za ivotom, koja je toliko znaajna,
govorim o sluajevima hiljada osoba koje umiru
zato to su osetile da nemaju snagu volje da
izmene svoj nain ivota pre nego to bude
prekasno. Danas na desetine hiljada ljudi slabi
u svojim samrtnim posteljama zbog nedostatka
snage volje. Postoje dijabetiari koji godinama
nisu imali snagu volje da vebaju, pravilno jedu
ili paljivo nadgledaju eer u krvi. Oni su sada
u poslednjim fazama bolesti srca i bubrega.
Postoje puai koji nisu mogli da ree da
prestanu zauvek. Sada umiru od zavrnog
stadijuma raka. Postoje druge osobe koje nisu
imale volju da izvre neophodne promene naina ivota zbog svojih problema sa krvnim pritiskom. Sada lee paralizovani kao posledica
onesposobljavajuih logova.
Ovi i mnogi drugi sluajevi svedoe o
velikom nedostatku snage volje u Sad. U stvari,
jedan od mojih najveih razloga za zabrinutost
prilikom pisanja ove knjige je da mnogi znaajni uvidi, koji menjaju ivot, o kojima govorim,
nikada nee ui u ivote mnogih italaca.
Razlog? Nedostatak snage volje.
Sa ovog gledita, podvlaim injenicu da je
jedna od najvitalnijih funkcija eonog renja volja. Naunici su pokazali da ono to nazivamo
snaga volje boravi u eonom renju.29 Dr
Bernel Boldvin (Bernell Baldwin), neuropsiholog
sa Vajldvud instituta u Dordiji, saeo je deo
znaajne literature o volji u lanku upuenom
voama verskih zajednica. Boldvin je istakao da
je istraivanje veterana iz I svetskog rata ranjenih rapnelima otkrilo nedostatke snage volje
meu onima koji su povredili prednji deo moz-
192
ga. Meutim, oni koji su zadobili povrede zadnjeg dela glave nisu imali poremeaj volje.30
Blisko povezana sa voljom je i naa sposobnost da vidimo gde se bitka zaista odvija. Ako
ne vidimo stvari jasno, verovatno neemo
uvideti da moramo da ispoljimo svoju volju
kako bismo nadvladali izazov. Da bi to ilustrovao, dr Boldvin je naveo istraivanje ruskog
naunika A. R. Lurije (A. R. Luria). Lurija je
utvrdio da su osobe sa normalnim eonim renjevima imale sposobnost da donose brze
zakljuke o znaenju paljivo dizajniranih slika.
Osobe sa poremeajima eonog renja su precizno mogle da opisuju komponente slike, ali su
bile sklone da ne vide veliku sliku, ire
znaenje iza detalja. To je veoma znaajno u
areni promene naina ivota. Nedostaci uvida
nas ostavljaju osuenim da zanemarujemo uticaj kljunih pojmova naina ivota na nae sopstvene ivote. Nedostaci volje, sa druge strane,
proizvode sklonost da ne uspemo ak i u oblastima u kojima jasno prepoznajemo da imamo
problem. Ukratko, dve funkcije eonog renja:
razumevanje stvari u ivotu i volja su nezamenljivi za uspenu primenu celokupnog
materijala koji sam predstavio u ovoj knjizi.
Postoji poslednji savremeni razlog zato je
obraanje panje na eoni reanj toliko znaajno. Danas su popularni, a nekada i korisni, psiholoko savetovanje i bihejvioralna terapija.
Meutim, neki zdravstveni radnici u oblasti
mentalnog zdravlja zanemaruju injenicu da
trenutne navike naina ivota mogu da predstavljaju znaajne faktore koji doprinose psiholokim bolestima. Ako bi oni koji oseaju
potrebu za takvim savetovanjem usvojili zaista
zdrav nain ivota obraajui naroito panju na
ono to unose u tela i emu izlau umove,
mnogi bi iskusili sreniji, ispunjavajui ivot.
ODELJAK II
Poremeaji eonog renja usled
droge, lekova, nikotina, alkohola,
kofeina i toksinih hemikalija.
Koji faktori naina ivota utiu na nae
eone renjeve?
Da bismo poveali efikasnost naih eonih
renjeva, moramo da se usredsredimo i na pozitivne stvari koje bi trebalo da radimo, kao i na
negativne stvari koje bi trebalo da izbegavamo.
U stvari, uviajui u potpunosti naine na koje
esto oteujemo nae eone renjeve, moemo bolje da shvatimo kako nam zdravi faktori
mogu pomoi u proirenju modanih kapaciteta. Sa ovog gledita, poeu razmatranjem iv-
otnih navika koje oteuju funkcije eonog

renja. Kasnije u govoriti o nekim kljunim faktorima za koje je proraunato da poboljavaju
funkcije eonog renja.
Lista supstanci koje treba izbegavati da
bismo zatitili eoni reanj je prikazana u tabeli
8.
Tabela 8. Supstance koje oteuju nae
eone renjeve
- Nelegalni narkotici
- Odreeni lekovi
- Druge legalne socijalne droge:
alkohol, kofein, nikotin
Efekti lekova i droga na eoni reanj

Mnogi Amerikanci su zabrinuti u vezi sa
obilnom i sve veom upotrebom lekova i droga
u naoj zemlji. Nedavno je utvren veliki uspon
i u prihvatanju zabranjenih droga i u korienju
tih droga meu mladim Amerikancima na
osnovu iroko objavljivanih istraivanja.31 Roditelji se boje da e njihova deca koristiti nezakonite droge. Uplaeni su zbog njihove prirode
da izazivaju zavisnost kao i zbog fizikih, mentalnih i drutvenih posledica te zavisnosti.
Takoe se plae onoga to bi njihova deca
mogla da uine pod dejstvom, kao to je
upranjavanje visokorizinih ponaanja koja bi
na kraju mogla da uzmu njihove mlade ivote.
Ova poslednja briga je naroito znaajna. ak i
osoba koja ne izgleda kao da je pod dejstvom
droga moe da ima poremeenu funkciju
eonog renja. Takvi poremeaji proizvode
sklonost ka ponaanjima uz prihvatanje rizika, a
koja mogu da dovedu do saobraajnih nesrea,
dobijanja HIV infekcije ili nekog drugog
dogaaja koji izmenjuje ili skrauje ivot.
Lekovi pored nezakonitih droga mogu da
poremete funkciju eonog renja. Mnogi se
oseaju prevarenim ako posete lekara, a ne odu
bez bar jednog prepisanog medicinskog leka.
Televizijske, radio i novinske reklame nas bombarduju naom potrebom za prevelikom upotrebom lekova. Kofein i alkohol su kulturno prihvaene droge. Upotreba nikotina je drutveno
igosana u mnogim sredinama, ali je i dalje
zakonita kao izbor naina ivota, i na nikotin se
ne gleda kao na monu drogu koja izaziva zavisnost i izmenu svesti.
Zabranjene droge i mentalni poremeaji

Opasnosti zabranjenih narkotika po mentalne sposobnosti su dobro utvrene. Izgleda
da nema potrebe ponovo objanjavati na koji
193
EONI REANJ
nain takve droge koje menjaju svest utiu na

um ukljuujui eoni reanj. Meutim, ovaj
problem je jo gori nego to se ranije mislilo.
Postoji sve vie dokaza da droge tetno utiu na
mozak dugo i nakon to su akutni efekti proli.
Novije istraivanje koje je sponzorisao Nacionalni institut za pitanja zloupotrebe droga je
utvrdilo da su studenti koji su redovno koristili
marihuanu imali smetnje u panji, pamenju i
uenju ak i 24 sata posle poslednje upotrebe
droge.32 Dugo posle akutnog dejstva, mozak je
i dalje radio veoma sporo. Sada je utvreno da
marihuana, kao i njeni srodnici alkohol i nikotin,
oteuju mozak fetusa u razvoju. Majka koja
koristi marihuanu daje detetu doivotno zavetanje poremeaja mozga.33 Poruka istraivanja
marihuane se moe primeniti na upotrebu alkohola, o kojoj se govori kasnije u poglavlju, to
jest, funkcionisanje mozga onih koji koriste
alkohol i druge supstance koje menjaju svest
moe biti poremeeno dugo nakon to korisnik
misli da su efekti proli. Za optimalnu funkciju
eonog renja, nemojte koristiti zabranjene
droge.
Legalni lekovi takoe mogu da

napadaju eoni reanj
Mnogi prepisani lekovi, kao i oni koji se slobodno prodaju, takoe mogu da smanje funkciju eonog renja. Ako odete u biblioteku i proitate reference o efektima koje razliiti lekovi
imaju, utvrdiete da mnogi utiu na centralni
nervni sistem, a jedna od najee pogoenih
oblasti centralnog nervnog sistema je eoni
reanj. Mnogi ljudi su na lekovima koji im u
stvari nisu neophodni, a njihovi sporedni efekti
mogu biti tetni za linost i karakter. Zbog toga
se, pre odluke o uzimanju lekova, paljivo
moraju proceniti koristi nasuprot rizika. Lista
klasa lekova koje utiu na svest je prikazana u
tabeli 9.34 Ako ste trenutno na nekom od ovih
lekova, nemojte odjednom prestati sa upotrebom. Umesto toga, saraujte sa lekarom. Na
kraju, nije lako odluiti ta initi sa mnogim od
ovih lekova. Dobar primer za to pruaju lekovi
za povieni krvni pritisak. Neki od ovih lekova
mogu da poremete funkciju eonog renja.
Meutim, ako se povieni krvni pritisak ne lei
na odgovarajui nain, rezultat moe da bude
log, prouzrokujui daleko vee poremeaje
eonog renja. Zbog toga, mnogi lekari zastupaju terapije na osnovu naina ivota kao optimalne naine za kontrolu krvnog pritiska. esto
poglavlje: Jedan narod pod pritiskom iznosi
takve terapije. Vie informacija o znaaju kontrolisanja krvnog pritiska za maksimalno
Tabela 9. Lekovi koji utiu na svest

- Lekovi za astmu beta agonisti
- Lekovi za kontrolu krvnog pritiska beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala, agensi koji
deluju na centralni nervni sistem (klonidin, metildopa, itd)
- Lekovi za umirenje i spavanje antidepresivi
benzodijazepini (napomena: triciklini antidepresivi se takoe koriste za glavobolje, nesanicu, itd)
- Lekovi za ir H2 blokatori (tagamet, zantak)
- Lekovi protiv zapaljenja NSAIDS
- Lekovi protiv bolova, narkotici
- Lekovi za prehladu i alergiju antihistaminici
(takoe se koriste za nesanicu, itd), dekongestanti (naroito kod dece; npr. pseudoefredin kao
u aktifedu)
funkcionisanje eonog renja se daje kasnije u

ovom poglavlju.
Sada postaje deo uobiajene medicinske
prakse pomagati ljudima da se skinu sa lekova
umesto da se njihovom programu dodaju novi
lekovi. Istraivanje na starijim Amerikancima
pokazuje da oni imaju vei rizik od normalnog
za poremeene mentalne funkcije, sporedne
efekte lekova, kao i tetne efekte povienog
krvnog pritiska. Centri za kontrolu bolesti i prevenciju (Centers for Disease Control and
Prevention, CDC) su nedavno istakli da su
Amerikanci sa 65 i vie godina starosti izloeni
skoro dva puta veem riziku od tetnih reakcija
lekova u poreenju sa onima koji su mlai.35
tavie, istakli su injenicu da lekovi za povieni
krvni pritisak esto prouzrokuju tetne sporedne efekte u ovoj populacionoj grupi. CDC je sa
ovog gledita utvrdio: ...Jedna znaajna strategija za spreavanje tetnih reakcija lekova
meu starijim osobama predstavlja ograniavanje broja korienih lekova.36
Naravno, zabrinutost u vezi sa sporednim
efektima lekova i rezultujue zastupanje promena naina ivota radi leenja bolesti su postojali daleko pre ove nedavne izjave CDC-a.
Jednu od zanimljivijih istorijskih izjava u vezi sa
ovim je napisao ve citirani autor. Njegove rei
su navedene u tabeli 10.37
Drutvene droge esto reaguju sa prepisanim lekovima i proizvode sporedne efekte. Na
primer, alkohol znaajno poveava rizik od tetnih posledica lekova ukljuujui efekte na
bistrinu svesti. U istraivanju na preko sto
osoba nedavno smetenih u bolnicu radi leenja, a koje predstavljaju irok presek populacije
(mukarci i ene, 14 do 48 godina starosti), kod
10% se javljalo uzajamno delovanje izmeu
194
Tabela 10. Nain ivota nasuprot terapiji
lekovima
1. Mnogi ive suprostavljajui se zakonima
zdravlja i nisu svesni povezanosti njihovih navika
ishrane, pijenja i rada sa zdravljem.
2. Nisu svesni svog stanja dok se bolest ne pojavi.
3. Ako bi, u tom trenutku, osoba izvrila odgovarajue promene naina ivota: ...Pacijent bi se
generalno oporavio bez nastanka poremeaja.
4. Meutim, umesto menjanja naina ivota,
uglavnom se koriste lekovi. Jetra, srce i mozak
su esto pogoeni lekovima, i esto su svi ti
organi optereeni boleu.
alkohola i lekova koji su im davani posle naputanja bolnice.38
Alkohol oteuje eoni reanj

Alkohol ispoljava direktne efekte na eoni
reanj pored poveanja rizika od sporednih
efekata lekova. U stvari, to je jedan od najpopularnijih amerikih napadaa eonog renja.
Ispitajmo neka prosvetljujua istraivanja u vezi
sa ovim pitanjem.
Pre nekoliko godina su koriena dva savremena dijagnostika testa za prouavanje alkoholiara i nealkoholiara: magnetna rezonanca
(magnetic resonance imaging, MRI) i pozitronska topografija (PET skeniranje). MRI je sada
poznata tehnika kojom moe da se razmatra
stvarna struktura mozga. Meu alkoholiarima
je otkrila znaajnu koliinu gubitka sive mase
eonog renja. Siva masa je mesto u kome su
skoncentrisana tela modanih nervnih elija
(nasuprot dublje smetenoj beloj masi gde preovlauju nervna vlakna koja naputaju tela elija). Tehniki zvano kortikalna atrofija, ovo
stanje gubitka sive mase ukazuje na stvarni
gubitak modanih elija koje su ukljuene u
kljune funkcije eonog renja. Sa druge
strane, PET skeniranje razmatra funkciju
mozga. Prilikom ovog testiranja, alkoholiari su
pokazali niu stopu metabolizma glukoze to
ukazuje na manju aktivnost eonog renja.39
Ovi tetni efekti za eoni reanj nisu ogranieni na teke alkoholiare. Istraivanja su
utvrdila merljivo smanjenje sposobnosti apstraktnog miljenja meu 1.300 mukaraca i
ena koji piju samo u drutvu. Ove osobe su
pile i do svega jedno alkoholno pie sedmino.
Prosean mukarac u istraivanju je imao oko
dve prilike za pijenje sedmino i koristio dva ili
tri alkoholna pia u tim prilikama. ene su pile
jo manje. U proseku, pile su samo svaki peti
dan i koristile dva alkoholna pia. ak i sa tim
niskim nivoima upotrebe, procena mentalne

funkcije je pokazala poremeaj. U stvari, kako
se unos alkohola poveavao, njihova sposobnost da apstraktno razmiljaju (mera sposobnosti eonog renja) se jo vie umanjila.40 Te
promene se ne mogu objasniti akutnim efektima alkohola ili opijenou, poto su sve
procene mentalne funkcije vrene najmanje 24
sata posle poslednje upotrebe alkohola.
Mnogi ljudi veruju da su saobraajne nesree ee meu osobama koje piju prvenstveno zbog znaajnih efekata na koordinaciju,
rasuivanje i panju vienih kod pijanica i
drugih koji su vidljivo pod dejstvom alkohola.
Meutim, u mnogim sluajevima problem moe
u stvari da bude povezan sa tananijim nedostacima rasuivanja koji se javljaju kod naizgled
neporemeenih osoba koje piju samo u
drutvu. Takvi vozai koji koriste alkohol ne
moraju da imaju poremeaj koordinacije.
Njihov govor moe da izgleda sasvim normalan.
Meutim, nekoliko trenutaka kasnije mogu da
se nau u situaciji da skreu sa autoputa ili
uestvuju u sudaru. Razlog? Poremeeno
rasuivanje nije uspelo da obezbedi odgovarajue upozorenje o brzini da bi se uspeno
savladala krivina ili zaustavilo na vreme u sluaju mogue saobraajne nesree. Osobe sa
nivoom alkohola u krvi od 0,05% do 0,09%,
niim od zakonskog ogranienja u veini drava, su izloene najmanje devet puta veem
riziku od fatalne saobraajne nesree u odnosu
na osobe sa 0%.41 To je uglavnom zbog injenice da alkohol proizvodi poremeaj eonog
renja daleko pre poremeaja drugih delova
mozga kao to je centar za koordinaciju.
Alkohol takoe smeta razvoju mozga
fetusa. Dobro je utvreno da ene koje koriste
alkohol tokom trudnoe tetno utiu na zdravlje fetusa doivotno. Poglavlje o alkoholu (17.
poglavlje, pod nazivom: elite pie?) to
objanjava detaljnije. To je utvreno i u testovima na ivotinjama.42 Istraivanja na ivotinjama su naroito zanimljiva, i zabrinjavajua, jer
ukazuju na jo jedan faktor rizika za poremeaj
mozga u detinjstvu: upotreba alkohola kod
roditelja.43 Oevi koji piju vrlo verovatno oteuju eone renjeve svoje dece. Citirani autor je
pre vie decenija napisao o znaaju uticaja
takvih roditeljskih faktora. Njegovi komentari su
navedeni u tabeli 11.44,45
Kofein smanjuje funkcionisanje eonog

renja
Kofein ispoljava dalekosene efekte na
mozak. To nije neoekivano, poto on pred-
EONI REANJ
Tabela 11. Neroena deca su pogoena
roditeljskom upotrebom alkohola
- Deca osoba koje piju alkohol ili koriste duvan
imaju pojaane izopaene apetite i strasti.
- Ova deca esto primaju taj ig karaktera pre
roenja.
- Na taj nain su neroene generacije pogoene
upotrebom duvana i alkoholnih pia.
- Roditelji (i otac i majka) koji slobodno koriste
vino i druga alkoholna pia ostavljaju svojoj deci
zavetanje slabe konstitucije, mentalnih i moralnih poremeaja, neprirodnih apetita, razdraljivog
ponaanja, i sklonosti ka porocima.
stavlja ameriki izbor droge za rano jutarnje

ustajanje. Meutim, za tu stimulaciju se plaa
skupa cena. Razmotrimo kako kofein deluje, a
zatim istraimo neke od povezanih sporednih
efekata.
Kofein utie na komunikacioni sistem mozga
na vei broj naina. U istraivanju ovih odnosa,
moramo da se podsetimo da modane elije
meusobno razgovaraju preko razmene hemikalija. Nervne elije otputaju hemikalije zvane
neurotransmiteri (ili hemijski glasnici) koje
prihvataju druge elije. Ti neurotransmiteri
zatim prouzrokuju promene u elijama koje su
ih primile. Neki neurotransmiteri prouzrokuju
stimulaciju nervnih elija primaoca, dok druge
prouzrokuju smanjenje funkcija. iroko rasprostranjen uticaj kofeina se koncentrie prvenstveno na njegovu sposobnost da utie na nivo
dva transmitera: acetilholina i adenozina.
Kofein remeti hemiju mozga poveavajui nivo
acetilholina i ometajui prenos adenozina. Na
taj nain, kofein remeti osetljivu ravnoteu
nervnog prenosa u mozgu, to moe da ima
razarajue posledice. Adenozin sniava (ili koi)
mnoge aspekte modanog nervnog prenosa.
Meutim, kofein slabi njegovu mo da izvrava
svoj posao, omoguujui tako vetaku stimulaciju mozga kofeinom.
Za laika adenozin moe da izgleda kao lo
momak. Na kraju, ko eli da umanji prenos
poruka u svom mozgu? Moda emo jasnije
videti problem razmatrajui jedno poreenje:
znaaj dobrih konica na automobilu. Ne ulazite
u automobil da biste stali ulazite da biste
negde krenuli. Meutim, ne biste se oseali
udobno vozei kola koja ne mogu da se zaustave. Dobre konice su neophodne naroito
kod vozila dizajniranog za vonju. Slino tome,
neurotransmiteri kao to je adenozin koji ima
veliku ulogu u koenju su veoma znaajni za
ravnoteu u mozgu. U psihijatrijskoj literaturi
postoji ozbiljna zabrinutost o ulozi kofeina u
195
remeenju ravnotee uma. Kofein je povezan
sa teskobom, anksioznom neurozom, psihozom
(stanjem u kome osoba gubi dodir sa
stvarnou) i izofrenijom, takozvanim poremeajem podeljene linosti.46 Drugi istraivai
dodaju toj listi bunilo izazvano kofeinom i
gubitak apetita.47
Nivo treeg neurotransmitera zvanog
dopamin se takoe poviava kada pijete
proizvode koji sadre kofein.48,49
To je veoma zabrinjavajue. Izgleda da
neke od najdramatinijih psihijatrijskih bolesti
delom nastaju usled vika dopamina. U stvari,
standardna terapija lekovima za te ozbiljne
mentalne poremeaje ukljuuje upotrebu agensa koji blokiraju dejstvo dopamina.50 Shodno
tome, ne izgleda iznenaujue da kofein
agens koji poveava nivo dopamina poveava
rizik od odreenih mentalnih bolesti, iako na
povrini moe da izgleda bezazlen.
Druge psihijatrijske bolesti, sa velikim efektima na eoni reanj, mogu da se jave usled
neuravnoteene komunikacije u mozgu zbog
kofeina. To je naroito tano u sluaju depresije. Smanjenje funkcije eonog renja i toka krvi
je izgleda karakteristino za depresiju.51,52
Istraivanja ukazuju da te promene delom
mogu biti povezane sa nivoom dopamina u
eonom renju.53 Uviajui da se kofein suprotstavlja ulozi adenozina u obezbeivanju dobrog
protoka krvi do mozga i da remeti fiziologiju
dopamina, prirodno se moemo zapitati da li
postoji veza izmeu upotrebe kofeina i depresije.
Meunarodno cenjeni norveki istraivaki
projekat, poznat kao Tromzo istraivanje srca,
obezbedio je bar delimian odgovor. Skandinavski istraivai su ispitivali 143.000 mukaraca i ena i utvrdili znaajan porast depresije kod
ena koje su koristile dosta kafe (ali ne i kod
mukaraca koji su koristili sline koliine kafe).
Nalazi su prikazani na slici 4.54
Pored veze sa depresijom, ene koje su
koristile vie kafe su takoe imale vie problema u izlaenju na kraj sa stresom. Razlog zato
se ovi efekti nisu ispoljili kod mukaraca nije
jasan. To moe da ukazuje da su ene podlonije kofeinu, ili moe da odraava veu
potronju kofeina kod ena koje su sklonije
depresiji.
Prilagoavanje mozga na kofein stvara

zavisnost
Ako je kofein toliko dobar za nas, kao to bi
neki laici (ak i neki naunici) voleli da verujemo, zanimljivo je zapaziti da mozak ispoljava
196
Slika 4. Korienje kafe i mentalni problemi

Procenat osoba koje
se ale (ene)
Korienje kafe (olja/dan)
16
Vie od 8
14
8 ili manje
12
10
8
6
4
2
0
Depresija
Psihiki problemi
Nesanica
velike napore u pokuaju da poniti efekte ove

popularne legalne droge. U situaciji hroninog
izlaganja kofeinu, mozak pokuava da se prilagodi na najmanje dva naina. Prvo, umanjuje
proizvodnju acetilholina, kao to je ranije navedeno.55 Izgleda da je to nain smanjenja uticaja poveanog nivoa acetilholina izazvanog
kofeinom. Drugo, mozak poveava broj svojih
receptora adenozina.56 To je verovatno odgovor koji treba da adenozinu da veu ulogu u
komunikaciji u mozgu uprkos izvesnom blokiranju njegove uloge kofeinom. Naalost, te
promene u mozgu doprinose zavisnosti od
kofeina. Prema tome, modana struktura i
funkcija su se izmenili i zbog toga mozak u
stvari oekuje kofein u svojoj sredini. To je
jedan od razloga zato su osobe koje piju kafu
toliko posveene svom jutarnjem napitku. Ako
ne dobiju svoj kofein, oseaju da ne rade ni
polovinom snage. Pored toga, ako prestanu da
koriste proizvode koji sadre kofein, verovatno
e pored zamora dobiti simptome kao to je
glavobolja.
Brz lek za glavobolje usled prestajanja
unoenja kofeina je uzimanje kafe ili jedne od
mnogih pilula za glavobolju koje se slobodno
proizvode i koje sadre kofein. Meutim, nijedna od ovih opcija nije toliko dobra koliko prevazilaenje krize. Obino se u roku od dan ili
dva mozak prilagoava na normalnu unutranju sredinu bez kofeina; glavobolje e nestati, a
mozak e biti uveliko na svom putu do bolje
hemijske ravnotee. Meutim, imao sam nekoliko pacijenata koji su imali jake glavobolje i do
dve nedelje posle prestanka korienja kofeina.
U tim sluajevima moda postoji tenja ka
glavoboljama koja je izazvana prestankom
korienja kofeina.
Praktino reeno, poremeaj modane hemije usled unosa kofeina postavlja pozornicu i
za druge probleme pored problema usled
prestanka korienja kofeina, kao i za psihijatrijske bolesti koje smo ve pomenuli. Takoe
moe da oslabi fizike i mentalne sposobnosti
kod osoba koje nemaju nikakve psihijatrijske
simptome i ne prolaze kroz period odvikavanja
od kofeina. Efekti kofeina na smanjenje sposobnosti su dokumentovani. Iako ova droga tei da
pomae ljudima da bre izvre jednostavne
zadatke, postoje dokazi da je tetna za
sloenije zadatke motornog vremena reakcije i
finiju motornu koordinaciju.57 Smanjena proizvodnja acetilholina koja nastaje usled redovne
upotrebe kofeina moe takoe da ima ulogu.58
Istraivai neprestano utvruju da je smanjenje koliine modanog acetilholina povezano sa
poremeenim mentalnim funkcionisanjem.59,60
tavie, uprkos estoj zabludi, autori obimnog
medicinskog pregleda o kofeinu nisu pronali
nikakve dokaze da je ova droga pomagala
poboljanju intelektualnog kapaciteta.61 Saetak nekih efekata kofeina na mozak je naveden
u tabeli 12.
Tabela 12. Kofein teti mozgu na 8 naina
- Tei da proizvodi zavisnost
- Moe da prouzrokuje rekacije odvikavanja od
droge
- Moe da prouzrokuje ili pogora psihijatrijske
bolesti
- Smanjuje fizike i mentalne sposobnosti
- Remeti san
- Moe da utie na rizik od drugih bolesti koje
zauzvrat ispoljavaju efekte na eoni reanj preko
fizikog ili mentalnog stresa
- Moe da ispolji efekte koji utiu na duhovne i
drutvene dimenzije naeg karaktera
- Moe da prouzrokuje trovanje, pa ak i smrt
Nije iznenaujue da kofein remeti san.

Uzimanje kofeina u roku od sat vremena pre
odlaska u krevet oteava uspavljivanje, smanjuje ukupnu koliinu sna i znaajno pogorava
kvalitet sna.62 Odreenije, kofein smanjuje trajanje najdubljih stupnjeva sna tokom kojih se
vri najvei deo oporavka (stupnjevi 3 i 4).
Moda vie iznenauje da preterane koliine
kofeina mogu da prouzrokuju ozbiljne probleme
mozga, ukljuujui napade.63 Takoe postoje
opisi smrtnih sluajeva kod ljudi usled kofeina.64
Bio bih nemaran da ne spomenem da kofein
izaziva itav niz efekata koji mogu posredno da
utiu na funkciju eonog renja. Izazivajui
bolesti kao i fiziki i psiholoki stres usled tih
197
EONI REANJ
stanja, eoni reanj moe jo vie da pati pod

vladavinom kofeina. Neke od drugih zdravstvenih posledica usled upotrebe kofeina su
navedene u tabeli 13.65,66,67,68,69,70,71,72
Tabela 13. Drugi potencijalni problemi sa
kofeinom
- Kofein moe da bude kokarcinogen, doprinosei
razvoju raka bubrega, dojke, debelog creva, pankreasa, jajnika i beike.
- Poveava rizik od male teine pri roenju kod
odojadi roenih od majki koje unose kofein.
- Poviava krvni pritisak za 3 do 5 mm Hg.
- Moe da prouzrokuje lupanje srca i opasnije
srane ritmove.
- Stimulie prekomernu proizvodnju stomane kiseline i gastroezofagealni refluks (odliv) koji je
uzrok ozbiljne goruice (i kod kafe sa kofeinom, i
bez kofeina).
- Moe da pojaa simptome predmenstrualnog
sindroma (PMS).
Iako su neki od ovih efekata sporni (pri

emu neka istraivanja pronalaze vezu sa
kofeinom, ali druga ne), moramo da se zapitamo da li je vredno preuzimati rizik sa kofeinom
kada smo ve otkrili toliko problema u vezi sa
njim.
Jo jedan znaajan efekat kofeina na eoni
reanj ima veze sa naom duhovnom dimenzijom. To je pre vie godina istakao ve pomenuti autor. On je objasnio da stimulacija mozga
kofeinom moe da prouzrokuje da se jezik
odvee u razgovoru, kao to je objanjeno u
tabeli 14.73
Tabela 14. Kofein i traarenje
Kada se te osobe koje piju aj i kafu skupe radi
drutvene zabave, ispoljavaju se efekti njihove
opasne navike. Svi slobodno uestvuju u svojim
omiljenim proizvodima i kada se oseti uticaj stimulacije, njihovi jezici se odveu, i poinju
naopak rad govora protiv drugih. Njihove rei nisu
retke, niti dobro izabrane.
Definicija traarenja je deljenje privatne

informacije sa nekim ko nije deo problema, niti
deo reenja. ajanke dama su istorijski
povezane sa mestom traarenja. Meutim,
zapazite da se pol ne pominje. Izjava bi takoe
vaila i za muka ili meana okupljanja, naroito ako se koriste pravi proizvodi. Ovaj autor
ukazuje da je jedan od osnovnih uzroka
traarenja moda tip proizvoda koji se slui prilikom drutvenih okupljanja. Razumevanje
efekata kofeina na eoni reanj svedoi o
razumnosti razloga za zabrinutost.
Oteenje eonog renja nikotinom

Posveujem celokupno poglavlje (16.
poglavlje: Umirete za cigaretom? Ostavite
naviku i ivite) predmetu zavisnosti od nikotina. Dovoljno je rei da nikotin ima stimulirajue
efekte na nervni sistem slino kofeinu i da ga
treba izbegavati. Ironija je da kvalitet sna,
sposobnosti, pa ak i kontrola stresa trpe prilikom korienja cigareta. Na primer, puai su
manje sposobni da vre sloene mentalne
zadatke u odnosu na nepuae.74 Kaem da je
sve to ironino jer mnogi puai veruju da se
mentalni kvaliteti u stvari poboljavaju puenjem. Zakoljica je da kada prestanu sa puenjem, ovi problemi se prvobitno pogoravaju
pre nego to ponu da se popravljaju. Ubrzo
poto neke osobe postanu nepuai pogreno
misle da im je puenje pomagalo u tim oblastima, i zbog toga se vraaju cigaretama posle
nekoliko dana suzdravanja.
Pored kratkoronih mentalnih efekata,
puenje uzima danak funkcijama mozga i
dugorono gledano. U poreenju sa nepuaima, puai su suoeni sa duplo veim rizikom
od razvoja demencije (trajnog, znaajnog
gubitka inteligencije) od Alchajmerove ili neke
druge bolesti.75
Poslednji efekat nikotina vredan panje je u
vezi sa prenatalnim efektima. Nikotin koji koristi
trudna ena oteuje modane funkcije kod
deteta, moda doivotno. Istraivanja su
pokazala mentalne nedostatke kod dece roditelja puaa koji se mogu objasniti jedino efektima nikotina. Jedno istraivanje je izvrilo
poreenje mentalnih funkcija izmeu trogodinje dece ena koja su puile tokom
celokupnog toka trudnoe i dece majki koje su
prestale sa puenjem tokom trudnoe. Deca
onih koje su ostavile naviku su prola znaajno
bolje na testu.76
ODELJAK III
Efekti ishrane na funkciju eonog
renja
Do sada smo videli tetne efekte droga,
lekova, alkohola, nikotina i kofeina na eoni
reanj. Neki od tih faktora ispoljavaju prvenstveni ili glavni efekat na eoni reanj. Sa druge
strane, veina stvari koje poboljavaju funkciju
prednjeg mozga esto pruaju korisne efekte i
celom mozgu. Klasian primer je ishrana. to
vie uimo o ishrani, to vie uviamo da je optimalna ishrana neophodna za najbolje funkcionisanje mozga. Videemo da nai izbori
198
ishrane mogu ili da poboljaju modane
sposobnosti, ili da ih onesposobljavaju.
Poboljanje modanih funkcija

dojenjem, polinezasienim masnim
kiselinama i vitaminima
Na najraniji izbor ishrane u stvari nije na.
Onima, koji su dovoljno sreni da imaju majke
koje biraju da ih doje, bie dato dragoceno
zavetanje eonog renja. Istraivanja pokazuju da deca koja su dojena imaju mentalnu
otrinu koja opstaje najmanje vie godina, a
verovatno i ceo ivot.77,78 Nisu jasni svi razlozi
koji idu u prednost dojenju. Meutim, jedan
faktor je izgleda sadraj masti u majinom
mleku. Dr Jokota (Yokota) iz Japana je pokazao
da novoroeni pacovi zahtevaju odgovarajue
koliine omega-3 masnih kiselina u ishrani. Bez
tih masnih kiselina, sposobnost uenje je smanjena.79 Drugi meunarodni istraivaki timovi
kao to je tim Burea (Bourre) i njegovih francuskih kolega80 su doli do slinih otkria u
testovima na ivotinjama. Svi su pokazali ivotnu potrebu za omega-3 masnim kiselinama za
razvoj mozga sisara. Dobro je utvreno u
istraivakim krugovima da tradicionalne
zamene za mleko obezbeuju manje koliine
omega-3 masnih kiselina u poreenju sa
majinim mlekom.81 Zamenjivanje u deijoj
ishrani drugim mlekom ne moe dovoljno da
nadoknadi nedostatak omega-3 masnih kiselina. Jedna grupa istraivaa je dola do sledeeg zapanjujueg zakljuka: Zakljueno je da
je doslovno nemogue zameniti ishranu odojadi kako bi se poklopila sa unosom polinezasienih masnih kiselina dugih lanaca kod
dojenih odojadi trenutno dostupnim namirnicama.82
Nadmonost dojenja je oigledno znaajna
informacija za budue roditelje. Meutim, pravilan tip masti je izgleda takoe neophodan za
kratkorono uenje kod odraslih osoba. Dr
Koskina (Coscina) je sa saradnicima pre jedne
decenije prikazao tu injenicu.83 Oni su hranili
dve grupe odraslih pacova ishranom koja je
sadrala identine koliine masti. Meutim,
mast je dolazila iz razliitih izvora. Posle samo
tri sedmice, pacovi kojima je davana ishrana
zasnovana na umerenoj koliini masti iz povra
(20-procentno polinezasieno sojino ulje) su
ispoljavali poboljane vetine uenja u
poreenju sa onima ija je ishrana zasnovana
na 20% zasienim masnim kiselinama (svinjska
mast). Autori su videli to kao vrst dokaz da
kratkorone varijacije u kvalitetu masti u ishrani
mogu da poboljaju sposobnost uenja kod si-
sara. Izraelski istraivai su takoe utvrdili da

ivotinje koje su na ishrani sa odgovarajuom
koliinom biljnih masti, kao to su alfa linoleinska kiselina i linolna kiselina, mogu da poboljaju pamenje i da pomognu da mozak bolje podnosi bol.84
Dr Bernel Boldvin ukazuje na jedno objanjenje zato tip masti koji unosimo proizvodi
razliku. Zasiene masne kiseline koje se tipino
nalaze u ivotinjskim proizvodima mogu da
oteaju nervnu komunikaciju u mozgu. Njegova
hipoteza je da membrane (zvane sinapse)
izmeu kojih se odigrava modana komunikacija postaju krue ishranom bogatom zasienim
masnim kiselinama; dok ishranom nezasienim
masnim kiselinama iz povra, semenja i jezgrastog voa postaju fleksibilnije i podstiu
efikasniju modanu komunikaciju.85 Neka od
najnovijih istraivanja su nastavila da prikazuju
tetne efekte zasienih masnih kiselina na modane sposobnosti, ali nisu pronali dokaze koji
bi ukazivali da su takve promene membrana
odgovorne za takve efekte.86 Druga mogunost
je da neke od nezasienih masnih kiselina u
stvari imaju povoljne efekte koji se mogu blokirati zasienim srodnicima. Ako je to tano,
nezasiene masne kiseline kao to su omega-3
masne kiseline mogu da budu naroito znaajne i za sposobnost uenja kod odras-lih. Na
sreu za odrasle, postoje drugi izvori tih visoko
kvalitetnih masti pored majinog mleka. U 5.
poglavlju: Istina o ribi, istrauje se jedinstvena klasa masnih kiselina zvana omega-3 masne
kiseline, i navodi se itav niz odlinih vegetarijanskih izvora ovih sastojaka.
Unoenje polinezasienih masnih kiselina
nije jedini klju u ishrani za optimalno
funkcionisanje mozga. Odgovarajui unos vitamina i minerala je izgleda takoe neophodan za
modane sposobnosti kod ljudi. U neke od tih
mikroelemenata koji imaju ulogu u poboljanju
naih modanih dostignua spadaju tiamin,
riboflavin, nijacin, B6, B12, folna kiselina, antioksidativni vitamini A, C i E, i gvoe.87,88,89 Sve
vea lista takvih hranljivih sastojaka ide u prilog
primeni dobro uravnoteene ishrane koja je
bogata tim jedinjenjima.
Lekcije na osnovu ugljenih hidrata

Drugi delovi tela mogu da koriste masti,
belanevine ili ugljene hidrate za energiju, ali
ne i mozak. Mozak koristi glukozu, prost ugljeni
hidrat, skoro iskljuivo kao izvor energije.90
Oigledno da je kao rezultat veoma brzog modanog metabolizma on zavisan od neprestanog dotoka tog prostog ugljenog hidrata. To
EONI REANJ
je lake shvatiti kada uvidite da mozak ima 7,5

puta veu stopu metabolizma u odnosu na
proseno telesno tkivo.91 Iako ini samo 2%
telesne mase, mozak je odgovoran za 15%
naeg ukupnog metabolizma.
Meutim, mozak nema mnogo prostora za
skladitenje hranljivih materija prostor je
veoma ogranien vrstom lobanjom. Modanim
elijama je dostupna samo dvominutna koliina
glukoze, u obliku glikogena, skladinom obliku
eera. Prema tome, za najbolje sposobnosti,
eoni reanj zahteva krv sa stabilnim i odgovarajuim nivoom glukoze. U poglavlju o eeru
i dijabetesu (8. poglavlje) ukazujem kako
ishrana koja sadri velike koliine preraenih
namirnica moe da prouzrokuje brz porast
eera u krvi, a da zatim padne ispod normalnog. Takve namirnice se nalaze u velikim
koliinama u kioscima za uine i prodavnicama.
Najbolje ih je izostaviti iz ishrane. Bolje bi bilo
jesti vee koliine raznovrsnih sloenih ugljenih
hidrata kao to su oni koji se nalaze u krompiru,
pirinu, hlebu od integralnih itarica i ovsenim
pahuljicama. Prosti eeri su takoe ugljeni
hidrati, ali je vano shvatiti razliku izmeu
prostih eera skoncentrisanih u namirnicama
za uinu i onih pronaenih u prirodnom vou
koje sadri obilje vlakana.
Pre vie godina, kada su naunici prvi put
otkrili da mozak najbolje funkcionie na gorivu
od ugljenih hidrata, neki ljudi su poeli da
oznaavaju slatkie kao hranu za mozak. Na
kraju smo nauili da, za dugorono dobre
sposobnosti, preraeni eer uopte nije hrana
za mozak; predstavlja upravo suprotno, kao to
je navedeno u tabeli 15.
Tabela 15. eer i eoni reanj
Pokazano je da velike koliine eera u ishrani
ometaju funkcije eonog renja kod dece kolskog uzrasta.
Jedno istraivanje 46 petogodinjih deaka

je bilo naroito prosvetljujue.92 Deaci sa malo
eera u ishrani su imali nadmoniji opseg
panje i preciznije odgovore u odnosu na
deake koji su koristili mnogo eera. Razlika se
nije mogla objasniti koeficijentom inteligencije
ili roditeljskim socijalnim ili obrazovnim statusom. Kada su testirani, deaci na ishrani sa
malo preraenog eera su pokazali rezultate
srazmerne jednoj oceni vie u koli. Ovo izazovno istraivanje ukazuje da e bolja ishrana
pomoi preobraavanju B-uenika u A-uenike.
Ako je eer ugljeni hidrat, a ugljeni hidrati
su poeljno gorivo za eoni reanj, kako moe
199
onda ishrana sa mnogo eera da teti modanim funkcijama? Dopustite mi da vam dam
najbolje objanjenje koje sam pronaao za ovaj
paradoks. Naa tela su stvorena da jedu hranu
kao to su voe i itarice u prirodnom, nepreraenom stanju. Ove namirnice pomau odravanju eera u krvi na prilino konstantnom
nivou. Meutim, kada namirnice sa preraenim
eerom uu u sistem za varenje, nivo eera u
krvi se drastino poveava, a telo reaguje kao
da je upravo izloeno velikoj koliini prirodne
hrane. Kao odgovor, pankreas proizvodi velike
koliine insulina. Meutim, brz rast eera u krvi
je obmanjujui. Rezultat je da je brz porast
eera u krvi kratkotrajan. Uz insulin koji je i
dalje prisutan i bez nadolazeeg eera kroz sistem za varenje, nivo eera u krvi moe
drastino da se spusti. Nije neobino da se nivo
eera u krvi spusti daleko ispod nivoa koji je
postojao pre nego to je pojedena namirnica
bogata eerom. Ako nivo eera u krvi
dovoljno opadne, funkcije eonog renja mogu
da pate usled neodgovarajueg dotoka goriva.
Da bi stvari bile gore, verovatno je najei
odgovor na hipoglikemiju uzeti jo jednu uinu
sa eerom. Iako e to ponovo brzo poveati
eer, istraivanja pokazuju da je mozgu
potrebno jo 45 do 75 minuta pre nego to
povrati normalne intelektualne funkcije nakon
to se eer u krvi vratio na normalu.93,94
Poruka koju ja izvlaim iz ovog istraivanja je da
odrasli, kao i deca, moraju da vre pravilan
izbor ishrane ako ele da funkcioniu uz maksimalnu mentalnu efikasnost. Svaki dan bi trebalo da zapone sa visoko kvalitetnim dorukom
koji ukljuuje uravnoteeni izbor biljnih izvora
hranljivih materija. Ja najvie volim raznovrsno
voe i integralne itarice zajedno sa malom
koliinom jezgrastog voa. Te namirnice tee da
odravaju eer u krvi u odgovarajuem opsegu
tokom celog jutra bez potrebe za uinom.
Potpunije objanjavam znaaj upranjavanja
kvalitetnog doruka u prvom poglavlju: Principi
za optimalno zdravlje.
Vea koliina voa, povra i itarica
obezbeuje najbolju ishranu za eoni reanj.
Sve ove namirnice sadre zdrave koliine
ugljenih hidrata. Sa druge strane, u sutini
nijedna vrsta mesa ne sadri ugljene hidrate.
Ako pogledate tabele namirnica, videete rezultat koji se ponavlja: bez obzira da li je u pitanju crveno meso, riba ili piletina sve vrste
mesa dobijaju veliku 0 (ili veoma blizu nje) u
kategoriji ugljenih hidrata.95 Te namirnice
uglavnom sadre mnogo masti i belanevina, ali
im nedostaju ugljeni hidrati, to moe da bude
200
jedan od razloga zato je meso izgleda
povezano sa tananim poremeajima eonog
renja.
Meutim, postoji ironija u svim ovim
podacima. Poto je mozak veoma prilagodljiv i
navikava se na nain ivota kojim ivite, ak i
zdrave promene mogu da prouzrokuju kratkoroan pad modane efikasnosti pre nego to se
javi bilo kakvo poboljanje. To se moe uporediti sa situacijom sa nikotinom koju sam opisao
u 16. poglavlju o ostavljanju navike puenja.
Uprkos tetnim efektima nikotina na mozak,
kada osoba prestane sa puenjem, kvalitet sna
i mentalne sposobnosti tee da se pogoraju
pre nego to postanu bolje. Isto je verovatno
tano i sa ishranom. Istraivanja ukazuju da kada ljudi drastino poveaju unos masti ili ak
ugljenih hidrata, mentalne sposobnosti mogu
da pate kratkorono gledano. Meutim, nastavljanje sa boljim nainom ivota e vremenom
doneti oekivane koristi. Poruka je: bez obzira
koliko teko to moe da bude kratkorono,
razvijte nove zdrave navike i drite ih se.96
Lani transmiteri u bogatim

namirnicama zbunjuju modane elije
Druge supstance u ishrani takoe mogu da
imaju tetne efekte na eoni reanj. Jedna od
njih je hemikalija zvana tiramin. Tiramin se obilno nalazi u sirevima, vinu i drugim masnim jelima.97 Nema sumnje da neki od tetnih efekata
tiramina na eoni reanj nastaju iz njegove
stimulacije telesnog hormonskog sistema za
stres. Kada se ovaj agens unese, simpatiki
nervni zavreci se stimuliu i oslobaaju
hemikaliju zvanu norepinefrin (noradrenalin),
koja predstavlja prvenstvenu hemikaliju koja
zapoinje odgovor tela na stres.98 Stres definitivno prouzrokuje porast obazrivosti; meutim,
esto ometa finu kontrolu procesa miljenja
neophodnog za uenje, analitino svrstavanje
stvari u kategorije, kreativno miljenje i optimalno priseanje. To nije iznenaenje za one
koji i dalje imaju ivo seanje slabijih rezultata
na kolskim testovima usled stresa od ispita. Dr
Gajton (Guyton) istie da ti stresni hormoni
mogu da umanje dotok krvi do mozga.99 To
moe da obezbedi jedno objanjenje za
propadanje modanih sposobnosti pod istinskim stresom ili stanjem nalik na stres
prouzrokovanim unosom tiramina. Zbog
sposobnosti tiramina da stimulie nervne hemijske promene (preciznije - otputanje norepinefrina), nazvan je lanim neurotransmiterom.
Kao takav, na tiramin se moe gledati kao na
agens koji na elijskom nivou zbunjuje mo-
dane elije.100,101,102 On deluje kao mo-dani

hemijski glasnik ili neurotransmiter; meutim,
on dolazi iz hrane koju jedemo, a ne iz komunikacije koju su zapoele same modane elije.
Drugim reima, stimulacija modanih elija
tiraminom izaziva privid informacije kada u
stvari nema nikakve informacije. Prema tome,
jo jedan nain sagledavanja oteenja koje
tiramin proizvodi na eonom renju je kao
rezultat mentalne zabune usled lane komunikacije.
Jo jedna srodna hemikalija koja prouzrokuje probleme sa modanim prenosom je triptamin. Kao i tiramin, klasifikuje se kao biogeni
amin. Triptamin je poznat po svojim efektima
izmene svesti. Bio je povezan sa nonim morama i ak klasifikovan sa drogama kao to su
LSD i psilocibin jer moe da prouzrokuje halucinogene efekte.103 Zanimljivo je da namirnice
koje su izvor triptamina esto sadre i tiramin.
U primere namirnica sa utvrenim koncentracijama ovih elemenata koji destabilizuju svest
spadaju: sir,104 riba,105 i kobasice.106,107 Takoe,
brzo kvarenje piletine proizvodi ta jedinjenja jer
veliki procenat bakterija koje se nalaze u
domaoj ivini ima sposobnost da razlae pilee
tkivo u ove toksine supstance.108 Pitanje
kvarenja ivotinjskih proizvoda i veze sa
hemikalijama koje menjaju svest ne treba uzimati olako. Istraivanja sada ukazuju da se
znaajno kvarenje moe odigrati ak i na normalnoj temperaturi friidera. Jedan izvetaj o
ribi je utvrdio da se kvarenje odigralo tokom
dranja u friideru i proizvelo jo jedan biogeni
amin zvani trimetilamin.109 (Trimetilamin se
takoe nalazi u drugim morskim plodovima i
tei da formira hemikalije koje prouzrokuju
rak.110)
Triptamin moe takoe da igra ulogu u
izazivanju raka. Kada se ovo jedinjenje kombinuje sa alkoholom (i u prisustvu uobiajene
klice koja boravi u stomaku, Helicobacter pylori)
moe da dovede do nastanka lanova harmanove familije111 klase hemikalija koja ima
poznate osobine izazivanja raka112,113 kao i
mentalne efekte.114 Jo jedna zanimljiva injenica o harmanovim jedinjenjima je da se ona
nalaze u alkoholnim piima kao to su pivo i
vino.115 Neki od efekata alkohola na izmenu
svesti, kao i neki od sada utvrenih efekata
alkohola na poveanje rizika od raka delom
mogu biti povezani sa ovim jedinjenjima. Te iste
harmanove hemikalije ak mogu da igraju
ulogu u neprestanom obnavljanju elje za alkoholom.116
201
EONI REANJ
Koji je praktini znaaj nekog od ovih

podataka o biogenim aminima i njihovom
destabilizirajuem efektu na um? Postoji mnogo
podesnih primena. Dozvolite mi da ukratko
spomenem dve. Prvo, mogue je da postoji
veza izmeu biogenih amina kao to su triptamin i tiramin i niza blagih poremeaja ponaanja. Na primer, ova jedinjenja mogu da budu
jedan od mnogih faktora koji utiu na hiperaktivnost kod dece.117 Drugo, none more mogu
da predstavljaju est problem posle ishrane
namirnicama bogatim triptaminom i tiraminom
uvee. (Ljubitelji nonih pia, uvajte se.)
Razlozi za zabrinutost u vezi sa ovim hemikalijama mogu da obezbede dalje uvide u to zato
je ve citirani autor napisao da sir nikada ne
treba unositi u stomak.118
Arahidonska kiselina i veliki molekuli iz

mesa slabe funkcije eonog renja
Jo jedna hemikalija iz hrane koja
prouzrokuje modane probleme je arahidonska
kiselina. Ovo jedinjenje ometa proizvodnju i
skladitenje acetilholina, ranije pomenutog
znaajnog neurotransmitera koji je u velikoj
meri ukljuen u funkciju eonog renja.
Setiete se da je smanjenje koliine acetilholina
u mozgu povezano sa poremeenim mentalnim
funkcijama.119,120 Prema tome, rezultat arahidonske kiseline je smanjenje sposobnosti eonog renja da efikasno funkcionie.121 Jedan
od najeih izvora arahidonske kiseline u
ishrani je meso. U stvari, arahidonska kiselina
se skoro iskljuivo nalazi u ivotinjskim proizvodima.122
Drugi problem sa mesom je njegov tetni
efekat na mozak. Ruski naunici su utvrdili da
samo jedan obrok mesa moe da povea
koliinu odreenog stresnog hormona zvanog
17-hidroksikortikosteroid (17-hydroxycorticosteroid, 17-HCS). Boldvin ukazuje da hemikalije
ove prirode, zbog svoje veliine, ne moraju da
stimuliu sve regione mozga podjednako.123
Delovi mozga zadueni za vie funkcije razmiljanja su zatieni neim to se zove modanokrvna barijera koja je izgleda nepropusna
za hemikalije kao to su 17-HCS. Sa druge
strane, tako veliki molekuli koji izazivaju stres
su sposobni da stimuliu nie delove mozga gde
takva barijera ne postoji, kao to je hipofiza u
kojoj se proizvode mnogi hormoni. Sve je to
veoma znaajno jer su te oblasti nieg mozga
mesto gde borave nae manje racionalne
funkcije slinije ivotinjskim. Drugim reima,
ishrana mesom moe da ima stimulirajui
efekat usled jedinjenja kao to su 17-HCS, ali
stimulacija moe da poremeti ravnoteu

racionalog razmiljanja u korist impulsivnijeg
ponaanja. Pomenuti autor je napisao rei upozorenja o tetnim efektima ishrane mesom na
intelektualnu aktivnost. One su navedene u
tabeli 16.124
Tabela 16. Meso i inteligencija
... Konzumiranje mesa e umanjiti intelektualnu
aktivnost. Uenici bi ostvarili daleko vie u svom
uenju da nikada nisu okusili meso. Kada se ivotinjski deo ljudske prirode ojaa konzumiranjem
mesa, intelektualna mo se srazmerno umanjuje.
U stvari, i fiziki i mentalni korisni efekti se

obezbeuju ishranom pravom hranom. Ovaj
autor je preporuio takvu ishranu kao to je
Tabela 17. Nadmona ishrana
itarice, voe, povre i jezgrasto voe sainjavaju ishranu koju je za nas odabrao na
Tvorac. Ta hrana, pripremljena na to je jednostavniji i prirodniji nain mogue, je najzdravija i
najhranjivija. Ona daje snagu, izdrljivost i ivost
intelekta koji se ne mogu ostvariti sloenijom i
stimulirajuom ishranom.
PCB tete razvoju mozga

Vegetarijanska ishrana kod trudnih ena
takoe moe da pomogne razvoju mozga
fetusa. Kao to opisujem u poglavlju o ribama
(5. poglavlje), postoji sve vea zabrinutost u
vezi sa toksinima u naoj hrani naroito u
mesnim proizvodima. U dobro poznatom
primeru, utvreno je da su ene koje su jele
ribu iz jezera Miigen tokom trudnoe imale
vee izlaganje polihlor bifenilima (polychlorinated biphenyls, PCB) i srodnim jedinjenjima.
Istraivai su prilikom poroaja procenili izlaganje novoroenadi PCB-u merei koliinu tih
hemikalija u krvi iz pupane vrpce. Kada je na
izloenoj deci izvreno testiranje mozga 4
godine kasnije, istraivai su utvrdili da su deca
sa viim PCB nivoom imala poremeaje mozga
ukljuujui smanjenu sposobnost itanja,
smanjen opseg panje i slabije pamenje.126
Spartanska ishrana moe da pobolja

modane sposobnosti
Godinama su istraivai znali da ivotinje
ive due ako su uskraene za kalorije (to jest,
daje im se da jedu manje od onoga to bi normalno izabrale).127 Ameriki istraivaki tim pod
vostvom dr L. V. Mensa (L. W. Means) je
202
dodao nove dokaze o koristima spartanske

ishrane. Mens je sa saradnicima, direktnim
merenjem, pokazao poboljanje sposobnosti
mozga na ishrani sa manje kalorija.128 tavie,
njihovo istraivanje je pokazalo da su te ivotinje ostvarile korisne efekte po mozak ak iako
nisu zapoele tako ogranienu ishranu sve do
srednjeg doba starosti.
To nije jedino istraivanje. Istraivai iz
Italije su prvi pokazali oigledno: pacovi na normalnoj ishrani starenjem gube mentalne
sposobnosti, meutim, istraivai su nastavili
utvrujui da su stari pacovi koji su bili na
ishrani sa malo kalorija od roenja imali podjednako dobre mentalne sposobnosti kao i
mlai pacovi.
Nae modane sposobnosti danas mogu da
budu pod uticajem broja kalorija koje smo uneli
pre 15 godina. 99 ispitanika starosti od 75 godina navie je testirano u Kaliforniji za svoje mentalne sposobnosti vrei mini mentalni dravni
ispit. Oni koji su unosili vie kalorija 1976.
godine, imali su nie rezultate 1991. godine.
Ovo istraivanje ukazuje da vee unoenje
kalorija u srednjem dobu ubrzava pad mentalnih funkcija starenjem.129
Ova istraivanja ukazuju da prejedanje
(takoe oznaeno i kao neumereno konzumiranje) moe da teti celom mozgu. Oekivalo
bi se da takav celokupni mentalni pad negativno utie i na eoni reanj. Pre vie decenija,
pomenuti autor je govorio o tetnim efektima
takvih praksi na mozak. Njegove izjave su
prikazane u tabeli 18.130
Tabela 18. Neumerenost i mozak
Nije neophodno piti alkoholna pia da bi ovek
bio neumeren. Greh neumerenog jedenja, jedenja preesto, previe, i masne, nezdrave hrane:
- unitava zdravo delovanje organa za varenje,
- utie na mozak i izokree rasuivanje,
- spreava racionalno, smireno, zdravo razmiljanje i delovanje.
To je bogat izvor rasprava meu religioznim
ljudima.
Neumerenost je obino povezana sa korienjem alkohola, a opasnosti su dobro utvrene. U ovom poglavlju smo razmotrili dodatne
opasnosti od neumerenosti u jelu i njenog
ozbiljnog uticaja na eoni reanj. Iako je autor
ove izjave opseno pisao o zdravlju, prvenstveno je bio zainteresovan za teoloka i duhovna pitanja, kao to je ukazano konanom
izjavom: To je bogat izvor rasprava meu religioznim ljudima. Glavni uzrok rasprave, ak i
na takvim skupovima, ne mora da bude usled

pitanja koje predstavlja temu, ve usled hrane
koja se jede pre toga, inei nemoguim da se
stvari vide jasno i racionalno. Ako se neumereno konzumiranje odnosi na rasprave religioznih ljudi, da li moe uticati i na rasprave na
poslovnim sastancima, porodinim odnosima i
ivotu uopte?
Druga izjava istog autora se dobro uklapa u
informacije iz ovog poglavlja. Malo ljudi uvia
koliko njihove navike ishrane utiu na njihovo
zdravlje...131 Danas je nauna literatura puna
istraivanja koja jasno ukazuju na posledice
ishrane i naina ivota po nae zdravlje, od
kojih su mnoga spomenuta u ovoj knjizi. Cela
izjava glasi: Malo ljudi uvia koliko njihove
navike ishrane utiu na njihovo zdravlje, karakter, korisnost u ovom svetu i njihovu venu sudbinu.132 To je razborita misao i ona koju bi
morali ozbiljno da razmotrimo da ono to
unosimo u telo utie na deo mozga u kome
boravi duhovnost, moralnost i volja. To podvlai
znaaj ivljenja i upranjavanja najzdravijeg
mogueg naina ivota. Potreban nam je
celokupni eoni reanj koji nam je dat, i potrebno nam je da funkcionie na maksimalnom
nivou.
Kada razmiljamo o efektima pravilno hranjenog eonog renja na potencijal za potpuniji, bogatiji ivot, to je ohrabrujue. Ne moramo
da budemo deo mentalne zdravstvene statistike. Umesto toga, postoji mogunost da obezbedimo visok kvalitet ivota, uz dug ivot kao
bonus. Ishrana i nain ivota zaista zasluuju
nae najozbiljnije napore. Rezultati e se oseati dan za danom i godinu za godinom.
ODELJAK III
Efekti hipnoze, televizije i muzike
na eoni reanj
Hipnoza i eoni reanj

Preimo sada sa oblasti ishrane na drugu
oblast koja utie na zdravlje naih eonih renjeva. Sada skreemo panju na veoma popularan nain za reavanje stvari koje se kreu od
uobiajenih navika spavanja do emocionalno
razarajue traume iz detinjstva. Taj metod je
hipnoza. Uprkos njenom nevinom izgledu kakav
prikazuju izvoai u cirkusu, kakvim se predstavlja na prezentacijama u medijima i masovnim programima za prestajanje sa puenjem,
hipnoza moe da prouzrokuje neke ozbiljne
sporedne efekte. Meu tetnim efektima ove
popularne terapije je oteenje eonog renja.
203
EONI REANJ
Veza izmeu hipnoze i eonog renja ne

predstavlja iznenaenje za one koji su upoznati
sa ovom tehnikom. Hipnoza, po planu, zaobilazi
eoni reanj dok pomae osobi da ue u stanje
nalik na trans. Dr Frida Moris (Freda Morris),
bivi profesor medicinske psihologije na UCLA,
napisala je nekoliko knjiga o hipnozi. Po njenim
reima, hipnoza je stanje karakterisano koncentrisanjem uma na samo jednu stvar, kao
ptica koja posmatra zmiju.133 Dok je pod hipnozom, osoba ne obraa panju na druge
sredinske dogaaje. Hipnotizer esto moe da
proizvede takvo stanje pomaui prvo osobama
da ostanu tihe i mirne, osloboene od svih
spoljnih ometanja. Zatim im hipnotizer pomae
da razviju novu koncentraciju na odreenu
taku. Kada jednom uu u hipnotiko stanje,
ohrabruju se da slede um hipnotizera.
Kada bi se modani talasi merili EEG-om
(elektroencefalogramom) tokom tog procesa,
videli bismo da osoba pod hipnozom gubi beta
talase iz mozga. Ova beta aktivnost ukazuje na
budno razmiljanje koje ukljuuje dinamiku
aktivnost eonog renja. Meutim, u stanju hipnoze, aktivan je alfa modani obrazac,134 tokom
koga ne analiziramo kritiki nadolazee informacije.135 Alfa talasi su modani talasi na nioj
frekvenciji od beta talasa. U tom stanju, osoba
e primiti informacije i sugestije bez tumaenja
i bez filtriranja kroz eoni reanj.
Zabeleeno je da treperavo svetlo koje
trenira oi da se koncentriu na jedno mesto
lako dovodi do hipnotikog stanja. Tokom hipnotikog stanja, osobe mogu da prime
raznovrsne informacije, i mogu mentalno da
zabelee zadatke koje im hipnotizer kae da
izvre. Zaista, njihovo pamenje radi dobro,
emocije rade fino, i mogu da se smeju i plau.
Ali, dok nastavljaju da se koncentriu na svetlo
koje treperi ne analiziraju kritiki informaciju
koju primaju.136 Nijedna od informacija se ne
filtrira na osnovu njenog oseaja vrednosti ili
moralne vrednosti; njihove same moi rasuivanja se zaobilaze. eoni reanj je zaobien.
Ljudima je dat veliki eoni reanj sa dobrim
razlogom. Opasno je ugroavati ovaj kontrolni
deo mozga, ak i privremeno. Danas je hipnoza
postala veoma popularna i postoji u nekoliko
oblika. Medicinska literatura je puna primera o
hipnozi koja se koristi za psihijatrijske i/ili probleme sa ponaanjem, kreui se u irokom
spektru od traumatinih dogaaja iz detinjstva
do trenutnih problema sa prejedanjem ili
upotrebom nikotina.
Postoje drugi suptilniji oblici hipnoze: istona meditacija ili joga se promovie u cilju kont-
role stresa, ali dr Frida Moris istie da je u

mnogim sluajevima to u stvari tehnika samohipnoze.137 Zbog toga je takva meditacija potencijalno opasna. Poreenja izmeu istone
meditacije i hipnoze su ispitana u 14. poglavlju:
Stres bez potresa.
Razlike izmeu istone meditacije i biblijske
duhovnosti se mogu pronai u istom poglavlju.
Sa moje take gledita, kontrola stresa se moe
ostvariti na daleko bezbedniji nain ulazei u
iskustvo komunikacije i molitve lino Bogu, govorei sa Njim kao to bismo inili i sa potovanim prijateljem. Jedan od razloga zbog koga
dajem takvu preporuku je zbog mog razumevanja mentalnih efekata razliitih tipova
duhovnih disciplina. Na primer, ako poveete
osobu pod stresom na monitor sa negativnom
povratnom spregom (ureajem za merenje
stresa), bez obzira da li upranjava jogu ili
istonu meditaciju, ili se moli Bogu, veoma
verovatno e pokazati znaajno umanjenje stresa. Meutim, samo oni koji se mole i dalje
imaju svoje moi rasuivanja u potpunosti
nedirnute. Zdravi, beta modani talasi razmiljanja e biti prisutni tokom molitve u isto
vreme dok se odigrava merljivo smanjenje stresa. Prema tome, razgovor sa Bogom u molitvi
obezbeuje uravnoteeniji oblik duhovnosti.
Molitva
ak i iskreni skeptici uviaju da je
neizbeno da molitva prua jedinstvene koristi
koje istona meditacija ne moe da obezbedi.
Sluaj za to prua dr Leri Dosi (Larry Dossey),
lekar iz Teksasa. Dr Dosi je odgajan u konzervativnoj hrianskoj tradiciji biblijskog kaia;
meutim, postaje samoprozvani agnostik tokom koleda.138 Nekoliko godina kasnije, postao je zainteresovan za istonjake filozofije
kao to su budizam i taoizam, i poeo je da
upranjava meditaciju. Meutim, njegova duhovna gledita su rasturena kada je utvrdio da
postoji itav niz naunih istraivanja koja su
pokazala da je molitva proizvodila razliku u
zdravlju pacijenata za koje se molilo. Kako je
Dosi opisao svoju prvobitnu reakciju na
ubedljive podatke, nije eleo da ima nita sa
razgovorom sa Bogom. Meutim, na kraju je
doao do zakljuka: Odluio sam da je ne primenjivati molitvu sa svojim pacijentima bilo
jednako neukazivanju na moan lek ili hirurku
proceduru.139 Dosi, ubeen u mo molitve,
vie nije bio zadovoljan samo meditacijom;
pretvorio je komunikaciju sa Apsolutnim
izvorom moi u dnevnu praksu.
204
Ono to sam izneo o Dosijevom iskustvu jo
uvek ne govori o efektu molitve na eoni reanj.
Meutim, pokazuje da sa gledita naunika,
molitva prua koristi koje se prostiru iznad
obine meditacije. Meutim, Dosi prua duboku
vezu izmeu molitve i eonog renja u svojoj
knjizi: Isceljujue rei: mo molitve i medicinska praksa (Healing Words: The Power of Prayer
and the Practice of Medicine). Knjiga je moda
jo monija jer Dosi nije religiozni fanatik koji
pokuava da promovie odreenu sektu. On se
pojavljuje kao iskreni naunik koji je bio prinuen da prizna mo molitve uprkos svojim
ranijim predrasudama. Iako se moje shvatanje
molitve delimino razlikuje od Dosijevog, verujem da je izneo neke vredne uvide koji su
znaajni za ovo poglavlje.
Jedna od najznaajnijih veza sa eonim
renjem se javlja kada Dosi povezuje molitvu sa
jednom od najtajnovitijih pojava za svetovne
lekare, spontanom regresijom raka. Kod spontane regresije, osoba sa smrtonosnim rakom
preivljava bez podvrgavanja bilo kakvom
leenju. Osoba moe u stvari da bude izleena
i potpuno osloboena raka ili jo uvek mogu da
postoje dokazi prisustva raka, ali da on ne
uzima nikakav danak osobi. Dosi navodi istraivanje Judiro Ikemija (Yujiro Ikemi) iz Japana o
regresiji raka. On zatim daje sledee opaanje:
esto molitva, stav posveenosti i prihvatanja
nalik molitvi, a ne samo gruba, agresivna molitva za odreeni ishod ukljuujui odstranjivanje
raka, prednjai nad lekom.140 Zanimljivo je da
je moda veza eonog renja sa viom silom
kroz molitvu i rezultujue prihvatanje bolesti,
ono to pomae poploavanju puta ka isceljenju. Kasnije u svojoj knjizi kada Dosi ponovo
govori o Ikemijevom istraivanju, istie da su se
svi pacijenti (koji su doiveli spontanu regresiju raka) totalno predali Boijoj volji poto su
saznali da imaju rak.141
U stvari, postoje dokazi da tipina meditacija ili trening oputanja mogu da zaobiu ovaj
proces i da budu tetni. Istraivanje hormona
stresa pre, neposredno posle, a zatim dva dana
posle operacije izgleda da podupire te
zakljuke. Dosi istie da su britanski istraivai
utvrdili da su se hormoni stresa koji slabe imunitet znaajno poveali samo kod onih koji su
imali formalni trening oputanja. Oni koji su se
suoili sa svojom nervozom i strahovima bez
korienja tehnika oputanja, nisu pokazali rast
hormona stresa.142 Koncentracija molitve nije
negiranje bolesti ili bavljenje simptomima ve
dovoenje osobe koja se moli u dodir sa
Bogom.
Molitva ponekad moe da bude prvenstveno

receptivna: pristajanje na Boiju volju. U drugim prilikama, molitva moe da bude krajnje
aktivna. U primere spadaju: borba sa Bogom u
traenju odgovora na teka pitanja, ili traenje
da se sazna Njegova volja u sloenoj situaciji. U
ovom drugom kontekstu, molitva se moe posmatrati kao jedna od najviih aktivnosti eonog
renja. Moe se tvrditi da bez eonog renja
koji je zdrav i nedirnut ne moemo optimalno
da vrimo tako aktivne, koncentrisane molitve.
Posredna molitva je po definiciji koncentrisana molitva. U takvim situacijama, molimo
se za odreene osobe, esto traei odreene
rezultate. Pokazano je da takva molitva daje
rezultate u nauno merljivim efektima sama po
sebi. Jedno od najire navoenih istraivanja je
ono koje je izvrio specijalista za srce Rendolf
Bird (Randolf Byrd). Dr Bird je nasumino
izabrao polovinu od priblino 400 pacijenata sa
sranim problemima na intenzivnoj nezi da se
za njih moli jedna grupa religioznih ljudi.
Pacijenti nisu bili svesni da se neko za njih moli.
Oni za koje se molilo su imali znaajno manje
problema sa pluima, zahtevali su manje antibiotika i doiveli manje smrtnih sluajeva (iako
ovaj poslednji ishod nije bio statistiki znaajan to znai da nije dovoljno smanjen broj
ljudi koji su umrli kako bi se utvrdilo da li razlika u stopi smrtnosti nastaje usled molitve).143
Zaista, zdrav eoni reanj nam moe pomoi da
se potpuno koristimo molitvom, a takva molitva
je u velikoj meri razliita od mentalnog stanja
nalik hipnozi koje neki nazivaju meditacijom.
Kuni hipnotizer
U vaem domu moe da postoji neto to
vas nesvesno uvodi u odreeni tip hipnotikog
transa. Ako ste kao proseni Amerikanac, nekoliko soba u vaoj kui je opremljeno neim to
fokusira vae oi, treperi svakih nekoliko sekundi i to moe da proizvede trans nalik hipnotikom. To je jedan od najpopularnijih ureaja naeg vremena: televizor. Vie od 96% amerikih domova ima bar jedan.144 Iako postoji
mnogo naina da se neko hipnotie, Deri
Mender (Jerry Mander) je utvrdio da je niz
strunjaka za hipnozu definisao taj proces na
takav nain da se televizija sasvim lepo uklapa
u opis. Klasini uslovi za posmatranje televizije
su slini tipinoj sredini za izazivanje hipnoze:
zamraena soba, svetlo koje treperi (televizor) i
koncentracija na jednu stvar, i sloboda od svih
spoljanjih ometanja.145 Ljudi gledaju program
koji emituju TV stanice, kablovske kompanije i
satelitske mree ili gledaju video snimke. Opseg
EONI REANJ
programa u bilo kom od ovih sluajeva je irok:

igrani ili dokumentarni filmovi, reklame, sportski dogaaji, muzika, obrazovni program, filmovi o prirodi, vesti, i u beskraj. Da li ono to
gledate proizvodi bilo kakvu razliku u vaem
umu ili karakteru? Odgovor je: i da i ne. Iako
sadraj koji posmatrate ispoljava moni efekat
na va um, sam medijum izgleda ispoljava
duboke mentalne efekte. Dokazi ukazuju da je
prenosnik televizije sam po sebi obino tetan.
Ovaj efekat tetan za eoni reanj je izgleda
rezultat delovanja iskljuivanja kamere u veini
video snimaka ili drugih programa. Tehniki
problemi sa tehnikom snimanja se oznaavaju
kao brzo smenjujui niz uglova. Tanije, proseni televizijski program menja svoju scenu
svake tri do pet sekundi. Gledite sa koga posmatrate dogaaj se iznenada menja vie puta
svakog minuta, eleli to ili ne. To je u otrom
kontrastu sa nainom na koji normalno posmatramo svet oko nas gde vidimo scene iz
stvarnog ivota sa jednog gledita (mesta na
kome se nalazimo, i u vreme u koje se odigrava dogaaj). Moemo da promenimo svoje
gledite samo voljnim pomeranjem.
Dr Moris navodi televizijsku brzu promenu
dogaaja kao faktor koji doprinosi efektu hipnotikog tipa.146 Istraivanje dr Tomasa Malholanda (Thomas Mulholland) je razmatralo EEG
dece dok su gledala omiljene televizijske programe. Istraivai su pretpostavili da poto su
to programi njihove omiljene emisije, deca e
biti mentalno ukljuena u ono to gledaju i
doivljavati oscilacije izmeu alfa i beta
aktivnosti modanih talasa. Umesto toga, posle
samo 2 ili 3 minuta programa, ona su se zavalila
i ostala skoro u potpunosti u alfa obrascu. To je
znailo da dok su posmatrala nisu reagovala,
nisu se orijentisala, koncentrisala, samo su
odsutno promatrala.147
Dr Herbert Kruman (Herbert Krugman), istraiva modanih talasa, je zabeleio: Televizija je medijum komunikacije koji bez napora
prenosi velike koliine informacije koja se ne
razmatra u vreme izlaganja.148 Dr Erik Peper
(Erik Peper), jo jedan ugledni istraiva modanih talasa i pisac, je jednom rekao: Uas
televizije je da informacija ulazi, ali mi ne
reagujemo na nju. Ona ulazi direktno u nau
memoriju i moda reagujemo na nju kasnije, ali
ne znamo na ta reagujemo. Kada gledate televiziju, trenirate sebe da ne reagujete ni kasnije,
inite stvari ne znajui zato ih inite ili odakle
one dolaze.149
Pod uticajem savremene brzo pokretne
televizije, eoni reanj ne moe da funkcionie
205
potpunim kapacitetom. Mozak belei informaciju; vid, pamenje i emocije funkcioniu dobro;
ipak, mozak vie ne analizira kritiki informaciju. Mogu se prikazivati uasne scene, ali gledalac tei samo da se smeje ili da slee ramenima promatrajui ih. Normalno, ako bi se takva
vrsta dogaaja deavala u stvarnom ivotu,
osoba bi bila uasnuta. (Meutim, ak se i to
postepeno menja kako ljudi postaju sve
neoseajniji tokom godina.) Uprkos tome kako
neko reaguje bez obzira da li se smeje,
apatino zuri, skree pogled sa gaenjem, ili na
stotine drugih naina, te scene su neizbrisivo
utisnute u na um. Kada vidite reprizu, im
zapone, znate da ste to ranije ve videli.
Pamenje je tu, iako poslednji put kada ste to
gledali va eoni reanj nije bio ni malo aktivniji nego ovog puta.
Alvin Tofler (Alvin Toffler), autor bestselera
1970-ih godina: Budui ok (Future Shock), dao
je naroito slikovit opis efekata vetake stimulacije. Njegove rei me i dalje pogaaju kao
jasan opis televizijskih tananih efekata. Njegova
opaanja govore vie od samog predmeta hipnoze: Konstantna stimulacija ula gasi analitiki proces uma i na kraju gasi sposobnost miljenja i racionalnog suoavanja sa ivotom. To
dovodi do tehnika beanja i prilagoavajuih
odgovora koji tee da ukljuuju povlaenje,
apatiju i odbacivanje disciplinovanog miljenja
prilikom suoavanja sa tekim dunostima i
odlukama.150
ak je i pre vie od decenije postojalo vie
od 3.000 objavljenih naunih istraivanja u vezi
sa efektima televizije na um.151 Istraivanja se
nastavljaju po pitanju ovog odnosa. O ovom
predmetu je napisano preko 500 knjiga. To je
jedan od najistraenijih problema u naoj kulturi, pa ipak je veina ljudi malo svesna o
posledicama gledanja televizije. Televizijske
vesti esto objavljuju nauna istraivanja u vezi
sa nainom ivota, ali ih ne ujemo mnogo o
istraivanjima vrenim po pitanju efekata televizije na um. Ne bismo oekivali da televizijski
mediji priznaju bilo ta, ali ne moramo da
ostanemo neinformisani.
Primeri na kraju ovog poglavlja obezbeuju
itav niz izvora koji se bave televizijom. Veina
biblioteka ima knjige koje objanjavaju efekte
televizije na um, a univerzitetske biblioteke su
obino povezane sa izvorima naunih podataka
koji vas mogu povezati sa stotinama lanaka
napisanim po ovom pitanju. est decenija poto
je Dejvid Sernof (David Sarnoff), predsednik
RCA, predstavio prvu televiziju na svetskom
sajmu 1939. godine, dolo je vreme da se zapi-
206
tamo: ta televizija ini naoj

Odreenije, ta televizija ini meni?
zemlji?
Televizija slabi modane sposobnosti

Efekti televizije su dalekoseni. Jedna od
najveih zabrinutosti u akademskim krugovima
je da je zanimanje TV gledaoca za itanje znaajno umanjeno. to se vie televizije gleda, to
vie zanimanje za itanje trpi. Deca koja
provode dosta sati svakog dana gledajui televiziju tee da budu slabi itaoci. Sposobnost
itanja i shvatanja proitanog trpi.152 Uenje
drugih predmeta kao to je istorija, geografija,
matematika i engleski je zasnovano na itanju,
prema tome, slabi itaoci imaju uopteni hendikep uenja. Rezultat je bio dosledan pad
prosenih sposobnosti itanja nae omladine od
kada je televizija postala uticajna 1950-ih godina. Televizija utie i na druge stvari osim
sposobnosti itanja. Slabi sposobnosti mozga
uopteno gledano. To je tano za bilo koje
starosno doba, od ranog detinjstva do zlatnih
godina. Novije istraivanje je otkrilo da su
odreene aktivnosti penzionisanih osoba
poveavale mentalni kapacitet dok su ga druge
aktivnosti smanjivale.153 Rezultati su prikazani u
tabeli 19.
davnica je pun tih namirnica reklamiranih na

televiziji, ne zato to su one dobre za nas, ve
zato to se dobro prodaju. Kao to smo ve
videli u ovom poglavlju, te namirnice su zaista
hrana protiv mozga. Ovo istraivanje pokazuje esto vien princip: poremeaj funkcije eonog renja jednom aktivnou (u ovom sluaju, televizijom) favorizuje loije izbore (na
primer, upotrebu loe hrane) to zauzvrat dovodi do jo veeg poremeaja funkcije eonog
renja.
Loije ivotne navike koje promovie televizija su izgleda glavni faktor epidemije gojaznosti kod dece. Mnoga istraivanja otkrivaju da su
posmatranje televizije i gojaznost kod dece direktno povezani: to dete vie gleda televiziju,
to je sklonije da bude tee. Pored prouzrokovanja loijih izbora hrane, istraivai univerziteta u Tenesiju su pomogli da se razjasne jo neki
razlozi za ovu povezanost. Oni su prouavali
efekat gledanja televizije na 31 detetu izmeu
8 i 12 godina starosti. Petnaestoro je bilo
gojazno, a 16 sa normalnom teinom. Stopa
metabolizma svakog deteta je merena i tokom
gledanja televizije i prilikom odmora i ne injenja niega. Nalazi su prikazani u tabeli 20.155
Tabela 20. TV ili ne TV: mast je pitanje
Tabela 19. Modana sposobnost koristite

je ili ete je izgubiti
Aktivnosti koje ojaavaju um:

- Igranje brida ili preferansa
- Reavanje ukrtenih rei
Aktivnosti koje ga ne ojaavaju:
- Bingo ubija um
- Televizija najgora stvar koja se
moe raditi je sedeti i gledati televiziju
Ovi rezultati su ohrabrujui: izbegavanjem

aktivnosti koje otupljuju um kao to je gledanje televizije i preduzimanjem izazovnih aktivnosti, ak i ljudi starijeg doba mogu da poboljaju mentalne sposobnosti. Penzionisanje
ne znai da va mozak mora da propada.
Jo jedan nain na koji televizija potkopava
zdravlje je ohrabrivanjem loih navika naina
ivota. Kao to smo istraili ranije u poglavlju,
ishrana je znaajna za pravilno funkcionisanje
mozga. Veliki broj dece i tinejdera ne
funkcionie uz potpuni kapacitet eonog renja
zbog navika u ishrani. Ako pogledate nekoliko
deijih programa (i nekoliko programa za
odrasle, to se toga tie), zapaziete da se
esto reklamira itav niz namirnica bogatih
eerom i mastima.154 Veliki deo naih pro-
- Stopa metabolizma dece od 8 do 12 godina starosti je tokom gledanja televizije bila znaajno
nia nego kada su se deca odmarala ne inei
nita.
- Nii metabolizam u kombinaciji sa uinama sa
mnogo masti, koje se pojedu tokom asova provedenih ispred televizora, izlau decu povienom
riziku od gojaznosti.
- Deca u proseku gledaju televiziju 26 sati sedmino.
- Gojaznost kod dece sada pogaa svako etvrto
dete.
Gledanje televizije ne zahteva fiziko ukljuivanje, pa ipak zauzima u proseku 26 sati sedmino veini dece. Oni troe veliki broj sati bez
bilo kakve znaajne mentalne ili fizike aktivnosti.156 Pored poveane pasivnosti na taj nain,
sam medijum televizije moe da snizi metabolizam u veoj meri nego kada biste samo sedeli
u sobi odmarajui se.157 To obezbeuje jo
argumenata u korist izmenjenog stanja nalik
na trans koje televizija moe da izazove. Svi
ovi faktori doprinose porastu gojaznosti kod
dece, koja je postala epidemija u Sjedinjenim
Dravama, pogaajui preko 25% nae
dece.158 Gojazna deca esto postaju gojazne
odrasle osobe. Da bi stvari dalje postale slo-
207
EONI REANJ
ene, gojaznost poveava rizik od zastoja disanja u snu159 uz poremeaj eonog renja i
celog mozga. Kada se osoba sa zastojem disanja u snu odmara tokom sna, preoptereeni
putevi vazduha se esto zatvaraju, prouzrokujui zastoj disanja i do jednog minuta, doslovno
bez disanja, to dovodi do drastinog pada
zasienosti kiseonikom. Takve osobe ne samo
da buno hru, ve ne dobijaju odmor u snu, i
zbog toga se esto nenamerno uspavljuju
tokom dana. Ako osoba smra, zastoj disanja u
snu se esto lei i sposobnosti mozga i eonog
renja se poboljavaju.
Televizija poveava matanje i

nereagovanje
Postoje i drugi znaajni efekti gledanja televizije. Uopteno, televizija poveava sanjarenje,
podstiui misli o nepraktinom svetu iz mate
u kome izgleda mnoga deca praktino ive, kao
i neki odrasli ljudi.160 U isto vreme, televizija
umanjuje kreativnu domiljatost osobe, ili
kreativnu imaginaciju.161,162
Neki ljudi pogreno veruju da sanjarenje i
kreativna imaginacija idu zajedno. U stvari, to
je vie matanja, to je manje kreativne domiljatosti. Kao to je ve nagoveteno, matanje
nije produktivno jer tei da skrene misli sa
zadataka koji su pri ruci, kako bi se bavilo slikama koje borave u pamenju. Sa druge strane,
kreativna imaginacija ulazi u igru kada um
pokuava da rei problem, naini ilustraciju ili
stvori crte. Matanje je obino nevoljna mentalna aktivnost koja pada na pamet, dok je
kreativna imaginacija mo koja se voljno ostvaruje.163
Profesori sa koleda mogu da procene koja
su deca odrasla na televiziji opaajui njihov
nivo kreativnosti. Malobrojni studenti koji su
odrasli bez televizije su daleko kreativniji i imaju
veu sposobnost uenja u poreenju sa studentima koji su odrastali na televiziji.164 Jedno
zapanjujue istraivanje je uporedilo stanovnike
malog grada svih starosnih grupa pre i posle
uvoenja televizije. U roku od dve godine od
dolaska televizije u grad Britanske Kolumbije,
koji je bio izolovan od medija, i deca i odrasli su
doiveli smanjenje kreativnosti od 20%. Pored
toga, stanovnici su postali manje dosledni u
bavljenju odreenim problemom.165,166
Sposobnost rasuivanja pati pod

uticajem televizije
Televizija umanjuje nae sposobnosti
rasuivanja. Ako ste zainteresovani za prima-
nje najtanijih izvetaja vesti, kom obliku medija biste najvie verovali. Da li bi to bila televizija, novine ili radio? Kao deo psiholokog eksperimenta istaknuti britanski komentator je namerno dao suprotne odgovore u dva odvojena
televizijska intervjua. Njegova televizijska prevara je obmanula oko polovine gledalaca.
Njegova obmana je bila manje uspena kada su
osobe itale tekst njegovog intervjua u novinama ili ga ule na radiju.
U eksperimentu je objavljeno da e dobro
poznati politiki komentator, Robin Dej (Robin
Day), imenovati svoj omiljeni film u intervjuu od
25 sekundi, a zatim imenovati drugi film kao
svoj omiljeni u narednom intervjuu. Gledaocima
je reeno da je on namerno lagao u jednom od
intervjua; to jest, jedan od navedenih favorita
je zaista bio njegov omiljeni film, dok drugi nije.
Ta dva intervjua su takoe objavljena u velikim
novinama i emitovana preko radija. TV gledaoci, itaoci novina i sluaoci radija su pozvani da
pogode koji je intervju laan i da glasaju pozivajui jedan od dva broja telefona. Dolo je
preko 41.000 poziva. Glasanje je navedeno u
tabeli 21.167
Tabela 21. TV gledaoci nisu uspeli da
utvrde la
- Televizijski gledaoci 52% je utvrdilo la (slino
bacanju novia)
- Novinski itaoci 64% je utvrdilo la
- Radio sluaoci 73% je utvrdilo la
Zapazite da su ljudi koji su posmatrali intervju preko televizije mogli da prou skoro podjednako dobro i da su bacali novi. Ali, oni koji
su itali isti intervju ili ga sluali preko radija
imali su znaajno veu verovatnou da budu u
pravu. Eksperiment je ukazivao da je nekada
tee razlikovati istinu od lai kada se neto
predstavi na televiziji u odnosu na pojavljivanje
na radiju ili u tampi.168
Televizija podstie nereagovanje

I Emeris i dr Erik Peper istiu da gledanje
televizije takoe trenira osobe da ne reaguju.
To stanje nereagovanja opisuje pasivan stav
bez injenja iega prilikom suoavanja sa potrebama i problemima. ak i posmatranje vesti
dan za danom tei da izazove stav nereagovanja, to predstavlja zatitni mehanizam. Kada
posmatrate decu koja gladuju u Somaliji, ne
moete da odete do televizora i da im date
neto hrane. Kada gledate zemlje opustoene
ratom, ne moete da pruite ruku u pomo. Da,
mogli biste da poaljete novac nekim humani-
208
tarnim organizacijama (koje mogu ili ne moraju
da reavaju problem), ali e veernje vesti
sledeeg dana predstaviti istu tragediju za koju
ste upravo dali neto novca kao pomo. Moda
jo gore, dva dana kasnije ete verovatno videti drugi okantan dogaaj koji bi, da smo prisutni na mestu dogaaja, ponovo traio nae svesrdno ukljuivanje. to vie tragedija vidimo na
koje ne moemo da odgovorimo, to emo
manje teiti da reagujemo: uimo da ne reagujemo. Bez obzira da li je na vestima, u serijskom programu ili dugometranim filmovima,
kada vidimo patnju koja se iznova prikazuje, ali
ne moemo da uinimo nita kako bismo je
ispravili, postajemo neosetljivi. Posledice treniranja ljudi za nereagovanje se mogu videti pri
zloinima prilikom kojih oevici pasivno posmatraju, i niko ne mrda ni prstom kako bi se umeao. Televizija i njeno zavetanje nereagovanja
mogu da navedu gledaoce da olako gledaju na
zloin.
Televizija ojaava negativne kvalitete

kod dece
Deca koja gledaju televiziju su sklona da
imaju loe stavove i da budu razdraljivija.
Sama deca koja gledaju televiziju izjavljuju da
ih televizija ohrabruje da pokazuju nepotovanje prema svojim roditeljima, da lau i da primenjuju agresivno ponaanje.169 Tipino gledanje televizije takoe pojaava stereotipe uloge
pola i drastino poveava verbalno i fiziko
agresivno ponaanje kod oba pola.170
Porast agresivnosti je jedan od najzabrinjavajuih efekata televizije na nae drutvo.
Mnogi psiholozi veruju da gledanje televizije
snosi znaajan deo krivice za visoke stope nasilja u naem drutvu. Mnoga istraivanja su pokuala da utvrde efekte televizije na nasilje kod
mladih. Ova istraivanja su detaljnije ispitana u
13. poglavlju pod nazivom: Zaustavljanje plime nasilja.
Znaajno je uvideti da nisu svi televizijski
programi podjednako tetni. Neki programi su
jasno tetniji od drugih, naroito u oblasti nasilja. Zanimljivo je da nisu samo nasilni filmovi
povezani sa problemima. Jedan od najproblematinijih vrsta programa je onaj okarakterisan MTV-em, nacionalnim kablovskim TV programom koji je specijalizovan za brzo pokretne
fotografske slike sinhronizovane sa hevi metal i
rok muzikom.
MTV Problemi sa nasiljem

Postoji zabrinutost da se mnogi tinejderi
okreu od tipinijih televizijskih opcija ka MTV-
u i njegovim imitacijama. Ovaj tip muzikog

programa neprestano stimulie vizuelna ula
provokativnim, brzo smenjujuim scenama. Ne
samo da se scene brzo menjaju (ak i viestruke scene u sekundi u nekim prilikama), ve
se takoe stimulie i ulo sluha. Ova kombinacija oko-uho je izgleda proraunata da izazove jo dublje gaenje analitikih procesa.
Jedno istraivanje koje to jedinstveno
demonstrira je izvreno u maksimalno obezbeenoj mentalnoj ustanovi na 222 pacijenta.
Tokom perioda od jedne godine, pacijenti su bili
7 meseci izloeni MTV-u, a zatim su u periodu
od 5 meseci bili bez njega (ostale TV opcije su
bile dostupne). Rezultati su prikazani u tabeli
22.171
Ve smo videli da standardna, savremena
televizija brzog tempa ima dobro utvren nega-
Tabela 22. Naviknuti MTV gledaoci
Agresivno ponaanje se smanjilo posle 5 meseci

bez MTV-a
- Verbalna agresija se smanjila za 32%.
- Agresija prema predmetima se smanjila 52%.
- Agresija prema drugim ljudima se smanjila za
48%.
tivan uticaj na eoni reanj. Meutim, ovde vidimo indikacije da su efekti MTV-a jo gori.
Televizija i seks
Televizija takoe efektivno poveava seksualnu aktivnost kod tinejdera i mlae dece.
Istraivanja pokazuju da ona znaajno smanjuje starost kod prvog seksualnog odnosa. to se
vie televizije gleda, to je manja starost pri
prvom seksualnom kontaktu.172 Ne samo da to
istraivanja pokazuju, ve sama deca izjavljuju
da ih televizija ohrabruje da prerano uestvuju
u seksualnoj aktivnosti.173 tetni efekti tinejderskog seksa su izneti u tabeli 23.
Tabela 23. Tinejderski seks i njegovi

rezultati
Trenutno visoki nivo tinejderske seksualne
aktivnosti dovodi do sledeih rezultata:
- Tinejderi se bave odgovornostima i problemima koji su daleko iznad njihovih fizikih i emocionalnih mogunosti.
- Tinejderi sa bolestima koje se prenose polnim
putem.
- Celokupna budunost tinejdera se menja u
negativnom smeru.
EONI REANJ
Televizija stvara zavisnost

Veina ljudi ne shvata da televizija stvara
zavisnost. Oni vide sebe kako borave gledajui
televiziju bez razmiljanja o tome, i neki to ine
po ceo dan. Slobodna tampa Detroita je 1976.
godine izvrila istraivanje koje je pomoglo
utvrivanju zato se prodaja njihovih novina
smanjivala. Rezultati istraivanja su pokazali da
je veina ljudi primala vesti i informacije preko
televizije. To je teta jer, kao to smo videli, u
nekim pogledima ona predstavlja najslabiji
izvor informacija. Moemo da nauimo mnogo
vie itajui novine, asopise ili vesti preko
kompjutera u odnosu na posmatranje jednostranih iseaka vesti koji se smenjuju pred naim
oima u brzom sledu. Takoe, moemo da promaimo sutinu, ali se ne moemo ponovo
vratiti. itanje je daleko bolji nain za pregledavanje vesti, uenje novih stvari i ukljuivanje
naeg eonog renja.
Slobodna tampa Detroita se nije zaustavila
tim istraivanjem. Nastavili su nudei 500
dolara bilo kojoj porodici koja bi se odrekla televizije tokom mesec dana. Novine su uputile
poziv do 120 porodica. Ukupno 93 njih nije
moglo da bude namamljeno da se odvoji od
televizije ak ni samo 30 dana. Meutim, 27
porodica je prihvatilo njihovu ponudu. Da bi se
obezbedilo da ne mogu da varaju, novinska
kompanija je ugradila elektronske ureaje koji
bi ometali bilo koji televizor korien u njihovim
kuama.
Rezultati jednomesene probe su bili zapanjujui. lanovi porodice su ispoljavali stvarne
simptome odvikavanja od zavisnosti. Nesanice i
glavobolje su bile este. Jedan ovek, za koga
je tvreno da je blag suprug, izgubio je svoju
smirenost tokom prve sedmice, postao razdraljiv i poeo da bije svoju enu. Meutim, tokom
tog meseca stavovi su se promenili. Na kraju
meseca, na iznenaenje skoro svih, svih 27
porodica je reklo da je to bilo dobro iskustvo.
Veina porodica je iskoristila svoje dodatno
vreme u dobru svrhu sreujui stvari po kui.
Jedan od najvrednijih nalaza je bio da su
porodice bile u stanju da ostvaruju meusobne
odnose na naine na koje to nisu ostvarivali
godinama. Pronali su stvari koje mogu zajedno
da rade, njihovi umovi su bili kreativniji i uivali
su u ivotu vie nego dok su imali televiziju.
Da li e se vratiti televiziji sada kada su
zaradili svojih 500 dolara? Generalno su bili
ubeeni da e prolaziti mnogo bolje ako
odravaju gledanje televizije na minimumu.
Istraivanje je pomoglo da se pokae zavisnost
od televizije i prikae da u mnogim pogledima
209
gledanje televizije radi protiv nas, a ne za nas.
Ovo istraivanje u stvari obezbeuje letimian
pogled na jo jednu opasnost od gledanja televizije: uticaj roditelja se u velikoj meri smanjuje kada televizija postane glavni prijatelj dece
kod kue. Nedostatak ukljuenosti roditelja u
ivote dece ima direktne veze sa jo jednim
poremeajem eonog renja: upotrebom alkohola i duvana. Istraivai sa Medicinskog centra
u Nju Orleansu, Dravnog univerziteta u
Luizijani su to pokazali kada su istraivali preko
2.000 uenika 5. i 6. razreda u roku od tri do
etiri godine.174 Kod dece koja su izjavila da su
njihovi roditelji provodili vie vremena sa njima
i imali vie komunikacije sa njima bilo je manje
verovatno da e koristiti alkohol i duvan.
Takoe je bilo manje verovatno da e odabrati
prijatelje koji koriste te supstance. Naalost,
istrivanje pokazuje ono to bismo svi oekivali:
uz vie gledanja televizije, koliina vremena
provedenog u aktivnom razgovoru sa lanovima
porodice se znaajno smanjivala. Ako nam
gledanje televizije uskrauje aktivno vreme koje
kao porodica zajedno treba da provodimo,
roditelji mogu veoma lako da poanju gorku
etvu.
Televizija krade nae duhovne kvalitete

Gledanje televizije, zbog vremena koje
oduzima, moe da nas dri daleko od smislenih
aktivnosti i potraga, ukljuujui provoenje vremena sa Bogom. Kada pogledamo prosene
sedmine aktivnosti osobe pre i posle dolaska
televizije, vidimo da se koliina vremena provedenog u crkvi ili itajui duhovni materijal kao
to je Biblija, znaajno smanjila.175 Razlog za to
verovatno nije samo u tome to televizija neosetno krade nae vreme. Imajte u vidu, televizija potiskuje aktivnost eonog renja, koji predstavlja sedite duhovnosti, moralnosti i volje.
Oekivali bismo odgovarajue smanjenje takvih
neopipljivih kvaliteta eonog renja kao to su
duhovnost i vera u Boga.
Meutim, ako razmatramo televiziju samo
sa stanovita vremena, ona esto uzima nekoliko asova slobodnog vremena koje imamo
tokom dana. Pre televizije, tri najdublja uticaja
na amerike vrednosti su bila porodica, crkva i
kola. Ako koliina vremena koje troimo u nekoj aktivnosti direktno odgovara njenoj moi da
oblikuje nae vrednosti, onda je 1950-ih godina
televizija potisnula crkvu. 1960-ih godina, televizija je potisnula porodicu; a do 1970-ih godina, potisnula je kolu. Trenutno, amerika deca
provode priblino 20% svog budnog vremena
pratei televiziju.176 Proseno ameriko dete,
210
do vremena kada zavri srednju kolu, potroilo je vie vremena ispred televizora nego to je
potroilo tokom 13 godina u uionici.177,178
Mnogi ljudi veruju da su hiljade tih asova
nasuminog izlaganja televizijskom programu
duboko uticali na nau zemlju. Oni krive televiziju da je jedan od glavnih razloga za pad moralnih vrednosti u naoj zemlji. Neki kritiari bi
voleli da koriste zakone za reavanje problema,
ali mi ne bi trebalo i ne moemo zakonom da
odreujemo ta ljudi ine u svojim domovima.
Porodice bi trebalo da postavljaju sopstvena
pravila. Meutim, kako porodica moe da bude
motivisana da postavlja pravila ako nije informisana na odgovarajui nain o tetnim efektima
televizije? Nekako bi precizna informacija koja
je prikazana u ovom poglavlju trebalo da ode
do svake porodice kako bi se mogle doneti
odluke na osnovu informacija. Ako jednostavne,
zdrave i prijatne porodine aktivnosti bez televizije postanu osnov porodinog ivota, verujem da bi bilo malo aljenja za naputanjem
biveg ivota u kome je televizor drao punu
kontrolu.
Ako se neki jo uvek dvoume da li bi televizija trebalo da bude manje naglaena u njihovom domu, dopustite mi da rezimiram 17
tetnih efekata gledanja televizije o kojima sam
govorio u ovom poglavlju. Nabrajanje redosledom kojim su predstavljeni je dato u tabeli 24.
Tabela 24. Rezime 17 tetnih efekata
gledanja televizije
1. Proizvodi hipnotiki efekat, zaobilazei
filtriranje kroz eoni reanj
2. Umanjuje zainteresovanost za itanje i uenje
3. Slabi modane sposobnosti
4. Ohrabruje loe ivotne navike
5. Ohrabruje gojaznost
6. Pojaava matanje
7. Slabi kreativnost
8. Moe da umanji nae sposobnosti rasuivanja
9. Podstie nereagovanje
10. Utie da gledaoci olako gledaju na nasilje
11. ini decu razdraljivijom
12. Poveava agresivnost
13. Preuranjuje seksualnu aktivnost
14. Stvara zavisnost
15. Smanjuje rasploivo vreme za produktivna
dostignua
16. Krade vreme od porodinih odnosa
17. tetno utie na duhovna traganja
Ovi tetni efekti zajedno izgrauju vrst sluaj za lino delovanje danas. Na kraju, i sama
moralna svesnost vas i vae porodice, koja
boravi u vaim eonim renjevima, je moda na
ivici ravnotee. Oni koji se pitaju da li i kako

ivot moe da bude prijatan bez televizije, neka
ispitaju deo u sledeem poglavlju: Zaustavljanje plime nasilja.
Muzika i eoni reanj

Malo ljudi je svesno monog uticaja koji
muzika ima na eoni reanj. Muzika ulazi u
mozak kroz njegove emocionalne regione kao
to je objanjeno u tabeli 25.179
Tabela 25. Muzika i eoni reanj
- Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne
regione, u koje spadaju slepooni reanj i limbiki sistem.
- Odatle, neke vrste muzike tee da proizvedu
odgovor eonog renja koji utie na volju, moralnu vrednost i mo rasuivanja.
- Drugi tipovi muzike e izazvati, ako uopte izazovu, veoma slab odgovor eonog renja, ali e
proizvesti veliki emocionalni odgovor sa veoma
malo logikog ili moralnog tumaenja.
U zavisnosti od vrste muzike, ona moe da

utie na mozak ili korisno ili tetno. Terapeuti
koji koriste muziku nam kau da odreeni tipovi
muzike, kao to je rok muzika sa svojim ritmom, zaobilazi eoni reanj i na taj nain izbegava nau sposobnost da razmiljamo i vrimo
procene o njoj. Dokazi ukazuju da ona, kao i
televizija, moe da proizvede hipnotiki efekat.180 Vie godina su neki ljudi tvrdili da rok
muzika kvari omladinu. Nedavno su se jedan
neurobiolog i jedan fiziar udruili kako bi ispitali tu generalizaciju. Osmislili su istraivanje za
procenu neuroloke reakcije mieva na razliite
muzike ritmove.181 Tokom 8 sedmica su izlagali svaku od 3 grupe mieva razliitim vrstama
muzike. Jedna grupa je sluala disharmonine
zvukove bubnja nalik rok muzici koji su putani
tiho u njihovoj sredini, druga grupa je sluala
klasinu muziku, dok trea nije sluala nikakvu
muziku. Svi mievi su proli kroz standardni test
- lavirint (uz hranu na kraju lavirinta). Prvog
dana, sve tri grupe su prole podjednako dobro.
Tumarali su lavirintom u potrazi za hranom.
Meutim, do kraja osme sedmice, zapaeno je
da su druga i trea grupa nauile direktan put
do hrane. Meutim, rok grupa je i dalje
tumarala, pri emu joj je bilo potrebno mnogo
vie vremena da pronae hranu u odnosu na
druge dve grupe.
Zatim je usledila tronedeljna pauza u njihovom treniranju u lavirintu i bez muzike, posle
ega su ponovljeni testovi sa lavirintom kako bi
se utvrdilo koliko su znanja zadrali o putanji u
lavirintu, i kako bi se videlo da li je proao
EONI REANJ
efekat rok zvukova. Ponovo je rok grupa loe

prola. Nastavili su da imaju potekoe sa
pamenjem kako da dou do svoje hrane, dok
su je druge dve grupe i dalje brzo pronalazile.
Rok grupa je izgledala skoro kao da uvek poinje iz poetka. Ona je tumarala uokolo i izgledala dezorijentisano. Sa druge strane, i kontrolna i harmonina grupa su mogle da prou kroz
lavirint znaajno bre, dokazujui da se njihovo
uenje zadralo.
Da bi se utvrdilo zato je rok grupa imala
toliko problema, istraivai su ispitali njihove
mozgove, traei promene u hipokampusu,
regionu u slepoonom renju blizu modanog
stabla, koje je obino povezano sa obazrivou,
pamenjem i uenjem. Pronali su dokaze
abnormalnog grananja nervnih elija, kao i
poremeaje u normalnim koliinama informacione RNK, hemikalije neophodne za skladitenje memorije.
Istraivai su zakljuili da je krivac koji je
prouzrokovao probleme pamenja i uenja
muziki ritam, a ne njegova harmonina ili melodina struktura. Teorija je da odreeni muziki ritmovi pomau sinhronizovanju prirodnih
biolokih ritmova, poboljavajui na taj nain
telesne funkcije, dok drugi ritmovi tee da se
sukobljavaju, ili poremeuju te unutranje ritmove. To nije iznenaujue poto svi nai
telesni sistemi funkcioniu odreenim ritmom.
Autori istraivanja postuliraju da ako su ovi
prirodni ritmovi poremeeni nekom vrstom
disharmonije, mogu da nastanu tetni efekti,
ukljuujui trajne potekoe pri uenju. To bi
moglo da objasni zato su sluaoci rok muzike
skloniji da koriste droge i ulaze u predbrani
seks, i zato su sluaoci hevi metala skloniji razmatranju samoubistva.182
Ne samo da je disharmonijska muzika nalik
rok muzici prouzrokovala oteenje slepoonih
renjeva, ve je takoe prouzrokovala atrofiju
eonog renja. Od ove atrofije bi se oekivalo
da utie na moralnu vrednost, uenje i mo
rasuivanja.
Harmonijski tipovi himni i simfonija, sa
druge strane, mogu da proizvedu veoma koristan odgovor eonog renja. To je vrsta muzike
sredine u kojoj bi naa deca trebalo da budu
odgajana muzika koja moe da proizvede
pozitivan, a ne tetan efekat. Pokazano je da
klasina muzika pomae studentima da ue
prostorne odnose u geometriji.183 Istraivanje
je pokazalo da je sluanje Mocartovih klavirskih
sonata znaajno povealo prostorno-vremensko
rasuivanje.184 Zanimljivo je da je Mocart poeo
da komponuje muziku sa 4 godine.
211
U istraivanju uticaja Mocartove muzike,
deca od 3 do 5 godina starosti koja su imala 8
meseci grupnog pevanja i uenja sviranja na
klavijaturi su daleko bolje prola na zadatku
slaganja objekta (preureivanja delova slagalice kako bi se formirala smisaona celina, to
zahteva funkciju eonog renja) u poreenju sa
decom iste predkolske starosti koja nisu imala
lekcije iz muzike.185 Drugo istraivanje je pokazalo da su muziari koji su posedovali savreni
sluh bili veoma izloeni muzici pre 7 godine
starosti.186
Uticaj muzike na oblikovanje karaktera (i
otuda na eoni reanj) je utvren pre najmanje 23 veka. Aristotel, grki filozof iz IV veka
pre nove ere, uvideo je da muzika moe biti ili
korisna ili tetna po na karakter, u zavisnosti
od vrste muzike kojoj se izlaemo. On je
napisao: Muzika direktno predstavlja strasti ili
stanja due: nenost, bes, hrabrost, umerenost, i njihove suprotnosti i druge kvalitete;
otuda, kada neko slua muziku koja imitira
odreeno oseanje postaje proet istim oseanjima, i ako tokom dugog perioda iz navike
slua vrstu muzike koja proizvodi neplemenita
(degradirana ili vulgarna) oseanja, njegov
celokupni karakter e biti oblikovan u neplemenit oblik. Ukratko, ako neko slua pogrenu
vrstu muzike postae pogrena vrsta osobe. Ali,
suprotno tome, ako slua pravu vrstu muzike
bie sklon da postane prava vrsta osobe.187
Aristotel je nesvesno govorio o eonom renju,
za koji sada znamo da predstavlja sedite
naeg karaktera.
Ranije pominjani autor je napisao rezimiranu izjavu opisujui efekte odreenih zabava
na eoni reanj: Neprijatelj pravednosti ima
raznovrsna zadovoljstva pripremljena za mlade
u svim stanjima ivota, a ona nisu predstavljena samo u gusto naseljenim gradovima, ve na
svakom mestu koje naseljavaju ljudi. Sotona
voli da dobije mlade za vojnike u svojim redovima. Stari neprijatelj dobro zna kakvim materijalom mora da se bavi; pokazao je svoju paklenu mudrost izmiljajui obiaje i zadovoljstva
za mlade koji e odvojiti njihove naklonosti od
Boga.188 Dalje je naveo: Razliite zabave
drutva bile su propast hiljada i desetina hiljada
onih koji bi, da nije bilo tih zabava, bili posluna deca, puni potovanja prema roditeljima,
ispravni, isti i plemeniti u svojim tenjama u
ivotu i svom karakteru.189
Svakako bi se na osnovu istraivanja koja
smo pregledali najvei deo televizijskog programa, ukljuujui MTV i muziku nalik na rok
muziku uopte, uklapao u kategoriju koju
212
spominje. Kada bi nai mladi ljudi mogli da
odrastu u pozitivnoj sredini uz njenu podrku,
zamislite koliko mnogo njih bi postalo zdrave,
moralne osobe koje bi bile ubrajane meu
najvee mukarce i ene naeg vremena.
ODELJAK V
Saeta lista sedam delovanja koja
treba preduzeti za poboljanje
funkcije eonog renja
Saeta lista delovanja koja moemo da
preuzmemo kako bismo poboljali funkciju
eonog renja je prikazana u tabeli 26.
Tabela 26. Odnosite se prema prednjem
mozgu brino
1. Zatitite ga od mehanike povrede.
2. Spreite ili kontroliite bolesti koje mogu da
budu uzrok oteenja eonog renja.
3. Pruite mu odgovarajui dotok kiseonika iz
krvi.
4. Obezbedite ga dobrim hranljivim materijama
jedui pravu hranu i izbegavajui pogrenu.
5. Obezbedite odgovarajuu koliinu suneve
svetlosti.
6. Vebajte ga.
7. Obezbedite odgovarajue unose kontroliui
ono to vidite i ujete.
1. Zatitite eoni reanj od mehanike

povrede
Mehanika povreda moe da nanese trajno
oteenje mozgu. Boks, ragbi i vonja motora
predstavljaju primere visoko rizinih aktivnosti.
Udarci u glavu prilikom boksa esto oteuju
siune krvne sudove, naroito u eonom renju. Drugi sportovi mogu da dovedu do slinih
povreda. Sve takve pozive je najbolje da izbegavaju oni koji ele da zatite dobro funkcionisanje eonog renja.
Mehanika povreda eonog renja nije
ograniena na sportiste. Povrede glave usled
saobraajnih nesrea mogu da izazovu oteenje eonog renja. Zbog toga, pojasevi na seditima u kolima su obavezni. tavie, povrede
na radnom mestu nisu ograniene na Fineasa
Gejda iz prolosti. Preuzmite sve razumne
mere predostronosti na poslu.
2. Spreite bolesti koje mogu da otete

eoni reanj
Pravilna upotreba preventivnih medicinskih
principa takoe moe da vam pomogne da ouvate funkciju eonog renja. Niz bolesti moe
da dovede do gubitka kapaciteta eonog ren-
ja. Mnoge od ovih bolesti je potencijalno

mogue spreiti. log je meu najzabrinjavajuijim. Ipak, esto se moe spreiti kontrolisanjem faktora rizika kao to je povieni krvni pritisak. U nezavisne faktore rizika za log kod
ljudi izmeu 16 i 60 godina starosti spadaju:
povieni krvni pritisak, dijabetes, trenutna
upotreba duvana, srana oboljenja i korienje
alkohola (u roku od 24 asa pre poetka
loga).190 ene treba da dodaju oralna kontraceptivna sredstva na ovu listu faktora rizika od
loga.191
Novija istraivanja ukazuju da sam povieni
krvni pritisak moe da utie na efikasnost
mozga.192,193 U jednom od ovih istraivanja, 42
osobe sa hipertenzijom (pacijenti sa povienim
krvnim pritiskom) su poreene sa 42 osobe bez
povienog krvnog pritiska. Svi su proli kroz
MRI skeniranje, lako dostupnu proceduru koja
detaljno snima mozak. Testovi inteligencije su
takoe davani ispitanicima. Rezultati su prikazani u tabeli 27.194
Tabela 27. Hipertenzija i inteligencija
Rezultati MRI skeniranja hipertenzivnih i

normalnih ispitanika
1. Hipertenzivni ispitanici su imali 10 puta veu
pojavu oteenja bele mase.
2. Testovi inteligencije su pokazali nii nivo ukupne modane sposobnosti i inteligencije kod onih
sa oteenjima bele mase.
3. Oteenja su bila prisutna bez obzira koliko je
krvni pritisak dobro leen terapijom lekovima.
Zapazite da je povieni krvni pritisak naneo

vidljiva oteenja bele mase eonog renja kao
i oteenje inteligencije ispitanika. Deo mozga
koji predstavlja belu masu je ukljuen u
provoenje nervnih impulsa i bogat je nervnim
vlaknima. Njegova boja dolazi od tih nervnih
vlakana koja su obmotana belom supstancom
zvanom mijelin. tavie, zapazite da su oteenja bele mase bila prisutna bez obzira koliko
je uspeno krvni pritisak leen terapijom lekovima. Ovo istraivanje ukazuje da se samo kontrolisanjem krvnog pritiska nainom ivota
mogu spreiti takva oteenja mozga. esto
poglavlje objanjava kako se povieni krvni pritisak moe leiti ili izbei prirodnim nainima,
bez lekova.
Jo jedno istraivanje je dokumentovalo
drugi tetni efekat povienog krvnog pritiska na
mozak, to jest, atrofiju mozga, ili skupljanje
mozga. Veliina mozga merena MRI-om je
manja kod onih sa povienim krvnim pritiskom.
To je opisano u tabeli 28.195
213
EONI REANJ
Tabela 28. Hipertenzija i skupljanje mozga
Rezultati MRI merenja veliine mozga

Znaajno vea atrofija mozga se javila kod ispitanika sa hipertenzijom u poreenju sa onima sa
normalnim krvnim pritiskom.
funkcionisanje eonog renja. Totalna vegetarijanska ishrana koja je osloboena svih stimulirajuih agenasa je izgleda najbolja ishrana za
poboljanje sposobnosti naeg prednjeg mozga. Hrana za odojad bi trebalo da bude majino mleko.
Povieni krvni pritisak i log nisu jedina

stanja koja mogu da ugroze eoni reanj.
Fizika stanja esto utiu na sposobnosti
mozga. Srani problemi mogu da dovedu do
problema koji kasnije utiu na mozak.
Raznovrsni poremeaji nervnog sistema ometaju funkcije mozga. U stvari, bilo koja ozbiljna
bolest e teiti da ima merljive efekte na
mozak. Krajnja poruka je da treba slediti zdrav
nain ivota koji odgovara vaim ukupnim
telesnim potrebama.
5. Obezbedite odgovarajuu koliinu

suneve svetlosti
3. Poboljajte kvalitet dotoka krvi do

vaeg mozga
6. Izazivajte va eoni reanj
Poboljanje kvaliteta krvnog dotoka do

mozga je znaajno. Ponovo, ovaj faktor pomae
celokupnom mozgu, a ne samo eonom renju.
Kako moemo da ga obezbedimo? Diui ist,
sve vazduh sa dosta kiseonika. Detaljnije govorimo o koristima sveeg vazduha na mentalne sposobnosti u 20. poglavlju: Iznad
vodeih uzroka smrti. Tamo govorim o
mnotvu istraivanja koja ukazuju da negativno
naelektrisani joni u sveem vazduhu poboljavaju mentalne sposobnosti. Meutim, ne
utie samo kvalitet vazduha na mentalne
sposobnosti. Nae navike disanja takoe mogu
da proizvode razliku. Moda ne shvatamo da u
uionici ili kancelariji veina od nas obino die
plitko. To moe da bude jedan od razloga zato
posle 30 minuta uviamo da je tee koncentrisati se. Plitko disanje moe da ima takve
tetne efekte doputajui da na nivo kiseonika
u krvi (zvan zasienost kiseonika) padne
ispod nivoa neophodnog za optimalno funkcionisanje eonog renja.196 Svesno povremeno
duboko disanje moe da pomogne tom stanju.
Dubokim disanjem, naroito sveeg vazduha,
moemo dovoljno da poboljamo zasienost
kiseonikom kako bismo poboljali funkcije
eonog renja. Pored dubokog disanja prilikom
sedenja, redovno aerobno vebanje (po
mogunosti na otvorenom) e uticati da srce
pumpa vitalnu, oksigenisanu krv do mozga.
4. Obezbedite dobru ishranu

U velikom delu ovog poglavlja sam se koncentrisao na ulogu dobre ishrane za optimalno
Suneva svetlost moe da povea proizvodnju serotonina tokom dana. Tako, zauzvrat,
moe da pomogne spreavanju depresije i
zamora.197 Bavim se nekim od tih veza u kontekstu uloge sunca na poboljanje sna u 9.
poglavlju o melatoninu. Dalje pojedinosti korisnih efekata suneve svetlosti na celokupno
zdravlje osobe su navedeni u 20. poglavlju:
Iznad vodeih uzroka smrti.
Svakako, vebajte mo miljenja vaeg

mozga! Kao to i nai miii slabe kada ih ne
koristimo, isto je tako i sa eonim renjem.
Izazovni mentalni zadaci e pomoi odravanju
mentalne otrine stimuliui eoni reanj.
Ozbiljno itanje, istraivanje prirode, postavljanje pitanja o svetu koji nas okruuje, i druge
zdrave upotrebe mentalnih kapaciteta tee da
proizvedu korisne efekte za eoni reanj. Jedno
novije istraivanje je utvrdilo da je zamiljanje
odreene aktivnosti stimulisalo 80% modanih
kola koja bi bila koriena za fiziko vrenje
samog zamiljenog zadatka.198 Takve mentalne
prakse jaaju veze modanih elija, a kada
doe vreme da se aktivnost izvri, osoba je
bolje pripremljena.
Mentalna aktivnost kod dece i tinejdera je
naroito znaajna za poboljanje sposobnosti
uenja. Naunici su sada otkrili prvi vrsti dokaz
da intelektualna stimulacija moe znaajno da
povea broj modanih elija u znaajnom regionu mozga. Prvobitno je smatrano da je broj
aktivnih modanih elija vie ili manje odreen
rano u detinjstvu. Ovo istraivanje je izvreno
na Salk institutu za bioloka istraivanja.199
Tamo je mladim mievima obezbeena obogaena sredina, sa vie mesta za kretanje u
veoma velikim kavezima. Kada su analizirani
rezultati, ti mievi su imali 15% vie razvijenih
modanih elija u kljunom delu mozga odgovornom za pamenje i uenje od genetiki identinih mieva koji ive u prirodno loijem okruenju. Ove dodatne modane elije su im omoguile da bre i efikasnije savladavaju sloene
lavirinte. Istraivai kau da postoje svi razlozi
za pretpostavku da bi slini rezultati vaili i za
214
ljude. Znaajan zakljuak je da sredina koju
obezbeujemo naoj deci i tinejderima moe
da utie na njihov broj modanih elija i
sposobnost uenja.
Ve citirani autor je opisao efekte izazova za
mozak kao to je navedeno u tabeli 29.200
Tabela 29. Vebanje mozga e ga proiriti
Razumevanje se prilagoava dimenzijama stvari
kojima se mora baviti. Ako je zaokupljen samo
beznaajnim, uobiajenim stvarima, nikada pozvan na iskreni napor da shvati velike i vene
istine, postaje patuljast i oslabljen. Otuda vrednost Biblije kao sredstva intelektualne kulture.
7. Kontroliimo ono to vidimo i ujemo

Kljuna taka na listi je povezana sa
prethodnom. Izlaganje naih umova veoma inspirativnom materijalu e uveati um i ojaati
intelekt. Poto su duhovnost, moralnost i volja
skoncentrisani u eonom renju mozga, izabrani inspirativni materijal bi trebalo idealno da
odgovara naem duhovnom i moralnom biu.
Istraivanje Boijih rei ispunjava taj zahtev na
jedinstven nain. Pomenuti autor je oznaio uticaj prouavanja Biblije na um, duu, intelekt,
kao to je navedeno u tabeli 30.201
Tabela 30. itajte Bibliju i ojaajte intelekt
Biblija, upravo onako kako je napisana, treba da
bude na vodi. Nita nije toliko proraunato da
uvea na um i ojaa intelekt kao prouavanje
Biblije. Nijedno drugo istraivanje nee toliko
uzvisiti duu i dati ivost sposobnostima kao
prouavanje ivih proroanstava. Kako se um
dovodi istraivanju Boije rei, razumevanje e se
uveati i razvie se vie moi za razumevanje
velikih i oplemenjujuih istina.
Upotrebio sam dosta prostora u ovom poglavlju ukazujui da su pravilne fizike i mentalne
navike znaajne za optimalno funkcionisanje
eonog renja. Jasno je da prave mentalne
navike doprinose odlinim umnim sposobnostima. U isto vreme prave fizike navike doprinose mentalnoj nadmonosti.202 To su zakoni
prirode, zakoni koje je Tvorac uneo u nae bie.
Intelektualna mo, fizika snaga i dugovenost
zavise od nepromenljivih zakona. Ne postoji
sluajnost po ovom pitanju. Nebo se nee
umeati da sauva ljude od posledica krenja
prirodnih zakona.203
Zakljuak
Bog je svakom od nas dao mo slobodnog
izbora kako emo iveti i obino se ne mea,
ak ni kada inimo loe izbore. Zaista, postoji
mnogo istine u izreci da je svaka osoba graditelj
sopstvene sudbine.204 Imajui u vidu ovu
ogromnu mo koja vam je data da uobliavate
sopstvenu budunost, zar neete danas izdvojiti neto vremena da biste ponovo ozbiljno razmotrili svoj nain ivota? Pozivam vas da razmislite o svojim trenutnim zdravim navikama i da
se upitate ta moete da uinite kako biste iskoristili ono to ste nauili iz ovog poglavlja.
Pokuajte da utvrdite neke konkretne korake
koje moete da preduzmete u toku sledee sedmice kako biste pomogli zatiti i poboljanju
svog eonog renja i naravno sa njim, celog
tela. Zdrav nain ivota ima smisla. Nemojte
jednostavno slediti svoje stare naine ivota
samo zato to su udobni, ili zato to svi drugi
tako ine. Kao to Biblija kae: I ne vladajte
se prema ovome veku, nego se promenite
obnovljenjem uma svojega, da biste mogli videti koja je dobra i ugodna i savrena volja
Boija. (Rimljanima 12,2)
13. poglavlje
Zaustavljanje plime nasilja

Da li se oseate bezbednim dok idete ulicom kasno nou? ak i ako se oseate, postoje
milioni ljudi u SAD koji se ne oseaju bezbedno.
Mnoge osobe nita ne uznemirava vie od ivljenja na mestu na kome se ne oseaju zaista
kao kod kue. Okrueni su nasiljem i pitaju se
kada e ono zakucati na njihova vrata. ak i oni
kojima je darovano prijatno kuno okruenje
esto oseaju da im je bezbednost ugroena
kada idu na posao, putuju, ili ak kada neobavezno trkaraju. Gubitak bezbednosti u naim
ivotnim situacijama je razumljiv. Nasilje u Sjedinjenim Amerikim Dravama se izgleda dramatino poveava sa svakom narednom generacijom.
Obim nasilja i zlostavljanja je teko izmeriti.
Statistike nam daju samo letimian pogled na
veliinu problema. Na primer, svake godine 2,2
miliona Amerikanaca postaju rtve nasilnih
povreda.1 Jo preko 3 miliona zloina se odigrava godinje u kojima se rtva ne povreuje.2
Samoubistva i ubistva, zajedno, predstavljaju
etvrti vodei uzrok gubitka ivota godinje pre
65 godine starosti u Americi.3 Kada razmotrite
jednog od amerikih vodeih ubica, a to su
smrtni sluajevi usled povreda, preko 1/3 od
ovih 145.000 smrtnih sluajeva godinje povezano je sa nasilnim ponaanjem i zlostavljanjem.4 Ove statistike ne uzimaju u obzir veliki
broj smrtnih sluajeva koji se klasifikuju kao
nesreni sluajevi iako u stvari predstavljaju
ubistvo. Iako statistike mogu povremeno da
pokazuju poboljanja u odreenim oblastima
SAD u kratkim vremenskim periodima, uprkos
svim naim tehnolokim napredovanjima, nasilje nastavlja da raste. Izgleda da ne postoji bilo
kakvo trajno reenje na vidiku.
Zabrinutosti su naroito opravdane u vezi sa
nasiljem koje vri amerika omladina i mlade
odrasle osobe. I samoubistvo i ubistvo su neki
od vodeih uzroka smrti meu osobama od 15
do 24 godina starosti.5,6 Ubistvo je vodei uzrok
smrti meu Crncima od 15 do 34 godine.7
Doivotni rizik od smrti usled ubistva je zapanjujuih 1 od 28 za crne mukarce i 1 od 164 za
bele mukarce.8 Dr Dejms Foks (James Fox),

dekan Koleda za krivino pravosue na
Severoistonom univerzitetu navodi da su se
ubistva koja su izvrila deca od 14 do 17 godina starosti poveala u broju za 165% od 1985.
godine, a da e broj ubistava porasti jo vie
dok nekih 40 miliona dece sazre do svog tinejderskog doba. On dalje navodi: Ako ne reagujemo danas, iskreno verujem da emo imati
krvoprolie za 10 godina kada sva ta deca
odrastu.
Da li idemo ka krvoproliu zato to tinejderi i mlade odrasle osobe ostaju sve vie van
kontrole? Ukoliko ne uinimo neto po tom
pitanju, to je ono to mnogi strunjaci predviaju. Taj problem nije ogranien na urbane
oblasti, kao to ilustruje injenica da Novi
Meksiko, koji u velikoj meri predstavlja ruralnu
dravu, ima najveu stopu ubistava kod dece
starosti od 10 do 14 godina.
Imamo nacionalni problem, a to je problem
koji moramo ozbiljno da razmotrimo. Prvo je
potrebno uvideti da trenutni napori nisu
dovoljni da se na odgovarajui nain reavaju
problemi povezani sa nasiljem. Zatim su potrebni posveenost, vreme i energija kako bi se
pronalo i primenilo reenje.
ta su uzroci epidemije nasilja?

Da bismo prouavali bilo koji problem,
moramo prvo da budemo svesni zato taj problem postoji. Kada jednom imamo tu svesnost,
onda moemo da traimo reenja. Naunici koji
nam daju neke od prvih naznaka uzroka socijalnih stanja su epidemiolozi. Oni prouavaju
grupe ljudi i ispituju kako su problemi povezani
sa njihovim nainom ivota, okruenjem i
drugim faktorima. Meutim, u sluaju nasilja
moe biti teko utvrditi koje su stvari zaista
uzroci, a koje su stvari samo sluajno
povezane. Na primer, ako izbliza razmotrimo
amerike trendove, pronali bismo da se u
poslednjem veku nasilje dramatino povealo;
isto tako se poveala prodaja najlonskih arapa.
Ne znai da kupovanje najlonskih arapa
216
prouzrokuje nasilje ili obrnuto samo zato to se

poveala uestalost ove dve karakteristike.
Zbog toga je potrebna paljiva analiza kada
jednom utvrdimo povezane faktore, kako bismo
izvukli zakljuke koji su zaista razumni i time
vredni vremena i energije potrebnih za njihovo
iznalaenje.
Na ta onda epidemioloka istraivanja
ukazuju kao na pravi uzrok nasilja? Pre nego
to uopte moemo da damo odgovor na to
pitanje, moramo da uvidimo da je nasilje problem sa vie razliitih lica. Neki faktori prouzrokuju jedan tip nasilja, ali ne druge, dok su
drugi faktori esti uzroci mnogih ili ak svih
tipova nasilnih inova. Neki od oblika nasilja
koje moramo razmotriti su navedeni u tabeli 1.9
Tabela 1. Oblici nasilja u Americi
-
Ubistvo
Samoubistvo
Napad (esto sa orujem)
Zlostavljanje suprunika
Silovanje i seksualni napad
Zlostavljanje dece ukljuujui seksualno
zlostavljanje dece
- Zlostavljanje starijih
- Pljaka (kraa direktno od osobe)
- Podmetanje poara
Kao to moete da pretpostavite, svaki od

ovih razliitih oblika nasilja ima razliite uzroke
ili faktore rizika koji poveavaju verovatnou
da e se takav dogaaj odigrati. Uporedimo
neke od faktora rizika za samoubistvo i ubistvo
kada bismo obezbedili primer kako faktori koji
doprinose razliitim tipovima nasilja mogu da
budu upadljivo slini i veoma razliiti.10,11
Tabela 2 navodi te faktore.
Tabela 2. Poreenje faktora rizika za
samoubistvo i ubistvo
- Belci su izloeni veem riziku od samoubistva, ali
Crnci i Latinoamerikanci su izloeni veem riziku
da budu rtve ubistva.
- U poreenju sa enama, mukarci su izloeni
veem riziku i od ubistva i samoubistva.
- Tinejderi i mlade osobe ispod 25 godina starosti su sa naroito visokim rizikom od samoubistva; meutim, izloeni su manjem riziku od
ubistva u poreenju sa osobama izmeu 25 i 44
godine starosti.
- Nezaposlenost i zloupotreba opojnih supstanci
predstavljaju faktore rizika za izvravanje bilo
samoubistva, bilo ubistva.
- Ozbiljne fizike bolesti predstavljaju faktore
rizika za samoubistvo, ali obino nisu povezane sa
ubistvom.
Jedna od tema celokupne knjige je da vi

moete, u velikoj meri, igrati ulogu u odreivanju sopstvenog zdravlja i zdravlja vae zemlje. Sa tog gledita, verujem da postoje odreeni kljuni zadaci u koje ja treba lino da se
ukljuim, i da uinim sve to mogu da ohrabrim
druge da i oni uestvuju. Ove zadatke ne treba
pogreno posmatrati kao da pruaju sveukupno
reenje problema nasilja u SAD. Meutim, oni
predstavljaju niz linih posveenosti koje mogu
da proizvedu duboku razliku bez obzira kakvi su
spoljani faktori. Bez obzira da li su zakoni za
kontrolu oruja usvojeni ili ne; bez obzira ko su
vai susedi; uprkos bilo kakvim nedostacima
naih slubi za mentalno zdravlje; bez obzira
kako reavamo politiki, obrazovno ili zakonski
zlostavljanje dece ili suprunika; ovde predstavljeni zadaci mogu da proizvedu i proizvee
promene. Kao drutvo moramo da reavamo
faktore rizika za nasilje to je vie mogue, ali
kao pojedinci moemo da ponemo da sada
promoviemo nekoliko faktora koji e pojedinano i kolektivno drastino smanjiti danak nasilju u naoj zemlji.
Koji su onda ti kljuni pojedinani zadaci za
koje verujem da bi svaki Amerikanac lino trebalo da ih vri? Prvo, izbegavati sve zabranjene
narkotike i sve lekove koji menjaju svest osim
ako nije apsolutno neophodno. Drugo, prihvatite zdrave vrednosti i budite sigurni u njih.
Tree, provodite svoje slobodno vreme u aktivnostima koje izgrauju va karakter, a ne u
aktivnostima koje potkopavaju vae vrednosti.
Ovih nekoliko predloga mogu da izgledaju jednostavni, ali verujem da sadre kljueve za
mnoge od najosnovnijih problema sa kojima se
suoavamo u vezi sa nasiljem.
Zadatak broj 1: Izbegavanje droga koje

menjaju svest
Ameriko ministarstvo zdravlja je utvrdilo
da je znaajan faktor povezan sa ubistvom upotreba, proizvodnja i rasturanje zabranjenih droga.12 Ono navodi tri razloga za pojavljivanje
nasilja u ovom kontekstu. Prvo, efekti droga u
izmeni svesti mogu da poveaju verovatnou da
e se nasilne aktivnosti javiti kao rezultat uticaja droge. Drugo, da bi se obezbedila sredstva za
drogu, zavisnici vre zloine koji ponekad
dovode ivote u rizik. Tree, biznis droge vredi
vie milijardi: nasilne smrti mogu da se jave kao
rezultat suoavanja sa proizvodnjom, prodajom
ili rasturanjem droga. Nije dostupna nijedna
nacionalna statistika koja bi nam dala oseaj
procenta ubistava povezanih sa industrijom
zabranjenih droga. Meutim, istraivanja u
217
ZAUSTAVLJANJE PLIME NASILJA
Njujorku i Majamiju ukazuju da je najmanje

20% svih ubistava u tim gradovima povezano
sa upotrebom droge.13
Alkohol je kljuni igra meu uzrocima
nasilne smrti. Mnoga istraivanja su pokazala
da je oko 50% rtava i izvrilaca nasilja pod uticajem alkohola.14 Alkoholizam se navodi kao
druga najea mentalna bolest povezana sa
samoubistvom (samo ga depresija nadmauje).15 U vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece,
alkohol se javlja u vezi sa 19% do 70% napada.16 Statistike kao to su ove obezbeuju vrst
argument za totalnu apstinenciju od alkohola i
zabranjenih droga ako je osoba zabrinuta bilo
da e biti rtva ili izvrilac nasilnih dela.
Istraujem iroki opseg pitanja koja se temeljnije bave alkoholom u 17. poglavlju: elite
pie?
Mnogi lekovi koji se prepisuju takoe imaju
efekte izmene svesti. Bez obzira da li je to valijum, ativan, ksanaks, kodein, lortab, perkocet,
ili itav niz manje poznatih lekova, mnogi agensi kojima pribegavamo zbog bola, teskobe ili
nelagodnosti mogu da tete mentalnoj bistrini.
Morali bismo da posmatramo te lekove kao
uzrok problema, a ne reenje. Kratkorona upotreba nekog od ovih agenasa moe u nekim
sluajevima da bude opravdana. Meutim, ako
redovno koristite bilo koje lekove koji menjaju
svest, morali biste na to da gledate kao na
indikaciju da vam je neophodna dalja pomo.
Zadatak broj 2: Prihvatanje razumnih

vrednosti
ak se i standardni medicinski udbenici,
kada govore o zloinima, koncentriu na pitanja
koja su u vezi sa vrednostima i duhovnou. Na
primer, dr Donald Balaban, kada opisuje faktore
rizika bilo da se radi o izvrenju ubistva, ili o
postajanju rtve, navodi tri naroite oblasti psihosocijalnih nedostataka. Posebno navodi
nedostatak tradicionalnih sistema potpore (kao
to su porodica i religijske institucije),
nedostatak moralne svesnosti, i nedostatak
oseaja identiteta.17
Zabrinutost za nedostatak moralne svesnosti pogaa mnoge Amerikance. Mnogi smatraju da naa zemlja prolazi kroz stabilan pad
morala, a to postavlja scenu za nasilna dela. Da
li je takva procena opravdana?
Dord Barna (George Barna) je sa svojom
Barna istraivakom grupom izvrio obimne
intervjue, naroito mladih Amerikanaca koji se
ponekad oznaavaju kao Generacija X. Izvukao je neke upeatljive zakljuke koji obezbeuju uvid u nae budue generacije voa
nacije.18 Neki od tih zakljuaka su navedeni u

tabeli 3.
Tabela 3. Generacija X, moralna pitanja
i nasilje
- 75% odraslih osoba i tinejdera odbacuje koncept apsolutne moralne istine.
- Preko polovine tinejdera kae da je laganje
ponekad neophodno ne samo pogodno, esto,
razumljivo ili prihvatljivo, ve neophodno.
- Mladi ljudi danas gledaju na samoubistvo kao na
moguu opciju i racionalan izbor u zavisnosti od
okolnosti.
tavie, mladi ljudi irom urbane i ruralne

Amerike ispoljavaju zanemarivanje i neosetljivost prema ljudskom ivotu. U mnogim sluajevima, njihova dela su zloini iz mode po
Deku Levinu (Jack Levin), dobro poznatom
kriminologu sa Severoistonog univerziteta.
Neki od zloina i Dek Levinovih navoda su
navedeni u tabeli 4.
Tabela 4. Mladalaki zloini iz mode
Zloini koje vri naa omladina:

- Kraa kola
- Tua
- Pucanje vozei se na motoru
- Divljanje (delovanje bandi)
Njihova filozofija:
Mrnja je u modi, ubijanje je odlino (kul).
Vidimo neosetljivost i zanemarivanje ljudskog ivota koje do sada nismo videli.
Mnogi navode dokaze kao to su oni koje su

predstavili Barna i Levin kao opravdanje za razmiljanje da moralna svesnost naeg drutva
poputa, i da je rast nasilja jedna od posledica.
Zadatak broj 3: Biranje slobodnih

aktivnosti koje izgrauju karakter
Bez obzira da li govorimo o upotrebi droga
ili vrednostima uopte, neophodno je razmotriti uzroke koji utiu na te oblasti. Mnogi ljudi
veruju da prvenstveni doprinos naim vrednostima daju osobe sa kojima provodimo slobodno
vreme i ono to inimo u toku tog vremena.
Postoji mnogo rekreativnih aktivnosti o kojima
bismo mogli da raspravljamo u ovom poglavlju.
Neke bi bile moni motivi za dobro, a druge bi
imale znaajne tetne posledice.
Skoncentriimo se na dve od najeih slobodnih aktivnosti u naem drutvu. Slaem se
sa istraivaima da te dve aktivnosti nemaju samo mali udeo u krivici za ameriku epidemiju
nasilja. One ak mogu da budu najopasnije, ali
218
izgledaju toliko potovane i tako dobro prihvaene da su sposobnije da navedu ljude da
padnu pod njihov uticaj. Prvi od tih uticaja je
televizija.
Televizija i sklonosti ka nasilju u Americi

Statistiki, gledanje televizije je glavna
aktivnost tokom slobodnog vremena Amerikanaca. U stvari, mediji kao celina zauzimaju vie
vremena u naem danu od rada ili sna u proseku ukupno 9 sati. Najvei deo tih 9 sati se
troi za gledanje televizije: u proseku vie od 4
sata dnevno.19 Jedna od veoma uznemiravajuih karakteristika te slobodne aktivnosti je
njena mo da oblikuje nae vrednosti. Televizijski program hrani Amerikance stabilnom
ishranom nasiljem, a koliina prikazanog nasilja
je izgleda u stalnom usponu. Na primer, od
1980. godine (kada je televizijska industrija
ponovo regulisana) do 1990. godine, deiji program je pokazao dramatinih 40% porasta
nasilja (kreui se od 18,6 do 26,4 nasilnih dela
na sat).20
Postoje neki ljudi koji opravdavaju nasilje
na televiziji govorei: Svako od nas sam odreuje ta e ili nee uticati na njega. Posmatranje malo nasilja na televiziji nee imati
nikakav znaajan efekat. Zanimljivo je da se
ljudi koji se bave reklamiranjem otro ne slau
sa konceptom da ponaanje nije pod uticajem
onoga to osoba vidi na televizijskom ekranu.
Oni su voljni da potroe stotine hiljada dolara za
nekoliko slika koje se brzo smenjuju. Nauili su
da miljenje potroaa uvek potcenjuje uticaj
reklamiranja na tritu ponude i potranje.
Dobro su svesni da emo, iako se moda ne
seamo da smo videli reklamu, nesvesno biti
pod uticajem da kupimo njihov proizvod.
Razmotrimo jedan primer: TV reklame ija
su ciljna grupa deca. Proseno dete troi dosta
panje na reklame, posmatrajui vie od 20.000
reklama svake godine.21 Oko 2/3 tih reklama su
za hranu, obino namirnice bogate eerom.22
Izgleda da ima malo sumnje da strategija
reklamiranja deluje. Istraivanje sprovedeno u
supermarketu je pokazalo da su predkolska
deca pokuavala da utiu na svoje majke priblino svaka dva minuta, da im kupe prvenstveno slatkie i zaeerene pahuljice. Ako je
naa odluka o kupovini pod uticajem reklamiranja, sledi da e nae moralno procenjivanje
biti pod uticajem daleko vie vremena potroenog u posmatranju slika prikazanih pre i
posle reklamiranja.
Opasnosti gledanja televizije su

utvrene
Postaje sve tee i tee negirati da prikazivanje seksa i nasilja na televiziji teti naem
drutvu. Do nedavno, najslobodniji mislioci su
zauzimali stav da je sloboda izraavanja prvenstveno pravo u Americi. Njihovi iskazi su postali
veoma poznati: Nalazimo se u slobodnoj zemlji
i ne bi trebalo da ograniavamo prikazivanje
nasilja ili seksa.
Meutim, neki od najodanijih zastupnika
slobode izraavanja na medijima su sada
promenili miljenje. Neki ak pozivaju na ograniavanje tetnog televizijskog materijala.
Samoprozvana liberalna organizacija, Udruenje za razvoj dece na univerzitetu u Notingemu,
u Engleskoj, izdalo je izjavu koju je potpisalo 25
psihologa i pedijatara u kojoj su priznali da su
nainili ozbiljnu greku u vezi sa tim.24 Izvod iz
njihove izjave je dat u tabeli 5.
Slika 5. Bili smo naivni...
Mnogi od nas su smatrali nae liberalne ideale o
slobodi izraavanja dragocenim, ali sada poinjemo da oseamo da smo bili naivni u naem
neuspehu da predvidimo obim tetnog materijala
(na televiziji) i njegove preslobodne dostupnosti
deci... Ograniavajui takav materijal za kuno
gledanje, drutvo mora da preduzme neophodnu
odgovornost za zatitu dece od toga, kao i od
drugih oblika zlostavljanja dece.
Upeatljivo je da su oni priznali da su njihovi bivi stavovi u vezi sa bezazlenou nasilja na

televiziji bili pogreni. Jo je upeatljiviji njihov
opis nekih televizijskih programa kao oblika zlostavljanja dece. Uprkos takvim priznanjima, i
dalje ostaju neki ljudi koji jo uvek negiraju
tetnost nasilja na TV-u. Smatraju da ne postoji apsolutni dokaz o vezi tipa uzroka i efekta,
tvrdei da postoji previe drugih faktora koji
utiu na ponaanje omladine, kao to je kuno
okruenje, obuka morala, kao i pritisak vrnjaka. Meutim, kao to je urednitvo asopisa
Wall Street Journal ukazalo 31. maja 1994.
godine, posredni dokazi znaajno ukazuju na
prikazivanje seksa i nasilja na televiziji kao na
jedan od osnovnih uzroka agresivnog ponaanja kod omladine.25 Njihova procena dokaza je
navedena u tabeli 6.
Dokazi o tetnim efektima nasilja na

televiziji
Ispitajmo neke od dokaza koji podupiru
izjavu asopisa Wall Street Journal. Dr Brendon

Tabela 6. Obilje dokaza
Odnos izmeu nasilja na televiziji i agresivnog
ponaanja kod mladih (je negiran) od strane
nazadnih liberalnih akademika. Meutim, postoji
obilje posrednih dokaza koji ukazuju na postojanje takve veze toliko jakih dokaza da ne izazivaju nikakvu razumnu sumnju u umovima obinih
ljudi.
Sentervol (Brandon Centerwall), profesor epidemiologije na Univerzitetu u Vaingtonu, je

istraio efekat televizije kada se ona uvede u
zajednice koje prethodno nisu imale televiziju.
Prva zajednica, koju su neki od prvobitnih
istraivaa oznaili kao Notel, je predstavljala
grad u udaljenoj oblasti Kanade koja je godinama imala problem sa prijemom televizijskog
signala. Te potekoe su konano razreene
1973. godine, i stanovnici su dobili pristup televiziji.
Druga prouavana zajednica je predstavljala svih 2 miliona belaca koji su iveli u Junoj
Africi sredinom 1970-ih. U ovu grupu su spadali
ljudi razliitog naina ivota: bogati i siromani,
gradsko i seosko stanovnitvo, obrazovani i
neobrazovani. Zbog kulturnih i politikih razloga, vlada June Afrike nije doputala televizijsko emitovanje u svojoj zemlji do 1975. godine.
Porast nasilja kada je televizijski pristup
postao dostupan u ovim zajednicama je saet u
tabeli 7.26
Oba istraivanja su veoma paljivo izvrena
kako bi se efekat televizije mogao izdvojiti to
Tabela 7. Nasilje prouzrokovano
dostupnou televizije
U Notelu, u Kanadi:
1. Udaranje, guranje i tua se poveala za 160%
kod uenika prvog i drugog razreda u roku od 2
godine.
2. Zloini su imali spektakularan porast, naroito
meu mladima.
U Junoj Africi:
1. U vremenskom rasponu od 30 godina pre nego
to je televizija uvedena, stopa ubistava se smanjila 7%.
2. Stopa ubistava je skoila 130% u periodu od
12 godina posle uvoenja televizije (1975. do
1987. godine).
3. Ovaj skok je vei od onoga koji se javio u
Sjedinjenim Dravama 12 godina posle uvoenja
televizije (1945. do 1957. godine).
4. Televizija je bila nasilnija u periodu od 1975. do
1987. godine, nego u periodu od 1945. do 1957.
godine, to moe da objasni vei skok ubistava u
Junoj Africi.
219
je potpunije mogue. U kanadskom istraivanju, ne samo da su procenjivana deca iz Notela
ve su deca iz dve sline zajednice takoe podvrgnuta merenjima ponaanja. Ove uporeene
zajednice su bile sline, osim injenice da
odreeno vreme nisu imale pristup televiziji.
tavie, oni koji su merili agresivno ponaanje
kod dece su bili zavezanih oiju. Drugim reima, nisu znali koja su deca dobijala prvo izlaganje televiziji, a koja su je gledala godinama.
Fizika agresija se nije promenila u dve pratee
zajednice, ali je skoila zapanjujuih 160% u
Notelu.
Junoafriko istraivanje je takoe koristilo
paljivi istraivaki plan. Autor istraivanja je
poredio tri sline kulturne grupe kako bi procenio uticaj televizije. Grupe koje su prouavane
su bili belci u Sjedinjenim Dravama i Junoj
Africi, i svi Kanaani (od kojih su priblino 97%
bili belci u vreme prvobitnog fokusa istraivanja). I u Kanadi i u Sjedinjenim Dravama, stope ubistava su se skoro udvostruile u roku od
10 do 15 godina posle uvoenja televizije. Do
1974. godine obe zemlje su videle godinju
stopu smrtnih sluajeva usled ubistava koja je
bila dvostruko vea u odnosu na stopu iz 1945.
godine. Zanimljivo je da je tokom tog istog vremenskog perioda Juna Afrika zabranila emitovanje televizije u celoj zemlji. (Belci iz Afrike
nisu eleli da engleski belci dobiju nepotenu
kulturalnu prednost koristei medijum kojim je
dominirala amerika i britanska proizvodnja.)
Zabrinutost u vezi sa nasiljem nije uticala na
odluku.
Dok su druge zemlje videle kako stope ubistava rastu, Juna Afrika je videla kako njene
stope ubistava padaju 7% izmeu 1943. i 1974.
godine. Poto je televizijska zabrana ukinuta u
Junoj Africi, njihova stopa ubistava je vie
nego dvostruko porasla za 13 godina. Tokom
tih godina, zavravajui se 1987. godine, stope
u Sjedinjenim Dravama i Kanadi su ostale u
sutini iste kao i 1974. godine. Paljiva analiza
drugih faktora koji su mogli da utiu na te trendove je ostavila dr Sentervola samo sa zakljukom da je televizija krivac.
ta jo moemo da nauimo na osnovu tog
fenomena? Sentervolovo obimno istraivanje
predmeta televizije i nasilja ga je dovelo do
zakljuka da televizija ima svoj najvei efekat
na decu pre adolescencije.27 Iako ujemo da
nasilne zloine vre deca, veinu ubistava vre
odrasli ljudi. Zbog toga bismo oekivali da mnogi televizijski efekti na nasilje budu odloeni
nekih 10 do 15 godina. Na kraju, bilo bi potrebno toliko vremena da preadolescentno dete
220
dovoljno odraste kako bi izvrilo te gnusne
zloine kao odrasla osoba.
Ova istraivanja utvruju bez ikakve
razumne sumnje da je gledanje televizije
istaknuti osnovni uzrok agresivnog i nasilnog
ponaanja. Kanaani i Junoafrikanci su utvrdili
da je njihov nedostatak pristupa televiziji
nesvesno predstavljao korist za njihove zajednice, odravajui nasilje na niem nivou nego
to bi to inae bilo.
Istraivanje koje je naizgled protivreilo
iskustvima u Kanadi i Junoj Africi je zakljuilo
da televizija poveava agresivnost kod samo
8% populacije. G. Sentervol je ispitao to istraivanje i utvrdio da ne postoji protivrenost.
Njegov saetak je prikazan u tabeli 8.28
Tabela 8. Male promene u proseku ukazuju
na velike promene u krajnosti
Agresivni impulsi, kao veina ljudskih fenomena,
rasporeuju se du zvonaste krive, i na ivicama
se moe zapaziti znaajan efekat: svojstvena
osobina takvog rasporeda zvonaste krive je da
male promene u proseku ukazuju na velike
promene u krajnostima. Prema tome, ako izlaganje televiziji prouzrokuje da se 8% populacije
pomeri sa agresije ispod proseka na agresiju
iznad proseka, sledi da e stopa ubistava biti
dvostruko vea.
Statistika istraivanja veze izmeu agresivnosti kod mladih i televizije mogu da obmanjuju ako se koncentriu na sveukupni proseni
odgovor koji zaista izgleda ukazuje na sumnjivu povezanost. Meutim, mali procenat porasta cele populacije koja postaje agresivnija,
kao to je 8%, u stvari predstavlja dvostruko
veu stopu ubistava, jer je samo mali procenat
populacije taj koji vri vie nasilnih dela od
poetka.
Druga istraivanja su uspostavila vezu
izmeu ranog iskustva sa televizijom i nasiljem
u odraslom dobu. Obimno istraivanje je prvo
razmatralo koliko i koju vrstu nasilja na televiziji su posmatrali osmogodinji deaci. Posle 22
godine, istorija ovih deaka je procenjena u
pogledu krivinih dosijea. Rezultat: televizijsko
nasilje gledano sa 8 godina starosti je zastraujue predvialo ozbiljnost zloina koje su izvrili
do 30 godina starosti.29
Bez tih istraivanja, mnogi bi teko poverovali da gledanje nasilja tokom detinjstva moe
da utie na zloine u odraslom dobu. Ipak, injenice govore same za sebe. Vidim slinu paralelu sa efektima puenja. Kada mlada osoba
pone da pui, teta koja se proizvodi nije
odmah vidljiva, ali sada znamo da na kraju
moe da prouzrokuje znaajne posledice, ak
ugroavajue po ivot. Da bi se spreili problemi godinama kasnije, sa pravom pokuavamo
da utiemo na nau decu da izbegavaju puenje. Zar ne bi trebalo da preduzmemo isti prilaz
i u vezi sa gledanjem televizije?
Mala deca i televizija

Roditelji su prijatno iznenaeni koliko rano
njihova deca poinju da ih imitiraju. U veoma
kratkom roku od roenja beba se smei na
osmehe roditelja. Ali pazite se odojad ne poseduju sposobnost da razlikuju dobro od loeg;
ona imitiraju sve emu su izloena. Deca do 14
meseci starosti ne samo da kopiraju prijatelje i
roake, ve je pokazano da opaaju i ugrauju
ponaanja viena na televiziji.30,31 To je zastraujue imajui u vidu brz tok niske moralne
vrednosti veine programa. Od 1990. godine,
proseno dete od 2 do 5 godina u Americi je
posmatralo preko 27 sati televizijskog programa
sedmino.32 Televizija je postala amerika omiljena bebisiterka, ali svidelo vam se to ili ne,
bebe ue od onih koji ih paze. Da li moemo biti
sasvim bezbrini izlaui nau decu hrani koju
televizija daje u tako velikoj meri?
Temeljna nauna istraivanja pokazuju da
deca od 3 i 4 godine starosti jednostavno jo
uvek nisu u stanju da razlikuju realnost od fantazije kada je u pitanju televizija.33 ak i ako
odrasli pokuaju da treniraju svoju decu, ova
mentalna nemogunost i dalje generalno opstaje. Prema tome, kada deca vide nasilje na televiziji, oni veruju da gledaju realistian prikaz
sveta oko sebe. Dr Sentervol to predstavlja:
...Najraniji i najdublji utisci se stvaraju kada
dete posmatra televiziju kao pravi izvor informacija o spoljanjem svetu gde je nasilje uobiajena pojava, a vrenje nasilja je uglavnom
mono, uzbudljivo, harizmatino i uspeno.34
Ukratko, kada deca vide kako se veliki broj ubistava i drugih nasilnih dela satima prikazuju na
televiziji, ona veruju u ono to vide. To nije
veliko iznenaenje za veinu roditelja koji su
zapazili da njihova deca postaju napeta i emocionalno ukljuena tokom zastraujuih televi-
221
zijskih scena. Odrasli ljudi mogu slino da reaguju, ali uz mentalni napor mogu da se podsete
da se ono to vide ne odigrava stvarno. Deca,
sa druge strane, veruju u ono to vide uprkos
onome to im moda kaete. Don Oldenberg
(Don Oldenberg) je 1992. godine objavio svoj
saetak izvetaja Amerikog psiholokog
udruenja iz asopisa Washington Post. Tu je
izneo zabrinjavajue statistike: dete koje tipino
gleda televiziju 2 do 4 sata dnevno e videti
8.000 ubistava i 100.000 drugih nasilnih dela
pre zavretka osmog razreda.35
Kao to smo videli, kritini period u kome
televizija uzima najvei danak predstavljaju
preadolescentske godine. Ako su u tim najpodlonijim godinama deca bila pod uticajem fiktivnih opisa nasilja, onda su nezakoniti seks i
drugi zloini neizbrisivo utisnuti u njihovim
umovima. Bie im tee kasnije u ivotu da se
odupru odreenom uticaju tih mentalnih slika.
Takvo mentalno zagaenje moe da ima trajne efekte. Kada odrastu i suoe se sa moralnim
izborima, naroito dok su pod stresom, da li e
te slike izbiti na povrinu i oblikovati njihovo
ponaanje? Kao i kod svih nas, osnovni lini
izvor koji svako poseduje je tvrava nae due,
ljudski um. Zar je onda uopte udno da je
nasilje dramatino poraslo u naem drutvu
danas, dok je moralnost znaajno opala?
Meutim, posledice gledanja nasilja u detinjstvu se ne ispoljavaju samo u odraslom
dobu. Kao to je pokazano u Notelovom istraivanju predstavljenom ranije u ovom poglavlju,
nekoliko godina gledanja televizije moe da
prouzrokuje drastian porast u agresivnom ponaanju kod dece. Druga istraivanja prikazuju
istu injenicu.36 Desetine istraivanja su dosledno pokazala da deca imitiraju nasilje koje su
upravo gledala na televiziji.37 Na primer, deca
od 5 do 9 godina starosti koja su izloena svega
3,5 minuta nasilnom televizijskom programu
(Nesalomivi), su bila spremnija da povrede
drugo dete u odnosu na decu koja su gledala
nenasilan program.38
Da bi stvari bile gore, televizijski programi
za decu sadre vie nasilja u odnosu na televizijski program za odrasle. asopis Televizijski
vodi, koji obino podrava televizijsku industriju, nedavno je sadrao iznenaujui lanak pod
nazivom: Da li nasilje na televiziji napada nau
decu?39 Jedan od stavova u tom lanku je utvrivanje najnasilnijeg oblika programa: crtanih
filmova. To nije bilo iznenaenje za naunike
koji prouavaju medije. Raniji podaci koji su
poredili gledanje televizije kod dece i odraslih
su utvrdili da su deca bila izloena 6 puta veoj

koliina nasilja u odnosu na roditelje.40
Problemi stvoreni kod dece gledanjem televizije su saeti u tabeli 9.41 Svaka izjava je zasnovana na rezultatima jednog ili vie injeninih
istraivanja; one nisu u domenu miljenja.
Tabela 9. tetnost televizije po malu decu
1. Mala deca nisu sposobna da procenjuju koja
ponaanja treba imitirati, a koja ne.
2. Deca do 14 meseci starosti imitiraju ponaanja
viena na televiziji.
3. Amerika deca od 2 do 5 godina starosti vide u
proseku 27 sati televizije sedmino, i ne mogu da
razlikuju injenicu od mate ak i kada ih vebaju da to ine.
4. Pokazano je da izlaganje televiziji znaajno poveava agresivnost kod dece u svom spontanom,
prirodnom ponaanju za najmanje 160% u roku
od 2 godine.
Efekti televizije na tinejdere i odrasle

Kao to je ranije navedeno, Sentervol tvrdi
da prvenstveni tetni efekti nasilja na televiziji
dolaze od onoga to gledamo kao mala deca.
Meutim, ono to gledaju tinejderi i odrasli
takoe ima svoje efekte. Kasne adolescentske i
rane tinejderske godine predstavljaju naroito
vreme poveanog rizika. Jedan od razloga za to
je to mnogi u ovom dobu imaju preteranu
koliinu slobodnog nenadgledanog vremena u
svojim rukama. Saeta izjava koju je izdala
jedna ustanova prikazana je u tabeli 10.42
Tabela 10. Previe slobodnog vremena
teti tinejderima
1. Procenjeno je da je polovina od 20 miliona
dece starosti od 10 do 15 godina izloena riziku.
2. Ona imaju previe slobodnog nenadgledanog
vremena posle kole.
3. Roditelji i drugi ne uspevaju da obezbede
zdrave aktivnosti.
Ovo nenadgledano vreme naroito zabrinjava jer je jedna od najpopularnijih televizijskih

mrea za ovu starosnu grupu MTV. U 12.
poglavlju: eoni reanj: kruna mozga, istakao
sam da su istraivanja esto izriito nasilnih
tema muzike televizije pokazala da, generalno,
ak i odrasli gledaoci dramatino poveavaju
agresivnost i prema predmetima i prema ljudima.
Seksualne scene na televiziji pojaavaju
seksualne nagone kod tinejdera i odraslih.
Pokazano je da to vie televizije tinejder
gleda, to je ranije doba u kome se ostvaruje
222
prvi seksualni kontakt i to obino van braka.

Kada se tinejderima obezbeuju zdrave
aktivnosti umesto gledanja televizije, daleko
manje je verovatno da e oni biti ukljueni u
ovakvu vrstu ponaanja. Negativni efekti televizije na ivote tinejdera i odraslih su prikazani
u tabeli 11.43,44
Tabela 11. Negativni efekti televizije na
stavove tinejdera
1.
2.
3.
4.
5.
Smanjen interes za itanje

Smanjen interes za uenje
Loe zdravstvene navike
Negativni stavovi
Poveana seksualna aktivnost i smanjena
starost pri prvom seksualnom kontaktu
Iako su ovi efekti tehniki odvojeni od

nasilnog ponaanja, mogu posredno biti povezani sa nasiljem.
U vezi sa potencijalima televizije da utie na
odrasle, razmotrite sledei primer. Istraivanje
je pokazalo da 22 do 34% nasilnih kriminalaca,
mukaraca koji izdravaju kaznu za zloine kao
to su ubistvo, silovanje i napad, priznaju da su
svesno imitirali tehnike zloina koje su nauili
gledajui televiziju obino uspeno.45 Pored
toga, koliko je prestupnika koji su moda nesvesno pod uticajem televizije, a koji ne uviaju
vezu izmeu njihovog zloina i televizije?
Istraivanja potroaa pokazuju da kada se
ljudi upitaju zato kupuju odreenu marku
sapuna, mnogo puta oni ne znaju, ali e obino
negirati da je reklamiranje na televiziji imalo
bilo kakav uticaj na njihov izbor. Ljudi su pod
veim uticajem reklamiranja na televiziji nego
to to shvataju, kao to je pokazano padom
prodaje proizvoda kada se ukine televizijsko
reklamiranje. Sledi da e uticaj posmatranja
nasilja na televiziji imati isti nesvesni efekat.
Saetak Brendon Sentervolove analize
istraivanja televizijskih efakta na kriminalnu
aktivnost odraslih je dat u tabeli 12.46
Tabela 12. Televizija i zloini odraslih
1. Gledanje nasilja na televiziji sa 8 godina
starosti kod deaka znaajno predvia ozbiljnost
zloina za koje su osueni do 30. godine starosti.
2. I do 34% zatvorenih prestupnika izjavljuje da
je svesno imitiralo tehnike zloina nauene iz televizijskih programa, obino uspeno.
3. Agresija takoe raste kod starijih tinejdera i
odraslih gledanjem televizije.
4. Loi efekti televizije su odgovorni za polovinu
od trenutnog broja ubistava, silovanja i napada u
Sjedinjenim Dravama.
Koliko je brutalnih zloina izvreno zbog

gledanja televizije u Americi? Ponovo, epidemiolog i lekar dr Brendon Sentervol pokazuje
svoje poznavanje predmeta. Iako uvia da niz
drugih faktora ima ulogu u naoj epidemiji
nasilja, dr Sentervol je pokuao da izoluje efekte televizije koristei statistike metode za analiziranje dostupnih istraivanja. Na taj nain je
procenio koliko bi brutalnih zloina bilo
spreeno da televizija nikada nije uvedena u
Ameriku. Njegovi rezultati su prikazani u tabeli
13.47
Tabela 13. Velike stope zloina zbog
televizije
Godinja stopa kriminala u Sjedinjenim Dravama
bi se snizila na sledei nain da televizijska
tehnologija nikada nije razvijena:
- 10.000 manje ubistava
- 70.000 manje sluajeva silovanja
- 700.000 manje napada uz povrede
Ukratko, gledanje televizije izgleda odgovorno za itavu polovinu dananjih brutalnih

zloina. Prema tome, to je verovatno najvei
pojedinani osnovni uzrok i faktor koji doprinosi
zloinu u razvijenom svetu.
ta se moe uiniti?
Uz tako razoran uticaj televizije na nae
drutvo, mnogi pogreno smatraju da moramo
da molimo Holivud i televizijsku industriju da
voljno smanje prikazivanje nemorala i zloina.
Mnoge pozive su ve uputili kongresmeni,
ameriki predsednici i raznovrsne dobrotvorne
ogranizacije, ali uzalud. Dr Sentervol je izloio
pogrenost takvog razmiljanja. On ga poredi
sa pozivanjem duvanskih kompanija da voljno
smanje prodaju cigareta kako bi Amerikanci
imali bolje zdravlje.
Njegovo poreenje odgovara. Objavljeni
izvetaj naelnika sanitetske slube o televiziji i
socijalnom ponaanju iz 1972. godine je
zakljuio da je gledanje televizije bilo povezano
sa nasilnim ponaanjem. Pod uticajem te objave, zvaninici televizijskih mrea su obeali da
e smanjiti nivo nasilja u svojim programima.
Meutim, kada je praksa industrije 10 godina
kasnije analizirana, oni nisu ispunili svoja
obeanja.48 ta je moglo da sprei televizijske
magnate da smanje nasilni program? Jednostavna injenica: to se vie nasilja i grotesknih
scena prikazuje na televiziji, to je vii Nilsonov
rejting, koji diktira zaradu od reklamiranja.
Da li treba zakonski regulisati

televizijske programe?
Da li treba da imamo vladinu kontrolu kao
to smatra grupa sa Univerziteta u Notingemu
koju sam ranije naveo? Ranije spomenuto urednitvo asopisa Wall Street Journal je takoe
podravalo takav koncept.49 Pisci teksta su priznali da bi takva kontrola ograniila izbore zabave za odrasle, kao to je navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. Ogranienja sloboda odraslih
Svakako je tano da e svaka takva kontrola
(televizije i video snimaka) ukljuivati neka
ogranienja slobode odraslih da uivaju u vrsti
zabave koju moda vie vole, ali bi umerena
ogranienja sloboda odraslih trebalo da budu
savreno prihvatljiva ako ona spreavaju desetine
hiljada nae dece od odrastanja u odrasle
zloince.
Vidimo da elja odraslih za slobodom da

biraju svoju televizijsku zabavu moe da predstavlja veliki deo problema. Mnogi osuuju
tetne efekte koje televizija izaziva kod nae
dece, ali su u isto vreme voljni da dopuste da
se oni nastave zbog sopstvenih elja za
zabavom. Da li su naa deca rtvovana zbog
potrage odraslih za zadovoljstvima?
ta roditelji mogu da uine da kontroliu

televizijsko udovite?
Nisu svi roditelji voljni da dopuste da televizijski obrazovni uticaj nastavlja da prodire u
njihove domove. Neki ele da daju svoj doprinos u zaustavljanju tog tetnog faktora. ta
takav roditelj moe da uini? Jedan korak je
jedostavno upotreba dugmeta za iskljuivanje
iskljuite televizor i prestanite da kupujete ili
iznajmljujete video snimke pune nasilja i seksa.
Meutim, osoba moe da primeni jo trajnije
reenje: da iznese televizor napolje i da ga
ubaci u kontejner. Verovali ili ne, pre vie godina, to je ono to smo mi odluili da uinimo u
naem domu. Nikada nismo zaalili zbog te
odluke.
Neki e rei: Kako saznajete ta se danas
odigrava u Americi bez televizije? Veoma jednostavno. Postoji mnogo izvora vesti koji su
daleko informativniji i objektivniji od televizijskih vesti. Zvati ih vestima je pogreno.
Postoje novine, dnevni asopisi za vesti,
nedeljni novinski asopisi, veb sajtovi za kompjuter i usluge na internetu, od kojih e vam
bilo koji dati vrste vesti. To je daleko bolja i
potpunija informacija od plitkih izvetaja tele-
223
vizijskih vesti. ak moete i da preuzmete nove
fotografije i video snimke po vaem izboru
preko kompjutera.
ivimo u vremenu u kome najbolji izvori
informacija nisu obezbeeni televizijom. Viler
(Wheeler) istie tu injenicu: ...Tekst celokupnih veernjih vesti ne iznosi vie od polovine
jedne strane izvetaja u novinama.50 tavie,
praene su nizom reklama koje rasteu vreme
gledanja koje se moe daleko bolje iskoristiti.
Televizija je zapravo - kutija za zabavu. ak su
i sami producenti televizijskih vesti otvoreno
naveli da smatraju da su televizijske vesti zabava. Shodno tome, moraju da budu fotogenine
i uzbudljive kako bi bile prihvatljive za gledaoce.
Ako program nije osmiljen da bude zabavan,
veina gledalaca prelazi na drugi kanal.
Televizijske vesti imaju sopstvenu koliinu
prikazivanja nasilja. Nasilje sada preovladava
TV programom do te mere da se uvuklo u televizijske vesti lokalnih stanica u sve veoj koliini. Kompanija Detroit News je istraila 40 televizijskih emitovanja vesti na etiri stanice u
decembru 1996. godine i januaru 1997. godine,
i utvrdila da je zloin bio daleko najei tip
prie na svakoj stanici.51 Takoe su otkrili da
su pria o katastrofama: nesreni sluajevi,
poplave, meave bile na drugom mestu. U
velikoj meri na sve etiri stanice uopte nije bilo
pria o lokalnim politiarima i vladi, obrazovanju, itd. Vie ne moemo pobei gledanju nasilja prebacujui program na vesti.
Sada su dostupni kontrolori kanala koji e
blokirati izabrane kanale. Kontrolori se takoe
mogu programirati da blokiraju sve kanale u
odreenim intervalima vremena. Govori se o
drugim tehnologijama koje mogu da obezbede
zabrinutim roditeljima nain za kontrolu.
Meutim, postoje problemi. Novija istraivanja
u vezi sa V-ipom otkrivaju zabrinjavajuu injenicu: bez obzira koliko su prefinjene naprave
za ograniavanje televizijskih programa, one su
od ograniene koristi ako ne postoji nekakav tip
jasnog i jednolinog sistema procenjivanja koji
dozvoljava roditeljima da odaberu koje e emisije zabraniti. ak i kada bi se pitanja procene
reila, roditelji moraju da urade domai zadatak
i iskoriste tehnologiju to bi moglo da bude
preveliko oekivanje od mnogih ljudi u naem
drutvu. Najjednostavniji, najjeftiniji, najpozitivniji i najefektivniji metod kontrole je verovatno onaj koji smo mi upotrebili u svojoj porodici
potpuno uklanjanje televizora. To u potpunosti odstranjuje problem jednom zauvek.
Pre nekoliko godina vesti su prenele priu o
nekim stanovnicima Bombaja, u Indiji, koji su
224
se na drastian nain pobunili protiv televizije.
Stotine ljudi kojima je bilo dosta televizijskog
nasilja i seksa su izbacili svoje televizore kroz
prozore, decembra 1994. godine. Danas nijedan od 1.200 stanovnika ovog uvenog bombajskog susedstva ne poseduje televizor. Oni
izjavljuju da su se kao rezultat toga poboljali
njihovi porodini ivoti.
Mnogi oseaju da ne bi mogli da se izbore
sa promenama u svom nainu ivota koje bi bile
prouzrokovane odricanjem od televizije. ime bi
mogli da ispune svo to vreme? Postoji niz
porodinih aktivnosti, hobija, poboljanja
doma, i drugih aktivnosti spomenutih pred kraj
ovog poglavlja koja mogu korisno da ispune
vreme. U 12. poglavlju o eonom renju navodim istraivanje koje je izvrila novinska kompanija Detroit Free Press. Kada je ljudima
plaeno da se odreknu televizije mesec dana,
neki su provobitno imali velike potekoe, ali su
do kraja istraivanja pronali obilje konstruktivnih aktivnosti. U stvari, ako smo zainteresovani za izgradnju karaktera i spreavanje nasilja, najbolja stvar koju moemo da uinimo sa
vie slobodnog vremena je planiranje aktivnosti koje pomau koncentrisanju naih umova na
moralne misli.
Ve citirani autor je bio vrst zastupnik ovog
koncepta dok je govorio o uenjima Biblije.
Njegova opomena u pogledu ovoga je navedena u tabeli 15.52
Tabela 15. Menjamo se u skladu sa onim
to posmatramo
Posmatrajui postajemo izmenjeni. Ako dopustite svom umu da se bavi razmatranjem nesavrenosti i moralnih deformiteta drugih, biete promenjeni u isto oblije. Postaete deformisani po
karakteru, i mentalno jednostrani i neuravnoteeni. Neka se va um bavi savrenim ivotom
Isusa Hrista. Ako su misli skoncentrisane na
Njega, i ako je razgovor o nebeskim temama,
onda moemo da se preobraavamo u to isto
oblije iz slave u slavu. Imaete deo u Boijoj
prirodi, ako uteknete od telesnih elja ovoga
sveta.
Iako je ovo napisano davno pre nastanka

televizije, govori o konceptu bavljenja nesavrenostima i moralnim deformitetima drugih,
koji se redovno prikazuju na televiziji. Takva
posmatranja menjaju gledaoca u isto oblije,
inei da osoba postaje deformisana u karakteru i mentalno jednostrana i neuravnoteena.
Reenje ovog autora za ovu tenju je da
pustite da um razmatra savren ivot Isusa
Hrista. Ja takoe verujem da bi trebalo da
pomognemo svojoj deci da to ine. Trebalo bi

da im priamo prie o Hristovom ivotu. On je
iveo okrepljujui ivot za koji veina dece nikada nije ula, osim moda jednog ili dva dogaaja. Uz misli skoncentrisane na Njega i razgovor
skoncentrisan na nebeske teme, onda se preobraavamo u to isto oblije iz slave u
slavu 53,54 i imaemo deo u Boijoj prirodi,
ako uteknemo od telesnih elja ovoga sveta.55
Neki roditelji mogu da kau: Svestan sam
tete koju nasilni programi mogu da nanesu i
deci i odraslima. Mi ih ne gledamo. Moja deca
troe svoje vreme posle kole uestvujui u takmiarskim sportovima. U tome bar nema nikakve tete. Sada emo ispitati drugi razlog za
zabrinutost u vezi sa rekreativnim aktivnostima
i njihovim odnosom sa nasiljem.
Takmiarski sportovi da li zaista

izgrauju karakter?
Daleko pre smene vekova, Amerikanci su
prihvatili monu izreku u vezi sa takmiarskim
sportovima: Sportovi izgrauju karakter. Ovo
gledite je izgleda odrano, praktino neosporavano, u naoj zemlji generacijama. U stvari, ta
etika je toliko prihvaena, da bi dovesti je u
pitanje izgledalo neameriki. Meutim, Endrju
Mirikl (Andrew Miracle), antropolog, nauen je
da postavlja ono to bi na prvi pogled izgledalo
kao glupa pitanja. Dr Mirikl je istraivao naunu
literaturu traei dokaz za istinitost tvrdnje da
sport izgrauje karakter. Imao je prava da
govori o tom predmetu. Uestvovao je u takmiarskim sportovima u srednjoj koli i na koledu, takoe je bio sin trenera iz srednje kole.
Jo vie od toga, Mirikl je bio naunik koji se
bavio drutvenim naukama. eleo je da se uveri
da sportovi ine sve ono u ta je verovao da
ine dok je odrastao. tavie, odgovor nije bio
samo od linog i akademskog interesa rezultati njegove potrage trebalo je da utiu na
bezbroj drutvenih odluka. Da li mali grad treba
da izgradi novi kolski ragbi teren? Da li treba
da ohrabrujem sina ili erku da se bave takmiarskim sportovima? Da li bi finansijski ogranien lokalni kolski odbor trebalo da smanji
atletski budet ili otpusti nastavnike glavnih
predmeta? Lista moe da se nastavi u nedogled.
Iznenaujue je da se Miriklov pregled
objavljene naune literature nije okonao
onako kako se nadao. Nije pokazao jasnu korist
sportova za karakter. Meutim, niz neodgovorenih pitanja je iznet na svetlo. U ovom kontekstu, Mirikl je saraivao sa druga dva naunika i pokrenuo sopstveno istraivanje.56 Prvo su
225
utvrdili nacionalni reprezentativni uzorak od

1.600 mukih starijih srednjokolaca. Zatim je
analizirao linosti uenika kako bi pokuao da
izmeri efekte uestvovanja u raznovrsnim sportovima. Mirikl je sa saradnicima utvrdio da su
karakterne crte pogoene, ali da su efekti bili
mali u apsolutnoj veliini tako da su zakljuili:
Sportovi u srednjoj koli ine malo kako bi
koristili ili tetili socijalnom razvoju uesnika.
Meutim, paljivo itanje njihovih rezultata
prua razloge za zabrinutost. Iako su efekti na
karakter mogli da budu mali, bili su u pogrenom smeru kao to je navedeno u tabeli 16.57
Tabela 16. Da li takmiarski sportovi
izgrauju karakter
1.600 mukih starijih srednjokolaca je analizirano u vezi sa efektima uestvovanja u raznim sportovima. Efekti:
- Poveana agresivnost
- Poveana razdraljivost
- Smanjena iskrenost
- Smanjena samokontrola
- Smanjena nezavisnost
- Blag porast samouverenosti
Agresivnost i razdraljivost, umesto da se

smanje, poveani su. Iskrenost i samokontrola,
umesto da porastu, umanjeni su. Jedina promena koja je ocenjena kao pozitivna je bila
porast samouverenosti. Iako samouverenost na
povrini moe da izgleda kao poeljna, postoji
razlog za verovanje da to - da li je ovaj faktor
poeljan ili ne - zavisi od razloga zbog koga je
neko uveren u sebe. Postoje ozbiljni razlozi za
zabrinutost da poveana samouverenost zasnovana na neijoj dominantnosti u odnosu na
druge moe da proizvede ponos, egoizam i
agresivnost. Zabrinutost je ponovio i Kristofer L.
Stivenson (Christopher L. Stevenson) u svom
klasinom pregledu literature o sportovima i
linosti. Kroz veliki broj istraivanja on je
zapazio da su sportisti generalno postizali vee
razultate po pitanju psiholokog faktora dominantnosti.58 Sve u svemu, istraivanje postavlja pitanje da li takmiarski sportovi mogu da
budu jedan od faktora koji prefinjeno poveava
tenju da, pod drugim faktorima i okolnostima,
mogu da kod nekog stvore sklonost ka nasilju
umesto da ga tite od te sklonosti.
Novozelandsko istraivanje hiljadu deaka i
devojica starih od 15 do 18 godina je utvrdilo
da je maloletnika delikvencija vea kod onih
koji su ukljueni u takmiarske sportove.59
Deaci koji su se znaajno bavili sportovima sa
15 godina starosti imali su dva puta veu vero-
vatnou da budu delikventi sa 18 godina

starosti u odnosu na svoje vrnjake. Devojice
slino ukljuene u sportove sa 15 godina
starosti imale su skoro tri puta veu verovatnou da budu delikventi sa 18 godina u odnosu
na svoje drugarice. ak i uz umereni nivo
uestvovanja, devojice su imale dva puta veu
verovatnou da budu delikventi. U delikventno
ponaanje je spadala kraa kola, provala, pljaka prodavnice i napad orujem.
Jedna teorija, zvana hipoteza o sportskoj
delikvenciji, smatra da agresivna ponaanja
povezana sa takmiarskim sportovima nisu
prouzrokovana takmiarskim duhom na terenu;
umesto toga, ona su navodno prouzrokovana
kontaktom sa delikventnim grupama koje mogu
biti ukljuene u timske sportove, na taj nain
izlaui mlade starijim delikventima. Meutim,
istraivanje nije potvrdilo tu popularnu hipotezu. U sportove ukljuene u istraivanje su
spadali ragbi, kriket, koarka, fudbal i hokej.
Do sada smo videli negativne efekte na
karakter prouzrokovane uestvovanjem u srednjokolskim sportovima. ta je sa ueem
mlae dece u sportovima? Mirikl i Ris (Rees) su
saeli nekoliko kanadskih istraivanja koja su
izrazila zabrinutost u vezi sa pogoranjem
karaktera ak i kod mlae starosne grupe.60
Istraivai su utvrdili da to su due mladi hokejai bili ukljueni u sport, to su razvijali negativnije karakterne crte. Te karakterne crte su
Tabela 17. Igranje hokeja oteuje
karakter mladih
to je vie kanadskih daaka igralo deiji hokej,
to su vie:
- Smatrali da je varanje vano
- Smatrali da je nasilno ponaanje opravdano i oekivano
- eleli da kopiraju nedozvoljene taktike koje
koriste profesionalci na televiziji
U nekim mestima u Sjedinjenim Dravama

hokej na ledu moe da izgleda kao primer koji
nije veoma reprezentativan kao plemenitiji
sport kakvim se naa deca bave. Ali, kako se
blai sport kao to je dobra fudbalska utakmica
pokazuje prilikom ispitivanja? Upravo na takvo
pitanje je dat odgovor u istraivanju o efektima
takmiarskih sportova na 54-oro dece, starosti
10 i 11 godina. Neka su pripisana eksperimentalnoj grupi koja je igrala fudbal igrajui se
svetskog kupa tokom raspusta od dve sedmice. Praeni su rezultati, i trofeji su dodeljivani
svim igraima pobednikog tima. Drugi su pripi-
226
sani kontrolnoj grupi koja se nije takmiila na

turniru. Nalazi su prikazani u tabeli 18.61
Tabela 18. Efekti fudbala kod dece igrajui
se svetskog kupa
1. Svae su se redovno deavale; ak je izbila i tua.
2. Nekoliko puta je dolo do plakanja,
uglavnom u kontekstu oseaja neuspeha ili
nanete nepravde.
3. Rivalstvo sa drugom decom se povealo.
4. Portvovanost se znaajno smanjila.
Ovi nalazi su slini malopreanjem istraivanju sportova i istraivanju hokeja. U sreditu takmiarskih sportova, negativne karakterne
crte imaju potencijal da se razvijaju.
Uprkos ovim istraivakim dokazima, Mirikl i
Ris ukazuju da je trenutna saglasnost meu
sportskim strunjacima za mlade da takmiarski sportovi generalno ne ispoljavaju negativan
efekat na uesnike. Meutim, ako smo zabrinuti za tanane efekte na karakter, mislim da postoji veliki razlog za zabrinutost. Smanjena
portvovanost za druge ili poveano rivalstvo
moda izgledaju beznaajni i bez bilo kakvog
vidljivog uticaja na drutvo; ipak, ta se deava
nekoliko godina kasnije kada se te tenje ispolje prilikom gubitka posla praenog upozorenjem o isterivanju iz kue? Da li je takva osoba
sklonija nasilju u odnosu na osobu bez sportskih iskustava? Neki strunjaci mogu da kau
da odgovor lei u oblasti pretpostavki. Meutim, ja bih odgovorio: da li moemo da priutimo da rizikujemo kada itav niz istraivanja
pokazuju da uestvovanje u sportovima ima
tetne efekte, i da smo u agoniji epidemije
nasilja? tavie, zbog zvonastih karakteristika
ljudske agresije, kao to je ranije naznaeno u
tabeli 8, mali porast prosene agresije rezultuje
velikim promenama na krajnostima ljudske
agresije i zbog toga e imati znaajan uticaj na
statistike o nasilju. Dovoljno sam proitao da
bih zakljuio da takmiarski sportovi ne izgrauju karakter kod dece u osnovnoj koli ili u 8.
razredu; sasvim suprotno, oni tete karakteru.
Otar porast uestvovanja kolske dece u takmiarskim sportovima moe veoma lako da
bude jo jedan razlog zato nasilje u naem
drutvu nastavlja da raste meu mladima.
ta je sa starijim sportistima koji se takmie
na koledu? Da li sportovi izgrauju njihov
karakter? Istraivai su nedavno razmatrali
preko sto sluajeva silovanja, pokuaja silovanja i seksualnog zlostavljanja na NCAA koledima.62 Na deset ispitanih kola, 19% napada
su izvrili muki sportisti iako su sainjavali

samo 3,3% ukupnog broja studenata. To je
ukazivalo da su sportisti bili izloeni preko pet
puta veem riziku od upranjavanja nasilnog
ponaanja. Tod Kroset (Todd Crosset) koji je
izvrio istraivanje je rekao: Kada ste istrenirani da budete nasilni, to se moe preliti i na
va privatni ivot.63
Sportski duh injenica ili mata?

Sportista se definie kao neko ...ko moe
da pretrpi gubitak ili poraz bez aljenja ili
pobedu bez umiljenosti, i koji se odnosi prema
protivniku sa potenjem, dareljivou i potovanjem.64 Mnogi ljudi pogreno pretpostavljaju
da to vie napredujete u takmiarskim sportovima to va karakter postaje bolji. Kristofer
Stivenson je utvrdio upravo suprotno kada je
pregledao est razliitih istraivanja izvrenih na
sportistima sa koleda.65 Istraivanje Dona
Silve (John Silva) je izrazilo sline zabrinutosti.66 Njihovi rezultati su saeti u tabeli 19.
Tabela 19. Sportovi i sportski duh
- Sportisti obino imaju manje sportskog duha
od nesportista.
- Veliki sportisti imaju manje sportskog duha
od manjih sportista.
- Glavni igrai imaju manje sportskog duha od
zamena.
- to je due neki sportista ukljuen u sport, i to
je vii nivo na kome se takmii, to je vea
verovatnoa da e verovati da je krenje pravila i
nanoenje povreda opravdano.
U proseku, najbolji sportisti obino imaju

manje sportskog duha. Naravno, postoje plemeniti izuzeci. Od jo veeg razloga za zabrinutost je to da to je bolji sportista (to se odraava njegovim viim dostignutim nivoom takmiarske igre), to je vea tenja da on misli da
je krenje pravila i nanoenje povreda protivniku opravdano. To postavlja opravdane razloge za zabrinutost u vezi sa nasilnim tenjama
van terena. Kod nekih sportista uticaj ne mora
da bude vei od neto intenzivnijeg i agresivnijeg ponaanja tokom neformalne utakmice
odbojke koju organizuje crkva. Meutim, da li
kod drugih moe da izazove sklonost ka ponaanjima koja su ozbiljnija?
ta je sa sportovima posle nivoa koleda?
Ako takmiarski sportovi zaista izgrauju karakter, oekivali bismo da su sportisti na ovom
nivou retko, ako su uopte ikada, ukljueni u
nasilne aktivnosti. U svom znaajnom istraivanju o takmiarskim sportovima, Rik Vorner
227
(Rick Warner) je opazio upravo suprotno:

Retko da proe sedmica bez izvetaja o profesionalnom ili igrau sa koleda koji tue enu,
uputa se u tuu u baru ili restoranu, ili
zapoinje neki drugi tip fizikog nasilja. Vorner
je nastavio utvrujui neke od istaknutih profesionalnih sportista koji su nedavno optueni za
fiziko nasilje nad enama.67 Neki su osueni.
Lista nekih od ovih sportista je prikazana u
tabeli 20.
Tabela 20. Profesionalni sportisti optueni
za nasilje nad enama
Sport
Ime
Krivino delo
Boks
Majk Tajson
Koarka Skoti Pipen
Silovanje
Maltretirao verenicu
gurajui je na kola
Bejzbol Deril Stroberi Nekoliko kunih
prebijanja
Bejzbol Vil Kodero
Prebijanje svoje ene
Hokej
Mark Ficpatrik utiranje svoje trudne
ene
Golf
Don Dejli
Prebijanje svoje ene
Ragbi
Den Vilkinson Udaranje svoje trudne
devojke u stomak
Ragbi
Voren Mun
amaranje i davljenje
svoje ene
Ragbi
Doni er
Napad na svoju enu
Ragbi
Teko Braun
amaranje devojke,
bacio je na zemlju
Ragbi
3 SMU igraa Teak seksualni napad na
devojicu od 16 godina
Ragbi
Rahsetnu Denkins Silovanje
Ragbi
Volter Smit
Napad na svoju devojku
Ragbi
3 igraa Ajdaha
Silovanje
Ragbi
Nilo Silvan
Napadanje i silovanje
devojice od 17 godina
Ragbi
O. D. Simpson Ubistvo svoje ene i
njenog pratioca
(Mike Tyson, Scottie Pippin, Darryl Strawberry, Will Codero,
Mark Fitzpatrick, John Daly, Dan Wilkinson, Warren Moon,
Johnnie Church, Teako Brown, Rahsetnu Jenkins, Walter
Smith, Nilo Silvan, O.J. Simpson)
U stvari, takvi primeri verovatno predstavljaju samo vrh ledenog brega. Pre nego to se
O. D. Simpson pojavio na suenju zbog ubistva, dobro poznata istorija njegovih navodnih
dugoronih zlostavljanja ene ukazuje da
mnogi sportisti esto prolaze olako kada je
zakon u pitanju. Mirikl i Ris su izrazili istu
zabrinutost: Mogue je da se (zakonski)
autoriteti ponaaju drugaije prema sportistima, popustljivije, u odnosu na nesportiste
slinih socijalnih pozicija.68
tavie, mnogi se pitaju kako takvi istaknuti i disciplinovani sportisti mogu da budu toliko
nasilni. Ketlin Holerson (Kathleen Holgerson) iz

enskog centra Univerziteta u Kentakiju ne
izgleda iznenaena zapisom o nasilju meu
ragbistima. Ona ukazuje na dva problema koji
lee u osnovi: prvo, ragbi zvezdama se aplaudira za to to su nasilni u svojim utakmicama;
drugo, potovanje prema enama nije deo njihove mao kulture.69 Po njenom miljenju, ti
problemi postavljaju pozornicu za nasilje
usmereno prema enama.
Ali, ta je sa onima koji su ukljueni u druge
sportove? Iako neki sportovi tee da promoviu
nasilje vie od drugih, kao to smo ve videli,
izgleda da takmiarski sportovi generalno utiu
na uesnike. Ako deiji svetski kup u fudbalu
moe da prouzrokuje merljive efekte u periodu
od dve sedmice, kakve uticaje tek imaju takmiarski sportovi kada predstavljaju centar
neijeg celokupnog ivota? Nije potreban veliki
skok vere kako bi se zakljuilo da intenzivno
uestvovanje u sportovima moe da predstavlja
faktor rizika za uestvovanje u nasilnim zloinima.
Amerikanci poveavaju uloge u

takmiarskim sportovima
Na alost, proizvod amerikog ivota tei da
naglaava, umesto da otkloni, tetne efekte
takmiarskih sportova. Skoro svaki grad u
Americi danas ima sportski teren izgraen u
cilju zabave roditelja koji posmatraju svoje tinejdere kako se takmie u ragbiju, koarci,
fudbalu i drugim sportovima. Socijalni simbol
sportova je takoe zabrinuo neke od najsvesnijih strunjaka. U svojoj knjizi: Lekcije iz svlaionice (Lessons of the Locker Room),70 istraivai Mirikl i Ris tvrde da se trenutna ame-rika
opsednutost sportovima suprotstavlja naim
nacionalnim istinskim dugoronim potrebama.
Ako Amerika eli da se uspeno ekonomski takmii na dananjem globalnom tritu, potrebni
su nam veti radnici, a ne izuzetni sportisti. Ne
moemo da priutimo da sportovi nastavljaju
da dominiraju nad obrazovanjem.
Takoe smo okrueni fanatizmom sportskih
entuzijasta koji podupiru industriju vrednu vie
milijardi dolara koja nagrauje svoje vrhunske
profesionalne sportiste ogromnim platama.
Mnogi osuuju sportiste i/ili vlasnike timova
zbog tih preteranih plata, ali je amerika publika ta koja je u velikoj meri odgovorna. Fanatino interesovanje za sportove obezbeuje
novac za velike plate kroz prodaju karata i televizijske reklame.
Ovi sportski navijai su takoe sasvim svesni nesportskog ponaanja sportskih zvezda;
228
ipak, mnogi ga pozdravljaju. Na primer, ne tako
davne sezone, koarkaki igrai Detroit Pistonsa
su dobili neobino veliki broj kazni zbog svog
nesportskog ponaanja. Meutim, veliki broj
njihovih navijaa je bio ponosan na to i nazvao
lokalne heroje: Detroitski loi momci. Te rei
su se pojavile na nalepnicama i majicama, i
pronale svoj put do novina i sportskih
asopisa.
Amerika javnost je u velikoj meri verovatno nesvesna to se tie dva zakljuka koji su
izgleda jasni na osnovu naune literature o
sportu: 1. Ideja da sport izgrauje karakter
predstavlja mit. 2. Istina je da sportovi u stvari
imaju tenju da prouzrokuju pad karaktera.
Dr Mirikl i Ris u svojoj knjizi Lekcije iz
svlaionice navode to na sledei nain:
Rezultati duboke analize moralnog razmiljanja kod sportista su pokazali da sportisti imaju
tenju da zanemare moralne odluke smatrajui
da one nisu njihova odgovornost, a takoe
ispoljavaju i egoistinu predrasudu kada procenjuju koje je nasilno ponaanje odgovarajue. tavie, sportisti su skloni da usvoje
manje napredan oblik moralnog razmiljanja
kako bi opravdali agresivno ponaanje u odnosu na nesportiste. Verovanje da uestvovanje u
sportovima dovodi do razvoja crta linosti korisnih po drutvo, da proizvodi bolju osobu i da
izgrauje karakter u srednjoj koli ili u bilo kom
drugom kontekstu, nije ni na jedan nain
opravdano. Sasvim suprotno, istraivanja moralnog razmiljanja sportista tee da proizvedu
negativnu, a ne pozitivnu sliku.71
Dok mi kao nacija ne uvidimo te probleme i
ne donesemo odluke u skladu sa njima, sportisti e i dalje dobijati velike koliine novca. Ti
dolari uloeni u sportiste u osnovnoj, srednjoj
koli i na koledu e nastaviti da troe fondove
obrazovnih aktivnosti. tavie, te investicije govore naoj omladini o prestiu i privilegijama
koje se dobijaju bavljenjem sportovima umesto
znaaja vetih, produktivnih radnika. Veliki up
sa zlatom u zemlji profesionalnog vrhunskog
sporta e nastaviti da privlai veliki broj mladih
ljudi u oblasti takmienja koje e na kraju pokvariti njihove osobine.
Svestan sam da je to veoma osetljiva tema.
Sportovi imaju snaan uticaj na iroke segmente naeg drutva, ali svi moramo da budemo svesni koliko takmiarski sportovi utiu na
nau omladinu. Mnogi roditelji veruju da pozitivno utiu na svoju decu ohrabrujui ih da se
takmie u sportovima. Troe vreme i napore
kupujui im opremu i vozei ih na treninge i
utakmice. Naalost, mnogi su u velikoj meri ili
potpuno nesvesni tete koju mogu da proizvedu kod svoje dece. Istina je da postoje neki
sportisti koji, zbog svog okruenja i drugih svojih crta karaktera, nikada nee imati problema
usled tih uticaja. Meutim, mnogi drugi hoe.
Takoe bih morao da naglasim da postoje
drugi uticaji na nau omladinu koji su gori od
sporta. Ako bih morao da biram izmeu toga da
moje dete igra u veernjoj bejzbol ligi ili da
bude lan neke bande, bez razmiljanja bih
izabrao ovo prvo. Iskreno, mislim da je to jedan
od razloga zbog koga sportovi tee da izgledaju dobri. Ako uporedimo mladog sportistu sa
njegovim vrnjakom koji koristi droge ili je lan
neke bande, sportovi izgledaju kao zdrav uticaj.
Iako sportovi mogu da imaju vrednost u dranju nekoga dalje od loijih aktivnosti, moramo
uvek imati na umu da postoje uroeni problemi
sa takmiarskim sportovima. Bolje alternative
zaista postoje, kao to emo videti.
Uvidi u sportove iz prolosti

Pre vie godina, ve citirani autor je govorio
o predmetu takmiarskih sportova. On je izneo
vie uvida u istinsku prirodu tih igara od mnogih
dananjih strunjaka. On je govorio o kontaktnim sportovima, kao to su ragbi i boks, kao o
kolama surovosti, kao to je navedeno u
tabeli 21.72
Tabela 21. Kontaktni sportovi
Neke od najpopularnijih zabava, kao to su ragbi
i boks, postale su kole surovosti. One razvijaju
iste karakteristike kakve su imale igre u drevnom
Rimu. Ljubav prema dominaciji, ponos u obinoj
sirovoj snazi, zanemarivanje ivota i ispoljavanje
moi demoralizacije nad omladinom su uasavajui.
ta je sa sportovima koji nisu kontaktni, oni

koji nisu toliko nasilni, kao to su bejzbol, tenis
ili odbojka? Pre nego to su izvrena savremena istraivanja, da li je bilo mogue predvideti
bilo kakve probleme u vezi sa ovim aktivnostima? Da li je mogue da one proizvedu dobar
karakter kod dece? Komentari pomenutog autora su navedeni u tabeli 22.73
Neposredno pre nego to je napisao gornje
izjave, ovaj autor je izneo jo snanije rei.
Njegove procene sporta su dole u kontekst koji
ohrabruje fizike aktivnosti, a ipak upozorava
na probleme sa takmiarskim sportovima, kao
to je navedeno u tabeli 23.74
Saetak razloga za zabrinutost koje je izneo
ovaj autor u vezi sa sportovima je takoe
mogao da iznese i neki savremeni istraiva
sociolog. Ti razlozi su saeti u tabeli 24.
229

Tabela 22. Manje brutalne igre koje se
prekomerno upranjavaju
Teko da se drugim sportskim igrama, iako nisu
toliko brutalne, moe manje zameriti zbog preteranosti do koje se vre. One stimuliu ljubav ka
zadovoljstvu i uzbuenju, odgajajui tako udaljenost od korisnog rada, sklonost ka izbegavanju
praktinih dunosti i odgovornosti. Tee da unite
ukus prema razumnim ivotnim stvarnostima i njihovim mirnim uivanjima. Tako se otvaraju vrata
ka propadanju i bezakonju sa svojim stranim
rezultatima.
Tabela 23. Naporno vebanje je neophodno,

ali ne i takmiarski sportovi
Uenici treba da upranjavaju naporno vebanje.
Malo je zala koje treba vie otkloniti od dokonosti i besciljnosti. Ipak, tenja veine sportova je
predmet nervoznih misli kod onih kojima je u srcu
dobrobit za mlade. Uitelji su zabrinuti dok razmatraju uticaj ovih sportova i na napredak uenika u koli i na njegov uspeh u kasnijem ivotu.
Igre koje zauzimaju toliko mnogo njegovog vremena odvraaju njegov um od uenja. One ne
pomau pripremanju mladih za praktian, poten
rad u ivotu. Njihov uticaj ne tei prema prosveenju, dareljivosti i istinskoj muevnosti.
Tabela 24. tete po karakter

prouzrokovane sportovima
1. Ometaju kolski napredak uenika.
2. Skreu um sa akademskih istraivanja.
3. Pojaavaju ljubav prema zadovoljstvu i uzbuenju.
4. Proizvode odbojnost prema korisnom radu.
5. Stvaraju sklonost ka izbegavanju praktinih
dunosti i odgovornosti.
6. Unitavaju ukus za trezvenu ivotnu stvarnost.
7. Potkopavaju smirena zadovoljstva u ivotu.
8. Poveavaju bezakonje.
9. Pojaavaju ljubav prema dominaciji.
10. Stvaraju sklonost ka zanemarivanju vrednosti
ivota.
11. Proizvode ponos prema sirovoj snazi.
Jo jedna zamka mode za sportom

Sportovi, bez obzira da li aktivno uestvujete u njima ili ih pratite preko televizije, u najmanju ruku predstavljaju veliko odvraanje od
drugih stvari. Oni koji sebe smatraju sportskim
navijaima nesvesno priznaju da su fanatini u
vezi sa sportom. Bavljenje sportovima ostavlja
manje prostora za Boga u naim mislima. Tei
da nam oduzme vreme od istraivanja pitanja
kako je moja dua? Oni koji prisustvuju sportskom dogaaju bi imali potekoe ak i da misle
o svom odnosu prema Tvorcu jer su im umovi

zarobljeni takmiarskim duhom i uzbudljivou
takmienja. Zaista, ima malo toga u sportskom
dogaaju to die moral. Umovi igraa i posmatraa su fiksirani na jedan cilj pobeivanje
protivnika.
Moramo za svoju decu da obezbedimo nadgledane aktivnosti koje su zdrave, koje proizvode kreativnost i imaginaciju, i koje obezbeuju koristan rad. Pomenuti autor ukazuje na
ravnoteu izmeu korisnog rada, rekreacije i
itanja i uenja kao to je navedeno u tabeli
25.75
Tabela 25. Zdrave aktivnosti za decu
Dok je pravilno i neophodno za decu da imaju
rekreaciju, ona bi trebalo:
1. Da se ue da rade
2. Da imaju redovne sate za fiziki rad
3. Da imaju redovne sate za itanje i uenje
4. Da budu zaposlena onim to je podesno za njihove godine
5. Da budu snabdevena korisnim i zanimljivim
knjigama
Ako takve aktivnosti ispune dan mlade

osobe, on ili ona ne bi imali vremena da uestvuju ili da gledaju sportske dogaaje koji podstiu nasilno ponaanje. U poreenju sa ukljuenou u redovne takmiarske sportove, oni bi
verovatnije bili zaokupljeni i izolovani od ukljuivanja u bande, droge ili seks. Zaista, ako bi
ameriki mladi ljudi bili rukovoeni ovim smernicama, nasilje kod mladih bi se znaajno
smanjilo, njihove sposobnosti uenja bi se
poboljale, i ivot uopteno bi za njih i za sve
nas bio svetliji.
Istorijske paralele u vezi sa problemima

sa kojima se Amerika suoava
U ovom poglavlju smo videli neke od
osnovnih uzroka nasilja u naem drutvu.
Odluivanje o upotrebi droge, vrednostima i
rekreaciji bi imalo ogroman uticaj ak i ako bi
samo deo Amerikanaca primio k srcu potrebu
za vrenjem promena u ovim sveprisutnim faktorima rizika. Meutim, dovoljno sam realistian
da bih uvideo da e oni koji u najveoj meri
moraju da zauzmu stav u ovim oblastima samo
kritikovati i ismejavati moje rei. Njihove
procene vrednosti prihvata veina i zbog toga
im je lako da govore: Svi to ine kako takve
stvari mogu da budu tetne?
Takvi argumenti podseaju na sline izgovore koji su korieni u drugoj kulturi u kojoj su
se poroci i nasilje javili u razmerama epidemije.
230
Izgledalo je da je skoro svako pogoen plimom
kvarenja. Iako ne verujem da je Amerika jo
uvek dola do take do koje je doao taj grad,
postoje neke upeatljive paralele. Grad koji je u
pitanju je Sodom, sa drevnog Bliskog istoka.
Ceo svet je uo za Sodom. Njegova istorija
je dokumentovana u Bibliji. Re sodomija je
izvedena iz imena ovog grada; ona oznaava tip
zloina koji je redovno vren u Sodomu. Nasilje
i seksualni zloini su izgleda bili na vrhu liste u
toj drevnoj gradskoj oblasti. Zanimljivo je da
Biblija obezbeuje etiri razloga za te zloine,
Tabela 26. Grenost u Sodomu
Evo, ovo bee bezakonje sestre tvoje Sodoma: u
ponosu, u izobilju hleba i bezbrinom miru bee
ona i keri njezine, a ne pomagahu siromahu i
ubogome. (Jezekilj 16,49)
Zapazite etiri karakteristike Sodoma:

1. Ponos
2. Izobilje hleba
3. Obilje dokonosti
4. Nedostatak saoseanja za manje srene
Ispitajmo ove osnovne uzroke. Prvi: ponos,
moe biti da je teko razgraniiti od trenutno
popularnog koncepta samouverenosti. ta danas ujemo o samouverenosti? Mnogi sociolozi
nam kau da je uzrok stope zloina u naem
drutvu niska samouverenost, to prvobitno izgleda kao da protivrei opisu problema Sodoma
iz Biblije. Obino se ne govori o najviem i najmonijem obliku samouverenosti. Ta crta nastaje od oseaja nae beskonane vrednosti jer
smo Boiji sinovi i erke, i jer smo mu dragoceni. Ono to se obino u naoj zemlji naziva
samouverenost dolazi iz osobe, a ne od Vie
sile spolja. Obino one osobe za koje se kae da
ispoljavaju veliku samouverenost poseduju
odreene karakteristike, talente ili sposobnosti
koje im omoguavaju da stoje uspravno sa
ponosom. Iako se esto ne uvia, ova samouverenost je obino zasnovana na poreenju
svoje linosti u odnosu na druge.
Razmotrimo nekoliko primera. Marko ima
dobar oseaj samouverenosti jer je najtalentovaniji advokat u firmi svi dolaze kod njega
kada imaju probleme. (Kakva bi bila njegova
samouverenost da ima podjednako dobre vetine, ali da je najmanje vet advokat u firmi?)
Petar je veoma samouveren jer je odlian fudbaler. (Odlian u poreenju sa kim? Ako bi igrao
fudbal podjednako dobro, ali ako bi se svi njegovi protivnici drastino poboljali preko noi,
da li bi se i dalje oseao dobro u pogledu svoje
linosti?) Jakov ima visoki oseaj vrednosti jer

je pametan i lep. (Da li bi se i dalje oseao
dobro sa tim istim kvalitetima ako bi, uz iste
sposobnosti i izgled, bio manje pametan i lep
od svih svojih vrnjaka?) Stefan nalazi naroito
zadovoljstvo u tome koliko je dobar otac: svo
etvoro njegove dece je stasalo u strunjake.
(Kako bi se oseao ako bi svi koje zna imali
decu koja su postala bolja od njegove ak
iako su njegova deca i dalje takoe uspena?)
Ovi primeri ukazuju da je osnov takozvane
samouverenosti ponos koji nastaje iz takmiarskog duha. Poredimo sebe sa drugima, a
zatim se oseamo dobro u vezi sa samim
sobom. Biblija govori o ovom tipu samouverenosti: Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit
duh pred propast.76 Istraivanje rei ponos u
skladu sa Biblijom otkriva mnoga upozorenja na
njegove opasnosti. Oni koji se oseaju nadmoni u odnosu na druge su skloniji da nanose
telesne povrede kao hir ili ak kao deo plana da
ostvare svoje ciljeve. Apostol Pavle je naveo:
Nita ne inite usprkos ili za praznu slavu;
nego poniznou inite jedan drugoga veim od
sebe.77
U nekim drutvima, oni koji su smatrali sebe
nadmonijim uzimali su za pravo da odreuju
da li bi nii trebalo da budu potinjeni ili ak
istrebljeni. Jasan primer ovog sluaja se odigrao u jednom od najmranijih poglavlja amerike istorije: instituciji ropstva. Nacistika
Nemaka, sa svojom gospodarskom rasom,
daje jo jedan tuan komentar o rezultatu
ljudske tenje ka ponosu.
Moda je iznenaujue da takoe pronalazimo sociologe koji koriste isti jezik u govoru o
mao tenji kojom se hrane takmiarski
sportovi. Oni istiu kako, u sutini, ona prouzrokuje da neki mukarci uveaju sliku o sebi
umanjujui vrednost ena. Ve smo govorili o
nekim posledicama u vezi sa zlostavljanjem
supruga i srodnim zloinima.
Drugi razlog dat za zloine u Sodomu je
obilje hleba. Neki sociolozi specijalisti, suprotno tome, kau da nije obilje hleba ve siromatvo uzrok problema sa kriminalom. To je
ponovo u protivrenosti sa opisom Sodoma iz
Biblije. Iako je siromatvo vaan faktor u nasilju, nije osnovni problem koji dovodi do nasilja kao to bi neki eleli da verujemo. Biblija
uvodi siromatvo u sliku u sluaju Sodoma.
Govoriemo o tome ukratko. Meutim, razmotrimo kako obilje hleba moe da dovede do
zloina.
Danas je Amerika zaista bogato drutvo.
Istina, naa zemlja je drastino razliita od So-
231
doma. Danas u Americi, uprkos nedavnim reformama, socijalna pomo i dalje obezbeuje
vie od osnovnih potreba za mnoge graane sa
niskim prihodima. Amerikanci koji ive u siromatvu poseduju vie maina za pranje sudova po glavi od svih ljudi u Holandiji, Engleskoj i
Italiji; vie maina za suenje vea od svih ljudi
u vedskoj; vie video rekordera od svih ljudi u
zemljama zapadne Evrope bez Britanije; i vie
mikrotalasnih penica od svih ljudi u bilo kojoj
evropskoj zemlji.78 Naa zemlja zaista ima obilje hleba kao to je imao i Sodom.
ak i kada bi bilo tano da mnogi ive u
istinskom siromatvu, ono nije uzrok nasilja i
zloina kao to bi mediji voleli da verujemo. Ako
bi siromatvo prouzrokovalo nasilje, najvee
nasilje kod nas bi trebalo da bude u vreme
Velike krize. Iznenaujue je da je stopa zloina bila daleko manja u vreme Krize nego to je
danas. Ljudi su gladovali na ulicama, gladovali
u svojim domovima. Hrana je bila oskudna; bilo
je malo novca; sve to je imalo vrednosti je bilo
retko u vreme Velike krize, pa ipak se nai graani nisu meusobno ubijali kao rezultat toga.
Obilje hleba umesto da bude blagoslov za
Sodom, postaje kletva. Blisko je povezano sa
treim uzrokom koji je naveo prorok Jezekilj obiljem dokonosti. Dokonost esto nastaje
direktno od obilja hleba. Oigledno da u
Sodomu veliki broj ljudi nije morao da radi kako
bi stalno imao hleb na stolu. Mi imamo mnogo
dokonosti u naoj zemlji zbog slinih razloga.
Svakako je vredno razmotriti da dokonost, a ne
samo siromatvo, moe da bude jedan od razloga zato u Americi najsiromanije klase imaju
nesrazmerne stope zloina. Kada ljudi primaju
pomo ili ekove za nezaposlene, po definiciji
oni ne rade, otvarajui na taj nain mogunost
za dokonost. Stara izreka navodi da je dokon
um avolje igralite. Kasnije emo u ovom
poglavlju videti vie o dokonosti.
etvrti razlog identifikovan za zloine u
Sodomu je nepruanje pomoi siromanima. A
ne pomagahu siromahu i ubogome. Oigledno
je bilo nekih, ak i u Sodomu, koji su bili istinski siromani. Nae drutvo danas ima isti problem. Mnogi su postali bezoseajni u vezi sa
onima kojima je potrebna pomo. Oni oekuju
da se vlada pobrine o siromanima i nesrenima. Ako je nekome neophodna pomo, oekuje se od vlade da obezbedi smetaj i potporu.
Izgleda da mnogi oseaju da ako oni kojima je
potrebna pomo ne mogu da se kvalifikuju da
je dobiju od vlade, onda je ni ne zasluuju;
prema tome, ja im neu pomoi. Dakle, u
naem velikom drutvu postoji velika nezainteresovanost za siromane i uboge.
Kao to sam napomenuo, istraivanje zaista

pokazuje povezanost izmeu siromatva i nasilja i zloina.79 Iskustvo Sodoma govori o znaaju reavanja potreba siromanih za mentalno i
duhovno zdravlje onih koji daju, kao i onih koji
primaju dobra dela. Iako socijalni programi
nesumnjivo pruaju odreenu pomo onima
kojima je neophodna, ponovo sam pod utiskom, u kontekstu ovog poglavlja, da bi bilo
ispunjavajue koristiti nae slobodno vreme za
pomo osobama kojima je ona neophodna. Ta
pomo moe da bude u vie oblika. To moe da
bude pomo da se okrei njihov stan. To moe
da bude davanje vekne hleba. Moe da bude u
obliku odvajanja vremena kako bi im se pomoglo u donoenju odluka. Zamislite koristi i za
davaoca kao i za primaoca kada bi se vie vremena troilo na pomaganje drugima, a manje
na gledanje televizije ili zaokupljenost sportom.
Dokono vreme, televizija i nasilje

Razmotrimo dublje treu karakteristiku,
obilje dokonosti. ta Amerikanci rade u svoje
slobodno vreme? Koja je glavna aktivnost koja
zaokuplja slobodno vreme u Americi? To nije
tajna, dobro je poznato. Izvrena su mnoga
statistika istraivanja koja to potvruju. To je
gledanje televizije. Televizija je dokona aktivnost broj jedan Amerikanaca du cele zemlje,
u svim starosnim grupama, u svim drutveno
ekonomskim grupama. Kao to je ve istaknuto, anjemo rezultate ove dokone aktivnosti u
obliku rastueg nasilja i nemoralnosti.
ivot bez televizije

esto me pitaju kako ja i moja porodica
moemo da ivimo u dananjem svetu bez televizije. Mnogi ljudi izgleda odgovaraju praznim
pogledom kada ih neko upita ta bi radili sa
svojim vremenom da ne gledaju televiziju. Zbog
toga sam naveo deo od velikog broja aktivnosti koje mogu da obogate va ivot i ivot vae
porodice na mnogo naina. Sada ete imati vremena za stvari koje su smislene stvari kao to
su porodine i drutvene aktivnosti, aktivnosti
za samopoboljanje, fizike aktivnosti, razvoj
porodinih vrednosti i rekreativne aktivnosti.
ta raditi posle izvlaenja utikaa

Predloene porodine i drutvene aktivnosti
su izloene u tabeli 27.80
Gornja tabela zasluuje nekoliko komentara. Iznenaujue je koliko mnogo dece udi
za domom u kome su zdrave aktivnosti pravilo,
a ne izuzeci. Takav dom je mogu ako nema
televizije.
232
Tabela 27. Porodine i drutvene aktivnosti
-
Porodina okupljanja
Uite decu da izraavaju zahvalnost
Pozivajte u goste svoje prijatelje
Specijalno pripremljeni obroci za vikend
Posebne prilike okupljanja ire porodice
Odravanje kontakta telefonom
Davanje potpisanih knjiga na poklon
Pravite i prikazujte kune video snimke
Za mene je zadivljujue koliko mnogo dece

uiva i uestvuje u porodinim okupljanjima
gde im se daje prilika da pomognu u postavljanju kunih pravila i ak pomau da se odreuju mogue kazne, itd. Ako su ukljueni u proces planiranja, bie daleko spremniji da priznaju znaaj pridravanja kunih pravila.
Deca ne izraavaju zahvalnost prirodno. Kada dobiju poklone znaajno je da se izdvoji vreme kako bi im se pomoglo da izraze zahvalnost.
Kada pozovete prijatelje vae dece, i ako su
oni voljni da potuju vaa porodina pravila,
teie da donesu jo vie radosti domu u njihovoj povezanosti sa porodicom. Planiranje,
pripremanje i uestvovanje u naroitim obrocima za vikend mogu da budu porodini dogaaji vredni pamenja. Posedovanje rutinskih tradicija telefoniranja pri kojima se zovu deda i baka
i ira porodica, nisu samo prijatni u to vreme,
ve e privoleti vau decu da koriste te rutinske
tradicije telefoniranja kada odrastu i imaju sopstvenu decu.
Takoe postoji dosta aktivnosti samopoboljavanja koje se mogu upranjavati. Neke od
njih su navedene u tabeli 28.
Osmiljavanje igara i drugih grupnih naina
za uenje geografije, istorije, prirodnih nauka,
matematike ili umetnosti nee biti samo zabavno ve i nagraujue u godinama koje dolaze.
Zadivljujue je koliko mnogo dece (kao i
odraslih) voli da ui da kuva. U ovoj knjizi smo
videli znaaj ishrane. Zajedniko porodino
uenje kuvanja zdrave i ukusne hrane moe da
bude jo jedan zadovoljavajui porodini
dogaaj koji e takoe biti veoma praktian.
Tabela 28. Aktivnosti samopoboljavanja
- Uite geografiju, istoriju (vae porodice), prirodne nauke, matematiku ili umetnost
- Nauite da kuvate
- Razvijajte zdrav hobi i srodne vetine
- Poseujte biblioteku
- Nauite da pletete, ijete, itd.
- Nauite da rukujete novcem
- Nauite da svirate neki instrument ili da pevate
- Pretplatite se na neke dobre novine ili asopise
Neka deca danas odgovaraju tupim pogledom kada ih upitaju koji je njihov hobi. Za decu
bez hobija se nije ulo pre nastanka televizije.
Usmeravanje dece ka zanimljivim i zdravim
aktivnostima koji se slau sa njihovim linostima i sklonostima nee samo stimulisati kreativnost, ve e proizvesti i trajno samopotovanje.
Izgleda da postoje neiscrpni izvori u
lokalnim bibliotekama koje bi deca trebalo da
znaju da iskoriste. Kada vam deca postave pitanje na koje ne moete da odgovorite, odvedite
ih u lokalnu biblioteku ne samo kako bi mogla
da potrae odgovor, ve im pomognite na zanimljiv nain kako bi pronali odgovore na sopstvena pitanja. esto e se pronalaenjem odgovora na sopstvena pitanja ispoljiti mnogo
razumnijih pitanja i biblioteka e postati
zabavno mesto na kome se pronalaze odgovori.
Pletenje se moe ugraditi u porodino
naslee i tradiciju, i ovu aktivnost kao i ivenje
mogu upranjavati i mladi i stariji.
Deca kao i odrasli mogu lake da naue da
sviraju na jednom ili vie muzikih instrumenata u domu bez televizora. Niz naunih istraivanja ukazuje da razvoj naroito klasinih
muzikih vetina moe da povea inteligenciju
kao i sposobnosti pamenja. O ovome se vie
govori u 12. poglavlju o eonom renju mozga.
Bez televizije imaete vremena da upranjavate fizike aktivnosti koje e ojaati um i
telo. Neki predlozi su navedeni u tabeli 29.
Tabela 29. Fizike aktivnosti
-
Netakmiarsko vebanje na otvorenom

Odravanje bate
Uestvovanje u dnevnim kunim poslovima
Stvaranje udobnog i vedrog doma
Pomaganje drugima; nudite svoje usluge
Iako takmiarske sportove treba u velikoj

meri izbegavati zbog ranije naznaenih razloga,
postoji obilje netakmiarskih sportova na
otvorenom koji mogu da izgrauju izdrljivost,
poveavaju fiziku spremnost i ukljuuju
celokupnu porodicu. Odravanje bate moe da
bude veoma korisno. Naoj sopstvenoj deci
(predkolskoj) se moe dati poseban kutak
bate za koji su u potpunosti odgovorni za
pripremanje, saenje, odravanje, zalivanje i
skupljanje plodova. Zapanjujue je videti koliko
se mnogo ivotnih lekcija naui jednostavnim
odravanjem bate.
ak i mlaa deca mogu da uestvuju u
dnevnim kunim poslovima. Na kraju svakog
233
dana, moja ena priprema listu dnevnih poslova koje nai deaci stari 5 i 4 godine treba da
izvre narednog dana. Kada se probude, idu do
kuhinje da bi videli za koje dnevne poslove su
odgovorni tog dana, kao to je pomonik
kuvara, postavljanje stola, pomaganje oko
sudova posle obroka, bacanje smea, brisanje
praine, rad u dvoritu i pospremanje igraaka;
takoe mogu da budu ukljuene stavke kao to
je muzika praksa, kola, itd. U vreme ovog
pisanja, oni dobijaju etiri ili pet poslova
dnevno koje treba da izvre. Svakog dana kada
uspeno zavre svoje kune poslove bez prigovora ili prisiljavanja, dobijaju zvezdicu koja se
stavlja ispod njihovog imena na friideru. Kada
se skupi pet zvezdica dobijaju iznenaenje
koje moe da predstavlja vreme od nekoliko
asova u parku sa mamom u vonji bicikla,
bojanka, posebna igraka, knjiga, itd. Iako postoji mnogo naina da se deca naue znaaju
kunih poslova, znaajno je da se naue.
Dom treba da bude mesto koje je udobno i
s vremena na vreme dovoljno tiho kako bi
omoguilo kreativno miljenje. uvanje deijih
slika, kao i posedovanje slika prirode, koja se
mogu prouavati i u kojima se moe uivati bez
ometanja televizije, donee veliko zadovoljstvo.
Doputanje deci da pomau u okviru svojih
mogunosti u ureivanju stana stvorie dodatno interesovanje kod njih.
Deca moraju da naue koliko je blagotvorno
pomagati onima kojima je pomo neophodna.
U svakoj zajednici postoje ljudi kojima je potrebna pomo. Pomaganje invalidima, koji ive
sami, u kunim poslovima ili poslovima u dvoritu, kao i ukljuivanje mladih u zdrave projekte zajednice nauie decu da trae ta osveavajua i vredna iskustva.
Provodite vreme u povezanosti sa porodicom u cilju razvijanja porodinih vrednosti. Neki
od predloga u tabeli 30 mogu da budu od
koristi.
Tabela 30. Razvoj porodinih vrednosti

- Koristite vreme obroka kao priliku za obrazovanje
- Dnevna posveenost i prouavanje Biblije
- Pevanje duhovnih pesama
- Molitva i razgovor o duhovnim vrednostima
- Zajedniko itanje
Kao dete, seam se da bi me otac pitao za

veerom: ta si nauio danas u koli? To nije
bio samo podsetnik o tome zato sam bio u
koli, ve je obino pokretalo razgovor koji je
bio daleko obrazovniji i zanimljiviji od iskustva

uenja u koli koje je podstaklo razgovor. Vreme porodinog obroka moe da bude oputajue, ali takoe i vreme za obrazovanje.
Dnevne duhovne posveenosti u vezi sa
itanjem Biblije, bilo grupno ili pojedinano,
mogu u velikoj meri da pojaaju moralni i
duhovni aspekt ivota. Nai mali deaci su svesrdno uivali uei neke od duhovnih pesama.
Njihovo pamenje strofa je u velikoj meri
poboljano muzikom. itanje duhovne literature
zajedno je ne samo prijatno ve izaziva razmiljanje i uvek pokree zanimljiv razgovor.
Postoji mnogo razliitih zdravih naina
aktivnosti, od kojih su neki navedeni u tabeli
31.
Tabela 31. Rekreativne aktivnosti
-
Posetite lepe prirodne predele

Kampovanje
Poseta istorijskim mestima
Odlazak na koncerte duhovne muzike
Sluanje muzike
Gledanje video snimaka o prirodi
Bez televizije u domu bie daleko lake rutinski upranjavati te rekreativne aktivnosti koje
e verovatno biti i prijatne i ujedno vredne
seanja.
Zakljuak
Nasilje e ostati ako se ne izvre neke
drastine promene. Nisam pokuao da definiem celokupan opseg problema, niti da
opiem sve neophodne promene za potpuno
reavanje ovog drutvenog parazita. Meutim,
verujem da moemo da uinimo mnogo kako
bismo pomerili teite od rastueg problema
nasilja linom posveenou na tri zadatka koja
su naznaena na poetku poglavlja:
- Izbegavanje supstanci koje menjaju svest,
ukljuujui alkohol.
- Preispitivanje vrednosti i usvajanje visokih
moralnih principa.
- U svoje slobodno vreme birajte zdrave
aktivnosti koje istinski izgrauju karakter istovremeno izbegavajui aktivnosti povezane sa
razvojem nepotrebne agresivnosti.
Uz posveenost svih nas ovim zadacima,
preokrenuemo trenutni trend poveanog nasilja, i okrenuti ga u smeru zaustavljanja njegove
plime.
14. poglavlje
Stres bez potresa

Sagoreo. Preoptereen. Iscrpljen. Nadvladan. Koristimo mnoge rei kako bismo opisali ivotne napetosti koje odraavaju uticaj
stresa na nae ivote. Zaista, u naem drutvu
pritisnutom vremenom, malo ljudi uspeva da ne
osea, bar ponekada, da se bori sa stresom.
Napisano je hiljade knjiga i lanaka o pitanju
stresa. Svi su oni, bez sumnje, pruili neke ideje
kako reavati probleme povezane sa stresom.
Meutim, uviam da veina ljudi ima veliku
potrebu za odreenim veoma jednostavnim,
osnovnim predstavama o stresu i kako ga poeti savlaivati. Zbog toga moja elja u ovom nije
da se bavim stresom na celovit i iscrpan nain.
Moj cilj je da pruim nain za razumevanje
procesa stresa i da podelim neke kljune ideje
za izlaenje na kraj sa stresom u sopstvenom
ivotu. Namera nije da pruim sve najnovije
uvide o tome kako stres moe da utie na nae
zdravlje novi izvetaji izgleda dolaze svakodnevno.
Malo je onih koji ne znaju da stres moe da
potkopa njihovo zdravlje. Snani uzvik koji
ujem je: Da, znam da stres utie na mene, ali
ta mogu da uinim u vezi sa tim? Ovo poglavlje je osmiljeno da obezbedi praktine odgovore na to pitanje. Kada usvojite ove koncepte
koji su izneti, morali biste da budete u stanju da
izaete na kraj sa stresom na nov i konstruktivan nain.
Stres utie na svaki aspekt naeg bia, i to
je zdraviji na nain ivota, to emo bolje moi
da kontroliemo stres. Primenjivanje sveobuhvatnog naina ivota koji se zastupa u ovoj
knjizi e vam u velikoj meri omoguiti da vladate stresom u svom ivotu.
Pre predstavljanja mera koje moemo da
preuzmemo u kontroli stresa, prvo emo opisati
ta stres jeste a ta nije, a zatim ispitati kako
utie na nas fiziki, mentalno, drutveno i
duhovno. Takoe emo razmotriti bolesti i druge smetnje koje mogu biti izazvane stresom.
Tada emo biti spremni da razmotrimo naine
za savladavanje stresa u svojim ivotima.
Razlikovanje stresa i stresora

U reavanju stresa, veina nas ve unapred
ima dve stvari protiv sebe. Sam jezik koji tipino
koristimo za opisivanje stresa umanjuje nau
sposobnost da se bavimo njim na najefektivniji
nain. Veina ljudi definie stres onim sa ime
su suoeni problemima i brigama koje moraju da reavaju. Takvo razumevanje nas ini rtvama onoga to se odigrava oko nas. Meutim,
velika koliina istraivanja ukazuje da nije ono
sa ime moramo da se bavimo ve kako se bavimo sa tim ono to odreuje ozbiljnost stresa u
naim ivotima. Jednostavno reeno, da bismo
poeli da razumevamo najosnovnije aspekte
stresa, moramo da shvatimo kljunu razliku:
razliku izmeu stresora i stresa, kao to je
Tabela 1. Stresori i stres
Pritisci spolja
Stres je va odgovor na stresore
Stresori oznaavaju spoljanje sile, koje

predstavljaju probleme i brige sa kojima moramo da se bavimo u ivotu. Izraz stres oznaava odgovor osobe na te stresore. Neki primeri
stresora su prikazani u tabeli 2.
Prvi stresor na listi je dobro utvreno sredinsko zagaenje vazduha. Pretpostavimo da
se preselite sa sela u veoma zagaeni grad.
Tabela 2. Primeri stresora
-
Zagaenje
Krajnji rokovi
Vruina
Preoptereenost
Porodini odnosi
Finansije
Smrt
Bolesti
235
STRES BEZ POTRESA
Skoro trenutno ete poeti da kaljete kao

specifini fiziki odgovor na fiziki stresor
zagaenja vazduha.
Vidimo da stresori utiu na sve aspekte
naeg bia. Pored fizikih stresora, postoje i
mentalni stresori. Oni mogu biti u obliku rokova
ili novanih problema. Drutveno okruenje iznosi svoj deo stresora; mogu da se javljaju kod
kue, u koli, na poslu, ili u susedstvu. Takoe
postoje duhovni stresori. Oni naroito nastaju
kada se nae spoljane okolnosti ili unutranje
odluke sukobljavaju sa naim ciljevima, vrednostima ili religijskim uverenjima.
Dobri i loi stresori

Pogreno popularno miljenje je da su svi
stresori loi. Neki mogu da budu dobri sami po
sebi, ali mogu da izazovu lo odgovor. Na
primer, jednom sam uo istinitu priu o eni
koja je umrla kada joj je uruena velika nagrada na lutriji. Njen stav je bio u potpunosti pozitivan, ali je stresni odgovor bio smrtonosan.
Drugi ei radosni dogaaji mogu da budu
znaajni stresori. Porodini odnosi, iako mogu
da budu zdravi i prijatni, mogu da prolaze kroz
periode stresa. Razmotrite porodino venanje.
Pripreme za dan venanja proizvode intenzivne
stresore za sve koji su blisko ukljueni. Zaista,
iskustvo venanja je primer radosne prilike koja
je ujedno i stresna. Drugi primer je stres povezan sa dolaskom novog deteta u porodicu.
Koristi od stresa
Neki odgovori na stres mogu da budu korisni. Iako veina razmilja o stresu kao neem
negativnom, dr Seli (Selye) je uvideo i dobar i
lo tip stresa. Sili je definisao potres kao stres
koji je tetan ili neprijatan,2 dok je stres koji
rezultuje prijatnim ili zadovoljavajuim iskustvima nazvao eustres.3 Dr Filip Rajs (Phillip Rice)
je istakao da eustres moe da pobolja na
oseaj svesnosti, unapredi budnost, i moe da
pobolja sposobnosti. Njegovi primeri su stres
pri sportskom takmienju, pozorinom izvoenju ili venanju.4 Ovu vezu su prvi put objavili
1908. godine, R. M. Jerkes (R. M. Yerkes) i D.
D. Dodson (J. D. Dodson).5 Jerkes-Dodsonov
zakon ili kriva opisuje odnos izmeu stresa i
radnih sposobnosti. Njihova kriva je prilagoena i ilustrovana na slici 1.
Jerkes-Dodsonov grafikon poredi pritisak na
poslu i radne sposobnosti. Umesto pritiska na
poslu mogli bismo podjednako lako da stavimo
izraz stresor. Bez obzira na izraz koji koristimo, pritisak na poslu moe da utie na radne
sposobnosti na negativan ili pozitivan nain. Na
Slika 1. Pritisak na poslu i radne

sposobnosti
Radna sposobnost
Visoka
Optimalni pritisak na poslu

Neodgovarajui pritisak
na poslu
Dodatni
pritisak
na poslu
Premali
pritisak
na poslu
Preoptereenje na
poslu
Nizak
Niska
Visok
Pritisak na poslu
Slabe radne sposobnosti

Prihvatljive radne sposobnosti
Maksimalne radne sposobnosti
krajnjoj levoj strani grafikona na kojoj je pritisak na poslu nizak, radne sposobnosti su
takoe niske. Osoba nije dovoljno podstaknuta
da bude veoma produktivna. Kreui se udesno, kako pritisak na poslu i podstaknutost rastu,
radne sposobnosti takoe rastu dolazei do
maksimalne vrednosti. To je oznaeno kao
optimalni pritisak na poslu. Kada osoba
dostigne taj optimalni nivo sposobnosti, dodavanje pritiska e prouzrokovati da se radne
sposobnosti umanjuju. Na kraju, veoma visok
pritisak/visoko stresno okruenje rezultuje krajnje siromanim radnim sposobnostima. Ako je
cilj maksimalna delotvornost, ni prekomeran,
niti mali pritisak nisu optimalni.
Ta opaanja ilustruju da su, suprotno popularnom miljenju, stres i stresori neophodni elementi u naim ivotima. U stvari, oni su
neophodne komponente efikasnog, korisnog,
produktivnog i zadovoljavajueg ivota. Ovi
uvidi obezbeuju objanjenje za osobe koje
izgleda napreduju, suoene sa mnogo spoljanih pritisaka. Ne samo da su produktivne i
pozitivne, ve se takoe ne razboljevaju i imaju
zdrave odnose sa drugim ljudima.
U ivotu, svako od nas ima sopstvenu
Jerkes-Dodsonovu krivu. Nekima je potreban
veliki radni pritisak, izazov ili stres, kako bi ostvarili optimalni nivo radnih sposobnosti. Taj isti
nivo stresa bi nadvladao druge. Svejedno, princip je isti za sve. Svako od nas postie najbolje
rezultate uz odreeni nivo stresa. Premalo ili
previe stresa je kontraproduktivno.
Odreeni nivo stresa je takoe neophodan
u naim drutvenim meuodnosima i drugim
aspektima naih ivota. Ne bismo eleli da izbegnemo pritiske i stresove ivota. Oni obezbeuju motivaciju i pomau nam da ostvarimo
236
vie nego to bismo inae ostvarili. Svima nama
je potrebno da imamo dobre razloge da ujutru
ustanemo. Ako su nai mehanizmi za izlaenje
na kraj sa stresom nedirnuti, esto emo moi
da podnesemo i ak da napredujemo pri veem
pritisku i da postanemo efikasniji i produktivniji.
Jedan od ciljeva ovog poglavlja je da
ponudimo monije mehanizme za izlaenje na
kraj sa stresom. To moe da dopusti itaocima
da podnesu vie stresora, tako da e poveanje stresa raditi za njih, a ne protiv njih. Kao to
je Rajs to izneo: Cilj upravljanja stresom nije
da se stres u potpunosti odstrani, ve da se
kontrolie kako bi optimalan nivo probuenosti
bio prisutan.6
Navedite svojih deset glavnih stresora

Mnogi ljudi danas pate od uticaja stresa u
svojim ivotima i potrebna im je pomo u
izlaenju na kraj sa njima. Jedan nain na koji
sam pokuao da pomognem je voenje seminara za kontrolu stresa. Moj tipini okvir je da
se susretnem sa grupom jedno vee sedmino
u roku od osam sedmica. Na prvom sastanku
upitam sve prisutne da navedu svojih deset
glavnih stresora. Razlog za to je jednostavan.
Sam prvi korak u uenju izlaenja na kraj sa
stresom je prepoznavanje znaajnih stresora u
svom ivotu. Uvianje da stresori i stresni
odgovor nisu identini je kljuno za objektivno
ispitivanje stresora u ivotu. Oni sa fatalistikim
stavom da su moni stresori nesavladivi su
skloniji da negiraju prisustvo samih stresora koji
se moraju utvrditi i reavati. Na primer, ako mislim da e loe postupanje prema meni prouzrokovati da se razbolim, onda je verovatnije
da u negirati da loe postupanje postoji
umesto da ga prihvatim i da pokuam da izaem na kraj sa njim. Sa druge strane, ako
uvidim da je moj odgovor na stresore u velikoj
meri lini izbor, onda u moi da priznam da
stresori postoje i da reavam probleme na konstruktivan nain. Mnogi ljudi nisu izvrili procenu primarnih stresora u svom ivotu. Utvrivanje deset vodeih stresora otvara put planiranju procesa za njihovo savladavanje.
Podstakao bih svakog itaoca da zapie
svoje znaajne stresore. Izazov u vrenju ove
vebe je da se primeni ono to smo do sada
videli, to jest, stresori nisu samo mentalna
iskuenja koja nas navode da se oseamo pod
stresom. U njih spadaju fizike bolesti i
drutveni odnosi. Poznato je da je smrt bliskog
lana porodice jedan od najveih stresora za
prosenu osobu i moe da ima dugorone
posledice. ak i relativno obini fiziki izazovi

kao to je temperatura mogu da budu stresni u
obliku prekomerne hladnoe ili vruine. U tom
sluaju, uvianje da ivite u klimi koja predstavlja znaajan stresor za vas moe da predstavlja prvi korak u promeni ka drugaijem
nainu rada, sprovoenju razliitih ivotnih rasporeda ako ostanete u toj klimi. Zapamtite da
takoe ukljuite dobre stresore.
Finansije, bilo u siromatvu ili bogatstvu,
mogu da budu stresori. Osobe ogranienih
sredstava esto navode finansije kao znaajne
stresore. Meutim, bogati ljudi mogu da smatraju da su za njih finansije jo vei stresori.
Mogu da oseaju vei pritisak u odreivanju ta
da ine sa svojim novcem, kako da ga investiraju i kako da ga sauvaju da se ne rasipa.
Drugi postaju zaraeni neprestanim strahom od
vraanja na prethodno stanje siromatva.
Govoriemo o vaoj listi deset stresora u
sledeem odeljku.
Tri progresivna odgovora na stresore

Na odgovor na svaki od ovih stresora predstavlja delom opti odgovor koji se javlja kao
rekacija na sve tipove stresora.7 To je ono to
je pionir u istraivanju stresa, dr Hans Seli
oznaio kao opti adaptacioni sindrom. On je
izneo gledite o onome to se deava osobi
kada je izloena stresoru. Iako su mnogi teoretiari stresa nadmaili Selijeve uvide, njegova
opaanja obezbeuju dobar opti pregled
procesa stresa. Po Selijevim opaanjima, reakcija osobe na novi stresor je predvidiva i progresivna, prolazei kroz tri stupnja, kao to je
ilustrovano u tabeli 3.8
Tabela 3. Reakcije na stresore
Faza 1 - Alarmna reakcija
Faza 2 - Stanje otpora
Faza 3 - Stupanj iscrpljenosti
Dok istraujemo ove reakcije, upitajte sebe

da li moete da vidite bilo koju od njih u sopstvenom ivotu. Naroito razmotrite bilo kakvu
povezanost izmeu stresora na svojoj listi i tih
faza. Pratei iri opis procesa stresa, morali
biste da budete u stanju da utvrdite koliko vam
je vano da savladate stresore u svom ivotu.
Prva faza je alarmna reakcija. To je poziv
na oruje tela i nekada se naziva akutni ili
trenutni odgovor na stres. Fiziki simptomi
obino preovladavaju u ovoj prilino kratkoronoj fazi. Ako se stresori nastave, a osoba je
u stanju da izae na kraj sa njima, dolazi do
237
STRES BEZ POTRESA
druge faze. U toj fazi, osoba se opire stresoru.

Akutne promene telesnih funkcija u prvoj fazi
su do ovog trenutka uglavnom razreene i
osoba esto izgleda kao da dobro izlazi na kraj
sa stresorima. Oni koji su sposobni da se bore
sa stresorom mogu da ostanu na ovom stupnju
u zdravom stanju pruanja otpora. U suprotnom, dok se opire stresoru dolazi do trokova.
Troi se energija dok se osoba bori sa stalnim
prisustvom stresora. Takva faza moe da traje
dui period vremena; kako taj stupanj napreduje, izlaenje na kraj moe da bude sve tee, i
mentali i socijalni efekti stresa mogu da izbiju
na povrinu. Novi fiziki odgovori takoe mogu
da se jave. Ako stresor nastavlja sa svojim prisustvom, moe na kraju da uvede osobu u treu
fazu, iscrpljenost. Kada se jednom doe u ovu
fazu, ako stresor i dalje postoji, bolest ili ak
smrt mogu da budu neizbeni.
Odgovori tela na iznenadne stresore

Prilikom iznenadnog izlaganja stresoru, telo
automatski reaguje i prouzrokuje mnoge istovremene fizike efekte tokom prve faze. Ti
efekti su osmiljeni da pomognu u borbi za
stresorom. Ilustrujmo kako ti efekti slue tako
monoj svrsi zamiljajui situaciju u kojoj ste
suoeni sa stresom.
Pretpostavite da itate ovu knjigu u
spavaoj sobi, i odjednom zapazite odraslog
tigra pored vaeg kreveta. Surova ivotinja se
oigledno pojavila niotkuda, i sada rei na vas,
gledajui vas kao da liite na dobar obrok. To je
veoma nerealna ilustracija, ali grafiki ilustruje
stresor. Trenutak poto ste zapazili tigra vae
telo ulazi u stanje alarma uz niz fizikih promena. Te promene su rezultat dalekosenih efekata nervnog sistema, zvanih aktivacija simpatikog nervnog sistema. Neke od promena su
navedene u tabeli 4.9
Ovi odgovori su esto oznaeni kao bori se
ili bei odgovor spremajui vas ili da se fiziTabela 4. Fiziki efekti iznenadnog stresora
- Poveani krvni pritisak
- Poveana stopa sranog rada
- Pojaane srane kontrakcije
- Povean tok krvi ka aktivnim miiima
- Smanjeni dotok krvi do oblasti kojima nije
potrebna brza aktivnost kao to su bubrezi
i creva
- Rairene zenice
- Rairene bronhije
- Poveana miina snaga
- Otputanje glukoze iz jetre
- Pojaana mentalna aktivnost
- Poveana stopa metabolizma
ki borite sa stresorom ili da pobegnete od

njega. Va krvni pritisak raste kako se stopa
sranog rada i snaga pumpanja poveavaju. Te
promene dozvoljavaju vei dotok krvi do vaih
miia kako bi oni mogli biti aktivni u fizikom
odgovoru bilo borbe bilo beanja od stresora.
Dok se dotok krvi poveava ka miiima koji
moraju da budu aktivni, dotok krvi do drugih
organa se smanjuje. Poto va crevni sistem i
bubrezi mogu da funkcioniu dugo vremena uz
umanjen dotok krvi, telo smanjuje dotok krvi do
tih oblasti kako bi vie krvi bilo dostupno za
aktivne miie. Zenice se ire ili otvaraju kako bi
primile vie svetla. Bronhije se takoe otvaraju
i dozvoljavaju veu razmenu vazduha u pluima. (Vie kiseonika e, naravno, poboljati fizike sposobnosti.) Miina snaga se poveava.
eer se oslobaa iz jetre i celokupni metabolizam se stimulie. ak je i mentalna aktivnost
ubrzana.
Koliko god bi takva alarmna rekacija bila od
pomoi u suoavanju sa tigrom, mnogi stresori
u naim ivotima ne zahtevaju takav fiziki odgovor. Aktivacija faze 1 moe u stvari da bude
kontraproduktivna ako je stresor kranji rok,
finansijski pritisak ili izazov u porodinom ivotu. Telo se sprema za aktivnost, ali fiziki
odgovor nee biti od koristi.
Iako se mentalna aktivnost poveava pod
akutnim efektima stresa, um moe u stvari da
bude manje skoncentrisan na donoenje
inteligentnih odluka. U stvari, um esto ima vie
problema kada stresor due opstaje i kada
izvori za reavanje problema poinju da se
smanjuju. U kasnim stupnjevima druge faze
moete da ponete da zapaate neke od zabrinjavajuih mentalnih efekta stresa. Slino
tome, pod dugoronim efektima stresora, esto
se razvijaju problemi u vaim drutvenim
odnosima. esto su ti tetni i drutveni efekti
blisko povezani.
Mentalni i drutveni odgovori na

prisutni stresor
Dr Filip Rajs je opisao mentalne i drutvene
efekte dugotrajnog stresa povezanog sa
poslom.10 Njegova zapaanja su uglavnom primenjiva na bilo koji prisutni mentalni stresor.
Njegovi opisi mentalnih i drutvenih efekata
takvog stresa u prilagoenom i izmenjenom
obliku su predstavljeni u tabelama 5 i 6.
Oigledno je da due izlaganje stresoru
moe da proizvede niz mentalnih i drutvenih
efekata. Svesnost o itavom nizu naina na koje
stres moe da uzme svoj danak nam moe
pomoi da imamo vie razumevanja kada smo
238
Tabela 5. Mentalni efekti prisutnog stresora

- Mentalni zamor uz gubitak spontanosti i
kreativnosti
- Zbunjenost, ukljuujui zaboravnost i potekoe
u donoenju odluka
- Teskoba, ukljuujui oseanje panike
- Napetost, frustracija, razdraljivost, bes i
ozlojeenost
- Depresija
- Oseaj sopstvene nie vrednosti
- Smanjeno intelektualno funkcionisanje
- Dosada
Tabela 6. Drutveni efekti prisutnog

stresora
- Odugovlaenje, izbegavanje znaajnog posla i
kunih odgovornosti
- Nedostatak brige prema drugima i rezultujue
propadanje meusobnih odnosa
- Smanjena efektivnost u komunikaciji,
ukljuujui nesposobnost da se drugi sasluaju
- Emocionalna preosetljivost sa tenjom da se
reaguje preterano prema drugima, ili oseanje
izolacije i otuenosti uz tenju ka potiskivanju
oseanja i ak povlaenju
- Gubitak kontrole, preka narav, agresivnost
- Pojaana sklonost ka preuzimanju rizika,
ukljuujui kockanje
- Poveana upotreba droga i zloupotreba drugih
supstanci
mi ili ljudi bliski nama suoeni sa prisutnim

efektima stresa. Svi mentalni i drutveni efekti
stresa predstavljaju crvene zastavice koje se
moraju tumaiti kao indikatori da bi faza 3, stupanj iscrpljenosti, mogao neizbeno da usledi.
U stvari, neka od dramatinijih ispoljavanja koja
sam istakao kao to su depresija, ili gubitak
kontrole, mogu ak da ukazuju da je trea faza
dostignuta. U takvim sluajevima, neophodna
je brza akcija za efikasno izlaenje na kraj sa
stresorima. Ako se naete u takvoj situaciji,
paljivo razmotrite svojih deset glavnih stresora. Morate da se pozabavite tim oblastima to je
pre mogue.
Duhovni odgovori na prisutan stresor

Verovatnoa uspenog izlaenja na kraj sa
prisutnim stresorima moe biti znaajno poveana snanom duhovnom osnovom u neijem
ivotu. Naalost, dugotrajan stres moe takoe
da nakodi naim duhovnim osobinama. Zaista,
ne samo da stres utie na nau fiziku, mentalnu i drutvenu prirodu, ve stres takoe moe
da utie i na duhovnu dimenziju naeg karaktera. Zanimljivo je zapaziti da neki ljudi izgleda-
ju vakcinisani od duhovnih potresa zbog sistema verovanja koji usvajaju. Poto sam ja biblijski religiozan, veina mog iskustva sa snanim duhovnim sistemima verovanja dolazi sa biblij-ske take gledita. Zapazio sam da postoje
neke osobe koje nikada ne izgledaju potresene
bez obzira sa ime su suoene. Uopteno, usvojili su biblijske principe kao to su: A znamo da
onima koji ljube Boga sve ide na dobro.
(Rimljanima 8,28) ak i kada se stvari koje
izgledaju loe dese takvim osobama, oni veruju
da e to na kraju dovesti do neeg dobrog.
Sa druge strane, postoje ljudi, ukljuujui
one koji se izjanjavaju da su biblijski religiozni,
koji su usvojili druge duhovne principe, a koji
nisu ni od pomoi, niti su biblijski. Jedan od
takvih principa je takozvana doktrina napretka. Ona ui da ako je osoba dovoljno dobra (ili
ima dovoljno vere), onda e on ili ona imati
koristi kao to su finansijski napredak ili izleenje od bilo koje fizike bolesti. Kada duhovni
sistem ne moe da ugradi potekoe u pozitivan
pogled na ivot, hronini stres moe da proizvede neke uznemiravajue duhovne efekte.
Neki primeri su navedeni u tabeli 7.
Tabela 7. Duhovni efekti prisutnog stresora
-
Dovoenje u pitanje svojih vrednosti i vere

Gubitak smisla i svrhe ivota
Krivljenje Boga za probleme
Naputanje vere
Pokuaj pronalaenja reenja nezavisno od
Boga i religije
Onaj koji veruju da e Bog uvek spreavati

nesree mogu da imaju potekoa koje mogu
da prouzrokuju da ponu da dovode u pitanje
svoje vrednosti i veru. Ako je njihova religija
bila glavni uticaj u davanju smisla i svrhe njihovim ivotima, onda takvo dovoenje u pitanje obino dovodi do gubitka kritinih emocionalnih branika. Njihova vera se moe kriviti ili
napustiti pri suoavanju sa samim potekoama
koje je trebalo da sprei. Onda se moraju
potraiti reenja van duhovnog okvira koji su
nekada usvajali. Ironino je da to moe da bude
veoma zdrav, iako potresan proces. esto se
radi o tome da znaajni duhovni potresi ukazuju na pogrean sistem verovanja i potrebu da
se ponovo procene pretpostavke duhovnih
ubeenja. Kroz takav proces, mnogi su izali iz
potekoa sa jaom i istrajnijom verom.
Jedan od klasinih primera za to se
pronalazi u 73. Psalmu. Tu pisac Psalama opisuje kako je bio izloen doktrini napretka i iskusio
veliki stres dok je prolazio kroz potekoe dok
239
STRES BEZ POTRESA
su bezumni ljudi napredovali. On opisuje svoj

veliki duhovni potres sledeim izrazima: Kipljae srce moje i rastrzah se u sebi. Meutim,
njegovo dovoenje u pitanje je prouzrokovalo
da on preispita svoju veru. Dok govori o
Boijem otkrivenju u svetinji, on uvia novu
dimenziju ka Boijem karakteru i veri. On pie:
Dok najposlije uoh u svetinju Boiju, i doznah
kraj njihov. On zatim shvata kako pravedni Bog
moe da dopusti da bezumni ljudi napreduju u
ovom ivotu, i kako neko sa verom kao to je
on moe da pati. Njegov teret je podignut i on
zavrava Psalam uz zahvalno slavljenje Boga.
Mislim da je ovaj Psalam veoma zanimljiv
jer oslikava nekoga ko, zbog stresa, dovodi u
pitanje svoju veru u Boga, ali nije odustao od
nje. Osoba je samo odbacila pogrene delove u
svom verovanju.
Tragedija je da mnoge osobe (naroito, ali
ne iskljuivo, mlae osobe) imaju pogreno
shvatanje o Bogu i uenjima Biblije. Kada imaju
probleme, odbacuju svoju veru umesto da
slede primer pisca Psalama. Kada bi ponovo
istraili svoju veru u svetlu Boijeg otkrivenja iz
Biblije, to bi moglo da podstakne odbacivanje
bivih pogrenih shvatanja Boga, mogli bi da
pronau odgovore na najdublje probleme ivota. Duhovno obeshrabrenje koje nastaje od
dugotrajnog stresa pokazuje da osoba ne izlazi
dobro na kraj sa njim na duhovnom nivou. To je
pokazatelj potrebe za viom silom koja moe da
ugradi nesreu u zdravo gledite na duhovni
ivot.
Fizioloka oteenja usled dugotrajnog

stresora
Ve smo ispitali fizike efekte iznenadnog
stresa. U vezi sa dugotrajnim delovanjem stresora koji proizvodi ozbiljan, dugotrajni stres,
drutveni, mentalni i duhovni efekti su esto
najvidljiviji. Fiziki efekti stresa mogu da se
odvijaju nevidljivo, ispod povrine, samo da bi
eksplodirali u aktutnu bolest ili dramatian
dogaaj koji ugroava ivot. Neki od ovih
hroninih efekata su povezani sa slabljenjem
imunog sistema. Drugi mogu da imaju veze sa
ubrzanjem ateroskleroze (otvrdnjavanje arterija).
Postoje mnoge naznake da hronini stres
moe da prouzrokuje bolest, da predstavlja faktor u pogoravanju postojee bolesti, ili da
oteava oporavak od bolesti. Meutim, ne postoje nauna merenja, kao to je ispitivanje krvi,
koja mogu da potvrde ili izmere nivo stresa kod
osobe. Svi indikatori nivoa stresa su subjektivni.
Kao rezultat toga osoba nikada ne moe da
bude sigurna u bilo kom odreenom sluaju da

je bolest prouzrokovana stresom ili da je stres
uopte bio faktor u prouzrokovanju bolesti ili
ometanju oporavka od bolesti. Meutim, video
sam odreene sluajeve u kojima postoje definitivne naznake koje ukazuju na stres kao na
uzrok bolesti. Video sam druge sluajeve u kojima je stres izgleda bio jedan od nekoliko uzroka, i opet druge u kojima je stres izgleda
spreavao oporavak od bolesti. Sa druge
strane, video sam pacijente sa kardiovaskularnim bolestima na primer, a stres izgleda nije bio
ukljuen u to. Klasian primer za to je osoba
koja u svim pogledima vodi ivot sa niskim stresom, a ipak pui, ne veba i jede nezdravo.
Infarkt moe da se javi usled oiglednih razloga, bez vidljivog ukljuenja stresa.
Mnogo puta poto se utvrdi infarkt, pacijent
pita: Da li je stres to prouzrokovao? Ja odgovaram da stres moe da doprinese infarktu.
Takoe, istiem da i kada stres predstavlja faktor, obino ne deluje sam. Tipino, prostoje
drugi faktori koji lee u osnovi kao to su delimino blokirane arterije, nezdrava ishrana i
moda povieni krvni pritisak i/ili povieni
holesterol. Nekontrolisani bes ili neke druge
reakcije prouzrokovane stresom mogu da izazovu infarkt. Meutim, nije verovatno da bi
takav emocionalni odgovor prouzrokovao
infarkt da su srane arterije bile bez blokada
holesterolom. Poznato je da stres utie na
mnoge bolesti. Glavne su navedene u tabeli 8 u
levoj koloni.11
Video sam mnogo sluajeva sranih oboljenja i raka kod osoba koje su bile suoene sa
velikim stresovima u ivotu. Utvreno je da posle smrti voljene osobe preiveli suprunik ima
vei rizik od infarkta, naroito u roku od 6
Tabela 8. Bolesti povezane sa stresom
Stres utie na otpoinjanje, leenje ili oporavak

od sledeih bolesti i stanja:
Glavne bolesti
Druge bolesti
- Kardiovaskularne
bolesti (npr. bolest sranih
- Stanja povezana sa
miiima (npr. glavobolje
arterija i log)
Rak
Depresija
Angina pektoris
Diabetes mellitus
Tubekuloza
Hipertenzija
irevi
Sida
usled napetosti, bolovi u telu)

- Alergije (astma, koprivnjaa, polenska groznica)
- Predmenstrualni sindrom napetosti

- Bradavice
- Svrab koe
- Gubitak kose
- Kosa sedi, perut
- Giht
- Herpes
240
meseci od gubitka.12 Slino tome, u kontekstu

gubitka, kod preivelog suprunika se moe
razviti smrtonosni rak verovatno zato to je
stres oslabio njegov ili njen imuni sistem.
Najobimnije istraivanje koje sam ja pronaao
po ovom pitanju je pratilo preko 1,5 milion
venanih osoba u Finskoj u toku 5 godina.13
Istraivai su zakljuili: Rezultati se slau sa
hipotezom da je poveana smrtnost posle smrti
suprunika delom prouzrokovana stresom.
Dijabetes je ponekad tee kontrolisati kod
pacijenata pod stresom.14 Verovatnije je da e
se infektivne bolesti kao to su tuberkuloza rairiti i dominirati nad telom ako je imuni sistem
slab; takav oslabljeni imunitet se moe javiti
ako pacijent nije u stanju da se izbori sa stresom.15
Pored velikih bolesti, i druga oboljenja su
povezana sa stresom. Ona su navedena u desnoj koloni na slici 9. Ne morate da budete pod
prevelikim stresom kako biste dobili bilo koje od
ovih oboljenja. Meutim, stres izgleda dovoljan
kako bi poveao rizik od ovih stanja ili bar
ubrzao njihovo ispoljavanje kod onih koji su
genetiki ili sredinski predodreeni.
Depresija usled prisutnog stresora

Jedan od mojih naroitih razloga za zabrinutost predstavlja veliki porast broja sluajeva
depresije koji sam primetio tokom svoje lekarske prakse. Drugi lekari izvetavaju o slinom porastu.16 Neke injenice o depresiji su
Tabela 9. Depresija je u porastu
1. Broj ljudi kod kojih se razvija depresija se irom
sveta stabilno poveava od 1915. godine.
2. Bolest izgleda pogaa u ranijem dobu.
3. Velike epizode depresije se sada esto javljaju
do 25. godine.
4. Sveukupan rizik od depresije je vremenom
porastao.
Prve epizode velike depresije su se istorijski javljale u srednjem dobu. Sada esto vidimo
te prvobitne epizode sa 25 godina starosti ili
manje. tavie, oni koji su trenutno u srednjem
dobu izloeni su veem riziku od doivljavanja
velike depresije sada nego u prethodnim generacijama. Koji su razlozi za taj porast? Neki su
ukazali da postoji vie razloga za depresiju u
naem drutvu. Drugi su tvrdili da je danas
manje ljudi razvilo odgovarajue mehanizme za
izlaenje na kraj sa stresom.
Do sada smo ispitali neke od rairenih fizikih, mentalnih, drutvenih i duhovnih efekata
stresa. Sve to navodi na pitanje: ta moemo

da uinimo u vezi sa tim? Kako moemo da
stavimo stres pod kontrolu? Ostatak poglavlja
iznosi neke kljune, a ipak zanemarene koncepte za kontrolu stresa koji mogu da unaprede
va nain izlaenja na kraj sa stresorima u ivotu.
Osam kljueva za uspenu kontrolu

stresa
Postoji mnogo tehnika koje mogu pomoi u
borbi sa stresom. Meutim, ja sam utvrdio 8
kljunih mera za kontrolu ili upravljanje stresom, za koje verujem da se ne koriste dovoljno,
ali su od sutinskog znaaja u pomaganju u
borbi sa stresorima. Pregledajte listu 10 vodeih stresora za koju sam vas ranije ohrabrivao
da je napiete. Sa ovim stresorima na umu razmotrite mere kontrole koje su ovde predstavljene. Razmislite da li moete da utvrdite naine
za korienje tih mera u reavanju svojih najznaajnijih stresora.
Zdrava prilagoavanja
Prva kljuna mera za kontrolu stresa je ono
to ja nazivam zdravo prilagoavanje. Da bih
to ilustrovao, razmotrite sledeu situaciju: spavate nou pored otvorenog prozora, i budite se
u etiri ujutru jer vam je hladno to je fiziki
stresna situacija. Kakve su vae mogunosti?
Jedna je da ustanete i da uzmete jo jedno
ebe. Druga je da ukljuite grejanje. Trea
mogunost je da ustanete i zatvorite prozor.
etvrta bi bila da prvo zatvorite prozor, a zatim
se obuete i pripremite za dnevni posao
naroito ako ste sasvim budni i oseate se
osveeni. Ako izaberete poslednju mogunost,
stresori su se moda zapravo preokrenuli u
prednost. Ako ste zaista imali odgovarajui san,
stresori su radili za vas umesto protiv vas.
Ustajete ranije i ostvarujete vie nego to biste
inae uradili. Na kraju, to ustajanje u etiri sata
ujutru vam je verovatno pomoglo da se oslobodite stresa. Pomoglo vam je da otklonite
potencijalne stresore: moda ste platili neke
raune, oistili kuhinju, ili zavrili projekat koji
ste sa posla doneli kui. Iako bismo mogli da
razmatramo vrednosti svake od 4 razliite
mogunosti za reavanje problema hladne
sobe, sve one u stvari predstavljaju primere
zdravog prilagoavanja. U svim tim scenarijima
reili ste problem stresora i nastavili sa ivotom.
ta bi onda bila ilustracija nezdravog
odgovora? Jedan primer bi bio pokuaj da se
stresor ignorie, da se nastavi leanje u krevetu i da osoba pokua da se ponovo uspava.
241
STRES BEZ POTRESA
Takav pristup moe da vas dovede do toga da

drhtite i da vas frustrira tako da se ne moete
uspavati. Poruka je da je ignorisanje stresora
retko zdrav odgovor. Meutim, kada se suoimo
sa naizgled nadmonim stresorom (naroito na
socijalnom, mentalnom ili duhovnom nivou),
ponekad je najbolja mogunost koja je vidljiva
ignorisanje stresora. Moemo biti pod tolikim
stresom da ne vidimo konstruktivne mogunosti. Ignorisanje prisustva stresora moe da nam
pomogne da preemo sa stanja alarma na
stanje otpora u kome zatim moemo konstruktivnije da razmatramo naine za prilagoavanje.
Postoje drugi nezdravi naini za izlaenje na
kraj sa stresorima. Jedan primer u naem scenariju hladne sobe bi bio beanje. Primenom
ove tehnike se moete nai kako drhtite u etiri
sata ujutru dok zovete svoju nacionalnu putniku agenciju koja radi 24 sata dnevno i rezerviete mesto za sledei let za Havaje. Dok
ste na plai na Havajima moe da izgleda da je
stresor radio u vau korist. Pobegli ste hladnom
vremenu i uivate na Havajima. Meutim, kada
se vratite kui i vidite da je prozor i dalje irom
otvoren, da je u vaoj spavaoj sobi sneg i da
su cevi u kupatilu zamrznute, shvatiete da je
trebalo da reite problem stresora zatvarajui
prozor pre odlaska. Pored toga, kada vas
otpuste sa posla zbog neodobrenog odsustva i
kada dobijete raun sa puta, pojavie se jo
stresa. Beanje nije optimalan nain za odgovor na stresor; nekada moe skupo da vas
kota. Meutim, to moe da bude jedina strategija koju neko uvia za kupovanje vremena
pri suoavanju sa nadmonim stresorom.
Mnogi vide beanje kao proirenje ignorisanja stresora. Kada mentalno ignoriete stresor, posledica je da ostajete u sredini u kojoj ste
suoeni sa stresorom ne reavajui ga. Stresor
nastavlja da deluje na vau fiziologiju bez obzira koliko mislite da ga uspeno ignoriete. Kada
fiziki beite iz sfere uticaja stresora, vae telo
moe da dobije odreeni predah. Put na Havaje
to ilustruje. Ipak, ako je beanje impulsivno,
moe da ima visoku cenu. Meutim, beanje se
uglavnom deava na mentalnom nivou i, zaista,
predstavlja produetak ignorisanja stresora.
Osoba ostaje u prisustvu stresora, ali se okree
umnom beanju kako bi zaboravila na njegovo
prisustvo. Takvo beanje moe da bude toliko
razliito i da se kree od gledanja televizije ili
uzimanja alkoholnog pia. Ovaj tip beanja je
gori od uzaludnog pokuaja da se stresor
ignorie. Poto ste jo uvek u domenu stresora,
vae telo nastavlja da prolazi kroz stupnjeve
sindroma opteg prilagoavanja sa sve slabijim

rezervama mehanizama za izlaenje na kraj sa
stresom. U isto vreme, vae rezerve se dalje
osipaju agensom korienim za beanje. Na
primer, alkohol teti eonom renju mozga u
kome se zasnivaju donoenje odluka i konstruktivnih reenja. Sa druge strane, gledanje
televizije, ak i u svom najuzvienijem obliku,
oduzima vreme od aktivnosti kao to su
vebanje koje bi moglo da pojaa vae rezerve
za izlaenje na kraj sa stresom ili za umanjivanje stresa.
Zdrav nain ivota

Drugi kljuni mehanizam za izlaenje na
kraj sa stresom je zdrav nain ivota. to vae
telo efikasnije funkcionie, to ete bolje moi da
koristite izvore mehanizama za izlaenje na kraj
sa stresom koji su vam neophodni. Drugaije
reeno, zdravo telo i um vam daju prednost u
izlaenju na kraj sa stresom sa kojim ste
suoeni. ak iako ste izloeni stresorima koje
jo uvek niste uklonili ili na koje se jo uvek
niste prilagodili, bolje zdravlje e vam pomoi
da se zatitite u toku duih vremenskih perioda
od nekih efekata stresa koji tete zdravlju.
Jedan od kljunih elemenata zdravog naina ivota je pravilna ishrana. Dosledan plan
ishrane koji opisujem tokom ove knjige je program za opte poboljanje zdravlja. Iste
osnovne vodilje koje pomau u spreavanju
sranih oboljenja i raka takoe mogu da
pomognu u poveanju nivoa energije (vidi 9.
poglavlje o melatoninu), poboljaju mentalnu
jasnou (vidi 12. poglavlje o eonom renju), i
da tako poboljaju sposobnost osobe da se bori
sa ivotnim stresorima. Govorimo o tome na
vie naina tokom cele knjige; detaljno ponavljanje ovde nije neophodno. Dovoljno je rei da
korienje namirnica iskljuivo iz biljnih izvora
obezbeuje optimalnu ishranu koja e pomoi
osobi da se najefektivnije bori sa stresom.
Takoe se uvajte preraenih namirnica ak
iako su iz biljnih izvora. Na primer, izbor preraenih itarica umesto integralnih (kao to je
belo brano umesto brana od integralne
penice), uskrauje vam optimalnu meavinu
vitamina i minerala koji se nalaze u prirodnom
biljnom proizvodu.
Jo jedna kljuna komponenta zdravog
naina ivota je redovno vebanje. Medicinska
literatura navodi da je redovno fiziko vebanje
veoma korisno za mentalno zdravlje i kontrolu
stresa.17 Izgleda da redovno umereno vebanje
takoe pomae imunom sistemu, pomaui
sasvim shvatljivo i uklanjanju slabljenja imuni-
242
teta povezanim sa stresom.18,19,20 Kada su moji

pacijenti pod velikim stresom, nalaem im da
usvoje program redovnog aerobnog vebanja.
Svakodnevno ustro hodanje na sveem vazduhu u toku 45 minuta, ili tranje, plivanje, ili
pak vonja bicikla se pokazuju veoma zdravim.
U roku od jedne nedelje obino izlaze na kraj sa
stresom daleko bolje. U stvari, mnogi moji pacijenti su mi rekli da je dnevno vebanje jedna od
najkorisnijih preporuka za olakavanje stresa
koje sam im ikada dao.
Pored ishrane i vebanja postoji jo mnogo
toga to bi se moglo rei o zdravom nainu ivota. To je jedna od osnovnih tema ove celokupne knjige. Naroito bih vam ukazao na
poglavlja o eonom renju (12. poglavlje) i
melatoninu (9. poglavlje) za druge aspekte
naina ivota koji se bave poboljavanjem mentalnih i fiziolokih funkcija koje su sutinske za
optimalno upravljanje stresom. Pored toga,
govoriu o jo jednom kljunom faktoru naina
ivota - odgovarajuem odmoru, kasnije u
ovom poglavlju kada budemo razmatrali
izlaenje na kraj sa teskobom i zabrinutou.
Posveenost cilju koji pomae drugima i

koji Bog odobrava
Trea kljuna mera za kontrolisanje stresa
je posveenost uzvienom cilju koji pomae
drugima i koji odobrava Bog. Biblija daje neke
odline primere o tome. Jedan od mojim omiljenih nalazi se u 58. poglavlju Knjige proroka
Isaije. Celo poglavlje je jedan od najuzvienijih
biblijskih recepata za zdravlje. Jedan odeljak
opisuje pozitivne rezultate koje doivljava onaj
koji pomae drugima, kao to je navedeno u
tabeli 10.
Tabela 10. Brzo ozdravljenje
A nije li ovo post to izabrah: da razvee sveze
bezbonosti, da razdrei remenje od bremena,
da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram?
Nije li da prelama hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? Kad vidi gola, da
ga odene, i da se ne krije od blinjega svoga?
Tada e sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje e
tvoje brzo procvasti, i pred tobom e ii pravda
tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa.
(Isaija 58,6-8)
Isaija navodi da e nae sopstveno zdravlje

biti poboljano pomaganjem drugima, kao to
je deljenje hrane sa gladnima i obezbeivanje
odee onima kojima je neophodna. Sve to, naravno, ukljuuje pomaganje sopstvenim lanovima porodice kao i susedima. Savremena nau-
ka ukazuje da postoje merljive koristi po zdravlje od ovakvog pristupa kakav nalae i Biblija.
Jedan nain posmatranja ovog pitanja je
prouavanje medicinske literature o predmetu
volonterizma. Uopteno gledano, ovakva
istraivanja prouavaju ljude koji su se posvetili
pomaganju onima oko sebe pruajui im
besplatne usluge. U nedavnom istraivanju na
penzionerima, oni koji su volontirali vie od 10
sati sedmino pokazivali su vei oseaj smisla
to je potvreno znaajno boljim rezultatima na
specifinom testu svrhe ivota.21 Pomaganje
drugima obezbeuje oseaj smisla ili svrhe u
ivotu koji je sutinski u izlaenju na kraj sa
odreenim stresorima. U jednom istraivanju
lekara, oni koji su imali vei oseaj svrhe u ivotu imali su manje izraenu teskobu u vezi sa
smru strah od nje moe biti veliki stresor.
Utvreno je da uestvovanje u ivotima
drugih na socijalnoj osnovi ostvaruje znaajne
fizioloke koristi. Na primer, u jednom istraivanju pacijenata koji su nedavno podvrgnuti
operaciji srca, vii nivo drutvenog uestvovanja je bio povezan sa boljim zdravljem 6 meseci posle operacije.23 Ovi kumulativni dokazi u
istraivakoj literaturi jasno ukazuju na koristi u
smanjivanju stresa koje nastaju usled ukljuenosti u ciljeve koje potuju i Bog i ovek. Dobro
je utvreno da oni koji prolaze kroz ivot ispunjavajui sopstvene elje, ali ne obazirui se na
potrebe drugih, u stvari uskrauju sebi koristi
po zdravlje koje prua portvovanost. Svako od
nas treba u stvari da postane lino ukljuen u
ciljeve koje odobrava Bog, i koji pomau
oveanstvu.
Knjiga proroka Isaije u 58. poglavlju iznosi
dalje uvide koji se odnose na lino zdravlje
usled vrenja dobrih dela. Zapazite odeljak
naveden u tabeli 11.
Tabela 11. Poboljanje imunog sistema
I ako otvori duu svoju gladnome, i nasiti duu
nevoljnu; tada e zasjati u mraku videlo tvoje i
tama e tvoja biti kao podne. Jer e te Gospod
voditi vazda, i sitie duu tvoju na sui, i kosti
tvoje krepie, i bie kao vrt zaliven i kao izvor
kojemu voda ne presie.
(Isaija 58,10, 11)
Kada nasitimo duu nevoljnu, doivljavamo Boije specijalno vostvo i blagoslov. Dok
prolazimo kroz line periode krize, duhovno
moe da izgleda kao da se nalazimo u periodu
sue odseeni od svake duhovne i emocionalne hrane. Meutim, ak i u tim situacijama,
Bog obeava da e da zadovolji nae due ako
243
STRES BEZ POTRESA
pomaemo drugima. U tom obeanju vidimo

opis osobe pod stresom koja na kraju pronalazi
olakanje kao rezultat pomaganja drugima.
Deo ispunjenja tog obeanja dolazi kao posledica pomaganja drugima kojima je pomo neophodna.
Boije obeanje: kosti tvoje krepie takoe se moe prevesti kao ojaae tvoje kosti.
Hebrejska re prevedena kao krepie ili
ojaae, esto se koristi u Bibliji uz snane
dvojne prizvuke. Na primer, u 4. Knjizi Mojsijevoj 31,5, Biblija govori kako se Izrailjeva plemena, njih dvanaest hiljada opremie na
vojsku. Re prevedena kao opremie je ista
hebrejska re koja je prevedena kao krepie u
Knjizi proroka Isaije 58. Re onda ima znaenje
opremanja za borbu. Drugim reima, Boije
obeanje kosti tvoje krepie ukazuje da su
nae kosti spremne za borbu, kao to je vojnik
naoruan za rat. Ova ilustracija sa borbom je
sasvim odgovarajua kada razmislimo o ulozi
naeg imunog sistema. Bela krvna zrnca su
kljune elije imunog sistema koje se formiraju
u unutranjosti naih kostiju poznatoj kao kotana sr. Prema tome, ako je sa imunim sistemom osobe neto krenulo naopako, nije neobino uzeti uzorak kotane sri da bi se problem
prouio. Nae kljune elije imunog sistema
zavise od zdrave kotane sri.
Pored toga, crvena krvna zrnca, koja nose
neophodni kiseonik do svih delova tela, takoe
se formiraju u kotanoj sri. tavie, krvne
ploice koje nas tite da ne iskrvarimo kada
smo povreeni, proizvode se na istom mestu.
Nae kosti jasno igraju kljunu ulogu u uvanju
naeg zdravlja. Prema tome, obeanje iz Biblije
da e ojaati nae kosti nije besmisleno. U tim
reima se nalazi potvrda Boije dodatne pomoi
u naem jaanju protiv stresa i bolesti ako se
ukljuimo u ciljeve koji slave Boga, kao i ljude
sa kojima ivimo.
Planirajte pravilno
etvrti kljuni pristup za kontrolu stresa je
izdvajanje vremena za pravilno planiranje i
organizovanje. Mnogi ljudi pate od problema
vezanih sa stresom jer se nisu dobro organizovali. ivot postaje zbunjujui i nesiguran bez
reda i organizacije. U Jevanelju po Luci, u 14.
poglavlju, Isus je postavio pitanje koje rasvetljava ovu temu. Njegove rei su navedene u
tabeli 12.
Pravilno planiranje i organizacija su potrebni pre poetka posla, da bi se utvrdilo ta je
neophodno da bi se ostvario zadatak. Svi moemo da se setimo primera u sopstvenim ivo-
Tabela 12. Pravilno planiranje i

organizacija
I koji od vas kad hoe da zida kuu ne sedne
najpre i ne prorauna ta e ga kotati, da vidi
ima li da moe dovriti?
(Luka 14,28)
tima u kojima su problemi, a moda i nesrea

nastali usled nedostatka planiranja.
Ne budite nervozni u pogledu

budunosti
Peti kljuni pristup za kontrolu stresa je
izbegavanje teskobe zbog budunosti. Isprva,
to moe da izgleda nedosledno sa prethodnom
takom koja je naglasila planiranje i organizaciju. Meutim, ova dva principa se meusobno
dopunjuju. Bez odgovarajueg planiranja, prirodno je da osoba postane nervozna u pogledu
budunosti. Student koji se priprema za nadolazei test ima koristi od odreene koliine stresa. Ovaj tip eustresa bi trebalo da obezbedi
motivaciju za uenje i pripremanje ispita.
Meutim, bilo bi samoporaavajue ukoliko je
zabrinut i nervozan u pogledu testa. U stvari,
briga tei da onesposobljava, dok zdrav stav
prema stresoru, na koji se gleda kao na izazov,
tei da motivie. U strahu od nedostatka znanja, student moe biti u iskuenju da kae:
Zato uopte pokuavati? Ne mogu da
savladam ovaj predmet za vreme potrebno na
testu. Konstruktivniji stav bi ukljuivao organizaciju i planiranje bez brige. Student moe da
kae: Imam jo tri sata ove veeri; da vidimo
ta mogu da nauim. Ponovo, Biblija je ovde
od pomoi, kao to je navedeno u tabeli 13.
Tabela 13. Nemojte da patite zbog onoga
to e biti sutra
Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinue se
za se. Dosta je svakom danu zla svoga.
(Matej 6,34)
Isus ne govori protiv planiranja. To bi protivureilo njegovoj ranije navedenoj izjavi u

Jevanelju po Luci 14, koja daje izriitu podrku
znaaju planiranja. Isus kae: Kada jednom
pravilno isplanirate i izvrite taj plan, ne brinite
se o sutranjici. Drugim reima, sutra e doneti
ono to donese. Meutim, u naoj ilustraciji
ispita, bilo bi nesmotreno da student koji nije
uio kae: Miran sam. Neu se brinuti zbog
ispita sledee nedelje. Bog e mi pomoi kada
taj dan doe. Sa druge strane, student koji
244
marljivo ui ne treba da se brine da e nastavnik nainiti ispit previe tekim, ili da uenje
nee pomoi, ili da e neprolazna ocena biti
rezultat.
Zabrinutost i teskoba oko stvari koje ne
moemo da promenimo su samoporaavajue.
Niko danas ne moe da kae ta e se sutra
desiti. Meutim, ako problem postoji danas i
treba ga danas reiti, onda bismo morali da se
pozabavimo njime danas. Za to je potrebno
planiranje, organizacija i motivacija. Meutim,
pre nego to budemo imali vremena ili prilike
da reimo neko pitanje, ne bi trebalo da se
brinemo o njemu. Isus nas poziva da izvrimo
rad koji god je potreban ili planiranje koje je
neophodno za danas. U isto vreme savetuje nas
da ne patimo zbog budunosti. Takva zabrinutost e uvek biti izvor znaajnog stresa i bie
kontraproduktivna.
Dimenzija osloboenja od zabrinutosti ne
mora samo da donosi korist u vezi sa upravljanjem stresom, ve takoe moe da ima duboke fizioloke koristi u vezi sa naim telesnim
funkcijama. Kao to sam istakao u poglavlju o
eonom renju, spontana regresija raka moe
biti povezana sa mentalnim stavom koji je
osloboen brige. Kod spontane regresije, osoba
sa smrtonosnim rakom preivljava nezavisno od
bilo kakvog leenja. Na osnovu istraivanja
Judira Ikemija, dr Leri Dosi je zapazio: esto
stav posveenosti i prihvatanja nalik molitvi, a
ne gruba agresivna molitva za odreeni ishod,
ukljuujui uklanjanje raka, prethodi izleenju.24 On dalje istie: Svi pacijenti (koji su iskusili spontanu regresiju raka) su se u potpunosti predali Boijoj volji nakon to su saznali
da imaju rak.25 Veza sa Bogom kroz molitvu i
spremnost da se prihvati ak i loe zdravlje i
bolest mogu najbolje da poploaju put ka isceljenju.
tavie, teskoba ima sposobnost da zaobie
jedan od najznaajnijih izbora naina ivota za
otklanjanje stresa, to jest odgovarajui odmor.
etiri dimenzije odmora su predstavljene u 20.
poglavlju: Iznad vodeih uzroka smrti. Dva
zapaanja u vezi sa odmorom su ovde primenljiva. Prvo, san je neophodan obnavljajui
proces koji je potreban za odravanje naih
maksimalnih izvora mehanizama za izlaenje na
kraj sa stresom. Drugo, strunjaci koji se bave
snom identifikuju stres i teskobu kao kljune
uzroke nesanice. Dr Dejms Perl (James Perl) u
svojoj knjizi: Spavajte pravilno za pet noi
(Sleep Right in Five Nights) opaa da je bes,
jedan od najuobiajenijih ljudskih odgovora na
stresore, uzrok nesanice kod velikog broja
ljudi.26 Te dve stavke postavljaju osnov za

zaarani krug. Stres ometa san, to dovodi do
oteanog izlaenja na kraj sa stresorima. To
zauzvrat moe da dovede do jo potresa i da
dalje pogora probleme sa snom.
Jedan nain da se ovaj krug razbije je reavanje problema teskobe ili besa iznosei vae
zabri-nutosti Bogu kroz aktivan proces molitve.
Shvatanje da moete da verujete Bogu u pogledu budunosti moe da predstavlja sastojak koji
je nedostajao za reavanje ove dileme. Drugi
pristupi za razbijanje kruga se koncentriu na
poboljanje odmora i sna, ak i usred potresa.
Molim vas da razmotrite informacije u 9. i 20.
poglavlju za uvide o poboljanju sna.
Mislite o uzvienim temama

esta kljuna odbrana od stresa dolazi od
razmiljanja o uzvienim temama. Biblija ponovo daje znaajnu vodilju o ovome, kao to je
navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. Mislite o ovim stvarima
A dalje, brao moja, to je god istinito, to je god
poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, i jo
ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala,
to mislite.
(Filibljanima 4,8)
Biblija nas podstie da usmerimo nae

umove na uzviene osobine kao to su istina,
potenje, istota i dobrota. Ako elimo da nadvladamo stres i da on radi za nas, a ne protiv
nas, moramo da se koncentriemo na uzviene
teme. Naalost, veina nas ima tenju da se
bavi negativnim. Lako je zaboraviti na mnogo
dobrih stvari koje smo iskusili u prolosti i koje
trenutno doivljavamo. Ali, da li je naa pesimistika sklonost bez osnova? Reklamiranje je
u velikoj meri uspeno jer usmerava nau panju na ono to nemamo, budi u nama elju da
steknemo upravo te stvari, i ini nas nezadovoljnim. Potpirivanje vatre nezadovoljstva ini
dobar marketing. Meutim, mi biramo da
sluamo reklame na radiju i da ih gledamo na
televiziji. Mi biramo da itamo novine koje
sadre reklame. Moramo da shvatimo da je ono
to vidimo i ujemo, ak i u pogledu reklama, u
velikoj meri pod naom kontrolom.
Ako elimo da se optimalno bavimo stresom, uiniemo sve to je potrebno da bismo se
zatitili od savremene kulture reklama i duha
nezadovoljstva koji ona pobuuje. Moramo da
teimo da se koncentriemo na ono to imamo,
a ne na ono to nam nedostaje. Nemojmo
245
STRES BEZ POTRESA
dopustiti da loe zaseni dobro, ve po reima

stare himne: Navedi nae brojne blagoslove,
imenuj ih jedan po jedan. Takav stav e
pomoi da se ojaa na imuni sistem i nae
sposobnosti za izlaenje na kraj sa potekoama. Savet koji bi morao pomoi svima koji ele
da optimalno upravljaju stresom je naveden u
tabeli 15.27
Tabela 15. Glavni prioriteti u zdravom
ivotu
Nita ne tei da pobolja zdravlje tela i due vie
od duha zahvalnosti i hvale.
Neke porodice formalno izraavaju zahvalnost i slavu Bogu u vreme obroka. To je dobar
poetak, ali duh zahvalnosti i hvale ide iznad
nekoliko kratkih molitvi svakog dana. On ukazuje na neprestani stav zahvalnosti za sve dobre
darove koje nam je Bog dao. Takvo uvianje
Boijeg blagoslova e veoma doprineti otklanjanju potresa.
Duh zahvalnosti i hvale bi trebalo da se
probudi u svima nama u SAD zbog mnogo
blagoslova koje nam je Bog dao. Postoji otar
kontrast izmeu mnogih povoljnosti koje prosean Amerikanac ima u ivotu i ivota sa
nedostakom takvih pogodnosti u mnogim
drugim delovima sveta. Ozbiljnost stresora u
ivotu prosenog Amerikanca je mala u
poreenju sa tim.
Na mojim seminarima za kontrolu stresa
dajem i drugi zadatak uesnicima koji, kao za
ironiju, oni isprva obino smatraju stresnim.
Zadatak je da se uzdre od izgovaranja bilo
kakve kritike o bilo kome ili bilo emu u roku od
najmanje dve sedmice. Nijedna re kritike nije
dozvoljena. Tokom tih etrnaest dana, ako njihova deca urade neto dobro, ohrabruju se da
ih pohvale za to, ali ako urade neto loe, ne
sme se davati nikakva kritika. Na poslu i drugim
delatnostima, uslovi su isti. Uesnici seminara
mogu da kau samo dobre ili neutralne stvari.
Kritika je strogo zabranjena. tavie, ako
uhvate sebe kako govore bilo ta to je kritika,
proces od dve sedmice mora ponovo da
otpone. Na sreu, seminar traje osam sedmica
poto praktino svako mora da pone iz poetka drugog dana. Nekima je potreban trei ili
etvrti poetak. Prvih nekoliko dana su veoma
stresni. Meutim, kada se dve sedmice uspeno
zavre, niko do sada nije izrazio aljenje u vezi
sa zadatkom. Uopteno gledano, uesnici smatraju da je to bilo korisno iskustvo koje im je
pomoglo da promene pogled na ivot i koje ih
je ohrabrilo da se koncentriu na dobro.
To ne znai da nikada ne treba izneti kritiku.

Ova veba je jednostavno smiljena kako bi
pomogla da ljudi postanu svesniji svojih navika
nalaenja mana. Osmiljena je da ukae uesnicima da, uz napor, mogu da kontroliu svoje
iznoenje kritike i da time uvide koristi za sebe
i druge. Svakako, kritika moe biti korisna, ako
je odgovarajua, konstruktivna i paljivo izneta.
Meutim, kritika koju iznosimo uglavnom ima
osnovu u negativnom stavu. Jo gore, esto kritikujemo stvari koje apsolutno ne moemo da
kontroliemo ili na koje ne moemo da utiemo.
Takva kritika teti i nama i drugima. tavie,
tei da podstie negativne stavove kod onih koji
se nalaze oko nas.
Pre skoro sto godina ve citirani autor je
razumeo sutinu takvih zabrinutosti u snanom
savetu ljudima navedenom u tabeli 16.28
Tabela 16. Biblijske preporuke za
reavanje kritike
Kada smo u iskuenju da se alimo na neto to
je neko uradio, treba pohvaliti neto kod te osobe. Negujte naviku zahvalnosti. Iznova slavite
Boga zbog Njegove divne ljubavi. Nikada se ne
isplati misliti o starim nevoljama. Bog nas poziva
da gajimo Njegovu milost i Njegovu nenadmanu
ljubav, koja moe biti inspirisana hvalom.
Biblijska duhovnost
Sedma mera za kontrolu stresa je biblijska
duhovnost. Verujem da imamo izuzetnu potrebu za duhovnou i molitvom svakog dana. To
je oblik odmora i podmlaivanja koji mali broj
ljudi shvata u svom potpunom obimu. Ova tema
se objanjava potpunije u poglavlju o eonom
renju i u zavrnom poglavlju ove knjige. Meutim, znaaj ovog pitanja opravdava opis i na
ovom mestu.
Duhovnost i molitva pruaju najvee koristi
kada obezbeuju odmor od stresnih misli i oseanja, kao i priliku da se pronae reenje za
izlaenje na kraj sa najteim ivotnim stresorima. Da bi se takvi procesi odigrali, moi razmiljanja mozga moraju da budu aktivne tokom
procesa molitve i razmiljanja. Nae najvie
intelektualne sposobnosti, ukljuujui duhovno
razmiljanje, nalaze se u delu mozga zvanom
eoni reanj. Kao to je opisano u poglavlju o
eonom renju, kada je ovaj region mozga blisko ukljuen u nae razmiljanje, tip modanih
talasa zvan beta talasi dominira. Ako bi trebalo
da merite modanu aktivnost elektroencefalogramom (EEG) i ako on pokae beta talase, to
bi ukazivalo da se odigrava zdravo razmiljanje,
246
okarakterisano dinaminom aktivnou eonog
renja.
Istraivanja ukazuju da biblijska duhovnost
ukljuuje eoni reanj i beta aktivnost. To je
ono to bi se oekivalo. Na kraju, molitva sa
biblijskog gledita je krajnje aktivan proces. Bez
obzira da li razmiljamo o Boijoj dobroti, da li
mu se zahvaljujemo jer nam je pomogao na
specifine naine, da li traimo da saznamo njegovu volju u sloenim situacijama, ili se molimo
za osobe koje imaju specifine potrebe, biblijska duhovnost i molitva ukljuuju aktivan eoni
reanj.
Iako mogu da ukljue visok nivo mentalne
aktivnosti, biblijska duhovnost i molitva su takoe veoma odmarajue. Monitor sa povratnom
spregom moe biti korien za utvrivanje oputanja svojstvenog takvom vidu duhovnosti. Za
one koji nisu upoznati sa ovim procesom, povratna sprega je jednostavno nain da se
unutranji procesi ljudskog tela naine vidljivim
spolja, korienjem ureaja za praenje.29
Jedan metod utvrivanja napetosti je merenje elektrine otpornosti koe.30 Kada je
osoba emocionalno napeta, tei da se javi pad
otpora. Koa lake provodi elektrinu struju to
se moe izmeriti ureajem.31 Poznati detektor
lai radi na tom principu. Kao deo medicinske
nastave, nosio sam prenosni monitor sa povratnom spregom koji je vrio merenja dok sam se
ja bavio dnevnim poslovima. Bio sam impresioniran time to je pokazivao najoputenije
stanje kada sam se aktivno molio Bogu.
Meutim, nije svaki oblik duhovnosti okarakterisan beta aktivnou i ukljuenou eonog
renja. Nasuprot biblijskoj duhovnosti stoje
procesi duhovnosti koji su popularizovani u
istonom delu sveta, zvani istona meditacija.
Izgleda da njena efektivnost nastaje iz jednog
oblika beanja. Druga istraivanja su pokazala
naglaavanje onoga to se zove alfa modani
ritam, umesto beta ritma kada osoba upranjava takve istonjake prakse kao to je joga
ili transcedentalna meditacija.32 Alfa talasi su
modani talasi nie frekvencije (8 do 13 ciklusa
u sekundi)33 u odnosu na beta talase. Alfa talasi
ukazuju da je osoba ula u stanje nalik na trans
u kome je aktivnost eonog renja slaba. Kada
mozak ima alfa ritam, ne moemo kritiki da
analiziramo nadolazeu informaciju. Sa stanovita ovog alfa modanog ritma i naina da se
izazove stanje meditacije, istona meditacija je
upeatljivo slina hipnozi.
Hipnoza, po svom obliku, zaobilazi eoni
reanj dok pomae subjektu da ue u stanje
nalik na trans. Istone religije koriste princip
pojedinanog koncentrisanja da bi se izazvalo

stanje meditacije. Kao to je jedan autor to
izneo, mentalna koncentracija u transcedentalnoj meditaciji se moe ostvariti koncentrisanjem na samo jednu re (zvanu mantra), na
samo jedan oblik, ili deo tela. On spominje da
je druga drevna praksa koncentrisanje na pupak, elo, ili neki drugi deo tela.34 Kao to hipnotizer zahteva ovakvo jednostrano fokusiranje i sredinu koja je osloboena svih spoljanih
ometanja, to isto ini i uesnik meditacije.
Dr Herbert Benson (Herbert Benson), harvardski istraiva i lekar, predstavio je ono to
su neki nazvali svetovna verzija istone meditacije. Meutim, Benson koristi iste elemente
istone meditacije i hipnoze: tiho okruenje i
koncentrisanje na jednu stvar (u njegovom
sluaju na re ili frazu iz hindu molitve).35
Benson takoe spominje drugi neophodni element u tom procesu: pasivni stav . U stvari,
on navodi da je to moda najznaajniji element.36 Rajs zapaa da sve te istonjake tehnike oputanja prilikom meditacije naglaavaju
pasivni stav.37
Pasivni stav sa istaknutim alfa modanim
talasima je taj koji ilustruje jedan od najveih
problema sa ovim stilom meditacije. Iako moe
da obezbedi olakanje i oputanje sklanjajui
koncentraciju uma sa odreenih stresora, sama
praksa izgleda nije u stanju da pomogne u konstruktivnom izlaenju na kraj sa stresorima. To
je u otrom kontrastu sa duhovnou biblijski
religioznih ljudi uz razmiljanje. Uz biblijsku
duhovnost i molitvu, naglaavanje je na aktivnom razmiljanju koje nam pomae da koncentriemo eoni reanj. Umesto tenje ka pasivnom stanju koje potiskuje misli, biblijska duhovnost naglaava sjedinjavanje sa Bogom, miljenje Njegovih misli, oseanje Njegovog prisustva, i saznavanje Njegove volje. Pored obezbeivanja odmora od stresa, ovaj tip duhovnosti takoe obezbeuje mogunost da se dobiju
smisleni odgovori i reenja na probleme.
Postoji dalja zabrinutost da pasivno mentalno stanje koje izazivaju odreene tehnike meditacije moe da ini vie tete nego koristi.
Odavno je poznato da istona meditacija i svetovni trening oputanja mogu da imaju tetne
efekte na nervni sistem. Klasino istraivanje je
utvrdilo vie nivoe simpatike aktivnosti uz
poveano luenje adrenalina to rezultuje akutnim fizikim efektima stresa ranije spomenutim
u poglavlju, u veini merenja izvrenim na
uesnicima istonjake joge u poreenju sa
amerikom kontrolnom grupom.38 U drugom
istraivanju, osobe koje su obuene transce-
STRES BEZ POTRESA
dentalnoj meditaciji su u stvari pokazivale

poveani kardiovaskularni stresni odgovor
nakon to su nauili ovu praksu meditacije.39
Mogue je da problemi nastaju kada se primenjuju prakse beanja kroz meditaciju umesto
konstruktivnih strategija za reavanje stresora.
Takva hipoteza je u skladu sa radom koji je naveo dr Leri Dosi. Istraivanje koje je prouavalo stresne hormone pre, neposredno posle, a
zatim dva dana posle operacije je dolo do
izenaujuih rezultata. Stresni hormoni koji
slabe imunitet su se znaajno poveali samo
kod onih koji su imali formalni trening oputanja. Oni koji su se suoili sa nervozom i strahovima bez korienja tehnika za oputanje
beanjem nisu pokazivali porast stresnih hormona.40
Trea potekoa sa istonjakim metodama
je u vezi sa njihovom potencijalnom opasnou
kada se primenjuju u grupnom okruenju.
Imajte na umu da su u istonjakoj meditaciji
alfa talasi dominantni, a da je sposobnost
razmiljanja eonog renja potisnuta. U takvom
stanju nalik na hipnozu osoba moe da zapamti
informaciju i sugestije bez tumaenja i bez
procene eonog renja. Neki su se zbog toga
pitali da li istonjaki religijski kultovi iskoriavaju uesnike koji ulaze u stanje meditacije u grupnom okruenju. Takvi kritiari istiu da
je tada mozak u takvom stanju kada kritiki ne
analizira bilo kakvu informaciju koju prima.
Osoba koja meditira bi tada bila veoma podlona tehnikama kontrole uma. Te zabrinutosti su
izgleda dobro zasnovane; takvu medi-taciju u
grupnom okruenju trebalo bi izbegavati.
Ispoljavanje vere u Boga

Ispoljavanje vere u Boga je osma kljuna
odbrana protiv stresa. U ljudskoj prirodi je
preterana zabrinutost u vezi sa okolnostima u
ivotu, i ignorisanje pomoi koju je Bog voljan
da obezbedi. Verovanje u Boga ukljuuje potpuno pouzdanje u naeg Nebeskog Oca. Prvo
putamo Njega i Njegovu volju u nae ivote.
Zatim zavisimo od Njega i Njegovog delovanja
u nae ime na nain i u vreme koje je u skladu
sa Njegovom voljom, koristei energiju koju
nam je Bog dao da inimo ono za ta smo
sposobni. Ova odbrana od stresa se moe posmatrati kao direktan nastavak prethodnog
gledita da ne treba biti uznemiren. Ja nalazim
ogromnu pomo u veri u Boga kada sam u
iskuenjima da se brinem. Vera u Boga e
obezbediti branik protiv stresa i ogradu od
teskobe.
247
Hiljade, moda milioni vernih ivota svedoe o Boijoj pouzdanosti i razumnosti predavanja naeg celokupnog poverenja Njemu.
Imamo veliki broj dokumentovanih primera u
Bibliji o osobama koje su, kroz svoju ivu veru
u Boga, ostali staloeni uprkos tome to su bili
suoeni sa snanim stresorima. Hrist stoji kao
model za pokazivanje moi vere usred stresnog
okruenja. Ko se suoio sa veim stresorima od
Isusa? Njegov 40-odnevni post praen iskuenjima u pustinji, izdaja, njegova agonija u
Getsimaniji, naputanje od najbliih prijatelja, i
njegovo strano muenje neposredno pre i
tokom raspea, sve to grafiki ilustruje tu tvrdnju.
Uprkos svojoj borbi, Isus je ostao u veri
Svog Oca i u ljubavi prema ljudima. ak i poto
je prikovan za krst, rekao je te besmrtne rei:
Oe! Oprosti im, jer ne znadu ta ine. (Luka
23,34) Zaista, u poslednjim asovima pre smrti,
Isus nije izneo nijednu re kritike. Nije izrazio
gorinu prema onima koji su zabijali klinove u
Njegove ruke, onima koji su ga lano optuili, ili
onima koji su ga osudili na smrt i pripremili
Njegovo pogubljenje. Ispoljio je nadmonu
kontrolu stresa dok je stajao pred svojim
tuiocima kao ovca voena na klanje.
Bio je nepravedno kanjen za neto to nije
uinio. Njegova kontrola stresa je bila mogua
zahvaljujui Njegovoj nepoljuljanoj veri u svog
nebeskog Oca. On je divan uzor za one koji ele
da kontroliu svoje rei i dela umesto da stres
kontrolie njih. Bilo bi dobro da itamo, i iznova
da itamo o Njegovom ivotu i Njegovom bavljenju mnogim stresorima na koje je naiao.
Znanje o Hristovom ivotu obezbeuje snaan
izvor ohrabrenja za nas danas.
Apostol Pavle je jo jedna biblijska linost
koja je bila podvrgnuta neverovatnom stresu.
On je takoe mogao da se izdigne iznad stresora koji su povremeno pretili da ga progutaju.
U drugoj poslanici Korinanima, Pavle je saeo
neke od stresora koji su ga muili, kao to je
navedeno u tabeli 17.
Tabela 17. Potekoe apostola Pavla
Primio sam pet puta etrdeset manje jedan udarac, triput sam bio iban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se laa sa mnom razbijala,
no i dan proveo sam u dubini morskoj. Mnogo
puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama,
u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznaboaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu meu
lanom braom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i ei, u mnogom poenju, u zimi i golotinji. (2. Korinanima 11,24-27)
248
Uprkos stresorima kojima je Pavle bio podvrgnut, nije bio nadvladan. Mogao je sa uverenjem da kae: Jer se ja navikoh biti dovoljan
onim u emu sam. (Filibljanima 4,11)
Otkrio je rezultate vere u Boga u vezi sa kontrolom stresa, kao to je navedeno u tabeli 18.
Tabela 18. Vera u Boga i kontrola stresa
U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosauje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nada; progone
nas, ali nijesmo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne
ginemo.
(2. Korinanima 4,8.9)
Prava kontrola stresa ne daje obeanje za

odstranjivanje stresora, ali obezbeuje neophodne izvore za izlaenje na kraj sa njima tako
da iako smo moda u problemima na svakoj
strani, ne moramo da budemo potreseni. Pavle,
koji je i sam ampion kontrole stresa, obezbeuje naslov ovog poglavlja: Stres bez potresa. On je otkrio tajnu u pismu koje je poslao
prijateljima u Rimu. Njegove rei su iznete u
tabeli 19.
Tabela 19. Hrist u srcu
Ko e nas rastaviti od ljubavi Boije? Nevolja ili
tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah?
Ili ma? Ali u svemu ovome pobeujemo Onoga
radi koji nas je ljubio.
(Rimljanima 8,35, 37)
Pavle postavlja retoriko pitanje: Ko e nas

rastaviti od ljubavi Boije? Njegov odgovor je
jasan: ak ni najvei stresori ne mogu da smetaju Hristovoj ljubavi za nas. Pavle navodi da je
kroz Hrista ostvario pobedu: Ali u svemu
ovome pobeujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Da, Pavlova vera je nagraena kroz Hrista je postao pobednik.
Zakljuak
Da bismo zakljuili ovo poglavlje, treba da
navedemo osam kljunih mera za kontrolu stresa koje smo ispitali. Saeta lista je prikazana u
tabeli 20.
Tabela 20. Kljune mere za kontrolu stresa
- Zdravo prilagoavanje
- Zdrav nain ivota ukljuujui zdravu ishranu i
vebanje
- Posveenost uzvienom cilju koji pomae drugima i koji odobrava Bog
- Pravilno planiranje i ogranizovanje
- Razmiljanje o dobru
- Biblijska duhovnost
- Nemojte biti uznemireni u vezi sa sutranjicom
- Verujte u Boga
Ovih 8 kljunih principa za upravljanje stresom su bili neprocenjivi u mom ivotu. Takoe
su pomogli mnogim ljudima koji su ili na seminare o stresu. Mogu da zvue previe jednostavno, ali to ne umanjuje njihovu mo. Ubeen
sam da postoje dva razloga zato veliki broj
ljudi koji pokuava da kontrolie stres ne uspeva u tome. Prvo, ne razumeju osnove procesa
stresa i zbog toga ne uspevaju da se okrenu
stresorima sa kojima su suoeni. Drugo, ak i
kada pokuaju da se suoe sa stresorima, ne
koriste osnovne kljune principe koje sam
nabrojao kao osnov za uspenu kontrolu stresa.
Iznova bih postavio izazov pred vas da otvoreno
procenite svoje stresore i primenite principe
predstavljene u ovom poglavlju. Lako moete
biti iznenaeni koliko e daleko oni otii u
pomaganju da savladate stres umesto da
dopustite da stres vlada vama.
15. poglavlje
Sida i HIV: Neispriana pria

Sida: dijagnoza unosi strah u srca mladih
kao i starih. Nemogue je opisati razarajui
emocionalni udar koji se javlja kod nekoga
kome je saopteno da ima virus side. Odmah se
u umu javljaju slike: oslabljeno telo, bol i patnja, mentalni problemi, i iskljuenje iz drutva.
Meutim, moda je od rezultata side jo
traginija injenica da je veina rtava mogla da
izbegne dobijanje bolesti. Otuda, izgleda primereno koncentrisati se prvenstveno na nain
spreavanja inficiranja virusom side koji je poznat kao virus ljudske imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus, HIV). Ovaj virus
poploava put ka sidi. Uvidi u to kako osobe
zaraene HIV-om mogu da poboljaju imuni sistem kako bi ivele najduim i najispunjenijim
moguim ivotom e takoe biti naglaeni.
Definicije side
Sida oznaava sindrom steene imunodeficijencije. To ime opisuje mnoge kljune aspekte tog stanja. Prvo, sida ukljuuje imunodeficijenciju. To znai da oboljenje prouzrokuje
slabljenje imunog sistema. Zbog tog oslabljenog stanja imuniteta, oboleli od side mogu da
dobiju razorna stanja kao to je rak i zaraze
koje ugroavaju ivot.
Drugo, sida se pravilno definie kao sindrom. Re sindrom oznaava ideju da se
usled ovog stanja moe javiti niz simptoma ili
problema. To je naroito odgovarajua odrednica za sidu u kojoj crevni efekti, promene nervnog sistema, i itav niz drugih problema mogu
pratiti rak i infekcije. Tree, ovaj sindrom sa
svojom slabou imunog sistema je steen.
Osoba prelazi iz situacije normalnog imunog
statusa na poremeen, kao rezultat neega to
je stekla. Jednu stvar koju je stekla je, naravno,
virus zvan virus ljudske imunodeficijencije ili
HIV. Osoba ne moe da dobije sidu ako nije
zaraena HIV-om. Meutim, nee se kod svih
osoba zaraenih HIV-om obavezno razviti sida
sa izraenim slabostima imunog sistema i
prateim simptomima. ak i posle deset godina,
samo oko polovine osoba zaraenih HIV-om u

stvari oboli od side.1
Razlika je znaajna. Bolest sida sa svojim
oslabljenim imunim sistemom i povezanim
simptomima je veoma razliita od jednostavnog
prisustva HIV infekcije. Ponovo, HIV infekcija je
neophodna da bi se sida razvila. Meutim, milioni ljudi irom sveta su zaraeni HIV-om, ali kod
nekih se jo uvek nisu razvili simptomi, a neki
moda nikada nee ni oboleti od side.
Ozbiljnost side u SAD

Broj ljudi u Sjedinjenim Dravama koji je
zaraen ovom boleu je naveden u tabeli 1.2
Tabela 1. Veliina problema side u SAD
- Preko 575.000 sluajeva side od kada je otkrivena 1981. godine
- Preko 350.000 mrtvih
- Preko 40.000 smrtnih sluajeva u 1996. godini
- Vodei uzrok smrti u starosnom dobu izmeu 25
i 44 godine
Samo 39% osoba sa sidom je preivelo do

trenutka pisanja ove knjige.3 Veina smrtnih
sluajeva se javlja u starosnoj grupi koja se
esto smatra najboljim dobom u ivotu.4 Smrtni
sluajevi od side su ak nadmaili klasine ubice
mladih kao to su nesreni sluajevi i ubistva.5
To je sada osmi vodei uzrok smrti u svim
starosnim grupama u Sjedinjenim Dravama.6
Iako nije dostigla godinji broj smrtnih sluajeva od oboljenja kao to su srana oboljenja, rak
ili log, sida je i dalje veliki ubica u Americi.
Pored velike ljudske patnje koju prouzrokuje sida, oboljenje je uzelo i znaajan finansijski
danak SAD-u. Medicinski trokovi su prikazani u
tabeli 2.7,8
Tabela 2. Medicinski tokovi HIV-a u SAD
- Doivotni medicinski trokovi po pacijentu zaraenom HIV-om iznose 119.000 dolara
- I do 15 milijardi dolara godinjih medicinskih
trokova u SAD
250
irom sveta, HIV je takoe prouzrokovao

mnoge potekoe kao to je prikazano u tabeli
3.9,10,11
Tabela 3. HIV irom sveta
- Preko 21 milion ljudi ima HIV.
- 8.500 ljudi se zarazi HIV-om svakog dana.
- Do 2000. godine, sida e ubiti vie od 8 miliona
ljudi.
- Do 2000. godine, 30 do 40 miliona ljudi bi moglo
da ima HIV infekciju.
- Do 2000. godine, preko 5 miliona dece e biti
zaraeno HIV-om, a jo 5 do 10 miliona dece e
ostati siroii zbog side.
Preko 90% osoba sa HIV-om irom sveta

ivi u zemljama u razvoju. U pet afrikih zemalja, vie od 10% populacije je zaraeno.
Kako se virus side prenosi

Kako mogu da izbegnem virus side? Da
bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo
da ispitamo kako se on prenosi sa osobe na
osobu. Moete da dobijete virus side samo primajui ga od nekog drugog. Koji su razliiti
naini na koje se prenosi? Najuobiajeniji nain
na koji se ovaj virus prenosi u Sjedinjenim
Dravama je preko homoseksualnog kontakta.
Meutim, postoje i drugi naini kao to je navedeno u tabeli 4.
Tabela 4. Poznati putevi prenosa HIV-a
Polni:
- heteroseksualni (sa mukarca na enu i
obrnuto)
- homoseksualni (sa mukarca na mukarca)
Preko zaraene krvi:
- transfuzija krvi i krvnih proizvoda
- deljenje igle meu intravenoznim narkomanima
- zdravstveni radnici ubod iglom, otvorena rana,
izlaganje sluzokoe
- ugriz oveka
- dobijanje injekcije nesterilisanim iglama
Novoroenad:
- u materici
- u poroajnom kanalu
Heteroseksualnim kontaktom se takoe

moe prenositi virus side. HIV steen ovim nainom je postao sve ei poslednjih godina.
Zaraena krv ili krvna plazma koja se koristi
pri transfuzijama krvi moe da prouzrokuje da
se osoba zarazi HIV-om. Deljenje igle meu
narkomanima je visokorizina praksa koja raste
u relativnom znaaju. Broj pacijenata obolelih
od side koji je prijavio praksu unoenja droge
preko igle je bio 17% od 1981. do 1987. godi-
ne, i porastao je na 27% od 1993. godine, do

oktobra 1995. godine.12
Nisu samo korisnici zabranjenih droga izloeni riziku od dobijanja ovog virusa usled
zaraene igle. Zdravstveni radnici mogu da
dobiju infekciju ako se sluajno ubodu iglom
koja je koriena na HIV pozitivnom pacijentu.
Meutim, to je izgleda relativno neuobiajeni
uzrok prenosa virusa. Do kraja 1995. godine,
manje od 50 zdravstvenih radnika je dobilo HIV
infekcije za koje je jasno dokumentovano da su
u vezi sa njihovim poslom.13
ak i pacijenti mogu da budu izloeni riziku
od zaraenih igala. Iako viestruka upotreba
nesterilisanih igala nije problem u SAD, jeste u
drugim delovima sveta. To je jedan od razloga
zato je sida porasla toliko brzo u Rumuniji.14
Finansijski pritisci u kombinaciji sa slabim bolnikim nadzorom dovode do viestruke
upotrebe nesterilisanih igala za davanje injekcija, naroito mladim pacijentima. Mnogi nevini
mladi ljudi su dobili HIV infekciju kao rezultat
toga.
Kontakt sa krvlju ili drugim telesnim tenostima zaraenih HIV-om se moe, naravno, odigrati bez seksualnog kontakta ili uboda iglom.
Teoretski je mogue dobiti virus ako je otvorena rana izloena telesnim tenostima HIV pozitivnog pacijenta. Prenos se moe takoe odigrati ako su ti zaraeni sekreti doli u dodir sa
sluzokoom usta ili drugih telesnih otvora.
Meutim, takvi naini prenosa su malo verovatni. Nedavno dokumentovana HIV infekcija se
javila kod oveka koga je ugrizao pacijent
oboleo od side.15 Ameriki centar za kontrolu i
spreavanje bolesti je zabeleio da se HIV moe
prenositi i oralno, ljubljenjem, iako navode da
je malo verovatno da se osoba zarazi na taj
nain.16 Priznaju da nikada nije zabeleen sluaj da se virus preneo na taj nain. Nasuprot
tome, oralni seks moe da predstavlja aktivnost
od najveeg rizika za razvijanje HIV infekcije.17
U druge puteve prenoenja virusa side spadaju prenoenje sa majke na dete. Najvei broj
dece koja dobiju sidu (priblino 90%) stie virus
od svojih majki zaraenih HIV-om bilo u materici, tokom poroaja, bilo u prvim danima ivota.18 Nema sumnje da se dok je beba u materici HIV moe preneti iz majine krvi u krvotok
bebe. Novoroene takoe moe da se zarazi
pri prolasku kroz poroajni kanal tokom
poroaja. Virus izgleda zaraava tu decu
ulaenjem bilo u sluzokou (kao to je ona koja
oblae usta ili druge telesne otvore) ili kroz
male rane na koi usled normalnih povreda prilikom poroaja.
251
SIDA I HIV
Prenos sa majke na dete je odgovoran za

samo relativno mali broj ukupnih sluajeva side
(neto iznad 1% ukupnog broja sluajeva19).
Meutim, broj je znaajan kada se ima u vidu
ljudska patnja odojadi i dece. Kod priblino hiljadu dece svake godine u SAD se dijagnostikuje sida koju su dobili od majke.20 Naroito je
znaajno da se veliki broj tih sluajeva moe
spreiti. Ako se trudna majka testira na HIV i
ako se sazna da je zaraena, mogu se izvriti
mere predostronosti tokom trudnoe i poroaja koje e drastino umanjiti rizik da se njeno
dete zarazi. Bez takvih mera predostronosti,
majka zaraena HIV-om izlae dete ansi da se
zarazi od 1 prema 4. anse padaju na 1 prema
12 kada se preduzmu odgovarajue mere predostronosti.21
Od poetka epidemije side, oko 2% sluajeva side u Americi je povezano sa transfuzijama
krvi, drugim krvnim proizvodima (kao to su
faktori za zgruavanje krvi), ili tkivima (kao to
su organi davalaca). Ova cifra je pala na 1%
sluajeva poslednjih godina (od 1993. do 1995
godine).22 Broj sluajeva povezan sa transfuzijama i srodnim proizvodima bi morao da nastavi
da se smanjuje usled paljivih ispitivanja kroz
koje krv sada prolazi u Sjedinjenim Dravama.
Novija istraivanja rizika prenosa HIV-a
preko banaka krvi su ohrabrujua: rizik od
prenosa HIV-a je samo oko 2 sluaja na svakih
milion jedinica ispitane krvi.23 Meutim,
odreena koliina krvi zaraena HIV-om jo
uvek dospeva u nae nacionalne zalihe banke
krvi. Ova krv dolazi od davalaca sa ranom HIV
infekcijom koji jo uvek nisu testirani pozitivno
na infekciju. Razlog za to odlaganje je to standardni testovi krvi za utvrivanje HIV-a mere
antitela na HIV, a telu je potrebno i do 3 meseca da bi razvilo ta antitela. Skoro svi ljudi koji su
zaraeni HIV-om e imati dovoljno antitela da bi
se pokazala na testu posle 3 meseca od zaraavanja;24 pre tog vremena, test moe da ne
utvrdi infekciju. Ovaj period vremena u kome je
HIV infekcija prisutna, ali se ne registruje standardnim testovima krvi na HIV se naziva otvoreni period. Na sreu, vre se i drugi specijalni
testovi na HIV koji dozvoljavaju centrima za
prikupljanje krvi da odbace zaraenu krv ak i
kada je u tom otvorenom periodu.25
Hemofiliari (osobe sa naslednim problemima povezanim sa krvarenjem) su platili veliki
danak zbog side povezane sa transfuzijom. Iako
samo 1% ukupnih sluajeva side predstavljaju
hemofiliari,26 mnogi su dobili infekciju pre nego to se krv mogla pouzdano testirati na HIV.
Razlog za to je to je hemofiliarima potrebno
mnogo transfuzija krvi tokom ivota. Mnogi su

primili zaraenu krv u danima pre nego to je
krv testirana na HIV.
Materijal koji smo upravo ispitali je bitan jer
otkriva kako se HIV uobiajeno prenosi. Svaka
osoba bi morala precizno da razume ta predstavlja visokorizino ponaanje. Samo na taj
nain se lini rizik moe svesti na najmanju
moguu meru.
Rastua uloga heteroseksualnog

prenosa
Pre 1988. godine, heteroseksualni prenos je
bio uzrok samo 3% side.27 Meutim, od 1993.
godine, cifra se vie nego utrostruila. Trenutno, 11% sluajeva side je dobijeno HIV heteroseksualnim odnosima.28 Oko 13.000 novih
sluajeva side se svake godine javi u SAD usled
heteroseksualnih odnosa. Veina tih sluajeva
su ene koje su zarazili mukarci. Priblino 40%
svih sluajeva side meu enama je bilo
povezano sa heteroseksualnim kontaktom.29
Virus side se prenosi daleko lake sa HIV
zaraenog mukarca na enu, nego sa ene na
mukarca.30 To je ilustrovano na slici 1.
Slika 1. Rizik od heteroseksualnog prenosa
HIV-a ako je partner zaraen HIV-om
Rizik
ena koju je zarazio mukarac
20
10
Mukarac koga
je zarazila ena
1
Heteroseksualni odnosi su odgovorni za

samo 6% sluajeva side meu mukarcima.
Poreenje broja novih sluajeva side svake
godine u SAD koji je prouzrokovan homoseksualnim i heteroseksualnim kontaktom kod mukaraca je prikazan na slici 2.31,32
Kada se irom sveta uporede svi drugi naini prenosa i kod mukaraca i kod ena,
homoseksualni kontakt je izvor neto manje od
polovine svih sluajeva. Po statistikama objavljenim krajem 1995. godine, homoseksualni
prenos je objasnio 45% ukupnog broja sluajeva side irom sveta, to je manje od ranije
navedenih 64%.33,34 Meutim, u SAD homosek-
252
Slika 2. Novi sluajevi side koji se javljaju

meu homo i heteroseksualnim mukarcima
Novi sluajevi side
godinje u SAD
40.000
27.316
30.000
20.000
10.000
3.299
0
Hetero-
Homo-
sualni prenos ostaje glavni uzrok infekcije

sidom.
Kako se HIV NE prenosi

Takoe je neophodno uvideti kako se HIV
ne prenosi. Postoje razne vrste teoretskih
zabrinutosti oko puteva prenosa nad kojima
nemamo kontrolu. Meutim, brige oko tih
neizbenih kontakata su kontraproduktivne
kada razmotrimo naine na koje znamo da se
HIV prenosi. To nije samo akademsko pitanje.
Ako se koncentriete na sva pitanja na koja nije
dat potpun odgovor, i nad kojima nemate kontrolu, velike su anse da ete zanemariti preduzimanje mera predostronosti koje mogu da
obezbede da se neete zaraziti HIV-om. Lista
naina na koji se virus side ne prenosi je data u
tabeli 5.
Tabela 5. Naini na koji se virus side ne
prenosi
Blizak lini kontakt:

- u domu
- na radnom mestu
- u koli
- zdravstveni radnici bez izlaganja krvi
Preko insekata
Nije pokazano da se bliskim linim kontaktom (iskljuujui ranije spomenut tip izlaganja)
prenosi bolest. Kontakt sa osobom zaraenom
HIV-om u kui, na radnom mestu, u koli, na
javnom mestu, ili ak u bolnici nema nikakve
posledice.35 Razlog za to je to virus side ne
moe da preivi dugo u spoljnoj sredini van
ivog organizma. Virus se takoe lako unitava
uobiajenim dezinfekcionim sredstvima. tavie, izgleda da ne postoji rizik od prenosa insektima kao to su komarci.36 Ako elimo da drastino smanjimo stopu HIV infekcije u svetu,
moramo da se koncentriemo na poznate faktore rizika.
Da li virus side predstavlja smrtnu

presudu?
Samo dve sedmice pre pisanja ovog odeljka, morao sam da kaem jo jednoj osobi u
mojoj ordinaciji da je HIV pozitivna. Veina HIV
pozitivnih pacijenata su mlai mukarci.
Meutim, u ovom sluaju je to bila ena u 70im godinama. Posetila me je zbog drugih problema, i oboje smo bili iznenaeni da je bila HIV
pozitivna. Ispostavilo se da je dobila virus od
mua koji se razveo od nje pre tri ili etiri
godine.
ta sada sa tom enom i hiljadama drugih
koje ve imaju virus side? Da li je virus side
smrtna presuda? Da li mogu da budu sigurni da
e se bolest razviti ranije ili kasnije? HIV statistike daju neke dobre vesti u tom pogledu. Ne
znai da ete na kraju dobiti sidu samo zato to
ste zaraeni virusom. Izvrena su istraivanja
koja su pratila hiljade Amerikanaca koji su
zaraeni HIV-om od njegovog otkria poetkom
1980-ih. Mnogi su preiveli, kao to je navedeno na slici 3.37,38
Slika 3. Ne dobijaju sve osobe sa
HIV-om sidu
Procenat onih koji
dobija sidu
60
50
40
20
38
15-38%
u zavisnosti
od starosti
i drugih
faktora
15
0
Posle 3 godine
Posle 10 godina
Zapazite da je ak i posle 10 godina samo

50% osoba dobilo sidu. To ukazuje da zaraenost HIV-om ne znai da ete obavezno
dobiti sidu.
253
SIDA I HIV
Put od HIV infekcije do side

U ovom odeljku razmotriemo put od HIV
infekcije do side. Ove informacije su znaajne
jer bi mogle da pomognu osobama zaraenim
HIV-om da odloe ili ak izbegnu razvoj side.
Zdravlje imunog sistema u vreme kada je osoba
izloena HIV-u je izgleda kljuno. Ako se
zarazite HIV-om, odravanje vaeg imunog sistema to je mogue zdravijim je izgleda takoe
sutinsko.39
Sve vei broj istraivaa se koncentrie na
pitanja koja nisu u vezi sa HIV infekcijom, a
koja mogu da doprinesu razvoju side. U stvari,
ako su CD 4 elije imunog sistema (odreeni tip
belih krvnih zrnaca ili limofocita) veoma zdrave,
bie potreban do 200 puta vei broj virusa kako
bi se te elije zarazile i ostvarila HIV infekcija.40
To verovatno objanjava zato neki ljudi iznova
izloeni virusu side nikada ne postaju zaraeni
HIV-om. Imam dva odvojena pacijenta koji
imaju sidu i koji su godinama bili HIV pozitivni.
Meutim, dok im nije bila utvrena sida,
redovno su imali seksualne odnose bez zatite
sa svojim enama, koje su obe i dalje negativne
na HIV. Te ene su iznova bile izloene HIV-u na
nain za koji je poznato da je veoma opasan, pa
ipak nisu dobile bolest. Robert Rut Berntajn
(Robert Root Bernstein), vanredni profesor
koji se bavi fiziologijom na dravnom univerzitetu u Miigenu, je dokumentovao mnogo
literature o imunom sistemu i sidi u svojoj
knjizi: Ponovno razmatranje side: tragina cena
prevremene saglasnosti (Rethinking AIDS: The
Tragic Cost Of Premature Consensus).41 Njegova dobro istraena knjiga ne umanjuje
obavezno znaaj virusa ljudske imunodeficijencije u procesu razvoja bolesti side. Meutim,
ona ukazuje da iako HIV infekcija moe da bude
prvi korak koji vodi do side, drugi faktori mogu
u stvari da ubrzaju razvoj bolesti. Mnogi od tih
faktora direktno tete imunom sistemu. Izbegavanje tih faktora to je vie mogue e biti
prednost za osobu zaraenu HIV-om.
Prva grupa faktora su uline droge. One su
navedene u tabeli 6.42,43,44
Neki lekovi e takoe umanjiti snagu imunog sistema i pomoi razvoju side. Oni su navedeni u tabeli 7.45,46
Tabela 6. Uline supstance koje slabe
imuni sistem
-
Opijati (narkotici kao to je heroin)

Velike doze kokaina
Amil nitrat
Alkoholna pia
Duvanski dim
Tabela 7. Lekovi koji slabe imuni sistem

- Anestetici bar u spoju sa stresom usled operacije (ukljuujui etar, halotan, azot suboksid, pentobarbitol, itd)
- Niz agensa koji se koriste za leenje infektivnih
bolesti: lekovi protiv malarije, lekovi protiv infekcija glistama, antibiotici, lekovi za virusna oboljenja
- Kortizon i srodni steroidi
- Hemoterapijski lekovi za rak
- Glavni lekovi za smirenje
- Triciklini antidepresivi (primer: amitriptilin)
- Progesteron
Pored lekova, i drugi faktori tete imunom

sistemu. Oni su navedeni u tabeli 8.47,48,49,50
Tabela 8. Drugi faktori koji slabe imuni
sistem
Loa ishrana
Viestruke infekcije:
- herpes
- sifilis
- hepatitis B
- citomegalovirus
- toksoplazmoza
- turbekuloza
Postoje i drugi faktori koji tete imunom sistemu, a pri tom izgleda stimuliu aktivnost HIVa, kao to je navedeno u tabeli 9.51,52
Tabela 9. Faktori koji izgleda stimuliu
HIV aktivnost
Upotreba kokaina
Virusi:
- Hepatitis B
- Epstajn-Bar (EBV)
- Herpes simpleks, tip 6
- Limfotrofini virus ljudskih T-elija, tip 1
- Citomegalovirus
Tabele 9 do 12 nam pomau da ponemo

da uviamo neke od faktora koji mogu da utiu
na razvoj side nakon to se javila infekcija HIVom.
Mnogi od tih faktora su pod linom kontrolom osobe. Poruka je da bismo morali da
izbegavamo sve to tei da oslabi imuni sistem
ili da stimulie aktivnost virusa.
Imajui u vidu uestalost upotrebe, jedna
klasa supstanci koje slabe imunitet je vredna
naroite panje. Ta klasa su alkoholna pia.
254
Upotreba alkohola predstavlja dvostruku opasnost, kao to je prikazano u tabeli 10.
Alkohol teti eonom renju mozga seditu moi procenjivanja i razmiljanja. Ovo smanjenje funkcije proizvodi rizik od prenosa HIVa. Pod uticajem ak i drutveno prihvatljivih
nivoa alkohola, verovatnije je da e osoba slediti impuls umesto principa, i moe da vri aktivnosti koje bi bile izbegnute da je potpuno trezna.
Milioni ljudi koji piju alkohol nisu svesni njegovog efekta na smanjenje funkcije imunog sistema ak i kada se koristi u drutvenim ili
umerenim koliinama. Ve izvesno vreme
postoje dokazi koji povezuju alkohol sa HIV
infekcijom. U jednom istraivanju, istraivai su
pokazali da pijenje samo u drutvu moe da
povea verovatnou da ete postati zaraeni
HIV-om ako ste izloeni virusu side. U svom
eksperimentu, dr Omar Bagasra je sa saradnicima utvrdio da je pijenje etiri piva uinilo ljudska bela krvna zrnca podlonijim HIV infekciji.
Alkohol je prouzrokovao merljivu tetu T-elijama kod osoba koje piju samo u drutvu. Te elije su, naravno, od kljunog znaaja u HIV infekciji. ak i sedam asova nakon to je sav alkohol uklonjen iz krvi, testiranje je i dalje otkrilo
poremeaj imunog sistema.53 Drugo istraivanje ukazuje da pored toga to alkohol pomae
izazivanju HIV infekcije, moe takoe tetno da
utie na imuni sistem osobe nakon to je ona
postala HIV pozitivna.54 Na taj nain, efekti
slabljenja imuniteta usled navika pijenja samo u
drutvu mogu da poveaju verovatnou da e
HIV pozitivna osoba dobiti potpuno razvijenu
sidu.
Naalost, mediji su u velikoj meri ignorisali
uticaj upotrebe alkohola i drugih faktora naina
ivota na HIV. Moda bi poruka o nainu ivota
koji pojaava imunitet mogla da uini vie za
spreavanje brzog irenja side od popularnije
poruke o upotrebi kondoma.
side. Moda nije uvek mogue kontrolisati stresore u neijoj sredini, ali razvijanje mehanizama
za izlaenje na kraj sa stresom moe biti kljuno
za HIV pozitivnog pacijenta. Naini na koje se
to moe ostvariti su detaljnije opisani u 14.
poglavlju: Stres bez potresa.
Osim izbegavanja faktora koji tete naem
imunom sistemu, postoje pozitivne stvari koje
moemo da uinimo kako bismo pojaali nae
imune mehanizme. Jedan primer mere naina
ivota za poboljanje imuniteta je fiziko vebanje. Kod osoba sa HIV infekcijom, umereno
vebanje moe da umanji verovatnou napretka side.56 Istraivanja su pokazala da osobe sa
najviim nivoom vitamina E u krvi (koji se ostvaruje ishranom bogatom ovim vitaminom, a ne
dodacima) imaju 34% manji rizik od dobijanja
side u poreenju sa onima sa niim nivoom vitamina u krvi.57 Biljne namirnice, zato to su
bogate korisnim fitohemikalijama, imaju mnogo
teorijskih prednosti nad dodacima vitamina E.
Drugo poglavlje: Dobre vesti o raku moe se
spreiti, navodi namirnice bogate vitaminom E.
Drugi nivoi vitamina u krvi kao to su nivo vitamina B12 su takoe znaajni. HIV pozitivne
osobe sa niskim nivoom vitamina B12 imaju dva
puta vei rizik od napredovanja side u poreenju sa onima sa visokim nivoom u krvi.58 Iako
biljne namirnice obino nisu bogate vitaminom
B12, on se proizvodi od strane bakterija u naem organizmu, a nekada se mogu uzimati
dodaci vitamina B12. Ishrana bogata biljnim namirnicama moe takoe da povea nivo glutationa u krvi, monog antioksidansa koji se
proizvodi u telu. Visoki nivo glutationa moe da
ima vodeu ulogu u usporavanju napretka HIV
infekcije. Ljudi sa HIV-om koji imaju nizak nivo
glutationa imaju daleko manju verovatnou za
preivljavanje tokom perioda od 3 godine u
odnosu na ljude sa normalnim nivoom glutationa.59
Postoji mnogo drugih naina za poboljanje
imunog sistema. Krajnja poruka je da jai imuni
sistem ini da je manja verovatnoa da emo
postati zaraeni HIV-om, i da e se razviti sida
ako smo ve HIV pozitivni. Vie informacija o
tome kako se imuni sistem odrava jakim i
zdravim predstavljeno je u poglavlju o raku (2.
poglavlje).
Stres i sida
Spreavanje HIV infekcije
Stresni dogaaji u ivotu povezani sa

depresijom mogu da pogoraju HIV infekciju,55
verovatno usled dodatnog efekta slabljenja
imunog sistema. Veliki ivotni stresovi etiri
puta poveavaju anse da HIV napreduje do
Daleko je bolje ne dobiti HIV nego pokuati

da se pobolja imuni sistem kada je HIV jednom ve utvren. Koji je najefektivniji nain
obezbeivanja da se nikada ne zarazite virusom
side? Razmotrimo populacione grupe koje su
Tabela 10. Alkohol i sida

- Alkohol teti eonom renju mozga, to slabi
mo rasuivanja i prouzrokuje nedostatak kontrole seksualne elje.
- Alkohol slabi imuni sistem.
255
SIDA I HIV
dobile sidu 1996. godine, u tabeli 11,60 to

obezbeuje osnovu za odgovor na to pitanje.
Tabela 11. Demografija side u SAD
Novi sluajevi u 1996. godini

Tri populacione grupe su odgovorne za najvei
broj sluajeva
Homoseksualnost
Intravenozna upotreba droga
Homoseksualnost i intravenozna
upotreba droga
Heteroseksualnost
Novoroenad
Transfuzija
Hemofiliari
54%
27%
5%
11%
1%
1%
<1%
Zapazite da 97% pacijenata obolelih od side

ne bi imalo bolest da nije bilo linih izbora koje
su nainili u pogledu seksualne aktivnosti ili
upotrebe droge. Uprkos onome to bi mnogi
eleli da mislimo, odgovor na epidemiju side
nije bio, niti jeste upotreba kondoma. Kondomi
nisu pouzdana barijera od zatite HIV-a. Poto
kondomi ponekada dozvoljavaju da doe do
trudnoe, daleko lake mogu da propuste virus
side kao i druge bolesti koje se prenose seksualnim putem. Virus side je daleko manji od
spermatozoida. ta onda predstavlja najbolji
preventivni pristup?
Albert Vajting (Albert Whiting) je izneo
smelu izjavu koja spaja praktinost i realnost na
nain na koji je malo ljudi spremno da izrazi.
Njegova izjava je prikazana u tabeli 12.61
Tabela 12. Boije reenje za probleme side
- Boiji ideal je monogamni brak uz doivotnu
posveenost.
- Seksualna aktivnost van ove posveenosti je
greh.
- Primena samo ovog principa bi uinila vie za
reavanje problema side od bilo kog trenutno
dostupnog pristupa.
Monogamni brak uz doivotnu posveenost

bi nam svakako pomogao da nainimo ogroman
skok ka reenju problema side. Ko je taj lekar
koji izraava takvu nepopularnu tvrdnju? Dr
Vajting je direktor zdravstvene uprave za celu
jednu oblast. Sa te pozicije ima jedinstveno gledite na svetska zdravstvena pitanja. To je zato
to ovi ljudi vre organizovani medicinski rad u
skoro 500 bolnica i klinika irom sveta.62 Na osnovu svoje ukljuenosti u rad ove globalne
organizacije irom sveta, dr Vajting ima jedinstvenu prednost gledita. Sida je globalni prob-
lem, i preovladava daleko vie u mnogim drugim zemljama nego u SAD.

Da li je preveliki zahtev ograniavanje seksualne aktivnosti na doivotne monogamne
brakove izmeu dva lana suprotnog pola? Verujem da Vajtingove rei dre klju za spreavanje HIV infekcija. Meutim, doktorova izjava
nije nita novo. To je jasan izraz biblijskih vanvremenskih ideala. I izvan toga, sa stanovita
javnog zdravlja, rei dr Vajtinga imaju smisla.
Zbog znaaja ovog gledita na prevenciju i njegov odnos na moralne standarde, opravdano je
paljivo ispitati biblijske principe koji imaju veze
sa prenoenjem HIV-a. Principi i duhovna mo
da se oni primene su jasno opisani u Bibliji.
Meutim, pre razmatranja tih vanvremenskih
biblijskih uvida, moramo da rairimo na fokus.
Nadahnuti savet koji emo ispitati ima znaaj
ne samo za reavanje problema side ve i za
itav niz drugih polno prenosivih bolesti koje
uzimaju ogroman danak.
Druge polno prenosive bolesti

Seksualna praksa osobe moe da je izlae
riziku i od drugih bolesti i smrtonosnih stanja
osim side. Sedam estih polno prenosivih bolesti i problemi koji mogu da se jave kao rezultat su navedeni u tabeli 13.
Tabela 13. Druge polno prenosive bolesti
u SAD
- Papiloma virus
rak grlia materice
- Hepatitis B
hronina infekcija jetre
rak jetre
5.000 smrtnih i 15.000

novih sluajeva godinje
1.600 smrtnih sluajeva
godinje
- Bolest zapaljenja karlice 1 milion novih sluajeva

vanmaterina trudnoa
i 150.000 sterilnih
ena godinje
- Genitalni herpes
(neizleiv)
20 miliona inficiranih
270.000 novih sluajeva
godinje
- Gonoreja
2 miliona novih
sluajeva godinje
- Sifilis
35.000 novih
sluajeva godinje
problemi sa srcem
oboljenje mozga
oboljenje nervnog sistema
- Hlamidija
2 miliona sluajeva
godinje
Polno prenosive bolesti

Rak grlia ili otvora materice je jedan od
najeih tipova raka koji se javljaju kod ena.
Samo u SAD, svake godine se javlja preko
256
15.000 novih sluajeva i priblino 5.000 smrtnih
sluajeva.63 irom sveta, rak grlia materice je
drugi najei rak (posle raka dojke) i pogaa
471.000 ena svake godine.64 Iako postoji itav
niz faktora naina ivota koji utiu na to da li e
se kod nekog razviti rak grlia materice ili nee,
postoji jedan faktor koji je skoro uvek prisutan
ako se ovaj rak razvije. Taj jedinstveni faktor je
infekcija papiloma virusom. Nedavni skup
nacionalnih instituta zdravlja je naglasio
upeatljivu vezu izmeu ove infekcije raka:
Rak grlia materice je jedinstven po tome da je
prvi iz grupe solidnih tumora za koga je
pokazano da je virusno izazvan u gotovo
svakom sluaju. DNK ljudskog papiloma virusa
(HPV) se pronalazi kod gotovo svih sluajeva
raka grlia materice... irom sveta.65 Znaajno
je naglasiti da je HPV polno prenosivo oboljenje. ene dobijaju ovu infekciju koja izaziva rak
preko seksualnih odnosa sa nekim ko ima virus.
Dr Patricija S. Breli (Patricia S. Braly), ginekoloki specijalista za rak sa dravnog
Univerziteta u Luizijani i jedan od predsedavajuih na strunom skupu nacionalnih instituta o
raku grlia materice, utvrdila je zapanjujue
preovladavanje ove infekcije koja prouzrokuje
rak. Istakla je da e jedna od svake etiri ene
koje postanu seksualno aktivne tokom studiranja postati zaraena HPV-om u roku od jedne
godine. To se javlja ak iako takva ena u proseku ima samo dva muka partnera. Na osnovu
uestalosti sa kojom se HPV javlja, dr Breli je
zabeleila da jedino ene koje nisu izloene
velikom riziku od ovog razarajueg raka jesu
one koje ispunjavaju svaki od tri kriterijuma,
kako je navedeno u tabeli 14.
Tabela 14. ene sa malim rizikom od raka
grlia materice
- Bez seksa pre 18 godina starosti.
- Ne vie od dva seksualna partnera tokom ivota.
- Svaki partner tokom ivota je smeo da ima seks
samo sa jo jednom partnerkom.
HPV i druge polno prenosive bolesti i dalje

pogaaju Amerikance u razmerama epidemije.66 Svake godine e u Americi novih 12 miliona ljudi biti inficirano polno prenosivom boleu. ak iako osoba izbegne HIV i HPV infekciju, rizici od drugih infekcija mogu i dalje da
budu veoma visoki. Hepatitis B se esto polno
prenosi. Moe da prouzrokuje hroninu infekciju jetre uz cirozu i ak rak jetre. Procenjuje se
da svake godine 1.600 Amerikanaca umire od
seksualnim putem steenog hepatitisa B.67
Polno prenosive bolesti i kvalitet ivota

Polno prenosive bolesti ine vie od izlaganja osoba riziku od prerane smrti. Takoe mogu
da im oduzmu kvalitet ivota. Na primer, svake
godine u Americi oko milion ena dobije bolest
zapaljenja karlice, ozbiljnu komplikaciju estih
infekcija kao to su gonoreja i hlamidija. Ne
samo da je ova bolest bolna, ve i do 150.000
ena postaje sterilno svake godine.68
ene koje su imale bolest zapaljenja karlice
su podlone vanmaterinoj trudnoi. U toj situaciji, oploeno jaje se moe smestiti u jednom
od izbrazdanih Falopijevih kanala koji vode od
jajnika do materice. Kako fetus raste kanal se
rastee, i ako se ne uoi, doi e do pucanja. To
moe da bude dogaaj opasan po ivot. Zaista,
fizika i emocionalna cena za enu koja je imala
zapaljenje karlice moe da bude velika. Drutvo
kao celina takoe plaa znaajnu finansijsku
cenu za bolest zapaljenja karlice sa njenim
povezanim sterilitetom i vanmaterinom trudnoom. Jedno istraivanje je procenilo godinje
trokove u SAD na 2,6 milijardi dolara.69
I ene i mukarci su podjednako pogoeni
genitalnim herpesom. Svake godine u Sjedinjenim Dravama postoji oko 270.000 novih
sluajeva, dok je 20 miliona ve zaraeno i pati
sa iznova javljajuim epizodama ovog neizleivog stanja. Gonoreja i sifilis moda nisu na
vrhuncu, ali su i oni, takoe, ivi i veoma deluju. Svake godine je dva miliona Amerikanaca
pogoeno gonorejom, a 35.000 sifilisom.71 Ovo
drugo stanje, ako se ne lei brzo i pravilno,
moe da dovede do sranih problema, kao i do
oboljenja mozga i nervnog sistema.
Moda je jedna od najveih tragedija epidemije polno prenosivih bolesti da su tinejderi
i mlade odrasle osobe najvie pogoeni. Od 12
miliona sluajeva polno prenosivih bolesti koji
se svake godine jave u naoj zemlji, 86% se
javlja kod osoba izmeu 15 i 29 godina starosti.72 Zapanjujue je da e meu seksualno
aktivnim tinejderima jedan od etiri dobiti
polno prenosivu bolest, i to dok je jo uvek u
svojim tinejderskim godinama.73
Seksualno ponaanje je na estom

mestu po prouzrokovanju smrti
Vidimo da je seksualno ponaanje odgovorno za izazivanje bola, patnje i smrti na vie
naina. Moda nije iznenaenje, ali su podaci i
dalje bili okantni kada su istraivai Mek Ginis
(McGinnis) i Fed (Foege) posle analiziranja statistika 1990. godine, naveli da oko 30.000
Amerikanaca umire svake godine zbog svog
257
SIDA I HIV
seksualnog ponaanja. To je bio rezultat njihovog istraivanja o stvarnim uzrocima smrti

u kojima su istraivai otkrili da je seksualno
ponaanje bilo na sedmom mestu meu spoljanjim faktorima koji prouzrokuju smrt.74
Naalost, neadekvatno seksualno ponaanje
predstavlja brzorastui uzrok smrti u SAD tako
da je od 1994. godine ovakvo ponaanje prouzrokovalo smrt 40.000 Amerikanaca. Shodno
tome, seksualno ponaanje je sada esti vodei
uzrok smrti.75
Kondomi nasuprot suzdravanju

Kao to smo videli, uprkos viegodinjim
porukama koje su podstaknute HIV-om i koje
su molile za poveanu upotrebu kondoma,
polno prenosive bolesti koje nisu HIV su u
porastu. To se odigralo uprkos poveanoj upotrebi kondoma u Americi. Mnogi strunjaci su
smatrali da je reenje za HIV i polno prenosive
bolesti bilo poveana upotreba kondoma.
Prodaja i upotreba kondoma su porasle, ali su
takoe porasle i polno prenosive bolesti.76 To je
bilo veoma zbunjujue za mnoge zastupnike
upotrebe kondoma, ali poruka koju ujemo od
njih je da moramo da koristimo daleko vie
kondoma. Iako kondomi, ako se koriste, mogu
da spree irenje HIV-a i polno prenosivih
bolesti (iako ni na koji nain nisu 100% pouzdani), daleko bolja poruka je kako da se
upranjava suzdravanje, poto deluje svaki put
kada se pokua.
Oni koji upranjavaju seks van braka esto
doputaju da emocije i elje preovladaju nad
njihovom boljom procenom, predvianjem i
sposobnou rasuivanja. Dozvolili su da se
funkcija eonog renja mozga potisne tako da
e elja vladati nad razumom. Ni od koga ko je
u takvom stanju se ne moe oekivati da proe
kroz objektivnu listu provere (neu to raditi
dok nemam kondom) pre uestvovanja u inu.
Zbog toga poruka o upotrebi kondoma u velikoj
meri nije uspela u Americi. To se moe uporediti sa sledeim razmiljanjem:
1. Mnoge nesree se deavaju na putu zbog
vozaa koji su pod uticajem alkohola.
2. Moramo da iznesemo poruku budite
naroito paljivi na putu kada pijete alkohol.
Ali saekajte malo, alkohol potiskuje funkciju eonog renja mozga tako da je biti
dovoljno paljiv praktino nemogue. Isto je
tako i sa nezakonitim seksom. Biti dovoljno
paljiv je praktino nemogue zbog potisnutog
stanja funkcije eonog renja. Reenje za nesree povezane sa alkoholom i za polno prenosive bolesti nije biti bezbedniji prilikom uestvo-
vanja, ve uopte ne uestvovati; jednom reju

- suzdravanje. Uenje osobe kako da se suzdrava je u stvari daleko lake i doivee daleko
vei uspeh, poto e eoni reanj mozga nastaviti nadzor misli na takvom programu.
Promene neophodne za borbu sa sidom

i drugim polno prenosivim bolestima
Posledice HIV-a i drugih polno prenosivih
bolesti nas podseaju da nae seksualne prakse
imaju dalekoseni uticaj na nae zdravlje i
dobrobit. Koje promene su neophodne za smanjenje tereta smrti i razaranja? Razmotrimo
neke od neprolaznih principa koji se bave ovom
znaajnom temom.
Biblija otkriva istinski bezbedni seks

Na poetku Biblije Bog je sopstvenim glasom govorio i napisao sopstvenom rukom jedinstveni niz 10 moralnih imperativa poznatih kao
Deset zapovesti. Biblija ne naziva te rei deset
predloga ili deset dobrih ideja, ve Deset
zapovesti.77 Samo to ime u sprezi sa jedinstvenim nainom pruanja jedini deo Biblije
koji je direktno napisao Bog, trebalo bi da obezbedi dovoljan razlog za ozbiljno razmatranje.
Tih Deset zapovesti obezbeuju moralni
kompas koji danas mnogima nedostaje. One
izraavaju razliku izmeu dobrog i loeg.
Razmotrite na trenutak tih deset nadahnutih
pravila za ivot kako se mogu nai u 2. Knjizi
Mojsijevoj 20. Prva grupa od etiri zapovesti
opisuje kako bi trebalo da se odnosimo prema
Bogu. Poslednja grupa od est zapovesti se
koncentrie na meuljudske odnose. U srcu te
poslednje grupe, pronalazimo zapovest broj 7,
predstavljenu u Starom zavetu. Isus se takoe
pozivao na tu odreenu zapovest u Novom
zavetu. Oba teksta su navedena u tabeli 15.
Tabela 15. Sedma zapovest

Ne ini preljube. (2. knjiga Mojsijeva 20,14)
A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa
eljom, ve je uinio preljubu u srcu svom.
(Jevanelje po Mateju 5,28)
Mirijam Vebsterov renik opisuje dananje

shvatanje rei preljuba kao dobrovoljan seksualni in izmeu oenjenog mukarca i osobe
koja nije njegova ena, ili izmeu udate ene i
nekoga ko nije njen mu.78
Meutim, naredba sedme zapovesti o seksualnoj istoti govori vie nego o samom fizikom inu izmeu venanih osoba. U svojoj
uvenoj propovedi na Gori, Isus je otkrio da je
258
sedma zapovest toliko iroka da se prostire ak
i na nivo misli. Ovaj novozavetni navod pobija
mit da samo Stari zavet, ali ne i Novi poziva na
seksualnu istotu.
Na drugom mestu u prvih pet knjiga Biblije
nalazimo jo vie o visokim standardima seksualne istote koji su obuhvaeni sedmom zapoveu. Tri dodatna vida seksualne istote su
izneta u tabeli 16.
Tabela 16. Tri biblijska propisa koji tite
od side
S mukarcem ne lezi kao sa enom, gadno je.
(3. knjiga Mojsijeva 18,22)
Prostitucija je strogo zabranjena.
Seks sa ivotinjama je strogo zabranjen.
Vidimo da Sveto pismo zabranjuje homoseksualnost, prostituciju i seks sa ivotinjama.

Da se svetska populacija obazirala na princip
koji zabranjuje homoseksualne odnose, HIV
verovatno nikada ne bi postao svetska epidemija. tavie, zapazite da ta zapovest nije data ni
u kakvoj vezi sa branim statusom. Poziv Biblije
na seksualnu istotu se protee na sve osobe, a
ne samo na venane.
Zapovest koja zabranjuje prostituciju nije
iznenaenje danas imamo zakone koji je
zabranjuju. Krenje ove zapovesti je imalo veliki uticaj na irenje side irom sveta. U vezi sa
zabranom seksa sa ivotinjama, neki su izneli
teorije da je HIV prvi put uveden u ljudsku populaciju upravo takvim zabranjenim odnosima sa
ivotinjama. Treba istai da porodica majmuna
nosi virus nalik na sidu zvan virus simijan imunodeficijencije (Simian Immunodeficiency Virus, SIV).79 Ako je postojala ivotinjsko-ljudska
veza side, razumljivo je da sida nikada ne bi
pogodila ljude da se ta zapovest sledila.
Boiji prvenstveni fokus je na nae misli

Svi principi Biblije koje smo razmatrali su
ojaani u Novom zavetu, esto jo snanijim
izrazima. Rei Isusa na poetku njegovog
propovedanja ukazuju na grenost gledanja na
enu sa eljom. Ova opomena istie biblijsku
temu koja se esto javlja. Bog i Njegova Biblija
nisu samo zabrinuti grenim delima, zabrinuti
su i centralnim pitanjem: grenim mislima. Jasno je da se, pre nego to se izvri u ivotu, greh
zamisli u umu. Zbog toga je Biblija usmerena
na tvravu due, na ljudski um.
Isusovo razjanjenje da se ova zapovest
prostire i na grene misli ne predstavlja loe
vesti. Umesto toga, ovaj uvid obezbeuje monu silu za kontrolisanje ponaanja koje je izgleda najtee obuzdati. Ako nikada ne nainimo
prekid u ponaanju na nivou svojih misli,
osueni smo ili da podleemo iskuenjima ili da
ivimo u neprestanom stanju frustracije. Na
primer, ako eznete ili sanjate o zabranjenim
aktivnostima, na kraju ete ili zgreiti ili se oseati veoma uskraenim. Ako, sa druge strane,
odaberete da prihvatite biblijski savet da je
neodgovarajue ak i misliti o takvim delima (a
kamoli vriti ih), onda ete ostvariti istinski
napredak.
Ako sam iskuan da zgreim u svojim mislima, mogu da preusmerim svoj mentalni fokus
i razmiljam u drugom smeru. Sama ova praksa e uskoro postati navika, i moj um e razviti
tenju da misli u drugim smerovima. Biblija
nam kae: to je god istinito, to je god
poteno, to je god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god slavno, to
mislite.80 Umesto da doprinose nelagodnosti i
oseaju uskraenosti, te nove mentalne navike
e mi pomoi u odupiranju iskuenju. Pomoi e
mi da iskusim slobodu usled sposobnosti kontrole od strane moje volje, umesto da emocionalni nagoni kontroliu mene. Uspeh u ovome
e zahtevati da osoba izbegava itanje i gledanje filmova ispunjenih seksom, video kaseta,
knjiga, asopisa koji su potpuno suprotni od
istote misli. Put ka uspehu e biti vrlo blizu
napora uvanja puteva ka dui.
Biblija govori o homoseksualnim

odnosima
Kao to je ranije napomenuto, homoseksualni odnosi su i dalje uzrok side broj 1 u SAD.
Zbog toga je znaajno dalje razjasniti biblijski
savet o ovoj temi. Zabrane homoseksualnih odnosa nisu ograniene na Stari zavet, ve su
naglaene i u Novom zavetu.
U Novom zavetu u poslanici Rimljanima u 1.
glavi, spominju se sramne slasti (stih 26)
osoba koje su okarakterisane za bezbonost i
nepravdu (stih 18). Meu sramne prakse
koje se spominju jasno spadaju homoseksualni
odnosi, kao to je opisano u tabeli 17.
Kao to se i oekivalo, ovaj odeljak je u potpunom skladu sa prethodno navedenim zabranama u Starom zavetu u vezi sa homoseksualnim inom.
Veoma je znaajno istai razliku izmeu
homoseksualnog ina i homoseksualnih sklonosti. Postoje dokazi koji ukazuju da su neke
homoseksualne sklonosti rezultat sila iznad
kontrole ili izbora osobe. Istraivanja i na ljudi-
259
SIDA I HIV
Tabela 17. O homoseksualnosti se govori u
Novom zavetu
Zato ih predade Bog po udnjama srca njihovih
u neistotu, tako da oni sami oskvrnjuju svoja
sopstvena telesa...
Zato ih predade Bog sramnim slastima, jer
ene njihove pretvorie prirodne odnose u protivprirodne, a isto tako i mukarci, napustivi
prirodne odnose sa enskim rodom, raspalie se
pohotom jedan na drugoga, inei mukarci sa
mukarcima stvari sramotne, i primajui na sebe
same platu dostojnu svog zastrajnivanja.
(Rimljanima poslanica 1,24.26-27)
ma i na ivotinjama poinju da obezbeuju neke vredne uvide u tom pogledu. Na primer, dr

Ganter Dorner (Gunter Dorner) je sa saradnicima objavio niz izvetaja koji utvruju vezu izmeu majke pod velikim stresom i raanja
mukog potomstva sa homoseksualnim sklonostima. U jednom istraivanju su utvrdili da je
znaajno vei broj nemakih homoseksualnih
mukaraca roen tokom stresnog kraja Drugog
svetskog rata i tokom godina neposredno posle
rata.81 Izvrili su istraivanje na ivotinjama
koje ukazuje da prenatalne hormonalne razlike
(koje mogu biti izazvane takvim stvarima kao
to je stres) mogu poveati verovatnou da se
muki potomak rodi sa homoseksualnim
sklonostima.82,83 Takva istraivanja ukazuju da
bar deo homoseksualne populacije moe da
ima uroene elje to se tie njihovih seksualnih sklonosti. To je znaajno shvatiti. Mora biti
jasno da orijentacija ne obezbeuje dozvolu za
ukljuivanje u aktivnosti koje Biblija zabranjuje.
Biblija ne doputa da se osoba sa normalnim
heteroseksualnim sklonostima ukljuuje u seksualne inove van braka bilo u mislima ili u
delu, niti Biblija daje onima sa homoseksualnim
sklonostima takvu dozvolu. Ukratko, pitanje
greha ne lei u orijentaciji ve u onome ta inimo sa tom orijentacijom.
Postoji mnogo dokumentovanih sluajeva o
osobama koje su ranije imale homoseksualnu
orijentaciju, ali koje sada imaju heteroseksualne sklonosti. Neke od tih osoba su ule u
monogamne heteroseksualne odnose.84,85 elja
za homoseksualnim odnosima je paralelna sa
eljom preljubnih heteroseksualnih odnosa ili sa
eljom da se krade. Sve te elje se mogu nadvladati u ivotu osobe. Novi zavet ima jo jedno
upozorenje za homoseksualce, kao to je navedeno u tabeli 18.
Izraz muelonici u Novom zavetu na
jeziku originala - grkom ukazuje na mukarca
Tabela 18. Veni ivot je izloen riziku

Ili ne znate da nepravednici nee naslediti carstva Boijega? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljuboinci, ni aduvani, ni muelonici, ni lupei, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadije, ni hajduci, carstva Boijega nee naslediti.
(1. poslanica Korinanima 6,9-10)
koji stupa u seksualnu aktivnost sa drugim

mukarcem.86 Takve osobe su klasifikovane sa
preljuboincima, lopovima, pijanicama itd.
Tekst objanjava da oni koji su krivi za takve
grehe izlau riziku svoju venu sudbinu.
Gore od side?
ta bi moglo da bude gore od dobijanja
side? Ovo upozorenje Biblije predstavlja misao
da su vene posledice seksualnog ina koji
prouzrokuje sidu gore od zemaljskih patnji usled side.
Bog je vie zainteresovan za davanje

nego za uzimanje
Daleko od tog da Bog oduzima neto homoseksualcima, On pokuava da im da neto od
beskonano vee vrednosti. Savetuje ih da
napuste svoje trenutne seksualne elje imajui
u vidu bolje postojanje u venosti. Da, kao to
smo napomenuli, Boiji savet nije samo za
onaj svet, ve ukazuje na put ka najsrenijem,
najzdravijem postojanju ovde i sada.
Zapravo, Bog ne trai nita vie od onih sa
homoseksualnim tenjama nego to trai od
onih sa heteroseksualnom orijentacijom, to
jest, kae: sledite Moje rei koje su izreene sa
vaom trenutnom i venom dobrobiti na umu.
Traiti od osobe da se odrekne tetne elje u
zamenu za neto bolje ne predstavlja surovost
ve ljubav. Alkoholiar na oporavku se esto
moe boriti sa snanim eljama ka piu. Moe
da udi za onim u emu je nekada nalazio veliko
zadovoljstvo u samo jednom piu. Ipak, oni
koji ga istinski vole obezbedie mu svako
ohrabrenje da kae: ne, ak i na prvi gutljaj.
Prema njemu ne postupaju nepoteno njega
vole. Da, on moe da nae trenutno zadovoljenje u pijenju, ali ako jednostavno kae ne
tom jednom zadovoljstvu, za njega se otvaraju
vrata za izbegavanje razarajuih efekata alkoholizma i ujedno ka uivanju u hiljadu pravih
zadovoljstava u ovom ivotu i u svetu koji e
doi. Isto je tako i sa onima koji imaju seksualne elje koje Boija re opisuje kao razorne.
Mnogi sa heteroseksualnim kao i oni sa homo-
260
seksualnim sklonostima e morati da kau ne

zabranjenim seksualnim inovima koji su im
nekada pruali zadovoljstvo.
Verovatno je najvea ironija da uz sve
brane sukobe i nesloge u naoj zemlji, mnogi
brani parovi doslovno proklinju dan kada su se
uzeli, eznui da se oslobode jarma ui. Neki
su se oslobodili na brakorazvodnim parnicama.
Uprkos tome, mnogi koji nisu u stanju da uu u
brani odnos se oseaju prevarenim. Oni koji ne
mogu da uu u monogamni odnos usled prolog neverstva, homoseksualnih sklonosti, ili
nekog drugog razloga oseaju da su uskraeni
za neto to je poeljno.
Uprkos onome to drutvo moe da pokua
da nam kae, postoji mnogo osoba koje su
savreno zadovoljne i srene, a koje nemaju
ljubavnika. Jasno je da ne postoji nita to
kae da srea zavisi od toga da li je osoba u
braku i da li ivi sa posveenim partnerom. Na
primer, apostol Pavle je oseao da je to to nije
u braku bilo bolje za njegovu duhovnu slubu
(1. Korinanima 7,7-8.32-34).
Da li Biblija zaista stoji nasuprot ivotu

ispunjenom uivanjima?
Postoje dva esta mita o biblijskim zapovestima koje treba razmotriti. Ve smo detaljnije
razmotrili jedan od njih, to jest, da primenjivanje biblijskih principa oduzima svu zabavu iz
ivota. Ispitajmo neke odeljke u Bibliji koji govore o zadovoljavajuem ivotu, koji su navedeni u tabeli 19.
Tabela 19. Srean i ispunjen ivot
Pokazae mi put ivotni: obilje radosti pred
licem Tvojim, uteha u desnici Tvojoj, doveka.
(Psalam 16,11)
Ja dooh da imaju ivot i izobilje.
(Jovan 10,10)
I zapovedi nam Gospod da vrimo sve ove uredbe bojei se Gospoda Boga svojega, da bi nam
bilo dobro svagda i da bi nas sauvao u ivotu,
kao to se vidi danas.
(5. Knjiga Mojsijeva 6,24)
Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago
oveku koji se uzda u Njega.
(Psalam 34,8)
Oni ljudi koje ujem da se ale u vezi sa

stvarima kojih se treba odrei prema Bibliji,
esto nikada nisu ni pokuali da slede biblijski
nain ivota. Ali, zapazite izraze u tim tekstovima: obilje radosti, uteha, da bi nam bilo
dobro svagda, blago oveku.
Povrno praenje principa iz Biblije nas moe ostaviti sa oseajem uskraenosti. Meutim,
iskusiemo blagoslov istinskog oseaja slobode
ako prihvatimo celokupnu biblijsku poruku koja
ukljuuje svesnost o Boijoj ljubavi, kajanje za
prole grehe, opratanje i posveenost nainu
ivota koji je ispravan iz Boije perspektive. I
poznaete istinu, i istina e vas izbaviti. (Jovan
8,31-32) Daleko od toga da ograniava nae
slobode i uivanja, sleenje Boijih puteva nas
oslobaa od tiranije loih navika i drugih tetnih
naina ivota. Osloboeni smo da ivimo ivotom bez krivice koji najvie zadovoljava i ispunjava. Zaista, za osobu koja se boji dobijanja
side Biblija ukazuje na put ka bezbednosti. Za
osobu koja pati od bolesti i koja je suoena sa
krivicom, ista Biblija prua kljueve za reavanje one iste krivice za koju mnogi optuuju da
je Biblija prouzrokuje.
U medicinskoj literaturi postoje naznake da
osobe koje veruju u Boga ive due. Na primer,
dr Deremi Kark (Jeremy Kark) je sa saradnicima nedavno uporedio dve etnike jevrejske
grupe koje su izgleda bile veoma sline osim
religijskih pogleda.87 Meu lanovima svetovne
zajednice, rizik od smrti u bilo kojoj starosnoj
grupi je bio skoro duplo vei u odnosu na
lanove religiozne zajednice, to jest, one koji su
imali religiozne poglede. U slinom istraivanju,
nedavni stresni dogaaji u ivotu su poveali
rizik od zdravstvenih problema u svetovnoj
zajednici. lanovi uporeene religiozne zajednice su izgleda bili zatieni od negativnih
efekata stresa. Tim dr Karka je predloio neke
razloge zbog kojih su lanovi religioznih zajednica ispoljavali ublaavanje stresa i poveanu
duinu ivota. Oni su navedeni u tabeli 20.
Tabela 20. Razlozi za bolje zdravlje meu
ljudima sa religijskim pogledima kako su
to predloili naunici
- Emocionalna dobrobit podstaknuta oseajem
pripadanja religijskoj zajednici
- Vera u Boga
- Oputajui odgovor izazvan estom molitvom
- Veoma stabilne brane i porodine veze
- Drutvena potpora koja obezbeuje branik od
stresnih dogaaja u ivotu
Moda je podjednako znaajno kao i Karkovi razlozi da istinski vernici imaju uverenje da
ako znaju ta je ispravno i ako veruju u Boga,
On e im dati snagu da ine ono to je dobro,
to e ih onda potedeti brojnih bolesti.
Bolesti oveanstva su se umnoile od
poetka ljudskog grenog postojanja. Meutim,
261
SIDA I HIV
ako ivimo u skladu sa prirodnim zakonima,

rizik od dobijanja bolesti je u velikoj meri umanjen. Boija ljubav nas poziva na takav nain
ivota, kao to je to izrazio ve citirani autor, to
je prikazano u tabeli 21.88
Tabela 21. Boija ljubav i dalje dosee do
svih nas
- Bog je stvorio oveka savrenog i svetog, ali je
ovek pao iz svog svetog stanja jer je prekrio
Boiji zakon.
- Nakon pada dolo je do brzog porasta bolesti,
patnje i smrti.
- Iako je ovek uvredio svog Tvorca, Boija ljubav
se i dalje prostire na ljudski rod.
- Da bi iveo savrenim ivotom, mora da ivi u
skladu sa tim prirodnim zakonima koji upravljaju
njegovim biem.
- Zbog toga je od najveeg znaaja da zna kako
da ivi kako bi se njegove moi tela i uma mogle
ispoljiti u Boijoj slavi.
Bog govori o vaim nedostacima snage

Drugi mit o biblijskim principima u vezi sa
seksualnou je da ak i kada bismo svi eleli
da ih sledimo, nedostaje nam snaga da to inimo. Mnogi veruju da je nemogue za prosenu
odraslu osobu (a kamoli za tinejdera ili mladu
osobu) da sledi zapovesti iz Biblije koje se bave
seksualnou. Zbog toga promoviu metode,
koje kada se uporede sa suzdravanjem, u
stvari poveavaju rizik od irenja side, kao to
je upotreba kondoma. Kao to smo ve napomenuli, kondomi ni na koji nain ne eliminiu
rizik od dobijanja HIV-a. Kao to dr Vajting
istie, sleenjem biblijskih principa moemo na
najbolji nain da spreimo tu traginu infekciju.
Moete da kaete: Razumem principe, ali
odakle da dobijem snagu da ih sledim? Kako da
dobijem snagu od Boga da inim ono to je
dobro? Prvo, moramo da znamo ta je dobro,
a ta je loe. Nakon to to saznamo, moemo
da nadvladamo nae grene tenje verujui u
Boga i saraujui sa njim. Na fokus u ovoj
knjizi je bio na merama prirodnog naina ivota
za spreavanje i leenje bolesti. Verovatno je
najvie zanemarivana od svih prirodnih mera
vera u Boiju silu. Ova esto zaboravljena
mera nas usmerava na upravo onu pomo koja
nam je neophodna.
Kada se ljudima ustanovi HIV infekcija, oni
esto prolaze kroz veoma stvarna oseanja
line krivice. Ova krivica moe da bude rezultat
znanja da su prekrili lini etiki kodeks. Neki su
mislili da je najbolji nain za reavanje takve
krivice da se pomogne ljudima da promene svoj
oseaj dobrog i loeg. Takav pristup je jasno
tetan ako je rezultat kod ljudi odbacivanje

Boijeg zakona. Nemojte pokuavati da ubedite
sebe da je neto u redu, kada duboko u sebi
znate da je pogreno. Da, takvi mentalni okreti
vam mogu pomoi da izvesno vreme zaboravite
svoju krivicu, ali ne obezbeuju trajna reenja.
Najuspeniji nain da se izae na kraj sa krivicom je priznavanje krivice i traenje oprotaja
od onoga kome smo zgreili.
Samo priznanje injenja neeg loeg je
teko za mnoge od nas. U ovom dobu je postalo nepopularno priznati da inite bilo ta loe.
Mi smo ljudi koji se veoma mnogo trude da
izbegnu da kau da su pogreili. Okrivljavanje
okolnosti ili nekog drugog je izgleda daleko
laki nain. Meutim, prihvatanje da ste zgreili
(uinili loe) je prvi korak u duhovnom isceljenju.
Oprotaj je lako dostupan

Biblija je takoe jasna da je Boije oprotenje dostupno. Biblija otkriva ako se ponizno
okrenemo Bogu, ubeeni u Njegovu elju da
nam oprosti, i pokajemo se (ostavimo za sobom
nae grene puteve) onda e nam Bog oprostiti (... jer prata mnogo89). Vera (pouzdanost)
u Boga koji je pun ljubavi i pratanja dovodi nas
do istinskog pokajanja (tuge zbog greha) i elje
za preobraajem (... da te dobrota Boija na
pokajanje vodi90). To nas, zauzvrat, podstie
da priznamo i da se odreknemo naih starih
puteva injenja loih stvari. Osobe koje su se
posvetile grenim delima mogu zaista da se
iscele kroz veru i pokajanje. ak i kada osoba
postane HIV zaraena zbog prakse koju Bog
osuuje, njihova situacija nije beznadena. Bog
im oprata i oprostie im, ako se vrate sa loeg
puta. To su zaista dobre vesti.
Priroda Boijeg dolazeeg carstva

nebeskog
Mnogi pogreno shvataju Boije opratanje.
Iako nam Bog oprata kada ispoljavamo veru u
Njega, to ne obezbeuje dozvolu za greh. U
Poslanici Rimljanima 3,31, apostol Pavle direktno govori o tome. On govori da verom mi u
stvari utvrujemo moralni zakon umesto to ga
ukidamo.
Iako Biblija obeava novo telo prilikom vaskrsenja (... mrtvi e ustati neraspadljivi91), to
ne obezbeuje i novi karakter. Tano je da nam
se daje novo roenje kada verom prihvatimo
Boa obeanja. Razvoj novog karaktera zapoinje sa ovim novim poetkom, i nastavlja se
tokom ivota dok doputamo Bogu da u nama
razvija prirodu koja je u skladu sa Njegovom.
262
Sve je to znaajno jer na Otac pun ljubavi sada

eli da pripremi karaktere onih koji ga vole za
venu radost jednog dana.
Kako e izgledati od Boga obeano nebesko
carstvo? Principi seksualne istote se tamo nee
promeniti. Homoseksualni odnosi, prostitucija i
seks sa ivotinjama nee odjednom biti u
redu. Kako bi univerzum izgledao kada njegovi
stanovnici nikada ne bi kontrolisali takve seksualne elje? Ne bi bilo zadovoljstva u venosti
nebeskog carstva za one iji karakter nije ve
oien od grenih obrazaca razmiljanja. Tako
da kada Bog govori protiv seksualnih grehova u
svim svojim oblicima, on to ini iz ljubavi, imajui na umu nae dobro. Na Tvorac nam
pokazuje kakvi nai karakteri treba da budu da
bismo uivali u venosti sa Njim. Kao to je to
apostol Pavle rekao: I ne vladajte se prema
ovome veku, nego se promenite obnovljenjem
uma svojega, da biste mogli prepoznati koja je
dobra i ugodna i savrena volja Boija.92
tavie, Bog je posveen da obezbedi uspeh u
ovom poslu preobraaja karaktera svima koji to
odaberu; u suprotnom, on to ne bi zapovedao.
Zaista, Bog od nas nikada ne trai da inimo
bilo ta to ne moemo da ostvarimo saraujui
sa Njim. Razmotrimo nekoliko biblijskih obeanja koja nas uveravaju da e nam Bog dati
snagu da ivimo ivotom kakvim nas poziva da
ivimo; oni su navedeni u tabeli 22.
inim izbor, moram da okrenem volan, ali kada

okrenem volan, mo iznad moje ovenosti ini
okret lakim za mene. Vie biblijskih informacija
o tome kako moete da ostvarite pristup do tog
izvora boanske moi, koja oprata naa nedela
i koja nas uverava u pobedonosni ivot, nalazi
se u 18. poglavlju: Reavanje loih navika i
zavisnosti.
Tabela 22. Izvor snage u religioznom

ivotu
- Najznaajniji direktni kliniki efekat HIV infekcije je na nervni sistem.

- Izgleda da mozak slui kao privilegovano pribeite za replikaciju HIV-a (umnoavanje virusa).
- 2/3 onih koji imaju sidu imaju i AIDS demencija
kompleks, koji prouzrokuje progresivne promene
ponaanja i gubitak intelektualnih sposobnosti.
- Takoe se javlja usporavanje pokreta, kao i promene u odreenim oblastima mozga koje lie na
log.
- Pogoene osobe mogu da gube snagu ili da dobiju paralizu ruke ili noge.
HIV infekcija i mozak

Naalost, mnoge osobe zaraene HIV-om
ne koriste prednost opratanja koje Bog ini
lako dostupnim. U stvari, kako proces HIV
bolesti napreduje, moe da postane sve tee,
ako ne i nemogue, odabrati Boiji oprotaj.
Kako mogu da iznesem tako smelu izjavu? Moj
zakljuak dolazi iz shvatanja naina na koji HIV
utie na telo. Razmotrimo neke dodatne dimenzije HIV infekcije koje su me nauile ovoj vanoj
poruci: to se pre osoba zaraena HIV-om
okrene duhovnim pitanjima, to bolje.
Kada jednom virus side dobije pristup u
osobu, tei da se razmnoava. Ima najmanje
dva prvenstvena efekta na ljudsko telo. Jedan
je slabljenje imunog sistema, a drugi je propadanje mozga. Infekcije i tumori su sekundarni efekti HIV-a, prouzrokovani oslabljenim
imunim sistemom. Oteenje mozga je opisano
u tabeli 23.93
Tabela 23. Sida utie na mozak
A onome koji vas moe sauvati bez greha...

(Juda 24)
A Bog moj da ispuni svaku potrebu vau po
bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu.
(Filibljanima 4,19)
Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje.
(Filibljanima 4,13)
Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao
to mu je ugodno.
(Filibljanima 2,13)
U ivotu religioznog oveka, Bog preuzima

odgovornost i za elje da se ini dobro i za injenje dobrog. Znaajno je naglasiti da kada
odaberemo da saraujemo sa Bogom i da se
oslanjamo na Njegovu snagu, On menja nau
volju. Grene elje, tenje ka grehu, koje su
naizgled urezale nepromenljive kanale u naim
umovima, nadvladani su Bogom koji prouzrokuje da elimo i inimo ono za to je otkrio da
je dobro.
Uloga ljudske i boanske saradnje je slina
vonji kola uz mo okretanja. Ja moram da na-
Veoma znaajno praktino razmatranje nastaje iz naeg shvatanja sklonosti HIV-a ka mozgu. To jest, oni kojima je utvreno da su HIV
pozitivni morali bi da srede svoj ivot. ak i
ako osoba moe da preivi ozbiljne infekcije i
druge poremeaje koji prate HIV infekciju,
funkcija mozga moe brzo da propada usled
AIDS demencija kompleksa. Drugim reima,
kada se jednom osobi utvrdi sida, nema garancija koliko je vremena ostalo pre gubitka mentalne sposobnosti. asovi koji ostaju su zlatni.
Lini odnos sa Bogom bi trebalo da predstavlja
prvi prioritet, pre nego to prilike skliznu u
SIDA I HIV
venost. Ako postoje finansijski poslovi koje

treba srediti, sada je vreme za njihovo reavanje. Ako postoje neke nejasnoe koje treba razjasniti meu prijateljima ili u porodici, ne treba
odlagati.
Zakljuak
Bilo da pokuavate da izbegnete HIV infekciju ili da se suoite sa ve utvrenom infekcijom, ne mogu vas usmeriti na monije odgovore od onih koji se nalaze u Bibliji. U stvari,
kada mislimo o trezvenim realnostima side, niko
od nas nema vremena za gubljenje. Oni koji
nisu HIV pozitivni mogli bi da postanu zaraeni
kao rezultat samo jedne nesree ili krenja
Boijih zapovesti. Oni sa infekcijom se moda
ve kreu niz klizavu padinu AIDS demencije.
Ubeen sam da Bog nikada nije eleo da
sida hara oveanstvom. On je ukazao na nain
ivljenja koji bi spreio da ova nesrea ikada
kroi meu ljude. Ipak, nije previe kasno
ponovo otkriti mo Boijih zapovesti i Boijih
263
obeanja. Mi, kao pojedinci, kao nacija, i kao
svetska zajednica moemo da savladamo epidemiju side. Moemo da je savladamo bez obzira da li se vakcina ili arobni lek ikada pronae ili ne. Verujem da moemo da zaustavimo
prenos HIV-a vraajui se Bibliji, biblijskom
Bogu, i njegovim nadahnutim pravilima za
ivot. Ne samo da e prenos HIV-a drastino
biti zaustavljen, ve e 40.000 ivota biti spaseno svake godine u Americi, a da ne spominjemo umanjenje neizrecive patnje i finansijski
gubitak usled bolesti prenosivih polnim putem.94
Sada je zaista vreme da iskoristimo prednost Boije milosrdne ponude opratanja. Sada
je vreme da se oslonimo na Njega i traimo
snagu da ivimo ivotom koji je u skladu sa
Njegovim zapovestima. Takav ivot e pojaati
na imuni sistem, drati nas dalje od visokorizinih aktivnosti, i to je najznaajnije, spremiti
nas za venu radost sa Njim.
16. poglavlje
Umirete za cigaterom?
Odbacite naviku i ivite
Nije trebalo da se desi na taj nain. Svakako, Marija je znala da je skraivala svoj ivot
puenjem. Ali koga je briga, razmiljala je, da
li u iveti do svojih 70-ih ili 80-ih godina. Pored
toga, uvek mogu da prestanem daleko pre
toga. Meutim, niko je nije pripremio za ovo.
Sa samo 42 godine starosti ula je te strane
rei: rak plua i poslednji stupanj. Kao i kod
veine puaa koji dobiju rak plua, Marijina
bolest se ve rairila daleko van plua.
Marija nikada u stvari nije elela da pui.
Poela je u osnovnoj koli jer su sve druge devojice to radile. Navika je bila popularna i u
srednjoj koli takoe, tako da je ostala sa njom
samo u drutvu. Znala je da moe da
prestane kada god to poeli. Nikada ne bi
postala zavisna. Ali, godinu dana nakon
zavretka srednje kole strana realnost je
postala oigledna: kao i preko 95% osoba koje
pue samo u drutvu, Marija je postala zavisnik.
Posle nekoliko neuspenih pokuaja prestajanja, razmiljala je da je ionako uivala u navici
i da e saekati dok ne postane starija, ili dok
se ne pojave zdravstveni problemi, pre nego to
ponovo pokua da prestane. Naalost, njen prvi
zdravstveni problem povezan sa puenjem je
bio zavrni stadijum raka plua. Na kraju jeste
prestala. Oko 4 meseca posle dijagnoze raka,
Marija je umrla.1
Zavisnost od duvana. To je vodea zavisnost u Americi imajui u vidu tetnost po zdravlje amerike nacije. Meutim, duvan ne mora
da ima taj nezavidni poloaj. Milioni Amerikanaca potvruju da se ta navika moe ostaviti, jer su to i uradili. A najbolje vesti od svih su
da ako ste pua, moete da budete uspeni u
ostavljanju navike. Ovo poglavlje je podeljeno
na 8 odeljaka:
Odeljak I istrauje oteenja koja proizvodi
puenje.
Odeljak II istrauje razliite vrste raka
povezane sa puenjem.
Odeljak III govori o sranim bolestima i
bolestima krvnih sudova.
Odeljak IV se bavi dalekosenim efektima

duvanskog dima na nepuae.
Odeljak V se bavi hroninim bolestima plua
prouzrokovanim puenjem.
Odeljak VI pokriva zdravstvene probleme
prouzrokovane cigaretama koje nam oduzimaju
kvalitet ivota.
Odeljak VII predstavlja razarajue alternative puenju, kao to su marihuana, burmut i
vakanje duvana.
Odeljak VIII se zavrava krajnje pozitivnim
stavom, dok iznosim dobre vesti o tome kako se
osloboditi zavisnosti od duvana.
ODELJAK I
Kumulativni uticaj puenja
Iako veina puaa izraava elju da prestane sa puenjem, samo manjina ima stvarne
planove za preduzimanje tog koraka u bliskoj
budunosti. Koji su faktori koji navode nekoga
da konano kae: Vreme je da ostavim ovu
naviku? I to je podjednako znaajno, koji e
faktori pomoi osobi koja donese tu odluku da
bude uspena? Ovo poglavlje je posveeno
pomaganju nepuaima da ostanu nepuai,
pomaganju puaima da vide da je najbolje
vreme za prestajanje danas, i pruanje informacija svima da se oslobode duvana u svim
svojim oblicima.
Motivacija za prestajanje
Nema sumnje da saznanje o tetnim fizikim efektima puenja moe nekome da obezbedi najmoniju motivaciju za prestajanje. Takva
informacija je pomogla motivisanju mnogih da
ostave ovu naviku, kao to je prikazano u tabeli
1.2
Trendovi koji su usledili posle objave naelnika sanitetske slube obezbedili su vrst dokaz
da saznanje o opasnostima puenja moe da
pomogne puau da odlui da prestane. U
ovom poglavlju e biti iznete neke informacije o
fizikim tetnostima puenja koje su svima poznate. Meutim, veliki broj informacija mnogima
265
UMIRETE ZA CIGARETOM?
Tabela 1. Informacije o opasnostima od
puenja pomau puaima da ostave
ovu naviku
1. Potronja duvana po glavi stanovnika u SAD je
1963. godine dostigla vrh, uz procenjenih 42%
puaa od ukupne populacije.
2. Naredne godine, naelnik sanitetske slube je
objavio da puenje prouzrokuje rak plua.
3. Od tada je postojao stabilni pad broja puaa
za oko 1% na svake dve godine.
4. Samo 25,5% populacije je puilo 1990. godine
u poreenju sa 40,4% 1965. godine.
5. Preko 44 miliona Amerikanaca je prestalo sa
puenjem nakon 1964. godine.
6. Stabilan pad stope puenja nakon izvetaja
naelnika sanitetske slube iz 1964. godine je
dokaz da saznanje o tetnosti puenja daje snagu
za ostavljanje navike.
nee biti poznat. Potpuni opseg tetnosti

puenja nije u dovoljnoj meri iznet javnosti. Po
Harisovom istraivanju iz 1983. godine, zdravstveni radnici su procenili ne puenje kao prvi
prioritet meu aktivnostima koje Amerikanci
mogu da izvre kako bi zatitili svoje zdravlje.
Meutim, javnost je stavila ne puenje na
daleko deseto mesto na listi znaajnih ponaanje za zatitu zdravlja.3
Javni zdravstveni radnici su esto zapanjeni
time koliko smo kao drutvo popustljivi u vezi
sa puenjem. Skoro 20 godina uticajni glasovi
javnih zdravstvenih radnika su nazivali puenje
najopasnijim javnim pitanjem sa kojim smo
suoeni. Amerika sluba za zatitu zdravljaje
1989. godine nazvala puenje najveim pojedinanim spreivim uzrokom bolesti i prerane
smrti u Sjedinjenim Dravama. K. Everet Kup
(C. Everett Koop) je izneo smelu izjavu tri godine kasnije tokom svog rada kao naelnika sanitetske slube. On je nazvao puenje najznaajnijim javnim zdravstvenim pitanjem naeg vremena. Dr Ronald Dejvis (Ronald Davis) u navoenju takvih izjava istie: Budui istoriari e
gledati unazad sa zapanjenou da je drutvu
bilo potrebno toliko dugo da stavi pod kontrolu
upotrebu duvana.4
Zato izgleda da javnost ima razliito
gledite od zdravstvenih radnika u pogledu ove
zavisnosti? Deo razloga je u vezi sa praksom
duvanske industrije ispoljavanja odreene vrste
cenzure u pogledu loih vesti povezanih sa
nikotinom i puenjem. To ostvaruju uticanjem
na iznoenje informacija u asopisima koji su za
svoje postojanje zavisni od novca, a koje dobijaju od reklamiranja duvana.5 Istraivanja pokazuju da je malo verovatno da e asopisi koji
u velikoj meri zavise od reklamiranja cigareta
iznositi lanke koji govore o tetnosti puenja.

To je naroito vidljivo u enskim asopisima.6
Postoje i drugi rizici od puenja pored onih
koji utiu na lino zdravlje puaa. U ovom poglavlju emo ispitati i ta pitanja. Sva ona mogu
da igraju ulogu u pomaganju puau da jasnije
vidi negativne strane navike puenja. To e
pomoi svakom puau da napreduje u procesu
konanog ostavljanja navike - zauvek. U neke
od tih drugih rizika spadaju opasnosti od
pasivnog puenja, trokovi puenja, ne samo za
pojedinca ve i za njegovu porodicu i poslodavca, i lini primer puaa i njegov efekat na
narednu generaciju Amerikanaca.
Dalekoseni razorni efekti puenja

Kao lekar, imam znaajnu ulogu u vezi sa
duvanom. Video sam toliko mnogo ljudi koji
pate i prerano umiru, to je direktna posledica
puenja. Kao rezultat toga, oseam teak teret
da moram da uinim sve to mogu kako bih
pomogao puaima da odstrane tu smrtonosnu
naviku iz svojih ivota. Malo stvari moe da
prikae opasnosti od puenja bolje od uvianja
koliko mnogo smrtnih sluajeva je prouzrokovano njime. Specijalisti iz epidemiologije su
izneli raznovrsne procene smrtnosti usled
puenja. Epidemiolozi istrauju grupe ljudi i njihova oboljenja; oni izvlae zakljuke koristei
napredne statistike metode o tome kolika je
uloga razliitih faktora u doprinoenju bolestima
i smrti. Jedno od poznatijih epidemiolokih istraivanja je izmeu ostalih vrio bivi direktor
Centara za kontrolu bolesti, dr Vilijem Fed. On
je sa saradnikom dr. D. Majkl Mek Ginisom,
uporedio smrtne sluajeve usled puenja sa
smrtnim sluajevima usled sedam drugih uzroka, kao to je ilustrovano u tabeli 2.7
Tabela 2. Godinja smrtnost usled puenja
nasuprot drugim uzrocima
Puenje
Alkohol
Mikrobi
Otrovni agensi
Seksualno ponaanje
Vatreno oruje
Motorna vozila
Zabranjeni narkotici
468.000
107.000
90.000
60.000
40.000
35.000
25.000
20.000
Zapazite da je preko 450.000 smrtnih sluajeva godinje prouzrokovano puenjem. Druga

istraivanja ukazuju da je samo u SAD puenje
odgovorno za i do jedan od svakih pet smrtnih
sluajeva, i za ukupno pet miliona godina potencijalnog ivota koje se godinje izgubi.8
Jasno je da je duvan vodei pojedinani faktor
266
naina ivota koji proizvodi masovno ubistvo,
ali je daleko vie publiciteta dato drugim uzrocima smrti, kao to su droga ili sida. Razmotrite
sav novac koji se daje agencijama za spreavanje trgovine zabranjenim narkoticima, kao i
sve meunarodne pokuaje nae vlade da doe
do centara kartela droge i svih informacija o
prodaji droge o kojoj ujemo svakog dana.
Ipak, svake godine se javlja oko 20 puta vie
smrtnih sluajeva usled puenja u poreenju sa
drogom. Novinsko izvetavanje o tetnosti duvana na nae zdravlje je malo u poreenju sa
veliinom nesree koju prouzrokuje. Puenje
tiho vri svoje podmuklo razaranje, dok su hapenja zbog droge daleko dramatinija i uzbudljivija za potroae vesti.
Slino tome, veliki publicitet je dat sidi koja
prouzrokuje neto preko 40.000 smrtnih sluajeva godinje,9 to predstavlja samo oko devet
procenata od broja smrtnih sluajeva prouzrokovanih puenjem. Mediji koji prenose vesti
iznosili su obimne line intervjue rtava side
koje se prikazuju kako propadaju. Da li ste
ikada videli novinski intervju puaa koji propada usled smrtonosne bolesti prouzrokovane puenjem? Mnogo puta susedi pogoenog puaa
ak i ne znaju da je puenje bilo uzrok bolesti.
Da je ta osoba imala sidu to bi bilo vredno vesti.
Puenje skrauje ivotni vek

Koliki je oekivani ivotni vek puaa? Neki
mogu da kau umreu od neega; ako to nije
od puenja, to e biti od neeg drugog. Mnogi
nisu svesni koliko se mnogo prosean ivot
puaa skrauje. Procene variraju u zavisnosti
od istraivane grupe i onoga ko vri istraivanje. Jedna od najkorektnijih statistika dolazi od
amerikog Ministarstva zdravlja. Oni navode da
1/4 ili vie od svih puaa prerano umire od bolesti izazvanih puenjem, uz prosean gubitak
ivota od 21 godine.10 Tabela 3 dalje naglaava
taj odnos.
Kakva je tragedija umreti sa 60 godina i biti
prevaren za 15 ili 20 godina ivota? Nedavno
sam razmiljao o tome kada je jedan od mojih
pacijenata umro. Puio je celog svog ivota (od
Tabela 3. Smrtnost puaa
- Najmanje 25% svih puaa prevremeno umire
od bolesti prouzrokovanih puenjem.
- Osobe gube proseno 21 godinu ivota.
- Drugim reima, ako 30-ogodinji nepuai mogu
da oekuju da ive 82 godine, 30-ogodinji puai
igraju ruski rulet sa revolverom sa 4 mesta za
metak.
- Ako izvuku metak, verovatno e umreti sa 61
godinom starosti.
kada je odrastao), ali je ipak bio relativno zdrav

do 64 godine starosti. Bez upozorenja, doiveo
je log modanog stabla prouzrokovan duvanom i umro nekoliko dana kasnije. Da nije
puio, poto nije imao nikakvih oiglednih problema sa genetikom, faktorima rizika, ili drugim
navikama naina ivota, verovatno je da bi
danas bio iv i zdrav. Umesto toga, izgubio je
ivot pre nego to je imao ansu da uiva u
zlatnim godinama ivota i vidi kako njegova
unuad odrastaju.
Jo su jasniji sluajevi kao to je Marijin
kojim je zapoeto ovo poglavlje. Neki umiru od
puenja vrlo mladi. Meutim, istina je da neki
puai ive nasuprot ansama do svojih 70-ih,
80-ih godina ili vie. Meutim, ak i oni e
verovatno imati zdravstvene posledice, kao to
emo videti dalje u ovom poglavlju. Prevremena smrt ili invaliditet ne moraju da budu
vae iskustvo. Moete ve danas da nainite
razliku odbacivanjem svoje navike puenja.
Naravno, prevremena smrt usled puenja
cigareta nije ograniena na Ameriku. To je velika nesrea irom sveta. Svetska zdravstvena
organizacija je nedavno objavila rad pod
nazivom: Epidemija duvana: globalan hitan
sluaj za zatitu zdravlja.11 Ako mislite da samo
mi imamo problema ovde u Sjedinjenim Dravama, razmotrite sledeu statistiku. Kada je
Svetska zdravstvena organizacija rangirala 87
zemalja po procentu mukih puaa, Sjedinjene
Drave su bile na 78. mestu. Na osnovu obrazaca puenja kod mukaraca, imamo neke od
najniih stopa puenja u svetu.
ak i u pogledu stopa puenja kod ena
(koje su dramatino porasle u SAD), jo uvek
postoji 30 od tih istih 87 zemalja koje imaju vie
ena po glavi stanovnika koje pue u odnosu na
SAD. Kako ene globalno budu napredovale u
drutvenoj jednakosti, moemo da oekujemo
da vidimo porast broja ena puaa u zemljama
u razvoju. Te injenice mnogo otkrivaju; one
nam kau da e teret duvana u obliku patnje
uticati na druge zemlje jo vie nego u SAD.
Ako ste impresionirani statistikama o smrti,
invaliditetu i bolestima iznetim u ovom poglavlju koje navodim uglavnom za Ameriku, onda
imajte na umu da je to samo vrh ledenog brega.
Uticaj puenja u zemljama Evrope je naveden u tabeli 4.12
Takoe, te impresivne stope smrtnosti nisu
ograniene na Evropu. irom zemalja u razvoju,
vie od treine mukaraca starosti od 35 do 69
godina umire od puenja.13 tavie, globalno
gledano, stope smrtnosti kod ena se priblia-
267
Tabela 4. Evropljani umiru od puenja
Istono-evropski mukarci
- Polovina umire u srednjem dobu
- Polovina smrtnih sluajeva od raka je usled
puenja
- Imaju najveu stopu smrtnosti od puenja u
svetu
Zapadni Evropljani
- Jedna treina mukaraca umire u srednjem
dobu
- Pola miliona umire od puenja svake godine
vaju. Istraivanje ukazuje da posmatramo ensku epidemiju smrtnosti koja je povezana sa

puenjem. Kao to sam ve naznaio, stope
puenja kod ena su najvee u razvijenim zemljama. Statistike koje ukljuuju ene srednje
starosti u ovim zemljama su poune. Samo 2%
tih ena je 1955. godine umrlo od puenja.
Cifra se 1995. godine popela na 13% a i dalje
je brzo rasla.14
Uticaj puenja na smrtnost u zemljama u
razvoju irom sveta e biti jo razorniji ako se
trenutni trendovi nastave. Poto sve vie
Amerikanaca prestaje sa puenjem, kompanije
duvana ustro promoviu svoje smrtonosne
proizvode stranim dravama. Akcije industrije
duvana u pogledu davanja novca tim zemljama
radi reklamiranja ukazuju na pokuaj da se
povrati gubitak profita usled smanjene prodaje
u SAD
Kako se navika puenja iri van SAD, prati
je razaranje. Svetska zdravstvena organizacija
(SZO) procenjuje da puenje prouzrokuje preko
3 miliona smrtnih sluajeva godinje irom
sveta.15 Jo su pounija predvianja SZO-a.
Ako se sadanje stope puenja nastave, do
2020-ih i poetka 2030-ih godina procenjeno je
da e godinji danak u smrtnim sluajevima
dostii 10 miliona.16 tavie, 500 miliona trenutno ivih ljudi e vremenom umreti zbog
puenja cigareta.17 Te statistike su dalje obraene u tabeli 5.18,19
Tabela 5. Globalni uticaj puenja
- Ako se trendovi nastave - 500 miliona ljudi irom sveta e umreti od
puenja.
- To predstavlja priblino 10% celokupne svetske
populacije i priblino dva puta vie od celokupne
amerike populacije.
- Polovina od tih smrtnih sluajeva, ili 250 miliona, odigrae se u razvijenim zemljama.
- Prema tome, puenje e biti odgovorno za 20%
svih smrtnih sluajeva u ovim zemljama.
Efekti puenja na nau omladinu

Veina puaa poinje sa puenjem dok su
mladi. Statistike ukazuju da 60% svih trenutnih
puaa u SAD poinje do 14. godine starosti,20
a preko 90% poinje do 19. godine starosti.21
Eksperimentisanje sa cigaretama ponekad
poinje kod dece ve i sa 5 godina starosti.22
Svakog dana u Americi 3.000 dece poinje da
koristi duvan.23
Zato mladi stiu ovu naviku? Koja informacija im nedostaje koja bi im pomogla da vide
ludost sticanja navike puenja? Ameriko drutvo za rak je ispitalo 10.000 mladih, starosti od
12 do 18 godina, u vezi sa puenjem. Tabela 6
navodi rezultate.
Tabela 6. Puenje i mladi, starosti od 12
do 18 godina
- 54% ne oekuje da e puiti i naredne godine.
- 75% onih koji pokuaju da prestanu nema uspeha.
- Devojice e puiti podjednako verovatno kao i
deaci.
- 3 puta je verovatnije da e tinejderi belci puiti u odnosu na crnce.
- Daleko je verovatnije da e tinejderi puiti ako
to ine porodica i prijatelji.
- Oni koji vole da preuzimaju rizik e verovatnije
puiti.
Zapazite da polovina ne oekuje da e puiti naredne godine. Drugim reima, mnogi mladi
ljudi koji tek poinju da pue veruju da u roku
od jedne godine nee vie puiti, i da nee vie
imati nameru da ponovo zapoinju. Smatraju to
za trenutni fenomen, neto to se radi trenutno,
moda jer oseaju da situacija to zahteva, zbog
pritiska vrnjaka, ili zbog nekog drugog razloga.
Oni ne shvataju da zapoinju doivotnu naviku.
Ne shvataju da je 75% onih koji pokuaju da
prestanu - neuspeno. Iako veina misli da e
prestati, najvei deo nee uloiti napor u
prestajanje ak iako to eli. Statistika je tana i
nadalje, tokom ivota puaa 75% onih koji
pokuaju da prestanu svake godine je neuspeno. Ova niska stopa uspenog ostavljanja navike se moe poveati, kao to emo videti u 8.
delu; ovu naviku moe da ostavi svako ko primenjuje odgovarajuu proceduru. Ako se procedura ne izvri pravilno, napori nee uspeti.
Preventivni napori se moraju

skoncentrisati na mlade
Moramo da skoncentiremo dobar deo
naih preventivnih napora na decu i adolescente iz veeg broja razloga:24
268
1. Lake je da mladi ljudi nikada ne ponu
da pue nego da se odviknu kada jednom postanu zavisnici.
2. to ranije osobe ponu sa puenjem, to
su vie godina izloene tetnim efektima duvana, i to je vei rizik od ozbiljnih bolesti.25
3. Puenje ima trenutne fizike i drutvene
efekte koji potkopavaju zdravlje, umanjuju
sposobnosti i slabe poslovne mogunosti.
4. Industrija duvana aktivno cilja na mlade
ljude kao svoju nadu za budunost;26 moramo
se aktivno skoncentrisati na tu starosnu grupu
kako bismo im pomogli da odrede sopstvenu
budunost.
5. Ako stvarno verujemo u prevenciju, zapoeemo sa grupom koja jo uvek nije stekla
naviku to je najbolji nain da se zdravstveni
rizici od puenja umanje na najmanju moguu
meru.
Sve u svemu, od tih 3.000 mladih ljudi koji
danas zaponu sa puenjem, najmanje 750 njih
e prevremeno umreti od neke bolesti povezane sa puenjem.27 tavie, svaka od tih 750
rtava e u proseku izgubiti 21 godinu ivota.
To predstavlja cifru od 15.750 izgubljenih godina ivota to predstavlja 5 do 6 puta veu
cifru u odnosu na broj saobraajnih nesrea i
ubistava zajedno.
Opasnosti od puenja u mladosti nisu samo
u vezi sa tetama koje nanosi niz otrovnih
hemikalija u duvanskom dimu. Mnogi strunjaci
gledaju na duvan kao na kapiju za narkotike.
To znai da puenje (i drugi oblici upotrebe
duvana), esto otvaraju vrata upotrebi zabranjenih narkotika kasnije. Istraivanje ukazuje
da e deca koja koriste duvan verovatnije nastaviti i koristiti alkohol, marihuanu, a zatim i
druge zabranjene narkotike.28
Naglasak kroz celu knjigu je na spreavanju bolesti nasuprot njihovom leenju nakon
to su nastali problemi. Pristup ovom poglavlju
se ne razlikuje. Najbolji nain da se sprei
bolest prouzrokovana puenjem je da se na
prvom mestu pomogne osobi da izbegne zavisnost od nikotina. Ta injenica nije zaboravljena
u zajednici zdravstvenih radnika. U svakom sluaju, postoje naznake da moda gubimo rat.
Novije statistike ukazuju da je puenje meu
starijim srednjokolcima u porastu, penjui se
sa 17% na 22% za 4 godine (1992. do 1996.
godine).29 Trenutno oko 30% amerike omladine odustaje od kole pre nego to postanu stariji srednjokolci, a 3 do 4 puta je verovatnije da
e oni koji odustaju biti puai u odnosu na
svoje vrnjake koji zavravaju srednju kolu.30
Sve u svemu, vie od tri miliona amerike dece
ispod 18 godina starosti su redovni korisnici duvana. Vie od dva miliona drugih aktivno eksperimentie sa proizvodima duvana.31
Ulozi su veliki. Ne samo da su ivoti u pitanju, ve se takoe radi i o neverovatnoj sumi
novca. Procene iz 1989. godine ukazuju da su
duvanske kompanije zajedno uzimale nekih
1,25 milijardi dolara godinje od prodaje svoje
robe mladima.32 Duvanska industrija troi 265
miliona dolara (statistika iz 1988. godine) dajui
besplatne uzorke cigareta preko kupona. To je
efektivan nain da se cigarete stave u ruke
mladih ljudi bez trokova po njih, i uz malo
ansi da budu uhvaeni. Novija reklama Kamela
je oigledno bila usmerena na mlade. Zajedno
sa kuponom je ukazivala da imate prijatelja ili
dobronamernog stranca koji e otkupiti va
kupon ako vam je neprijatno.33
Strategija besplatnog uzorka deluje. Razmotrite sluaj ina Marsija. Ovaj mladi iz
Oklahome je prvi put osetio duvan kao mladi tinejder kada mu je predstavnik duvanske kompanije dao besplatno pakovanje burmuta na
rodeu. Meutim, inova navika je imala veliku
cenu. Sa 18 godina starosti je umro od raka
usta prouzrokovanog bezdimnim duvanom.34
Oni koji su prouavali marketing bezdimnog
duvana ne sumnjaju da je industrija duvana ciljala na mlade prilikom osmiljavanja reklama,
kao i raspodeljivanja besplatnih uzoraka.35
Kako moemo da pomognemo naim tinejderima i mlaoj deci da izbegnu tu smrtonosnu naviku? Za decu od 3 do 11 godina, zadatak
moe biti jednostavan u obliku ubeivanja da je
puenje opasno za zdravlje.36 Meutim, veina
istraivaa smatra da, do vremena dok stignu u
pubertet, saznanje o zdravstvenim posledicama
nije dovoljno. Deo problema predstavlja tenja
mladih ljudi da smatraju sebe besmrtnim. ak
i ako priznaju da je puenje tetno, esto to ne
vide kao lini rizik.37
Izgleda da itav niz faktora igra ulogu u
puenju kod mladih, kao to je uticaj prijatelja,
loi rezultati u koli, itd. Neki strunjaci smatraju da su napori koji se koncentriu samo na duvan osueni na propast kod ove starosne grupe. Oni tvrde da e poruke za prestajanje puenja biti efektivnije samo ako su deo sveobuhvatnih napora za reavanje nekih od drutvenih stanja koja dovode do navike puenja.
Roditelji koji pue su takoe jedan faktor
koji utie da deca ponu da pue. Roditelji
predstavljaju uzor bez obzira da li to oni uviaju ili ne.38 U stvari, dr Flej (Flay), u obimnom
poglavlju o puenju kod mladih, kae da mnoga
istraivanja ukazuju da su roditelji koji pue
269
najsnaniji faktor u predvianju da li e dete

puiti ili ne.39 Ovaj efekat uzora je naroito
znaajan kod mlae dece. Deca mogu da dobiju poruku od svojih roditelja da je puenje prihvatljivo, i da je to opravdan nain za reavanje stresa ili dosade. Ovaj stav naglaava da
roditelj koji ostavlja naviku puenja predstavlja
najznaajniju strategiju za spreavanje upotrebe duvana od strane svoje dece.
Pristup drutvenim aspektima koji utiu na
puenje kod mladih ukljuuje vie od primera
koji obezbeuju roditelji i drugi odrasli. Istraivanje ukazuje da su kolski programi najefektivniji kada govore o drutvenim uticajima na
strukturiran nain. Takvi programi ostvaruju
daleko bolje uspehe od programa koji pruaju
znanje samo o zdravstvenim efektima puenja.40 Neki od elemenata koje koriste najuspeniji programi su navedeni u tabeli 7.41,42
zavisnosti od duvana. Novije istraivanje potvruje da mladi ljudi koji pue svakog dana tee
da pue iz istog razloga zbog koga i odrasli jer
su zavisni. tavie, statistike ilustruju obmanjujue moi cigareta. Mnogi mladi puai izgleda
usvajaju ovu naviku mislei da to mogu da kontroliu.46 Meutim, tu su obmanuti. Ta mala koliina duvana zamotana u papir sadri nikotin
monu hemikaliju koja izaziva zavisnost. Dr Luis
Salivan (Louis Sullivan), bivi ameriki sekretar
zdravlja, saima vezu izmeu tinejdera i
puenja kao to je navedeno u tabeli 8.
Tabela 7. Elementi uspenog programa za

prevenciju puenja kod mladih
ak iako moemo da zaustavimo trenutni

trend porasta upotrebe duvana kod mladih i da
odrimo zapoinjanje puenja na sadanjem
nivou, budunost i dalje izgleda crna za nau
decu. Tabela 9 izraava mranu realnost.47
1. Obezbeuju informacije o rezultatima upotrebe

duvana, uz specijalno naglaavanje na kratkorone zdravstvene efekte i na drutvene efekte.
2. Govore o zabludama u vezi sa procentima
odraslih i vrnjaka koji pue.
3. Predstavljaju drutvene uticaje usled upotrebe
duvana, pobijaju mitove koje pruaju mediji,
grupe vrnjaka, roditelji i drugi odrasli.
4. Pomau deci da naue kako da se odupru pritisku da pue.
Jasno je da se za decu i mlade koji vide

sebe kao besmrtne moe izneti dobar sluaj
naglaavanjem kratkoronih tetnih efekata
puenja. Tu mogu da spadaju smanjena sportska izdrljivost, trokovi, uti prsti, kosa prevremeno sedi i dolazi do elavosti, lo zadah, kaalj, proizvodnja sluzi, kratak dah, telesni mirisi,
opekotine od cigareta, i rizik od zapoinjanja
poara.43,44 ak i naoruani tim saznanjem i
dalje je znaajno proizvesti svesnost da su
puai u manjini, i da se pobiju mitovi o koristima duvana. Imajui u vidu sve te dobre razloge
da se ne pui, strunjaci zatim uviaju potrebu
za specijalnim treningom vetina odbijanja
poziva na puenje.45 Mladi ljudi moraju da
naue da kau NE na nain za koji smatraju da
je prihvatljiv odreenoj grupi vrnjaka. Davanje
razloga vrnjacima moe da bude jedan od
najefektivnijih naina da se opravda njihov stav.
Dete moe da kae: Ne hvala, od toga mi
odea smrdi, ili: Ne hvala, smetae mi u bavljenju sportom.
Drugi element koji moe pomoi udaljavanju dece od puenja je suoavanje sa prirodom
Tabela 8. Oekivanja tinejdera

Tinejderi u velikoj meri potcenjuju zavisnost od
duvana i u velikoj meri precenjuju svoju sposobnost da je kontroliu. Da bi neko bio nepua,
najsigurniji nain je da nikada ne zapone.
Dr Luis Salivan, bivi sekretar zdravlja
Tabela 9. Katastrofa puenja

ak i kada bi trenutne stope puenja jednostavno
ostale iste, 20 miliona od 70 miliona dece u
Sjedinjenim Dravama danas bi postali puai.
Najmanje 5 miliona njih moe da oekuje da e
umreti od neke bolesti povezane sa puenjem.
Smrt 5 miliona dece predstavlja katastrofu

koju moramo spreiti po svaku cenu. Informacije u ovom poglavlju mogu da igraju vodeu
ulogu u spreavanju te epidemije. Ako puai
prime te poruke k srcu i sada prestanu, i ako
svi roditelji mogu da prenesu te informacije na
sopstvenu decu, moemo da izvrimo znaajan
uticaj.
Cena po drutvo zbog puenja, izraena u dolarima

Kada razmiljate o ljudskoj patnji koju
prouzrokuje puenje, bilo kakvi finansijski
trokovi tee da izblede po znaaju. Meutim, u
sredini gde se smanjuju sredstava za zdravstvenu zatitu moramo da razmotrimo i finansijski
uticaj ove navike. Koliki su trokovi zdravstvene
zatite za puae? Tabela 10 ilustruje neke od
najboljih trenutnih procena.48
Videli smo zapanjujue rastue trokove
zdravstvene zatite svake godine u Americi. Jedan od glavnih razloga je velika cena koju duvan proizvodi. Mnogi pacijenti koje sam svakod-
270
Tabela 10. Trokovi zdravstvene brige za
doivotne puae
Sve u svemu, doivotni medicinski trokovi za sve
koji danas pue u Americi e iznositi priblino 500
milijardi dolara.
To predstavlja 50 milijardi dolara godinjih medicinskih trokova za puae.
Izraeno na drugi nain, svake godine vie od milion mladih osoba poinje da pui, dodajui procenjenih 10 milijardi dolara tokom svog ivota
trokovima zdravstvene zatite u SAD.
nevno nadgledao u odeljenju za intenzivnu

negu nae bolnice su tu zbog efekata duvana.
Ako niste bili pacijent na odeljenju za intenzivnu
negu, smatrajte sebe srenim. Bolest koja vas
vodi tamo je obino ozbiljna, i dnevna cena je
veoma velika. Pacijenti od infarkta tipino provode vei broj dana u odeljenjima za intenzivnu
negu. Drugi puai se nalaze na odeljenju za
intenzivnu negu jer im je potreban ventilator
(maina za mehaniko disanje). Iako te maine
mogu da spasu ivot, njihova primena verovatno predstavlja jednu od najteih procedura koju
pacijent moe da podnese. Zamislite samo kako
leite budni sa velikom plastinom cevi koja
vam prolazi kroz nos ili usta, niz grlo, i u dunik.
Pored svega toga, maina die za vas. U
velikom broju takvih sluajeva, vi ne moete
sami da udahnete, ak i ako elite.
Koji je najbolji nain da zavrite na ventilatoru? Nastavite da puite. Kako se vaa efektivnost plua smanjuje, normalan oporavak od
operacije ili normalno poboljanje od upale
plua mogu da nestaju. Kada doete u takve
situacije, deo vaeg oporavka se moe odigrati
na odeljenju za intenzivnu negu na ventilatoru.
Ne samo da su ti boravci na intenzivnoj nezi
fiziki zahtevni po pacijenta, ve su, da ponovimo, krajnje skupi. Odakle dolazi sav taj novac?
Iz medicinskih fondova, medicinskih osiguravajuih kompanija i, da, ak sa linih bankovnih
rauna pacijenata. U vezi sa bolestima koje
nastaju usled puenja, svi ti trokovi nastaju iz
potpuno spreivih stanja, koja nastaju sopstvenim delovanjima osobe. To je bio dobrovoljni in osobe kojim ona usvaja naviku puenja, a koja kolektivno kota 50 milijardi dolara
godinje u trokovima zdravstvene nege.
Ako bismo mogli da eliminiemo problem
puenja u Americi, svakako bismo mogli da
olakamo krizu trokova zdravstvene nege.
Problem rastuih trokova ili potrebe da se ti
trokovi smanje bi bio umanjen. Potreba da se
zatvaraju nae bolnice ili medicinski istraivaki
programi zbog nedostatka sredstava bila bi

umanjena ili bi ak nestala. 50 milijardi dolara
utede svake godine bi svakako bilo korisno.
Svakako, pritisak da se izvri smanjenje medicinskih trokova bi u potpunosti nestao.
Neki su uokvirili finansijski argument na
drugi nain. Kada se dodatni trokovi stvari kao
to su invaliditet i prevremena smrt dodaju u
jednainu, svaka porodica od etiri lana u SAD
verovatno plaa priblino 1.000 dolara godinje
(u taksama i poveanim premijama za osiguranje) kako bi drugi Amerikanci imali privilegiju da pue.49 Imajui ovo u vidu, mnogi graani su zakljuili da je pogreno da ameriki
poreski obveznici, u sutini, finansijski pomau
duvanske kompanije i puae.
Drugi su izneli jo smelije predloge. Jedan
od najsmelijih jeste predlog da se restruktuie
medicinska nega tako da svi puai budu uskraeni za povlastice medicinske nege. Spominjem
taj radikalni predlog jer on naglaava ekonomsko pitanje. Jednostavno predstavljanje nekih
od ovih neobinijih predloga mogu da pomognu
puaima da bolje uvide da u trenutnom amerikom sistemu ne tete samo svom zdravlju,
ve trae i od nekog drugog da plaa za mnoge
trokove povezane sa puenjem.
Puenje umanjuje produktivnost na

poslu
Meutim, nisu samo poreski obveznici i
zdravstvene osiguravajue kompanije ti koji
plaaju raune. Plaanje uzima danak i od
poslodavca osobe. Poslodavci su suoeni i sa
drugim trokovima pored onih koji su u vezi sa
obezbeivanjem osiguranja. Tu spadaju trokovi umanjene produktivnosti zbog odsustvovanja, i trokovi za obuavanje novih zaposlenih
kada puai napuste radno mesto zbog invalidnosti koja je povezana sa puenjem, ili zbog
prevremene smrti.
Prijatelj lekar mi je priao o jednoj mladoj
dami koja se, u oajnom pokuaju da prestane
da pui, ulanila na program za prestajanje
puenja. Posle sedam dana programa, ostvarila
je prethodno nedostini cilj postala je
nepua. Meutim, uvidela je da njen poslodavac nije hteo da joj pomogne u vezi sa
trokovima programa za prestajanje puenja.
To nije jedini primer. Teko je shvatiti zato
poslodavci ne pruaju veu podrku leenju od
zavisnosti od nikotina. Brojni programi za pomaganje zaposlenima e platiti za leenje od
zavisnosti od alkohola i zabranjenih narkotika u
iznosu od vie hiljada dolara. Zato oni ne ele
da finansiraju programe koji se bave zavisnou
271
od nikotina koji su daleko jeftiniji i imaju potencijal da im sauvaju jo vie novca, naroito ako
se ima u vidu broj pogoenih radnika?
Statistike ukazuju da bi poslodavac u stvari
utedeo novac finansirajui program za prestajanje puenja za svog radnika. U poreenju sa
nepuaima, puai na radnom mestu imaju
skoro dva puta vei broj prijema u bolnicu i
troe preko dva puta vie dana u bolnici.
Njihova godinja zdravstvena nega je skuplja
od nege nepuaa u proseku 400 do 500 dolara
godinje, i u proseku izostaju vie dana sa
posla.50 Drugi izvori ukazuju da ukupni godinji
trokovi za zaposlenog puaa mogu da dosegnu 1.200 dolara.51 Drugi podaci ukazuju da bi
tokom ivotnog veka puaa koji koristi dve
pakle dnevno u svojim ranim 40-im godinama
poslodavac mogao da utedi oko 30.000 dolara
ako bi ta osoba prestala da pui. Trokovi jednosedminog programa za prestanak puenja
predstavljaju samo deli te sume. Poruka poslodavcima je jasna: iskoristite svaku priliku da
pomognete svojim radnicima puaima da
ostave naviku.
tetne materije u duvanskom dimu

Kada utvrdimo niz otrovnih hemikalija u
duvanskom dimu, nije iznenaujue da ti produkti prouzrokuju veliku tetu telu. Broj ovih
zagaivaa je naveden u tabeli 11.53
Tabela 11. Broj zagaivaa u duvanskom
dimu
U duvanskom dimu je utvreno vie od 4.000
razliitih otrovnih jedinjenja!
Za veliki broj od tih 4.000 jedinjenja je poznato da su kancerogena; mnoga su otrovna za

arterije. Mnoga, kao pojedinana jedinjenja,
treba nazvati tetnim i regulisati zakonom koji
zahteva da se ona zakopaju bezbedno pod
zemlju na deponijama otrovnog otpada kako bi
se spreilo da budemo izloeni njima. Takvi
zakoni ne postoje jer se ostvaruje profit od prodavanja duvana.
ODELJAK II
Puenje i rak
Kao to je ranije navedeno, naelnik sanitetske slube je 1964. godine precizno i nedvosmisleno izjavio da duvan prouzrokuje rak
plua. Teko je danas pronai puaa koji ne
prihvata tu injenicu. Puai su jasno i glasno
uli poruku o raku plua. Ono to nije objavljeno je da puenje poveava rizik od mnogih
drugih vrsta raka. Postoji najmanje 16 drugih

tipova raka koji su povezani sa puenjem. Oni
su navedeni u tabeli 12.54,55,56,57,58
Tabela 12. Pored raka plua, puenje
prouzrokuje i druge vrste raka
Takoe moe da prouzrokuje rak

-
Usne
Usta (oralne upljine)
Grla (farinksa)
Grkljana (larinksa)
Traheje (dunika)
Jednjaka
eluca
Jetre
Pankreasa
Mokrane beike
Bubrega
Grlia materice
Leukemiju
Debelog creva
Koe
Penisa
Ovi tipovi raka se javljaju u 16 kljunih

oblasti tela. Sve u svemu, procene ukazuju da
svake godine u Sjedinjenim Dravama oko
150.000 puaa umre od raka koji je direktan
rezultat njihovog puenja.59,60 Skoro treina
svih smrtnih sluajeva od raka je usled puenja.61 Neki od tipova raka koje prouzrokuje puenje tee da brzo dovedu do smrtnog sluaja,
kao to je rak jednjaka, plua, pankreasa i
jetre. Drugi pruaju vie anse za izleenje, ali
su svi potencijalno razorni ako ne i smrtonosni.
Desetine kancerogenih materija u

duvanskom dimu
Duvanski dim sadri pravi vetiin napitak
od jedinjenja koja izgledaju kao da su namerno
sainjena za prouzrokovanje raka. Od 4.000
utvrenih hemikalija, za 43 je poznato da su
kancerogene. Kancerogene materije su sposobne da, same po sebi, izazovu poetak raka.
Zbog toga se nekada oznaavaju kao zaetnici
raka. Takoe, sam duvan sadri niz kancerogenih materija. Ta jedinjenja nisu sposobna da
sama prouzrokuju rak, ali kada su prisutna
zajedno sa utvrenim kancerogenim materijama, poveavaju rizik od raka.62 Postoje i druge
hemikalije u dimu koje se nazivaju ubrzivai
raka. Kao to njihovo ime kae, ubrzavaju rast
raka kada je ve jednom nastao.
Duvan ometa mehanizme plua za

ienje sluzi
Duvan ometa normalne mehanizme za
ienje u pluima. Mikroskopske dlake, zvane
cilije (treplje), oblau vazdune puteve i pomau odravanju istih plua. Ove siune dlaice
su utopljene u sloj sluzi koja je dovoljno viskozna da bi prianjala za sluzokou plua, ali dovoljno tena da bi je te siune dlake pokretale.
Zdrave cilije rade kako bi neprekidno usmeravale sluzni materijal koji oblae disajne puteve da-
272
lje od plua. Funkcioniu kao vesla na brodovima pri emu sve zamahuju u jednom smeru od
plua prema ustima. Dok zamahuju u skladu,
sloj sluzi se pomera navie uz glavnu cev za disanje i konano u region usta i grla odakle se ili
iskaljava ili guta. Ovaj proces obezbeuje znaajnu zatitu plua. Veina stranih estica se
utapa u sluz.
Meutim, naalost, cilije puaa su paralizovane. Zbog slabog delovanja tih siunih dlaica, kada je pua izloen hemikalijama koje stimuliu rak, manje je verovatno da e ih se telo
reiti. Neki od ozloglaenijih agensa koji se
nalaze u duvanskom dimu, a koji su direktno
otrovni za cilije su: formaldehid, cijanovodonik,
azot-dioksid i amonijak.63 Ugljen monoksid koji
stvaraju cigarete takoe moe da ometa funkcije ienja plua i disajnih puteva.64 Prema
tome, vidimo da agensi kao to je formaldehid
u dimu cigarete mogu u stvari da postave pozornicu za vee injenje tete od strane drugih
sastojaka duvana.
Nikotin i kancerogene materije su

neodvojive
Kao rezultat svih kombinacija hemikalija u
duvanskom dimu, odavno je utvreno da je
duvanski dim jo moniji agens koji izaziva rak
od prostog zbira svih efekata njegovih poznatih
kancerogenih materija.65 Vredno je napomenuti i neke druge stvari. Nemogue je nainiti cigaretu koja nema kancerogene materije. Neki
od najotrovnijih kancerogena su rezultat hemijskih promena koje ukljuuju sam nikotin. Te
promene se mogu javiti tokom suenja i drugih
procedura obrade koje se vre na listovima
duvana, ili se mogu javiti tokom sagorevanja
duvana dok se cigareta pui.66 Prema tome, sve
dok cigareta sadri nikotin, sadrae kancerogene materije u sebi. Poto je industrija duvana
ve eksperimentisala i odbacila cigarete sa duvanom bez nikotina, puai su osueni da se
izlau agensima koji prouzrokuju rak sve dok
pue.
Duvanski dim sadri radioaktivne

supstance koje prouzrokuju rak
Danas su mnogi svesni efekata zraenja.
Svesni korisnici svode zubni ili medicinski rendgenski pregled na najmanju moguu meru zbog
zabrinutosti oko zraenja koje nije neophodno.
Verovatno je najstraniji sluaj izlaganja zraenju u istoriji izazvan nesrenim sluajem ernobilskog nuklearnog reaktora u bivem Sovjetskom Savezu. Evropljani, pa ak i stanovnici
Bliskog istoka su opravdano bili zabrinuti u vezi

sa izlaganjem zraenju od te strane nuklearne
katastrofe. Nedavni izvetaj u asopisu amerikog medicinskog udruenja je istraio izlaganje
u Izraelu koje je povezano sa ernobilom. Autor
je istakao da je prosean Izraelac apsorbovao u
proseku 4 jedinice (mrem) celim telom usled
ernobilske nesree.67 Oekivalo bi se da to dovede do samo 4 smrtna sluaja od raka meu 4
miliona ljudi u Izraelu. Meutim, jedna cigareta
izlae plua puaa koliini i do 7 jedinica.68
Tokom godine, to bi predstavljalo preko
12.000 puta veu koliinu izlaganja u odnosu
na ernobil. Zraenje dolazi od radioaktivnog
polonijuma 210 koji se nalazi u dimu cigareta.
Polonijum pronalazi svoj put do duvana u polju
jer lezdane dlake lista duvana mogu da apsorbuju tu tetnu materiju u tragovima iz vazduha
i da je koncentriu u biljci.69 Drugi izvori polonijuma u duvanu su neistoe u nekim fosfatnim
ubrivima koja se koriste za uzgajanje duvana.70 Istraivanja na ivotinjama su pokazala da
je polonijum 210 kancerogen sam po sebi. tavie, radioaktivni polonijum deluje zajedno sa
drugim agensima koji prouzrokuju rak kako bi
prouzrokovali jo vie tumora nego to biste
predvideli na osnovu sabiranja njihovih efekata.71 Naalost, zraenje nije ogranieno na
puaa; vie od 75% zraenja se nalazi u dimu
koji unose pasivni puai.72
Izgleda da zraenje vri svoj deo oteivanja. Noviji izvetaji su povezali puenje sa leukemijom i teorija je da zraenje moe da predstavlja uzroni faktor.73 Ova veza zajedno sa
utvrivanjem veih koliina zraenja u pasivnom puenju mogu da budu objanjenje za
odavno utvreni odnos: potomci puaa ee
dobijaju leukemiju.
Rak plua
Na ovom mestu emo se skoncentrisati na
rak, ubicu amerikih puaa broj 1: rak plua.
Rak plua je vodei rak ubica u Americi i za puae i za nepuae, i za mukarce i za ene.74
Pre nekoliko godina, rak plua je nadmaio rak
dojke koji je bio vodei smrtonosni rak kod ena. To je dugo bio vodei rak ubica mukaraca.
Svake godine vie od 100.000 Amerikanaca
umre od raka plua koji je prouzrokovan puenjem.75 Smrtnost od ovog raka je proporcionalna broju cigareta koje se dnevno popue, po
istraivanju koje je izvrilo Ameriko udruenje
za spreavanje raka u 25 drava, kao to je
Zapazite da to je vie cigareta popueno
na dan, to je vei rizik. Oni koji pue dve ili vie
273
Tabela 13. Smrtnost od raka plua na osnovu
broja cigareta koje se dnevno popue
Broj popuenih
cigareta na dan
Stopa
smrtnosti
Nepuai
1-9
10-19
20-39
40 i vie
1
4,6
8,6
14,7
18,7
kutija cigareta na dan (40 ili vie cigareta) su

izloeni veoma velikom riziku od raka plua
preko 18 puta veem u odnosu na nepuae.
ak i osoba koja pui veoma malo (manje od 10
cigareta na dan) je i dalje izloena 5 puta veem riziku od dobijanja tog smrtonosnog raka.
Neki misle da su nainili velike korake
smanjujui puenje na neto vie od pola kutije dnevno. Da, oni pomau sebi, ali su i dalje
izloeni preko 8 puta veem riziku od dobijanja,
i od umiranja od amerikog raka broj 1. Kao to
je oekivano, nepuai su imali najnii rizik od
svih; rizik bi bio jo nii da nije pasivnog puenja, problema koji emo istraiti kasnije u ovom
poglavlju.
Iako je rizik od raka plua kao rezultat
puenja upeatljiv, jo pouniji je rizik od prerane smrti od raka plua. Istraivai su proraunali rizik od umiranja od puenja usled
itavog niza bolesti pri razliitim starosnim dobima.77 Oni su zasnovali svoje proraune na prosenom 35-ogodinjem mukarcu koji je puio
neto vie od jedne kutije cigareta na dan (25
ili vie cigareta dnevno). U poreenju sa
nepuaem, ova osoba je imala 30 puta vei
rizik od umiranja od raka plua pre dostizanja
starosti od 65 godina.78
Neki ljudi, kada saznaju da imaju rak plua,
mogu da kau: Poto ve imam rak plua, zato bih prestao sa puenjem? Suvie je kasno.
Hemoterapija i zraenje verovatno nee mnogo
pomoi. Pored toga, ja sam zavisnik: previe je
teko prestati. Danas dostupne informacije
ukazuju da to nije logino razmiljanje. Jedno
istraivanje je razmatralo oko 540 puaa kod
kojih se javio odreeni tip raka plua u vezi sa
puenjem zvan rak malih elija. U skladu sa
ovim generalno smrtonosnim rakom, 90% pacijenata je ili umrlo ili se i dalje borilo sa rakom
nakon dve godine. Meutim, 55 pacijenata
(10% od poetnih 540) je bilo bez raka na kraju
perioda od dve godine. Ove osobe su sasvim
logino smatrane izleenim. (Usled agresivne
prirode raka plua malih elija, opstanak nakon
dve godine bez znakova bolesti obino znai da
je rak izleen.) Veina tih preivelih pacijenata

je ve prestalo sa puenjem; meutim, 12 je
nastavilo sa svojom duvanskom navikom. Pitanje je bilo: da li e nastavak puenja proizvesti
bilo kakvu razliku po pitanju ko e dobiti jo
jedan rak? Odgovor je ilustrovan u tabeli 14.79
Tabela 14. Prestanak puenja je umanjio
rizik od raka kod pacijenata koji su
izleeni od raka
- 55 pacijenata od raka plua malih elija je preivelo dve godine.
- Neki su nastavili da pue.
- Osobe koje su nastavile da pue su bile izloene
skoro tri puta veem riziku od razvoja drugog
raka plua u poreenju sa onima koji su prestali
sa puenjem tokom leenja prvobitnog raka.
Osobe koje su prestale sa puenjem su bile

izloene samo treini rizika od razvoja drugog
primarnog raka plua (novi rak plua koji nije
bio tipa malih elija) u poreenju sa onima koji
su nastavili da pue. Rezultati istraivanja, kao
to su ova, pokazuju da prestajanje sa puenjem moe da pomogne spreavanju razvoja
drugog raka. Ova injenica stavlja u fokus tri
osnovne poruke o raku i puenju:
1. Ako nemate nijedan poznati rak, ostavljanje ove navike e u velikoj meri umanjiti va
rizik od dobijanja raka.
2. Ako ste imali rak i ako ste izleeni, ostavljanje ove navike vam daje daleko bolje anse
da se izbegne dodatni rak.
3. Uvianje tih korisnih efekata moe predstavljati sredstvo za pomo u ostavljanju puenja.
Rak beike
Nedavno istraivanje ukazuje da i cigarete i
kafa poveavaju rizik od raka beike, organa
koji skladiti urin pre njegove eliminacije. Rak
mokrane beike moda nije opte poznata
re, ali je meu prvih pet tipova raka koji ubijaju starije mukarce u SAD.80 Teki puai utrostruavaju svoj rizik od ovog opasnog raka.81 Sa
druge strane, osobe koje piju mnogo kafe, a
koje se definiu kao one koje koriste 2 ili vie
olja dnevno, udvostruuju svoj rizik od dobijanja raka beike. Poto se materije koje izazivaju rak beike, a koje su povezane sa cigaretama zadravaju u beici, oekuje se da e
puai koji piju vie vode i koji je ee prazne
moi donekle da umanje rizik od ovog raka.
Meutim, najbolja preventiva je ostaviti cigarete i kafu.
274
Puenje poveava rizik od raka debelog

creva
Rak debelog creva je jedan od najnovijih
vrsta raka koje treba dodati na listu raka povezanih sa duvanom. Iako rak prostate ubija vie
mukaraca, a rak dojke ubija vie ena, rak debelog creva je drugi vodei rak ubica kada se
raunaju mukarci i ene zajedno. Godinama
smo znali da loa ishrana moe da prouzrokuje
rak debelog creva; to je dokumentovano u poglavlju o raku (2. poglavlje). Meutim, malo ljudi
je ikada pretpostavljalo da je rak debelog creva
povezan sa puenjem. Harvardski istraivai su
sada potvrdili tu vezu i kod mukaraca i kod
ena, kao to je navedeno u tabeli 15.82,83
Tabela 15. Puenje i rak debelog creva
- Puai imaju duplo vei rizik od dobijanja raka
debelog creva.
- Puenje ostavlja efekte na debelo crevo koji
izazivaju rak i koji e verovatno ostati tokom
celog ivota.
- Dakle, to se pre prestane sa puenjem, to
bolje, u pogledu rizika od dobijanja raka debelog
creva.
Zato efekat puenja na rizik od raka debelog creva nije ranije utvren? Autori pretpostavljaju da se zbog podmukle prirode hemikalija u
duvanu rizik od raka debelog creva poveava
nekoliko decenija nakon izlaganja. Jednostavno
reeno, istraivanje ukazuje da hemikalije u dimu cigarete imaju kancerogen efekat na sluzokou debelog creva. Ipak, izgleda da efekti
nisu dovoljni da sami po sebi prouzrokuju potpuno razvijeni rak debelog creva. Otrovi iz cigareta podstiu debelo crevo na razvoj raka vie
godina nakon izlaganja. Zbog toga va rizik od
raka debelog creva danas ima vie veze sa vaim navikama puenja pre 35 godina nego sa
koliinom koju ste puili jue. Prema tome,
puenje moe da ima efekte na izazivanje raka
daleko u budunosti. to manje puite sada, to
e manji biti va rizik. Ovaj dokaz ilustruje da je
danas najbolje vreme za ostavljanje puenja. U
trenutku kada dobijete rak debelog creva, to
samo ukazuje da je davno trebalo da prestanete sa puenjem. tavie, dugotrajan efekat puenja na rak debelog creva jo vie opravdava
potrebu da se mladim ljudima ukae da puenje
u mladosti moe da im kodi 35 ili vie godina
kasnije.
Rak dojke, melanom i rak penisa

Rak dojke, drugi uzrok smrtnih sluajeva od
raka kod ena, je jo jedan rak za koji je utvr-
eno da je povezan sa puenjem. Za razliku od

drugih tipova raka spomenutih u ovom poglavlju, puenje ne mora da prouzrokuje rak dojke;
prema tome, nisam ga ukljuio u broj koji je iznet na poetku ovog odeljka o raku. Najbolji
dokazi do sada ukazuju da ene puai nemaju
veu stopu raka dojke, ali ako ga dobiju verovatnije je da e umreti od njega.84 Jedna teorija kae da mo puenja da slabi imuni sistem,
koja je dobro dokumentovana, obezbeuje vee anse za irenje raka dojke i za konano ubijanje rtve.
Dokazi su zasnovani na najmanje dva
istraivanja.85,86 Najnovije je razmatralo peko
600.000 ena kod kojih je bilo skoro 900 sluajeva raka dojke u toku 10 godina procenjivanja.
Nalazi su prikazani u tabeli 16.87
Tabela 16. Puenje i rak dojke
- U poreenju sa nepuaima, ene koje pue su
izloene 25 do 75% poveanom riziku od smrtonosnog raka dojke.
- to su vie i due puile, to je vei rizik.
Puai kod kojih se javio melanom imaju

vei rizik od irenja raka putem krvi u odnosu
na nepuae.88 Drugi tip raka koe, rak skvamoznih elija, povean je za 50% kod osoba
koje trenutno pue u poreenju sa onima koje
nikada nisu puile.89
Rak koji je relativno nedavno povezan sa
puenjem je rak penisa. U poreenju sa onima
koji nikada nisu puili, osobe koje trenutno
pue su bile izloene priblino tri puta veem
riziku od ovog razarajueg raka.90 Ovaj malignitet takoe moe da ima veze sa imunim sistemom. Istraivanje je povezalo rak penisa sa
genitalnim bradavicama.91
ta je sa svim onim slikama privlanih

zdravih puaa?
Reklame duvana su nas od detinjstva bombardovale slikama koje ne pokazuju bolesti i
smrt. Videli smo privlane ene i miiave mukarce, koji svi izgledaju na vrhuncu zdravlja,
kako dre ili pue cigarete. Reklame u asopisima i na reklamnim tablama i danas nastavljaju
da ulepavaju puenje. U stvarnosti, modeli za
reklame cigareta kao to su marlboro mukarci su platili cenu kao rezultat svoga posla.
Mnogi od ovih pojedinaca koji su stekli slavu iz
reklama duvanskih kompanija su postali invalidi
ili su izgubili ivote zbog puenja. Pet primera
takvih tragedija je navedeno u tabeli 17.92
Dva preivela sa liste su pokuala da isprave
la kojoj su pomagali da se odri. I Dejvid Gerlic
275
Tabela 17. Pet marlboro mukaraca
loe sree
Ime
Vejn Meklaren
Duvanska
kompanija
Sudbina
Marlboro
Mrtav, rak plua,

51 godina starosti
Denet Sakmen Lucky Strike Rak - grkljan/plua
uklonjen
Dejvid Gerlic
Winston
Imao log u svojim
srednjim 30-im god.
Dejvid Miler
Marlboro
Mrtav, emfizem,
1987. godina
Vil Tornburi
Camel
Mrtav, rak plua,
56 godina starosti
i Denet Sakmen su postali otvoreni kritiari

tetnih efekata puenja.
Prestanite sa puenjem, promenite

ishranu radi najbolje zatite od raka
Nema sumnje da je rak multifaktorijalan;
vie faktora se sabira kako bi na kraju doveli do
raka. Postoje puai koji nikada ne dobijaju rak.
Moda su oni bili relativno zatieni svojom
genetikom ili drugim faktorima naina ivota.
Naalost, u vezi sa genetikom, moemo da
dobijemo ideju kom riziku smo izloeni, ali ne i
od ega smo zatieni. Na primer, ako su oba
vaa roditelja puila i umrla sa 40 godina starosti od raka plua, i ako ste vi takoe pua,
izloeni ste veoma visokom riziku od umiranja
od raka plua u ranom dobu. Meutim, ako su
oba vaa roditelja puila i umrla od prirodnih
uzroka u svojim 90-im godinama, to nije garancija da ete ako vi puite izbei smrt od raka
plua u svojim 40-im godinama.
Recesivni geni su jedan od naslednih
razloga zbog koga dete moe da oboli od
bolesti koju njegovi roditelji nikada nisu imali.
Da, oba roditelja mogu da imaju genetiku sklonost ka bolesti koju nikada nisu doiveli. Tek se,
kada oba roditelja prenesu gene sa ovom
sklonou, ta bolest pojavljuje kod dece.
Pored faktora genetike koji se ne mogu
kontrolisati, mnogi faktori naina ivota, koji se
mogu kontrolisati, takoe utiu na rizik od raka
ak i meu puaima. Izbor ishrane igra
znaajnu ulogu u riziku od raka. Na primer, postoji preko 25 istraivanja koja pokazuju da korienje dosta voa i povra bogatog beta
karotinom, jedinjenjem srodnom vitaminu A,
moe da pomogne smanjenju rizika od raka
plua i kod puaa i kod nepuaa.93 Mukarci
u zapadnom Njujorku koji su jeli vie beta karotina iz voa i povra u svojoj ishrani, imali su
samo oko 55% od rizika od raka plua u odnosu na one koji su jeli malo beta karotina.94
Meutim, zatitni efekti su bili najkorsniji kod
onih koji nikada nisu puili, i kod bivih puaa.
Alister Mudi (Alistair Moodie), u svom odlinom
pregledu uloge ishrane kod puaa, uoio je
obilje znaajnih istraivanja o ovoj temi. On
iznosi podatke koji ukazuju da puenje sniava
nivoe vitamina koji tite od raka u krvi kao to
su beta karotin, kao i vitamini C i E. tavie,
Mudi navodi naune dokaze koji povezuju niske
nivoe ovih vitamina sa brojem sluajeva raka
povezanih sa puenjem.95
Stav koji nastavlja da se pojavljuje u medicinskoj literaturi je da korienje vee koliine
voa i povra ima ulogu u spreavanju raka, ali
su koristi najvee ako je osoba prvo prestala sa
puenjem. tavie, uzimanje dodataka vitamina
nee obezbediti iste koristi kao ishrana biljnim
namirnicama koje su prirodno bogate ovim
zatitnim vitaminima. Primer za to je dalo finsko
istraivanje koje je razmatralo mukarce puae
neke koji su uzimali vitamine i druge koji nisu.
Mukarci puai koji su uzimali dodatke vitamina E i beta karotina nisu pokazivali nikakve dokaze o spreavanju raka plua.96 U stvari, izgleda da je uzimanje dodataka beta karotina
poveavalo rizik od raka plua.
Dr Robert Dejkob (Robert Jacob), hemiar
istraiva pri amerikom ministarstvu poljoprivrede, dao je izjavu koja povezuje medicinsku
literaturu o ishrani i puenju: Pored ostavljanja puenja, najkorisnija promena koju pua
moe da naini je poveanje unosa voa i
povra.97 Dr Dejkob je nastavio spominjui da
uzimanje dodataka nije jednaka alternativa:
mnoga korisna jedinjenja koja se nalaze u vou
i povru jo uvek nisu dostupna u pilulama.
Jasno je da ljudi koji jedu obilje biljnih
namirnica ostvaruju i druge korisne efekte u
zatiti od raka pored vitamina. Bilo bi mudro da
proseni Amerikanac, a naroito proseni ameriki pua ili bivi pua, jede vie voa i
povra. Meutim, iako dobra ishrana pomae,
nije ni blizu ponitavanju rizika od puenja.
Zaponite sa odbacivanjem navike. Zatim poboljajte svoju ishranu kako biste pomogli svom
telu da ispravi oteenja koja su naneta puenjem.
Zakljuak II odeljka
Informacije u ovom odeljku u vezi sa razaranjima koje donosi puenje su vrste. One su
dosledne nema protivrenosti u podacima.
Cigarete prouzrokuju bolest, razaranje i smrt.
Najmoniji nain da se sprei rak je biti
276
nepua. Ako puite, volite ivot i elite da
ivite; najbolja odluka koju moete da nainite
je da odmah ostavite ovu naviku.
ODELJAK III
Puenje, srana oboljenja i druge
bolesti krvnih sudova
Mnogi su svesni da duvan prouzrokuje rak,
ali malo mojih pacijenata izgleda uvia da
puenje prouzrokuje oboljenja srca i krvnih
sudova.98 Bolest sranih sudova (oboljenje srca
prouzrokovano blokadom sranih arterija) je
danas ubica broj 1 u Americi, delom zbog
velikog broja ljudi koji su zavisni od duvana.
Drugi vodei ubica, log, je takoe povezan sa
puenjem.99 Bolesti krvnih sudova nogu i ruku,
poznate kao periferna vaskularna oboljenja, su
takoe dramatino porasle puenjem.100 Zajedniki sadrilac u svim ovim bolestima je proces
koji se naziva ateroskleroza, a koji se veoma
ubrzava puenjem.101
Koliko Amerikanaca umire od bolesti srca i
krvnih sudova? Kada se saberu, log, bolest sranih sudova i periferna vaskularna oboljenja
odnose priblino milion ivota svake godine.
Blizu 300.000 smrtnih sluajeva su direktna
posledica puenja cigareta i njihovih efekata na
krvne sudove.102 Jednostavno reeno, da ti ljudi
nisu bili puai, verovatno bi danas i dalje bili
ivi.
Dobro je utvreno da je jedan faktor,
puenje, uzrok velikog broja smrtnih sluajeva
svake godine zbog njegovih efekata samo na
krvne sudove. Ceo svet bi trebalo da bude
upoznat sa ovim traginim vestima. Pre vie
godina, naelnik sanitetske slube je poslao
pismo svakom Amerikancu o virusu side. Ja
sam primio jedno, kao i svaki drugi Amerikanac
koji je imao potansku adresu. Pismo je posluilo svrsi: reklo nam je kako da izbegnemo umiranje od side. Meutim, ako se uporedi veliki
broj smrtnih sluajeva od sranih oboljenja
prouzrokovanih puenjem sa daleko manjim
brojem smrtnih sluajeva od side svake godine,
naelnik sanitetske slube bi trebalo da poalje
pet pisama svakom Amerikancu kako bi nas
upozorio na kardiovaskularne opasnosti od puenja.
Koliko puenje poveava rizik od

infarkta?
Istraivanja pokazuju da oni koji imaju
izmeu 45 i 54 godine starosti i pue vie od
jedne kutije cigareta dnevno poveavaju svoj
rizik od infarkta za preko etiri puta.103 Stariji
puai poveavaju rizik izmeu 70 i 200% u

zavisnosti od starosti.104 tavie, kada se kombinuju sa drugim faktorima rizika kao to su
povieni holesterol i hipertenzija, efekat puenja je jo vei, po izvetaju saetka istraivanja
o puenju koje je objavila jedna istraivaka
grupa.105 Nalazi su navedeni u tabeli 18.
Tabela 18. Uticaj puenja, povienog
krvnog pritiska i povienog holesterola na
prvi veliki infarkt
Mukarci starosti od 30 do 59 godina
(tokom 10 godina)
Nijedan od tri velika faktora rizika
23
Samo puenje
54
Samo povieni dijastolni krvni pritisak
> 89, ili povieni holesterol > 249
54
Povieni dijastolni krvni pritisak i
povieni holesterol; bez puenja
92
Puenje ili sa povienim krvnim
pritiskom ili sa povienim holesterolom
103
Puenje i povieni krvni pritisak
i povieni holesterol
189
Stopa na 1.000 mukaraca
Zapazite da je 23 od 1.000 nepuaa sa dijastolnim krvnim pritiskom ispod 89 i nivoom

holesterola ispod 249 imalo prvi srani udar pre
59 godine starosti. Za one koji su puili (bez
drugog faktora rizika), rizik je bio vie nego udvostruen, sa 54 srana udara. Sa druge strane,
nepuai sa povienim krvnim pritiskom i
povienim holesterolom su imali etiri puta vei
rizik od nekoga bez tih faktora rizika. Meutim,
ako te osobe dodaju puenje svom nainu ivota, rizik skae osam puta u odnosu na oso-bu
sa niskim rizikom. Osobe sa sva tri faktora rizika
su oigledno u najopasnijoj grupi; oni ive na
ivici dobijanja prvog velikog infarkta. Po podacima istraivake grupe, u roku od deset godina,
skoro jedna od pet tih relativno mladih osoba
(30 do 59 godina starih) je imala infarkt. To je
vei rizik nego to se oekuje, kada se uporedi
sa zbirom rizika svakog pojedinanog faktora.
Zakljuci koji se mogu izvui iz tog i itavog
niza drugih istraivanja su jasni. Neki od kljunih stavova su navedeni u tabeli 19.106
Mnogima je teko da prihvate snanu vezu
izmeu puenja i smrtnih sluajeva od sranih
oboljenja. U svakom sluaju, statistika istraivanja su jasna. Meu Amerikancima koji su
mlai od 65 godina, puenje je odgovorno za
celih 45% smrtnih sluajeva od infarkta kod
mukaraca, i 41% enskih rtava od sranog
udara. Kod mlaih ena, rizici mogu biti jo
vei. Jedno istraivanje ukazuje da se oko 76%
277
Tabela 19. Puenje i infarkt
- Puenje cigareta je glavni uzrok bolesti sranih
sudova u SAD i za mukarce i za ene.
- Procenjeno je da prouzrokuje 30-40% svih
smrtnih sluajeva od bolesti sranih sudova u
SAD svake godine.
- Kod osoba mlaih od 65 godina, puenje je
odgovorno za 45% smrtnih sluajeva od bolesti
sranih sudova kod mukaraca, i 41% smrtnih
sluajeva kod ena.
sranih napada kod mladih ena javlja usled

puenja cigareta.107
Slini odnosi se pronalaze u drugim zapadnim zemljama. Na primer, novije britansko
istraivanje je utvrdilo da su puai u svojim 30im i 40-im godinama bili izloeni 5 puta veem
riziku od infarkta u odnosu na nepuae.108 Ovo
istraivanje ukazuje da je u Velikoj Britaniji
duvan kriv za veinu infarkta koji pogaaju osobe oba pola mlae od 50 godina. Mlade ene
koje pue mogu jo vie da poveaju rizik od infarkta ako koriste i oralne kontraceptivne pilule.
Ovaj upeatljivi odnos je prikazan u tabeli 20.
Tabela 20. Pilule, puenje i infarkt
Rizik
Nepuai, bez pilula
Nepuai, uz korienje pilula
Puenje > 25 cigareta/dan
bez pilula
Puenje > 25 cigareta/dan
uz korienje pilula
1
4,5
7
39
Zapazite da kombinovanje puenja sa upotrebom pilula prouzrokuje daleko vei porast

rizika od infarkta nego to je oekivano kada se
uporedi efekat bilo kog pojedinano.
Smrtonosni infarkti prouzrokovani

puenjem
Ne samo da je verovatnije da e puai
imati infarkt, ve je i verovatnije da e umreti
od njega. tavie, izloeni su veem riziku od
iznenadne smrti usled sranih oboljenja. Kada
se smrt javi u roku od 24 sata od neke odreene promene stanja srca kod osobe, to se
naziva iznenadna smrt.109 To se moe desiti
naizgled zdravoj osobi dok je na poslu, dok
uiva u slobodnom vremenu, ili dok je sa porodicom. Tipino se javlja iznenada, bez upozorenja; ivot moe da se izgubi u roku od
nekoliko minuta. Tabela 21 iznosi poveani rizik
od iznenadne smrti kod puaa.110,111
Tabela 21. Puenje poveava rizik od

iznenadne smrti
- Rizik od iznenadne smrti za puae je 2 do 4
puta vei nego za nepuae.
- Rizik se poveava sa brojem cigareta koje se
popue na dan.
- Rizik se umanjuje im se navika ostavi.
Zapazite da su puai izloeni 4 puta veem

riziku od iznenadne smrti u poreenju sa nepuaima. Meutim, na sreu, rizik se drastino
umanjuje kada osoba prestane sa puenjem. U
stvari, rizik pada toliko brzo, da se rizik od iznenadne smrti od infarkta u roku od godinu dana
smanjuje za 50%.
Zato dolazi do tako brzog smanjenja rizika
od iznenadne smrti? Jedan od odgovora lei u
nikotinu. Nikotin u cigaretama poveava rizik od
iznenadne smrti predodreujui osobu ka
smrtonosnim problemima sranog ritma. Drugim reima, ako pua ima infarkt, verovatnije
je da e doi do iznenadne smrti jer nikotin u
krvi ini da je srce nadraljivije. Meutim, nikotin se brzo isti iz krvi onda kada osoba prestane sa puenjem. U roku od samo nekoliko
dana od poslednje cigarete, oekivali bismo da
je osoba izloena daleko manjem riziku od smrti
usled infarkta.
Va sistem zgruavanja krvi se takoe brzo
menja kada prestanete sa puenjem. Jedan od
kljunih uesnika u tom procesu su krvne ploice. ta su to krvne ploice i koja je njihova
funkcija? Krvne ploice su veoma siune estice u naem krvotoku koje su manje od belih ili
crvenih krvnih zrnaca. One ulaze u igru kada se
posee krvni sud. Bez krvnih ploica, posekotina bi nastavila da krvari dok ne doe do smrti.
Krvne ploice spreavaju da se to desi skupljajui se i zatvarajui posekotine. Masa (ili
ugruak) raste dok ne postane dovoljno velika
da zapeati povreeni krvni sud, zaustavljajui
krvarenje. Krvne ploice obavljaju divan posao
za telo zatvarajui povreene krvne sudove,
obino u roku od nekoliko minuta.
Te elije za zgruavanje postaju lepljivije i
tee da se slepljuju na neprirodan nain kada
osoba pui.112 Tee da se meusobno slepljuju
unutar krvnog suda i tamo gde nema posekotine, obino na mestima na kojima se krvni
sudovi suavaju. Ako se suenje nalazi na
sranoj arteriji ili krvnom sudu koji nosi krv do
mozga, slepljene krvne ploice mogu da zaustave protok krvi. To moe da utie na kontrolu
udova, na govor, ili ak moe da prouzrokuje
iznenadnu smrt. Kada osoba prestane sa puenjem, funkcija krvnih ploica poinje da se vra-
278
a na normalu u roku od samo nekoliko
dana.113 Poto prosena krvna ploica ivi samo
10 dana,114 za manje od dve nedelje imaete
potpuno novu populaciju normalnih krvnih ploica u telu. Izgleda da te promene igraju znaajnu ulogu u smanjenju rizika od sranih oboljenja za kratko vreme od prestajanja puenja.
injenice u vezi sa stabilizacijom sranog
ritma i normalizacijom funkcije zgruavanja krvi
bi trebalo da obezbede jo ohrabrenja puaima da ostave tu naviku. Brza promena rizika od
iznenadne smrti je samo jedan primer udesne
sposobnosti tela da popravi samo sebe i da se
vrati na normalno stanje funkcionisanja. Kasnije
u poglavlju u navesti jo primera kako telo
moe da se povrati od oteenja povezanog sa
puenjem.
Puenje oteuje mozak

Srce nije jedini organ koji pati od tetnih
efekata koji su izazvani kardiovaskularnim bolestima povezanim sa puenjem. Arterije koje
snabdevaju mozak su takoe sklone da ispoljavaju ubrzanu aterosklerozu usled puenja.
Ako suavanje postane dovoljno ozbiljno, moe
doi do modanog udara obino zvanog
log. Dogaaj je slian infarktu, osim to se
blokada javlja u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak, prouzrokujui razaranje modanog
tkiva. To je poznato kao cerebrovaskularno
oboljenje. injenice u vezi sa uticajima bolesti
su odreene itavim nizom istraivanja, i navedene su u tabeli 22.115
Tabela 22. Cerebrovaskularno oboljenje
- Puenje poveava rizik od cerebrovaskularnog
oboljenja.
- 15% od priblino 150.000 smrtnih sluajeva od
loga koji se javljaju svake godine u Americi se
javlja usled puenja.
- Rizik je najoigledniji kod mlaih starosnih
grupa.
- Meutim, ak i posle 65 godina starosti, puenje znaajno poveava rizik od loga.
U poreenju sa enama koje nikada nisu

puile, one koje su koristile jednu do 14 cigareta dnevno su bile izloene vie nego dvostrukom riziku i od smrtonosnog i od nesmrtonosnog loga. ene tei puai, koje koriste
25 ili vie cigareta dnevno, izloene su skoro 4
puta veem riziku od loga.116
Puenje znaajnije poveava rizik od loga
kod mlaih osoba. Rizik od smrtnih sluajeva
usled loga i kod mukaraca i kod ena ispod 65
godina je generalno utrostruen.117 Meutim,
starije osobe takoe plaaju cenu zbog pue-
nja. Mukarci preko 65 godina starosti su

izloeni riziku od smrti od loga koji je 94% vei
u odnosu na nepuae njihove starosti. ene
puai starije od 65 godina su izloene 47%
poveanom riziku od smrti usled loga.118
Istraivanja su u skladu sa mojim iskustvom
lekara savetnika iz hitne pomoi. Samo nekoliko
dana pre pisanja ovog odeljka bio sam pozvan
da pregledam 45-ogodinju rtvu loga koja je
stigla u bolnicu; izgubila je funkciju desne ruke
i desne noge i nije mogla da govori. Znao sam
da je pua i pre nego to sam je pregledao.
Veliki trombozni logovi (logovi koji su prouzrokovani blokadom krvnih sudova) te ozbiljnosti se uglavnom ne deavaju ljudima te starosti koji ne pue. Mladi ljudi, pazite se!
Nastavljajui sa puenjem, dramatino poveavate svoj rizik od razarajueg invaliditeta u
mladom dobu. Ova 45-ogodinja ena je uivala
sa svojom mladom decom, i brinula o njima.
Uprkos vrhunskom leenju, log je doneo iznenadan kraj tom iskustvu. Nije mogla ni da govori svojoj deci; log je otetio oblast za govor
u njenom mozgu. Njena linost se promenila.
Bila je podvrgnuta sedmicama i sedmicama
rehabilitacije. Sve to je nastalo zbog duvanske
navike koju je ona izabrala, a koja razara telo.
Puenje oteuje druge krvne sudove

Zapazili smo znaajne efekte puenja na
srce i mozak. Moramo da ispitamo njegove
efekte na druge krvne sudove, ukljuujui one
u stomaku, rukama i nogama. Puenje je glavni
uzrok nagomilavanja masti pri aterosklerozi u
krvnim sudovima irom tela. Aterosklerotina
periferna vaskularna bolest je izraz koji se
koristi za opisivanje procesa suavanja arterija
koji najee pogaa arterije u nogama. U
poreenju sa nepuaima, ak i puai koji
koriste manje od jedne kutije cigareta dnevno
imaju 11,5 puta vei rizik od razvijanja tog
stanja. Tei puai koji koriste vie od jedne
pakle dnevno poveavaju rizik 15,6 puta.119
Aortni aneurizam je jedna naroito razorna
posledica ovog procesa nagomilavanja masti u
arterijama. Aorta je veliki krvni sud u centru
tela koji odnosi krv od srca do nogu. Ako je ovaj
veliki krvni sud znaajno pogoen aterosklerozom, moe biti oslabljen i izgubiti sposobnost
da podnosi velike pritiske koje stvara srce. U toj
situaciji, na aorti tee da se javljaju ispupenja
nalik balonu kao ispupenja na slabim mestima
na automobilskoj gumi. To naduvavanje se
naziva aneurizam. Pod dugotrajnim visokim pritiscima koji nastaju usled normalnog rada srca,
aortni aneurizam e nastaviti da raste u veliini
279
dok jednom ne pukne. Ako se to desi, rezultat

je obino iznenadna smrt. Medicinska istraivanja potvruju da je puenje cigareta jedan od
glavnih uzroka te smrtonosne bolesti, kao to je
dokumentovano u tabeli 23.120,121
Tabela 23. Aterosklerotino periferno
vaskularno oboljenje i aortni aneurizam
- Puenje predstavlja veliki faktor rizika za aterosklerotino periferno arterijsko oboljenje, poveavajui rizik 10 puta ili vie.
- Ostavljanje navike je efektivno u pomaganju
medicinske i hirurke kontrole bolesti.
- Smrt od prskanja stomanog aneurizma je 2 do
5 puta ea kod puaa.
Izmeu koliine popuenih cigareta i rizika

od smrti od aortnog aneurizma postoji direktna
povezanost. To je prikazano u tabeli 24.122
Tabela 24. Stopa smrtnosti od aortnog
aneurizma u odnosu na koliinu
popuenih cigareta
Za mukarce i ene starosti od 40 do 79 godina
Kategorija puenja
Nepuai
1-9 cigareta/dan
10-19 cigareta/dan
20-39 cigareta/dan
40 i vie cigareta/dan
Rizik od smrti
1,0
2,6
3,9
4,5
8,0
Zapazite otar porast rizika koji nastaje usled poveanog broja popuenih cigareta. Pri
dve kutije cigareta na dan, rizik od smrti od
ovog uzroka je povean 8 puta. ak i 1 do 9 cigareta na dan poveavaju rizik od umiranja od
ovog znaajnog uzroka iznenadne smrti vie od
2 puta. Vredi proceniti ta se stvarno deava sa
vaim telom svaki put kada povuete dim cigarete. Jasno je da duvanski dim moe da bude
razoran za krvne sudove irom celog tela.
Kako puenje oteuje krvne sudove

Ve smo videli efekat puenja na krvne
ploice u krvi. Hemikalije u dimu cigarete ispoljavaju druge dalekosene efekte koji poveavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja iz vie
razloga. Neki od verovatnih razloga su navedeni
u tabeli 25.123,124,125
Puenje takoe utie na konvencionalnije
faktore rizika od sranih oboljenja. Istraivanje
ukazuje da puenje tei i da snizi dobar holesterol HDL, i da povisi lo holesterol LDL.126
Rezultati jednog istraivanja koje je dokumentovalo efekte puenja na sniavanje HDL-a su
prikazani u tabeli 26.127
Tabela 25. Naini na koji puenje

doprinosi arteriosklerozi
- Krvne ploice postaju lepljivije pod uticajem
duvanskog dima.
- Cigarete poviuju nivo fibrinogena, koji tei da
izaziva zgruavanje krvi.
- Ugljen monoksid u dimu oteuje zidove krvnih
sudova.
- Ugljen monoksid poveava srani rad umanjujui raznoenje kiseonika.
- Puenje sniava nivo HDL-a u odnosu tipa
odgovora doze.
- Ako osoba ima povieni krvni pritisak, puenje
pogorava kontrolu krvnog pritiska.
Tabela 26. Puenje sniava HDL
(20 do 69 godina starosti)
Broj cigareta na dan

Nijedna 1-19 20 ili vie
HDL vrednosti
za mukarce
HDL vrednosti
za ene
46,2
43,9
40,9
59,7
55,2
51,1
Nivo holesterola je prilagoen za starost, gojaznost, alkohol i vebanje.
Zapazite da to vie puite, to je gori va

HDL. To je jo jedan primer takozvanog efekta
tipa odgovora doze, koji daje znak da postoji
istinska veza izmeu ova dva predmeta u
ovom sluaju puenja i nieg nivoa HDL-a.
Puenje je takoe moan oksidant od koga
bi se oekivalo da oksiduje holesterol. O oksidovanom holesterolu se potpunije govori u 3.
poglavlju: Bolesti srca: savladavanje ubice broj
jedan. Naroito teti zidovima krvnih sudova i
izgleda da ima kljunu ulogu u aterosklerozi.
ODELJAK IV
Opasnosti pasivnog puenja
Pasivno puenje poveava rizik od
sranih oboljenja
Dovoljno je loe to puenje pogaa puae. Pored toga, poveava rizik od smrti od
infarkta kod nepuaa za 20 do 30%. Dr Glanc
(Glantz) i Parmli (Parmley) sa Univerziteta u
Kaliforniji, u San Francisku, su utvrdili niz razloga za poveani rizik od bolesti srca kod
nepuaa u svom obimnom pregledu ovog
pitanja.128 Druga istraivanja su iznela dodatne
informacije.129,130,131 Pasivno puenje teti
nepuaima kao to je prikazano na sledeoj
listi.
Efekti pasivnog puenja

1. Umanjuje sposobnost krvi da donesi kiseonik do srca
280
2. Smanjuje sposobnost sranog miia da

koristi kiseonik
3. Sniava HDL nivo u istoj meri kao i kod
aktivnih puaa
4. Poveava aktivnost krvnih ploica
5. Oteuje zidove krvnih sudova
6. Onemoguava irenje krvnih sudova koje
se normalno javlja tokom vebanja i drugih uslova
7. Prouzrokuje bre formiranje blokada krvnih sudova srca
8. Poveava koliinu sranog oteenja posle infarkta
Vidimo da puenje utie na kardiovaskularni
sistem pasivnog i aktivnog puaa na isti nain.
Jasna poruka na nain na koji su je objavili
Glanc i Parmli glasi: Nepuai izloeni pasivnom puenju u svakodnevnom ivotu ispoljavaju poveani rizik i od smrtonosnih i od nesmrtonosnih sranih sluajeva.132
Celokupno poglavlje knjige dr Orleansa
(Orleans) i Slejda (Slade) o zavisnosti od nikotina je posveeno zagaivanju duvanskim dimom. Oni tamo iznose broj smrtnih sluajeva
prouzrokovanih pasivnim puenjem svake
godine u SAD.133 Njihova procena je navedena
u tabeli 27.
Tabela 27. Broj smrtnih sluajeva godinje
u SAD od pasivnog puenja (procena)
- Smrtni sluajevi usled sranih oboljenja: 35.000
- Smrtni sluajevi usled raka plua:
5.000
- Smrtni sluajevi usled drugih tipova raka: 10.000
Ukupno 50.000
Oko 50.000 smrtnih sluajeva usled sranih

oboljenja i raka kod pasivnog puenja predstavlja znaajan broj. Tragedija pasivnog puenja je
da pogaa nevine ljude, one koji nisu sami
izabrali da pue. Povici protiv krenja prava
nepuaa su u velikoj meri bili odgovorni za
uvoenje zakona koji zabranjuju puenje na
javnim mestima.
Da li puenje prouzrokuje rak kod

prijatelja i voljenih?
asopis Nacionalnog instituta za istraivanje raka je izvestio o istraivanju izvrenom na
210 ena kod kojih se javio rak plua, ali koje
nikada nisu puile. Rezultati su prikazani u tabeli 28.134
Rizik od razvijanja raka plua je bio vie
nego dvostruko vei kod ena nepuaa koje su
ivele sa jednim ili vie puaa. To je samo
jedno od mnogobrojnih istraivanja koja poka-
Tabela 28. Rizik od raka usled pasivnog

puenja
ene koje nikada nisu puile su suoene sa dvostruko veim rizikom od razvoja raka plua ako
ive znaajne periode vremena sa puaima.
zuju iste rezultate: pasivno puenje je opasno

po vae zdravlje. Naravno, nije opasno kao
aktivno puenje to jest, puenje sopstvenih
cigareta umesto neijih tuih. Imajte na umu
da aktivni puai mogu da poveaju sopstveni
rizik od raka plua 10 do 20 ili vie puta, u
poreenju sa udvostruenim ili utrostruenim
rizikom kakav se vidi kod pasivnog izlaganja.
Vredno je napomenuti da se broj drugih vrsta
raka povezanih sa puenjem takoe moe
poveati dimom onih oko nas. Na primer,
objavljeni izvetaji povezuju rak grlia materice
(otvora materice) ne samo sa aktivnim puenjem, ve i sa pasivnim.135
Druga poruka medicinskih istraivanja o pasivnom puenju je da je ono najrazornije za one
koji se najmanje mogu braniti: mlade i neroene. Prema istraivanju koje je objavio Nacionalni institut za istraivanje raka, izlaganje dimu
u detinjstvu i adolescenciji je bilo skoro dva
puta efektivnije u poveanju rizika od raka u
odnosu na izlaganje u odraslom dobu.136 Jo
jasniji izvetaj je objavio dr Dejl Sendler (Dale
Sandler) sa saradnicima iz Nacionalnog instituta nauke sredinskog zdravlja. Njihovo istraivanje je ukazalo da je izlaganje u detinjstvu
dimu cigareta koje su puili roditelji (bilo u
materici ili posle roenja) povealo rizik od raka
vie godina kasnije kada je dete postalo odrasla
osoba. Jedna vrsta raka koja je znaajno porasla je rak hematopoetinih tkiva. To je rak
tkiva koja formiraju krv i tu spada i ozloglaena
leukemija. Kada je jedan roditelj puio, rizik od
tih razarajuih tipova raka kod dece je skoio
70%. Meutim, kada su oba roditelja puila,
rizik se poveao 360 procenata.
Kada su razmotreni svi tipovi raka, rizik je u
stvari bio vei ako je puio otac nego ako je
pua bila majka. Sveobuhvatni rizik od raka je
bio povean za 50%.137 Drugo istraivanje je
pokazalo da su deca ije su majke puile tokom
trudnoe izloena poveanom riziku od raka u
detinjstvu.138 Zanimljivo je da ako je puio otac
(ali ne i majka) deteta, dete je bilo izloeno
poveanom riziku od raka mozga.139
Nakon otkria tih i drugih opasnih efekata
pasivnog puenja, graani irom zemlje su
uestvovali u donoenju zakona koji zabranjuje
puenje u restoranima, avionima i na radnom
281
mestu. Na kraju, razmiljala je javnost, ko ima

pravo da ugroava zdravlje prisutnih nevinih
osoba palei cigaretu? Takav in predstavlja
jednu vrstu zlostavljanja ljudi. Na poetku pojave panje usmerene na pasivno puenje,
karikatura iz novina je prikazivala konja koji lei
na leima u bolnikom krevetu. ivotinja je bila
bolesna i mrava. Primala je lekove putem krvi.
Naslov ispod karikature je glasio: Sve te
godine sa marlboro mukarcem. Konj je bio
rtva jer je njegov gazda puio rtva izlaganja pasivnom puenju.
Puenje ubija daleko vie ljudi preko sranih
oboljenja i raka nego preko bilo kog drugog
pojedinanog problema povezanog sa srcem.
Slino tome, kada razmatramo pasivno puenje, mnoge rtve padaju u ruke to dvoje vodeih ubica. Meutim, u mnogim umovima najvee emocionalno dejstvo u vezi sa pasivnim
puenjem dolazi od oteenja koje ono nanosi
naoj deci i unucima, pri emu su neki pogoeni tokom celog svog ivota.
Odojad i deca su oteena pasivnim

puenjem
Istraivanja pokazuju da su odojad i deca
podvrgnuta nekim od najveih rizika od pasivnog puenja, i statistike su jasnije nego to
veina Amerikanaca uvia. Na primer, deca iji
roditelji pue do 10 cigareta na dan e verovatnije dobiti astmu, a ako dobiju to oboljenje,
verovatnije je da e biti ozbiljno. Rizici od astme
kod dece mogu biti utrostrueni zbog majki
puaa.140,141 Procenjuje se da se do 26.000
novih sluajeva astme u detinjstvu javlja svake
godine u SAD samo zbog tog uzroka.142
Kod dece roditelja aktivnih puaa se
takoe ee javljaju kaalj, prehlade, zapaljenje grla, infekcije uha i vaenje krajnika.143,144
Za decu mlau od 18 meseci postoji poseban
rizik. Svake godine u ovoj starosnoj grupi,
pasivno puenje prouzrokuje do 300.000 infekcija disajnih puteva kao to su bronhitis i pneumonija (zapaljenje plua).145 Do 15.000 tih sluajeva zahteva smetanje u bolnicu. Jedno
istraivanje je ukazalo da je za svakih 5 cigareta dnevno koje je majka popuila rizik njenog
deteta od problema sa upalom plua i bronhitisom skoio 2,5 do 3,5%.146 Dodatnu zabirnutost predstavlja injenica da izlaganje dimu u
detinjstvu moe trajno da povea rizik od razvijanja emfizema u odraslom dobu.147
Roditelji puai i iznenadne smrti bebe

Meutim, moda je najstranija statistika da
e odojad izloena duvanskom dimu dva puta
verovatnije umreti od SIDS-a (sudden infant

death syndrome, ili sindrom iznenadne smrti
odojeta). Veza izmeu majke puaa i smrti
odojeta je naznaena u tabeli 29.148
Tabela 29. Majke puai povezane sa
sindromom iznenadne smrti odojeta
Bebe ije su majke puile tokom trudnoe i nakon
toga, izloene su tri puta veoj verovatnoi da
postanu rtve SIDS-a od beba majki nepuaa.
One koje su izloene puenju samo u materici su
imale dva puta veu verovatnou da budu rtve
SIDS-a.
Sindrom iznenadne smrti odojeta se javlja

kod naizgled zdravih beba. Sve u vezi sa detetom izgleda normalno. Majka i beba dobro ostvaruju vezu; ona je toliko srena da je ima.
Dete se stavlja u kolevku da bi odremalo; kada
se majka vrati do kolevke u uobiajeno vreme
za ustajanje, beba je mrtva. Bol i patnja roditelja su neopisivi kod takve smrti. Beba majke
koja pui tokom trudnoe i posle je izloena tri
puta veem riziku da postane rtva u odnosu na
bebu majke nepuaa. ak i ako ena prestane
sa puenjem u vreme poroaja, njena beba
koja je bila izloena puenju u materici je izloena dva puta veem riziku da bude SIDS rtva.
Da, ostavljanje navike pri poroaju umanjuje rizik, ali je on i dalje vei u odnosu na bebu majke nepuaa. Jasno je da bi puenje trebalo da
se ostavi pre nego to ena ostane trudna.
Istraivanje objavljeno u Britanskom medicinskom asopisu je predstavilo sline nalaze. U
svom istraivanju, majka koja je puila tokom
trudnoe je poveala rizik da njeno dete umre
od SIDS-a pre osme sedmice starosti. Rizik od
smrti je skoio za 55% za svakih 5 cigareta
dnevno koje je popuila.149 Zapanjujue je da
je otac pua predstavljao jo snaniji faktor
rizika; meutim, rezultati su bili oigledni tek
kod odojadi starijih od 24 sedmice. Svakih 5
cigareta koje je tata popuio svakog dana su u
osnovi utrostruili rizik deteta od SIDS-a.150
Jasno je da je rizik od SIDS-a povezan i sa
roditeljima koji pue u okolini deteta kao i sa
navikama puenja roditelja tokom zaea i
trudnoe. Ta razmatranja skreu panju na injenicu da roditelji puai prvi put ispoljavaju
efekte na decu daleko pre roenja. Druge vrste
oteenja koje se mogu naneti deci ije majke
pue tokom trudnoe su navedene u tabeli 30.
Rizik od vanmaterine trudnoe

Verovatno je najraniji prenatalni efekat
puenja poveani rizik od vanmaterine trud-
282

Tabela 30. Majke puai prouzrokuju
viestruka oteenja
Majke
od:
-
puai su povezane sa poveanim rizicima

Vanmaterine trudnoe
Bebe sa malom teinom pri roenju
Smrti odojadi
Infekcija disajnih puteva
Astme
Poremeaja miljenja
Drugih poremeaja razvia
noe.151,152 Vanmaterina trudnoa se javlja

kada se oploeno jaje smeta u jednom od
Falopijevih kanala koji vode od jajnika do
materice. Stanje gotovo uvek rezultuje gubitkom fetusa, ali predstavlja ozbiljan rizik i za
majku. U Americi su takve trudnoe vodei
uzrok smrti u ranoj trudnoi (prvo tromeseje).
Naroito zabrinjava da se danas javlja skoro
etiri puta vie vanmaterinih trudnoa u SAD
nego to se javljalo 1965. godine.153 Stanje je
odgovorno za celih 13% svih smrtnih sluajeva
povezanih sa trudnoom.154 Deo poveanog
rizika od vanmaterine trudnoe moe da se
javlja usled injenice da puenje poveava rizik
od enske infekcije zvane bolest zapaljenja karlice.
Godinama je poznato da manje teine pri
roenju nastaju usled toga to je majka puila
tokom trudnoe. Iako to moe da zvui poeljno, u stvari poveava rizik od raanja mrtvoroenih beba i drugih komplikacija.155,156
Vie pobaaja kod ena koje pue

Pobaaji su ei meu trudnim enama
koje pue. Iznenaujue je da se efekat prenosi
na erku puaa, pogaajui treu generaciju.
Dr Golding (Golding) sa Instituta za deije
zdravlje Univerziteta u Bristolu, u Britaniji,
ukazao je na veliinu rizika, to je prikazano u
tabeli 31.
Tabela 31. Pobaaj pogaa ak i treu
generaciju
- Majke koje pue su izloene 27% veem riziku
od pobaaja u odnosu na majke nepuae.
- Trudne majke nepuai ije su majke puile
tokom trudnoe su izloene 29% veem riziku od
pobaaja.
Efekat puenja na budue generacije dalje

naglaava hitnost pomaganja enama da se
oslobode svoje nikotinske zavisnosti.
Fetus je nevoljno izloen pasivnom puenju
kada mama pui. Meutim, neroeno dete
takoe moe biti izloeno pasivnom puenju iz
tree ruke. U toj situaciji, trudna majka nije

pua, ali je izloena sredinskom zagaivanju
duvanskim dimom. Ona, zauzvrat, prenosi sastojke dima na svoju bebu. Izloeno dete se
takoe razvija sporije157 i sklono je da bude
manje.158,159 Ti efekti svedoe o snazi otrova
koji se nalaze u duvanskom dimu.
Veliki broj sluajeva mrtvoroene dece

povezan sa duvanom
ak i ako sklonimo u stranu razmatranja o
ocu koji pui i drugim izvorima pasivnog
puenja iz tree ruke kojima je izloen fetus,
uticaj na neroeno dete je jo uvek veliki. Ako
nijedna trudna ena u Sjedinjenim Dravama
ne bi puila, hiljade ivota bi bilo spaseno.
Nedavne statistike analize ukazuju da se svake
godine u Americi javlja izmeu 19.000 i
141.000 sluajeva mrtvoroene dece povezanih
sa duvanom.160 Pored toga, postoje drugi dalekoseni efekti koji nastaju zbog majki puaa:
izmeu 31.000 i 61.000 novoroenadi sa
malom telesnom teinom pri poroaju; 14.000
do 26.000 novoroenadi primljenih na odeljenje za intenzivnu negu novoroenadi; i 1.200
do 2.200 smrtnih sluajeva usled SIDS-a.161
Vie deformisanih beba kod majki koje

pue
Neki roditelji smatraju da je deformisano
dete gore od mrtvog deteta. Radije bi izgubili
dete nego da rode bebu koja je jako deformisana. Naalost, kada majka pui tokom trudnoe, takoe izlae svoju decu poveanom riziku od deformiteta.162 U te poremeaje spadaju
vei deformiteti kao to su nedostaci udova.163
Tu takoe spada razrokost164 i rascepljene usne
i nepce.
Takvi oralni rascepi su meu najeim
poremeajima pri roenju. Priblino 13,5% populacije ima genetiku sklonost ka takvim problemima. Meutim, ako genetiki podlona majka ne pui, njen rizik od dobijanja deteta sa
takvim poremeajem je samo 20% vei u odnosu na majke bez takve genetike sklonosti.
Meutim, ako ena sa poremeenim genima
pui, rizik za njeno dete se poveava 500%.
Naalost, kada jednom sazna da je trudna
moe da bude ve prekasno. Istraivanje Donsa Hopkinsa (Johns Hopkins) je utvrdilo, u
mnogim sluajevima, da je oteenje ve nainjeno pre nego to je ena uopte i saznala da
je trudna. To daje jo jednu motivaciju da sve
majke koje su sposobne da raaju decu prestanu sa puenjem.
283
Snieni IQ meu decom ije su majke

puile
Mentalna oteenja su uobiajeni rezultat
puenja tokom trudnoe. Kada je izmerena inteligencija pri starosti od 3 ili 4 godine, koeficijenti inteligencije (IQ) su bili nii meu decom
ije su majke puile tokom trudnoe, kao to je
Tabela 32. Deca majki koje pue: nii IQ
U poreenju sa potomstvom nepuaa, majke
koje su puile najmanje 10 cigareta na dan tokom
trudnoe su raale decu sa IQ-om koji je u proseku bio 9 poena nii.
Potrebno je samo pola kutije cigareta dnevno da bi trudna ena otetila IQ svoje bebe.
Druga istraivanja su pokazala sline rezultate.167
Devet poena na IQ testu moda ne izgledaju mnogo, ali mogu da proizvedu znaajnu razliku. Za one koji se razumeju u statistiku, 15
poena predstavlja jednu standardnu devijaciju
na IQ skali. Klasifikacija inteligencije je prema
tome donekle proizvoljno nainjena na osnovu
kategorija od 15 poena, u kojoj se sredinje dve
kategorije od 15 poena smatraju prosekom.168
IQ skala je navedena u tabeli 33.
Tabela 33. Skala koeficijenta
inteligencije (IQ)
145-160 i vie
133-144
115-129
85-114
70-84
55-69
40-54
25-39
manje od 25
Veoma superiorna
Superiorna
Iznad proseka
Prosek
Granica
Blaga mentalna retardacija
Umerena mentalna retardacija
Ozbiljna mentalna retardacija
Duboka mentalna retardacija
Ova skala ukazuje da se dete moe prebaciti u potpuno drugu kategoriju inteligencije pomerajui se za samo 9 poena. Nije precizno
koristiti ovaj statistiki prosek od 9 poena iz
populacionih podataka kako bi se predvideo uticaj na bilo koje pojedinano dete. Jedno dete
moe biti oteeno padom od 15 poena u IQ,
dok drugi mogu da imaju samo blago oteenje. Meutim, bilo koje oteenje u detetovom
IQ-u je nepravedno.
Mentalni efekti puenja opstaju tokom detinjstva prouzrokujui da dete ima slabiji mentalni kapacitet nego to bi inae imalo. Koliko je
nepravedno da dete bude doivotno oteeno
niim IQ jer je majka puila!
Puenje ne samo da sniava IQ deteta, ve

moe da prouzrokuje i druge probleme povezane sa mozgom i nervima. Meu problemima
o kojima je saopteno u vezi sa decom majki
koje su puile tokom trudnoe su abnormalan
miini tonus, poveani grevi i problemi sa obradom zvuka (promene u odgovoru na
zvuk).169 Takoe je utvreno da imaju smanjenje sposobnosti da obrauju prostornu informaciju.170 U stvari, istraivai sa Djuk univerziteta sad ukazuju da cigarete mogu biti tetnije za novoroeno dete ak i od kokaina.171
ta puenje ini da bi proizvelo tako duboke
mentalne efekte i efekte na nervni sistem?
Duvan preko svojih rairenih efekata na krvne
sudove umanjuje dotok kiseonika i hranljivih
materija do fetusa.172 Takoe postoje indikacije
da se kod majki koje pue smanjuje broj modanih nervnih elija u fetusu u razvoju.173
Vie problematine dece majki koje pue

Po nedavnim istraivanjima, ponaanje
deteta takoe moe biti pogoeno pasivnim
puenjem posle roenja, kao to je navedeno u
tabeli 34.174
Tabela 34. Majke puaci imaju
problematicnu decu
1. to majka vie pui posle porodaja, to je
verovatnije da ce njena deca imati vie problema
sa ponaanjem.
2. Istraivaci smatraju da bi problemi ponaanja
mogli da budu prouzrokovani dimom cigarete koji
menja modanu strukturu ili funkciju, ili na neki
nacin utice na centralni nervni sistem.
Pasivno puenje moe da utie na mozak

mladog deteta, i kao posledica toga, na karakter. Ovo istraivanje je pokualo da veoma paljivo utvrdi bilo koji drugi faktor koji bi imao uticaja na ponaanje deteta. Istraivai su statistiki uzeli u obzir faktore kao to su rasa deteta, starost, pol i teina pri roenju. Takoe su
ukljuili u svoju statistiku analizu merenja
porodine strukture, prihoda, i razvoda ili razdvajanja. Majinski faktori su mereni i ukljueni,
to jest, razmatrali su obrazovanje majke,
inteligenciju, samouverenost, status zaposlenosti, zdravstveno stanje i upotrebu alkohola
tokom trudnoe. Istraivaki tim je ak koristio
posebnu skalu za merenje kvaliteta kunog
okruenja. Uprkos svim naporima da objasne
efekte kao rezultat neeg drugog, majka koja
pui posle poroaja se i dalje javljala kao
snaan faktor koji utie na ponaanje u detinjstvu. Statistike ukazuju na odnos uzroka i efekta iako razlog zbog koga puenje prouzrokuje
284
loe ponaanje jo uvek nije utvren. U drutvu
u kome problemi ponaanja u detinjstvu esto
prouzrokuju veliku sloenost situacija, ponekada je moda pogreno kriviti za potekoe nain
roditeljskog odgajanja puenje kod roditelja
moe da bude krivac.
Roditelji koji pue oblik zlostavljanja

dece?
Zbog takvih razloga, akueri i pedijatri su
postali glavni zastupnici prestajanja puenja.
Skoro svi akueri obavetavaju svoje trudne pacijentkinje da prestanu sa puenjem. Pedijatri
generalno daju isti savet roditeljima puaima
svojih mladih pacijenata. Zaista, dovoljno je
tragino da puai oteuju sopstvena tela, ali
tragedija poprima daleko vee proporcije kada
navika teti njihovoj deci i unucima. Nijedan
normalan roditelj ne bi eleo da namerno ugrozi
zdravlje ili dobrobit svog deteta, ali se to deava svakodnevno u naem drutvu. Kada roditelji
uvide tetu koju puenje nanosi njihovoj nevinoj deci, da li bi im to dalo dovoljan podstrek da
ostave naviku? Danas je u Americi zlostavljanje
dece postalo veliko pitanje. Neki ukazuju da je
roditelj koji pui kriv za suptilni oblik zlostavljanja deteta.
ODELJAK V
Hronine bolesti plua
prouzrokovane puenjem
Oko 60.000 Amerikanaca umire svake
godine od hroninih stanja plua kao to su
emfizem i hronini bronhitis prouzrokovani puenjem cigareta.175 Ta stanja plua se esto
zbirno oznaavaju kao hronine opstruktivne
plune bolesti (chronic obstructive pulmonary
disease, COPD). Po drugoj objavljenoj statistici,
puenje prouzrokuje 85.000 smrtnih sluajeva
godinje u SAD od razliitih plunih bolesti,
ukljuujui i COPD i upalu plua.176 itav niz
promena u telesnim funkcijama koje izaziva
puenje postavlja pozornicu za hronine probleme plua. Puenje prouzrokuje raireno
oteivanje odbrambenih sistema plua. Te
promene takoe postavljaju pozornicu za hroninu opstruktivnu plunu bolest.
Uzrok kalja puaa

Hronini bronhitis je jedno od stanja plua
koje se javlja pod uticajem puenja cigareta.
Bolest je izgleda direktan rezultat dva efekta
puenja: paralize cilija i nadraivanja tkiva koja
oblau plua. Setiete se da kod nepuaa
mikroskopske cilije pomau odravanju plua
istim. Meutim, zbog hemikalija kao to su

formaldehid, cijanovodonik, azot dioksid i amonijak, cilije puaa postaju paralizovane. Da bi
stvari bile gore, postoji itav niz razdraujuih
hemikalija u duvanskom dimu koje prouzrokuju
da plua proizvode vie sluzi i guu sluz.
Rezultat je vee nagomilavanje sluzi u pluima.
Uz smanjenu funkciju cilija, jedini nain na koji
telo moe da izbaci sluz je kaljanjem. Na taj
nain, naznaka hroninog bronhitisa je dugotrajan kaalj puaa. Kaalj moe da zvui dovoljno bezazleno, ali je hronini bronhitis progresivno oboljenje. U naprednim stadijumima
moe da prouzrokuje ozbiljna oteenja ili ak
smrt.
Puenje prouzrokuje emfizem

Iako hronini bronhitis ubija, njegov srodnik, emfizem, generalno prouzrokuje vei strah.
Emfizem je takoe direktno povezan sa promenama prouzrokovanim puenjem. Naalost,
mnogi puai ne uviaju da imaju emfizem dok
ne ponu problemi sa disanjem. Do tog vremena je prilino tete ve nainjeno. Kada se jednom tkivo plua izgubi, nikada se ne moe
obnoviti.
Astma pojaana puenjem

Astma se esto grupie zajedno sa hroninim opstruktivnim plunim bolestima. Puenje
takoe u velikoj meri pojaava astmu. Videli
smo da to moe biti naroito znaajno kod astmatine dece, od kojih mnoga nikada ne bi dobila bolest da nisu bila izloena dimu cigareta.
Na sreu, mnogi efekti puenja na plua se
mogu u potpunosti preokrenuti. Kada pacijenti
od astme prestanu sa puenjem, trenutno uklone 4.000 hemikalija iz duvanskog dima koje
su obezbeivale moan stimulus da se njihovi
disajni putevi skupe i spree protok vazduha.
Hronini bronhitis je takoe generalno reverzibilan ako osoba prestane sa puenjem na vreme. ak e i dugoroni teki puai sa hroninim bronhitisom koji prestanu da pue videti
kako njihov bronhitis nestaje tokom nekoliko
meseci od prestanka puenja. Meutim, znaajno je prestati sa puenjem sada. to due
osoba pui, to je vea ansa da e hronini
bronhitis postati ireverzibilan.
Sa emfizemom, slika nije toliko sjajna. Kao
to je ve spomenuto, kada je pluno krilo jednom uniteno nikada se vie ne moe obnoviti.
Meutim, postoje dobre vesti. Poto ljudi sa
emfizemom skoro uvek imaju neke komponente
i hroninog bronhitisa i astme, uglavnom se
stanje donekle poboljava kada prestanu sa
285
puenjem. Poboljanje moe biti znaajno. to

je jo vanije, kada prestanu sa puenjem, spasavaju ivot, produuju trajanje ivota i poboljavaju kvalitet ivota poto prestaje brzi gubitak plune funkcije koji se javlja usled puenja.177,178,179
Puenje prouzrokuje nedostatak daha

Osobe bez bilo kakve dijagnoze o hroninim
problemima plua mogu i dalje da pate od
plunih poremeaja usled puenja. Bilo da imaju astmu ili emfizem ili ne, puai pate od nedostatka daha. Takoe, bilo da imaju hronini
bronhitis ili ne, imaju vie problema sa kaljem
i proizvodnjom sluzi. To bi mogli biti znaci
ozbiljnijeg poremeaja, ili simptomi moda jo
uvek nisu napredovali do stanja bolesti.
ODELJAK VI
Puenje umanjuje kvalitet ivota
Kako Amerikanci stare, mnogi se vie plae
invaliditeta nego smrti. Dobre vesti su da su
medicinska istraivanja utvrdila da obraanje
panje na dobre zdravstvene navike u sadanjosti umanjuje na rizik od invaliditeta kasnije.
Jedan od kljunih faktora u spreavanju invaliditeta je izbegavanje puenja. Jedno od najubedljivijih istraivanja dolazi na osnovu ispitivanja osoba izmeu 60 i 94 godina starosti iz
okruga Alameda, u Kaliforniji.180,181 Istraivanja
koja se vre na toj populaciji su utvrdila da puenje cigareta znaajno poveava rizik od invaliditeta. Zdrave navike ishrane i redovno vebanje su takoe pomogle smanjenju verovatnoe
pojave invaliditeta pri starenju uesnika.182
Nema sumnje da puenje prouzrokuje
bolesti koje ugroavaju ivot. Ono takoe poveava na rizik od invaliditeta i smanjuje kvalitet
ivota na niz naina pored invaliditeta; oni su
Puenje slabi kosti

vrstina naih kostiju zavisi od njihove gustine. to su gue nae kosti, to su vre.
Smanjenje gustine i vrstine kostiju je nepoeljno: raste rizik od preloma. Ve izvesno
vreme znamo da puenje cigareta doprinosi
gubitku gustine kostiju. Postoji itav niz drugih
faktora rizika koji doprinose gubitku kotanog
tkiva; meutim, puenje je glavni razlog koji
treba razmotriti.183
Mnoga istraivanja su pokazala da ene
koje pue imaju manju gustinu kostiju. Meutim, problemi se obino ne ispoljavaju dok ne
prou kroz menopauzu i doive dalji gubitak
Tabela 35. Puenje smanjuje kvalitet ivota

Puai su skloni da imaju:
- Smanjenu vrstinu kostiju i vie preloma
- Poveani rizik od bola u leima i povrede lea
- Hormonalne poremeaje
- Bri gubitak fizikih kapaciteta
- Ubrzanu pojavu bora
- Ubrzani gubitak kose i pojavu sede kose
- Ubrzani gubitak vida
- Probleme sa spavanjem
- Probleme sa goruicom
- Vie sluajeva ira stomaka
gustine kostiju. Tada postaju izloene daleko

veem riziku od preloma kuka ili drugih kostiju
kao rezultat osteoporoze (stanjivanje kostiju).
Prelomi kuka su ozbiljni kod starijih Amerikanaca. Rizik od najozbiljnije komplikacije, smrti,
poveava se sa starou pacijenta. Kod starih
Amerikanaca, u roku od godinu dana od preloma kuka, priblino 20% rtava e umreti.
Naredne godine, jo 13% e umreti.184 Prema
tome, oko treine starijih pacijenata sa prelomom kuka ne preivi dve godine posle tog
dogaaja. Meutim, dobre vesti su da je posle
te dve godine rizik od smrti slian riziku onih
koji nikada nisu imali prelom kuka.185
ak i ako slomljena kost ne prouzrokuje
smrt, svakako umanjuje kvalitet ivota. Svako
ko je bio onesposobljen prelomom kuka uvia
uticaj na kvalitet ivota. Nelagodnost i neprijatnost operacije, leenja, oporavka, ukljuujui
fizikalnu terapiju za ponovno uenje hodanja,
mogu da budu obeshrabrujue iskustvo koje
traje mesecima. Statistike ukazuju da je u mnogim sluajevima sva ta nesrea mogla da bude
izbegnuta da rtva nije izabrala da pui.
Drugi prelomi usled tankih kostiju takoe
mogu da umanje kvalitet ivota. Razmotrite
prelome kimenih prljenova. Ovi prelomi kime
nisu samo veoma bolni, ve takoe prouzrokuju smanjenje visine i mogu da prouzrokuju
pogrbljeni stav. Istraivanje Univerziteta u
Melburnu je izmerilo gubitak gustine kostiju
prouzrokovan puenjem. Rezultati su prikazani
u tabeli 36.186
Tabela 36. Puenje krade kosti
- Prouavan je 41 par identinih enskih blizanaca
pri emu je jedan predstavnik para puio znaajno vie od drugog.
- Oni koji su puili jednu kutiju cigareta dnevno su
imali manju gustinu kostiju u odnosu na one koje
su bili nepuai.
- Stopa gubitka gustine kostiju je bila dovoljna da
povea rizik od preloma do vremena menopauze.
286
Ovo istraivanje o puenju i gustini kostiju
na blizancima je znaajno. Poto identini blizanci imaju identine gene, mogunost genetike razlike je uklonjena. Jedna kutija cigareta
dnevno je dovoljna da prouzrokuje opasno
slabljenje kostiju.
Kod puaa se ee javlja bol u leima

Bol u leima je skup i za osobu kao i za
poslodavca. U stvari, bol u leima kota poslodavce u SAD preko 10 milijardi dolara svake
godine. Skoro polovina vremena izostanka sa
radnog mesta je usled bola u leima i to stanje pogaa 80% radne populacije u nekom vremenu u njihovoj karijeri.187 Meu faktorima
rizika za povrede kime su oigledne stvari: lo
stav, loe tehnike dizanja, prekomerna teina,
nedostatak fizike spremnosti i poveani
stres.188 Meutim, na listi se nalazi i puenje
cigareta.189
Puenje cigareta je znaajan i esto zanemaren faktor rizika za bol u leima. Istraivanje na radnicima u Mejnu je utvrdilo da su
puai koji su koristili vie od jedne kutije cigareta dnevno bili izloeni trostruko veem riziku
od znaajnog bola u leima. Druga istraivanja
su utvrdila da e puai verovatnije patiti od
ozbiljnih bolesti diskova kimenih prljenova.
Takoe, nakon uspene operacije zbog bola u
donjem delu lea, puai su izloeni veem
riziku da ponovo iskuse onesposobljavajui bol
u donjem delu lea.190 Jedan ozbiljan oblik bola
u leima je prouzrokovan problemima sa strukturom diska koji obezbeuju amortizaciju
izmeu kimenih prljenova. Glavna teorija je
da puenje ograniava dotok krvi do diskova
tako da oni postaju podloniji svakodnevnom
troenju, i na kraju bre ostvaruju oteenje.
Puenje i hormonalne funkcije

Trenutni dokazi ukazuju da puenje moe
da izmeni niz hormonalnih faktora. Nivoi polnih
hormona su pogoeni, ukljuujui znaajni
folikul stimulirajui hormon (FSH) i luteinizirajui hormon (LH).191 Verovatno je da ti hormonalni efekti igraju ulogu u preranoj menopauzi koja tei da se javlja kod puaa.
Paratiroidni hormon je kljuni hormon ukljuen
u ravnoteu minerala; njegov nivo se smanjuje
kod puaa.192 tavie, dokazi ukazuju da
puenje moe da pogora blagi nedostatak
tiroidne funkcije. Novije vajcarsko istraivanje
je procenilo preko 80 ena sa blagim tiroidnim
problemima.193 One koje su puile imale su
goru funkciju tiroide i znaajno vii nivo holesterola (28% vie vrednosti ukupnog holesterola
i 16% vii nivo LDL-a). U stvari, to su vie ene

puile, to je vie rastao nivo holesterola. Istraivanje ukazuje da puenje moe da ometa
delovanje tiroidnih hormona.
Starenje i rana pojava bora su ubrzani

puenjem
Verovatnije je da oni puai koji doive 65
godina starosti funkcioniu na slabijem nivou
od vrnjaka nepuaa. Istraivanje na skoro
10.000 ena sa 65 ili vie godina starosti je
utvrdilo da se kod onih koje su puile javljao
ubrzani proces starenja. Bri pad fizikih
sposobnosti je dokumentovan na nizu zadataka, kao to je navedeno u tabeli 37.194
Tabela 37. Puenje smanjuje okretnost i
ubrzava starenje
ene starosti 65 godina ili vie su izvrile 12
razliitih fizikih zadataka. Puai su proli loije
na 11 testova. U procenjene oblasti su spadale:
- Snaga
- Pokretnost
- Hodanje
- Koordinacija
- Ravnotea
- Rezultati puaa su jasno bili loiji od rezultata
nepuaa.
- Rezultati puaa su esto bili slabi kao kod ena
puaa koje su 5 godina starije.
- Rizik od povreda usled pada kod puaa moe
na taj nain biti povean.
Fizike sposobnosti kod ena puaa starijih

od 65 godina su smanjene na nivo koji se esto
nalazi kod 5 godina starijih ena. Njihova
zdravstvena starost je na taj nain znaajno
vea od njihove hronoloke starosti. Znaajno
smanjenje miine snage i ravnotee bi takoe
moglo da naini te ene podlonijim padanju i
drugim nesreama. Taj odreeni efekat puenja ne znai neizbeno i raniju smrt, ali svakako
oduzima radost ivota tokom dugo oekivanih
godina zrelosti. Zaista, puenje moe da uskrati
osobi radosti u tim zlatnim godinama.
Istraivai Univerziteta u Kaliforniji u San
Francisku su 1992. godine analizirali pet istraivanja koja su razmatrala puenje i stvaranje
bora. Zakljuak je bio neoboriv: kod belih
mukaraca i ena stvaranje bora je merljivo
poveano puenjem.195 Kada su jednom puai
stigli u srednje doba, bili su skloni da izgledaju
daleko starije zbog bora. Izvetaji nisu lepi.
Jedna grupa istraivaa je prouavala 244
ene koje su bile izmeu 35 i 84 godine starosti.
Oni su opisali ono to su nazvali koa puaa:
bleda, sivkasta, naborana koa, sa debelom
287
koom izmeu bora. Ove promene su utvrene

kod 79% puaa i samo 19% nepuaa.196
Novije britansko istraivanje je utvrdilo
obrazac istaknutog boranja, upalog lica i promena boje koe kod 46% puaa, 8% bivih
puaa, a ni kod jednog nepuaa.197 Postao
sam toliko naviknut na izgled koe puaa da
obino nema potrebe da pitam pacijenta da li
pui. Te bore same govore. Svako ko eli da izbegne rano stvaranje bora trebalo bi da ostavi
ovu naviku odmah.
Zato puai dobijaju vie bora? Dr Gredi
(Grady) i Ernster (Ernster) su obezbedili zadovoljavajue objanjenje.198 Oni su istakli da
puenje cigareta prouzrokuje smanjenje protoka krvi kroz siune krvne sudove koe. Oni
ukazuju da hronini nedostatak odgovarajueg
dotoka krvi moe da bude jedan od razloga za
poveano boranje.
Puenje ubrzava i druge procese koji utiu
na izgled puaa. Puenje poveava verovatnou rane elavosti i prerane pojave sede
kose.199 Istraivanje na preko 600 osoba je
utvrdilo da su puai bili izloeni priblino 4
puta veem riziku od prerane pojave sede kose
u odnosu na nepuae. U poreenju sa mukarcima nepuaima, oni koji su puili su imali
dva puta veu verovatnou da oelave. Istraivai pretpostavljaju da to i druga istraivanja
ukazuju da puenje ubrzava bioloki asovnik
osobe.
Bolesti oka ee kod puaa

Efekti puenja na brzo starenje nisu ogranieni na nerve, miie, kou i kosu ve pogaaju i oi. Katarakte, zamagljivanje onih soiva
povezano sa godinama, ee su meu puaima; leenje obino ukljuuje operaciju. Puai
takoe poveavaju rizik od neizleivog oboljenja oka koje moe dovesti do slepila. Stanje se
naziva makularna degeneracija i nema medicinskog naina leenja ove bolesti. Istraivanje na
zdravstvenim radnicima koje je sponzorisao
Harvard je pratilo 60.000 enskih medicinskih
sestara 12 godina. Slino istraivanje izvreno
na 21.000 mukih doktora u vremenskom periodu od 14 godina je dolo do slinih zakljuaka,
to jest, puenje cigareta moe vie nego da
udvostrui rizik od slepila usled makularne
degeneracije. Iako veina laika nije upoznata sa
ovim stanjem, bolest je iznenaujue esta.
Svake godine u SAD makularna degeneracija
prouzrokuje 1,7 miliona sluaja gubitka vida.
Skoro svi pogoeni su stari 65 ili vie godina.
Puenje smanjuje kvalitet sna

Izgleda da je kvalitet sna loiji kod puaa.
Novije istraivanje odseka za preventivnu medicinu sa Univerziteta u Viskonsinu je utvrdilo da
su puai imali probleme sa spavanjem i jo potekoa sa snom koji ne omoguava odmor.200
Istraivai predlau itav niz faktora koji mogu
da doprinesu tim problemima. Prvo, stimulirajui efekti nikotina oteavaju uspavljivanje
prosenog puaa. Drugo, kako nivo nikotina
pada u krvi, puai poinju da prolaze kroz suptilne simptome odvikavanja. Moda se nee
buditi tokom spavanja, ali je ometanje kvaliteta
sna pravilo. Tree, sklonosti puaa ka problemima disajnih puteva mogu takoe da umanjuju kvalitet sna. Ironija je da svi problemi sa
snom koje prouzrokuje puenje mogu da
navode puaa da ponovo posee za cigaretom.
Kako bi popravili rezultate poremeenog kvaliteta sna kao to su zamor i blago oseanje
depresije, osoba se esto okree puenju. Ovo
ponaanje tipa zaaranog kruga se najbolje
prekida momentalnim prestajanjem sa puenjem. Meutim, budite uporni. Tokom poetka
odvikavanja potekoe sa snom se esto
pogoravaju pre nego to doe do poboljanja.
Puenje pogorava stanje sistema za

varenje
Da li vas mui goruica? Bol uz oseaj peenja u srednjem delu grudnog koa ili predelu
stomaka moe ponekad biti znak ozbiljne bolesti. Meutim, goruica se obino javlja kada
se stomana kiselina vraa ka cevi za gutanje
zvanoj jednjak. Nadraivanje jednjaka kao
rezultat ovih pokreta kiseline unazad prouzrokuje bol. Tehniki se to naziva refluks (odliv).
Naalost, bolesti srca, ir, pa ak i rak mogu biti
maskirani kao obina goruica. Zbog toga je
odlaenje na medicinski pregled mudra odluka
ako imate novi ili nedavno pogorani problem
sa goruicom.
Ako se ispostavi da nelagodnost nastaje
usled obinog odliva, onda neka relativno jednostavna reenja naina ivota mogu mnogo da
uine u reavanju problema. Jedan od kamena
temeljaca je prestajanje puenja. Kao i alkohol
i kofein, nikotin tei da povea proizvodnju stomane kiseline. Potpuno izbegavanje svih proizvoda duvana je prema tome najbolji pristup.
Meutim, ostavljanje ove navike obezbeuje i druge koristi za va jednjak. Nikotin ima
direktne efekte na traku miia koja lei izmeu
stomaka i jednjaka. Ta miina traka se naziva
donji sfinkter (steza) jednjaka. On je sainjen
288
da stalno bude zatvoren osim kada hrana prolazi iz jednjaka u stomak. Obino se zatvara
neposredno posle prolaska hrane kako bi
spreio reverzan tok kiseline i drugog stomanog sadraja. Meutim, nikotin slabi mii
sfinktera, prouzrokujui da sfinkter ostaje
otvoren.201 To, zauzvrat, doputa da se stomana kiselina kree navie ka jednjaku. Kombinacija oslabljenog sfinktera uz veu koliinu
kiseline postavlja osnovu za podlone osobe.
Iako postoji itav niz lekova koji mogu da lee
ovo stanje, prestajanje puenja je najrazboritiji
prvi korak. Ostavljanje ove navike smanjuje
proizvodnju kiseline i doputa da sfinkter ojaa
i radi normalnije, esto prekidajui goruicu.
Takoe je veoma verovatnije da e se irevi stomaka javiti kod puaa. Neka istraivanja
ukazuju da puai imaju dva do tri puta vei
rizik od takvih problema.202 irevi mogu da
prouzrokuju krvarenje sa ili bez prateeg bola.
esto moe da bude teko izleiti ir i odravati
stanje da se ne bi povratio ako osoba nastavlja
da pui, ak i kada se moni lekovi kao to su
zantak, tagamet, prilosek i karafejt uzimaju.
Meutim, ako rtve od ira ostave ovu naviku,
izleenje esto nije teko.
Puenje smanjuje vitalnost i druge

kvalitete ivota
Mogao bih da nastavim da na velikom broju
strana dokumentujem dalje detalje o pitanjima
kvaliteta ivota koja su povezana sa puenjem
cigareta. Neka od tih pitanja bi bili nastavci
informacija koje smo ve predstavili u ovom
poglavlju. U primere mogu da spadaju patnja
od raka, koji se na kraju izlei ali koji ostavlja
unakaenu osobu; invaliditet usled sranog
napada ili loga povezanog sa puenjem, ili
mentalnu patnju odraslog puaa koji ivi sa
detetom koje je mentalno ili fiziki degenerisano usled efekata navike puaa.
Novi rad dr Ronana Lajonsa (Ronan Lyons)
i saradnika je izneo sve te faktore kada su koristili posebno istraivanje za merenje kvaliteta
ivota.203 Korieni upitnik predstavlja utvrenu
procenu zvanu SF-36. On postavlja 36 pitanja
koja obezbeuju koristan nain merenja kvaliteta ivota u 8 kategorija. Meu znaajnijim
merenim oblastima su fiziko funkcionisanje,
bol, opti oseaj zdravlja i vitalnost. Kada se oni
koji su puili bilo kada u toku ivota uporede sa
onima koji nikada nisu puili, rezultati su bili
zapanjujui. Oni su opisani u tabeli 38.204
Vrednosti navedene u ovoj tabeli znae da
je fiziko funkcionisanje 44 godine starih ljudi
koji su puili bilo kada tokom ivota jednako fiz-

Tabela 38. Efekti puenja na 4 oblasti
kvaliteta ivota
Oblast zdravlja
Rezultati osoba koje su puile

bilo kada tokom ivota su ekvivalentni rezultatima osoba koje
nikada nisu puile, a koje su:
Fiziko funkcionisanje
Bol
Opti oseaj zdravlja
Vitalnost
6,6 godina starije

15,6 godina starije
14,6 godina starije
14 godina starije
ikom funkcionisanju 50-ogodinjaka koji nikada nisu puili. Osobe koje su puile su preko 6
godina starije od svoje stvarne starosti u ovom
pogledu. U vezi sa bolom, sa optim oseajem
zdravlja i sa vitalnou, osobe koje su puile su
bile 14 do 15 godina starije od svoje stvarne
starosti. Kada bi ovo bili jedini tetni efekti
puenja, trebalo bi da budu dovoljni da
motiviu puae da prestanu, a da nepuae
dre podalje od duvana.
Lajonov rad obezbeuje reiti kraj ovog
segmenta poglavlja o puenju. Duvan nije
samo ubica. Moe da ini stvari koje su u neijim oima jo gore stvari koje oduzimaju
kvalitet ivota, razaraju sreu i izazivaju invaliditet. Svaki pua moe znaajno da povea
verovatnou za potpuni kvantitet i kvalitet ivota jo danas odluujui da postane nepua.
Mnogi ljudi ne uspevaju u svojim viestrukim pokuajima da ostave tu monu zavisnost jer ne koriste prave metode. Opis kljueva
da se postane uspeni bivi pua se nalazi u
Odeljku VIII. Meutim, tu se ne zaustavljam;
odeljak takoe sadri praktina reenja kako se
moete reiti nesree ostavljanja ove navike.
Pre nego to pokrijem taj kljuni materijal,
moramo da ispitamo jo jednu neizbenu temu.
Svi dokumentovani problemi sa puenjem cigareta su naveli neke ljude da ostave cigarete u
korist drugih duvanskih proizvoda ili drugih supstanci koje izazivaju zavisnost. Ako je zdravlje
va cilj, te alternative za cigarete ne predstavljaju opciju.
ODELJAK VII
Alternative za cigarete su takoe
opasne po zdravlje
Kada se ljudi odreknu duvana, postoji opasnost da e biti skloni alternativama koje smatraju bezbednijim, ali koje u stvari mogu biti
podjednako ili ak jo opasnije u odreenim
pogledima. Detaljni opis takvih alternativa je
van opsega ovog poglavlja. Meutim, znaajno
je spomenuti nekoliko popularnih alternativa

za duvan iz cigareta.
Marihuana opasna droga, nije

alternativa za duvan
Jedna popularna alternativa izgleda ima
reputaciju da je bezopasna i da jednostavno
predstavlja zadovoljstvo za mlade marihuana.
Meutim, marihuana je opasna droga koja
izaziva zavisnost. Dim marihuane, kao i duvanski dim, sadri niz hemikalija. ak i laici mogu
da izgovore ime tetrahidrokanabinola (THC)
koji predstavlja glavni aktivni sastojak marihuane.205 Malo ljudi zna da je ovaj sastojak
samo jedan od preko 60 kanabinoida (klasa
droge) koji se nalaze u marihuani.206 Kao to
duvanski dim sadri veliki broj hemikalija, isto
je i sa dimom marihuane. Postoji niz tetnih
jedinjenja u ovoj zabranjenoj supstanci.
Kao to nikotin ispoljava tetne efekte na
fetus, isto to ini i marihuana. Sada je utvreno
da marihuana, kao i njeni srodnici alkohol i
nikotin, teti mozgu fetusa u razvoju. Majka
koja koristi marihuanu daje detetu doivotno
zavetanje oteenja mozga.207 Testovi na ivotinjama pokazuju da se smanjeni dotok kiseonika javlja kada su majke izloene marihuani,
slino onom koji je zabeleen pri izlaganju
nikotina.208 Usput, pri upotrebi marihuane,
smanjenje dotoka kiseonika fetusu je produeno, trajui due od bilo kakvih efekata na
majku.
tavie, posle roenja, marihuana moe da
utie na ponaanje umanjujui majinu elju da
se brine o svojoj bebi.209 Takoe tei da smanji proizvodnju i otputanje majinog mleka.210
Neki od najveih strahova u vezi sa marihuanom dolaze ne od efekta na druge ve od
efekata na dugoronog korisnika. Tetrahidrokanabinol ima iznenaujuu hemijsku slinost
sa kortikosteronom, jednim od telesnih hormona tipa kortizona.211 Nova istraivanja ukazuju
da zbog te slinosti u strukturi sa porodicom
supstanci tipa kortizona, THC ispoljava toksine
promene u centralnom delu mozga poznatom
kao hipokampus. U stvari, pokazano je da i
prirodni stresni hormoni tela i THC ubrzavaju
starenje mozga. Na primer, u jednom istraivanju na ivotinjama, pacovi izloeni marihuani su pokazali dvostruko veu brzinu starenja mozga. Na kraju istraivanja, pacovi koji su
izloeni marihuani su imali mozgove koji su se
na testu pokazali dva puta starijim u odnosu na
svoju pravu starost. Sve je to veoma znaajno.
Hipokampus je jedna od najranjivijih struktura
u procesu starenja mozga. To je naroito pogo-
289
ena meta pri stanjima koja oteuje mozak
kao to je Alchajmerova bolest.212 Nova istraivanja ukazuju da veliki broj Amerikanaca kojima korienje marihuane predstavlja naviku
moda izlau sebe znaajno poveanom riziku
od propadanja mozga kako stare. Novije statistike ukazuju da 4,8% celokupne amerike populacije pui marihuanu najmanje jednom meseno. Vie od tri miliona osoba je koriste
dnevno ili skoro svakog dana.213
Kao to je izneto u 12. poglavlju: eoni
reanj: kruna mozga, marihuana takoe utie
na svakodnevne mentalne sposobnosti. Na
primer, nedavno istraivanje koje je finansirao
Nacionalni institut za ispitivanje zloupotrebe
droga je utvrdilo da su studenti koji su redovno
koristili marihuanu imali poremeaje panje,
pamenja i uenja ak i 24 sata posle poslednje
upotrebe ove droge.214 Upotreba marihuane je
merljivo uticala na sposobnosti mozga dugo
nakon to je korisnik mislio da su efekti proli.
Izgleda da marihuana takoe predstavlja
pretnju za srce i krvne sudove. Kada se kombinuje sa izlaganjem svakodnevnom stresu,
marihuana znaajno poveava stopu sranog
rada i odgovore krvnog pritiska na taj stres.215
Poto je krvni pritisak znaajan faktor rizika i za
bolesti srca i za log, prelazak sa cigareta na
marihuanu ne titi vae srce. Izgleda da marihuana takoe poveava rizik od raka. Utvreno
je da je kanabis (marihuana) izvor kancerogenih materija kao i da smanjuje aktivnost
imunog sistema.216 Novije istraivanje o ovom
pitanju je dolo sa Univerziteta u Kaliforniji, u
San Francisku, i iz drugih centara. Ti izvetaji
pokazuju da puenje marihuane i duvana
prouzrokuje sline promene na pluima uz
jednu razliku marihuana ima daleko snaniji
efekat. U pogledu oteenja plua, jedan doint
(cigareta marihuane) je ekvivalentan celoj pakli
od 20 cigareta duvana.
U poreenju sa duvanom, nacionalno iskustvo SAD sa marihuanom je relativno kratko, ali
trenutni rezultati ukazuju da tetno utie na
neroenu decu. Ova droga dovodi do kratkotrajnih i dugotrajnih mentalnih poremeaja.
Takoe je moan otrov za disajne puteve,
agens koji izaziva rak, slabi imuni sistem, i
droga koja verovatno poveava rizik od sranih
oboljenja. Jasno je da marihuana nije bezbedna alternativa za duvan.
Osobe koje pue cigare i lulu imaju poveani rizik od smrti.
Postoje druge navodne alternative za puenje cigareta. Postoji niz drugih proizvoda duvana koji su izgleda stekli reputaciju da predstav-
290
ljaju bezbedan nain za uivanje u nikotinu.

Puenje cigara (tompusa) je jedan; neki pogreno smatraju da su cigare bezbednije od cigareta. Meutim, osobe koje pue cigare i lulu
izlau sebe poveanom riziku od smrti zbog
svoje navike. Neka istraivanja ukazuju da su
njihove stope smrtnosti 20-40% vee u odnosu
na nepuae.217 Meutim, to ee osoba pui
lulu ili cigaru, to je vei rizik. Znaajno je napomenuti da, kao grupa, oni koji su ranije puili
cigarete tee da pue vie ako preu na lulu ili
cigare.218 Osobe koje trenutno pue cigarete
jasno moraju da trenutno raskrste sa svim
oblicima duvana.
Znaaj ostavljanja svih oblika duvana postaje jasan kada razmotrimo rizik od sranih
oboljenja. Osobe koje koriste lulu ili cigare izlau sebe znaajno poveanom riziku od ovog
vodeeg uzroka smrti meu puaima cigareta.
Jedno klasino istraivanje iz Kopenhagena, u
Danskoj, je razmatralo grupu sredovenih mukaraca izmeu 40 i 59 godina starosti. U grupi
je bilo 3.772 puaa koji su kategorizovani po
vrsti duvana koji su koristili i 1.440 mukaraca
koji nikada nisu koristili duvan.219 Rezultati su
ilustrovani u tabeli 39.
Tabela 39. Pojava prvog infarkta u toku
sedam godina kod korisnika duvana i
osoba koje nisu koristile duvan
Kategorija navike
puenja
Osobe koje nikada
nisu puile
Puai cigareta
Puai cigara
Puai eruta*
Puai lule
Infarkt miokarda na
1.000 mukaraca
Relativan
rizik
17
1,0
36
42
48
26
2,1
2,4
2,8
1,5
*erut je u osnovi cigara koja je iseena na oba kraja
Tokom sedam godina, desilo se 170 infarkta u ovoj kombinovanoj grupi od preko 5.000
mukaraca. Rezultati su pokazali vie nego
dvostruko vei rizik za puae cigareta, cigara,
lula i eruta. Osobe koje su koristile lulu su
izloene riziku poveanom za 50%.
Burmut i duvan za vakanje poveavaju

rizik od raka
Duvan bez dima takoe nosi seme smrti.
Najznaajnije je da upotreba tih proizvoda
predstavlja moan faktor rizika od raka. Dr Luis
Saliven (Louis Saullivan) je 1992. godine, kao
sekretar ministarstva zdravlja, naveo: Vreme
je da duvan bez dima zauzme svoje odgovarajue mesto pored puenja cigareta... kao ozbi-
ljan rizik po zdravlje koji se mora zaustaviti.

Strog jezik dr Salivana izgleda odgovarajui
kada uvidite da je njegova izjava predstavljala
uvod u naunu knjigu od preko 300 strana koja
se detaljno bavi opasnostima duvana bez dima.220
Ovo pitanje predstavlja veliki problem.
Preko 30.000 novih sluajeva raka usta se javlja u SAD svake godine. Istraivai su sada utvrdili 28 razliitih hemikalija koje prouzrokuju rak
u duvanu za vakanje i burmutu.221 Nije udo
da korisnici bezdimnog duvana poveavaju svoj
rizik od raka usta vie puta. Porast rizika je jo
vei za odreena mesta u ustima; dugorona
upotreba burmuta poveava rizik od raka kod
osobe za preko 50 puta.
Kao i kod cigareta, upotreba proizvoda
bezdimnog duvana obino zapoinje u mladom
dobu. Dalekoseni efekti ove navike se ne bi
smeli potcenjivati. U nekim delovima SAD, 25
do 35% mukaraca adolescenata priznaje da
upotrebljava bezdimni duvan.222 Mladi ljudi bi
morali da uvide da su ak i adolescenti umrli od
raka usta kao rezultat bezdimnog duvana.223
Bez obzira da li je u pitanju marihuana, cigara, lula ili bezdimni duvan, nijedno ne predstavlja alternativu za cigarete ako osoba trai
da pobolja zdravlje to je vie mogue. Jasno
je da je najbolja opcija trenutno prestajanje
upotrebe cigareta i svih njenih srodnika. Svi
oblici nikotina imaju dugorone tetne efekte.
Nijedan proizvod koji sadri nikotin nije bezbedan.
ODELJAK VIII
Kako ostaviti naviku puenja
Veina puaa pokua da ostavi puenje u
nekom trenutku u svom ivotu. Tuna injenica
je da veina pokuaja prestajanja zavrava neuspehom. Istraivanja vrena na mlaim puaima pronalaze da veina veruje da e u roku
od jedne godine prestati sa puenjem i da nikada nee ponovo poeti. Meutim, to je daleko
od istine. Statistike irom SAD u vezi sa pu-aima svih starosnih grupa prikazuju mranu sliku
kao to je ilustrovano u tabeli 40.224
Zato je stopa uspeha samo 8%? Postoji
mnogo razloga; hiljade strana naune literature
Tabela 40. Ostavljanje navike: mnogi
pokuavaju, ali malo njih uspe
- Preko 15 miliona puaa godinje pokuava da
ostavi naviku
- Samo 8% uspe
- Zabrane puenja na poslu i na javnim mestima
mogu da pomognu ljudima da prestanu
291
govori o tom pitanju. Meutim, nezavisno od

svih drugih ukljuenih faktora, ubeen sam da
bi mnogi bili uspeni samo da su koristili pravi
pristup. U ovom odeljku, predstavljam pristup
za ostavljanje navike koji e doneti uspeh skoro
svakoj osobi koja je odluna da zauvek ostavi
puenje za sobom. tavie, videemo kako ostaviti naviku bez patnje. Korienjem tehnika
naznaenih u ovom poglavlju, moete uspeno
da ostavite naviku puenja uz minimalnu nelagodnost od odvikavanja. Ako vas zanima osnova o informacijama iz ovog odeljka, ona dolazi
iz mnogih naunih lanaka i knjiga pored mog
linog iskustva u pomaganju puaima da se
oslobode nikotina. Koristio sam iskustva svojih
kolega koji su, zajedno sa mnom, sprovodili
jedan od najuspenijih programa za odvikavanje od puenja koji su ikada predstavljeni: Petodnevni plan za odvikavanje od puenja.225
Ovo je bio jedan od prvih formalnih programa
predstavljenih javnosti za pomaganje puaima
da ostave ovu naviku. Od njegovog razvoja krajem 50-ih godina, procenjeno je da je petodnevni plan korien na preko 14 miliona puaa
u 150 razliitih drava. Nijedan pojedinani program nije pomogao veem broju ljudi da
uspeno ostave puenje. Program koji se koristi
danas je preureeni oblik poznat kao plan za
lako odvikavanje od puenja.
Metod postepenog odvikavanja retko

deluje
Zato mnogi uobiajeni pristupi za odvikavanje od puenja ne uspevaju? Jedan veliki problem je da mnogi koriste metod postepenog
odvikavanja. Naalost, metod postepenog
odvikavanja obino ne deluje kod onih koji su
ozbiljni u vezi sa prestajanjem puenja. To je
zato to nikotin izaziva zavisnost. Izvetaj
naelnika sanitetske slube iz 1988. godine je
otkrio da nikotin izaziva 6-8 puta jau zavisnost
u odnosu na alkohol. U poreenju sa drugim
supstancama, nikotin izaziva podjednaku zavisnost kao kokain.226,227 Uprkos njegovoj sposobnosti da izazove zavisnost, duvanske kompanije
govore o pravima puaa da slobodno pue.
Veina puaa u stvari uopte nije slobodna
vie od 95% predstavlja zavisnike od nikotina.
Koji su neki od razloga zbog koga duvan
izaziva toliku zavisnost? Prvo, nikotin utie na
hemiju mozga. Deluje prvenstveno kao stimulans, ali takoe oslobaa hemikalije koje daju
oseaj nagrade ili zadovoljstva. Drugo, nikotin
deluje brzo. Udara mozak u roku od 10 sekundi od prvog dima.228 Tree, puai ee pue
nego to vre skoro bilo koju drugu dnevnu
aktivnost. Poznata rutina prinoenja ruke do

usta kod puaa se obino ponavlja 200 ili vie
puta na dan ili vie od 70.000 puta godinje.229,230
Poto nikotin izaziva zavisnost, sa njim se
mora postupati kao i sa bilo im drugim to
izaziva zavisnost. Niko ne bi ni sanjao da kae
alkoholiaru da jednostavno prekine sa alkoholom postepeno smanjujui korienje. Ne bismo
dali zavisniku od kokaina program za postepeno
smanjivanje upotrebe. Zato onda mislimo da bi
taj program delovao u sluaju nikotina? Zavisnici moraju trenutno da prestanu sa korienjem supstance koja izaziva zavisnost moraju
da kau zbogom nikotinu jednom za svagda.
Postepeno odvikavanje predstavlja produeno
iskustvo samomuenja. Nastavljate da hranite
zavisnost nastavljajui sa puenjem. Puai se
veoma trude, prolaze kroz neprestano muenje, a ostvaruju malo ili nita. Metod postepenog odvikavanja je obino priprema za neuspeh.
Naglo prestajanje najuspeniji

metod
Metod koji e najverovatnije uspeti je naglo
prestajanje puenja, bez postepenog odvikavanja. Postoji 46 miliona odraslih Amerikanaca
koji nastavljaju da pue.231 Meutim, skoro isto
toliko je prestalo sa puenjem tokom godina od
objave naelnika sanitetske slube iz 1964.
godine o vezi izmeu puenja i raka plua. U
stvari, vie od 3 miliona Amerikanaca prestaje
sa puenjem svake godine. Uspeh onih koji su
prestali je saet iz podataka Centara za prevenciju i kontrolu bolesti iz 1991. godine, u tabeli
41.
Postoji nekoliko znaajnih stvari u ovoj
tabeli. Prvo, mogue je prestati, kao i da svako
ko prestaje ima dosta drutva u tome. Drugo,
Tabela 41. Veina osoba koje su prestale
sa puenjem koriste metod
naglog prestajanja
- 46 miliona odraslih Amerikanaca pui.
- 44 miliona je prestalo sa puenjem od objave
naelnika sanitetske slube o zdravstvenim rizicima usled puenja iz 1964. godine.
- 90% osoba koje su uspeno prestale sa puenjem je koristilo strategije samopomoi za odvikavanje od puenja.
- 8 - 25% osoba koje su koristile strategiju
samopomoi su ostali nepuai 12 meseci nakon
prestajanja.
- 20 - 40% koji su koristili klinike za odvikavanje
od puenja su ostali nepuai nakon 12 meseci.
292
veina osoba koje su uspeno prestale sa
puenjem je koristila metod naglog prestajanja,
i ostvarila to bez pomoi klinike za odvikavanje
od puenja.232 Meutim, 12 meseci kasnije,
samo 8 do 25% i dalje nije puilo. Tree, osobe
koje su iskoristile prednost klinika za odvikavanje od puenja su imale veu verovatnou da
ostanu nepuai.
Prva reakcija mnogih puaa na pomisao o
iznenadnom prikidanju je: Potrebno je previe
snage volje da bi se prestalo metodom naglog
prestajanja. Nisam siguran da mogu to da
uradim. Bilo da se odvikavate postepeno ili
naglo, snaga volje je neophodna jer e svakako
biti simptoma krize prilikom odvikavanja.
Slabost metoda postepenog odvikavanja je da
je previe lako osloboditi se simptoma palei
cigaretu. Nikotin donosi olakanje, i ponovo se
oseate mnogo bolje. Oseate da e sve biti u
redu. Ali potreba se vraa, praena drugim
simptomima. Predajete se i uzimate jo jednu
cigaretu. Napredak ka cilju je minimalan.
Svakog dana se nadate da ete puiti malo
manje. Taj proces muenja se uopteno nastavlja dok konano ne prestanete metodom
naglog prestajanja ili se vratite svojoj nesputanoj navici.
Nelagodnost usled odvikavanja od

puenja traje krae sa metodom
naglog prestajanja
Kada naglo prestanete sa puenjem, to nije
obavezno lako. Meutim, simptomi odvikavanja
ne traju toliko dugo sa metodom naglog prestajanja. Iako veina puaa doivi neke neprijatne simptome odvikavanja, oko 25% prolazi
bez znaajnih fizikih kriza pri odvikavanju.
Drugi imaju velikih problema sa tim fizikim
simptomima. U svojoj medicinskoj praksi i na
klinikama koje sprovode programe za odvikavanje od puenja, esto sam iz prve ruke zapazio simptome odvikavanja. Ameriko udruenje psihologa napominje da je u roku od 24
sata od naglog prestajanja puenja uobiajeno
da se pojave simptomi odvikavanja kao to su
oni navedeni u tabeli 42.233
Ako doivljavate ove simptome odvikavanja, koliko e oni trajati? Za veinu puaa u
roku od 24 asa od naglog prestajanja, najgori
efekti odvikavanja su ve za njima. Za druge,
njihov najgori dan bez cigareta je dan broj 2.
Meutim, skoro bez izuzetka, na kraju 72 sata
(tri dana) najgori simptomi odvikavanja su
istorija za one koji su naglo prestali sa korienjem cigareta. Iako najgori simptomi prolaze u
roku od nekoliko dana, drugi simptomi mogu da

Tabela 42. Uobiajeni simptomi
odvikavanja od nikotina
-
elje/udnje za nikotinom
Glavobolje
Teskoba
Razdraljivost
Potekoe sa koncentracijom
Nemir
Frustracija ili bes
Potekoe sa snom
Glad/poveani apetit
traju i nekoliko nedelja. U neke od tih uznemiravajuih simptoma spadaju poveana nadraljivost i problemi sa koncentracijom. Za veinu
puaa, svi ti preostali efekti nestaju do kraja
meseca. Statistike ukazuju da je svaki pua
zavrio ak i sa najsuptilnijim efektima odvikavanja do kraja osme sedmice.
I druge smetnje su uobiajene kada osoba
prestaje sa puenjem. One se obino tehniki
ne klasifikuju kao simptomi odvikavanja; meutim, esto doprinose fizikim potekoama procesa odvikavanja. Neke smetnje se otklanjaju
usled drugih promena naina ivota i obino
traju samo veoma kratko vreme. Druge mogu
da traju neto due. Ovi efekti su navedeni u
tabeli 43.234,235
Tabela 43. Drugi fiziki efekti ostavljanja
navike
- Gastrointenstinalni problemi
kao to je zatvor
- Pojaanje kalja puaa
- Drhtavica
- Znojenje
- Nestrpljivost
- Vrtoglavica
- Munina
Ljudi se esto plae simptoma odvikavanja i

drugih fizikih promena kao najgoreg dela odvikavanja od puenja. Niko nee rei da su oni
zabavni. Meutim, oni u stvari predstavljaju
znak da telo poinje samo da se lei.236 Uprkos
stranom razornom radu koji su nikotin i druge
hemikalije vrili, vae telo je postalo naviknuto,
ak i zavisno, od nikotina. Simptomi odvikavanja u velikoj meri pokazuju da se vae telo
vraa na zdravo stanje ivljenja koje je posedovalo u danima pre nego to ste puili. Kao to
se vae telo verovatno pobunilo protiv puenja
kada ste uzeli prvu cigaretu, sada se telo ponovo mui kako bi se prilagodilo nainu na koji je
stvoreno da radi bez nikotina i tih drugih
4.000 hemikalija.
293
udnje i promene ponaanja

Izdvojimo sada nekoliko minuta kako bismo
razmotrili klasine simptome odvikavanja kao i
druge simptome koji mogu da nastanu usled
prestajanja puenja. Za mnoge bive puae,
meu najgore simptome odvikavanja spadaju
udnje, elje za cigaretama i nagoni za puenjem. Ovi uobiajeni simptomi mogu biti jai
kod nekih osoba u odnosu na druge. Meutim,
bez obzira na njihov intenzitet, udnje obino
postaju retke nakon nekoliko sedmica.237 Druge
dobre vesti u vezi sa udnjama su da one uvek
prou, ak i za kratko vreme bez obzira da li
puite ili ne. U stvari, prosene udnje traju
samo nekoliko minuta, a zatim se povlae.238
Nikotin ima i stimulirajue i umirujue efekte. Meutim, za kratko vreme, redovni korisnici
nikotina postaju otporni na umirujue efekte.
Prema tome, kod hroninih korisnika nikotina,
efekti su uglavnom stimulirajui.239 Uklanjanje
te stimulacije verovatno lei u osnovi mnogih
fizikih simptoma koji se javljaju kada ljudi ostave svoju nikotinsku naviku.
Mogu se javiti i brze promene ponaanja
moete se oseati odlino u jednom trenutku, a
uasno u sledeem. Nakon nekoliko minuta
ponovo ete se oseati dobro. Nagle promene
ponaanja su veoma este prva 3 do 5 dana
nakon prestajanja puenja. Kod nekih se javlja
drhtavica koja predstavlja male treperave pokrete ruku. Gastrointestinalni problemi i glavobolje se esto javljaju kod osoba koje prestaju da
pue.240 Moji naredni komentari o ostavljanju
navike bez patnje bi trebalo da prue korisne
uvide u vezi sa tim simptomima.
Kaalj puaa moe trajati due

Kod oko 20% onih koji prestanu, kaalj puaa iznenaujue postaje gori pre nego to se
stanje pobolja i kaalj nestane.241 Ovaj problem moe biti obeshrabrujui, naroito za one
koji odaberu da prestanu zbog kalja i drugih
disajnih problema. Uprkos tenji da obeshrabruje, pogorani kaalj se smatra dobrim
znakom. To je dokaz da se sposobnost plua da
uklanja sluz u stvari poboljava to je znak
poboljanih mehanizama za odbranu plua.242
Izgleda da je razlog u vezi sa povratkom funkcije cilija. Ranije u ovom poglavlju smo nauili da
su hemikalije iz duvanskog dima paralizovale
dejstvo siunih dlaica zvanih cilije koje
pomau ienju plua. Kada osobe prestanu sa
puenjem, uklanjaju sastojke duvana koji su
onemoguavali i paralizovali male cilije. Bez tih
toksina, cilije su slobodne da ponovo ponu sa
radom. Kada zapone vraanje funkcije cilija,
one poinju da pokreu velike koliine sluzi koja

se i dalje proizvodi u pluima sada biveg
puaa. Rezultat je da se kaalj moe pogorati
dok se plua samostalno preiavaju. Dobre
vesti su da je to kratkoroan fenomen; sa nestajanjem nadraivih supstanci iz duvanskog dima, plua e poeti da proizvode manje sluzi, a
kako se viak sluzi izbaci, kaalj puaa se
uglavnom povlai.
Problemi sa snom i glad

Problemi sa snom su esti i kod nekih se
moe javiti nesanica. Ako su problemi sa spavanjem rezultat odvikavanja od nikotina, trebalo bi da nestanu u roku od 2 do 3 sedmice.243
Kada osoba prestane sa puenjem, sklona je da
nekoliko dana bude gladnija. Mnogi su svesni
pojaane gladi koja nastaje usled ostavljanja
ove navike, i mogu da odlue da nastave sa
puenjem jer se boje da e dobiti viak kilograma. Nema razloga za takav strah. Kasnije u
ovom poglavlju istiem kako moete da izbegnete dobijanje na teini kada prestanete sa
puenjem. Na sreu, nijedna osoba nee iskusiti sve ove simptome odvikavanja. Moje iskustvo
je da prosena osoba dobije oko 5 simptoma. U
veini sluajeva, etiri od ovih pet simptoma e
nestati u roku od 72 sata (tri dana). Jedan
moe da traje jo nekoliko dana skoro kao da
pokuava da proveri da li ste odluni da
ostanete nepua i da jednom zauvek ostavite
naviku.
Neki puai, upoznati sa simptomima odvikavanja, ne ele da iskuse bilo kakav nivo
nelagodnosti ili patnje. Ove osobe esto biraju
da nastave sa puenjem. Meutim, dugorono
gledano e verovatno patiti daleko vie nastavljajui da pue. Zbog toga, ak i sa stanovita
umanjivanja fizike nelagodnosti, najmudriji
izbor je prestajanje odmah. ak je i maksimum
od tri dana intenzivnih simptoma odvikavanja
mala cena koju treba platiti za blagodat i trajne
koristi od toga to ste nepua.
Deset naina za ostavljanje ove navike

bez patnje
Mogue je izbaciti dobar deo patnje iz
procesa ostavljanja navike. U svom radu sa puaima, naglaavam 10 prvenstvenih naina za
ostvarivanje tog cilja. Mnoge od tih tehnika su
popularizovali ranije spomenuti petodnevni
plan i naredni lagani plan za odvikavanje od
puenja. Milioni ljudi koji su irom sveta
uspeno proli te programe obezbeuju ivo
svedoanstvo da i vi moete drastino umanjiti
simptome odvikavanja kao i druge promene
294
koje se javljaju pri odvikavanju od puenja.

Deset pristupa za odvikavanje od puenja bez
patnje se koncentriu oko vraanja tela u
ravnoteu to je pre mogue. Imajte u vidu da
je vae telo postalo naviknuto na nikotin.
Simptomi odvikavanja ukazuju da se telo bori
da se ponovo vrati u ravnoteu dok se vi prilagoavate na nov nain ivota bez nikotina.
Neki ljudi koji primenjuju ovih 10 taaka plana
nee imati nijedan znaajan simptom odvikavanja. Drugi i dalje imaju simptome, ali su oni
smanjeni u poreenju sa onim kakvi bi bili da
takav program nije primenjivan. to vei broj
od ovih deset taaka primenite, to e biti manje
simptoma odvikavanja koji e ujedno biti manje
intenzivni i kratkotrajniji. Oni su navedeni u tabeli 44.
Tabela 44. Deset naina za odvikavanje od
puenja bez patnje
1. Odluite da ne puite!
2. Ne uvajte skrivene cigarete
3. Duboko disanje
4. Svakodnevno vebanje (hodanje)
5. Vie sna
6. Unoenje vode
7. Voda spolja
8. Izbegavanje:
- kofeina
- alkohola
- obilnih obroka
- jako zainjene hrane
9. Izbegavanje visokorizinih situacija kao
to su:
- specijalne udobne stolice
- pauze na poslu
- ljudi koji pue
10. Oekujte da e drugi imati razumevanja
Odluivanje da ne puite predstavlja prvi

korak. To je verovatno najznaajniji princip od
svih. Ako ne nainite lini izbor koji je u potpunosti dobrovoljan da prestanete sa puenjem, neuspeh je praktino osiguran. Oigledno, ako je cilj uspeh, odluiete da postanete
nepua jer elite to da ostvarite, a ne zato to
vam je neko rekao da prestanete. tavie, koncentriite se na va izbor da ne puite. To je
kljuno za uspeh u prestajanju zauvek. Ako ste
pua, ohrabrujem vas da nainite odluku da se
sada oslobodite od duvana. Izdvojte nekoliko
minuta i odaberite datum za prestajanje koji
e biti u roku od naredne tri sedmice. Na taj
dan ete uzeti poslednju cigaretu i naglo prestati. Od tada, moraete neprestano da se koncentriete na svoj cilj nema vie cigareta do
kraja ivota.
Neko e odmah rei: To je nemogue ne

mogu da izaem na kraj sa idejom da u
provesti ostatak ivota bez cigarete. Ta
oseanja su prirodna. Ipak, mora postojati
shvatanje da ak nijedna cigareta nije prihvatljiva jer, vrlo je verovatno da e vas vratiti
zavisnosti koju ste ostavili za sobom. Sa druge
strane, treba da idete dan za danom, sat za
satom, minut za minutom. Samo u tom jednom
minutu morate da odrite svoju slobodu od
tiranije nikotina. Odaberite da nastavite da ivite bez nikotina od trenutka do trenutka. Ne brinite se o tome kako ete izdrati bez cigarete
sutra. Dananji izazovi su dovoljno veliki i bez
brige o sutranjim.
Drugo, odstranite sve skrivene cigarete. Ne
sme biti nikakvih cigareta nigde oko vas. Mnogi
ljudi ne uspeju da preduzmu taj znaajan
korak. Oni zaista planiraju da ne uspeju skrivajui cigarete u fiokama, na vrhu friidera, u
nonom stoiu, ili na nekom drugom lako dostupnom mestu. Ako ne podlegnu, blizina cigareta esto im donosi neki oblik muenja. Kada
su udnje ili drugi simptomi intenzivni, na um
padaju misli: Duvan je blizu; mogu da zapalim
cigaretu i da se reim patnje. Prema tome,
kada zaista odaberete da prestanete sa puenjem, bacite sve cigarete. Kada naiu simptomi
odvikavanja, muenje e biti minimalno nee
biti iskuenja ka biranju lakog izlaza.
Tree, upranjavajte duboko disanje. To
moe zvuiti veoma jednostavno, ali je u stvari
krajnje efikasan metod za izlaenje na kraj sa
nagonima. Kada oseate da dolazi udnja,
udahnite duboko. Drite dah nekoliko sekundi,
a onda polagano izdahnite. Uradite to najmanje tri puta. U mnogim sluajevima udnja e
nestati. Ova tehnika takoe igra ulogu u olakavanju nervoze i napetosti. Duboko disanje
verovatno deluje iz raznih razloga. Ono koncentrie um na pozitivnu aktivnost umesto to vam
doputa da razmiljate o onome to ne inite
(na primer, puenje). Takoe pomae poboljavanju zasienosti kiseonikom, poboljavajui
tako rasploenje i sposobnosti centralnog nervnog sistema. Duboko disanje takoe pomae
nastajanju oseaja oputenosti. Izdisanje je
pasivan proces pri emu su disajni miii u
stvari oputeni. Neki oseaju da svesnost o
ovom oputenom miinom stanju pomae
proizvoenju vee oputenosti.
etvrto je svakodnevno vebanje. Za veinu
ljudi najbolja veba je ustro hodanje. Kao
lekar, moram da ohrabrim svakog puaa da
izvri medicinski pregled pre zapoinjanja
novog napornijeg programa vebanja. Zbog
obimnih neprimetnih oteenja koje puenje

generalno prouzrokuje, puai mogu da dobiju
log, infarkt, povredu, ili drugi problem, ako
zaponu sa programom nepromiljenog vebanja. Preporuuje se svakodnevno umereno
vebanje kao to je plivanje, vonja bicikla ili
ustro hodanje. Osim ako niste mukarac stariji od 40 godina i niste izloeni dodatnom faktoru
rizika (pored puenja) od sranih oboljenja kao
to je povieni krvni pritisak, porodina istorija
sranih problema ili povieni holesterol, nije
vam potrebno medicinsko savetovanje pre zapoinjanja razumnog umerenog programa vebanja. enama nije neophodno medicinsko savetovanje osim ako nisu starije od 50 godina i
ako nisu izloene dodatnom faktoru rizika od
sranih oboljenja.244
Vebanje ima dalekosene efekte u naporima za prestajanje puenja. Ono prirodno olakava teskobu i napetost i poboljava raspoloenje. tavie, fizika aktivnost pomae ispravljanju mnogih promena prouzrokovanih puenjem; to je faktor u smanjenju rizika i od infarkta i od raka. Naroito u trenucima kada se javljaju udnje, vebanje je odlina opcija. (Ako
okolnosti ne doputaju vebanje, uzmite pauzu
od 30 sekundi za duboko disanje.) Nije iznenaujue da su istraivanja pokazala da program
vebanja moe da povea anse za uspeno
prestajanje puenja. Istraivai Braun univerziteta su utvrdili da je manje verovatno da
e ene koje su vebale ponovo propuiti.245
Za mnoge ljude, idealno vreme za zapoinjanje redovnog vebanja je rano ujutru. To je
vreme za koje ja smatram da je bolje i sa
stanovita dnevnog rasporeda kao i zbog svojih
korisnih zdravstvenih efekata. Ako jutarnje
vebanje nije mogue, odaberite neko drugo
vreme u svom dnevnom rasporedu kao na
primer - tokom pauze na poslu. Takoe imajte
na umu da vebanje moe da bude mono
oruje za izlaenje na kraj sa nagonima. Biete
iznenaeni efektivnou vebanja u smanjenju
tih simptoma odvikavanja. Vebanje vam takoe moe pomoi da kontroliete stres, da se
borite sa letargijom i sa drhtavicom. Vebanje
je jo korisnije ako se vri na sveem vazduhu.
Sve vazduh sam po sebi ima efekat poboljanja raspoloenja i poboljava delovanje cilija.
ta je sa loim vremenom, pitate? Postoji stara
izreka koja se primenjuje na vebanje na otvorenom: Ne postoji loe vreme, samo loa (neodgovarajua) odea. Naravno, to je malo
preterano. Ne preporuujem vebanje na otvorenom za vreme grmljavina, uragana, tornada,
itd. Meutim, ako je vreme hladno ili vetrovito,
295
ili ak ako pada sneg ili kia, obucite se odgovarajue i odradite vae vebanje na otvorenom. Ako nije razumno ili praktino, vebanje u
zatvorenom je drugi najbolji izbor. Bez obzira na
nain, uvrstite vebanje u va dnevni raspored.
Preporuka broj pet je vie sna. Kada se
odvikavaju od stimulirajueg efekta nikotina,
puai obino zahtevaju vie sna. Dodatni san
e biti od koristi koja se prostire na itav dan,
naroito ako utie na simptome odvikavanja
koji su u vezi sa centralnim nervnim sistemom i
udnjama za hranom ili za cigaretama. Koliko je
dodatnog sna neophodno? Varira od osobe do
osobe. Onima koji su nedavno prestali sa puenjem preporuujem da urede svoj raspored
tako da mogu da potroe jo dva dodatna sata
dnevno u krevetu. To ne znai da moraju da
spavaju dva dodatna sata. To samo znai da im
je ta opcija dostupna ako im je potrebno dodatno vreme.
Potreba za dodatnim snom je najneophodnija otprilike prvih pet dana. Nekima moe da
koristi dremanje u toku dana. Drugi moraju da
legnu u krevet ranije. Umesto da ostanete
budni da biste gledali veernje vesti, bilo bi
dobro uukati se u krevet ranije. Dobijajui
dodatni san, obezbediete vie prilika svom
nervnom sistemu da bude u ravnotei. Odgovarajui odmor ini mnogo u spreavanju promena raspoloenja i tenje ka razdraljivosti, frustraciji i besu.
esto je unoenje vode. To znai da bi
trebalo da pijete dosta vode tokom dana.
Preporuujem najmanje 8 aa dnevno obine,
jednostavne vode. Izuzetke predstavljaju samo
osobe koje se zaista ne mogu prilagoditi
poveanom unosu vode kao to su one sa
odreenim sranim stanjima, bubrenom insuficijencijom, ili drugim fizikim problemima sa
ravnoteom tenosti. Drugi proizvodi nisu toliko
efektivni. Kofein je diuretik i prema tome podstie gubitak vode. Odgovarajui unos vode je
znaajan za odravanje odgovarajue hidriranosti. Izgleda da dehidracija pogorava niz
efekata odvikavanja. Unoenje vode je takoe
sredstvo za vraanje tela u ravnoteu. Telo je
pod znaajnim fizikim stresom tokom ranog
perioda odvikavanja. U tom stanju, oekujemo
da se tetni proizvodi normalnog metabolizma
stvaraju brom stopom nego u normalnim
uslovima. Odgovarajui unos vode pomae da
se obezbedi dobar protok krvi do bubrega i
optimalno izluivanje tetnih proizvoda. Neki
takoe smatraju da dobra hidriranost tela pomae broj eliminaciji nikotina poto se nikotin
prvenstveno odstranjuje urinom. U roku od 2
296
asa se odstrani polovina ukupne koliine nikotina u krvi osobe.246
Sedmi princip je voda spolja. Voda spolja
znai slobodnu spoljanju upotrebu vode. Ako
ste navikli da se kupate ili tuirate jednom
dnevno, eleete da poveate to na dva puta
dnevno, ili moda i ee. Razlog za esto
kupanje je to voda ima ogroman uravnoteavajui efekat na nervni sistem. Ako ste
letargini, hladan tu vas moe razbuditi. Ako
imate problema sa teskobom ili napetou,
toplije tuiranje vam moe pomoi u smirivanju. tavie, obilna spoljanja upotreba vode
pomae odravanju istoe. iste pore osiguravaju optimalnu eliminaciju toksina preko
koe. To je znaajan pomonik optimalnoj funkciji bubrega dok se vae telo bori sa poveanom koliinom toksina zbog stresa usled prestajanja puenja.
Koliko god izgledalo smeno, tuiranje je
takoe jedna od najbezbednijih luka za izbegavanje puenja. Naiao sam na hiljade puaa.
Moda sam samo u dva sluaja uo za nekoga
ko je tvrdio da je zaista puio prilikom tuiranja. Ako uskoite pod tu usled intenzivne udnje za cigaretom, verovatno ete se nai u
okruenju koje ne povezujete sa svojom nikotinskom navikom. Dok voda radi na neutralisanju efekata od odvikavanja, efektivno ste udaljeni od iskuenja.
Broj osam je lista drugih supstanci koje
treba izbegavati. Kao to je napomenuto u
naoj raspravi o vodi, kofein treba izbegavati.
Mnogi ljudi na ovom mestu kau: Pomaete mi
da ostavim duvan, i to je u redu. Ali zato da se
odreknem i kafe? ta pokuavate da mi uradite? Nalazim da je daleko lake da osobe
ostave svoju duvansku naviku ako takoe uklone kofein iz svoje svakodnevne rutine. Kofein
moe u stvari da potkopava najbolje pokuaje
osobe u odvikavanju od puenja. Neprekidna
upotreba kofeina pojaava intenzitet nekih
vidova simptoma odvikavanja od nikotina.
Razlog za to je to se odstranjivanje kofeina iz
tela smanjuje kada prestanete sa puenjem. To
doputa da se nivo kofeina u krvi povea. U
stvari, posle etiri dana od prestanka puenja,
nivo kofeina u krvi moe da poraste i do
50%.247 Kao rezultat toga, simptomi kao to je
teskoba, razdraljivost i potekoe u spavanju
e verovatno biti pogorani jer vae telo mora
da se izbori sa povienim nivoom kofeina.
Vie osoba se vraa navici ako se

upotreba kafe nastavi
Izgleda da kofein takoe ima dalekosene
efekte na ponaanje. Neki neuropsiholozi su ga
nazvali lepak za loe navike. Pod tim oni misle
da korisnici kofeina tee razvijaju nove navike
jer kofein menja hemiju mozga. Vie informacija o ovom predmetu se nalazi u poglavlju u
eonom renju (12. poglavlje). Puai koji prestanu sa puenjem, ali koji nastave da piju kafu
imaju veu stopu vraanja navici u odnosu na
puae koji su istovremeno prestali da koriste i
duvan i kafu.
Proizvodi koji sadre kofein, a naroito kafa,
su esto povezani sa puenjem u pogledu ponaanja. Mnogim puaima je skoro nezamislivo da uzmu olju kafe, a da je ne proprate cigaretom. Zbog toga je najuspenija opcija da se
odbace sva pia koja sadre kofein ili ak i pia
bez njega, a koja povezujete sa puenjem. To
e teiti da umanji udnje posle obroka ili nekog
drugog vremena kada obino poseete za svojim kofeinskim proizvodima. U stvari, odstranjujui kofein ujutru, mnogi nalaze da je nagon za
puenjem smanjen ili ak odsutan. Izbegavanje
kofeina moe da bude jedna od vaih tajni
uspeha.
Istraivai sa Don Hopkins univerziteta su
objavili zapanjujue istraivanje koje je pokazalo da kofein ima glavne odlike prototipa droge.248 Drugim reima, na osnovu svojih efekata kao droga, kofein deluje u velikoj meri kao
bilo koja klasina supstanca koja izaziva zavisnost. Implikacija je da su esti korisnici kafe u
velikoj meri nalik na zavisnika od droge, u
hemijskom smislu te rei, kao i zavisnici od kokaina, heroina ili nikotina. Ova misao je odbojna mnogim amerikim graanima koji uivaju u
svojoj jutarnjoj kafi. Bez obzira, mnogi od onih
koji odbijaju implikacije istraivanja nisu nita
manje naviknuti na kofein. Shvatanje da je
kofein supstanca koja izaziva zavisnost je predstavljalo dovoljnu motivaciju za veliki broj ljudi
da se oslobode navike. Iako je izbegavanje
kofeina najznaajnije u prvih nekoliko nedelja
od prestajanja puenja, bilo bi korisno nastaviti izbegavanje tog stimulansa koji izaziva zavisnost.
Kao i sve druge supstance koje izazivaju
zavisnost, kofein ima dobro okarakterisane sindrome odvikavanja. U Hopkins istraivanju je
otkriveno da su posle oko 19 sati od poslednjeg
korienja kofeina, simptomi odvikavanja poeli
da postaju oigledni. Ti simptomi se sastoje od
pojaanih glavobolja, pospanosti i lenjosti, i
umanjene panje i aktivnosti.249 Ovi simptomi
297
odvikavanja su bili najotriji samo prvi dan ili

dva. Tokom 5 do 6 narednih dana, simptomi su
generalno nestali. Smanjena panja i poveana
pospanost mogu u stvari biti od pomoi u izlaenju na kraj sa odvikavanjem od puenja. Problemi koji esto prate odstranjivanje nikotina se
esto reavaju simptomima odvikavanja od
kofeina. Na taj nain, mnogim osobama je lake
odvikavanje od nikotina ako se izbegava kofein.
Izbegavanje alkohola i zainjene hrane

Alkohol takoe treba izbegavati. Zato? On
umanjuje sposobnost eonog renja mozga u
kome je sedite rasuivanja i donoenja odluka.
Alkohol e umanjiti vau sposobnost da se
drite odluke da ostavite cigarete. Preporuujem potpuno izbegavanje alkohola bar dok vam
se jo uvek javljaju elje za cigaretama. Kao to
opisujemo u poglavlju o alkoholu (17. poglavlje: elite pie?), uprkos popularnim novinskim izvetajima, totalno izbegavanje alkohola
je najzdravija opcija za svakoga. Obilne obroke
treba izbegavati, naroito uvee; oni tee da
izazovu elju za cigaretama. Iznenaujue je da
period oseanja gladi moe takoe da predstavlja vreme poveanog rizika. Najbolja opcija
je jesti u redovnim intervalima, ne vie od tri
puta na dan. I neka va veernji obrok ostane
lagan.
Za neke ljude zainjena hrana poveava
elje za puenjem, kao i druge simptome odvikavanja. Jedna ena iz naeg programa za odvikavanje od puenja nije uspevala u svojim
pokuajima da ostavi ovu naviku dok nije odstranila cimet iz svoje ishrane. Istraivanja na
ivotinjama ukazuju da cimet nadrauje sistem
za varenje i da moe da prouzrokuje stimulaciju
odreenih modanih centara. To moe da bude
razlog poveanih problema pri odvikavanju.
Iako su neki ljudi uspeno koristili tapie
cimeta kao alternativu za cigaretu, za druge to
moe da predstavlja zalaenje na opasno tle.
Razumno je izbegavati sve zaine koji nadrauju sluzokou crevnog sistema, ukljuujui i blage zaine kao to je cimet.
Deveti korak je izbegavanje situacija koje
povezujete sa puenjem. Moda imate naviku
da nakon veernjeg obroka sedite u svojoj
posebnoj stolici kako biste gledali televizijske
vesti ili neki drugi program. Sa tom posebnom
stolicom je povezana cigareta posle veere.
Izbegavanje stolice e vam pomoi da izbegnete elju da zapalite cigaretu. Va odmor na
poslu takoe moe biti povezan sa navikom
puenja. Uobiajeno je da puai u to vreme
zajedno zapale cigaretu. Moete da odaberete
da radite tokom pauze, ili da izbegnete mesto

na kome obino provodite pauzu. Umesto toga,
proetajte na sveem vazduhu ili se ukljuite u
neku drugu aktivnost koja poboljava zdravlje.
tavie, pazite se vaih prijatelja puaa.
Objasnite im svoju odluku i zatraite njihovu
podrku. Neka znaju da ne oekujete od njih da
prestanu sa puenjem samo zato to vi to
inite. Meutim, takoe im recite da puenje u
vaem prisustvu, bar za sada, definitivno nije
opcija. Verovatno ete eleti da se sretnete sa
tim prijateljima na mestu na kome puenje nije
prihvatljivo. Neki prijatelji puai vas moda
nee podravati u vaoj odluci i mogu da
pokuaju da potkopaju vau reenost ili da vas
navedu da puite. Takve osobe moda u stvari
nisu vai prijatelji; u stvari, moda ete morati
da ih izbegavate. Izbegavanje moda nije opcija ako je ta osoba lan porodice. Prirodno, ne
preporuujem da ostavite svoje roditelje koji
pue, suprunike ili decu. Meutim, najbolje je
doi do nekog dogovora o tome gde je puenje
doputeno u vaem domu, a zatim izbegavati ta
mesta.
Oekujte da e vas drugi razumeti. To je
konani klju za odvikavanje od puenja bez
patnje. Mnogi ljudi se boje da nee uspeti da
prou kroz period odvikavanja zbog drugih.
Plaite se da ete biti razdraljiviji prema vaim
saradnicima na poslu. Znate da moete ak da
puknete na poslu i prouzrokujete da neko
drugi izgubi smirenost. Kao rezultat oekivane
epizode, moete da kaete: Povreujem svoje
drugove na poslu i ljude za koje radim zbog
odvikavanja od puenja. Morao bih ponovo da
ponem da puim zbog njih. Meutim, drugi e
imati razumevanja. Ljudi su svesni da je ostavljanje duvana veoma teko, to se dokazuje injenicom da je tako malo ljudi uspeno. Ako
shvatite da e drugi imati razumevanja, da
znaju da to stvara veliku zavisnost i shvataju da
e vae ponaanje biti drugaije tokom kritinog perioda odvikavanja, moi ete da proete kroz njega. Bila bi tragedija da odustanete
od samog sebe zbog nekog drugog.
Pomo od naeg Tvorca

Postoji jo jedan faktor koji smo ja i veliki
broj mojih kolega ustanovili kao neprocenjiv u
odvikavanju od puenja bez patnje. Verujem da
se niko nije reio duvanske navike bez svesne ili
nesvesne pomoi samog Tvorca. Za mnoge ljude, svesno prihvatanje Boga i Njegove moi je
neophodno za obezbeivanje snage za odvikavanje od duvanske navike. Oni nalaze da je Bog
zaista blagodat za vreme kada nam zatreba
298
pomo.250 Verujte da e Bog pruiti pomo
koju je obeao, predajui svoju volju Njegovoj.
Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje.251
Bog moda nee otkloniti sve simptome odvikavanja za vas. Bog od nas ne trai da prolazimo
kroz ivot bez patnji; sasvim suprotno, upozorava nas da emo biti suoeni sa potekoama
i tekim trenucima. Bog je uvek voljan da nam
da snagu za prevazilaenje tih situacija. Na
deo je da budemo voljni da izdrimo sve to je
potrebno da bismo bili uspeni. Vie informacija o ulozi patnje i nevolja predstavljeno je u 18.
poglavlju: Izlaenje na kraj sa loim navikama
i zavisnostima.
Prestajanje trenutno donosi

zadovoljstva
Videli smo da je teta koja je nainjena
vaem telu usled navike puenja u velikoj meri
popravljiva proces oporavka poinje odmah.
Kada prestanete, va rizik od dobijanja bolesti
povezanih sa duvanom poinje da se smanjuje
doslovno od prvog dana. Neki od neposrednih
korisnih efekata e poboljati va kvalitet ivota. Oni su navedeni u tabeli 45.
Tabela 45. Neposredni korisni efekti
prestajanja puenja ispoljeni u kvalitetu
ivota
- Lake disanje pri hodanju, tranju, vonji bicikle i plivanju.
- Hrana je ukusnija.
- Sve mirie bolje hrana, cvee, miris, vi.
- Vie novca (nema cigareta koje treba kupovati,
umanjuju se trokovi zdravstvene nege, umanjuju se trokovi ivotnog osiguranja).
- Zadovoljstvo usled savladavanja nepoeljne
navike.
Imate vie energije kada vebate; va oseaj ukusa i mirisa postaje otriji; vaa odea
gubi neprijatan miris; imate vie novca zbog
utede u osiguranju ivota i zdravlja, i to vie
ne morate da kupujete same cigarete. Za
mnoge je iznenaujue da puai imaju daleko
vee anse za uestvovanje u saobraajnim nesreama; kao rezultat toga neke kompanije ak
imaju odbitak stopa osiguranja automobila za
vozae koji ne pue.
Dugorone koristi od prestajanja

puenja
Kada e va rizik od bolesti dostii znaajno
nii nivo? Vremenski raspon je razliit za razliite bolesti. Tabela 46 navodi koliinu potrebnog vremena za razliite bolesti.252,253,254,255

Tabela 46. Koristi po zdravlje od
prestajanja puenja
Bolest
- Rak plua
Umanjeni rizik
10 godina nakon prestajanja

16 ili vie godina nakon prestajanja
30-50%
80-90%
- Rak oralne duplje

- Rak jednjaka
50%
5 godina nakon prestajanja
- Rak mokrane beike

Prvih nekoliko godina nakon prestajanja
50%
- Rak grlia materice

Prvih nekoliko godina
Znaajno nii
- Bolest sranih sudova

Prva godina nakon prestajanja
Nakon 15 godina
- log
5-15 godina nakon
prestajanja
50%
Slino osobama koje
nikada nisu puile
Slino osobama koje
nikada nisu puile
Tabela pokazuje udesnu mo tela da izlei

sebe kada se tetne supstance uklone.
ta je sa efektima prestajanja kod osoba sa
bolestima plua? Istraivanje izvreno na preko
5.800 puaa sa hroninim opstruktivnim plunim bolestima u kome su neki od njih ostavili
naviku. Nalazi su prikazani u tabeli 47.256 Ovo
istraivanje pokazuje da hronina opstruktivna
pluna bolest dobro reaguje na odstranjivanje
duvana.
Tabela 47. Koristi od prestajanja: zdravija
plua
- Oni sa hroninom opstruktivnom plunom boleu koji su prestali da pue su iskusili znaajne
korisne efekte za funkcije plua.
- Koristi su bile najoiglednije u prvoj godini.
- Dalje koristi su se nastavile jo pet godina.
Hronini bronhitis je esto potpuno reverzibilan, kao to smo videli naroito ako prestanete dovoljno brzo. Kaalj puaa nestaje.
Imate vei polet za sport i drugi miini rad.
Umanjenje rizika od sranih bolesti je navedeno u tabeli 46. Drugo istraivanje je razmatralo broj smrtnih sluajeva usled bolesti
sranih krvnih sudova meu bivim puaima
koji su ranije puili vie od jedne kutije cigareta dnevno. Slika 1 prikazuje rezultate.257
Zapazite da se najvee smanjenje anse od
umiranja od infarkta javlja u prvoj godini. Rizik
nastavlja da pada tokom perioda od 20 godina,
kada se spustio skoro na nivo koji bi se javljao
da nikada niste puili.
Puai trudnice koje prestanu sa puenjem
u bilo kom trenutku do tridesete sedmice trudnoe imaju odojad sa veom teinom pri
roenju u odnosu na ene koje pue tokom cele
299
Slika 1. Koristi od prestajanja: nii rizik od
smrtonosnog infarkta
Rizik od smrti usled bolesti sranih sudova kod

bivih puaa koji su ranije puili vie od 20
cigareta na dan:
Kategorija puenja
Nikada puili
Trenutni puai
Prestali pre manje
od godinu dana
Prestali pre 1-4 god.
Prestali pre 5-9 god.
Prestali pre 10-19 g.
Prestali pre vie od
20 godina
0,5
1,5
2,5
Stopa smrtnosti
trudnoe. Prestajanje u prva tri ili etiri meseca

trudnoe i suzdravanje tokom ostatka trudnoe tite fetus od tetnih efekata puenja na
telesnu teinu.
Ranije je spomenuta potekoa izleenja ira kod puaa. Puai sa irem eluca ili dvanaestopalanog creva koji prestanu da pue
obino prolaze znaajno bolje u odnosu na
puae koji nastavljaju da pue. Takvi irevi se
lee daleko lake kada pua prestane da pui.
Da li u dobiti na teini?
Jedan razlog za zabrinutost kod mnogih koji
razmiljaju o prestajanju je: Da li u mnogo
dobiti na teini? Drugi koji su pokuali da prestanu odgovaraju: Znam da u dobiti na teini
jer se to desilo i ranije kada sam prestajao sa
puenjem. Tano je da 80% onih koji prestanu
da pue dobijaju nekoliko kilograma.258 Meutim, ta statistika je obmanjujua zbog stope pri
kojoj svi Amerikanci dobijaju na teini. Oko
56% onih koji nastavljaju da pue takoe dobijaju na teini.259 tavie, proseno poveanje
teine posle prestajanja je samo oko 2 kilograma.260 Takoe, osoba ne zadrava sve te kilograme. Veina puaa gubi deo dodatne teine
koju su dobili tokom rane faze odvikavanja.
Samo 40% puaa dobije i zadri vie od 2 kilograma. Negativan efekat ove koliine dobitka
na teini na zdravlje je zanemarljiv u poreenju sa ogromnim koristima od ostavljanja ove
navike. Neki strunjaci procenjuju da biste
morali da dobijete 45 kilograma da biste se
uopte pribliili do nekih od tetnih efekata po
zdravlje koje puenje proizvodi.261
Meutim, najbolje vesti su da 20% puaa
ne dobija na teini. Iako oni predstavljaju ma-
njinu, sainjavaju grupu miliona ivih svedoka

koji svedoe da zaista moete da prestanete sa
puenjem, a da ne dobijete ni kilogram.
Meutim, injenica je da veina ljudi ne eli
da dobije ak ni pola kilograma, a kamoli 2 ili vie. Kako se to moe izbei? Pre nego to se da
odgovor na to pitanje, ispitaemo uzrok poveanja teine pri ostavljanju navike puenja.
Postoji niz razloga za tu pojavu. Razmotrimo 4
znaajnija. Prvo, hrana je esto boljeg ukusa. U
roku od nekoliko asova ili dana od prestajanja
puenja, va nos postaje osetljiviji. Bivi puai
obino otkrivaju novu vrednost mirisa i ukusa.
Naalost, za neke su stvoreni uslovi za prejedanje. Drugo, esto postoji tenja zamene
cigareta hranom. Bivi puai se esto okreu
hrani kako bi zamenili oralno zadovoljstvo koje
donosi puenje. Tree, metabolizam se usporava. Poto nikotin funkcionie prvenstveno kao
stimulans, telesni motor je ubrzan tokom svih
tih godina puenja. Va metabolizam se usporava oko 10% kada ostavite ovu naviku. Ako ne
jedete manje kalorija ili ako ne vebate vie,
poveanje teine moe da bude rezultat.
etvrto, stomak se prazni bre. Istraivai
su utvrdili da puenje moe da odloi pranjenje stomaka i do 40%.262 Ako se va stomak
normalno prazni nakon datog obroka u roku od
dva sata bez puenja, isti pojedini obrok pri
puenju e ostati u vaem stomaku skoro tri
sata. Oekuje se da e to poveati va rizik od
goruice i vraanja kiseline. Meutim, takoe
vam moe pomoi da se oseate siti due
vreme posle obroka.
Kako izbei poveanje teine

Uz sve te promene na umu, razmotrite sada
program od etiri take za izbegavanje poveanja teine. On je opisan u tabeli 48.
Tabela 48. Kako se odrei cigareta bez
poveanja teine
-
Poveajte fiziku aktivnost

Suzdravajte se od alkohola
Ograniite unos hrane bogate mastima
Ograniite unos hrane bogate eerom
Nijednu od ovih taaka nije teko ostvariti.

Prve dve su ve spomenute kao korisne u ostavljanju navike bez patnje, a i same po sebi
predstavljaju prakse dobrog zdravlja. Poslednje
dve su dobro poznate kao korisne za zdravlje.
Predstavljaju umerenu promenu naina ivota.
Prva taka, poveana fizika aktivnost, ne
samo da pomae kontroli stresa i udnje kao
300
to je ranije napomenuto, ve takoe ubrzava
va metabolizam. To je znaajna taka poto
se, kao to smo videli, metabolizam usporava
kada ostavite puenje. Na taj nain isti tip programa vebanja koji e vam pomoi da ostavite
naviku pomoi e vam i da odrite teinu.
Druga taka istie alkohol. Ovaj proizvod
koji izaziva suptilnu zavisnost predstavlja problem na niz frontova. On pre svega predstavlja
znaajan izvor kalorija. Meutim, vie od toga,
smanjuje snagu volje i pokazano je da je na taj
nain lake prejesti se.
Trea i etvrta taka govore o izboru hrane.
Naglasak na namirnicama koje su siromane
mastima i eerom se najbolje ostvaruje ishranom koja ukljuuje vee koliine voa, integralnih itarica i povra. Data koliina tih namirnica
je daleko siromanija kalorijama u odnosu na
istu koliinu standardne hrane bogate eerom
i mastima. Kao rezultat toga, moete u stvari da
jedete vie hrane, a istovremeno da unosite
manje kalorija. To je jo jedan znaajan nain
za reavanje problema usporavanja metabolizma. Usput, takva ishrana takoe pomae reavanju zatvora, koji moe da predstavlja problem
kada neke osobe prvi put ostave naviku.263
Izbegavanje namirnica bogatih mastima i
eerom takoe odstranjuje najee izbore
namirnica koje ljudi koriste kao zamenu za
puenje. Jasno je da je najbolja opcija potpuno
izbegavanje zamene puenja hranom. Meutim, u trenutku slabosti, daleko je bolje zagristi
celer nego ponovo zapaliti cigaretu.
Krajnja poruka je jednostavna: nastavite sa
nainom ivota koji je preporuen za odvikavanja od puenja bez patnje i ne bi trebalo da
imate problema sa poveanjem teine. Za one
koji su zainteresovani za dalje putokaze ka
smanjenju teine, razmotrite poglavlje o hipertenziji (6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom).
Pre nego to napustimo ovo pitanje, morao
bih da spomenem da postoji veliki broj puaa
koji imaju manjak kilograma i u stvari treba da
dobiju nekoliko kilograma. Iznenaujue je da
mogu da dobiju na teini ostavljajui ovu
naviku i kombinujui to sa svakodnevnim vebanjem, to e dovesti do odravanja njihove
idealne teine. Vebanje pomae gubljenju ili
dobijanju na teini u zavisnosti od potrebe. Za
one koji imaju viak kilograma, pomae im da
smanje teinu; kod onih koji su idealne teine,
pomae im da odravaju teinu stabilnom. Za
one koji imaju manje kilograma, pomae im da
dobiju miinu masu i potrebne kilograme.
Odluka da se ne pui vredna pola

miliona dolara
Trokovi iz depa za potporu navike puenja su ogromni i do preko 500.000 dolara u
toku celog ivota za jednog stanovnika
Amerike. To je vrednost uteevine koju bi
osoba imala sa 65 godina starosti da je ulagala,
umesto to je puila. Ulaui novac koji bi se
dao za dve kutije cigareta dnevno u roku od 50
godina (od 15-65 godina starosti) u zajedniki
fond, pri ceni od 2 dolara za paklu, rezultovalo
bi fondom vrednim 538.000 dolara u dananjoj
kupovnoj moi na kraju 50-ogodinjeg perioda.
To pretpostavlja da bi se fond uveao u proseku
za 10% godinje.264
Zakljuak
Zapoeo sam ovo poglavlje mranom
priom o Mariji. Postoji doslovno hiljade Marija, oba pola, koje svake godine prerano odlaze
u grob zbog puenja. Takoe je to toliko tragino i toliko apsolutno nepotrebno. Pored toga,
krivica za svu tu patnju se esto suptilno
postavlja pred noge Tvorca. Jednostavno mora
da je bilo njeno vreme da umre, ujemo esto.
Meutim, Bog nema nita sa smrtima prouzrokovanim ovim otrovom. Meutim, Bog pun
ljubavi je decenijama sprovodio planove za
odravanje ljudi da nikada ne zapoinju tu
naviku koja razara zdravlje. Pre vie od 100
godina citirani autor je skrenuo panju ljudima
o opasnostima od ove navike i za sebe, kao i za
one koji su izloeni pasivnom puenju. Zapazite
njegove rei koje se nalaze u tabeli 49.265
Tabela 49. Upozorenja u vezi sa duvanom
Duvan je spor, podmukao, ali veoma opasam
otrov. U bilo kom obliku da se koristi, teti telu;
jo je tetniji jer su njegovi efekti spori i isprva
teko uoljivi... Njegove efekte je teko izbaciti iz
sistema.
Uvidi ovog autora se tu nisu zavrili. Pisao

je o svojoj zabrinutosti zbog duvana preko 800
puta. Razmotrite neke druge brige koje je izneo, koje su navedene u tabeli 50.
Boija ruka se vidi ne u smrti puaa, ve u
milionima osoba koje su prestale sa puenjem,
ili koje nikada nisu zapoele sa navikom i koje
uivaju u ivotu kao rezultat toga. U stvari, nije
vano da li su doneli svoju odluku na osnovu
informacija koje je dao neki autor ili zato to su
postali ubeeni istraivanjima onih koje je Bog
doveo do naunog dokazivanja opasnosti od
duvana. Ono to je vano je da mnogi nisu dali
Tabela 50. Drugi predvieni tetni efekti
duvana
- Lagani opaki otrov
- Truje atmosferu drugima
- Mentalna nesposobnost i fizika slabost mogu
da nastanu zbog roditelja puaa
- Razara modanu sposobnost i slabi mozak
- Stimulie oputene nerve, a zatim ima paralizirajui uticaj
- Prouzrokuje nesposobnost pravljenja razlike
izmeu dobrog i loeg
- Primer koji pruaju roditelji predstavlja razlog
zbog koga mnoga deca poinju da pue
- Vreme potroeno u puenju bi moglo da se potroi u najdragocenijem provoenju vremena sa
svojom decom
- Novac potroen na puenje uskrauje porodici
neophodnije stvari
- Zdravstveni radnici koji pue su napadni prema
svojim bolesnim pacijentima
Bogu zaslugu za spreavanje patnje. Suprotno

od toga, on je optuen za prirodne posledice
upotrebe duvana.
Kao to ima hiljade Marija, takoe postoji
i hiljade ljudi kao to je Katarina. Katarina, sa
91 godinom, ivi sama u prijatnom orkuenju. I
dalje uiva u ivotu i ima posebno zadovoljstvo
u posmatranju svojih praunuka kako odrastaju.
Katarina verovatno danas ne bi bila iva da nije
pre mnogo godina donela odluku da postane
nepua. Odluku da prestane sa puenjem je
donela u svojim 60-im godinama, ali izgleda da
se to veoma isplatilo. Ne mogu da budem siguran da bi Katarina i dalje bila iva i zdrava da
nije donela tu odluku, ali statistika istraivanja
ukazuju da je to krajnje neverovatno.
Svakog dana, svaki pua donosi ozbiljnu
odluku. To to ne odaberete da danas prestanete sa puenjem predstavlja donoenje odluke da se nastavi sa razarajuom navikom koja
e vas verovatno ubiti, dovesti do invalidnosti,
ili na neki drugi nain onesposobiti daleko pre
vremena. Naalost, esto nema upozorenja pre
nego to se ustanovi rak ili pre infarkta, ili ak
pre preloma usled osteoporoze ili shvatanja da
izgledate 15 godina stariji od svojih vrnjaka
koji ne pue. Da li mogu da vas zamolim da
prestanete sa igranjem ruskog ruleta? Metak e
svakako jednom naii.
Neki od vas nesumnjivo kau: Da doktore,
znam da je sve to kaete tano. Kockam se sa
svojim ivotom ali sam nemoan u vezi sa ovom
zavisnou. Za one od vas koji vide samo sopstvene slabosti i neuspehe, imajte srca
moete biti uspeni. Sledite putokaze predstav-
301
ljene u ovom poglavlju; oni mogu da naine
razliku izmeu uspeha i neuspeha. Takoe,
svakako proitajte 18. poglavlje: Izlaenje na
kraj sa loim navikama i zavisnostima.
Ako ste pokuali sami da prestanete i
odustali, saraujte sa svojim lekarom ili drugim
zdravstvenim radnikom. Koristite materijal iz
ovog poglavlja kako biste lake prihvatili praktine savete i ohrabrenje koje ete dobiti kod
profesionalaca. Ako ta opcija ne zvui izvodljivo, razmotrite program Diite slobodno ili
druge programe za odvikavanje od puenja koji
se nude u vaoj zajednici. Grupna podrka
drugih puaa koji prolaze kroz isti proces
odvikavanja od puenja mogu zaista da ojaaju
sve to smo podelili u ovom poglavlju.
Ako ste proli kroz taj put i nedostaje vam
samopouzdanje, dopustite mi da iznesem jo
jedan predlog: uzmite sedmicu dana odmora i
astite se dobrim programom za poboljanje
naina ivota. Centri za kontrolu bolesti su
zabeleili: Ogranieno dostupno istraivanje
ukazuje da ti (programi za odvikavanje od
puenja) mogu biti prilino efektivni.266 U
stvari, mogu srdano da preporuim takav centar u svom regionu. Ameriki centar za poboljanje naina ivota u Sulfuru, u Oklahomi267
prima ljude irom zemlje kako bi iskoristili prednost njegovih programa u koje spada i program
za odvikavanje od puenja. Oni stvarno koriste
ovo poglavlje moje knjige kao prvenstveni
pisani obrazovni izbor za svoje uesnike. Bez
obzira kako koristite ovo poglavlje, bilo sami,
bilo uz pomo doktora kao uesnici programa,
ubeen sam da vam moe pomoi da konano
budete uspeni. Dobre vesti su da moete da
prestanete sa puenjem. Moete poeti ve
danas sa novim putem bez cigareta koji e vam
omoguiti da ivite daleko kvalitetnijim ivotom
i uivate u mnogim koristima koje smo predstavili u ovom poglavlju.
17. poglavlje
elite pie?
Dr Arnold je pozvan u operacionu salu.
Kada je stigao, pronaao je Kristinu Tomas,
letarginu 70-ogodinju enu koja je leala na
krevetu u sobi 3. Nakon kratkog pregleda,
uvideo je da sluaj nije kritian. Meutim, nije
bila u stanju da govori inteligentno morao je
na drugom mestu da potrai istoriju bolesti.
Njegova potraga ga je odvela do ekaonice u
kojoj je pronaao porodicu Tomas. Poto je dr
Arnold odveo Tomasovu porodicu do izdvojenijeg mesta, oni su mu izneli detalje tragine
prie. Ispostavilo se da je Kristina bila ena
dobrog zdravlja do svoje penzije. Meutim, od
pre nekoliko godina su zapoeli problemi. Njen
apetit nije bio dobar, i poela je da gubi teinu
iako je ve bila mrava. Lekar je predloio da bi
bilo dobro da uzima malo alkohola pre obroka.
To bi, rekao je Kristini, verovatno pomoglo stimulisanju apetita. Iako nikada nije pila alkohol,
Kristina je primila savet lekara. Lek je delovao!
Njen apetit se drastino poveao. Meutim,
nastao je veliki problem. Glavni apetit koji je
stimulisan je bio apetit za alkoholom. Kada je dr
Arnold sreo Kristinu u hitnoj pomoi, ona je bila
oamuena od alkohola.
Uprkos hiljadama sluajeva nalik Kristininom, u kojima su dobronamerne osobe postale
uhvaene u zamku alkoholne obmane i uprkos
procenjenih 100.000 Amerikanaca koji prerano
umiru svake godine zbog alkohola,1 postalo je
veoma popularno hvaliti koristi umerenog
pijenja. Odreeni deo novije popularnosti alkohola kao pia koje donosi zdravlje dolazi od
vesti koje pokuavaju da pokau koristi umerenog korienja alkohola u Francuskoj. Mediji su
bili zaokupljeni onim to su neki nazvali francuski paradoks.
Francuski paradoks
Iako Francuzi koriste vie alkohola od
Amerikanaca, imaju manje smrtnih sluajeva od
sranih oboljenja. Srano oboljenje je ubica
broj dva u Francuskoj, dok ostaje ubica broj jedan u Americi. Neki naunici veruju da je nia
stopa sranih oboljenja u Francuskoj rezultat
njihovog slobodnijeg unosa alkohola. Na prvi

pogled izgleda da istraivanja ukazuju u tom
smeru. Meutim, dodatna istraivanja su obezbedila drugaije reenje za ovaj paradoks. Razmotriemo ih detaljnije kasnije u poglavlju.
Danas niko ne ukazuje da je teka upotreba alkohola zdrava. Meutim, neki naunici tumae podatke (kao to su oni iz Francuske) kao
da pokazuju da su umerene koliine alkohola
zdrave za srce. Naalost, mnogi od ovih zastupnika su u potpunosti ignorisali tetne efekte ak
i umerene upotrebe alkohola. U ovom poglavlju
emo razmotriti dokaze u vezi sa razliitim
nivoima upotrebe alkohola, od male, preko
umerene, do teke. Takoe emo videti druga
istraivanja koja ispituju francuski paradoks i
koja objanjavaju osnovne razloge za francuski
nii nivo sranih oboljenja. Sve ove informacije
bi trebalo da budu korisne svakome koga upitaju: elite pie?
Rairena upotreba alkohola

Malo ljudi danas zastupa zabranu alkohola,
iako je to droga. U stvari, to je jedna od najire
korienih droga u SAD; esto izaziva zavisnost
i predstavlja poznatog ubicu. Vladino istraivanje otkriva da alkohol prouzrokuje vie od
100.000 smrtnih sluajeva godinje u SAD.2
Prema tome, meu drogama, alkohol je drugi
samo posle duvana kao uzrok prevremene smrti
u SAD, i trei vodei uzrok smrti sveukupno. Za
vie informacija o stvarnim (u osnovi) uzrocima
smrti, vidite prvo poglavlje: Principi za optimalno zdravlje.
Kada istraivai razmatraju danak u smrti
od alkohola, ne zastupaju umerene koliine
radi navodnih koristi za zdravlje srca. ak i kada
bi istraivanje jasno pokazalo da bi alkohol
mogao da pomogne naim srcima, kako moe
zdravstveni radnik da zastupa bilo koju koliinu
droge koja potencijalno izaziva zavisnost i koja
moe da prouzrokuje veliku tetu drugim
organima? Alkohol je opasan ak i pri nivoima
koji se trenutno nazivaju umereni, ali kao i
svaka druga opasna droga, jo je tetniji u
303
ELITE PIE?
veim koliinama. Takoe, gde je granica

izmeu umerene i teke koliine, ako zaista
postoji? Kao to smo videli u istinitom sluaju
Kristine,3 ono to zapoinje kao umerena upotreba alkohola moe brzo da preraste u otvorenu zloupotrebu kod nekih ljudi. Procenjeno je
da e i do 15% onih koji koriste alkohol u
nekom trenutku postati ili problematini ili pravi
alkoholiari.4,5 Procenjeno je da je broj alkoholiara u SAD vei od 15 miliona.6
Upotreba alkohola esto vodi u upotrebu
drugih opasnih i tetnih droga. Organizacija
roditelja zvana Nacionalni institut za obrazovanje roditelja o drogama sprovodi godinje
istraivanje uenika u vezi sa zloupotrebama
supstanci. Dag Hol (Doug Hall), izvrni direktor
instituta, kae: Upotreba svake zabranjene
supstance... je sada na najviem nivou koji je
institut ikada zabeleio, kod uenika starih od
11 do 18 godina. U svom istraivanju iz 1996.
godine na oko 130.000 uenika, 69% korisnika
marihuane je takoe pilo alkohol, u poreenju
sa samo 7% osoba koje nisu koristile marihuanu, a pile su alkohol. U vezi sa korisnicima
kokaina, 13% je koristilo alkohol u poreenju
sa manje od 1% onih koji ga nisu koristili.
Upotreba droga prati upotrebu alkohola koja joj
prethodi. Oekivalo bi se da kampanja za obrazovanje nae omladine o opasnostima od alkohola rezultuje i odgovarajuim smanjenjem
upotrebe tekih droga.
Uenici koji koriste droge postaju opijeniji
nego ranije. Oko 36% uenika 4. razreda srednje kole koji piju pivo je reklo da se veoma
opijaju, u poreenju sa 27% pre devet godina.
Veina ljudi je donekle svesna socijalnih
problema prouzrokovanih alkoholom. On je
ukljuen u brane probleme, razvod, probleme
roditeljstva, nasilje u kui, slabo obavljanje
posla, izostanke sa posla, probleme sa nenadgledanom decom, nezakonit seks, i lista se
dalje nastavlja. ak je i veliki broj ubistava i
samoubistava esto direktno povezan sa
upotrebom alkoholnih pia. Zbog toga, mnogi
socijalni analitiari smatraju alkoholna pia za
dravnog neprijatelja broj jedan. Neke tete
koje nanosi alkohol su navedene u tabeli 1.7
Tabela 1. Dravni neprijatelj broj jedan
1. Socijalni analitiari smatraju alkoholne
proizvode za amerikog dravnog neprijatelja broj
jedan.
2. Ovaj voljeni neprijatelj odnosi najmanje
100.000 amerikih ivota godinje.
3. To je pet puta vei broj u odnosu na sve ilegalne droge zajedno.
Dolari potroeni na alkohol

Koliko novca svake godine potroe Amerikanci za kupovinu alkoholnih pia? Postavio
sam to pitanje vie puta na svojim javnim predavanjima. Neki kau: Moda 2 miliona dolara,
moda 10 miliona dolara. Najvea procena
koju sam dobio je 100 miliona dolara. Te
procene su krajnje niske. Stvarna koliina je
navedena u tabeli 2.8,9 Te statistike predstavljaju trokove od u proseku 330 dolara godinje za
svakog mukarca, enu i dete u Americi za
kupovinu alkohola, i preko 450 dolara godinje
za tete nastale u vezi sa alkoholom, na osnovu
zvaninih zapisa. Nezvanino, postoje velike
koliine alkoholnih pia koja se nezakonito
prave i prodaju. Ova proizvodnja i potronja se
ne odraava u statistikama cifra od 86 milijardi dolara je umerena procena.
Tabela 2. Dolari potroeni na alkohol
1. Vie od 86 milijardi dolara se godinje troi na
kupovinu alkoholnih proizvoda.
2. I do 116 milijardi dolara se godinje daje za
trokove tete nanete drutvu zbog alkohola (razvodne parnice, zdravstvena nega, gubitak posla,
prevremene smrti, itd).
3. Sve u svemu, ukupna godinja cena alkoholnih
proizvoda je 202 milijarde dolara.
Sledei put kada odete u restoran, zamislite

sledeu situaciju i razmislite o ovim trokovima
kao o dodatnoj ceni koja se dodaje vaem
raunu. Ne naruujete nikakvo alkoholno pie,
ali kada vidite raun zapazite dodatni raun za
alkohol od 8,80 dolara. Konobar objanjava da
su sva etiri gosta koja sede za susednim
stolom naruila po 28 g alkoholnog pia, i vi
morate da pokrijete svoj deo tete nanete
drutvu zbog alkohola koja iznosi 2,20 dolara
za potroenih 28 g.10 (Gram (g) i mililitar (ml)
imaju otprilike istu teinu u sluaju alkoholnih
pia.) On dalje navodi da je 80 centi od te cene
za vonju u pijanom stanju, 1 dolar za cenu
zloina nasilnog ponaanja koji se vri pod uticajem alkohola, a 40 centi za trokove medicinske i zdravstvene nege. Kada bismo bili prinueni da platimo te trokove na taj nain,
koliko dugo bismo to tolerisali? Zaista, trokove
bi trebalo da snose korisnici. Dodatnu cenu bi
trebalo da plaaju osobe koje piju i da se to
stavlja u fond za pokrivanje tete nanete
drutvu. Najvea korist ovog plana bi bilo smanjenje prodaje alkohola zbog poveane cene.
Zaista smo nainili dramatian preokret u
naoj relativno kratkoj istoriji zemlje. Od drutva koje je jednom zabranjivalo upotrebu alko-
304
hola, pribliavamo se dozvoljenoj prodaji alkohola od 100 milijardi dolara godinje. Samo
spominjanje zabrane me podsea da su, u
savremenoj istoriji, statistike o alkoholu skoro
uvek bile zaogrnute platom obmane. Na
primer, upitajte bilo kog uenika srednje kole o
dobu prohibicije u Americi. Oni e verovatno
moi da vam kau kakav je jadan neuspeh taj
eksperiment bio. Sasvim jasno e opisati da nije
spreio ljude da piju alkohol, niti je smanjio fiziku tetu od upotrebe alkohola. Do danas e
mnogi ak i u medicinskoj zajednici navoditi
prohibiciju kao osnov za legalizaciju svega od
marihuane do kokaina. Postoji samo jedan problem sa injenicama o neuspehu prohibicije:
one nisu stvarne. Posluajte neke od najautoritativnijih rei iz udbenika Zdravstvena zatita i
preventivna medicina (Public Health and
Preventive Medicine) koji su izdali dr Last (Last)
i dr Volas (Wallace): Uobiajeno gledite o prohibiciji u Sjedinjenim Dravama je da je ona
predstavljala neuspeh, ali postoje velika ogranienja ovog gledita, poto su tokom prohibicije
zdravstveni i drutveni problemi povezani sa
upotrebom alkohola svakako bili drastino
umanjeni.11
iroka priroda destruktivnosti alkohola

Razmotrimo rasprostranjenost tete koju
alkohol nanosi na niz frontova. Pre nego to to
uinimo, moramo da razotkrijemo nekoliko
mitova. Prvo, postoji uobiajeno verovanje da
vino i pivo ni priblino nisu tetni koliko estoka pia i meana pia. Istina je da je veina
tetnih posledica upotrebe alkohola izgleda povezana sa ukupnom upotrebljenom koliinom, a
ne sa izvorom. Koliko god iznenaujue zvualo veini ljudi, standardna konzerva piva ili aa
vina imaju isto toliko alkohola koliko i koktel
nainjen od 42,5 g alkoholnog pia.12 (Za one
koji nisu upoznati sa alkoholnim proizvodima,
veina meanih pia zahteva 42,5 do 55 g alkoholnog pia.13 Mera od 42,5 g se u terminologiji u baru naziva diger.14) Njegova ekvivalentnost sa vinom i pivom je prikazana u tabeli 3.
Sutinska ekvivalentnost izlaganja alkoholu
od piva, vina i meanih pia je takoe znaajna
u cilju istraivanja. Kada govorimo o istraivanjima koja su merila koliko je pia osoba uzela,
Tabela 3. Ekvivalente koliine alkohola
Postoji priblino 15 grama istog alkohola u
svakom od sledeih proizvoda:
- 42,5 g alkoholnog pia od 80 stepeni
- 140 g stonog vina
- 340 g piva
ta pia mogu da predstavljaju bilo koju kombinaciju standardnih aa vina, konzervi piva ili
meanih pia. Imajte to na umu tokom itavog
poglavlja. to se tie istraivanja, osoba koja u
proseku pije dva piva svake veeri, pije dva
pia na dan podjednako kao i osoba koja u
proseku pije dva meana pia, ili dve ae vina,
svakog dana.
Drugi mit koji treba razotkriti nastaje u
obliku zamerke. Osobe esto kau: Ja nisam
teki alkoholiar, pijem samo povremeno. Ne
moram da se brinem o tim problemima povezanim sa alkoholom. Postoje dve take koje su
ovde znaajne. Prva je da se mnoge bolesti
povezane sa alkoholom ne javljaju samo kod
tekih alkoholiara. Mogu takoe da se jave i
kod osoba koje piju samo u drutvu, koje
povremeno uzmu jednu aicu vie. ak su i
osobe koje dosledno upotrebljavaju alkohol u
umerenim koliinama i koje paze da nikada ne
popiju previe i dalje izloene riziku od nekih
problema povezanih sa alkoholom. Dr Renkin i
Eli su dali neka vredna zapaanja u svom odlinom poglavlju: Zdravstveni problemi povezani
sa alkoholom.15 Ona su saeta u tabeli 4.
Tabela 4. Gledita na opasnosti od
umerene upotrebe alkohola
1. Rizik od zdravstvenih problema povezanih sa
alkoholom je najvei kod onih koji su oznaeni
kao teki alkoholiari.
2. Meutim, poto osobe koje piju samo u drutvu nadmauju po broju teke alkoholiare,
veina problema povezanih sa alkoholom se javlja meu osobama koje piju samo u drutvu.
3. Akutno trovanje alkoholom ili trenutno niski
nivoi hronine upotrebe alkohola mogu da proizvedu ozbiljne tetne efekte kod osoba koje se
inae uklapaju u drutvene norme o upotrebi
alkohola.
4. Kako dobijamo vie informacija o tome kako
je alkohol tetan po zdravlje, nalazimo da smo
manje sigurni u definisanju ta predstavlja bezbednu koliinu. Umesto toga, upotreba alkohola
ukljuuje neprestani rizik.
Druga znaajna taka koja govori o umerenoj upotrebi alkohola dolazi od Svetske
zdravstvene organizacije. Oni su naglasili injenicu da svako ko danas pije samo u drutvu
potencijalno moe sutra da postane teki alkoholiar. Ako imate genetsku sklonost ka alkoholizmu, to jest nasleenu tenju da postanete
teki alkoholiar, taj potencijal e biti znatno
uvean. Meutim, ak i osobe bez vidljive porodine istorije problema sa alkoholom mogu da
postanu alkoholiari. Poruka je jednostavna:
305
ELITE PIE?
jedini siguran nain da izbegnete da postanete

teki alkoholiar je da uopte ne pijete. Nemojte uopte poinjati da pijete.
Poto argumenti razotkrivaju dva uobiajena mita, ustanovili smo okvir za procenjivanje
ak i umerene upotrebe piva i vina. Sa ovim na
umu, skrenimo panju na neke fizike efekte
alkohola.
Gastrointestinalni problemi povezani sa

upotrebom alkohola
U razmatranju bolesti i fizikih stanja koja
mogu da rezultuju usled ove supstance koja
izaziva zavisnost, razmotrimo prvobitno deo
tela u kome alkohol ispoljava svoje prve efekte
stomak i creva. Alkohol je znaajan uzrok niza
gastrointestinalnih bolesti, kao to je navedeno
u tabeli 5.16,17,18
Tabela 5. Uticaj pia na gastrointestinalni
sistem
-
Ciroza jetre
Varikoziteti (proirene vene) jednjaka
Bolest gastroezofagnog refluksa (odliva)
Alkoholni hepatitis
Akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa)
Hronini pankreatitis
Gastritis
ir eluca
Ciroza jetre je meu 10 vodeih uzroka

smrti u SAD. Mnogi nisu svesni da priblino
25.000 Amerikanaca umre svake godine od
ciroze jetre i drugih hroninih oboljenja jetre.19
Varikoziteti jednjaka predstavljaju velike vene
koje se formiraju u jednjaku, obino usled
ciroze jetre. Ove vene mogu veoma da krvare i
ak da prouzrokuju iznenadnu smrt ako puknu.
Alkoholni hepatitis, jo jedno onesposobljavajue oboljenje jetre, moe biti prouzrokovan alkoholom bez bilo kakvog izlaganja virusima koji prouzrokuju hepatitis. Alkohol je takoe
najei uzrok pankreatitisa (zapaljenja pankreasa),20 koji je uzrok priblino 65% sluajeva
ovog veoma bolnog stanja. Pankreatitis ukljuuje zapaljenje pankreasa i povezan je sa simptomima kao to su snaan bol u stomaku,
munina i povraanje. Bez izuzetka, osoba sa
pankreatitisom mora biti primljena u bolnicu.
Nije neuobiajeno da takav boravak u bolnici
traje niz sedmica, sa delom vremena provedenog na odeljenju za intenzivnu negu. Ako se
navika upotrebe alkohola nastavi, osoba moe
da napreduje sa akutnih napada pankreatitisa
do hroninog pankreatitisa. Ovo drugo stanje
moe da se pretvori u veoma bolno postojanje,

i esto zahteva neprekidnu upotrebu lekova
protiv bolova. Osoba moe ak da dobije dijabetes ako proces izazvan alkoholom razori
toliko veliki deo pankreasa da on vie ne moe
da lui dovoljno insulina.
Alkohol takoe moe da prouzrokuje zapaljenje stomaka zvano gastritis. Ovo stanje moe
postati toliko ozbiljno da se kod osobe javlja
krvarenje stomaka. ak i umereni unos alkohola moe da predstavlja faktor koji pomera ravnoteu u korist gastritisa kod podlone osobe.
Alkohol je jedna od najtetnijih supstanci za
sluzokou stomaka. Ovaj sloj obezbeuje stomaku neophodnu zatitu od sopstvenog kiselog
okruenja.21 Dok je gastritis zapaljenje sluzokoe stomaka, ir predstavlja ranu na sluzokoi
stomaka. Izgleda da velika upotreba alkohola
poveava rizik od ponovnog javljanja ira.22
Veliki irevi mogu da prodru duboko u zid stomaka i otete arteriju, prouzrokujui obilno
krvarenje koje ugroava ivot. ak i kod osoba
koje piju umereno, upotreba alkohola slabi
odbranu stomaka, i poveava rizik i od gastritisa i od ira. Kao internista koji je posvetio svoje
zanimanje gastroenterologiji i gastrointestinalnoj endoskopiji, svakodnevno gledam spomenuta stanja prouzrokovana alkoholom, esto i
vie puta na dan. Jedna od najeih instrukcija koju moram da dam svojim gastroenterolokim pacijentima je: bez alkohola.
Oteenje imunog sistema usled

alkohola
Veliki broj istraivanja objavljuje da se ak i
umerene koliine alkohola koje koriste osobe
koje piju samo u drutvu moraju smatrati tetnim za imuni sistem. Uz sve veu zabrinutost u
vezi sa infektivnim bolestima ili rakom, efekti
alkohola na slabljenje imunog sistema su meu
onima koji najvie zabrinjavaju. Jedno od najboljih istraivanja dolazi iz literature o sidi. Niz
istraivanja ukazuje da upotreba alkohola poveava rizik od side.23 Svakako, alkohol slabi mo
rasuivanja tako da ne mora doi do odgovarajuih mera predostronosti za izbegavanje izlaganja ovom virusu.24 to je moda jo znaajnije, alkohol, ak i u umerenim koliinama,
slabi delovanje imunog sistema. Istraivanja
ukazuju da osoba koja umereno pije i koja je
izloena HIV-u ima veu verovatnou da postane HIV pozitivna.25 Dr Omar Bagasra je utvrdio
da su osobe koje piju samo u drutvu bile
izloene poveanoj podlonosti infekciji virusom
side nakon upotrebe etiri piva. Drugi znaci
306
slabljenja imuniteta su trajali 3 do 7 asova

nakon to je telo metabolisalo sav alkohol.26
Ispitajmo blie neke od efekata alkohola na
imuni sistem. B-limfociti proizvode antitela u
krvi. Alkohol teti njihovom normalnom funkcionisanju. Potrebno je samo dva pia da bi se
proizvodnja antitela umanjila na 2/3, kao to je
prikazano u tabeli 6.27 To predstavlja znaajno
slabljenje imunog sistema u sluaju upotrebe
alkohola samo u drutvu. Autor istraivanja, dr
Oldo-Benson je zakljuio: Ta i prethodna
istraivanja ukazuju da su ak i male koliine
alkohola koje se esto uzimaju tetne, mogu da
ometaju normalno funkcionisanje imunog sistema i da poveaju bakterijske i virusne infekcije.
Tabela 6. Mala upotreba alkohola slabi
imuni sistem
Sposobnost tela da se bori sa bakterijama i virusima se smanjuje za 67% kod osoba koje piju
samo dva pia.
Upotreba alkohola poveava rizik od

raka
Niz istraivanja potvruje da redovna
upotreba ak i malih koliina alkohola moe da
teti normalnoj funkciji imunog sistema. Rezultat je esto porast infekcija. Meutim, efekti
alkohola na slabljenje imunog sistema se prostiru daleko iznad B elija. Grupa belih krvnih
zrnaca zvanih elije roene ubice (Natural killer,
NK) su takoe oslabljene alkoholnim piima.28
Te fascinirajue elije ubice su dugo vremena
udile naunike zbog svoje sposobnosti da prepoznaju napadae i da ih odstrane. One ne
koriste antitela, niti koriste druge tipove hemijskog rata kao druga bela krvna zrnca. NK elije
su naroito znaajne za borbu sa virusima (kao
to je HIV) i u spreavanju irenja elija tumora u telu.29 Kao to je i oekivano, poremeaji
NK elija izazvani alkoholom poveavaju metastaze raka (prouzrokujui da se rak iri). To je
pokazano u istraivanjima na pacovima.
Istraivanja izraavaju zabrinutost da kod ljudi
samo jedna pijanka moe drastino da poveava rizik od irenja ve postojeeg raka. Rezultati ovog istraivanja su prikazani u tabeli 7.30
Zapazite da se dva puta vie tumora formiralo kod pacova sa nivoom alkohola u krvi od
0,15% u poreenju sa pacovima koji nisu pili.
(Ovaj nivo alkohola u krvi je donekle iznad
zakonske granice za vozae, koja je generalno
postavljena na 0,10.) Meutim, pacovi sa
sadrajem alkohola u krvi od 0,25% su imali
osam puta vie metastaza tumora. Prerauna-
Tabela 7. Alkohol poveava rak kod pacova

1. Pacovima su ubrizgane elije raka dojke.
2. Neki su pili alkoholna pia da bi proizveli nivo
u krvi od 0,15% to je jednako 4 ili 5 pia na sat
za oveka.
3. Drugi su pili vie, proizvodei nivo u krvi od
0,25%.
4. Trea grupa nije pila alkohol.
5. Oni koji su pili nii nivo alkohola imali su dva
puta vie kanceroznih tumora u odnosu na pacove koji nisu pili.
6. Pacovi koji su pili vie imali su 8 puta vie tumora.
Zakljuak: tetni efekti alkohola na rak su moda

veoma potcenjeni.
vanje tih rezultata iz istraivanja na pacovima

za efekat kod ljudi izgleda opravdano jer znamo
na osnovu stvarnih epidemiolokih istraivanja
da alkohol znaajno poveava rizik od raka kod
ljudi.
Teka upotreba alkohola poveava kod ljudi
rizik od raka usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i
rektuma.31,32,33 ak i umerena upotreba alkohola moe da povea rizik od nekih od tih tipova raka. Na primer, u istraivanju na preko
7.000 ena, samo i do tri pia sedmino je
povealo rizik od raka dojke. to je osoba vie
pila, to je rizik bio vei.34 Upotreba alkohola
predstavlja znaajno najvei rizik od raka u
odnosu na minorne hemikalije u hrani.35
Mnogi strunjaci smatraju da su tetni efekti alkohola na rak kod ljudi veoma potcenjeni.
Neki lekari su ak izrazili zabrinutost da su neke
rtve od raka moda pogoene zbog svog ponaanja na samo jednoj proslavi tokom vikenda. Postoji mnogo boljih naina za slavlje od
dobrovoljnog slabljenja imunog sistema, a da
ne govorimo o otupljivanju uma. Provedimo se
dobro veeras je pristup nekih. Ali rezultati
mogu da budu razorni.
Postoje drugi aspekti upotrebe alkohola
pored efekata na imuni sistem koji su verovatno povezani sa poveanim stopama raka. Na
primer, postoje dobri dokazi da upotreba alkohola poveava nivo estrogena kod ena.36,37
Iako to moe da zvui korisno, takoe moe da
povea rizik od raka materice i dojke. Kada je u
pitanju rak glave i vrata, hronino nadraivanje
alkoholom moe takoe da predstavlja faktor
rizika od raka.
Poveani rizik od infektivnih bolesti

Pored raka i hronine infekcije HIV-om,
alkohol moe da povea i rizik od blaih ali i da-
307
ELITE PIE?
lje potencijalno smrtonosnih infekcija, kao to

su zapaljenje plua i tuberkuloza.38 Odreeni tipovi upale plua su ei kod korisnika alkohola, kao to su ona izazvana klicom Klebsiella
pneumonia i aspiraciona upala plua. Klebsiella
je odreeni soj klica koji moe da prouzrokuje
ozbiljne infekcije plua. Aspiraciona upala plua
moe takoe da se javi ako osoba bude pod
tekim dejstvom alkohola. Dok je oamuena
od alkohola, osoba koja guta pljuvaku niz
dunik moe da dobije ovu upalu plua koja
ugroava ivot.
Postoje drugi razlozi zbog kojih je rizik od
infekcije povean kod osoba koje koriste alkohol. U normalnom stanju tip belih krvnih zrnaca
zvan neutrofili ili polimorfonuklearni limfociti
(PMN) krue krvlju dok ne stignu do mesta na
kome je prisutna rana infekcija. Zatim naputaju cirkulaciju i pokreu rat sa napadaem. Upotreba alkohola samo u drutvu slabi neke od tih
funkcija belih krvnih zrnaca. Merljivi efekti poinju na nivou koji je daleko ispod zakonski
dozvoljenog, ve na 50 mg po decilitru (0,05%
alkohola u krvi). Kako raste koliina unetog
alkohola, sposobnost PMN-a da se kreu do
mesta infekcije i njihova sposobnost da se bore
sa napadaima postaje sve slabija.39,40 to je
vie alkohola prisutno, to vie trpe njihove
sposobnosti.41
Sporedni efekti upotrebe alkohola

Pored toga to utie na crevni i imuni sistem, postoje drugi dalekoseni sporedni efekti
od upotrebe alkohola. Neki od tih efekata su
navedeni u tabeli 8.42,43,44,45,46
Zapanjujue mi je da su informativni mediji
toliko oduevljeni u vezi sa proglaavanjem vrliTabela 8. Sporedni efekti upotrebe
alkohola
1. Povieni krvni pritisak
2. log
3. Srani problemi
4. Povieni trigliceridi
5. Poremeena seksualna funkcija
6. Nizak eer u krvi
7. Nedostatak vitamina i minerala
8. Hronini zamor
9. Ketoacidoza
10. Osteoporoza
11. Giht
12. Rabdomioliza
13. Kontrola telesne teine
14. Anemija
15. Smanjen broj krvnih ploica
16. Poveana ozbiljnost i trajanje menstrualnih greva
na umerenog korienja alkohola kada postoji tako duga lista ozbiljnih problema koje prouzrokuje i umerena i velika upotreba alkohola.
Neki od problema navedenih u tabeli 8 se mogu
javiti i pri samo jednom alkoholnom piu sedmino. Izdvojimo malo vremena da potpunije
sagledamo ta stanja povezana sa alkoholom.
Alkohol i povieni krvni pritisak (taka 1

u tabeli 8)
Prvi problem u tabeli 8, povieni krvni pritisak, moe se javiti kao direktan rezultat upotrebe alkohola. Izgleda da su ene najpodlonije.
Na primer, i samo dva ili tri pia na dan poveavaju rizik od povienog krvnog pritiska za 40%
kod ena.47 Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan), meunarodni autoritet po pitanju krvnog
pritiska, je rekao da bi svakog sa povienim
krvnim pritiskom koji koristi vie od jednog pia
na dan trebalo agresivno ohrabrivati da smanji upotrebu.68 Za mukarce i ene zajedno, tri
do etiri pia na dan poveava rizik od povienog krvnog pritiska za 50%; 6 ili 7 pia na dan
udvostruavaju rizik.49 Alkohol igra veoma znaajnu ulogu u visokoj stopi hipertenzije u SAD.
Procenjuje se da i do 30% svih amerikih mukaraca sa povienim krvim pritiskom moe biti
povezano sa upotrebom alkohola.50
tetni efekat alkohola na krvni pritisak
namee naroiti teret na starije osobe u SAD.
Najei uzroci smrti i invaliditeta meu mukarcima starosti 65 ili vie godina predstavljaju
bolesti srca i krvnih sudova.51 Povieni krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za takve
bolesti i pogaa vie od 54% onih u ovoj
starosnoj grupi.52,53 Iako manje Amerikanaca
koristi alkohol posle svoje 65. godine, od onih
koji piju, rizik od alkohola je podjednako visok
kao i meu mlaim korisnicima alkohola.54
Kao to smo videli, iako teka upotreba
alkohola proizvodi najvie tete krvnom pritisku, mnogi koji smatraju sebe za osobe koje
malo piju su takoe izloeni riziku. Istina je da
to vie alkohola neko koristi, to e njegov krvni
pritisak obino biti vei.55,56 Preporuujem ak i
svojim zdravim pacijentima da izbegavaju bilo
koje sredstvo koje poviava krvni pritisak: alkohol nije izuzetak. Naravno, izbegavanje alkoholnih pia postaje jo znaajnije kod onih koji ve
imaju problem sa krvnim pritiskom. Jednostavno nema smisla uzimati lekove za krvni pritisak
i piti alkohol ak i u malim koliinama.
Alkohol i log (taka 2)

Poveani rizik od loga, druga taka u tabeli
8, pogaa i one koji piju umereno kao i one koji
308
piju mnogo. Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol

poveava rizik od oba uobiajena tipa loga.
Dva tipa su hemoragini log prouzrokovan
krvarenjem u i oko mozga, i trombocitni log
prouzrokovan krvnim ugrucima. Neki mladi
ljudi mogu da kau: Ja ne pijem mnogo. Nikada nisam koristio vie od tri pia ak ni vikendom uvee. Istraivanja pokazuju da ak i tri
pia mogu da imaju tragine posledice, ak i
kod mladih, kao to je prikazano u tabeli 9.57
Tabela 9. Umereno pijenje i log kod
mladih osoba
Mlade osobe (16 do 40 godina starosti) koje piju

dva do tri pia ili vie (40 g etanola) znaajno
poveavaju svoj rizik od loga u roku od 24 asa.
Standardni rizik
Mukarci
ene
1
6,0 x
7,8 x
Rizik je 6 do 8 puta vei sa samo tri pia.

Umreti u mladom dobu od 40 godina samorazarajuom upotrebom alkohola predstavlja tragediju neizrecivih razmera. Takvi nivoi upotrebe
nisu neobini. Istraivanje iz 1990. godine,
irom zemlje, na oko 17.000 starijih srednjokolskih uenika je utvrdilo da je 32% od njih
priznalo epizode teke upotrebe alkohola (5 ili
vie pia) u roku od poslednje dve sedmice.58
Ovi novi dokazi o opasnim efektima umerenog korienja alkohola su veoma znaajni.
Ranije su neki naunici predlagali da umerena
upotreba alkohola sniava rizik od loga;59
meutim, postoje oigledni problemi sa takvim
stavom. Prvo, ne postoje dokazi da ljudi koji ve
imaju odlian nain ivota mogu da ostvare bilo
kakve dodatne koristi od alkohola kada se radi
o spreavanju loga. Drugo, kao to smo upravo videli, par dodatnih pia vikendom drastino
poveava rizik od loga kod mladih odraslih
osoba. Tree, godinama je poznato da se jedan
od najrazornijih tipova loga, hemoragini log,
poveava ak i veoma malim koliinama alkohola. uveno Honolulu istraivanje srca je utvrdilo da ak i osobe koje piju svega 25 do 370 g
alkohola meseno imaju vie nego dva puta
vei rizik od dobijanja jednog od ovih logova.60
Nalazi su saeti u tabeli 10.
Tabela 10. Alkohol i log
- Poveana stopa loga prouzrokovana modanim
krvarenjem se javila kod osoba koje piju bez obzira na nivo krvnog pritiska.
- ak su i osobe koje piju svega 25 do 370 g alkohola meseno pokazale vie nego dva puta vei
rizik od osoba koje ne piju.
Zapazite, nije efekat alkohola na povienje

krvnog pritiska taj koji objanjava nastanak
loga. ak i osobe koje piju samo u drutvu i
koje imaju normalan krvni pritisak ispoljavaju
taj poveani rizik od hemoraginog loga.61
Alkohol i srani problemi (taka 3)

Iako je veoma reklamiran zbog navodnih
koristi za srce, alkohol je jasno povezan sa
ozbiljnim sranim problemima. I hronini alkoholiari, i oni kod kojih se javi aktuno trovanje
alkoholom imaju rizik od poremeaja sranog
ritma. Srane aritmije, kako se nazivaju, mogu
biti blage - kao to je nejasan oseaj treperenja
u grudima, ili ozbiljne - kao iznenadna smrt. U
stvari, visoka stopa smrtnosti meu tekim
alkoholiarima verovatno nastaje delom usled
tih opasnih poremeaja ritma.62
Kardiomiopatija je drugo opasno i ponekad
smrtonosno srano stanje koje je povezano sa
upotrebom alkohola. Kardiomiopatija doslovno
znai bolest sranog miia. Video sam mnogo pacijenata iji srani miii ne rade dovoljno
snano koliko bi trebalo zbog upotrebe alkohola. Kao rezultat, tenost se nagomilava u pluima, a zatim i u drugim delovima tela, i ti pacijenti nisu sposobni da se fiziki napreu. Kada
kardiomiopatija postane dovoljno ozbiljna, jedini dostupan nain leenja je presaivanje srca.
Iako oboljenje sranih arterija moe da prouzrokuje infarkt i zatim kardiomiopatiju, trenutne
procene su da se 20-30% svih sluajeva kardiomiopatije u SAD javlja samo usled upotrebe
alkohola.63
Povieni trigliceridi i alkohol (taka 4)

Alkohol, ak i u relativno malim koliinama
koje koriste osobe koje piju malo do umereno,
moe da prouzrokuje znaajno povienje nivoa
triglicerida.64 Trigliceridi su tehniki izraz za
glavni oblik skladitenja i prenosa masti u telu.
Usled poveane koliine nosaa masti u krvi
zvanog VLDL (lipoproteini veoma niske gustine)
i vrednosti holesterola mogu biti poveane
upotrebom alkohola. Kao i holesterol, izgleda
da i poveani nivo triglicerida poveava rizik od
sranih oboljenja. Ako je nivo triglicerida veoma
visok, moe drastino da povea rizik od
pankreatitisa.
Alkohol i seksualne funkcije (taka 5)

Peti sporedni efekat alkohola je naroito
uznemiravajui kod vee upotrebe alkohola
skupljanje (atrofija) testisa. To moe da feminizira pogoene mukarce. Kao rezultat toga
oni mogu da steknu enske karakteristike kao
309
ELITE PIE?
to su uveane grudi. Dugorona upotreba alkohola je takoe povezana sa impotencijom

usled hormonalnih efekata.65 Takvi rezultati su
ironini, naroito kada mnogi mukarci misle da
je pijenje mao stvar.
Za mnoge osobe se na horizontu pojavljuju
jo straniji problemi: homoseksualne tenje
mogu da rezultuju iz izlaganja alkoholu u
materici. Ve godinama znamo da izlaganje
fetusa alkoholu drastino poveava rizik od
problema sa genitalnim razvojem i kod mukog
i kod enskog potomstva. Na primer, kod
fetalnog alkoholnog sindroma (FAS) preko 12%
dece ima genitalne abnormalitete.66 Sada postoji ozbiljna zabrinutost da i sam mozak moe
da ispolji poremeenu seksualnu diferencijaciju
ak i kada je izlaganje alkoholu bilo relativno
blago i nije prouzrokovalo FAS. Broj pogoene
dece je znaajan. Dok se 11.000 dece svake
godine raa sa fetalnim alkoholnim sindromom,
i do 30.000 ili vie moe da ima druge probleme
povezane sa alkoholom koji nisu toliko prepoznatljivi.67 Svi oni su izloeni riziku od problema
sa seksualnom diferencijacijom i spoljanjeg
genitalnog regiona i mozga. Kao razlog za
naroitu zabrinutost u vezi sa pitanjem polne
diferencijacije, istraivanja na ivotinjama
pokazuju da muki pacovi izloeni alkoholu u
materici imaju smanjeno ispoljavanje ponaanja karakteristinog za muki pol, dok enke
pacovi ispoljavaju defeminizaciju (smanjenje
ispoljavanja ponaanja karakteristinog za enski pol).
Alkohol, opti metabolizam i ishrana

(taka 6)
Snieni nivo eera (hipoglikemija) se moe
javiti i kod osoba koje piju umereno i kod onih
koje piju mnogo. Kod dece i relativno male
koliine alkohola mogu da budu naroito opasne u ovom pogledu. Dr Vilijem Oltmejer (William Altemeier), direktor pedijatrijske slube pri
optoj bolnici u Nevilu, u Tenesiju, istie da
zbog hipoglikemije mogu da se jave ozbiljna
nepovratna oteenja mozga kod dece pre tinejderske starosti kojima se daje relativno
mala koliina alkohola.68 Normalno, nizak eer
u krvi nije problem za zdrave osobe koje nisu na
lekovima. Meutim, alkohol spreava sposobnost tela da proizvodi eer kroz proces zvan
glukoneogeneza.69 Prema tome, ako neko koristi alkohol posle perioda posta ili ogranienog
unosa kalorija, eer u krvi moe da padne na
veoma nizak nivo, i mozak, koji radi prvenstveno na eer (glukozu), moe da doivi
nepopravljivo oteenje.
Ironija je da upotreba alkohola moe

takoe da povea nivo eera u krvi. U stvari,
alkohol je poznat uzrok onoga to se naziva
poremeena tolerancija na glukozu.70 Jedan od
mehanizama za pojavljivanje tog stanja je
takoe suprotan od onoga to bi se oekivalo.
Oekivali biste da bi depresant kao to je alkohol snizio nivoe stresnih hormona u krvi, ali on
u stvari moe da povea te nivoe. Sa poveanjem stresnih hormona kao to je norepinefrin,
nivo eera u krvi tei da raste.71
Nedostatak vitamina i minerala (taka 7)

to je vea upotreba alkohola, to je vea
sklonost ka nedostatku vitamina i minerala. Od
vitamina A do cinka, skoro svaki vitamin i mineral ini listu jedinjenja kojima smeta direktno
sam alkohol ili teta koju on moe da prouzrokuje na jetru, pankreas i druge delove sistema
za varenje.72 U neke od eih nedostataka
spadaju nedostatak magnezijuma, folne kiseline, i B vitamina, tiamina i riboflavina.
Hronini zamor i ketoacidoza

(take 8 i 9)
Drugi sporedni efekat alkohola koji moe da
utie na produktivnost i sposobnosti je sindrom
hroninog zamora. Ovo stanje sa svojim simptomima oseaja iscrpljenosti i istroenosti
moe da nastane iz umerene upotrebe alkohola. Takav odnos moe da nastane usled efekata
na imuni sistem u vezi sa hroninim virusnim
infekcijama.73 Alkohol je takoe uzrok ketoacidoze, oboljenja metabolizma koje moe da
bude smrtonosno.
Alkohol utie na kosti, zglobove i miie

(take 10, 11, i 12)
Osteoporoza, ili stanjivanje kostiju, je takoe povezano sa upotrebom alkohola. Drugi
uzrok ortopedskih problema kod osoba koje
piju je giht (kostobolja), veoma bolno artritisno
stanje koje takoe moe da prouzrokuje i bubrene probleme. Jo jedno stanje povezano sa
alkoholom koje pogaa miino-skeletni sistem
se naziva rabdomioliza. Ovaj problem je esto
povezan sa odreenim izlaganjima otrovima ukljuujui veliko izlaganje alkoholu.74 Kod rabdomiolize, deo velikih miia u telu istinski umire.
To esto rezultuje smetanjem u bolnicu, bubrenom insuficijencijom, a ponekad ak i smru.
Telesna teina (taka 13)

Blai efekat alkohola je u vezi sa njegovim
odnosom na odranje telesne teine. Alkohol
310
predstavlja koncentrisani izvor kalorija, i ima
priblino dva puta vie kalorija od istog eera
na gram, po gram osnovu (sedam kalorija
nasuprot etiri kalorije po gramu). Kombinujui
to sa injenicom da je alkohol odgovoran za
10% od unosa kalorija kod odraslih osoba koje
piju u SAD,75 izgledalo bi da je pozornica postavljena za znaajne probleme sa teinom. I
jeste, ali zbog razloga koji su drugaiji nego to
biste vi pomislili. Kalorije u alkoholu se izgleda
ne skladite efikasno kao mast, tako da izgleda
da obilna upotreba alkohola ne doprinosi znaajnom poveanju teine iz tog razloga. Meutim, mnoge osobe koje su sklone viku kilograma e imati vee probleme sa odravanjem
teine ako koriste alkohol ak i umereno.
Ljudi sa vikom kilograma koji mudro prave
posebne planove za ograniavanje svog unosa
kalorija e biti skloni da jedu vie ako je alkohol
prisutan.76
Alkohol i krvne elije (take 14 i 15)

U naim komentarima o imunom sistemu
ve smo razmotrili dalekosene efekte alkohola
na bela krvna zrnca. Anemija, koja predstavlja
mali broj crvenih krvnih zrnaca, je veoma esta
kod tekih alkoholiara. ak i osobe koje povremeno koriste alkohol mogu da poveaju svoj
rizik od anemije ako njihova upotreba alkohola
doprinosi gubitku krvi iz stomaka ili jednjaka.
Broj drugih krvnih elemenata zvanih krvne
ploice (trombociti, telesne elije za zgruavanje krvi) se esto smanjuje upotrebom alkohola. Kao rezultat toga, pogoene osobe mogu
lake da krvare.
Alkohol pojaava menstrualne greve

(taka 16)
Smatralo se da je alkohol efektivan kao
nain za leenje menstrualnih greva. Izgleda
da smanjuje verovatnou nastanka greva, ali
istraivanja pokazuju da poveava ozbiljnost i
trajanje onih koji se jave.77 Utvreno je da
korienje alkohola vie od jedanput sedmino
udvostruava anse da bol traje vie od dva
dana. Istraivai savetuju da se alkohol ne bi
smeo preporuivati kao tretman (za menstrualne greve).
Saetak fizikih problema povezanih sa

alkoholom
Postoji mnogo vie problema sa alkoholom
nego to sam ja ovde naveo. Meutim, ono to
smo do sada istraili bi trebalo da bude dovoljno da nam ukae na iroki opseg tetnih efeka-
ta koje izaziva alkohol. Tuna stvar sa ovim

problemima je da kada bi Amerikanci prepoznali alkohol onakav kakav je i izbegavali ga, ova
obimna lista ne bi ak ni postojala. Kao specijalista interne medicine, svakog pojedinanog
radnog dana radim sa ljudima ije su bolesti
prouzrokovane alkoholom i duvanom. Ljudi se
smetaju u bolnice zbog tih zlostavljanja svog
tela vie nego zbog bilo kog drugog faktora
naina ivota. Kada biste mogli da gledate kroz
moje oi, bili biste pod snanim uticajem da
izriito kaete ne kada vam sledei put
postave pitanje: elite pie?
Pijenje i moralnost
Poveani rizik od smrti od niza uzroka je
povezan sa upotrebom alkohola naroito kod
tekih alkoholiara. Meutim, umerena upotreba alkohola takoe poveava rizik od prevremene smrti. Ubrzo emo videti podatke koji
koliinski izraavaju poveani rizik od prevremene smrti usled upotrebe alkohola.
Meutim, jo nekoliko komentara je bitno u vezi
sa odnosom vee upotrebe alkohola i smrti.
Uobiajeno verovanje jeste da je rizik od
prevremene smrti ogranien na starije osobe
koje su pile godinama. To nije tano. Istraivanja pokazuju da smrtonosni efekti velike upotrebe alkohola ne prave razliku na osnovu starosti, ve su rizini i za mlae osobe.78 tavie,
ti efekti ne prave razliku ni meu polovima.
Izvrena su istraivanja na enama kao i na
mukarcima u vezi sa uticajem alkohola na
skraenje ivota.79 Ovaj poveani rizik je prikazan na slici 1.
Vidimo da meu ljudima u optoj populaciji
sa 40 ili manje godina starosti, upotreba 6 ili
vie alkoholnih proizvoda dnevno skoro utrostruava rizik od smrti. Takoe vidimo da je rizik
Slika 1. Velika upotreba alkohola je
naroito rizina za mlae ljude i ene
Poveani rizik od smrti korienjem 6 ili vie

pia * dnevno:
400%
320%
300%
290%
200%
Mukarci
ispod 50
godina,
6 ili vie
pia dnevno
100%
0
ene
6 ili vie
pia dnevno
Prosena
osoba koja
ne pije
* Jedno pie predstavlja ili meano pie, ili au vina, ili

konzervu piva
311
ELITE PIE?
od rane smrti naroito zabrinjavajui kod ena

svih starosti koje mnogo piju.
Nakon razmatranja niza bolesti i stanja
povezanih sa umerenom upotrebom alkohola,
nije iznenaujue da ak i osobe koje piju samo u drutvu mogu da skrate sebi ivot. Uzete
su istorije korienja alkohola mukaraca i ena
koji su umrli 1986. godine. Oni su svrstani u
kategorije kao osobe koje ne piju (manje od 12
pia tokom celokupnog ivota); osobe koje
malo piju (do 3 pia sedmino); osobe koje
umereno piju (izmeu 3 i 14 pia sedmino) i
osobe koje piju mnogo (vie od 14 pia sedmino). Rezultati su ilustrovani na slici 2.80
Slika 2. Prerana smrt raste sa preteranom
upotrebom alkohola
Mukarci
Velika
Umerena
Mala
Apstinenti
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90 100
60
70
80
90 100
ene
Velika
Umerena
Mala
Apstinenti
0
Ispod 45
10
20
45-54
30
40
50
55-64
65-74
75 i stariji
Zapazite da za oba pola svih starosnih grupa od detinjstva do 74 godine starosti, kako se
poveava upotreba alkohola, tako raste i rizik
od smrti.
Alkohol i smanjene mentalne

sposobnosti
Postoje neke stvari koje su gore od smrti
u svom optem znaenju. Nacionalna epidemija samoubistava ini to samooiglednim. Kakve
vrste situacija pojedinci smatraju toliko nepodnoljivim da bi izabrali da oduzmu sebi ivot?
Svima nam je poznat zavrni stupanj bolesti i
njegova veza sa samoubistvom. Meutim, mentalni pad i drutveni problemi ili problemi povezani sa poslom su takoe visoko na listi kao
motivi za samoubistvo.81 Sa tim na umu, moramo da uvidimo da alkohol ima kapacitet da
potkopa ono to ima najvei uticaj na ono ko
smo mi u stvari i na ono to nam daje najvei
smisao u ivotu. Alkohol, ak i u umerenim koliinama, utie na mozak.

Dobro je poznato da ak i male koliine
alkohola smanjuju rasuivanje, predvianje, i
moralno razmiljanje osobe. To najverovatnije
ima u velikoj meri veze sa dramatinim ometanjem eonog renja mozga gde borave nae
najvie intelektualne i moralne funkcije. Sa samo jednim piem i niskim nivoom alkohola u
krvi od 0,02%, javlja se smanjenje kapaciteta
eonog renja uz smanjenje rasuivanja i suzdravajna.82 Nasuprot popularnom verovanju,
veliki broj naih inhibicija je veoma koristan i
najbolje da one nikada ne budu ugroene.
Suzdravanje od izgovaranja poslovnih tajni ili
neodgovarajuih komentara neijem supruniku
su samo dva primera normalnih inhibicija koje
slue drutveno korisnim svrhama. tavie,
mnogi misle da mentalni poremeaji usled alkohola traju samo dok je alkohol prisutan u krvi.
U stvarnosti, efekti ostaju dugo nakon to je
alkohol napustio krvotok. Istraivanja na osobama koje piju, a koja su izvrena 24 sata nakon
to su uzeli svoje poslednje pie, pokazuju da
sposobnost apstraktnog razmiljanja ostaje
smanjena.
U jednom istraivanju je procenjeno preko
1.300 osoba iz Detroita koje piju samo u drutvu. Mukarci su pili u proseku svakog treeg
dana i koristili dva do tri pia. ene su pile u
proseku svakog petog dana i generalno su
koristile dva pia u tim prilikama. Sve procene
mentalne funkcije su izvrene najmanje 24 sata
nakon to je alkohol uziman. U svakom sluaju,
i kod mukaraca i kod ena koji su pili najmanje jednom sedmino, sposobnost apstraktnog
razmiljanja se smanjivala kako se unos alkohola poveavao.83
to je gore od privremenog poremeaja
razmiljanja, upotreba alkohola esto prouzrokuje jo ozbiljnije dugorone mentalne poremeaje. Poznato je da se stvarni gubitak modanih elija uz rezultujue skupljanje moz-ga
(tehniki zvano cerebralna atrofija) javlja kod
tekih alkoholiara. To je direktno opaeno
skeniranjem koje moe da prikae mozak kao
to je CAT skeniranje i MRI.84 Na sreu, postoje neke dobre vesti u vezi sa ovim stanjem.
Skupljanje mozga se moe preokrenuti uz produenu apstinenciju, naroito kod mladih
osoba.85 Meutim, naalost, modane elije se
ne mogu regenerisati kada se jednom izgube.
Taj preokret verovatno nastaje usled novih
nervnih veza, a ne usled zamene izgubljenih
modanih elija.86 To nas dovodi do znaajnog
zakljuka: vreme ponekad moe da pomogne
312
ispravljanju mentalnog oteenja koje je izvreno obilnom upotrebom alkohola, ali osoba
nikada nee biti podjednako mentalno nadarena posle istorije teke upotrebe alkohola. Jo
vie zabrinjava da postoje dokazi da upotreba
alkohola (bez obzira na starost i koliinu) moe
takoe da ubrza cerebralnu atrofiju.87
Jo gore, velika upotreba alkohola moe
ponekad da dovede do dubokih i nepovratnih
neurolokih defekata. Periferna neuropatija,
bolno stanje stopala, nogu i aka koje napreduje do gubitka oseaja u udovima je esto meu
tekim alkoholiarima. Lekari su upoznati sa
dijagnozom psihoze Korsakova sa svojim gubitkom memorije i dezorijentacijom. To stanje se
javlja kod tekih alkoholiara kojima takoe
nedostaje B vitamin, tiamin; 30-40% osoba kod
kojih se javi ovo razarajue stanje propadanja
mozga se mora smestiti u ustanovu.88 Velika
upotreba alkohola potencira est uzrok napada,
napada usled odvikavanja od alkohola, kao i
strano stanje delirijum tremens (DT) koje
ugroava ivot i u kome se alkoholiar nekontrolisano trese i halucinira, i postaje opasnost
za sebe i druge.
tavie, nema sumnje da su psihijatrijski
problemi i upotreba alkohola povezani. Zloupotreba alkohola ili zavisnost su ei kod osoba
sa dijagnozama kao to su izofrenija, depresija, antisocijalna linost i poremeaji tipa teskobe.89 Ovi odnosi postavljaju pitanje tipa kokoka ili jaje: ta je nastalo prvo, psihijatrijska
bolest ili alkoholizam? Verovatno je da alkohol
poveava rizik za psihijatrijske bolesti zbog
nekog od ve spomenutih razloga, kao to su
mentalni poremeaji i poveani psihosocijalni
stresovi. Meutim, izgleda da isto vai i u
suprotnom smeru. Ljudi sa psihijatrijskim bolestima mogu da budu skloniji pribegavanju alkoholu u pokuaju da reavaju svoje probleme.
Sada imamo dokaz da zloupotreba droga ili
alkohola prouzrokuje specifino oteenje mozga koje se moe videti na novom visokotehnolokom modanom skeneru zvanom BEAM, koji
meri promene ili poremeaje elektrine aktivnosti u mozgu.90 U istraivanju na 111 ispitanika,
glavni abnormaliteti mozga su vieni na prednjem delu i na stranama mozga koji su se poveavali sa poveanjem zloupotrebe supstanci.
Neka istraivanja su pokazala da i do 90% osoba koje koriste razne supstance imaju psihijatrijske poremeaje. Neke osobe sa takvim poremeajima koriste alkohol ili druge supstance
kako bi dobili olakanje od svojih problema, ali
takvim nainom samoleenja u stvari ine svoje
probleme jo gorim na duge staze.
Jedan od najopasnijih rezultata alkoholizma

kao i mentalnih zdravstvenih problema je samoubistvo. Nema sumnje da je ovaj konani i
esto oajniki in snano povezan sa upotrebom alkohola.91 Tabela 11 sumira gornje efekte
alkohola na centralni nervni sistem.
Tabela 11. Velika koliina alkohola utie
na centralni nervni sistem
- Smanjeno rasuivanje, predvianje, moralno
razmiljanje
- Onesveivanje i koma
- Periferna neuropatija
- Cerebralna atrofija
- Cerebelarna degeneracija
- Nesreni sluajevi
- Mentalne bolesti
- Fizika zavisnost
- Ubistvo
- Samoubistvo
- Napadi
- Delirijum tremens
Alkohol nanosi ozbiljna oteenja

mozgovima mladih ljudi
Male koliine alkohola predstavljaju opasnost za mozgove mladih ljudi, po istraivanju
medicinskog centra Djuk univerziteta.92 Istraivanja na mladim pacovima pokazuju da mozak
u razvoju prima daleko vea oteenja memorije i sistema za uenje nego odrasli mozak koji
prima ekvivalentnu koliinu alkohola. Istraivanje ukazuje da samo i dva pia mogu da ometaju uenje i pamenje kod mlade osobe, ali bi
imali manje efekta na odraslu. Alkohol blokira
elektrine signale koji putuju u mozgu tokom
procesa uenja. Istraivanje daje potporu opravdanosti zakonske zabrane upotrebe alkohola
kod maloletnih osoba. Pored moralnih razloga
za takve zabrane, sada postoji i jasan nauni
razlog.
Alkohol ne utie samo na onoga

koji ga pije
Do sada smo se skoncentrisali na to kako
alkohol utie na onoga koji ga pije. Razmotrili
smo dugu listu fizikih problema. Zatim smo
nastavili iznosei zapaanja o mentalnim efektima alkohola. Meutim, alkohol ne pogaa samo
osobu koja koristi ovo pie koje izaziva zavisnost. Za mnoge su drutveni efekti meu najjasnijim stvarnostima. To nije nikakvo iznenaenje. Meutim, bio bih nesmotren kada im
ne bih posvetio bar malo prostora u ovom
poglavlju. Delimina lista naina na koji alkohol
pogaa druge se nalazi u tabeli 12.
ELITE PIE?
Tabela 12. Efekti alkohola na druge pored
efekta na osobu koja ga koristi
- tetni efekti na fetus
- Nesreni sluajevi
- Drutveni problemi ukljuujui nasilje
Fetalni alkoholni sindrom i drugi poroajni defekti povezani sa alkoholom

U vezi sa nainom ivota i drugim sredinskim faktorima, alkohol je vodei uzrok mentalne retardacije u zapadnom svetu.93 Prvobitno
opisan krajem 1960-tih i poetkom 1970-ih
godina, fetalni alkoholni sindrom (FAS) je oznaka koriena za najgore poroajne defekte
povezane sa alkoholom. Ova deca imaju tri
glavna niza problema.94 Prvo, tee da zaostaju
po fizikom rastu i u materici i nakon roenja.
Drugo, pokazuju dokaze o problemima u vezi sa
mozgom kao to su smanjenje intelektualnih
sposobnosti, hiperaktivnost, gubitak panje i
impulsivnost. Tree, imaju karakteristian niz
abnormaliteta lica ukljuujui male one otvore,
mali obim glave, tanku gornju usnu, kone nabore u uglovima oiju i nizak nosni greben.
Mnoga deca su pogoena zbog majki koje
koriste alkohol tokom trudnoe, pa ipak nikada
ne razvijaju potpunu sliku FAS-a. Ova deca imaju samo neke odlike sindroma i kae se da
imaju FAE (fetalne alkoholne efekte) ili ARBD-e
(alcohol related birth defects, uroene mane
povezane sa alkoholom). Delimina lista uroenih mana povezanih sa upotrebom alkohola od
strane majke se nalazi u tabeli 13.95,96
Tabela 13. Abnormaliteti povezani sa
prenatalnim izlaganjem alkoholu
-
Poremeaj imunog sistema

Hiperaktivnost
Problemi sa vidom
Problemi sa sluhom
Problematino dojenje (usled slabijih
obrazaca sisanja)
Potekoe sa uenjem
Abnormalnosti lica i lobanje
Genitalne abnormalnosti
Poremeena ravnotea i koordinacija
Mentalna retardacija
Smanjen rast
Veina autora veruje da je FAS znaajno

potcenjen; nije iznenaenje da se ak i manje
oigledni defekti FAE-a esto zanemaruju. Trenutne procene FAS-a u Severnoj Americi variraju od tri sluaja na 10.000 ivoroenih, pa do
jednog od 9 roenja u zavisnosti od kulturne
313
grupe i drugih faktora rizika. Na primer, osobe
afriko-amerikog ili uroeniko-amerikog
naslea imaju dramatino poveane rizike. Sve
u svemu, procene su da se do 11.000 amerike
dece rodi sa fetalnim alkoholnim sindromom
svake godine, uz 30.000 ili vie koji imaju probleme povezane sa prenatalnom upotrebom
alkohola.97
to jedna ena vie pije, to je vei rizik za
njeno dete; meutim, nije potrebna velika
koliina alkohola da bi fetus bio pogoen. U
stvari, upotreba alkohola koja je u okviru
zakonskih granica za vozae moe da predstavlja ozbiljne pretnje za fetus. Naroito opasno vreme je period veoma rane trudnoe, pre
nego to ena uopte i prepozna da je trudna.
I do 1,7 miliona amerikih ena sposobnih za
poroaj su pile dva ili vie puta dnevno prilikom
ispitivanja 1988. godine.98 Ove ene bi suoile
svoju decu sa visokim rizikom kada bi postale
trudne. Takva tvrdnja nije samo pretpostavka.
Brojna istraivanja ukazuju da umerena upotreba alkohola, moda ak i pre zaea, moe da
utie bar na mentalne sposobnosti deteta.99,100
Istraivanje Univerziteta u Minesoti je pokazalo da leukemija moe da se javi kod odojeta ija je majka pila tokom trudnoe.101 ene
koje su koristile vie od dvadeset alkoholnih
pia tokom trudnoe su u odnosu na one koje
nisu pile imale tri puta veu ansu da imaju bebu sa odreenim tipom leukemije zvanim akutna mijeloidna leukemija (AML). Deca majki koje
su pile tokom drugog i treeg tromeseja su
imala deset puta vei rizik od AML i dva puta
vei rizik od drugog tipa leukemije, zvanog
akutna leukemija limfocita.
Istina je da je totalna apstinencija jedini
nain da se kod dece sprei pojava uroenih
mana povezanih sa alkoholom. Takav stav je
usvojio naelnik sanitetske slube, kao i Ameriko medicinsko udruenje.102 Takoe preporuujem da sve ene sposobne da imaju decu kod
kojih moe da se javi nenamerna trudnoa
ostanu u potpunoj apstinenciji. Slina preporuka je takoe opravdana: osim totalne histerektomije (uz uklanjanje jajnika), svi metodi kontrole raanja imaju neuspehe. Svaka ena koja
nije prola kroz menopauzu, ak i ona koja
koristi pouzdane mere za kontrolu raanja, bi
definitivno trebalo da razmisli o putu totalne
apstinencije bar za zdravlje neroenog deteta, ako ne za sopstveno. tavie, imajui u vidu
istraivanja koja povezuju oeve koje piju sa
poremeajima fetusa, takoe proporuujem da
bilo koji suprug ostane u potpunoj apstinenciji
ako bi njegova ena mogla da postane trudna.
314
Nesreni sluajevi, nasilje i zloini

Saobraajne nesree su vodei uzrok smrti
meu decom i mladima, predstavljajui vodei
uzrok gubitka godina ivota pre 65 godina starosti.103 Samo u SAD, preko 40.000 ivota se
izgubi svake godine u saobraajnim nesreama
uz jo preko tri miliona koji doivljavaju nesmrtonosne povrede. Kakva je veza alkohola sa
ovom nacionalnom tragedijom? Preko 17.000
Amerikanaca umire u saobraajnim nesreama
svake godine, a ti ljudi bi i danas bili ivi da nije
bilo efekta alkohola.104 Ukratko, alkohol je odgovoran za priblino 44% saobraajnih smrtnih
sluajeva i 40% trokova zbog saobraajnih
nesrea koji se izraavaju u milijardama.105 ak
i savreno zakonom dozvoljeni nivoi alkohola u
krvi prouzrokuju poremeaje i poveavaju stope
nesrea. Kao to je oekivano, to je vei nivo
alkohola u krvi to je vei rizik od saobraajnih
nesrea, kao to je prikazano u tabeli 14.106
Tabela 14. Visok rizik od nesrenih sluajeva prouzrokovan upotrebom alkohola
Trezan voza moe da doivi nesrean sluaj, ali
se njegov rizik poveava na nain koji je ispod
naznaen:
- 1,0 put uz 0,00-0,01% KAK*
- 1,4 puta uz 0,02-0,04% KAK
- 11,0 puta uz 0,05-0,09% KAK
- 48 puta uz 0,1-0,14% KAK
- 385 puta uz KAK vei ili jednak 0,15%
* Koncentracija alkohola u krvi
Uoite retko zapaenu injenicu: to jest,

moete zakonski da vozite i da jo uvek imate
rizik od nesrenih sluajeva dramatino vei u
odnosu na treznu osobu. Samo mala koliina
alkohola poveava va rizik od smrti za 40%.
Samo dva pia za enu od 65 kilograma107 je
stavlja u kategoriju iznad 0,05% alkohola u krvi
i podvrgava 11 puta veem riziku od smrti dok
je za volanom. Kada jednom uete u zakonski
nedozvoljeni opseg, va rizik od smrti je povean skoro 50 puta. Vii nivoi prouzrokuju jo
vei rizik od smrti. Jasno je da ako sednete za
volan postoji samo jedan obrazac pijenja koji je
bezbedan totalna apstinencija od alkohola.
Zapamtite, posle jednog ili dva pia, ako ste kao
veina ljudi, oseaete se potpuno normalno,
vaa koordinacija e biti dobra, ali e vaa procena o sposobnostima vonje biti preuveliana.
Va rizik od smrti na putu do kue e verovatno
biti 10 puta vei nego da ste trezni.
Avionske nesree su takoe povezane sa
upotrebom alkohola. Usled relativne retkosti
takvih dogaaja, izvreno je malo istraivanja o
ulozi alkohola u tim okolnostima. U jednoj proceni medicinskih dosijea za nesree nekomercijalnih aviona, 35% je testirano pozitivno na
alkohol iako je samo jedan od etiri onih kod
kojih je utvren alkohol imao nivo alkohola iznad zakonski dozvoljenog. Ovi rezultati se dobro slau sa drugim podacima koji procenjuju da
je alkohol ukljuen u do 30% fatalnih avionskih
nesrea.108 Jedan naroito zanimljiv aspekt istraivanja sposobnosti pilota i alkohola je da se
smetnje povezane sa alkoholom mogu registrovati ak i poto je sav alkohol odstranjen iz tela.109 Po Aeronautikom informativnom priruniku koji je izdala Federalna uprava za vazduhoplovne propise (Federal Aviation Regulations,
FAR deo 91,17) nije dozvoljeno da ijedan lan
posade, ukljuujui pilota, leti dok ne proe 8
sati nakon upotrebe bilo kog alkoholnog proizvoda. Poto pilot jo uvek moe da bude pod
uticajem alkohola nakon tog perioda, slubenici
za bezbednost savetuju pilotima da proe bar
24 sata izmeu boce i leta.110
Alkohol je takoe znaajan doprinosilac naoj trenutnoj nacionalnoj epidemiji nasilja i
zloina. Posveujem panju ovoj temi u 13. poglavlju: Savladavanje plime nasilja.
Veliko ameriko alkoholno

zatakavanje?
Informativni mediji nisu skloni da izvetavaju o medicinskim istraivanjima koja iznose
umerenu upotrebu alkohola u loem svetlu. Da
li to predstavlja namerno zatakavanje ili postoje drugi faktori koji mogu da objasne ovo
dosledno neobavetavanje? Jedan razlog bi
mogao da bude da mnogi lanovi informativnih
medija i sami piju. Povremeno ete uti informativnog izvetaa koji zbija ale o upotrebi
alkohola i koji se ponosi to je umereni korisnik. Mnogi teki alkoholiari, u stvari, nazivaju
sebe umerenim. Teko je pronai osobu koja
mnogo pije koja e to i priznati. tavie, mnogi
politiari, advokati i sudije koriste alkohol. Da li
moe postojati svesno ili podsvesno potiskivanje informacija o zlu alkohola i protivljenje donoenju zakona koji bi pomogli smanjenju upotrebe alkohola? Tabela 15 rezimira neke od efekata umerenog korienja alkohola koje, naalost, mnogi ignoriu.
Izgleda da uprkos takvom izvetavanju sa
predrasudama, poruka o opasnostima alkohola
sve vie dolazi do svesti amerike javnosti. Postoji stabilno poveanje broja osoba koje uopte
ne piju, ak ni za Novu godinu. Neki od kljunih
aspekata novijih podataka su prikazani u tabeli
16.111,112
ELITE PIE?
Slika 15. Rezultati umerene upotrebe
alkohola
- Hipertrigliceridemija
- Hipertenzija
- log
- Umanjena funkcija imuniteta
- Nesreni sluajevi
- Samoubistvo
- Rak dojke
- Rak debelog creva
- Menstrualni bol
- Osteporoza
- Gojaznost
- Gastritis
- Giht
- Hronini zamor
- Cerebralna atrofija
- Fetalni alkoholni sindrom
- Leukemija kod potomstva
- Potencira veliku upotrebu alkohola
- Smanjuje rasuivanje, predvianje,
moralno razmiljanje
Tabela 16. Amerikanci piju manje

- 1983. godine, 28% mukaraca i 50% ena su
bili apstinenti; te cifre su se poveale na 32% i
53% do 1988. godine.
- Ukupno 34% populacije odraslih nikada nije pilo
1983. godine; cifra se poveala na 44% do 1993.
godine.
- Uopteno gledano, oni koji jo uvek piju, piju
manje. Najvea kategorija osoba koje piju su
osobe koje piju manje (1 do 13 pia meseno).
Meu mukarcima 1988. godine, 44% je spadalo
u tu kategoriju. 64% ena je te godine bilo u toj
kategoriji.
Ako ste odabrali da ne pijete, ili ste smanjili

upotrebu alkohola, predstavljate deo sve vee
plime koja prekriva nau zemlju. Ova promena
u naem kolektivnom iskustvu je izgleda u skladu sa karakternom crtom koja je hvaljena u
Priama Solomunovim. Tu nam se kae da su
pametne osobe svesne zla, ali ne uestvuju u
njemu, dok nerazumne osobe ne menjaju svoje
navike i zavravaju sa loim posledicama. Tekst
je naveden u tabeli 17.113
Tabela 17. Biblija i karakter
Pametan ovjek vidi zlo i skloni se, a ludi idu
dalje i plaaju.
(Prie Solomunove 22,3)
Znam nekoliko tinejdera koji su nedavno

poginuli u saobraajnoj nesrei zbog alkohola.
To se desilo na njihovom putu kui nakon ve-
315
ernjeg slavlja. Kako tragino. Mogli su da odbiju da piju, ali nisu. I, kao to Prie Solomunove
kau, ludi idu dalje i plaaju. Ponaajmo se u
skladu sa znanjem koje imamo. inimo ono za
ta znamo da je pravo za nas same i za nae
porodice.
Da li postoje korisni efekti alkohola po

zdravlje?
Potroio sam najvei deo ovog poglavlja
razmatrajui iroki opseg tetnih efekata alkohola. Meutim, moram da govorim i o jednom
od dananjih najvanijih pitanja: da li upotreba
alkohola pomae srcu? Zapazite, ne postavljam
pitanje kao to to neki ine, to jest: Da li umerena upotreba alkohola moe da bude zdrava?
Mnogi brzo odgovaraju na to pitanje potvrdno.
Meutim, nakon razmatranja obilne liste tetnih
efekata alkohola, italac bi morao lako da bez
predrasuda vidi da alkohol nije supstanca koja
donosi zdravlje.
Ipak, ta je sa efektima alkohola na srce?
esto je to pitanje zasnovano bar delom na izvetajima o Francuzima. Sa tim na umu, vratimo se pitanju francuskog paradoksa koga su
informativni mediji toliko objavljivali. Prvo,
moramo da postavimo novi okvir pitanja. Na
kraju, bar jedan informativni medijski izvetaj je
postavio pitanje: Zato Francuzi nemaju srana oboljenja? To je, naravno, netana izjava.
Francuzi imaju veliki broj sranih oboljenja - to
je njihov drugi vodei uzrok smrti. Pravilno
pitanje bi bilo: Zato Francuzi imaju manje
sranih oboljenja nego Amerikanci? To je pitanje na koje moramo da odgovorimo. Neka zanimljiva istraivanja su izgleda pruila klju za tu
misteriju.
Meutim, pre nego to razmotrimo te
podatke mislim da je znaajno izneti jedno
zapaanje. Mnogi u Americi su govorili: Razmislite samo, kada bismo jednostavno pili vie
alkohola kao Francuzi, koliko bi naim srcima
bilo bolje. Meutim, Francuzi koji su iveli sa
rezultatima svoje velike upotrebe alkohola su
potpuno drugaije reagovali. Kada su dr Renkin
i Eli poredili upotrebu alkohola u 24 zemlje u
Evropi i Americi, doli su do zapanjujueg otkria koje je rasvetlilo stav Francuza. U proseku,
od 1950. do 1985. godine, zapadne zemlje su
skoro udvostruile svoju upotrebu alkohola po
glavi stanovnika. Proseni procentualni porast
je bio izmeu 70 i 82%. U stvari, svaka zemlja
osim jedne je poveala svoju upotrebu alkohola. Da li imate ideju koja zemlja je bila jedina
koja je umanjila upotrebu alkohola? Ako ste
rekli Francuska, u pravu ste. U tom periodu od
316
35 godina, proseni francuski graanin je smanjio upotrebu alkohola za 23%.114
Objanjenje koje su obezbedili ti istraivai
alkohola je prosvetljujue: Smanjenje upotrebe alkohola u Francuskoj je delom skoro sigurno bilo usled dravnih mera za smanjenje upotrebe, zbog zabrinutosti u ishode povezane sa
zdravljem, a u vezi sa najveom nacionalnom
potronjom po glavi.115 Prema tome, dok je
Francuska godinama radila na smanjenju svoje
upotrebe alkohola zbog danka koji je uzimao
zdravlju u njihovoj zemlji, amerika industrija
alkohola i mediji su veliali upotrebu alkohola u
Francuskoj. Ironija je da oni koji ive direktno
sa alkoholnim efektima vide to kao kletvu, dok
oni koji to gledaju sa daljine veliaju kao korisno.
ta je sa francuskim paradoksom? Ispitajmo nain ivota Francuza kako bismo videli
zato je stopa sranih oboljenja nia nego u
Americi. Zajedno sa poreenjem amerike i
francuske upotrebe alkohola, moramo da razmotrimo i druge faktore ishrane. To smo izvrili
u tabeli 18.116
Tabela 18. Poreenje naina ivota
Francuza i Amerikanaca
U poreenju sa Amerikancima, Francuzi
- jedu 3,8 puta vie maslaca
- jedu 2,8 puta vie svinjske masti
- imaju vii nivo holesterola u krvi
- imaju vii krvni pritisak
- imaju daleko vei unos crnog vina
- imaju srazmerne stope gojaznosti i
korienja cigareta
Ali oni
- piju veoma malo mleka
- jedu velike koliine povra i voa
- imaju manje smrtnih sluajeva od bolesti
sranih sudova
Vea upotreba maslaca i svinjske masti

zajedno sa viim krvnim pritiskom i nivoom
holesterola bi navela nekog da oekuje vie
sranih oboljenja u Francuskoj. Meutim, kao
to smo ve zapazili, upravo suprotno je sluaj.
Sledea taka na slici se generalno koristi za
objanjenje zato imaju manje sranih oboljenja: imaju daleko vei unos crnog vina. Mnogi
su zakljuili da crno vino smanjuje rizik od infarkta.
Meutim, moramo da posmatramo dalje.
Upotreba cigareta i gojaznost izgleda nisu faktori; francuske stope u tim domenima su srazmerne amerikim. Francuzi takoe imaju jo
jednu razliku u ishrani: piju veoma malo mleka.
Informativni mediji nisu objavljivali tu injenicu.
Mlena mast je veoma povezana sa sranim

oboljenjima. U stvari, ako posmatrate potronju mlenih proizvoda u razliitim zemljama,
ukljuujui Francusku, stopa sranih oboljenja
je srazmerna koliini potroenih mlenih
proizvoda.117,118,119,120 Prema tome, manja
upotreba mlenih masti bi pomogla objanjenju
niih nivoa sranih oboljenja u Francuskoj. Drugi faktor od koga bi se oekivalo da smanjuje
rizik Francuza od sranih oboljenja je njihova
velika upotreba voa i povra. Koristi ovih
namirnica u zatiti zdravlja su predstavljene u
treem i etvrtom poglavlju. Ova znaajna injenica takoe nije preterano objavljivana.
Jo jedna znaajna, ali neobjavljivana injenica: postoje odreene grupe u Americi koje
imaju daleko niu stopu smrtnosti od sranih
oboljenja nego Francuzi. Jedna grupa amerikih vegetarijanaca, koji su biblijski religiozni,
imaju daleko manji rizik od sranih oboljenja u
odnosu na prosenog Francuza.121 Ali oni ne
piju vino ni alkohol.
Da li postoje jo neki faktori pored nie
upotrebe mleka i veeg unoenja voa i povra
koji bi objasnili francusku prednost? ta je sa
vinom da li ipak ima neeg u vinu? Kada
paljivo razmotrimo pitanje, videemo da vino
prua neke koristi u zatiti srca. Ali, pre nego
to iznesemo bilo kakve zakljuke, moram da
istaknem oigledno: vino ne sadri samo alkohol. Dr Dimrou (Demrow) je sa saradnicima sa
Univerziteta u Vinskonsinu direktno razmatrao
sastojke crnog vina, belog vina i soka napravljenog od crnog groa.122 Ovo istraivanje
obezbeuje neke zadivljujue uvide u francuski
paradoks.
Pre nego to je zapoela ovo istraivanje,
grupa sa Univerziteta u Vinskonsinu je ve
znala nekoliko stvari. Prvo, ako krvne elije za
zgruavanje krvi, krvne ploice, postanu lepljivije, rizik od infarkta i slinih problema se poveava. Drugo, utvreno je da vino i upotreba
alkohola ini krvne ploice manje lepljivim. Tree, tenja krvnih ploica da pogoravaju srane
probleme se moe izmeriti na specijalnom modelu na psima koji je razraen u njihovoj laboratoriji. Meutim, jo uvek je postojalo pitanje:
koliki efekat vina se javlja usled alkohola, a koliki usled drugih osobina u grou?
Da bi utvrdili odgovor, istraivai su nabavili
47 pasa. U pripremi za test, nakon anestezije,
svakom psu je jedna srana arterija eksperimentalno suena i oteena na nain koji
proizvodi blokade koje se javljaju kod ljudi sa
oboljenjem sranih arterija. Ove promene arterije ukljuuju oteenje unutranjeg omotaa
317
ELITE PIE?
krvnog suda poznatog kao intima. Oteenje

intime je, zauzvrat, stimulisalo krvne ploice da
se periodino lepe i formiraju lepljive male
ugruke koji se oznaavaju kao tromb. Zbirno,
ti procesi prouzrokuju periodine prekide toka u
pogoenim sranim arterijama poznate kao
smanjenja ciklinog toka. Ovo eksperimentalno izazvano stanje je na taj nain imitiralo
taan mehanizam za ljudske infarkte.
Nakon to su te promene izazvane kod
pasa, oni su podeljeni u tri glavne grupe. Grupa
jedan je primila crno vino, grupa dva je primila
sok od crnog groa, a grupa tri je primila belo
vino. Ono to su istraivai traili je bilo smanjenje tenje ploica da se meusobno slepljuju i grupiu, i kao rezultat toga manje smanjenja ciklinog toka. Paljivo su merili smanjenje
toka kako bi utvrdili da li dodavanje vina ili soka
od groa smanjuje lepljivost krvnih ploica.
Njihovi rezultati su saeti u tabeli 19.123
Tabela 19. Istraivanje koje pomae
objanjenju francuskog paradoksa
Arterijski krvni ugruci kod 47 pasa
Grupa jedan
Grupa dva
Grupa tri
Dati
proizvod
Crno vino
Belo vino
Sok od groa
Efekat na
protok krvi
Povean
Bez efekta
Povean
Zakljuak: Crno vino i sok od groa sadre jednu

ili vie korisnih supstanci za smanjenje formiranja
krvnog ugruka u arterijama koje belo vino ne sadri.
Rezultati testa su ukazali da sok od crnog

groa i crno vino sadre jednu ili vie supstanci koje bi trebalo znaajno da smanje rizik od
infarkta. Ta supstanca ne moe da bude alkohol, poto ga nije bilo u soku od groa. tavie, belo vino sadri alkohol, ali ne proizvodi
znaajan efekat. U drugom istraivanju, ista
laboratorija je utvrdila da je sam alkohol, u
veoma velikim koliinama, mogao da umanji
smanjenje toka.124 Bili su neophodni veoma
visoki nivoi koliina ekvivalentna koliini od 12
pia za mukarca od 90 kilograma,125 proizvodei nivo alkohola u krvi koji je daleko iznad
dvostrukog nivoa od dozvoljene granice za
vozae. Nasuprot istraivanju sa istim alkoholom, crno i belo vino u Demrouvom istraivanju
je davano u koliinama koje se tipino unose
prilikom korienja samo u drutvenim prilikama priblino jedno pie kod mukarca od 90
kilograma,126 samo 8% koliine potrebne za
snienje smanjenja toka. Ta koliina proizvodi
nivo alkohola u krvi u okviru zakonskih granica
na oko 0,02 ili 0,03 g/dl.
Ako to nije alkohol, koje su to supstance

koje su proizvele razliku u efektima crnog vina i
soka od groa? Najverovatniji kandidati su
grupa supstanci zvana flavonoidi za koje je
poznato da spreavaju slepljivanje krvnih ploica. Oni se obilno nalaze u grou, soku od crnog groa i crnom vinu. U stvari, u poreenju
sa belim vinom, proizvodi od crnog groa
vino i sok od groa su imali etiri do pet puta
veu koliinu dva kljuna flavonoida (kvercetin i
rutin) utvrenu merenjem. Verovatno je da je
prisustvo tih supstanci prouzrokovalo smanjenje formiranja krvnog ugruka. U ranijem istraivanju, grupa sa Univerziteta u Viskonsinu je
utvrdila da i kvercetin i rutin mogu da smanje
lepljivost krvnih ploica i odstrane samanjenje
ciklinog toka u istom modelu na psima.127
Sok od groa viestruko korisna

namirnica
Flavonoidi, naroiti kvercetin, koji se nalaze
u grou i soku od groa, ispoljavaju i druge
korisne efekte u smanjenju rizika od sranih
bolesti pored svog delovanja na krvne ploice.
Neki od korisnih efekata flavonoida su navedeni
u tabeli 20.128,129
Tabela 20. Flavonoidi iz groa se bore sa
sranim bolestima
Sok od groa sadri flavonoide (naroito kvercetin) koji:
- spreavaju oksidaciju LDL holesterola.
- su moniji antioksidansi od vitamina E.
- smanjuju nagomilavanje (nakupljanje) krvnih
ploica.
- su povezani sa smanjenom pojavom i smrtnou
od infarkta.
Zapazite da groe sadri mone antioksidante. Kvercetin, na primer, je jo snaniji od

vitamina E. Kao to je opisano u treem poglavlju o sranim oboljenjima, oksidovani LDL
holesterol je glavni krivac za aterosklerozu i
srana oboljenja.130 Kvercetin blokira oksidaciju
LDL-a, a time i proces suavanja arterija. Pored
toga, antioksidativni efekat je od pomoi u
spreavanju raka. Ta jedinjenja zdrava za srce
mogu na taj nain da smanje i rizik od raka.
Istraivanja na ivotinjama131 kao i istraivanja
raka kod ljudi132,133 su pokazala takav antikancerogeni efekat. Meu druge korisne efekte
flavonoida spada i antivirusna aktivnost.134
Groe nije jedino koje donosi takve koristi
po zdravlje. Tabela 21 prikazuje druge namirnice koje sadre znaajne koliine flavonoida.135,136,137
318
Tabela 21. Namirnice koje sadre flavonoide

-
Voe
Groe
Jabuke
Trenje
Jagode
Borovnica
Grejpfrut
Povre
- Kelj (zeleno
povre)
- Korenje i
krtole
- Crni luk
- aj
itarice
- Integralne
itarice
Izgleda da neke vrste groe sadre jo

jednu supstancu koja titi zdravlje, zvanu rezveratrol. Ovaj prirodno javljajui fungicid takoe
obeava, ali izgleda da nije jedna od glavnih hemikalija za zatitu srca u Demrovom istraivanju vina. Rezveratrol je pronaen u znaajnim
koliinama samo u proizvodu koji nije imao
znaajne korisne efekte belom vinu. U ovom
istraivanju nisu pronaene merljive koliine u
crnom vinu ili soku od groa. U svakom sluaju, rezveratol moe da prui vie koristi nego
to smo mu to priznavali. Belo groe i sok od
belog groa mogu na taj nain takoe da
ispoljavaju korisne efekte u zatiti srca. Razmotrite korisne efekte rezveratrola navedene u
tabeli 22.138,139 Nedavno je utvreno da rezveratrol spreava rak kod mieva.140
Tabela 22. Rezveratrol iz groa se bori sa
sranim oboljenjima
Sok od belog groa sadri rezveratrol koji:
- sniava nivo ukupnog holesterola
- poveava nivo HDL holesterola
- spreava oksidaciju LDL holesterola
Kako se ova informacija uklapa u francuski

paradoks? Istraivanje na psima je procenjivalo
razlike u efektima krvnih ploica na zgruavanje, a ne razlike u nivoima holesterola. Razlike
u nivoima holesterola ne bi imale nikakav efekat u takvom istraivanju zgruavanja krvi. Tu
nema nikakve protivrenosti.
Bio bih nemaran da zatvorim temu groa i
soka od groa, a da bar ne navedem neke od
drugih korisnih kvaliteta ove jedinstvene i ukusne grupe namirnica. Da bismo ilustrovali obilje
neophodnih materija u grou i soku od groa, pretpostavite da ivite samo na grou (to
ja ne zastupam) i da jedete dovoljno za odravanje telesne teine. Raznovrsnost i koliina
mnogih hranljivih sastojaka u takvoj ishrani i
nedostatak nekih negativnih faktora iz tipine
amerike ishrane su prikazani u tabeli 23.141
Vidimo da groe sadri znaajne koliine
15 sastojaka dok istovremeno sadri samo 5%
Tabela 23. Hranljivi kvaliteti groa
Procenat od preporuene dnevne koliine (ako se

jede u dovoljnoj koliini za odravanje teine).
Belanevine
43%
Vlakna
85
Tiamin B1
260
Riboflavin B2
134
Nijacin B3
64
Vitamin B6
228
Vitamin C
747
Vitamin E alfa
ekvivalent
290
Folat
81
Kalcijum
57
Bakar
149
Gvoe
108
Magnezijum
71
Kalijum
205
Selen
571
- Bez holesterola
- Samo 5% masti
- Veoma malo natrijuma
masti, veoma malu koliinu natrijuma i ne

sadri holesterol. Zapazite veliku koliinu vitamina B, C i E, kao i gvoa i bakra. Takoe
sadri veoma mnogo kalijuma koji zajedno sa
malo natrijuma pomae snienju krvnog pritiska, i veoma mnogo selena, mikroelementa
koji izgleda ima ulogu u zatiti od raka.
Nazad na paradoks
Svi ovi dokazi nas dovode nazad do glavne
teme rasprave to jest, francuskog paradoksa.
Najbolji dokazi ukazuju da nie stope sranih
bolesti u Francuskoj nisu povezane samo sa
alkoholom. Suprotno od onoga to su mnogi
laiki informativni izvetaji naveli, alkohol u vinu
nije sastojak koji obezbeuje korist. Kao to
smo videli, veliki deo korisnih efekata pripisan
upotrebi vina bi morao biti pripisan glavnom
sastojku vina grou.
Izgleda da alkoholni proizvodi imaju tenju
da poveaju nivo HDL holesterola koji titi srce
kod ljudi koji su na loem nainu ivota. Meutim, nedavni izvetaj Tafts univerziteta o ishrani
je to objasnio: Iako alkohol poveava nivo HDL
holesterola, vebanje i gubitak vika kilograma
ga poveava jo vie.142 Istina je da niko nikada nije dokazao da osoba na odlinom stilu ivota dobija bilo kakve koristi od umerenog
korienja alkohola. Razmatrajui naroito HDL,
kao to smo videli, alkoholni proizvodi nisu jedini faktori ishrane koji su u mogunosti da poveaju HDL holesterol. Groe i sok od groa
mogu takoe da poveaju njegovu koliinu u
319
ELITE PIE?
obliku proteina preko takvih jedinjenja kao to

je rezveratrol. tavie, niko ne predlae da je
sve to poviava HDL poeljno. Na primer,
organski pesticidi mogu da poveaju nivo HDLa. Ipak, niko ne preporuuje unoenje pesticida
radi zdravlja srca: vidimo da njegova tetnost
nadmauje bilo kakve koristi.
Zato dodavati ili nastavljati sa upotrebom
otrovnih hemikalija kao to je alkohol, kada ne
postoje dokazi da je podjednako koristan u
smanjenju sranih oboljenja kao zdrav nain
ivota? ak je i specijalni izvetaj Tafts univerziteta (koji bi na povrini moda izgledao
kao da podrava alkohol za srce) podsetio
itaoce o nekim veim problemima koje smo
ve spomenuli. Oni su naveli novije Harvardske
podatke koji su pokazali da je i do tri pia sedmino znaajno poveavalo rizik od raka dojke
kod ena. Oni su izneli sledei zakljuak: Istraivai se skoro univerzalno slau da niko ne bi
trebalo da pone da koristi alkohol u cilju
spreavanja sranih bolesti... Postoji mnogo
bezbednijih i zdravijih naina za zatitu kardiovaskularnog sistema.143
Totalna apstinencija je poeljna opcija

Svetska zdravstvena organizacija je postala
veliki zastupnik totalne apstinencije od alkohola
ak i u trenutnom kontekstu zanosa alkohol za
vae srce. Njihovo razmiljanje odraava procenu mnogih naunika, lekara i zdravstvenih
radnika koji su sasvim svesni injenica koje sam
izneo u ovom poglavlju. SZO danas koristi frazu: to manje pijete, to bolje.144 Krajnje je
znaajno da je ovo meunarodno telo zauzelo
stav da treba izbegavati ak i umerene koliine
alkohola. Oni su izneli niz kljunih zapaanja koja vode do njihovog zakljuka. Neki od tih uvida
se nalaze u tabeli 24.145
Naroito je znaajna ova potvrda meunarodnog tela jedne od mojih teza u ovom
poglavlju: ne postoje dokazi da za ljude koji ve
upranjavaju zdrav nain ivota (ili koji e da
usvoje takav pristup) alkohol obezbeuje bilo
kakve koristi za srce. Stav svetske zdravstvene
organizacije po meni utvruje da smo zaista u
dobu prosvetljenja u vezi sa efektima alkohola
na ljudsko zdravlje. Zaista, kada se sve informacije uzmu u obzir, jedini zakljuak koji ima
zdravog smisla je totalna apstinencija.
Modifikovana francuska ishrana za

dobro zdravlje
Ako elite da ostvarite koristi koje dobijaju
Francuzi, najbolji plan je koristiti obilje voa i
povra u ta moe da spada i sam sok od
Tabela 24. Svetska zdravstvena

organizacija kae ne alkoholu
- Upotreba alkohola prouzrokuje neke od najozbiljnijih svetskih zdravstvenih problema.
- Korienje alkohola tetno utie na veliki deo
populacije, a ne samo na manjinu alkoholiara ili
osoba koje mnogo piju.
- Nije verovatno da e upotreba male koliine
alkohola sniziti rizik od sranih oboljenja kod ljudi
koji ve koriste druge mere predostronosti u
nainu ivota kao to je redovno vebanje, ostavljanje puenja i korienje manje masti.
- Publicitet koji je dat upotrebi umerenih koliina
alkohola za spreavanje sranih oboljenja nije
rezultat strogog naunog istraivanja, ve je u
velikoj meri nadahnut komercijalnim ciljevima.
- to manje pijete to bolje.
groa. Ova ishrana bogata biljkama pobija jo

jedan argument zastupnika vina. Dok su neki
tvrdili da je sadraj flavonoida u crnom vinu
nadmoniji u odnosu na sok od groa, relativne koliine flavonoida u soku od groa i vinu
verovatno znaajno variraju u zavisnosti od tipa
groa, mesta na kome se uzgaja, i tipa i
godine vina. Na primer, u Demrou istraivanju,
merenja uzoraka korienih u eksperimentu
ukazuju da je sok od groa imao donekle vie
rutina, dok je crno vino imalo vie kvercetina.146 ak i da je vino dosledno imalo vie svih
flavonoida u odnosu na sok od groa (na ta
dokazi ne ukazuju), oekivalo bi se da korienje povra i drugih biljnih izvora flavonoida,
pored groa obezbeuje veu koliinu tih jedinjenja nego samo umereno korienje vina.
Prema tome, ishrana bogata biljnim namirnicama takoe obezbeuje jo razloga za niu stopu infarkta meu Francuzima: koriste veu
koliinu flavonoida od Amerikanaca usled svog
veeg unosa voa i povra. Sledimo primer
Francuza na modifikovan nain kao to je naznaeno u tabeli 25.
Uz modifikovanu francusku ishranu, ameriki rizik od sranih oboljenja e postati nii od
francuskog.
Kakva bi to tragina greka bila da osoba
pije alkohol u pokuaju da smanji rizik od sraTabela 25. Modifikovana francuska
ishrana za dobro zdravlje
- Jedite vee koliine voa i povra kao Francuzi.
- Jedite manje mlenih proizvoda kao Francuzi.
- Zamenite vino koje piju Francuzi groem ili
nefermentisanim sokom od groa.
- Smanjite potronju mesa ispod nivoa koji koriste
Francuzi.
320
nih oboljenja, da bi na kraju samo patila od

nepovratnih posledica upotrebe alkohola. Ako
ste zaista zainteresovani za svoje zdravlje,
zato da ne inite stvari na zaista zdrav nain?
Odgovarajui saetak korisnih efekata soka od
groa nasuprot traginim efektima alkoholnih
pia pojavio se u tampi pre skoro sto godina.
Izneo sam tu izjavu u tabeli 26.147
Tabela 26. Sok od groa nasuprot vinu
ist sok od groa, nefermentisan, je zdravo
pie. Meutim, mnoga alkoholna pia koja se
sada toliko mnogo koriste sadre smrtonosne sastojke.
Odgovornost religiozne zajednice

Iako nauna zajednica ima odgovore u vezi
sa pitanjem alkohola, zato 56% Amerikanaca i
dalje pije?148 Delimino objanjenje bi moglo da
bude da su nas nae moralne ustanove izneverile kada je u pitanju njihov stav o alkoholnim
proizvodima. Zaista, neke crkvene voe tvrde
da Biblija odobrava, ak i ohrabruje upotrebu
alkoholnog vina. Temeljna istraivanja svega
to Biblija ima da kae o alkoholu su dovela do
zakljuka da Biblija nigde ne promovie takav
pristup. Za vie informacija o ovoj temi moe se
proitati studija koju je uradio Dr Semjuel
Bakioki (Samuel Bacchiocchi). Ovaj italijanski
naunik napisao je knjigu pod naslovom: Vino u
Bibliji: Istraivanje Biblije o upotrebi alkoholnih
pia (Wine in the Bible: A Biblical Study on the
Use of Alcoholic Beverages).149 Zakljuak ve
pomenutog autora, o istom pitanju, naveden je
u tabeli 27.150
Tabela 27. Biblija i vino
Biblija nigde ne promovie upotrebu alkoholnog
vina.
Neki religiozni autoriteti bi trebali da da se

upoznaju sa naunim i biblijskim injenicama
koje nedvosmisleno pokazuju da Biblija osporava upotrebu alkohola i ukazuje na njegovo tetno dejstvo. U svetlu ogromnog broja naunih
nalaza protiv upotrebe alkohola, religijske institucije bi trebale da preuzmu odgovornost u promovisanju tetnih efekata uzimanja ove zakonom dozvoljene supstance i sa njom povezanih
prevremenih smrti, problematinih medicinskih
stanja i drutvenih trauma.
Razarajui drutveni aspekti upotrebe alkohola su prikazani u selu Berou, na Aljasci.151
Oni su glasali za zabranu prodaje i upotrebe
alkohola 1994. godine. Mnogi lokalni metani

do tog vremena nisu bili u stanju da rade zbog
pijanstva. Vodei policijski zvaninik je rekao da
je pre zabrane svuda bilo nesree i tragedije.
Silovanje, samoubistvo, i pijano i neprimereno
ponaanje su bili esti. Stope fetalnog alkoholnog sindroma su se uzdigle do neba. Meutim, skoro trenutno nakon donoenja zabrane
javile su se iznenadne promene, kao to je
opisano u tabeli 28.152
Tabela 28. Prohibicija donosi mir gradiu
sa Aljaske
- 3.900 stanovnika iz Beroua, sa Aljaske, je 1994.
godine glasalo za zabranu prodaje i upotrebe
alkohola.
- Zloini i nesree povezane sa alkoholom su
opale. Kriminal se smanjio za 70% tokom jednogodinjeg perioda od zabrane.
- U vezi sa akutnim zdravstvenim problemima:
posete hitnoj pomoi povezane sa alkoholom su
pale sa 118 meseno na 23 meseno u prvih 30
dana od zabrane.
Zdravstveni radnik iz lokalnog Inupijat plemena je nazvao zabranu poetkom spasenja

naeg naroda. Inupijatski voa je izneo slino
oseanje kada je rekao: Za na narod alkohol
znai samo okove. Uz pad zloina od 70%,
Berou je postao mirniji nego to je decenijama
bio.
Primer Beroua sa jedne strane pokazuje
mo alkohola za unitavanje ivota. Sa druge
strane, iznosi koristi drutvenih odluka da se
oslobode alkohola. Smirenost koja je usledila
nakon zabrane ne bi trebalo da predstavlja
iznenaenje. Svi smo sasvim svesni moralne i
drutvene cene alkohola.
Meutim, osim u Barou na Aljasci i nekoliko
drugih izolovanih mesta u SAD, gde su javni
povici protiv tete koja nastaje zbog alkoholnih
pia? irenje statistikih i naunih injenica u
vezi sa alkoholom, zajedno sa davanjem publiciteta moralnom zlu alkohola od strane religijskih ustanova, imalo bi snaan efekat na smanjenje upotrebe alkohola. Uticaj crkava u SAD
vien sa gledita jednog religioznog pisca je
naveden u tabeli 29.153
Alkohol moralno pitanje

Nae drutvo je pod velikim uticajem velikih standarda kojima ue crkve. Dr Bakioki pie:
Ako Amerika eli da se efektivno bavi tragedijom alkohola, mora da razvije potpuno nov kulturni stav kroz agresivno zastupanje apstinencije.154 Bakioki jasno poziva na drutveni stav
ELITE PIE?
Tabela 29. Religijska odgovornost
Religiozne zajednice imaju znaajnu odgovornost
zbog neprocenjive ljudske i ekonomske cene
upotrebe alkohola, jer su kroz svoja verovanja,
uenja i propovedanja u stanju da utiu na
moralne vrednosti i prakse drutva verovatno vie
od bilo koje druge ustanove.
koji ne tolerie nikakav alkohol. Dr Bakioki dalje

opisuje ulogu religije u podsticanju totalne
apstinencije: Religiozni ljudi mogu da igraju
kljunu ulogu u ovom naporu... Tek kada ljudi
uvide i prihvate injenicu da korienje alkoholnih proizvoda nije samo fiziki tetno, ve i
moralno pogreno, moi e da se osete obaveznim ne samo da se sami suzdre od tetnih
supstanci, ve da i drugima pomognu da uine
to isto.155
U drutvenom okruenju u kome se podrava lagani jelovnik imamo mnogo boljih alternativa od alkohola. Te alternative su ukus-ne,
pruaju zadovoljstvo, i u skladu su sa drutvenim, prijatnim i veselim raspoloenjem.
Meutim, one ne trae cenu oslabljenog uma.
321
Zaista, saglasne su sa klimom koja podstie
ispravan i inteligentan razgovor, pri emu koristimo nae eone renjeve za nezamagljeno
razmiljanje. Koje su to alternative? One su
imenovane u tabeli 30.156
Tabela 30. Sluite svee voe pri sveanim
prilikama
Nauimo ljude da slobodno jedu svee groe,
jabuke, breskve, kruke, bobice, i sve druge vrste
voa koje se mogu nabaviti.
Videli smo da svee voe i njihovi sokovi u

umerenoj koliini mogu da poboljaju i odre
nae zdravlje nasuprot padu zdravlja koji, skoro
neizbeno, prati upotrebu alkohola. Nisu nam
potrebni dodatni dokazi. Poruka je jasna. Kao
to je Solomon, za koga se kae da je najmudriji ovek koji je ikada iveo rekao: Vino je
podsmeva i silovito pie nemirnik, i ko god za
njim luta nee biti mudar. (Prie Solomunove
20,1). Jedini odgovor koji ima smisla kada se
postavi pitanje: elite pie? je: Ne, hvala, ali
bi mi prijalo malo vode ili soka.
18. poglavlje
Izlaenje na kraj sa loim

navikama i zavisnostima
Zato esto krimo svoje novogodinje
odluke? Zato se u bilo koje vreme godine ponekada oseamo toliko nemoni da nainimo
zdrave promene u nainu ivota? To su pitanja
koja moji pacijenti esto postavljaju kada razgovaram sa njima o promenama naina ivota.
Postoji itav niz uobiajenih problema sa kojima
se bore. Tu je dijabetiar sa vikom kilograma
koji izgleda ne moe da se odvoji od okolade,
naviknuti pua koji ne moe da se odrekne cigareta, i osoba sa povienim krvnim pritiskom
koji izgleda ne moe da se dri programa vebanja za koji zna da joj je neophodan. Bez obzira da li su vai izazovi slini ili veoma razliiti od
ovih primera, svi mi se povremeno borimo sa
potrebom da promenimo nae ustanovljene
navike. Zato nam je to toliko teko?
Neki bi rekli da je problem u tome to se
bavimo zavisnostima. Nema sumnje da u ovoj
tvrdji postoji dosta istine. Meutim, nije svaka
borba sa nainom ivota rezultat zavisnosti,
iako postoje komponente zavisnosti u mnogim
naim ponaanjima. tavie, ak i ako oblast
koju moramo da promenimo ne predstavlja
pravu zavisnost, razumevanje nekih od osnovnih pristupa za izlaenje na kraj sa navikama
zavisnosti nam moe pomoi i u tim ivotnim
izazovima.
ta je zavisnost?
ta je uopte zavisnost? Iznenaujue je da
ak i strunjaci daju razliite definicije o tome
ta sainjava zavisnost. Na primer, Stedmanov
medicinski renik je definie kao psiholoku i
fizioloku zavisnost od supstance ili prakse koja
je van voljne kontrole.1 Ova definicija je dobar
poetak. Kako bi nam pomoglo da dobijemo
jasnije gledite o tome ta zavisnost sainjava,
razmotrimo pet obinih karakteristika zavisnosti, kao to su navedene u tabeli 1.2,3,4
Ne moraju se ispuniti svi kriterijumi da bi
navika bila klasifikovana kao zavisnost, ali je
korisno biti svestan ireg pregleda efekata koji
nastaju usled agensa koji izazivaju zavisnost.
Da li je navika klasifikovana kao zavisnost ili ne
Tabela 1. Uobiajene karakteristike

zavisnosti
- Nadmona tenja za neprestanim korienjem
agensa (izvora zavisnosti) i rezultujui nagon da
se on dobije na bilo koji potreban nain.
- Stanje zvano tolerancija, pri kome se vremenom javlja tenja za potrebom veih koliina
agensa kako bi se ostvarili eljeni efekti.
- Psiholoka i/ili fizika zavisnost takva da
neuspeh da se nabavi agens rezultuje bolom ili
nelagodnou usled nedostatka agensa.
- Visoka tenja za ponovnom upotrebom, ak i
ako se osoba oslobodila navike upotrebe izvestan
period vremena.
- tetni efekti na osobu i/ili drutvo.
nije znaajno pitanje. Ono to je kljuno je da

mnoge navike imaju komponente zavisnosti i da
e gledanje na naviku kao na zavisnost verovatno dovesti do uspeha tamo gde drugi pristupi nisu uspeli.
Najznaajniji aspekt zavisnosti je jasno
prikazan u Stedmanovoj definiciji u kojoj se govori o gubitku kontrole. Ovaj element je najvaniji aspekt ponaanja pri zavisnosti. Na primer,
osoba koja odlui da pojede samo jednu okoladu iz kutije, ali zavri sa pojedenom polovinom sadrine, vrlo verovatno prikazuje zavisnost od okolade na osnovu tog dokaza nagonskog jedenja. Istina, osoba ne mora da prolazi
kroz sindrom odvikavanja od zavisnosti ako
prestane sa upotrebom okolade; moda ne
bude znakova elje za sve veim koliinama
okolade. Ipak, kljuni element je tu. Isto bi
moglo biti tano i za zavisnike od sladoleda ili za
one koji nagonski gledaju televiziju. Naravno,
oni koji su zavisni od nikotina, alkohola ili droga
e vie odgovarati klasinoj definiciji zavisnosti.
Meutim, istina je da bilo koja navika u vaem
ivotu koja nije pod vaom potpunom voljnom
kontrolom ispoljava element zavisnosti bilo da
se to naziva zavisnou ili ne.
IZLAENJE NA KRAJ SA LOIM NAVIKAMA I ZAVISNOU
Problem sa umerenou
Zato je ira definicija zavisnosti toliko
znaajna? Ona je sutinska imajui u vidu injenicu da se mnogi ljudi nikada ne oslobode
svojih najukorenjenijih navika zbog pogrenog
verovanja o umerenosti. Mislim da je to tano
naroito u oblasti problema sa hranom. Razmotrimo primer osobe koja ne moe da kontrolie
korienje okolade. Mnogi zdravstveni radnici
bi rekli da je fino koristiti okoladu ako se
koristi umereno. Ovaj savet ne uvia znaajnu
taku to jest, osoba koja ima nagonski odnos
prema hrani ne moe da je koristi nita
umerenije nego to se alkoholiar moe vratiti
umerenom pijenju, ili zavisnik od nikotina
umerenom puenju. U izlaenju na kraj sa
bilo kojom navikom zavisnosti neophodna je
totalna doivotna apstinencija.
Potreba za totalnom apstinencijom

Neki mogu da misle da je to surov i uskouman pristup. Na kratke staze, to moe predstavljati teko prihvatljiv koncept. Ali, ako imate
naviku koja izaziva zavisnost, a stvarno elite
uspeh, moraete naglo da je se reite. Zapanjujua stvar je da je na duge staze posveenost
nagloj promeni u stvari najlaki pristup. Mi u
stvari imamo kapacitet da odaberemo u emu
emo uivati. Ako se po navici uputamo u odreena ponaanja, naroito ako nam ona daju
neko zadovoljenje (kao to je bolje zdravlje ili
poveano oseanje zadovoljstva), biemo skloni
da razvijemo uivanje ka tim novim navikama
to jest, oslobaamo se i postajemo u stanju da
razvijamo nova uivanja i nova ponaanja.
Meutim, ako periodino nagraujemo sebe
loom navikom, kao to neki ljudi zastupaju,
potkopavamo nau sposobnost da razvijemo
sklonosti ka nainu ivota koji je osloboen tog
agensa.
Izvucimo jo jednu pouku na osnovu osobe
sa zavisnou od okolade. Ta osoba moe da
se oslobodi svakodnevne upotrebe okolade i
da iskusi gubitak teine, bolju kontrolu eera u
krvi, i moe da se osea bolje kao rezultat toga.
Meutim, ako se okoladna nagrada uzima
jednom meseno, postavlja se pozornica za
pad. Iako osoba i dalje moe da gubi teinu i
poboljava kontrolu dijabetesa na reimu sa
okoladom jednom meseno, sloboda od zavisnosti od okolade nije ostvarena. elja za okoladom se odrava ivom, i moe se ak pojaati,
pri emu nastaje oseanje dubokog, uznemiravajueg oseaja uskraenosti. U veini sluajeva e se pre ili kasnije ta osoba vratiti na bivi
nivo upotrebe ili na jo gori. Meutim, ako se
323
okolada trajno napusti i misli usmere ka uivanju zbog osloboenosti od supstance, nee
se aliti za elementom okolade u ivotu. Ukus
postaje ponovo izgraen i elja je nestala.
ak iako nemate posla sa supstancom koja
izaziva zavisnost, njeno potpuno odbacivanje je
najbolja strategija. Razmotrite, na primer, osobu koja shvata da korienje crvenog mesa
doprinosi povienom holesterolu i sranim
problemima. Recimo da nije postojao element
primoranosti u ovoj navici ishrane kod osobe.
Mali komad nicle, svinjetine ili jagnjetine je
zadovoljavajui. Svejedno, ova osoba postaje
ubeena da ak i male koliine crvenog mesa
pogoravaju odreene zdravstvene probleme.
Obino e biti lake u potpunosti se naglo odrei crvenog mesa, nego postepeno smanjivati
korienje.
Mogao bih da pruim jo sto primera kao
ilustraciju da e naglo prekidanje drastino
poveati verovatnou uspeha. Na ovom mestu,
neko od vas bi mogao da kae da to zvui dobro
ali da nee reiti va problem. Moda je vaa
najgora navika prejedanje svakako, razmiljate da ne moete iznenada prekinuti sa tom
navikom. Kod takvih problema, preporuujem
da paljivo razmotrite svoj nain ivota i izvrite
promene u odreenom pogledu ponaanja. Na
primer, osoba koja previe jede moda nema
problema sa prejedanjem pri doruku ili sa previe uzimanja povra pri ruku ili veeri.
Meutim, moe da ima problem sa dezertima
nakon veere. Moda se treba nainiti nagli
raskid sa tim dezertima.
Premisa ovog poglavlja je da moramo da
izvuemo lekciju iz klasinih zavisnosti i primenimo je ne samo na oiglednu zavisnost u
svojim ivotima ve i na druge navike koje
zahtevaju promenu. Oni koji se bore sa puenjem, alkoholom, kofeinom ili supstancama koje izazivaju zavisnost su verovatno sasvim svesni da moraju da prestanu sa tom navikom u
potpunosti. Meutim, isto vai i za druge oblasti
zavisnosti i navika prihvatanje potrebe za
naglim prestankom vas moe osloboditi od kruga donoenja i krenja vaih najvrih odluka
jednom za svagda.
Prepoznajte navike koje potkopavaju

vae zdravlje
Pozvao bih vas da ozbiljno razmotrite svoj
nain ivota i navike koje potkopavaju vae
zdravlje. Moete da prepoznajete oblasti u kojima se takve iznenadne promene moraju nainiti u vaem ivotu, ali da ipak nemate elju da
nainite tako drastine promene. Va nedosta-
324
tak elje moe biti povezan sa zadovoljstvom
koje navika prua ili sa strahom od neuspeha.
Meutim, dok itate ostatak ovog poglavlja, nauiete da e vam menjanje ak i najomiljenijih
tetnih navika u stvari pruiti vie zadovoljstva
na duge staze. tavie, bez obzira na to koliko
puta niste uspeli u prolosti, materijal koji sledi
vam moe pomoi da ovog puta budete uspeni.
elim da vam pruim jo jedno ohrabrenje
dok razmiljate o reavanju oblasti koje se
moraju promeniti u vaem ivotu i osnovnim
uzrocima problema. Dozvolite mi da to ilustrujem primerom. Recimo da imate dva problema:
prejedanje i nedostatak vebanja. Dok analizirate te probleme, uviate da postoji trea zavisnost koja je osnovni uzrok koji doprinosi drugim
dvema. Uviate da ste jedna od osoba ija je
najvea prepreka izmeu vas i redovnog programa vebanja vreme potroeno uz televizor.
Takoe uviate da televizor obezbeuje sredinu
za va najvei problem sa prejedanjem. Va ivotni cilj moe u tom sluaju biti reavanje zavisnosti od televizije. Ako ste u potpunoj kontroli
u vezi sa vaim navikama gledanja, ree-nje
moe biti postavljanje nekih specifinih vodilja
o tome kada, ta i koliko ete gledati. Meutim,
ako je televizija uzela ulogu zavisnosti u vaem
ivotu, tu je neophodan odluan i potpun raskid. To bi vam pruilo vreme za dnevno vebanje i razorilo sredinu za prejeda-nje.
Nemojte potcenjivati elemente zavisnosti
od gledanja televizije. Oni koji su zavisni mogu
ili ne moraju biti svesni zavisnosti. Gledanje
televizije je povezano sa mnogim loim navikama i tetnim ponaanjem, ukljuujui i nasilje.
12. poglavlje: eoni reanj; kruna mozga i 13.
poglavlje: Savladavanje plime nasilja, pruaju
vie informacija o ovom pitanju. Televizija
takoe oduzima vreme. Mnoge osobe ne mogu
da u dovoljnoj meri kontroliu svoje gledanje
televizije kako bi obezbedili vreme za druge
oblasti ivota kojima se treba baviti. Za njih je
potreban beskompromisni raskid sa televizijom.
Za neke osobe, jednostavno uvianje potrebe za potpunim prekidom neke ivotne navike
je sve to im je potrebno. Kada jednom usvoje
taj koncept i sprovedu ga u delo, uspeh je
obezbeen. Meutim, zavisnosti i druge navike
esto imaju ogromnu kontrolu nad nama. Mnogi se oseaju nemonim da prekinu sa njima
iako znaju da je to neophodno. Uzmite primer
Ralfa Donsa,5 mog pacijenta koji je u svojim
ranim 50-im godinama. Ralf je zavisnik od
nikotina pua, i zna da je puenje loe za
njega. Ralf takoe ima ozbiljno oboljenje sra-
nih arterija, i ve je imao ugradnju bajpasa i

angioplastiku. Angiogram pokazuje da je bolest
postala toliko poodmakla da se blokada proirila na najudaljenije delove arterija koje se ne
mogu zaobii. Ne moemo izvriti angioplastiku
jer je bolest toliko rairena: njegove srane
arterije su suene praktino celom svojom duinom. Ralf mora da prestane sa puenjem i on
to zna. Vie puta mi je rekao: Znam da ubijam
sebe, ali izgleda da jednostavno ne mogu da
prekinem. Jasno je da je Ralfu potrebno vie
od intelektualnog prihvatanja. Mora u potpunosti da raskine sa tom navikom. Potreban
mu je izvor snage. Informacija predstavljena u
ovom poglavlju je za njega, kao i za mnoge
druge koji imaju zavisnost bilo koje vrste koju
ne mogu da prevaziu.
Kada razgovarate sa onima koji su se oslobodili zavisnosti ili drugih tekih navika uete
ih kako daju zaslugu raznim izvorima. Neki e
uspeh pripisati sopstvenoj reenosti, drugi programu, trei prijateljima ili podrci grupe. Meutim, jedan izvor snage je bio najefektivniji od
svih u pomaganju pacijentima da naine neophodne zdrave promene ponaanja Boija sila.
Moete da uinite neto u vezi sa svojom
zavisnou. Zavisnosti ne moraju da se jave, niti moraju da opstaju. Utvrdio sam da je neophodno baviti se dubokim duhovnim pitanjima
kako bi se trajno pobedila zavisnost. U suprotnom, veoma je teko osloboditi se zavisnosti.
Mnogi zdravstveni radnici koji lee pacijente od
zavisnosti nisu uspeli u svom poslu jer su zanemarili duhovnu dimenziju. Oni koji su ostvarili
dugoroni uspeh su pristupili zavisnosti sa
duhovnog gledita sa verom u Boansku mo.
Video sam Boiju mo na delu u svom ivotu i ona mi je pomogla u oblasti promene ivota. Takav lini uspeh me je nadahnuo da podelim izvor snage sa pacijentima koji trae pomo
u pobeivanju zavisnosti. Kao i bilo koji lekar,
ono to je delovalo u mojoj praksi je delom ono
to sam doiveo u sopstvenom ivotu i ono to
je delovalo u ivotima mojih pacijenata. Radi se
o tome da ja delim stvari za koje znam da e
delovati jer sam ih video kako deluju.
Ako jo uvek niste pronali uspeh, postoje
metode za koje sam pokazao da deluju. elim
da podelim svoje iskustvo o tome kako sam
video da principi Boije moi u Njegovoj Rei
donose uspeh u situacijama kada izgleda nemogue. Neki mogu biti iznenaeni da Sveto
pismo sadri pomo za odvikavanja od zavisnosti u naim ivotima.
325
Biblijska gledita koja daju snagu za

savladavanje navika i zavisnosti
Zaponimo razmatrajui moni biblijski
tekst koji nam govori o tome gde moemo da
naemo pobedu, i koji ima dalekosene implikacije za pitanje zavisnosti. Stih je naveden u
tabeli 2.6
Tabela 2. Pobeda nad ivotnim bitkama
je dar
A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.
(1. Korinanima 15,57)
Rei apostola Pavla iz 1. Poslanice Korinanima otkrivaju konanu pobedu koju Bog
obezbeuje nad samom smru. Sa biblijskog
gledita, krajnji rezultat greha je smrt.7 Prema
tome, Boije obeanje o pobedi nad smru podrazumeva da e Bog obezbediti pobedu nad
grehom. Bilo da priznajemo to ili ne, veina
navika za koje vidimo potrebu da ih izmenimo
su zaista pitanje dobrog i loeg. Poslanica Jakovljeva iznosi to na sledei nain: Jer ko zna
dobro initi i ne ini, greh mu je.8 Ako tetimo
naim telima, Bog veoma jasno iznosi da je to
pogreno i greno.9 Sve to moe da zvui kao
nametanje krivice, ali ovaj stih nudi pobedu, a
ne krivicu. Bog obeava pobedu nad grehom i
smru. Prema tome, ako uvidimo da je loa
navika greh, imamo obeanje da e nam Bog
dati pobedu nad navikom. Sutina je da je
pobeda nad zavisnou dar od Boga koji je
obezbeen kroz Isusa Hrista. Moemo biti zahvalni to je pobeda naa ako samo verujemo u
naeg nebeskog Oca. Da, moete da mu zahvalite u veri za pobedu koju vam je dao, ak i
pre nego to vidite uspeh u svom ivotu.
Da bismo bili uspeni u oblasti promene
naina ivota nije neophodno uvideti da je
svaka loa navika greh. Meutim, kao to sam
istakao, u veini oblasti zavisnosti i nadmonih
navika zaista govorimo o grehu. Ne treba se
plaiti da nazivamo neku oblast svog ivota grehom ako je ona upravo to. Uvianje da je
neko ponaanje greh ne samo da nam daje
obeanje Boije snage i pobede, ve nas takoe
oslobaa od dvostruke obmane umerenosti i
postepenog smanjivanja. Biblija nigde ne daje
opravdanje za nastavljanje ivota u grehu.10
Mora se odstraniti iz ivota, podjednako kao to
hirurg odseca rak uklanjajui ga iz tela.
Da li postepeno odvikavanje deluje?

Da li je mogue savladati zavisnost postepenim smanjivanjem? Da li znate bilo koga ko
je ostvario pobedu nad, na primer, alkoholom,

postepenim smanjivanjem? Ja nikada nisam video da se to deava. To se mora reiti iznenadno, naglo. Ako, na primer, osoba poinje da
smanjuje upotrebu alkohola ili kofeina, ili nikotina, u jednom trenutku mora doi do potpunog
prestanka te aktivnosti. Uvianje da je loa
navika greh zahteva potpuno prestajanje sa
takvim ponaanjem sada.
Ovde je vana re opreza ako ste zavisni od
alkohola, prepisanih lekova ili zabranjenih
narkotika. Naglo ostavite te navike pod medicinskim nadzorom. Ozbiljni simptomi odvikavanja od zavisnosti se esto javljaju.
Primanje dara pobede koju obezbeuje Bog
zahteva odgovarajui odgovor. Osoba vri konani raskid sa supstancom koja izaziva zavisnost. Neki mogu da upitaju: Da li bi takav
odgovor bio efektivan za nekog ko je zavisan od
televizije? Svakako da bi bio. Uvideete da
televizija nije neophodna. Zapanjujue je koliko
dobro nekom moe da bude bez nje. Bez ulaenja u detaljne aspekte svake zavisnosti, metod
je isti za sve zavisnosti i problematine navike
nainite nagli prekid. Uvianje da je neko ponaanje greh obezbeuje najjau motivaciju za
tako drastian raskid. Takoe, predstavlja kljuni element u obezbeivanju najsigurnijeg izvora uspeha: pobede koju je Bog ve obezbedio.
Pobeda dar od Boga

ta moramo da uinimo da bismo primili taj
dar pobede od Boga? Biblija daje veoma jednostavnu izjavu navedenu u tabeli 3.
Tabela 3. Traite dar
Kad dakle vi, zli budui, umete darove dobre
davati deci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji ga mole?
(Matej 7,11)
Hrist u ovom stihu objanjava kako se

mogu dobiti darovi od Boga. Jednostavno ga
treba zamoliti, kao to bi dete moglo neto da
zatrai od svog zemaljskog oca. Na nebeski
Otac je voljan da prui ako ga zamolimo. Obratimo se Bogu kao prijatelju, linom prijatelju.
Na kraju, On ima veliko interesovanje i brigu za
na kvalitet ivota. Ljubav naeg Tvorca ne zna
za granice. On razume nae probleme bolje od
nas samih. Bez obzira koliko smo bili nerazumni i svojevoljni u prolosti, Bog je voljan da
oprosti, da oprosti u potpunosti, ako Ga zamolimo. Ako smo voljni da nas vodi u preobraenje
u naem ivotu, On je spreman da obezbedi
snagu za totalnu i potpunu promenu. Biblija
326
kae da je spremnost da doivimo potpuni preobraaj u ivotu neophodan sastojak u procesu

dobijanja oprotaja.11
Nakon to smo zatraili dar pobede nad
zavisnou, moramo da smatramo to uinjenim,
kao to je izraeno u tabeli 4.
Tabela 4. Smatrajte to izvrenim
Tako i vi dakle drite sebe da ste mrtvi grehu, a
ivi Bogu.
(Rimljanima 6,11)
Ne ostavljajmo mesta za neuspeh

Pozivamo se da budemo mrtvi grehu, to
jest da ne odgovaramo na strane supstance, i
da budemo ivi, ili da odgovaramo na Boji
poziv. Ako je osoba mrtva za neto, nema kretanja u tom smeru. Osoba koja lei u grobu se
ne kree, ne die. Posavetovani smo da budemo u takvom odnosu prema zavisnosti. Ne bi
trebalo biti kretanja u tom smeru. Ja uvek
kaem svojim pacijentima koji ele da ostave
cigarete: Kada ste jednom odabrali da ostavite
puenje i odredili vreme kada ete to uiniti, reite se svih cigareta ne uvajte nijednu skrivenu. Za veinu ljudi, uvanje agensa koji izazivaju zavisnost u bliskoj okolini poveava agoniju odvikavanja. Kada se borite, znajui da je
objekat vae elje, kao to je cigareta, odmah
iza ugla, moe postati tee rei ne. Ako se cigarete uklone iz okruenja, iskuenjima se lake odupire. Prema tome, ako prihvatimo biblijsko gledite i smatramo sebe mrtvim za grenu
naviku, neemo eleti da ostavimo bilo kakvo
mesto za neuspeh. Biblija jasno govori o tom
pitanju kao to se vidi u tabeli 5.
Tabela 5. Vera ne ostavlja mesta za
neuspeh
Nego se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista
i telu ne ugaajte po eljama.
(Rimljanima 13,14)
Biblija govori o telu nasuprot duha. Telu

ne ugaajte bi prema tome predstavljalo planove za vraanje ka grehu (kao to su loe
navike i zavisnosti) od koga nas Bog poziva da
se oslobodimo. Opasnost od takvih ugaanja je
dalje ilustrovana priom o mladom momku zvanom Marko. Pre nego to je jednog dana otiao
u kolu, njegova majka je rekla: Marko, danas
posle kole ne elim da ide na plivanje; vrati se
pravo kui. Marko je rekao: Da, majko, vratiu
se direktno kui. Meutim, nakon kole vratio
se kui kasno. Kada je doao do vrata, njegova
majka je videla da mu je kosa mokra. Ona je
rekla: Marko, zar ti nisam rekla da se vrati

kui pravo iz kole. Kasni i kosa ti je mokra.
Iao si na plivanje, zar ne Marko?
Da, majko, iao sam.
Marko, zato si iao na plivanje kada sam
ti rekla da ne ide?
Zato to sam bio iskuan.
Marko, zato si poneo kupai sa sobom?
Pa, majko, zato to sam mislio da bih
mogao da budem iskuan.
Marko je ugaao telu. Uvideo sam da mnoge odrasle osobe rade to isto. Oni misle da bi
mogli biti iskuani i zbog toga ostavljaju mesta
za neuspeh, pa je neuspeh esto rezultat. Sa
druge strane, oni koji poseduju istinsku veru u
Boga e slediti savet iz Biblije i primeniti najefektivniji plan: nee ostaviti mesta koja e
dovesti do neuspeha. Umesto toga, raunaju da
je pobeda njihova i da je navika iza njih. Iako
e iskuenja i udnje doi, znaju da im Bog kae
da smatraju sebe mrtvim za supstancu koja
izaziva zavisnost, i ive u uverenju da e im sam
Bog pomoi da nastave tim putem.
Jedan razlog zbog koga ljudi ostavljaju
mesta za neuspeh je da se boje da e previe
patiti tokom procesa odvikavanja. Imajte na
umu da postoje odreene navike od kojih ne bi
trebalo da pokuate da se jednostavno udaljite
bez profesionalne pomoi. injenica da je medicinsko nadgledanje odvikavanja najbolje za zavisnika od alkohola ili droge ni na koji nain ne
umanjuje Boiju mo za savladavanje navike.
To je jednostavno uvianje da te navike povremeno mogu da prouzrokuju simptome odvikavanja koji mogu da ugroavaju ivot, a koji se
mogu spreiti bliskom medicinskom negom.
Meutim, ta je sa navikama koje ne zahtevaju
medicinsko nadgledanje? ta je sa ostavljanjem
televizije, eera, okolade ili mesa? Da li je
zaista neophodno da osoba bude voljna da pati
kako bi se reila takvih zavisnosti?
Volja za trpljenjem kako bi se reilo

zavisnosti
Udaljimo se na trenutak od pitanja navika i
zavisnosti i razmotrimo jednostavno ivljenje
religioznim ivotom. Na model za takav nain
ivota je sam Isus Hrist koji je bio i ovek i Bog.
Meutim, On je sklonio svoju boansku prirodu
u stranu kada je doao da ivi na ovoj zemlji.
Biblija navodi da nije koristio nikakve moi koje
mi nemamo u prevazilaenju stvari. Biblija je
takoe veoma jasna u opisivanju Hristove patnje. Jedan od tekstova koji spominje njegovu
patnju se nalazi u tabeli 6.

Tabela 6. Patnja usled iskuenja
Jer On zaista ne doe u pomo anelima, nego
potomstvu Avramovu. Zato je trebao u svemu da
bude slian brai svojoj, da bi bio milosrdan i
veran prvosvetenik pred Bogom, da bi izvrio
slubu oienja naroda. Jer budui je i sam bio
iskuavan u onome u emu pretrpi, moe da
pomogne onima koji se iskuavaju.
(Jevrejima 2,16-18)
Tekst objanjava da se Isus u potpunosti

ponaao kao ovek, kao Avramov potomak (ne
Adamov). U svim stvarima Hrist je bio kao njegova braa. Patio je, i bio je iskuavan. Ovaj
tekst ne govori o patnji koju je doiveo na
krstu, ve o patnji koju je doiveo usled iskuenja. Veina nas je svesna fizikog muenja
koje je Isus doiveo u dogaajima koji su vodili
do Njegovog raspea. Ali, Njegova patnja dok
je bio iskuan je povezana sa injenicom da je
bio kao Njegova braa. Nasledio je celokupnu
ljudsku prirodu kakvu je imao Avram, a sa
takvom prirodom je mogao da bude iskuavan
kao to smo i mi.
Isusove elje nisu uvek bile u skladu sa
Oevom voljom. Klasian primer za to se javio
pri iskuenjima u pustinji. Tu nam se kae da je
nakon etrdeset dana gladovanja Hrist sa svojom ljudskom prirodom bio gladan.12 Meutim,
On nije zadovoljio tu ljudsku elju kada je bio
iskuavan, ve je odabrao Boiju volju i nije
sam sebi stvorio hranu.13 Kao ovek, ekao je
da se Njegov Otac pobrine za Njegove potrebe
umesto da uzima stvari u svoje ruke i koristi
svoju boansku prirodu inei uda. Tako je bilo
sa svakim iskuenjem u ivotu Isusa; nikada se
nije prepustio ljudskim eljama. Uprkos tome
to je bio iznova u iskuenjima, bio je nevin od
svakog greha. Krajnje je znaajno uvideti da je
bilo mogue da Hrist ne odoli iskuenju. Kada
to ne bi bio sluaj, ne bi u potpunosti mogao da
doivi iskustvo iskuenja.
Odakle Isusu snaga da se odupre iskuenju? Oslanjao se na Oca da e mu dati snagu
da prevazie iskuenja. Neprestano je predavao
svoju volju Ocu. Nema sumnje da je Isus patio
u pustinji kada je odabrao da ostane gladan
umesto da otkloni ljudsku elju za hranom.
Nema sumnje da je, i u drugim prilikama, Isus
esto trpeo odupirui se sopstvenim eljama
kako bi se ponaao po Boijim eljama za
Njega. Hrist je rekao: Jer sioh s neba ne da
inim volju svoju, nego volju Oca koji me posla. (Jovan, 6,38) Ova objava ponovo naglaava
injenicu da Isusove elje i volja Njegovog Oca
327
nisu uvek bile iste. Tamo gde su se razlikovale,

odabrao je da sprovodi Oevu volju, a to bi
dovodilo do trpljenja. Petar, jedan od Njegovih
najbliih sledbenika, pisao je o Hristovoj patnji
Tabela 7. Izlaenje na kraj sa zavisnou
Kad dakle Hristos postrada za nas telom, i vi se
tom misli naoruajte, jer koji postrada telom,
prestaje da grei, da ostalo vreme ivota u telu ne
ivi vie po eljama oveijim, nego po volji
Boijoj.
(1. Petrova 4,1-2)
Poto je Hrist patio u telu, i mi treba da oekujemo da patimo u svojim telima i umovima
dok ostvarujemo pobedu nad zavisnou. Iako
postoje retke prilike kada Bog uklanja bilo kakvu borbu u pobeivanju odreene navike ili
zavisnosti, za veinu nas nema pobede bez
trpljenja. Mnogi religiozni ljudi su posrnuli pri
takvoj patnji.
Tragedija je pogodila Dejn Donson.14 U
mladom dobu od 44 godine doivela je svoj prvi
infarkt. Izgledi su bili jo straniji za nju nego za
veinu. Vidite, Dejn je dobila decu kasnije u
ivotu, tako da je jo uvek imala malu decu kod
kue. Infarkt je na taj nain ugrozio ne samo
njenu budunost, ve i budunost njene male
dece. Radio sam sa Dejn u bolnici kako bih joj
obezbedio pravilan oporavak i time smanjio rizik
od moguih novih infarkta. Jedna od mojih
prvih instrukcija je bila da obezbedim da Dejn,
koja je tada bila pua, razume da mora da
ostavi cigarete. Informisao sam je kako je
ostavljanje puenja sutinsko za spreavanje
narednog infarkta i dalje oteenje srca. Bilo mi
je drago da nije puila tokom sedam dana dok
je bila u bolnici. To je bilo lake poto je naa
bolnica, kao i veina, zabranjivala puenje.
Kada sam otpustio Dejn na kraju sedmice,
otila je kao nepua, sa novim ivotom. Jedna
sedmica bez puenja je bila dovoljna da se
prou svi simptomi odvikavanja i savlada zavisnost sa fiziolokog stanovita. Sve to je trebalo da uradi je da nastavi na dobrom putu na
kome je bila.
est sedmica kasnije Dejn se vratila u moju ordinaciju radi zakazanog pregleda. Bio sam
iznenaen kada sam saznao da je ponovo
poela da pui nakon to je napustila bolnicu. I
dalje je imala psiholoku zavisnost. Rekao sam:
Dejn, vi imate malu decu. Rekli ste mi kakvi
su vai planovi za njih, i koliko elite da vidite
kako uspevaju u ivotu. Kako e biti uspeni bez
vas? Ona je upitala: Kako to mislite? Rekao
sam: Vae puenje e spreiti da jo dugo
328
budete u blizini njih. Izloeni ste velikom riziku.
Ona je odgovorila: Znam da jesam. Zatim smo
ponovo razmotrili tetu koju puenje nanosi
njenom zdravlju, i uverio sam je da e joj Bog
dati pobedu ako veruje u Njega. Konano sam
rekao: Dejn, znam da ste religiozni. Recite mi
zato nastavljate da kupujete cigarete kada
znate da Bog ne eli da puite? Verujte u
Njega. Ona je rekla: Dr Nidli, verujem u Njega. Ali rei u vam zato nisam prestala sa
puenjem. To je zato to Bog nije otklonio moju
elju za cigaretama. Poto Bog nije otklonio
elju, nastavljam da puim.
Dejn je oekivala da e Bog nekako doi i
izvriti operaciju na njenoj volji, otklanjajui
elju tako da nikada vie ne bi poelela da pui.
Nastavie da pui dok se to ne desi. Znam neke
sluajeve u kojima je Bog uradio upravo to.
Meutim, znam daleko vie sluajeva u kojima
je Bog pomogao nekome da proe kroz teak
proces da kae ne i dao im pobedu usred patnje kroz bolove odvikavanja. Ako nismo spremni da proemo kroz odreeno trpljenje od simptoma odvikavanja od zavisnosti, neemo ostvariti pobedu. Mi moramo da preduzmemo prvi
korak. Boija volja, kroz veru i snagu koju nam
daje e zatim dovriti pobedu. Dao sam Dejn
ove tekstove o patnji i mislim da je sada to
videla u novom svetlu.
Neki pate vie od drugih

ivim u Oklahomi, u regionu gde ima dosta
religioznih ljudi, tako da sam uo komentare
kao to je Dejnin mnogo puta. Mnogi religiozni
ljudi pristupaju problemu zavisnosti oekujui
da e ga pobediti uz malo ili bez napora sa
svoje strane, a zatim se ude zato doivljavaju
neuspeh. Imajui u vidu takve poglede, elim
da osiguram da ovo pitanje bude potpuno
jasno: ne pate svi koji pobeuju zavisnost u
istoj meri. Video sam one koji ostvaruju pobedu
uz minimalne potekoe i patnje.
Bog otklanja elju kod nekih bre nego kod
drugih, to je ispunjenje jo jednog teksta o
iskuenju iz Biblije. On navodi da Bog nee
dozvoliti da budemo iskuani bilo ime to ne
moemo da podnesemo, ili to je iznad onoga
to moemo da podnesemo.15 Onima koji, iz
moda nekih nepoznatih razloga, ne bi mogli da
podnesu snane simptome odvikavanja (ili
moda bilo kakve), Bog e otkloniti simptome i
elje. Gospod uklanja ili smanjuje elje i ini da
je mogue da oni ostvare pobedu. Svako od nas
moe biti siguran da Bog nee dozvoliti da proemo kroz vee patnje nego to moemo da
podnesemo uz Njegovu pomo.
Meutim, ak i oni koji naizgled lako prolaze

u odvikavanju od jedne zavisnosti mogu se suoiti sa razliitom borbom sa drugom zavisnou
u kojoj Bog doputa da pate u veem stepenu.
Bog uopteno gledano ne uklanja potekoe od
ljudi. Na kraju, Biblija nas ui da potekoe u
stvari pomau u razvijanju biblijskih vrlina, dok
verujemo u Boga usred naeg trpljenja.16 Prema tome, Boiji metod rada je da nam pomogne usled izazova i potekoa, a ne da nas oslobodi od njih.
Primeri patnje koja vodi do pobede

Biblijska istorija je bogata primerima. Bog
nije spreio da Egipani sateraju njegov narod
do Crvenog mora, ve je proveo Izraelce kroz
to veliko Crveno more. Bog nije sauvao Danila
od lavlje jame, ve ga je proveo kroz iskustvo.
Danilova tri prijatelja su provedena kroz vatru.
Lista se nastavlja, ali je sutina da Boiji cilj nije
obavezno taj da nas dri dalje od iskuenja i
potekoa, ve da nam da snage da proemo
kroz ta trpljenja bez pada.17 Svako iskustvo
nam daje jau veru u Boga.
Razmotrimo sada dokumentovano iskustvo
osobe koja se suoila sa duboko ukorenjenom
navikom, ali je na kraju uspela da ostvari totalnu i trajnu pobedu. Radi se o navici koja moe
da se odnosi na mnoge: zavisnost od jedenja
mesa. Pouke koje se mogu nauiti iz ovog
iskustva bi trebalo da budu od pomoi svakome
sa ovom ili nekim drugim tekim navikama ili
zavisnostima.
Danas postoji sve vei broj ljudi koji su
postali svesni zdravstvenih rizika od jedenja
mesa. Mediji objavljuju istraivanja zdravstvene
zatite koja ukazuju na meso kao na uzrok
raka, sranih oboljenja i drugih bolesti. Mnogi
pokuavaju da ga uklone iz svoje ishrane, a
neki otkrivaju da njihovi apetiti ne mogu biti
zadovoljeni bez njega. Neki su iskusili ono to bi
se moglo nazvati simptomima odvikavanja.
Iako je bio ubeen da je meso tetno, citirani autor iji su se komentari o zdravlju pojavili u mnogim poglavljima u ovoj knjizi, imao je
potekoa u svom linom ivotu da ga odstrani
iz svoje ishrane. Pre svog ubeenja da je morao
da se oslobodi jedenja mesa, doao je do problema: nije mogao da opstane bez mesa. Vodio
je dnevnik dok je prolazio kroz ovu borbu.
Njegova izjava u tabeli 8 je izraavala oseanja
da nije mogao da preivi bez mesa.18
Neki bi to oznaili kao klasini sluaj psiholoke zavisnosti, ako ne i stvarne fizioloke
zavisnosti. Bez obzira kako nazvali njegovo
korienje mesa, to je bez sumnje bila duboko

Tabela 8. Meso je bilo nezamenljivo
Godinama sam mislio da sam zavisan od ishrane
mesom radi snage... Bilo mi je veoma teko da
prelazim sa obroka na obrok, a da se ne javljaju
munine u stomaku i vrtoglavica... Konzumiranje
mesa bi za izvesno vreme uklonilo te oseaje slabosti. Zbog toga sam odluio da je u mom sluaju meso bilo nezamenljivo.
ukorenjena navika koja je njemu izgledala

neophodna. ak i uz meso u ishrani, nije bio
dobrog zdravlja, ali su oseaji slabosti i vrtoglavice nestajali. Zbog toga su stvari postale
kranje teke kada je doao do zakljuka da je
meso bilo opasno po njegovo zdravlje i znao
je da mora da ga se odrekne. Borbene linije su
bile postavljene jer mu je njegovo celokupno
iskustvo reklo da je meso neophodno, u stvari nezamenljivo. U svakom sluaju, sledio je svoja ubeenja i ostavio meso. Zabeleio je intenzitet borbe, kao to je navedeno u tabeli 9.19
Tabela 9. Borba jednog oveka
Trpeo sam uasnu glad. Jeo sam mnogo mesa.
Ali kada mi je bilo loe, prekrstio sam ruke preko
stomaka i rekao: Neu okusiti ni zalogaj. Jeu
jednostavnu hranu ili neu jesti uopte. Hleb mi
nije imao nikakav ukus. Retko sam mogao da
pojedem komad veliine papirnog dolara. Neke
stvari u promeni sam mogao sasvim dobro da
podnosim, ali kada je u pitanju bio hleb, jako mi
je smetao. Kada sam izvrio te promene, bio sam
suoen sa posebnom bitkom. Prva dva ili tri obroka, nisam mogao da jedem. Rekao sam svom
stomaku: Moda e ekati dok ne bude mogao
da jede hleb. Uskoro sam mogao da jedem
obian hleb, kao i crni hleb. Njega ranije nisam
mogao da jedem; ali sada je dobrog ukusa i
nemam gubitak apetita.
Ovaj autor je priznao svoju veliku zavisnost

od mesa. Otvoreno je priznao: Nisam mogao
bez mesa. Oni koji imaju vrsto ukorenjenu
naviku ili zavisnost neke vrste moda bi mogli
da iznesu slinu izjavu, stavljajui sopstveni
odreeni problem umesto rei meso. Prolazio
je kroz oseanja slabosti i reio da trpi gladan
dok njegov stomak ne bude spreman da prihvati hleb, koji njemu nije imao ukusa, umesto
mesa. Znao je da je hleb zdrava hrana, naroito hleb nainjen od integralnog neprosejanog
brana, ali on nije mogao da ga jede. U toj bici,
ne samo da je pokuao da odstrani elju za hranom koju je voleo, ve je u isto vreme nastojao
da razvije ukus za hranom koja mu je bila neukusna. Opisao je ovo iskustvo kao posebnu bit-
329
ku. Potpuna pobeda koja ukljuuje gubitak elje za tetnom supstancom nije bila trenutna
bilo je potrebno vreme. Postepeno, njegov apetit se promenio do te mere da ne samo da je
mogao da podnese hleb, ve je on bio i ukusan.
Zabeleio je poboljanje zdravlja nakon promene ishrane reima prikazanim u tabeli 10.20
Tabela 10. Bez mesa bolje zdravlje
Od kada sam shvatio pitanje jedenja mesa u vezi
sa zdravljem, ostavio sam upotrebu mesa. Koristim voe i povre u velikim koliinama. Moje
zdravlje nikada nije bilo bolje nego poslednjih 6
meseci.
Moji bivi oseaji slabosti i vrtoglavice su
nestali. Na naem stolu nemamo meso, nezdrave
kolae ili bilo koju masnu hranu. Moj apetit je
zadovoljen. Jedem hranu sa veim uivanjem
nego ikada pre. Imam vie snage nego to sam to
godinama mislio.
Njegovo zdravlje je bilo upadljivo poboljano. Obilato je koristio voe i povre; bogata
hrana vie nije bila deo njegove ishrane. Ranija
oseanja slabosti i vrtoglavice su nestala, njegova snaga se poboljala, a njegov apetit je bio
zadovoljen. tavie, hrana je bila ukusnija nego
ikada pre. Njegova patnja je na kraju proizvela
sve te pozitivne efekte. Izdravanje psiholokih
i fiziolokih patnji je dovelo do divnih poboljanja, veih nego to je oekivao.
Da li je ova radikalna promena bila trajna?
Da li je bio iskuan da se vrati starim navikama
ishrane? Njegov odgovor je naveden u tabeli
11.21
Tabela 11. Pobeda jednog oveka
Nisam ni malo promenio svoj pravac nakon to
sam prihvatio zdravu promenu. Nisam nainio
nijedan korak unazad od kada je svetlo o ovom
pitanju prvi put obasjalo moj put. Trenutno sam
prekinuo sa svim od mesa i maslaca... Pri vrenju tih promena u ishrani, odbio sam da popustim
pred ukusom i da dopustim da on vlada nada
mnom.
To je napisao est godina nakon to je

promenio svoju ishranu. Promena je bila trajna.
Nije imao elju kojoj bi se vratio. On je odbio
da popusti pred ukusom. Priznao je da je Bog
bio uzvelian njegovom pobedom; Boija snaga
je bila ta koja mu je u ivotu omoguila da ostvari pobedu.
Odaberite svoje patnje odreene

sada ili daleko vee kasnije
Ova pria je ohrabrenje za sve koji ele da
pobede bilo koju zavisnost ili duboko ukore-
330
njenu naviku. Stvarne koristi od pobeivanja
tetne navike su esto daleko iznad bilo kakvog
teorijskog znanja o potencijalnim koristima.
Prema tome, patnja koja se mora izdrati kako
bi se pobedilo je daleko manja od patnje koja
e se na kraju iskusiti ako ne uspemo da izvrimo promene na bolje. Veliina i trajanje patnje
mogu biti vei. tavie, koristi i uivanje u novom poboljanom nainu ivota daleko nadmauju koristi ili trenutna dobra oseanja
koja se doivljavaju poputanjem tetnoj navici.
U svakom sluaju, svako iskustvo u pobeivanju zavisnosti i loe navike predstavlja bitku
koju treba dobiti. Bitka je intenzivnija za jedne,
a manje intenzivna za druge. Vera u Boga i
spremnost da se trpi i da se dua preda Bogu
e dovesti do pobede. to je bitka intenzivnija,
to je pobeda slaa. Zahvalite mu za pobedu i
odluite da nee biti vraanja unazad. Oseaete se mnogo bolje nego sada. Biete veoma
zahvalni Bogu za ono to je ostvario.
Najjaa iskuenja
U ovom poglavlju smo videli da je Hrist, na
Najvei Primer, zbog svoje ljudske prirode imao
elje koje nisu uvek bile u skladu sa Oevom
voljom. Pomenuti autor je istakao da je najkritiniji borbeni front u duhovnom ratu dovoenje nae volje u sklad sa Boijom voljom. Njegovi uvidi su navedeni u tabeli 12.22
Tabela 12. Najjaa iskuenja
Najjaa iskuenja religioznog oveka e doi
iznutra; jer se mora boriti protiv sklonosti prirodnog srca.
Najtea bitka sa kojom se svako od nas

suoava je unutranja bitka bitka protiv sklonosti i elja naeg prirodnog srca. Biblija izraava da je Hrist koji je u svaemu iskuan, kao
i mi, osim greha (Jevrejima 4,15). I on je
takoe bio iskuavan iznutra, kao to smo i mi.
Ali poto je On Spasitelj oveanstva i na
primer, bilo je neophodno da i On doivi ista
iskuenja koja mi imamo. On je nadvladao sva
iskuenja i prema tome moe nam dati pobedu
u svakoj oblasti naeg ivota. On je voljan da
pokloni tu pobedu svakome od nas samo ako
posegnemo i prihvatimo taj dar.
Pobeivanje apetita
U naim ivotima nam je potrebna boanska sila da bismo nadvladali neke od najsuptilnijih iskuenja: jake apetite za hranom koju
mnogi ljudi smatraju potpuno prihvatljivom, ali
koja nije u skladu sa Boijom voljom. To je ono
to je Isusu trebalo kada je odbio da stvori sebi

hranu u pustinji iskuenja. To je ono to je
nama potrebno kada smo iskuani da popustimo pred bilo kojom hranom ili drugom navikom
koja nije dobra za nas. Tabela 13 direktno govori o tome.23
Tabela 13. Savladavanje apetita
Iskuenja poputanja apetitu poseduju snagu
koja se moe prevazii samo uz pomo koju moe
da prui Bog. Meutim, za svako iskuenje imamo
Boije obeanje da e postojati nain za izlaz.
Zato, onda, ima toliko mnogo onih koji su
nadvladani? To je zato to ne predaju svoju veru
Bogu. Ne koriste se sredstvima koja su obezbeena za njihovu bezbednost. Izgovori koji se pruaju za odobravanje iskvarenog apetita ne prebacuju odgovornost na Boga.
Neki ljudi koji uopte ne veruju u Boga mogu da se udalje od iskuenja poputanja apetitu. Mogu da prestanu sa puenjem, ili korienjem tetne hrane, ili korienjem kofeina samostalno sopstvenom snagom volje. Meutim, verujem da izjava koju smo upravo razmotrili vai za sve, to jest, ljudski je nemogue
ostvariti potpunu kontrolu nad apetitom u svim
svojim oblicima ako nemamo Boiju silu. Onaj
koji ne koristi Boiju mo moe da ostvari mnogo prividnih pobeda nad apetitom, ali e na
kraju biti drugih bitaka koje gubi zbog nedostatka boanske snage. Dobre vesti su da e
nam Bog pomoi. Ipak, da bismo primili tu
pomo moramo sami da koristimo Njegovu
snagu. Ve smo razmotrili zapis iz Biblije o jednom od Hristovih najjaih iskuenja po pitanju
apetita.24 On se pozvao na Boiju re kako bi
ostvario pobedu. Boija volja obezbeuje nain
za odolevanje svakom iskuenju. Prestanimo
onda da dajemo izgovore za svoje loe navike i
zavisnosti. Verujte mi, kao lekar, uo sam mnogo izgovora za nastavljanje sa nezdravim
navikama. Meutim, Bog ne prihvata takve
izgovore. On je obeao da e obezbediti snagu
za prevazilaenje iskuenja.
Hrist, na primer, je nadvladao

iskuenje da popusti pred apetitom
Poputanje apetitu moe ponekad da izgleda kao stvar malog znaaja. Kao to sam ve
istakao, odreenim samonaporom neki ljudi
mogu da dovedu neke oblasti svog ivota pod
bolju kontrolu, bez potpunog pobeivanja
tiranije apetita. Na primer, osoba moe da
ostavi odreene namirnice i da na taj nain
smanji teinu ili pobolja holesterol i krvni pritisak, ali da ipak ostanu druge oblasti apetita
koje ostaju nepokorene. Neki ljudi ne moraju da

vide potrebu za ostvarivanjem pobede nad svakim aspektom apetita jer su ve dostigli svoje
zdravstvene ciljeve. Meutim, malo ljudi shvata
dalekosene posledice apetita. Apetit koji nije
savladan Boijom moi e na kraju prouzrokovati razorne posledice. Dalekoseni efekti na
oveanstvo usled poputanja apetitu su
opisani u tabeli 14.25
331
svojoj fizikoj slabosti i snanoj gladi, jo uvek

je bio u stanju da nadvlada iskuenje. Pun
znaaj toga je opisan u tabeli 16.27
Tabela 16. Boanska mo moe biti naa
Bez obzira koliko je velika borba, moe da pobedi. Uz pomo boanske sile koja je izdrala
najvea iskuenja koja je Sotona mogao da izmisli, ovek takoe moe u potpunosti da bude
uspean u svojoj borbi sa zlom.
Tabela 14. Savladavanje iskuenja

Sotona dolazi oveku kao to je doao Hristu, sa
svojim snanim iskuenjima za poputanje apetitu. On dobro zna svoju mo za savladavanje
oveka u tome... itavi gradovi su zbrisani sa lica
zemlje zbog zloina i grenosti koja ih je nainila
mrljom u svemiru. Poputanje apetitu je bio
osnov svih njihovih grehova. Kroz apetit, Sotona
je kontrolisao um i bie.
Hrist je obezbedio mo koja nam je potrebna za savladavanje svakog aspekta apetita.

Uzimajui u obzir da su nagrade za pobedu jo
vee nego to je oekivano, Bog od nas ne trai
da se odreknemo niega to nije u naem
najboljem interesu. Za nas uva blagoslove koji
se ne mogu ni zamisliti.
Posustajanje u borbi
Poputanje apetitu u ovom kontekstu
oznaava bilo koje ljudske udnje ili elje koje
nas navode da idemo nasuprot zadovoljenju
Boije volje. Takva poputanja imaju veliku cenu; udnja je zadovoljena na raun naeg tela i
due. Neobuzdani apetit obezbeuje osnov za
mnoge svetske probleme. Bilo da je to apetit za
novcem ili seksom, zemljom ili moi, ili jednostavno za hranom moe se utvrditi da najvei
broj svetskih najveih sukoba potie usled
pokuaja ispunjenja tih elja. To je tano i u
naim linim ivotima. Moe se utvrditi da
mnogi od problema sa kojima se suoavamo u
vezi sa naim zdravljem, meu lanovima
porodice ili pak na radnom mestu, potiu od
poputanja apetitu u nekom obliku ili nainu.
Prema tome, ostvarivanje potpune kontrole nad
apetitom bi reilo mnoge od naih linih
potekoa i spreilo mnoge od problema patnji
oveanstva. Mo apetita i mo naeg Tvorca su
dalje ilustrovani dok jo jednom razmatramo
Hristov sukob u pustinji u tabeli 15.26
Veoma smo ohrabreni za pobeivanje apetita kada razmotrimo da je Hrist izdrao
gladovanje pre nego to je iskuavan. Uprkos
Tabela 15. Mo apetita i mo Hrista
Mo iskuenja za poputanje apetitu se moe
izmeriti jedino neizrecivim patnjama naeg
Iskupitelja u tom dugakom gladovanju u pustinji. Znao je da bi poputanje iskvarenom apetitu
toliko umrtvilo ovekove sposobnosti opaanja da
se svete stvari ne bi mogle razaznati. Adam je
pao na iskuenju u vezi sa apetitom; Hrist je
pobedio negiranjem apetita. Naa jedina nada za
povratak raja je kroz vrstu samokontrolu.
Neki koji ostvaruju pobedu nad zavisnou,

izvesno vreme se vrsto dre svog ubeenja
kroz Boiju snagu, ali se zatim vraaju svojoj
staroj navici. U veini takvih sluajeva, njihov
fokus nije ostao na Bogu i pobedi koju je On
obezbedio. Prilikom neuspeha, postoji tenja ka
obeshrabrenju kada osoba kae: Poraen sam.
Nije delovalo. To nije za mene. Ipak u odustati. Takav stav se mora izbei. Prvo, shvatite da
ako popustite, niste ponitili sav napredak koji
ste nainili. Drugo, shvatite da je isti Bog tu da
vam pomogne da ponovo zaponete sa
obrascem uspeha tano na tom mestu. Tree,
shvatite da moete da nauite na svojim
grekama. Neuspeh treba smatrati svetionikom
upozorenja kao to je navedeno u tabeli 17.28
Tabela 17. Poraz preokrenut u pobedu
Ako ste nainili greke, svakako ostvarujete pobedu ako uvidite te greke i smatrate ih za svetionike upozorenja. Tako pretvarate poraz u pobedu, razoaravajui neprijatelja i slavei svog
Tvorca.
Analizirajte greku - odredite zato i kako je

nastala. Upitajte se: Kako sam izgubio svoj
fokus na Boga? Ili: Zato sam napustio veru u
snagu koju mi je Bog dao? Ako se iskustvo
posmatra kao svetionik upozorenja, onda e
va otpor narednom neuspehu biti u stvari pojaan. Va dugoroni uspeh e biti pojaan jer
ste imali neuspehe, samo kako biste se ponovo
podigli u Boijoj moi na putu ka uspehu.
Za one od vas koji imaju mone fizioloke
zavisnosti od supstanci kao to su duvan, alkohol, prepisani lekovi kao to je valijum, ili
332
zabranjene droge, ponovo bih vas podsetio na
vrednosti medicinske pomoi. Iako nije neophodna za zavisnost od duvana, jeste za druge
supstance sa liste. Pored te profesionalne
pomoi, preporuujem da proitate 16. poglavlje, odeljak VIII, o ostavljanju navike duvana.
Tu ete pronai 10 koraka za ostavljanje ove
navike bez patnje. Ovi koraci su osmiljeni da
obezbede pomo ka svoenju vaih simptoma
odvikavanja na najmanju meru. Tu spada fiziko vebanje, pomo ishranom i drugi znaajni elementi naina ivota. U stvari, mnogi prolaze kroz samo blage simptome odvikavanja, a
u nekim sluajevima i bez simptoma ako paljivo usvoje te vodilje. Oni sa psiholokim zavisnostima i drugim monim navikama kao to je
gledanje televizije mogu da vide ovih 10 koraka
kao veoma vredne dok se oslobaaju od ponaanja koja su ih drala u okovima.
Sve stvari postaju nove

Jedna od zavrnih izjava iz Biblije, navedena u tabeli 18 obezbeuje odgovarajui zakljuak za duhovno naglaavanje ovog poglavlja.
Ovaj savet odgovara potrebama svih onih
koji ele da savladaju zavisnost. Dozvoljavajui
da Hrist vlada u naim srcima, sve stvari e

Tabela 18. Kako postati novo stvorenje
Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro proe, gle, sve novo postade.
(2. Korinanima 5,17)
postati nove, a stari ivot je prolost. Prihvatimo Hrista i itajmo o Njemu u Njegovoj Rei.
Prouavajte Njegov ivot svakodnevno. Ostvarite pobedu u Njemu, pobedu koju je On ve
ostvario. Ne ostavljajte mesta za neuspeh, jer
prava vera nee ostavljati takve mogunosti.
Kroz Boiju milost moemo da nadvladamo
svaku zavisnost i svaku tetnu naviku. Ponjeemo koristi u Boiju slavu tokom naeg ivota
na ovoj zemlji, i u ivotu koji e doi. Da, postoji posebno obeanje onima koji nadvladaju
zavisnosti, loe navike i probleme ovog ivota:
Koji pobedi, dobie sve, i biu mu Bog, i on e
biti moj sin. (Otkrivenje Jovanovo 21,7) Oni
koji nadvladaju doivee blagodeti venog ivota sa Bogom, ivota koji vi i ja ne moemo ak
ni da zamislimo. Biblija kae: to oko ne vidje,
i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube (1. Korina-nima
2,9).
19. poglavlje
Ishrana i okruenje
Naizgled preko noi, pitanje je prelo sa
stvari linog zdravlja na pitanje drutvene pravde i odgovornosti. Puenje cigareta je ve dugo
poznato kao ubica. Srane bolesti, rak plua i
emfizem dobro su poznati rezultati duvanske
navike. Meutim, kada su opasnosti pasivnog
puenja postale ire shvaene, sagledavanje se
promenilo. Odluka da se pui vie nije bila samo
lina odluka, ve je imala posledice na saradnike na poslu, lanove porodice i druge nevine
posmatrae.
Svesnost o drutvenoj ceni puenja je prouzrokovala da puai ponovo procene svoju naviku. Trudne ene su ostavile naviku kada su
uvidele da izlau svoju neroenu decu riziku.
Roditelji su se oslobodili zavisnosti kada su
utvrdili da je bila povezana sa estim disajnim
problemima kao i drugim bolestima kod dece.
Muevi i ene su se udaljili od duvanske navike
kada su shvatili da su izlagali riziku svoje suprunike koji ne pue.
Iako milioni puaa sada uviaju da njihova
navika ima drutvene posledice, malo ljudi
uvia cenu koju drutvo plaa usled njihovog
izbora ishrane. Obilje dokaza jasno govori da
nai izbori hrane imaju dalekosene posledice
na nae susede, zemlju i svet. U ovom poglavlju
emo ispitati neke od ovih dokaza. Videemo da
je optimalna ishrana sa stanovita drutvene
svesnosti takoe i najbolja ishrana za zdravlje
pojedinca. Ova optimalna ishrana je potpuno
vegetarijanska ishrana. Njene dalekosene
koristi su detaljno opisane tokom cele ove knjige.
Globalni porast upotrebe mesa

Istorijski je, u skoro svakoj kulturi, uzgajanje stoke bilo povezano sa uzgajanjem useva
na nain koji je obezbeivao dugoroan odriv
odnos. Nagli porast potronje mesa u dvadesetom veku je poremetio tu ravnoteu i sada
izlae na svet nizu sredinskih pretnji.
Veliki deo svetske populacije konzumira
veoma malo mesa. Meutim, kada se standard
ivota neke zemlje povea, upotreba mesa se
generalno takoe poveava. Autor Nadakavukaren istie da se graani srednje razvijenih

zemalja pridruuju bogatijim nacijama u prebacivanju na vee oslanjanje na ivotinjske
proizvode.1 Jedan od razloga za to je da je
konzumiranje mesa postalo meunarodni standard za bogatstvo. Istraiva Lester Braun
(Lester Brown) je obezbedio jedan pogled na
ovaj svetski fenomen.
Prole godine, kada je jedan izveta upitao
da li se ivotni uslovi poboljavaju, kineski seljak je odgovorio: Sve u svemu, ivot je postao
mnogo bolji. Moja porodica sada jede meso 4 ili
5 puta sedmino. Pre deset godina nikada
nismo imali meso.2
Zaista, sve vie zemalja u razvoju sada ima
mogunost da priuti meso. Kao rezultat toga,
konzumiranje mesa je postalo globalni fenomen. Proizvodnja mesa je skoila kako bi zadovoljila potranju, kao to je prikazano na slici
1.3
Slika 1. Porast proizvodnje mesa
Svetska proizvodnja mesa
5
300% porast
0
1950
1990
Ova visoka stopa porasta se nastavlja.

Takav trend postavlja pitanje da li naa planeta
moe da odri ishranu zasnovanu na mesu za
ovu sve veu proporciju svetskih stanovnika.
Uzgajanje stoke zahteva dosta poljoprivrednog
zemljita, kao to je objanjeno u tabeli 1.
334
Tabela 1. Uzgajanje stoke zahteva dosta
poljoprivrednog zemljita
- Ona jede velike koliine itarica, zahtevajui ogromnu koliinu poljoprivrednog zemljita za njihovu proizvodnju.
- Zahteva veliku povrinu zemljita za pau.
Ako bi se celokupna svetska populacija hranila ishranom zasnovanom na mesu slino prosenom Amerikancu, bilo bi neophodno da
svetska proizvodnja itarica poraste do neba,
kao to je prikazano u tabeli 2.4
Tabela 2. Koliina itarica za ishranu svetske populacije koja bi se hranila mesom
Koliina itarica potrebna za hranjenje svetske
populacije koja jede meso bila bi 150% vea od
celokupne trenutne globalne proizvodnje itarica
korienih u sve svrhe.
Ovu zapanjujuu procenu je nainila organizacija Worldwatch, jedna od najuglednijih organizacija koje se bave pitanjima ivotne sredine.
Za one koji nisu upoznati sa ovom organizacijom, Worldwatch je nezavisna, neprofitna istraivaka organizacija koja slui kao izvor svetskim iniocima politike kroz svoja velika istraivanja globalnih problema. Osnovali su je
agencije Ujedinjenih nacija i druge privatne
fondacije.
Meutim, za neke, podaci organizacije
Worldwatch nisu dovoljno upeatljivi. Oni
navode druge statistike koje ine da procene
ove organizacije izgledaju vrlo umerene. Ova
polemika obezbeuje odgovarajuu pozadinu
za znaajnu digresiju. Tokom ovog poglavlja,
kao po pravilu, sve cifre koje navodim su prilino umerene. Kao rezultat toga, mnogi mogu
da smatraju da ne inim sluaj dovoljno snanim u vezi sa monim uticajem koji izbori
ishrane imaju na nau sredinu. Meutim, kao za
ironiju, mislim da ovo poglavlje u stvari ini
sluaj vrim zbog umerene prirode navedenih
informacija. Pokuao sam da koristim samo dobro dokumentovane podatke uglednih naunika, agencija i ak samih proizvoaa hrane. Da,
drugi tvrde da je situacija daleko gora nego to
sam je ja prikazao, i to moe da bude tano.
Meutim, ak i umerene procene koje pruam
obezbeuju dovoljan razlog za trezveno ispitivanje naih navika ishrane.
Na osnovu mog opreznog pregleda podataka, porast svetske upotrebe mesa nesumnjivo
ozbiljno ugroava nau sredinu. Nauni radovi
koji se ak i ne bave ovom rastuom pretnjom

iznose preutnu podrku tome. Razmotrite, na
primer, rad istaknutog epidemiologa, Riarda
Dola (Richard Doll). Ovaj ugledni istraiva je
iskreno razmotrio ivotnu sredinu u svom
lanku pod nazivom Zdravlje i ivotna sredina
1990-ih.5 Iznenaujue je da Dol nije izneo na
vrh svoje liste popularne zabrinutosti laika od
izlaganja otrovima, kao to je zagaen vazduh i
voda. Njegovi glavni razlozi za zabrinutost su
Tabela 3. Glavne globalne zabrinutosti
Riarda Dola
- Siromatvo
- Pritisak populacionog rasta
- Proizvodnja gasova koji proizvode efekat
staklene bate
Mnogi drugi naunici pored dr Dola smatraju populacioni rast za jedno od najkritinijih
problema ivotne sredine. Meutim, najverovatnije je da populacioni rast ne bi ni izbliza bio
problem koji predstavlja da nije pojedinanih
izbora ishrane. To nas vraa nazad na pitanje
ishrane zasnovane na mesu. Razmotrite ovu
injenicu: zahtev za mesom u industrijalizovanim zemljama je pomerio ekonomsku ravnoteu
ak i u zemljama u razvoju. Sada postoje pritisci u mnogim manje bogatim zemljama da se
proizvode ivotinjski proizvodi radi izvoza razvijenijim zemljama. ak i u okviru njihovih granica, izbor ishrane predstavlja probleme za zemlje u razvoju koje su najtee pogoene pritiscima populacionog rasta. Kada bogatije osobe u
tim zemljama zahtevaju ivotinjske proizvode,
zemljite koje bi inae bilo dostupno za ishranu
siromanih direktno biljnim izvorima hrane
koristi se za ispau i uzgajanje stone hrane.6
Na osnovu onoga to smo ve ispitali,
moralo bi biti jasno da potreba populacije za
hranom moe biti veoma optereena ako veliki
deo te populacije zahteva ishranu zasnovanu na
mesu. Relativno male promene u potronji
mesa mogu da ostvare znaajan globalni uticaj.
Konzumiranje manje koliine ivotinjskih proizvoda bi uinilo mnogo za poveanje koliine
itarica u svetu. Lester Braun iz organizacije
Worldwatch je proraunao koristi od smanjenja
korienja mesa za 10%, to je prikazano u
tabeli 4.7
Rast svetske potronje mesa je proizveo niz
posledica. Vea potranja za mesom poveava
zahtev za stonom hranom. To, zauzvrat, primorava poljoprivrednike irom sveta da ostvare
vee prinose sa svojih polja. Takvi pritisci mogu
335
ISHRANA I OKRUENJE
Tabela 4. Prebacivanje upotrebe itarica
sa stoke na ljude
- Stoka koristi 630 miliona tona itarica irom
sveta.
- Smanjenje korienja mesa za 10% bi smanjilo
korienje itarica za isti procenat, ili 63 miliona
tona.
- Ako bi ovo smanjenje korienja bilo dostupno
direktnoj ljudskoj upotrebi, to bi hranilo rast svetske populacije vie od dve godine.
da ih navedu da usvoje intenzivnije poljoprivredne prakse koje mogu da nanesu nepopravljivu tetu zemlji.8 tavie, pokuaj da se uzgaja preterano veliki broj ivotinja u datoj oblasti
moe da teti ivotnoj sredini. U posledice
mogu da spadaju gubitak uma, pa ak i stvaranje novih pustinja (proces zvan dezertifikacija).9 Postoji oko 8,2 miliona jutara zemlje za
uzgoj stoke irom sveta. Meutim, ve je priblino 3/4 te zemlje najmanje umereno pretvoreno u pustinju po proceni programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu.10
O umama i proizvodnji mesa

ume imaju nekoliko kljunih funkcija u
ekosistemu, koje su navedene u tabeli 5.11
Tabela 6. Gubitak tropskih uma

- Gubici tropskih kinih uma su iznosili 28 miliona
jutara godinje (procena iz 1982. godine).
- Celokupan gubitak kinih uma je iznosio 38 miliona jutara godinje (procena iz 1995. godine)
to je jednako dvostrukoj veliini Austrije.
- U Srednjoj i Junoj Americi, 5 miliona jutara se
gubi godinje radi panjaka za stoku.
- U Latinskoj Americi, 50 miliona jutara je izgubljeno za 20 godina pretvaranjem u stone raneve.
- U Kostarici, 2/3 svih uma je izgubljeno usled
uzgajanja stoke.
da bolje razmotrimo kako izbori ishrane

ohrabruju pretvaranje uma u poljoprivredno
zemljite. Da bi se poduprli njihovi izbori ishrane, oni koji jedu meso zahtevaju korienje
znaajno vee povrine poljoprivrednog zemljita nego vegetarijanci. Razlog za to je to je
korienje zemljita za uzgajanje stone hrane
krajnje neefikasno u poreenju sa korienjem
istog zemljita za obezbeivanje hrane za vegetarijance. Ono zahteva vie kilograma hrane za
proizvodnju jednog kilograma ivotinjskog
proizvoda. Neefikasnost je ilustrovana u tabeli
7.17,18,19
Tabela 7. Neefikasnost korienja zemlje
za uzgajanje stone hrane u SAD
Tabela 5. Uloga uma

-
Zatita zemljita od erozije

Predstavljaju bitne izvore kiseonika
Umerena i regulisana klima
Spreavanje poplava
Recikliranje i preiavanje vode
Predstavljaju dom za milione biljaka i
ivotinja
znaaja.12
Tropske ume su od naroitog

Priblino petina celokupne industrijske drvne
grae koriene irom sveta dolazi iz tropskih
uma. Milioni ljudi irom sveta zavise od tih
uma za svoj ivot. etvrtina farmaceutskih
agenasa irom sveta sadri ekstrakte biljaka iz
kinih uma. tavie, neki istraivai lekova gledaju na raznovrsnost biljaka u tim tropskim
umama kao na banku prirodnih jedinjenja koja
u budunosti mogu pomoi leenju novih
bolesti ili trenutno neizleivih stanja. Naalost,
gubimo nae ume alarmantnom stopom. Ti
gubici su navedeni u tabeli 6.13,14,15,16
Prvenstveni uzroci smanjenja uma variraju
u zavisnosti od oblasti sveta koja je u pitanju.
Meutim, uzgajanje stoke je esto veliki faktor.
Poreenje zemljinih zahteva za podravanje
odreenih stilova ishrane nam moe pomoi
6,3
4,4
2,5
2,7
2,4
kilograma hrane po 0,9 kilograma svinjetine

kilograma hrane po 0,9 kilograma govedine
kilograma hrane po 0,9 kilograma piletine
kilograma hrane po 0,9 kilograma sira
kilograma hrane po 0,9 kilograma jaja
Standardna hrana kao to su itarice i soja

su koriene kao osnova za ovu tabelu. Ove cifre za proizvodnju govedine su bile manje intenzivne jer je stoka generalno pasla dok nije
prela u tale za hranjenje u toku svojih nekoliko poslednjih meseci ivota. Zapazite da ak i
najefikasniji ivotinjski proizvodi troe 2/3
koliine itarica i soje koja je bila potrebna za
njihovo uzgajanje. Ove cifre mogu biti daleko
gore u drugim zemljama. U Rusiji je, na primer,
potrebno 4,5 do 5,5 kilograma itarica za proizvodnju jednog kilograma piletine, ili dva puta
vie nego u SAD.20
Vee oblasti zemljita proizvode manje

hranljivu vrednost
Gde idu sve te itarice, poto se ne pretvaraju u meso kilogram za kilogram? Znaajan
deo stone hrane ivotinje nikada ne apsorbu-
336
ju. Umesto toga, on se odstranjuje u obliku

vrstog otpada. Od dela koji se apsorbuje, veliki deo se koristi za telesne procese tokom ivota ivotinja. Drugi deo apsorbovanih hranljivih materija se pretvara u nejestivo ivotinjsko tkivo kao to su kosti i dlaka.
Neki su oznaavali taj proces davanja itarica stoci posle ega ljudi jedu meso tih ivotinja
kao kruenje naih itarica kroz stoku. Veina
hranljivih materija se gubi u tom ciklusu, kao
to je naznaeno na slici 8.21,22,23
Slika 8. Hranljive materije izgubljene
kruenjem itarica kroz stoku
Zauvek nestalo
Hranljive materije
Belanevine
Ugljeni hidrati
Vlakna
Izgubljeno (%)
85-90%
do 100%
100%
Belanevine
lozis, zatvor, rak, povieni holesterol, hemoroidi

i hijatus hernija.
Dodatna teta za ivotnu sredinu zbog

proizvodnje mesa
Pored tete od see uma, uzgajanje stoke
proizvodi ekoloku tetu na nekoliko drugih naina: kopno se prvo raiava radi panjaka ili
radi uzgajanja stone hrane; same ivotinje zatim ispoljavaju tetne efekte na sredinu. Neki
od tih efekata su navedeni u tabeli 9.
Tabela 9. teta po sredinu usled
uzgajanja stoke
-
Krenje uma
Unitavanje livada
Otpadne vode sa hranilita
Erozija zemljita
Nedostatak vode
Zagaenje vode
Porast koliine gasova koji izazivaju efekat
staklene bate
Kalorije
Propale
Iskoriene
Kroz ovaj proces, moemo da zavrimo i sa

svega 15% belanevina koje su se prvobitno
nalazile u itaricama. Ovi gubici su nastali praksom intenzivnog uzgajanja stoke kao to su
zatvorene fabrike farme za svinje i ivinu. To
ne samo da odraava gubitak belanevina za
ljudsku upotrebu ve, kao to emo videti, izaziva ozbiljne sredinske efekte akumulacijom u
ivotinjsko ubrivo. Zapazite da su sva vlakna
izgubljena, kao i skoro svi ugljeni hidrati.
Gde su ta vlakna nestala? Po definiciji, vlakno oznaava bilo koju supstancu u hrani koju
ovek ne moe da svari. Iako ivotinje mogu da
svare neke namirnice koje mi ne moemo, vei
deo onoga to nazivamo vlakna najverovatnije prolazi pravo kroz crevni sistem ivotinja i
izbacuje se kao vrsti otpad. Sa druge strane,
vlakna koja ivotinje mogu da vare se razlau i
ugrauju u njihova tkiva. U bilo kom sluaju
kada ljudi koriste ivotinjsko meso, ne dobijaju
ni malo vlakana koja su se nalazila u prvobitnoj
hrani ivotinja. ivotinja ili gubi vlakna svojim
otpadom, ili ih preobraa u oblik koji ljudi mogu
da vare.
Do sada, veina Amerikanaca uvia zato
toliko govorimo o nesvarljivim vlaknima. Ona su
znaajna u spreavanju estih stanja kao to su
apendicitis (zapaljenje slepog creva), divertiku-
Krenje praktino miliona jutara uma u

Srednjoj Americi i Brazilu kao odgovor na zahteve amerikih lanaca brze hrane za jeftinom
govedinom je nazvano hamburgerska veza.
Livade se unitavaju prekomernom ispaom i
gaenjem zemljita koje vre krda stoke koja
nadmauju kapacitet zemljita. Izlivanje otpadnih voda sa hranilita predstavlja razlog za
zabrinutost poto tetne hemikalije mogu da
zagade zemljite i vodu oko postrojenja za
intenzivni uzgoj ivotinja.
Ostatak ovog poglavlja e objasniti kako se
te tete javljaju i koji su njihovi dalekoseni
efekti.
Gubitak zemljita
Poslednjih dvesta godina erozija je proizvodila gubitak zemljita u Sjedinjenim Dravama. Ova dramatina promena je naznaena u
tabeli 10.
Tabela 10. Erozija zemljita u SAD
Prosena dubina zemljita

Pre 200 godina = 53 cm
Danas = 15 cm
Efekti uzgajanja stoke na zemlju i zemljite

su krajnje znaajni. Zemljite erodira irom
sveta. Na osnovu procena organizacije FAO
(Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i
poljoprivredu), negde izmeu 11 i 15 miliona
jutara obradivog zemljita se gubi svake godine
337
ISHRANA I OKRUENJE
irom sveta zbog erozije zemljita.24 Svake

godine, gubici zemljita irom sveta iznose do
710 tona (metrika tona je mera ekvivalentna
sa 1,102 tone) po kvadratom kilometru. To
iznosi priblino 3 tone po jutru.
Da bismo to sagledali, pretpostavimo da je
Amerika iskusila tu prosenu svetsku stopu
erozije zemljita du svakog kvadratnog metra
svog zemljita. Proraunat gubitak zemljita je
prikazan u tabeli 11.25
Tabela 11. Godinji gubitak zemljita u SAD
(Zasnovano na svetskom proseku)
Ukupni gubitak = skoro 7 milijardi tona
Gubitak po glavi stanovnika = 22.700 kilograma
po osobi
ta izaziva tu eroziju? Veliki deo erozije se

javlja usled oranja i kultivisanja zemljita. Kia
spira rastresito zemljite u reke i vodene
tokove, i konano u okeane. Blatnjavi vodeni
tokovi posle snane kie obezbeuju vidljiv
dokaz te erozije. Erozija tei da se pogora
kada je zemlja intenzivno kultivisana. Prema
tome, ubrzana erozija se esto javlja kada
farmeri pokuaju da poveaju proizvodnju mesa
uzgajajui vee koliine stone hrane. Na nekim
mestima u SAD dubina zemljita je postala
toliko mala da se vie ne moe koristiti za uzgajanje niega osim trave.
Neke oblasti SAD gube 50% vie od svetskog proseka. Velike ravnice i zapadni deo drave gubi 4,5 tona zemljita po jutru godinje.
Institut organizacije Worldwatch pripisuje taj
gubitak eroziji vetrom u kontekstu suve klime,
kultivacije radi uzgajanja useva i prekomerne
ispae stoke.26
Ekonomska cena erozije zemljita je takoe
neverovatna. U SAD, kada se saberu trokovi
smanjenih prinosa, poveanih zahteva za
ubrivima i sredinska cena erozije (oticanje
sedimenata i hemijskih zagaivaa), cena se
penje i do 18 milijardi dolara godinje.27
Koliina vode i na izbor hrane

Nae potrebe ne ukljuuju samo pravilnu
ishranu. Takoe su nam potrebne odgovarajue
koliine vode. U stvari, mnogi veruju da e
nedostatak vode prouzrokovati da u poreenju
sa tim strah od nedostatka hrane izbledi. ak i
u Sjedinjenim Dravama, mnoge oblasti zemlje
su postale dobro upoznate sa ograniavanjem
upotrebe vode. Zabrane pranja kola i zalivanja
travnjaka mogu da izgledaju vie kao smetnja
nego kao kriza. Ipak, nedostaci vode mogu da
dosegnu kritine proporcije za relativno kratak

vremenski period. Neki strunjaci u Americi
veruju da nas trenutni izbor ishrane i poljoprivredne prakse koja je time neophodna vode ka
ponoru ozbiljnih nedostataka vode. ta bi moglo da ugroava naizgled neograniene koliine
vode u SAD?
Velika koliina vode je potrebna za
proizvodnju mesnih proizvoda u poreenju sa
proizvodnjom itarica, kao to je ilustrovano u
tabeli 12.28,29
Tabela 12. Voda potrebna za proizvodnju
mesnih proizvoda i itarica
- 3210 litara vode po kilogramu svinjetine bez
kostiju
- 3000 litara vode po kilogramu govedine
- 2810 litara vode po kilogramu ivine
- 484 litara vode po kilogramu penice
- 275 litara vode po kilogramu kukuruza
Koliina vode koriena za proizvodnju date

koliine mesnih proizvoda bi mogla da se koristi
za uzgajanje 10 puta vie kukuruza, i 6 puta
vie penice. Moda ove cifre postaju smislenije kada razmotrite da proseni ameriki graanin zahteva priblino 450 litara vode svakog
dana samo za proizvodnju ivotinjskih proizvoda koje jede u obliku mesa, mleka i jaja. To je
koliina jednaka dnevnoj upotrebi vode koju
osoba koristi za sve kune potrebe.30
Ameriko udruenje stoara je navelo statistike amerikog ministarstva trgovine i Amerikog geolokog udruenja koje bolje ukazuju
na intenzivne potrebe stoke za vodom. Ovi
podaci su u obliku procenata od nae ukupne
upotrebe vode uzete za poljoprivredu. Podaci
su prikazani u tabeli 13.31
Tabela 13. Procenat potronje vode za
poljoprivredu
- 42% ukupne potronje vode se koristi za poljoprivredu.
- 3% od vode za poljoprivredu je za direktnu ivotinjsku potronju.
- 97% vode za poljoprivredu je za navodnjavanje
useva.
- 30% vode za navodnjavanje je za stonu hranu
(seno, panjaci, usevi stone hrane).
Sa ovim statistikama, lako moemo proraunati da 14% celokupne vode koriene u

SAD ide za uzgajanje stoke. Drugi nain razmatranja velikih koliina upotrebljene vode za
uzgoj stoke je razmatranje nekih statistika koje
navodi sama industrija govedine. One su navedene u tabeli 14.32
338

Tabela 14. Godinja upotreba vode za
proizvodnju govedine
- 13,21 biliona litara za navodnjavanje useva stone hrane.

- 11,24 biliona litara za navodnjavanje panjaka.
- 764,57 milijarde litara pijae vode.
Ukupna upotreba vode 26,49 biliona galona
Drugaije reeno, ako bi sva amerika goveda bila uzgajana na velikoj farmi, bilo bi potrebno 26,49 miliona poiljki od milion litara
vode, kako bi se zadovoljile njihove potrebe
vode za samo jednu godinu.
U mnogim delovima sveta dostupnost vode
je pitanje ivota ili smrti. ak i ovde u SAD naa
potranja za hranom sa velikim zahtevima vode
ima ozbiljne ekonomske i ekoloke posledice.
Istorijski gledano, ekonomska cena je u velikoj
meri bila prikrivena usled pomaganja industriji
mesa od strane federalne i dravne vlade u
pogledu potronje vode. Mnogi moda ne
shvataju da njihovi dolari od poreza pomau
obezbeivanju velikih koliina vode neophodnih
za uzgajanje stoke.
Kongres je procenio da su zapadne drave
primile vie od 2 milijarde dolara godinje u
vidu subvencija za vodu. Do milijardu dolara od
ove koliine je otilo farmerima koji uzgajaju
stonu hranu. Farmeri mogu da uzgajaju stonu
hranu veoma profitabilno jer mogu jeftino da
kupe vodu na osnovu federalnih projekata
navodnjavanja. Nekada plaaju manje od stvarne cene za dovoenje vode do njihovih farmi.33
Kao primer za to, veliki Projekat centralne
doline u Kaliforniji obezbeuje vodu za navodnjavanje farmerima za samo mali deo svoje
stvarne cene kao to je navedeno u tabeli
15.34,35
Tabela 15. Kalifornijske povlastice za
navodnjavanje
- Stvarna cena etvorogodinjeg navodnjavanja:
milijardu dolara
- Raun poslat farmerima: 50 miliona dolara
- Procenat trokova koji snose farmeri: 5%
- Koliina vode za navodnjavanje koriene za
stonu hranu: 33%
Sandra Postel (Sandra Postel) sa Instituta

organizacije Worldwatch istie da imajui u vidu
te velike trokove za pomo u vidu vode
koriene za proizvodnju stone hrane takav
scenario se verovatno ne bi odigrao da farmeri
moraju da plate pravu cenu vode.
Povlastice za vodu su samo jedan primer

kako proizvoai stoke ne plaaju svoj poteni
deo kada je u pitanju zabrinutost za ivotnu
sredinu. Darning (Durning) i Brau (Brough),
takoe sa Instituta organizacije Worldwatch su
izneli sledee zapaanje: Sve u svemu, cena
mesa bi mogla da se udvostrui ili utrostrui
ako bi potpuni ekoloki trokovi bili ukljueni u
raun. U te trokove spadaju sagorevanje fosilnog goriva, potronja podzemne vode, poljoprivredno-hemijsko zagaivanje, i emisija metana
i amonijaka.36
Efekti politike i farmerskih povlastica

Potreba za reformom poljoprivredne politike, sa svojim esto kontraproduktivnim povlasticama nije zaboravljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. SZO je svesna potrebe da
zemlje izvre promene u politikim strukturama
koje su u prolosti ohrabrivale ishranu bogatu
ivotinjskim proizvodima. Oni uviaju da vladina ekonomska politika koja se bavi proizvodnjom hrane moe esto da odvrati ljude od
sprovoenja promena koje treba da izvre.
Razlog za to je to je ekonomska politika esto
zasnovana na zastarelim idejama o tome ta
sainjava zdravu ishranu.37
SZO je nastavila iznosei specifine preporuke zemljama u svojoj knjizi iz 1990.
godine: Ishrana i spreavanje hroninih bolesti. Jedna od preporuka je dovela pitanje izbora
hrane u centar panje: Vlade bi trebalo da razmotre svoja ulaganja i politiku povlastica i u
poljoprivredi i u industriji hrane... Politika bi trebalo da podstie uzgajanje biljne hrane,
ukljuujui voe i povre, i ograniava zastupanje proizvoda bez vlakana (koji istovremeno
sadre holesterol).38 Za zamenjivanje hranljive
materije koja je izgubljena smanjenom proizvodnjom mesa hranljivim materijama iz biljnih
izvora, bilo bi potrebno daleko manje vode.
Zagaenje vode zbog stoke

Pored prekomernih zahteva za dostupnom
vodom, uzgajanje ivotinja moe direktno da
doprinese zagaenju vode. Bogatije zemlje se
naroito bore sa problemom odlaganja velikih
koliina otpada sa farmi stoke.39 Stono hranilite je relativno malo, ograeno pare zemlje,
na kome je nagomilano tako mnogo grla stoke
da se jedva mogu pomerati. Takav raspored
obezbeuje ekonomsku dobit: sposobnost ivotinja da se kreu je ograniena i zbog toga
dobijaju vie na teini za krae vreme. Poto se
prodaju po kilogramu, finansijske prednosti su
oigledne. Naalost, SZO je istakla da te tre-
339
ISHRANA I OKRUENJE
nutne intenzivne prakse zatvorenog uzgajanja mogu da prouzrokuju lokalno koncentrisanu

proizvodnju tenog i vrstog otpada. Otpad je
generalno bogat jedinjenjima azota, fosfata i
kalijuma. esto je kontaminiran znaajnim
koliinama tekih metala ukljuujui bakar, cink
i kadmijum. Ako se ti otpadi primene na poljoprivredno zemljite, mogu da prouzrokuju znaajne probleme. Neka od tih jedinjenja biljke
mogu da usvoje i da ih ponovo uvedu u lanac
ishrane.40
Velike koliine otpada koji se akumulira na
stonim hranilitima mogu takoe da zagade
izvore vode kada kia spira otpad sa hranilita.
Uobiajeni rezultat ovog ispiranja je nepoeljan
proces zvan eutrofikacija. Svako ko je video
baru prekrivenu velikom koliinom algi moe da
razume taj proces prekomernog, tetnog rasta
biljnog ivota u vodi.41
Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja
grupa hemikalija zvana nitrati. Ta jedinjenja,
kada ih ljudi unesu u telo, mogu da se ukljue
u bioloke reakcije koje proizvode nitrozamine,
neke od najmonijih poznatih hemikalija u izazivanju raka.42 SZO pokazuje prstom na industriju stoke kao na krivca za zagaivanje naih
voda nitratima. Oni istiu da je primena ivotinjskog otpada na poljoprivrednom zemljitu
zagadila prirodne vode sa rezultatom da su
bunari pijae vode esto veoma zagaeni,
sadrei nivoe nitrata od vie stotina miligrama
po litru.43 Kao okvir za poreenje, 45 miligrama po litru je maksimalna koncentracija nitrata
dozvoljena po amerikim standardima za pijau
vodu.44 Efekti stoke na vodu su veoma dugotrajni. Po proceni SZO, ak i kada bi se zagaivanje danas zaustavilo, moglo bi da bude potrebno doslovno vie vekova da bi se ta sredinska zagaenja odstranila.45
Stoka i proizvodnja gasova koji

izazivaju efekat staklene bate
Gas staklene bate je izraz koji se koristi
za oznaavanje bilo kog gasa u zemljinoj atmosferi koji pomae zarobljavanju toplote na zemlji, kao to staklene ploe zarobljavaju toplotu u
stakleniku. Naunici, politiari, veliki biznismeni
i niz drugih ljudi nastavljaju da raspravljaju o
tome da li trenutno doivljavamo globalno zagrevanje. U cilju ovog poglavlja, nije vano da li
ste na strani onih koji kau da problem postoji,
ili onih koji insistiraju da ga nema. Znaajna
stvar je da postoji opravdana zabrinutost da
gasovi za koje je poznato da imaju efekte
zarobljavanja toplote mogu tetno da utiu na
Zemljinu temperaturu bez obzira da li trenutno doivljavamo takve probleme ili ne.
U stvari, prirodan efekat staklene bate je
ve milenijumima odravao Zemlju dovoljno
toplom za ivot. Ovaj efekat je zasnovan na
vodenoj pari i ugljen-dioksidu koji su odgovorni
za 65% i 22% ovog prirodnog fenomena.46
Meutim, previe ove dobre stvari je ono to je
izazvalo trenutnu zabrinutost. Gasovi koje
proizvodi ovek, a koji izgleda najvie zabrinjavaju, su preterane koliine ugljen-dioksida i
metana. Uesnici su takoe i (ali u manje
znaajnom obimu) azot-monoksid, hloro-fluorougljovodonici i ozon.47
Iznenaujue je da vegetarijanska ishrana
moe takoe da prui znaajne koristi kada se
procenjuje sa gledita mogunosti problema
globalnog zagrevanja. Proizvodnja mesa poveava nivoe gasova koji izazivaju efekat staklene
bate i korienje izvora energije. Tri glavna
gasa koji izazivaju efekat staklene bate, a ija
se koliina poveava uzgajanjem stoke i uzroci
porasta, navedeni su u tabeli 16.
Tabela 16. Porast koliine gasova koji
izazivaju efekat staklene bate usled
uzgajanja stoke
Gas
Ugljen-dioksid
Uzrok porasta
Sea uma
(ume koriste ugljen-dioksid koji

proizvodi ovek. Ugljen-dioksid
se proizvodi razgraivanjem posee
nog drvea i sagorevanjem drveta)
Metan
Azot-monoksid
ivotinjski otpad
ivotinjski otpad
to se tie ugljen-dioksida, ve smo videli

da kada se ivotinje uzgajaju umesto biljaka,
zemljite proizvodi manje upotrebljivih kalorija
po jutru. Tada nam treba vie jutara za uzgajanje vie ivotinja za proizvodnju potrebnih
kalorija. To zahteva krenje uma za obezbeivanje zemljita za panjake, ili za uzgoj stone
hrane. Manje uma znai vie ugljen-dioksida
jer ume preobrauju ugljen-dioksid u kiseonik.
Da bi stvari bile jo gore, razlaganje poseenog
drvea i sagorevanje drveta stvara jo ugljendioksida (7-30% ugljen-dioksida koga proizvodi ovek, po proceni SZO).48 tavie, same
ivotinje izdiu ugljen-dioksid pri normalnom
disanju, dok ga biljke apsorbuju i proizvode
kiseonik.
U vezi sa atmosferskim metanom, Svetska
zdravstvena organizacija je utvrdila da je svetska rastua populacija stoke jedan od najznaajnijih izvora.49 Stoka je odgovorna za 15-20%
340
globalne emisije metana. Veina od te koliine,
moda 80 miliona tona gasa godinje, se proizvodi fermentacijom koja formira gasove u crevima stoke i drugih preivara. Jo 35 miliona tona
godi-nje se emituje iz velike koliine otpada
koji se proizvodi na hranilitima i fabrikim farmama.50
Proizvodnja azot-monoksida je takoe
povezana sa uzgajanjem stoke. Iako ima manji
doprinos efektu globalnog zagrevanja, takoe
smanjuje zatitnu hemikaliju: stratosferski
ozon.51 (Mnogi e se setiti da ozon na ovom
nivou atmosfere pomae uvanju od tetnih
efekata intenzivnog ultraljubiastog zraenja.)
Azot-monoksid moe biti sporedan proizvod
znaajnih koliina amonijaka koji se proizvodi
uzgajanjem stoke. Amonijak isparava iz tala i
hranilita. Velike koliine se takoe izdiu u
atmosferu nakon to se ubrivo prostre po
poljoprivrednom zemljitu.52
Energetski zahtevi za uzgajanje stoke

Uzgajanje stoke povlai za sobom velike
energetske zahteve. Dejvid Pimentel (David
Pimentel), specijalista za poljoprivrednu energiju, istakao se na Kornel univerzitetu. Pimentel
procenjuje da je ak i u energetski efikasnim
zemljama u pogledu uzgajanja stoke kao to je
SAD, potrebna energija od oko 4 litra benzina
za svaki kilogram prodate svinjetine. Govedina i
piletina zahtevaju oko polovine ove koliine. Isti
litar benzina moe da proizvede oko 3 kilograma sira ili jaja.53
Poto je potrebno 53 do 60 litara benzina
da bi se napunio proseni ameriki automobil,
koliina energije koja se troi u ivotinjskoj
proizvodnji ne mora da zvui kao mnogo. Meutim, kada razmotrite da proseni Amerikanac
jede preko 110 kilograma mesa svake godine,54
ovi brojevi postaju zaprepaujui. U stvari,
skoro polovina celokupne energije koja se
koristi u poljoprivrednom sektoru u SAD ide na
uzgoj stoke.55 Da bi se proizvela samo govedina odgajana u SAD potreban je ekvivalent od
14,8 milijardi litara benzina svake godine.56
Energija potrebna za proizvodnju celokupnog
crvenog mesa i piletine koju potroe Amerikanci
u bilo kojoj datoj godini se verovatno pribliava
ekvivalentu od 49 milijardi litara benzina svake
godine.57 Pimentel je procenio da bismo mogli
da smanjimo nae ukupno energetsko investiranje u proizvodnju hrane za celih 60% ako
bismo uspeli znaajno da smanjimo korienje
mesa.
Postoji mnogo razloga za velike energetske
potrebe uzgajanja stoke. Mnoge trenutne
prakse uzgajanja stoke su krajnje energetski

intenzivne. Na primer, stoka se esto uzgaja u
neprirodnom okruenju koje se oznaava kao
fabrike farme kao to su farme svinja ili
farme pilia. Vladina publikacija je nedavno
opisala vrhunsku farmu pilia.58 Bila je 180
metara dugaka (duina dva fudbalska terena)
i mogla je da smesti preko 120 hiljada kokoaka. Velike koliine energije su neophodne za rad
opreme koja hladi farmu leti i zagreva je zimi.
Automatski sistemi za hranjenje i dovod vode
poveavaju energetske zahteve takvih fabrikih
farmi. Jo vie energije je potrebno za ienje
i odravanje tih farmi.
Bez obzira da li se ivotinje odgajaju na fabrikim farmama, na ranu, ili u drugom okruenju, postoje i drugi energetski zahtevi. Stona hrana mora biti uzgajana, ponjevena, a
zatim transportovana do ivotinja. Jo vie
energije se troi prilikom transporta odrasle
stoke do klanica, a zatim za obradu ivotinje
nakon to je ubijena.
Pored potrebe za umerenom upotrebom rezervi fosilnih goriva, ovaj neverovatni utroak
energije u proizvodnji stoke ima jo jedan znaajan sredinski efekat. Poveana upotreba fosilnih goriva i drugih izvora energije proizvodi jo
ugljen-dioksida, gasa staklene bate. Zbog
toga bi se oekivalo da vegetarijanski nain
ishrane smanji upotrebu fosilnih goriva i
obezbedi dalje smanjenje nagomilavanja gasova koji izazivaju efekat staklene bate.
ta je sa farmerima
ta je sa farmerima? Da li su preporuke u
ovom poglavlju neobino stroge prema grupi
ljudi koja oliava samu radnu etiku koja je
nainila Ameriku velikom? Treba naglasiti da
trenutna politika u vezi sa stokom ne odraava
moralni pad mnogih potenih farmera irom
sveta. Uopteno gledano, farmeri su pokuali
da dobro slue svojoj zemlji zadovoljavajui
promenljive potrebe koje su nauka, vlade i populacija usmeravali.
Slino tome, ovde ne postoji namera da se
oklevetaju zakonodavci odgovorni za trenutnu
poljoprivrednu politiku. U mnogim sluajevima,
trenutna vladina politika odraava staro
razmiljanje o ishrani koje se javilo iz doba
Drugog svetskog rata. Kroz povlastice i druge
naine, farmeri su ekonomski ohrabrivani da
slede politiku koja je pokuavala da to vie
pojaa proizvodnju mesa i mleka.59
Za one koji su opravdano zabrinuti zbog
neprilika farmera koji uzgajaju stoku postoje
dobre vesti. SZO govori pohvalno o fleksibilnos-
ISHRANA I OKRUENJE
ti, otpornosti i socijalnoj brizi karakteristinoj za

farmere. Oni uveravaju: Farmeri su unapredili
svoje poljoprivredne prakse tokom poslednjih
40 godina kao odgovor na zahteve za veom
proizvodnjom hrane i izgledaju voljni da ih
ponovo promene.60 Verujem da bi farmeri,
zaista, odgovorili izazovu i nastavili da se trude
kako bi obezbedili zdraviju hranu za Amerikance
i svet.
Zakljuak
Izgleda da stojimo na ivici velikog konceptualog proboja. Kao to veina Amerikanaca
uvia da navike puenja imaju i line i dru-
341
tvene efekte, isto tako mnogi poinju da uviaju da navike ishrane imaju efekte koji se kreu
daleko iznad uticaja na lino zdravlje. Zaista,
zapanjujue je uvideti veliki opseg na koji na
izbor ishrane utie ne samo na nae lino
zdravlje, ne samo na zdravlje nae dece, ve
takoe i na zdravlje i dobrobit celokupnog
sveta. Nije preterano rei da u odreenom pogledu nai naizgled mali, svakodnevni, pojedinani izbori na kraju utiu na sudbinu ivota
nae planete. A moda nijedan izbor ne utie na
globalnu sudbinu u toj meri koliko odluka koja
je meu naim najosnovnijim i linim izborima
ta stavljamo u na tanjir.
20. poglavlje
Iznad vodeih uzroka smrti

Da li ste ikada leali budni u krevetu pitajui
se o najboljem nainu leenja reumatoidnog
artritisa? Odgovor je verovatno ne, osim ako
sami nemate tu bolest ili ako znate nekoga koji
se bori sa tom boleu. Na interes za leenje ili
prevenciju bolesti je obino snaan u vezi sa
boleu koja pogaa ili ugroava nas ili one koji
su blizu nas. Veina drugih tema moe da stimulie nau znatielju, ali osim ako nismo
ukljueni u zdravstvenu profesiju, ona retko
skreu nau panju. Na primer, ako bi poglavlje
u ovoj knjizi bilo nazvano ivot sa fon Hipl
Lindau boleu, prosean italac bi mogao da
bude zainteresovan da pogleda poglavlje samo
dok ne otkrije da je to retka genetika bolest
koja pogaa mozak i oi. Meutim, za retku
osobu sa tim stanjem, to bi verovatno bilo prvo
poglavlje za itanje.
Dok sam razmiljao o zavrnom poglavlju
ove knjige, postavio sam sebi pitanje: ta je sa
osobama koje imaju druge bolesti koje sam
jedva spomenuo? Kako mogu da im dam poruku da zdrav nain ivota moe da pomogne njihovim oajnikim zdravstvenim potrebama?
Nije mogue napisati poglavlje o svakom zdravstvenom problemu zabeleenom u analima
medicinske istorije. Konano, stigao sam do odgovora. U ovom poslednjem poglavlju pruiu
svojim itaocima trajno zavetanje o tome kako
da pristupe bilo kojoj bolesti ili stanju sa gledita naina ivota. Ovo poglavlje e govoriti o
nizu estih stanja koja su sama po sebi od
velikog interesa. Videemo pristup nainu ivota za takve bolesti kao to su artritis, osteoporoza, katarakta, astma i niz drugih zdravstvenih problema. Meutim, tema bi trebalo da
bude od pomoi i onima sa drugim bolestima
koje nisu posebno spomenute. Pristup nije lek
za sve, ve sistem za pomaganje vaem telu da
ojaa, za poboljanje zdravlja i smanjenje rizika
od bolesti uopteno gledano, kao i od njihovih
komplikacija.
Sistem za prevenciju i leenje

Krajem 1970-ih godina, niz zdravstvenih
radnika i obrazovnih radnika se udruio kako bi
ustanovili novi centar za preventivnu medicinu
zvan Vajmar institut. Osnivai nisu toliko eleli
da pokau neto novo koliko su eleli da potvrde svoje uverenje u pristup sveobuhvatnoj
dobrobiti star vie vekova, a koji je zapisan u
Bibliji. Bili su ubeeni da je put do zdravlja za
mnoge ljude bio zasnovan na osam relativno
jednostavnih zdravstvenih koncepata.
Moda izgleda neobino da zdravstveni koncepti naznaeni pre vie vekova mogu danas da
budu od neke vrednosti, imajui u vidu napredak medicinskog saznanja danas u poreenju
sa tim dobom.
Vajmar je razvio akronim kako bi lake bilo
zapamtiti tih osam esencijalnih elemenata
zdravlja. Akronim se sastojao od jednostavne
fraze koju su skupili u jednu re: NEWSTARTNovi poetak. Njihov izbor rei je bio sluajan.
Te dve spojene rei nisu samo ukazivale na tih
osam esencijalnih elemenata, ve su takoe
dale preciznu poruku da usvajanje tih jednostavnih faktora moe da pomogne veini ljudi da
zaponu potpuno novu fazu svojih ivota da
zaista dobiju novi start u ivotu.
Razmotrimo ta slova NEWSTART oznaavaju. Ona su objanjena u tabeli 1.
Mnogi ve uviaju sve ili skoro sve od ovih
osam prirodnih lekova kao neophodne uslove
za dugaak i srean ivot. U stvari, ovih osam
elemenata zdravlja ne predstavljaju iznenaenje za one od vas koji su itali ovu knjigu.
Tabela 1. NEWSTART - Novi poetak
Nutrition ishrana
Exercise vebanje
Water voda
Sunshine suneva svetlost
Temperance umerenost
Air vazduh
Rest odmor
Trust in God poverenje u Boga
343
IZNAD VODEIH UZROKA SMRTI
Znaaj svakog elementa bi morao da bude

jasan u materijalu koji je do sada predstavljen.
U ovom poglavlju emo videti niz znaajnih
zdravstvenih pitanja koja jo uvek nisu istraena. Dok razmatramo stanja koja u velikoj meri imaju znaaj za na kvalitet ivota, verujem
da emo iznova osetiti vrednost sveobuhvatnog
naina ivota koji ova knjiga zastupa. Ovih
osam elemenata obezbeuju osnov za reavanje bilo kog zdravstvenog stanja na uspean
nain.
Za odreenu osobu koja ima odreen
zdravstveni problem ili eli da izbegne odreeni
problem, jedan ili samo nekoliko od ovih osam
elemenata novog poetka mogu biti znaajniji
od drugih. U nekim situacijama, ishrana i vebanje mogu da predstavljaju najznaajnije faktore. Za druge ljude sa drugim zdravstvenim
problemima, vera u boansku mo moe da
predstavlja klju koji nedostaje.
Element Novog poetka broj 1:

Ishrana
Prvi element Novog poetka je ishrana.
Posvetio sam veliki broj stranica u ovoj knjizi
vrednosti ishrane za nae zdravlje. Videli smo
da ishrana moe da pomogne u spreavanju
sranih oboljenja i raka. Videli smo njenu vrednost u pomaganju izbegavanja bubrene insuficijencije, kamena u bubregu i ranog stvaranja
bora. Razmotrili smo njenu ulogu u izbegavanju ozbiljnih infektivnih bolesti kao i u poboljanju naeg mentalnog zdravlja. Meutim, potpuna vegetarijanska ishrana moe da proizvede
i mnoge druge korisne efekte koje jo uvek
nisam spomenuo. Ishrana je, naravno, samo
jedan element novog poetka, ali se njen
znaaj ne moe prenaglasiti.
Zakljuak o ishrani i zdravlju

U ovom dobu svesnosti o medicinskim trokovima, dr Sajnou Knutsen (Synove Knutsen) je
objavila neke fascinantne podatke o koristima
vegetarijanske ishrane.1 Njeni rezultati obezbeuju odgovarajuu demonstraciju o koristima
vegetarijanskog stila ishrane u vezi sa optim
zdravljem. Knutsenova je utvrdila da je i meu
mukarcima i meu enama bilo priblino 15%
manje hroninih bolesti meu vegetarijancima
u poreenju sa nevegetarijancima. Korienje
zdravstvenih ustanova se takoe smanjilo.
Nevegetarijanci oba pola su prijavili vie sluajeva smetanja u bolnicu od vegetarijanaca.
Upotreba lekova od strane nevegetarijanaca je
bila drastino ea. Uopteno gledano, koristili
su oko dva puta vie lekova u odnosu na vegetarijance.
Vegetarijanska ishrana i izdrljivost

ta je sa koristima vegetarijanske ishrane
pored otpornosti na mnoge bolesti? Mnogi ljudi
smatraju da e kada jednom preu na vegetarijansku ishranu postati slabiji. Brinu se da se
nee oseati toliko snanim. Mnogi od nas su
odrasli sa idejom da meso i mleko izgrauju
jae telo. Ispostavilo se da su te ideje mitovi.
Sportisti takmiari su godinama znali da su ivotinjske masti i belanevine neto to treba
drati na minimumu kada pokuavaju da
izgrade izdrljivost. Uopteno gledano, zapoinju sa praksom poznatom kao uzimanje ugljenih hidrata. Takvi pristupi su zasnovani na godinama istraivanja u oblasti sportske medicine.
Jedno klasino istraivanje je izvreno krajem 1960-ih godina kada je skandinavski
istraiva, dr Per-Olaf Astrand (Per-Olaf Astrand) prouavao devet visoko istreniranih
sportista. Dr Astrand je menjao ishranu ovih
sportista svaka tri dana. Na kraju svakog perioda od tri dana, svaki sportista je vozio bicikl
velikom brzinom do iscrpljenosti. Njegovi rezultati su prikazani u tabeli 2.2
Tabela 2. Vegetarijanci imaju veu
izdrljivost
Ishrana
Maksimalna izdrljivost
(vreme do iscrpljenosti)
- Ishrana sa mnogo
belanevina i mnogo
masti (bogata mesom)
57 min
- Meana ishrana (manje

mesa, masti i belanevina)
1 as 54 min
- Vegetarijanska ishrana
(bogata ugljenim hidratima)
2 asa 47 min
Vidimo da sa ishranom bogatom mesom

(bogata belanevinama i mastima) sportisti
postaju iscrpljeni nakon oko jednog asa. Kada
su bili na meanoj ishrani sa manje mesa, masti
i belanevina, a vie biljne hrane, mogli su da
voze bicikl velikom brzinom skoro dva puta
due ukupno 1,9 sati. Meutim, na vegetarijanskoj ishrani vozili su 2,78 sata pre nego to
je dolo do iscrpljenosti.
Ovo drastino poboljanje izdrljivosti ne bi
trebalo da iznenadi otroumne posmatrae ivotinjskog carstva. Na kraju, bivo, slon i konj
nemaju problema sa snagom ili izdrljivou na
vegetarijanskoj ishrani. Konji satima mogu da
tre velikom brzinom. Zabeleeno je da su neki
344
slonovi trali 10 ili 12 sati velikom brzinom. Da
li moete da zamislite noenje sve te teine
(preko 6 tona) pri 40 kilometara na as, 10 ili
12 sati bez prestanka?
Sa druge strane, velike make mesoderi
kao to su gepardi, tigrovi i druge imaju dobru
brzinu na poetku, ali se zamaraju za kratko
vreme, esto za manje od pet minuta. U ivotinjskom carstvu, izdrljivost, sposobnost da se
obezbedi vrhunska energija za duge periode
vremena je u velikoj meri karakteristika vegetarijanskih ivotinja.
Dodaci hrani
Kada govorim ljudima o zdravstvenim koristima ishrane, obino neki nisu zadovoljni mojom porukom o korienju vie voa, integralnih
itarica i povra. Oni ele neto vie i moda
neto manje. Drastino poveanje korienja
voa i povra zahteva odreeni napor, planiranje i sticanje novih navika. Mnogi smatraju da
je lake reenje uzimati dodatke (vitaminske
pilule) kako bi ponjeli koristi poboljane ishrane. Pokuavaju da poboljaju svoju ishranu ne
hranei se znaajno bolje, ve ostajui pri istoj
hrani i dodajui pilule vitamina i minerala svom
reimu ishrane.
Naalost, uzimanje dodatnih doza vitamina
moe da prouzrokuje probleme. Uzmite na
primer vitamin B, niacin. Niacin je, u stvari,
kiselina (nikotinska kiselina ne treba je meati
sa nikotinom iz duvana3), ali deluje kao vitamin
u koliinama koje se nalaze u prirodi. Meutim,
ako uzmete velike koliine te kiseline, ona deluje kao lek. Razlog za to je to postoji samo
odreena koliina vitamina koju telo moe da
koristi. Viak, koji se ne moe koristiti kao vitamin, poinje da ispoljava efekte leka. Meu tim
efektima leka spadaju snienje holesterola i
triglicerida.5 Zbog toga, mnogi ljudi uzimaju
niacin u dozama leka kako bi snizili koliinu
masti u krvi.
Kao i svi lekovi, niacin u dozama leka moe
da prouzrokuje sporedne efekte. U sluaju
niacina, u sporedne efekte spadaju ir eluca,
dijareja (proliv), izmenjene stope sranog rada,
oboljenje jetre, giht i pogoranje dijabetesa.6,7,8
Kao i drugi lekovi, niacin u velikim dozama
moe da ima neke poeljne efekte, ali takoe
ima i neke neeljene. Korisnik velike koliine
niacina u stvari koristi lek, a ne samo vitamin. U
stvari, nedavno objavljen nauni rad o niacinu
je zakljuio sledee: Naalost, profil sporednih
efekata ovog agensa (niacina) opravdava njegovu upotrebu samo kod pacijenata sa naznaenim dislipidemijama (krajnje lo nivo masti
u krvi) u kojima se sporedni efekti i potencijalna toksinost paljivo nadgledaju.9

Grupa vitamina B, ukljuujui niacin, je rastvorljiva u vodi i zbog toga se lako odstranjuje.
Zbog toga mnogi ljudi koji ne razumeju dobro
biohemiju misle da e se njihova tela reiti vika
niacina i da nee prouzrokovati nikakvu tetu.
Meutim, gree veoma mnogo. Drugi vitamini B
u viku takoe mogu da prouzrokuju probleme.
Velike koliine folne kiseline mogu da prouzrokuju nesanicu i druge mentalne poremeaje. Vitamin B6 (piridoksin) u velikim koliinama
moe da pogora Parkinsonovu bolest i da prouzrokuje druge nervne probleme.10
Vitamin C, drugi vitamin rastvorljiv u vodi,
moe da povea rizik od kamena u bubregu ako
se uzima previe.11 Takoe moe da prouzrokuje dijareju i stomane greve.12 Oni koji naglo
prestanu sa uzimanjem doza vitamina C veih
od 500 mg dnevno rizikuju od razvijanja
nedostatka vitamina C verovatno zato to telo
postaje zavisno od veih doza vitamina.13
Njihove desni mogu lako da krvare prilikom
pranja zuba. Tabela 3 navodi neke od problema
koji su prouzrokovani prekomernim koliinama
vitamina rastvorljivih u vodi.
Tabela 3. Opasnosti od uzimanja prekomerne koliine vitamina rastvorljivih u
vodi (u vidu umeih tableta)
Vitamin
Niacin
Poremeaj
Efekat
Problemi sranog ritma,

ir eluca, oboljenje jetre,
giht, dijabetes, dijareja
Folna
kiselina
Perniciozna
anemija
Maskira nedostatak
vitamina B12
Vitamin B6 Nervni problemi

kod Parkinsonove
bolesti, problemi
sa bubrezima
Vitamin C
Potencijalno
ireverzibilna
neuropatija
Dijareja,
Formiranje kamena u
zavisnost
bubregu, nedostatak
od vitamina vitamina C ako se upotreba dodataka smanji
Vitamine rastvorljive u mastima kao to su

vitamini A, D, E i K je tee odstraniti iz tela.
Mnogi ljudi su uzimali sasvim skromne koliine
vitamina A u dodacima i kao rezultat toga su
postali bolesni. Doza od 25.000 IU vitamina A
na dan (oko 5 puta vea koliina od potrebne za
spreavanje nedostataka vitamina) moe da
prouzrokuje raznovrsne probleme kao to su
problemi sa jetrom, glavobolje, gubitak kose,
suva koa, bol u kostima i zglobovima.14 Trudne
ene koje uzimaju preko 10.000 IU vitamina
345
izlau svoju decu poveanom riziku od uroenih

mana.15
Viak vitamina D moe da proizvede
ozbiljne probleme ometajui ravnoteu kalcijuma u telu, i moe da dovede do nagomilavanja
kalcijuma u krvi (zvano hiperkalcemija). Ovo
stanje moe da proizvede sve, od blagih simptoma do onih koji ugroavaju ivot. Na listi
povezanih problema se nalaze munina,
povraanje, zamor, zbunjenost, povieni krvni
pritisak, bubrena insuficijencija i koma.16
Vitamin E moe da bude otrovan u velikim
koliinama, prouzrokujui probleme sa slabou
i zamorom, kao i muninu i dijareju.17 Viak vitamina E takoe pojedine osobe ini sklonim
problemima sa krvarenjem, naroito one koji su
na lekovima protiv zgruavanja krvi (antikoagulanti).18,19 Doktor eldon Hendler (Sheldon
Hendler) je iroko navoeni autoritet u vezi sa
vitaminima i mineralima. Ima doktorat iz biohemije sa Univerziteta u Kolumbiji i doktorat iz
medicine sa Univerziteta u Kaliforniji. On izraava daleko vie opreza u vezi sa dodacima vitamina E od mnogih zastupnika dodataka vi-tamina. Dr Hendler ne vidi razlog da odrasle osobe
uzimaju vie od 400 IU dnevno i nabraja
razloge za zabrinutost od nekih sporednih
efekata koji poinju da se javljaju pri dozama i
od svega 600 IU na dan.20
Postoji poseban razlog za zabrinutost u vezi
sa praksom rutinskog uzimanja dodataka vitamina i minerala. Iznenaujue je da moete da
prouzrokujete nedostatak vitamina ili minerala
uzimajui velike doze dodataka. Kako se tako
neto moe desiti? Kako mogu savesne osobe
koje uzimaju dodatak vitamina i minerala da
izlau sebe veem riziku od nedostatka?
Odgovor lei u istinskom razumevanju interakcija izmeu vitamina i minerala. Postoji niz naina na koji se vitamini i minerali transportuju i
koriste u telu. Uzimanje veih koliina jednog
vitamina ili minerala dovodi do poremeaja
ravnotee uzimanja i korienja drugih vitamina
i minerala. Neke od ovih interakcija su ilustrovane na slici 1.21
Na ovoj slici, linija koja povezuje bilo koji
vitamin sa mineralom ukazuje na interakciju.
Na primer, vitamin C ima liniju koja ga povezuje sa gvoem. To ukazuje na interakciju
izmeu tih supstanci. U toj specifinoj interakciji, ako uzimate velike koliine vitamina C dan
za danom, vae telo e poveati apsorpciju
gvoa, to bi moglo da prouzrokuje druge
probleme. Interakcije drugih supstanci mogu
da prouzrokuju smanjenje apsorpcije supstance. Mnogi ljudi nisu svesni tih potencijalno
Slika 1. Vitamin-mineral interakcije

Cink
Vitamin D
Selen
Vitamin E
Kalcijum
Fosfor
Vitamin C
Vitamin A
Folna
kiselina
Gvoe
Bakar
Vitamin B6
tetnih interakcija. Poruka je da niko ne bi trebalo da uzima velike doze dodataka bez
paljivog razmatranja. Postoji jedanaest odvojenih interakcija prikazanih na ovoj slici.
Ne samo da vitamini i minerali reaguju
meusobno, ve i vitamini mogu da reaguju sa
drugim vitaminima, a minerali mogu da reaguju sa drugim mineralima kao to je ilustrovano
na slikama 2 i 3.22
Tu se nalazi dvanaest prikazanih vitamina i
27 moguih interakcija. Zapazite da tri popularna vitamina: A, C i E reaguju jedni sa drugima.
ta je sa jednostavnom multivitaminskom pilulom, ili dodacima u porciji Proizvoda 19 ili Total
cereal? Za razliku od mnogih dodataka, ovi
obino ne obezbeuju velike koliine sastojaka.
Malo je verovatno da e nastati tako ozbiljne
posledice od uzimanja takvih proizvoda (iako
oni verovatno nisu neophodni ako ste zdravi i
ako primenjujete ishranu preporuenu u ovoj
knjizi).
Slika 2. Interakcije vitamina
Vitamin A
Folacin
Vitamin B
Pantotenska
kiselina
Vitam. C
Vit. K
Vitam. B6
Biotin
Niacin
Vitamin E
Riboflavin
Vitamin B12
346
Slika 3. Interakcija izmeu esencijalnih

minerala i mikroelemenata
Selen
Gvoe
Kobalt
Kalcijum
Natrijum
Fosfor
Silicijum
Bakar
Vanadijum
Fluor
Mangan
Kalijum
Hrom
Cink
Magnezijum
Molibden
Nikl
Jod
Postoje odreene bolesti u kojima uzimanje

velikih doza vitamina moe biti od koristi.
Meutim, takve dodatke je najbolje uzimati pod
nadzorom nekoga ko je sasvim svestan rizika
kao i korisnih efekata takvog pristupa. Nepromiljena upotreba dodataka vitamina moe da
povea rizike po zdravlje umesto da ih smanji.
U drugom poglavlju: Dobre vesti o raku:
moe se spreiti ukazujem na bolji nain za
dobijanje korisnih efekata od vitamina bez uzimanja dodataka. Tamo iznosim neka korisna
nova istraivanja koja hvale biljnu hranu u
domenu antioksidanata, gde se ranije mislilo da
vladaju vitamini. Na primer, najnovija istraivanja ukazuju da moete da dobijete antioksidativnu korist ekvivalentnu sa 1.100 IU vitamina E jedui iniju kuvanog zelenog povra,
kelja. Kelj to ini ne izlaui vas riziku od velikih doza vitamina E jer sadri samo 13 IU antioksidativnog vitamina E. Meutim, on takoe
sadri niz drugih antioksidanata, inei ga ekvivalentnim sa 1.100 IU dodataka vitamina E.23
Poruka koju predstavljam svuda u ovoj knjizi je
da raznovrsno voe i povre ima mone antioksidativne efekte koji nadmauju oekivanja zasnovana na njihovom sadraju vitamina. Slino
tome, druge hemikalije koje se prirodno javljaju u biljnim namirnicama mogu da zamene
funkcije za koje obino mislimo da su povezane
sa odreenim vitaminima.
tavie, znamo da korienje obilja voa,
itarica i povra moe da doda godine vaem
ivotu. Istraivanja ukazuju da vegetarijanska
ishrana moe da produi proseanu duinu ivota osobe za vie od deset godina u odnosu na
ono to bi oekivala na ishrani bogatoj mesom,
a siromanom biljkama. Onima koji sistematino itaju ovu knjigu moralo bi biti oi-gled-
no da je nain na koji vegetarijanska ishra-na

podstie dugovenost taj to znaajno smanjuje rizik od najmonijih ubica: sranih oboljenja i raka, kao i to smanjuje rizik od drugih degenerativnih bolesti. Umesto da mislite o korienju dodataka kada ste u potrazi za dobrom
ishranom, razmiljajte o izboru zdrave hrane.
Upotreba dodataka navodi na jo jedno
pitanje: da li dodaci vitamina i minerala
poveavaju neiju duinu ivota? Na sreu, bili
su oko nas dovoljno dugo da bismo dobili statistiki odgovor na pitanje.
Dodaci vitamina i vaa duina ivota

Koliku razliku proizvode dodaci ishrani? To
je bilo pitanje koje su ne tako davno razmotrili
istraivai Nacionalnog centra za prevenciju
hroninih bolesti i promovisanje zdravlja. Istraivai su koristili obimnu bazu podataka na
osnovu Prvog istraivanja nacionalnog zdravlja i
ishrane (izvrenog od 1971. do 1975. godine),
a zatim su utvrdili stopu smrtnosti uesnika do
1987. godine. Utvrdili su da oni koji su koristili
dodatke nisu iveli due od osoba koje ih nisu
koristile.24 Oni su zakljuili: Nismo pronali
nikakve dokaze o poveanoj duini ivota meu
korisnicima dodataka vitamina i minerala u Sjedinjenim Dravama. Jasno je da dodaci ne
ispunjavaju svoje obeanje.
Oigledno je da osnov za zdravu ishranu ne
lei u dodacima vitamina i minerala. Lei u
ishrani zasnovanoj na obilju voa, itarica i
povra. Ne samo da te namirnice obezbeuju
koristi od vitamina i minerala za koje znamo,
ve takoe obezbeuju i niz faktora koji jo
uvek nisu otkriveni. Ako ste na programu uzimanja dodataka, moraete da saekate da
naunici otkriju vie o zdravim jedinjenjima u
biljnim namirnicama, da naue kako da ih
naine ili izoluju u laboratoriji, a zatim da ih
konano stave u dodatke za komercijalnu prodaju. Sa druge strane, ako jedete voe, povre,
itarice, jezgrasto voe i semenje u umerenim
koliinama, onda ete dobijati sve zatitne fitohemikalije (biljne hemikalije) pre nego to se i
otkriju.
Uprkos svim naunim dokazima o hranljivoj
potpunosti totalne vegetarijanske ishrane, postoje jo uvek neki lanovi stare kole koji
veruju da takvoj ishrani nedostaju belanevine
i kalcijum. Kao to je istaknuto u 7. poglavlju:
Veliki mit o mesu i belanevinama, harvardski
istraivai su 1950-ih godina pokazali da je potpuna vegetarijanska ishrana sasvim odgovarajua u pogledu belanevina. U istom poglavlju
je istaknuto da je totalnim vegetarijancima
347
potreban manji unos kalcijuma od njihovih

suseda koji koriste meso. Postoji niz izvora
kalcijuma u vegetarijanskoj ishrani kao to je
zeleno povre.
Vitamin B12 je primarna hranljiva supstanca
koja je pravila problem potpunim vegetarijancima. Zanimljivo je da je ovaj vitamin neophodan
samo u veoma malim koliinama. Manje od
jedne treine grama je vie nego dovoljno vitamina B12 da traje ceo ivot (uz uslov da ga uzimate u malim delovima tokom ivota). Uprkos
naoj veoma maloj potrebi za tim vitaminom,
njegov potpuni nedostatak moe da prouzrokuje ozbiljne probleme kao to su anemija, nervni
problemi, pa ak i stanje nalik Alchajmerovoj
bolesti.25,26 Dalji razlog za zabrinutost predstavlja veza izmeu nedostatka vitamina B12 i
povienog nivoa aminokiseline homocisteina.
Kao to sam objasnio u treem poglavlju, vii
nivo te aminokiseline je povezan sa poveanim
rizikom od infarkta.
injenica da niko jo uvek nije pronaao
pouzdan, prirodno javljajui biljni izvor tog
kljunog vitamina, iako neka istraivanja ukazuju da ga proizvode bakterije u naim crevima,
tako da vegetarijanci u Aziji i Africi ne oboljevaju od posledica nedostataka ovog vitamina.
Neki autori predlau da onaj koji u potpunosti
izbacuje ivotinjske proizvode iz ishrane
obezbedi da dobija odgovarajue koliine ovog
B vitamina. Postoji niz naina za to. Najbolji je
da svake godine merite nivo vitamina B12 ispitivanjem krvi. Poto je to neprijatno i skuplje od
uzimanja vitamina, drugi e jednostavno vie
voleti da svakodnevno uzimaju dodatke vitamina B12. Ako vaa creva apsorbuju vitamin B12 na
odgovarajui nain, verovatno vam je potrebno
manje od 5 mikrograma ovog vitamina svakog
dana. Meutim, ne troite vreme traei tako
malu dozu u obliku pilula. anse su da ete nai
samo dodatke od 500 ili 1.000 mikrograma u
svojoj lokalnoj apoteci.
Zato proizvoai pilula pakuju toliko velike
doze u svoje dodatke? Prvo, izgleda da nema
toksinih efekata od velikih koliina vitamina
B12. Drugo, kod starijih osoba se esto javljaju
nedostaci vitamina B12, a kada se jave, potrebne su im velike doze vitamina. Vidite, eventualni nedostatak vitamina B12 nije ogranien na
potpune vegetarijance. U stvari, veina problema sa vitaminom B12 u zapadnim zemljama se
jednostavno javlja kada ostarimo. Kako starimo, naa sposobnost apsorbovanja vitamina
B12 tipino opada. Na kraju, mnogi od nas su,
bilo da su vegetarijanci ili ne, osueni da pate
od nedostatka vitamina B12. Zbog toga neki
autori preporuuju da svako periodino proverava svoj nivo vitamina B12. Kao minimum, oni
zastupaju da se provera koliine vitamina B12
testiranjem krvi vri najmanje svakih pet godina nakon vaeg pedesetog roendana. Test
treba vriti ee ako va prvobitni test to trai.
tavie, bez obzira na vau starost, ako ste
proveli vie od jedne godine na vegetarijanskoj
ishrani, ovi autori preporuuju da odmah
izmerite osnovni nivo vitamina B12. Zatim
obezbedite odgovarajui unos vitamina B12.
Ako elite da ostvarite sve korisne efekte
potpune vegetarijanske ishrane, a ipak smatrate da je uzimanje pilula neprihvatljivo, postoje drugi naini za zadovoljenje vaih dnevnih
potreba za vitaminom B12, smatraju ovi autori.
Postoji niz vegetarijanskih namirnica kojima je
dodat vitamin B12. Tu spada veliki broj itnih
pahuljica za doruak i zamena za meso. Postoji
najmanje 12 proizvoda suvih itnih pahuljica
koji su dostupni u trenutku pisanja ovog
poglavlja, a koji sadre znaajne koliine vitamina B12. Neke alternative za mleko sadre
nivoe vitamina B12 koji su jednaki ili vei od
koliine u kravljem mleku. Imajte na umu da je
i samo 5 mikrograma svakog dana verovatno
sve to je potrebno prosenoj osobi.27 Nabrajanje koliina vitamina B12 i drugih hranljivih
materija u razliitim proizvodima alternativa za
mleko i itnih pahuljica se nalazi u dodatku IX
na kraju knjige.

Vebanje
U ovom poglavlju smo do sada ispitali prvi
element Novog poetka, to jest ishranu. Drugi
element, vebanje, je takoe od kljunog
znaaja za sveukupni pristup nainu ivota za
poboljanje zdravlja. Tokom ove knjige, vebanje je bilo tema koja se vie puta javljala u
vezi sa prevencijom bolesti. Kako fizika
aktivnost raste od manje od 500 potroenih
kalorija sedmino vebanjem, stopa smrtnosti
se smanjuje.28 Najvea korist je za one koji
troe vie od 3.500 kalorija sedmino vebanjem, ali se velika korist ostvaruje i od vebanja koje troi i svega 750 kalorija sedmino.29 Za
pomo pri planiranju programa vebanja, u
tabeli 4 su navedene aktivnosti koje e troiti
150 kalorija.30
Skoro svako je 1990-ih godina uo o znaaju vebanja za umanjenje rizika i od sranih
bolesti i od raka. Neki od kardiovaskularnih
korisnih efekata usled treninga navedeni su u
tabeli 5.31
348

Tabela 4. Primeri umerenog vebanja
Za troenje 150 kalorija
Vreme (minuti)
Odbojka
ustro hodanje
Skupljanje lia ili
aktivno batovanstvo
Plivanje
Koarka
Tranje (2 km)
45
30
30
20
15-20
15
Tabela 5. Kardiovaskularne koristi od

treninga
-
Povean HDL nakon 12 sedmica vebanja

Smanjen krvni pritisak
Poboljana osetljivost na insulin
Smanjen hematokrit
Smanjuje
Smanjen fibrinogen
tenju
Smanjena funkcija krvnih ploica
krvi ka
Poboljana fibrinoliza
zgruavanju
Zapazite da je tenja krvi da se ne zgruava rezultat vebanja, to e nas tititi od infarkta i loga. Nivo HDL-a takoe raste. Godinama
smo znali da je vebanje znaajno za poveanje nivoa dobrog holesterola HDL-a. Meutim,
istraivanja sada ukazuju da postoji veza tipa
odgovora doze izmeu vebanja i nivoa HDL-a.
Jednostavno reeno, to vie vebate, to je vii
nivo HDL-a. To je tek nedavno utvreno. HDL je
izmeren na priblino 3.000 mukaraca koji su
svrstani u kategorije na osnovu svojih nivoa
vebanja. Rezultati su prikazani na slici 4.32
Istraivanje koje prikazuje vezu tipa odgovora doze izmeu HDL-a i vebanja obezbeuje
Slika 4. Nivoi HDL-a rastu sa vie
vebanja
Prosean nivo HDL-a
58
56
54
52
50
48
46
44
0-3
5-10
11-16
18-21
24-32
Sedmino istranih kilometara
34-100
jo jedno objanjenje za koristi po zdravlje srca

usled fizike spremnosti. Ovde je vana jedna
posebna napomena. Zbog monih efekata
puenja na snienje HDL-a, svi puai su
iskljueni iz istraivanja. Drugim reima, ne
znamo na osnovu ovog istraivanja da li
vebanje poboljava HDL na slian nain i kod
puaa. Ono to znamo je da bi puau koji je
zainteresovan za svoj rizik od sranih oboljenja
najbolje bilo da prestane sa puenjem pored
vebanja i pravilne ishrane. U stvari, istraivanje ukazuje da vebanje poboljava anse za
uspeno prestajanje puenja. Novije istraivanje Braun univerziteta je utvrdilo da je manje
verovatno da e ene koje su vebale ponovo
poeti da pue.33 Vebanje obezbeuje dobro
utvrenu korist za osobe sa dijabetesom ili povienim krvnim pritiskom. To je takoe neophodni element programa za poboljanje imunog
sistema i nivoa energije. Postoji jo mnogo
koristi od treninga izdrljivosti, kao to je navedeno u tabeli 6.34,35
Tabela 6. Drugi korisni efekti treninga
- Jaa kosti
- Pomae spreavanju ili kontrolisanju dijabetesa
- Pomae kontrolisanju gojaznosti
- Smanjuje rizik od odreenih vrsta raka
- Pomae kontrolisanju teskobe
- Lei depresiju
- Poboljava mehanizme za izlaenje na kraj sa
stresom
- Poboljava stanje kod javljanja simptoma
Alchajmerove bolesti
- Poboljava stanje povremene klaudikacije (bol u
nozi tokom vebanja prouzrokovan slabom cirkulacijum)
- Pomae kontroli osteoartritisa
- Poboljava stanje bolesti fibromialgije
Jedno zanimljivo istraivanje je ukljuivalo

pokuaj za poboljanje komunikacionih vetina
dve grupe pacijenata od Alchajmerove bolesti.
Jedna grupa je stavljena na program vebanja
hodanjem, a drugoj grupi su date lekcije iz konverzacije. Preko 40% grupe koja je vebala je
doivela znaajno poboljanje u komunikacijskim vetinama dok grupa na konverzacionoj
terapiji nije doivela znaajno poboljanje u
komunikacijskim vetinama.36
Pri razmatranju svih ovih uzbudljivih dokaza
o koristima vebanja, moda je najupeatljiviji
efekat svetska prevencija bolesti koja bi se javila kada bi svako jednostavno redovno vebao.
Trenutne procene su da nedostatak vebanja u
Americi prouzrokuje do treine smrtnih sluaje-
va od sledee tri glavne bolesti: bolest sranih

sudova, rak debelog creva i dijabetes.37
Prva dva elementa programa Novog poetka (ishrana i vebanje) se lepo dopunjuju.
Ishrana radi zajedno sa vebanjem kako bi
pruili vie koristi nego to bi svaki element to
uinio pojedinano. To je tano za bolesti kao
to su bolesti srca, rak i dijabetes. Meutim, to
je takoe tano i za kvalitet ivota. Setite se
klasinog istraivanja koje je pokazalo nadmonost vegetarijanske ishrane u vezi sa sportskom izdrljivou.
Drugi korisni efekti po kvalitet ivota su iz
oblasti mentalnih sposobnosti. Na primer, sredovene osobe, a ak i one u svojim 80-im godinama koje ne pate od Alchajmerove bolesti,
pokazale su merljivo poboljanje pamenja
nakon programa aerobnog vebanja u trajanju
od 9 ili 10 sedmica.38 U stvari, stari Amerikanci
ispoljavaju progresivno poboljanje mentalnih
sposobnosti pri poveanju koliine vebanja.
Kao to je to jedan istraivaki lanak izneo:
Postojala je jasna linearna veza izmeu nivoa
aktivnosti i nivoa kognitivnih (mentalnih) sposobnosti.39 Panel Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje je utvrdio i druge znaajne koristi
vebanja za kvalitet ivota. One su navedene u
tabeli 7.40
Tabela 7. Vebanje poboljava kvalitet
ivota
- Korisni efekti po mentalno zdravlje i optu
dobrobit
- Kratkorono smanjenje stresa, kao to su teskoba i napetost
- Dugorono smanjenje teskobe
- Dugorono smanjenje depresije kod osoba sa
umerenom depresijom
- Smanjenje miine napetosti, stope sranog
rada i nivoa nekih hormona stresa
Iako su zdravstveni radnici godinama naglaavali znaaj vebanja u spreavanju bolesti

koje ugroavaju ivot kako bi motivisali svoje
pacijente da vebaju, to verovatno nije najefektivnija strategija za promovisanje vebanja.
Poboljanja u razliitim domenima kvaliteta ivota su izgleda jedan od najznaajnijih razloga
zbog koga mnogi zapoinju sa redovnim
vebanjem. asopis Runners World je 1990.
godine objavio rezultate istraivanja vebanja
700 svojih pretplatnika. Zapazite razliite razloge za usvajanje programa vebanja.
Svi glavni razlozi su bili povezani sa kvalitetom ivota. Dalje na listi su se nalazili razlozi
spasavanja ivota za koje zdravstveni radnici
349
misle da motiviu najvie. Samo 42% je identifikovalo spreavanje bolesti srca kao razlog za
vebanje.
Medicinska istraivanja nastavljaju da otkrivaju sve vie korisnih efekata vebanja na
kvalitet ivota. Harvardski istraivai su nedavno dokumentovali da vebanje smanjuje rizik
od razvijanja dijabetesa u odraslom dobu.41 ak
i vebanje svega jedanput sedmino smanjuje
rizik od dijabetesa za 29%. Preventivni efekat
nije bio rezultat jedino smanjenja teine. Druga
poetna istraivanja ukazuju da redovno
vebanje moe pomoi u odlaganju gubitka sluha.42 Istraivai sa Majami univerziteta u Ohaju
i dr Helejn M. Alezio (Helaine M. Alessio) su
izloili 28 ljudi relativno glasnoj buci (100 decibela). Fiziki spremniji ispitanici su ouvali vei
kapacitet sluha u odnosu na one koji nisu bili
toliko fiziki spremni. Jedno objanjenje za razliku je da redovno vebanje moe da pobolja
protok krvi bogate kiseonikom kroz siune krvne sudove u uhu.
Kao svedoanstvo o dalekosenim koristima
od vebanja, kada su Centar za kontrolu bolesti
i Ameriki koled sportske medicine 1995. godine objavili preporuke, predstavili su idealan raspored dnevnog vebanja. Proli su dani preporuivanja tri dana sedmino kao dovoljno
vebanja. Prema ovom izvetaju, svaka amerika odrasla osoba bi trebalo da sakupi 30 minuta ili vie fizike aktivnosti umerenog intenziteta tokom veine, a poeljno je i tokom svih
dana u sedmici.43
U drugom poglavlju o raku, panja je skoncentrisana na znaaj vebanja na imuni sistem.
Tamo smo videli neka od ohrabrujuih istraivanja koja su pokazala sposobnost vebanja
za smanjenje raka uopteno,44 kao i za obezbeivanje naroite pomoi za razarajue vrste
raka kao to su rak plua, debelog creva,
materice, jajnika, vagine i grlia materice.45.46.47 Predstavljeni su neki od razloga zbog
kojih vebanje ima tako dalekosene stimulirajue efekte na imuni sistem. Niz elija i
hemikalija prirodnog imuniteta se pojaava
vebanjem. Te iste koristi po imuni sistem koje
pomau spreavanju raka koji ugroava ivot
takoe mogu da pomognu i spreavanju
svakodnevnih neprijatnih bolesti kao to su
kaalj, prehlade i grip.48
Nije tano jasno koliko je vebanja potrebno za spreavanje raka; meutim, izgleda da je
doslednost znaajan faktor. Isto je izgleda
tano i za druge korisne efekte vebanja po
imuni sistem. Zakljuak u vezi sa borbom sa
infekcijama ili rakom je da bi vebanje trebalo
350
da bude deo naeg svakodnevnog naina ivota.

Mnogi slabo pokretni sredoveni ili stariji
ljudi izbegavaju zapoinjanje programa vebanja zbog straha od infarkta. Meutim, ako
zaponu lagano i ne vebaju do iscrpljenosti,
postoje anse da im uopte nee biti potrebne
medicinske konsultacija pre zapoinjanja takvog programa.
Oni sa odreenim fizikim stanjima bi
morali da izvre procenu pre zapoinjanja treninga.49 Oni su navedeni u tabeli 8.
Tabela 8. Ko treba da zatrai procenu pre
zapoinjanja treninga
- Oni sa poznatim kardiovaskularnim bolestima.
- Ljudi stariji od 40 godina ili ene starije od 50
sa viestrukim faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti, a koji razmiljaju o programu vee
aktivnosti.
- Poto su rizici od fizike aktivnosti veoma mali
u poreenju sa zdravstvenim koristima, veina
odraslih osoba ne mora da izvri medicinsku konsultaciju ili testiranje pre zapoinjanja programa
fizike aktivnosti umerenog intenziteta.
Ove cifre su navedene direktno sa konferencije koju je organizovao Nacionalni institut

zdravlja 1996. godine, na kojoj se veliki broj
strunjaka za vebanje i bolesti srca sakupio
kako bi izneli zajedniku pismenu izjavu o fizikom vebanju. Po toj izjavi, ako 45-ogodinji
mukarac pui i ima povieni krvni pritisak, bila
bi mu potrebna medicinska procena pre vebanja zato to ima viestruke faktore rizika od
sranih oboljenja. Kada bi imao samo jedan
faktor rizika ne bi mu bila potrebna procena.
Vie informacija u vezi sa faktorima rizika od
kardiovaskularnih bolesti nalazi se u 3. poglavlju: Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj
1.
Pre vie godina, ve citirani autor je uvideo
koristi od fizikog vebanja kao to je prikazano
u tabelama 950 i 10.51
Jedna re opreza: iako se umereno vebanje jasno pokazalo kao zdravo za imuni sistem, preterano vebanje nije. Vebanje do
take potpunog iscrpljenja, tipino za sportiste
Tabela 10. Jutarnje vebanje

Jutarnje vebanje hodanjem na sveem istom
vazduhu, ili uzgajanje cvea, voa i povra neophodno je za zdravu cirkulaciju krvi. To je najsigurnija zatita od prehlada, kalja, kongestije
mozga i plua, zapaljenja jetre, bubrega i plua, i
stotinu drugih bolesti.
takmiare, moe da deluje u suprotnom smeru

smanjujui imuni odgovor.52
Element Novog poetka broj 3: Voda

Gua, viskoznija krv poveava rizik od
loga i sranih oboljenja. Jedna mera koja naroito odreuje gustinu krvi se naziva hematokrit.
Ona odraava broj crvenih krvnih zrnaca u krvi,
i obino je blisko paralelna nivou hemoglobina.
Vrednosti hematokrita vee od 50% udvostruavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti kod
mukaraca i uetvorostruavaju rizik kod ena.53 Ako osoba ne pije dovoljno vode, raste
hematokrit poveavajui na taj nain rizik od
infarkta i loga. Takoe, nedostatak vode prouzrokuje dehidraciju crvenih krvnih zrnaca,
inei ih manje savitljivim, i ona imaju veu
tenju ka formiranju ugruaka.54
Sve u svemu, objavljeno je obilje informacija o predmetu karakteristika toka krvi i njegovom uticaju na niz bolesnih stanja.55,56,57,58
Istraivanja se esto objavljuju pod naslovom
hemoreologija. Izraz dolazi od rei hemo
koja oznaava krv i reologija, koja oznaava
prouavanje osobina toka sloenih materijala.
Meu implikacijama ovih istraivanja je da
odgovarajue korienje vode u kombinaciji sa
drugim vidovima zdravog naina ivota moe da
pomogne u odlaganju ili spreavanju niza
bolesti i njihovih komplikacija. Nekoliko korisnih
efekata koji mogu da se jave usled poboljanog
toka krvi prouzrokovanog veim unosom vode
je prikazano u tabeli 11.
Dijabetes je povezan sa poveanim viskozitetom ili gustinom krvi. Kako se nivo eera u
krvi dovede pod bolju kontrolu, viskoznost tei
Tabela 9. Vie zarali nego istroeni
Tabela 11. Fizika poboljanja koja se

javljaju usled pojaanog protoka krvi, kod
sledeih oboljenja:
to vie vebamo, to e biti bolja cirkulacija krvi.

Vie ljudi umire zbog nedostatka vebanja nego
zbog premorenosti; vie ljudi zara nego to se
istroi. Oni koji se naviknu na pravilno vebanje
na otvorenom e generalno imati dobru i ivu
cirkulaciju.
- Komplikacije dijabetesa
- log
- Povieni krvni pritisak
- Srana oboljenja
- Simptomi povremene klaudikacije (bol u nozi
usled blokade krvnih sudova noge)
da se pobolja. Nekontrolisani nivo eera u

krvi moe da osobe uini sklonim visokom viskozitetu delom i zbog dehidratacije. Kada je
eer u krvi visok, bubrezi gube eer, a eer
uzima vodu sa sobom. Pitanje gustine krvi kod
dijabetesa je od naroitog znaaja zato to
visoki nivoi viskoznosti mogu da igraju ulogu u
oteenjima bubrega i nerava povezanih sa
dijabetesom.59
Izgleda da viskoznost krvi ima ulogu i u
povienom krvnom pritisku. U populacionim istraivanjima, to je vii krvni pritisak osobe, to
je vea viskoznost krvi. Ako osoba moe da
smanji hematokrit, i krvni pritisak e teiti da se
smanji. To obezbeuje dvostruku korist: nii
krvni pritisak i niu viskoznost krvi koji zajedno
rade za dalje smanjenje rizika od loga.60
Ironija je da osobe koje su na diureticima
(pilule za izbacivanje vode) zbog svog krvnog
pritiska mogu na neke naine da produavaju
svoje probleme. Razlog je taj to ti lekovi tee
da smanje zapreminu krvi, i prema tome mogu
doprineti poveanju gustine krvi. Diuretici mogu
da prouzrokuju ne samo gubitak vode iz tela,
ve mogu i da doprinesu gubitku tenosti iz
crvenih krvnih zrnaca inei ih manje savitljivim.61 Setite se da e takve promene, zauzvrat, uiniti da se krv lake zgruava. Iste
promene takoe mogu da odravaju povieni
krvni pritisak.
Neki naunici su pretpostavili da voda moe
da ima jo jednu ulogu u smanjenju povienog
krvnog pritiska i spreavanju loga. ista voda
u stvari deluje kao blagi diuretik. Ako pijete vie
vode nego to vam je potrebno, viak vode se
odstranjuje preko bubrega. Postoji jedan uslov:
bubrezi mogu da izluuju samo vodu koja je
praena natrijumom. Kao rezultat toga, viak
unoenja vode rezultuje gubitkom odreene
koliine natrijuma. Prema tome, unoenje velike koliine iste vode pomae smanjenju zaliha
natrijuma u telu i na taj nain moe da doprinese snienju krvnog pritiska.
Druge ivotne navike takoe mogu da pomognu poboljanju fluidnosti krvi. U te faktore
spadaju prestajanje puenja, izbacivanje upotrebe alkohola, smanjenje teine (ako imate viak kilograma), zapoinjanje redovnog umerenog vebanja,62,63 i usvajanje ishrane bogate
vlaknima, a siromane mastima i belanevinama.64,65,66
U vezi sa vebanjem, umereno vebanje je
korisno za cirkulaciju, ali prekomerno vebanje
moe biti tetno za fluidnost krvi. Na primer,
vea je verovatnoa da e oni koji vebaju na
vruini i koji se obilno znoje imati probleme sa
351
zgruavanjem krvi usled poveanja gustine
krvi zbog gubitka zapremine krvi.67
Pijenje vode prua i druge koristi. Vaa
majka vam je nesumnjivo rekla da je voda dobra za vae bubrege i mokranu beiku. Meutim, verovatno nije bila svesna njenih efekata u
pomaganju spreavanja bolesti unog mehura.
Niz istraivanja ukazuju da unoenje veih
koliina vode pomae razblaivanju ui u
unom mehuru i tako smanjuje rizik od formiranja kamena.68,69,70 Oni koji imaju viak kilograma ili porodinu istoriju kamena u ui, ili
koji imaju ovu bolest, ozbiljno bi trebalo da
razmisle o koristima pijenja vee koliine vode.
U svojoj medicinskoj praksi utvrdio sam da
nedovoljan unos vode moe ak da imitira
hipoglikemiju. Ovaj problem je izgleda ei kod
mlaih osoba sa niim krvnim pritiskom. Nikada
neu zaboraviti jednu poslovnu enu kojoj su
izvreni obimni laboratorijski testovi da bi se
utvrdilo zato je imala hipoglikemijske kratkotrajne nesvestice. Nijedan od testova nije
obezbedio odgovor. Nakon ove obimne procene, pretpostavio sam da problem ima veze sa
neim jednostavnim kao to je neodgovarajui
unos vode. Ohrabrio sam je da pije najmanje
dvanaest aa vode svakog dana. Sledila je
moje instrukcije i njen problem je reen.
Unoenje vee koliine vode smanjuje rizik
od kamena u bubregu razblaivanjem mineralnog sadraja u mokranom sistemu. Unoenje
vee koliine vode takoe moe da smanji rizik
od infekcija mokranih puteva. Pijenje vode
puaima moe takoe da pomogne u smanjenju rizika od raka mokrane beike iz slinih
razloga. Puenjem se poveava koliina monih
kancerogenih materija (kao to je objanjeno u
16. poglavlju: Umirete za cigaretom? Odbacite
naviku i ivite), od kojih se neke skladite u
mokranoj beici. to vie vode neko pije, to su
ti toksini manje koncentrisani, i to je vei stimulus za njihovim izbacivanjem. U stvari, pijenje
vode prua toliko koristi da je nedavno izdanje
asopisa Amerikog medicinskog udruenja
skrenulo panju na naroite opasnosti sa kojima se suoavaju stariji Amerikanci usled neodgovarajueg unosa ove tenosti.71 Harvardski
istraivai su procenili da bi se obezbeivanjem
da stariji ljudi piju dovoljno tenosti utedelo
preko milion dana provedenih u bolnici i preko
milijardu dolara svake godine.
U ovom odeljku sam pokuao da obezbedim pogled na uzbudljiva istraivanja koja nas
ohrabruju da svakodnevno pijemo dosta vode.
Unutranja upotreba vode jasno moe da
smanji patnju i da utedi novac kao i ivote.
352
Meutim, voda se takoe moe primeniti i spolja za reavanje niza fizikih problema. Ta
zapaanja se generalno mogu primeniti podjednakom snagom i na druga bolna stanja kao to
su bol u miiima, istegnua, itd. Detaljna rasprava o irokoj oblasti hidroterapije ili terapije vodom je izvan domena ovog poglavlja. Meutim, dovoljno je rei da je spoljanja primena
vode koriena sa klinikim uspehom u stanjima kao to su glavobolje, astma, miina napetost i problemi sa varenjem.

Suneva svetlost
Suneva svetlost je dola na lo glas. Tano
je da previe ultraljubiastih zraka iz suneve
svetlosti moe da povea rizik od raka koe i
katarakte, ali umerene koliine suneve svetlosti mogu da budu krajnje korisne. Na primer,
suneva svetlost igra kljunu ulogu u pomaganju spreavanja osteoporoze. Suneva svetlost,
setiete se, moe da preobrati holesterol u vitamin D, neophodni faktor u odravanju dobrog
zdravlja kostiju.72
U 7. poglavlju koje govori o belanevinama
videli smo da je veliki unos ivotinjskih belanevina takoe bio i znaajan faktor u prouzrokovanju osteoporoze. Meutim, pored sunanja
i ishrane, i drugi faktori Novog poetka su znaajni za osteoporozu. Vebanje je kljuno za
odlaganje gubitka kotane mase povezanog sa
starou. Novije istraivanje Medicinskog fakulteta Univerzitetu u Vaingtonu, u Sent Luisu,
pokazalo je da ena moe da povea svoju kotanu masu za 2-3% godinje samo vebanjem.73
Meutim, ta je sa rakom koe? Zato da ne
uzimamo vitamin D iz pilula ili hrane sa dodacima, kako bismo izbegli rizik od raka usled sunanja? Nema sumnje: kada mnogi ljudi misle o
sunanju, misle o agensu koji poveava rizik od
raka.
Sunanje u velikim dozama i rak

Suneva svetlost u velikim dozama poveava rizik od raka koe. Oko 95% sluajeva raka
koe spada u dva tipa: rak skvamoznih elija i
bazalnih elija.74 Oba ova tipa raka se poveavaju znaajnim kumulativnim izlaganjem suncu
tokom ivota. Meutim, na sreu, oni su spororastui i obino ostaju ogranieni na kou. Iako
se oko 750.000 sluajeva raka skvamoznih i
bazalnih elija koe utvruje svake godine u
Sjedinjenim Dravama, dolazi do samo oko
2.100 smrtnih sluajeva (manje od 1%).75
Smrtni sluajevi se uglavnom javljaju kod onih

koji ne izvre brzo i potpuno uklanjanje raka.
Melanom, drugi tip raka koe, daje znaajno drugaiju situaciju. Ovaj obino tamno pigmentisani rak ima snanu tenju da se iri i
ubija rtvu. Svake godine se u SAD utvrdi oko
34.000 sluajeva melanoma; meutim, 7.200
(vie od 20%) umre godinje od ovog stranog
raka koe.76 Melanom je trenutno u brzom
porastu irom sveta; u Evropi raste za 3-7%
svake godine.77 U vezi sa ovim najsmr-tonosnijim rakom koe, izgleda da znaajan faktor nije
toliko ukupna koliina suneve svetlosti kojoj
ste izloeni, ve da li ste dobili opekotine od
sunca ili ne. Prema tome, treba izbegavati
prekomerne doze suneve svetlosti. Vie informacija o raku koe nalazi se u 2. poglavlju.
Meutim, suneva svetlost u umerenim koliinama je zdrava, i moe ak biti od koristi u
spreavanju raka. Istraivanja sada ukazuju da
razumno izlaganje suncu i proizvodnja vitamina
D moe takoe da pomogne u spreavanju
odreenih tipova raka. Rak debelog creva je
jedna vrsta raka koju izlaganje sunevoj svetlosti moe spreiti. Istraivai Univerziteta u
Vaingtonu su prouavali stope raka u devet
razliitih oblasti Sjedinjenih Drava. Otkrili su da
su mukarci iz junih drava imali daleko manji
broj sluajeva raka debelog creva u odnosu na
severnjake.78 Na primer, u poreenju sa mukarcima koji ive u Novom Meksiku, mukarci iz
Miigena, Konektiketa i Vaingtona su imali stope raka debelog creva za 50-80% vie. Izgleda
da je to tano i za ene, iako nije bilo toliko
naglaeno.
Drugi nauni lanak je izneo istraivanja
koja moda vezuju spreavanje raka sa izlaganjem sunevoj svetlosti. Autor H. G. Einslej (H.
G. Ainsleigh) je istakao da postoji dugaka lista
medicinske dokumentacije koja ukazuje da
redovno izlaganje suncu znaajno smanjuje
stopu smrtnosti od odreenih vrsta raka.79 Kao
i drugi istraivai, Einslej je zapazio da veza
izmeu izlaganja suncu i prevencije raka nastaje usled vitamina D. Vitamin D i srodna jedinjenja su sposobni da potiskuju nenormalan rast
niza elija raka. Tu spadaju leukemija i limfom,
kao i rak dojke i debelog creva.
Einslej se tu nije zaustavio. Nastavio je iznosei neke upeatljive proraune, to jest da
iako esto redovno izlaganje suncu statistiki
prouzrokuje 2.000 smrtnih sluajeva od raka u
SAD godinje, takoe deluje u spreavanju jo
138.000 smrtnih sluajeva od raka u SAD
godinje i da bi moglo da sprei jo 30.000
vie ako bi svi Amerikanci usvojili praksu redov-
353
nog, umerenog sunanja. ak je izrazio zabrinutost da krivica za porast raka dojke od 17%
tokom 1991. i 1992. godine moe da bude povezana sa fobijom od sunca, uz deceniju
velikog broja saveta protiv sunca od uglednih
autoriteta, a koji se poklapaju sa dostupnou
efektivnih krema za sunanje. Kreme za sunanje mogu da izazovu da osobe, koje se inae
obazrivo sunaju, dobiju prekomerne doze izlaganja suncu.
U vezi sa sunanjem i rakom, jasno se istiu
dve injenice. Prvo, prekomerne, nerazumne
koliine suneve svetlosti mogu da poveaju
rizik od raka koe. Drugo, izbegavanje suneve
svetlosti nije dobra alternativa. Verovatno je da
suneva svetlost i vitamin D koji ona proizvodi
mogu u stvari da igraju ulogu u spreavanju
raka kao i u zdravlju kostiju.

Umerenost
Koncept promovisanja linog zdravlja razumnim izlaganjem sunevoj svetlosti obezbeuje savrenu pozadinu za razmatranje petog
elementa Novog poetka. Umerenost u kontekstu ove knjige oznaava totalnu apstinenciju
od supstanci koje su tetne, i umerenu upotrebu supstanci koje su korisne. Primenjivanje
koncepta umerenosti na sunanje bi nas dovelo do umerene upotrebe ovog korisnog faktora. esto izazov u vezi sa umerenou predstavlja odluku koje supstance koristiti umereno,
a koje u potpunosti izbegavati.
Koncept totalne apstinencije je postao
veoma nepopularan. Mnogi zdravstveni radnici
promoviu pogrenu ideju da je skoro sve to
radimo odgovarajue sve dok to radimo umereno. Na osnovu prouavanja istraivake literature, zajedno sa linim iskustvom iz sopstvenog
ivota i ivota mojih pacijenata, oigledno je da
bi nam bolje bilo da potpuno izbegavamo mnoge stvari koje je popularno umereno koristiti.
Na drugom mestu u ovoj knjizi (17. poglavlje:
elite pie?), predstavljen je sluaj za potpuno izbegavanje alkoholnih proizvoda sa
stanovita zdravlja. Ja ne predstavljam usamljeni glas za totalnu apstinenciju od alkohola.
Svetska zdravstvena organizacija je zauzela isti
stav, zastupajui sada ideju bez alkohola kao
standard.80 U nekoliko poglavlja ove knjige naveo sam razloge za zabrinutost u vezi sa drugom popularnom supstancom koja izaziva zavisnost - kofeinom. Proizvodi sa kofeinom predstavljaju suptilnu opasnost za nae zdravlje koji
neki konano poinju da uviaju.
Problemi sa umerenom upotrebom

kofeina
Kao to je istaknuto u 2. poglavlju o raku,
medicinska istraivanja su izrazila zabrinutost
da kafa i drugi proizvodi sa kofeinom mogu da
poveaju rizik od odreenih tipova raka. Na listi
ovih tumora su: rak bubrega, dojke, pankreasa,
jajnika, mokrane beike i debelog creva.81,82,83,84,85 Teobromin je srodnik kofeina koji
se naroito nalazi u okoladi i aju (misli se na
ruski i crni aj koji sadri tein). Istraivanja ukazuju da ak i male koliine ovog jedinjenja, ako
se uzimaju redovno, mogu da udvostrue rizik
od raka prostate.86 Razlozi za zabrinutost u vezi
sa kofeinom i njegovim srodnicima nisu u potpunosti teoretske: ove supstance imaju mone
efekte na prouzrokovanje raka. U laboratorijskim istraivanjima one su sposobne da otete
hromozome i biljaka i ivotinja.87,88,89,90,91
Odreeni strunjaci osporavaju neke od tih
nalaza. Da li ste spremni da preuzmete rizik od
nastavljanja sa svojom kofeinskom navikom?
Mnogi su postali naviknuti, ako ne i zavisni, na
umerene ili velike koliine kofeina; predlog o
potpunom izbegavanju postavlja velike prepreke. Da bismo ilustrovali va pristup toj odluci,
pretpostavimo da planirate da izgradite novu
kuu. Pronalazite mesto na lepom imanju, ali je
zemljite na starom otpadu toksinih materija.
Neki strunjaci vam govore da nema dokaza za
bilo kakav rizik od ivljenja iznad otpada. Drugi
imaju osnov za zabrinutost da e ivot na tom
mestu poveati va rizik od raka bubrega,
dojke, pankreasa, jajnika, mokrane beike i
debelog creva. Da li bacate kocku i useljavate
se, ili kaete: Zato rizikovati?
Ako nikada niste stekli kofeinsku naviku,
verovatno je nikada neete ni usvojiti. Meutim, ako je ona deo vaeg ivota, da li je vredno odrei je se? Ja bih rekao da. Radio sam sa
mnogo ljudi koji su nadvladali svoju zavisnost
od kofeina. To isprva moe da predstavlja borbu, ali vremenom ne samo da im je potpuno
dobro bez nje, ve takoe ostvaruju koristi po
zdravlje ovom svojom odlukom.
Kofein ne samo da poveava teorijski rizik
od raka, ve takoe donosi i niz drugih problema. Kafa i/ili kofein su povezani sa poveanim
rizikom od takvih problema kao to su pobaaji, bebe male teine pri roenju, pogoranje
depresije, teskoba i zamor, povieni krvni pritisak, lupanje srca, srana oboljenja, gubitak
kotane mase i osteoporoza, i druge bolesti.
Vie informacija je obezbeeno u 2. poglavlju o
raku i 12. poglavlju: eoni reanj: kruna mozga.
354
Element Novog poetka broj 6: Vazduh

Izgleda da su tokom najveeg dela zapisane
istorije ljudi uzimali sve vazduh zdravo za gotovo. Meutim, sa nastankom industrijske revolucije, praene trenutnom zabrinutou u vezi
sa zagaenjem vazduha, sve vazduh je postao
cenjen. Odlian lanak o sveem vazduhu je pre
nekoliko godina izneo dr Bernel Boldvin. Pod
nazivom Zato je sve vazduh sve?92 Boldvin
je istakao da se sve vazduh hemijski razlikuje
od recirkulisanog vazduha u zatvorenim prostorijama kakav udie veina Amerikanaca. Sve
vazduh visokog kvaliteta je u stvari naelektrisan. Molekul kiseonika koji daje ivot je negativno naelektrisan ili negativno jonizovan.
Ovaj negativno naelektrisani kiseonik prua
niz koristi kao to je navedeno u tabeli
12.93,94,95,96,97,98,99
Tabela 12. Efekti negativno naelektrisanog
sveeg vazduha
1. Poboljan oseaj dobrobiti
2. Poveana stopa i kvalitet rasta kod biljaka i
ivotinja
3. Poboljana funkcija cilija koje tite plua
4. Smirenost i oputanje (smanjena nervoza)
5. Sniena telesna temperatura
6. Sniena stopa sranog rada pri mirovanju
7. Smanjeno preivljavanje bakterija i virusa u
vazduhu
8. Poboljano uenje kod sisara
9. Smanjena jaina stomanih ireva
Sredina negativno naelektrisanih jona ima

zaista upeatljiv efekat. Neki od najimpresivnijih imaju veze sa ponaanjem. Neka istraivanja su se koncentrisala na ivotinje koje su odgajane na takav nain da razviju poremeaje
ekvivalentne razvoju teskobe kod ljudi. Kada je
ovim ivotinjama doputeno da udiu vazduh sa
obiljem negativnih jona one su bile zatiene od
nekih fizikih promena povezanih sa teskobom.
ivotinje izloene negativnim jonima su pokazale normalizaciju modanih hemijskih merenja i
nisu pokazivale nikakvu tenju ka povienom
krvnom pritisku ili irevima.100 (U stvari, ak i
kod ivotinja bez poremeaja u ponaanju koji
bi ih uinili sklonim irevima, negativni joni u
vazduhu su im pomagali tako da se razvijaju
manje znaajni irevi ukljuujui manju veliinu
ireva, manje krvarenja i manje luenja kiseline.101)
U istraivanjima na deci, negativni joni su
takoe pokazali povoljne efekte. U jednom
istraivanju, normalna deca i deca sa poremeajima uenja su pokazala merljiva poboljanja
modane funkcije.102 Autori su zakljuili: Negativni joni u vazduhu se vide kao sredstvo sa
potencijalnim teorijskim i lekovitim primenama.103
Druga istraivanja dalje podvlae injenicu
da sve, negativno jonizovani vazduh pomae
odravanju naeg ponaanja pozitivnim. Boldvin i drugi navode arav oluje sa Bliskog istoka koje donose obilje neeljenih pozitivnih jona
sa sobom.104,105,106,107 Tokom tih oluja, kod i do
30% osoba se javljaju problemi sa poveanom
teskobom i sumnjom, migrene, munina, povraanje, dijareja, oni problemi, nadraljivost,
smetnje disajnih puteva, itd. Izgleda da pozitivni joni menjaju nivo serotonina u mozgu,
znaajne hemikalije u poboljanju raspoloenja.
Ti vrui pustinjski vetrovi uklanjaju iz vazduha
korisne negativne jone.
Negativno naelektrisan vazduh se takoe
razara kruenjem vazduha u zgradama, duvanskim dimom, gradskim smogom i drugim zagaivaima. Sa druge strane, negativni joni dobrog kvaliteta u vazduhu se nalaze u obilju u
prirodnoj sredini, naroito oko zimzelenog
drvea, plaa ili nakon oluje sa grmljavinom.
Istraivai su prouavali tetne efekte zagaenog vazduha na ljudska bia. Njihovi nalazi
potvruju da zagaenje smanjuje koliinu negativnih jona u vazduhu. Pored toga, pokazano
je da uobiajeni zagaiva, ozon, prouzrokuje
nadraivanje oiju, nedostatak daha, kaalj,
pogoranje funkcije plua i smanjenje fizikih
sposobnosti.108,109 to je jo gore, ene koje
ive u jednom od najzagaenijih regiona zemlje - na junoj obali Kalifornije, izloene su
poveanom riziku od raka u proporciji sa ukupnim izlaganjem odreenim zagaivaima.110
Jasno je da je za sve nas korisno da dobijemo to je vie mogue sveeg vazduha. Kada
smo nadvladani stresom i brigom, izgleda da
udaljavanje od naih gradskih mesta boravka i
radnih mesta obeava vie od promene mesta.
Medicinska literatura ukazuje da vonja do
morske obale, lokalnog parka ili drugog prirodnog okruenja obeava poboljano mentalno i
fiziko zdravlje usled udisanja osveavajueg
vazduha sa svojim obiljem negativnih jona. to
je jo bolje, ako se moe urediti ivot u prirodnijem okruenju, to bi verovatno donelo blagoslov boljeg kvaliteta vazduha, kao i druge prijatnosti.
Element Novog poetka broj 7: Odmor

Ubeen sam da kada bi se svi korisni efekti odmora sakupili u pilulu, ona bi bila meu
najprodavanijim dodacima na tritu. Naalost,
kako bismo ostvarili korisne efekte odmora,

moramo da usporimo i da izdvojimo vreme za
odmor. Naalost, mnogi od nas ne veruju da
moemo da pauziramo dovoljno dugo kako
bismo iskoristili ovaj kljuni lekoviti i preventivni
agens. Prema tome, mnogi ak nisu ni zainteresovani da saznaju neto o dalekosenim
koristima od odmora. Oni razmiljaju: Zato
postati ubeen u prednosti neega zata i
onako nemam vremena? Zbog tih predrasuda,
voleo bih da vas pozovem da razmislite o odmoru kao da je on novootkriveni vitamin, nazovimo ga na primer vitamin O. U ovoj hipotetikoj
situaciji moemo da zaboravimo na to da li
imamo vremena za odmor ili ne. Na kraju,
svaka od prednosti odmora se moe dobiti uzimanjem pilule. Razmotrimo sada taj zapanjujui vitamin i pogledajte da li elite da ga
ukljuite u deo svog svakodnevnog programa.
Meutim, pre nego to odemo predaleko sa
naom ilustracijom, morao bih da razjasnim injenicu da odmor postoji u niz razliitih oblika.
U stvari, postoje etiri razliita tipa vitamina O.
Kao to postoji niz vitamina B, tako postoje i
etiri roaka u porodici vitamina O. Oni su
Tabela 13. Vitamin O (odmor) postoji u
etiri vrste
Vitamin
Vitamin
Vitamin
Vitamin
O1
O2
O3
O4
svakodnevni odmor ili san

sedmini odmor
rekreacija
duhovno razmiljanje
Vitamin O1 je san, ili svakodnevni odmor.

Vitamin O2 je sedmini odmor: pored spavanja
svake veeri, potreban nam je sedmini dan
odmora. Vitamin O3 je rekreacija: potrebno
nam je da izdvojimo vreme kako bismo se
udaljili od posla, fizike napetosti i mentalnog
stresa ivota. Vitamin O4 je takoe neophodan:
ovaj vitamin je duhovno razmiljanje i treba ga
sprovoditi najmanje jedanput svakog dana.
Razmotrimo blie svaki od ova etiri vitamina O.
Vitamin O1 ili vitamin spavanja, nedostaje
mnogim Amerikancima. Istraivanja ukazuju da
je za prosenu osobu najbolje sedam do osam
sati sna dnevno. Ova cifra je povezana sa
najveom duinom ivota u Zdravstvenom
istraivanju okruga Alameda koje smo pregledali u prvom poglavlju (Principi za optimalno zdravlje).111 Statistike ukazuju da oko 2/3
amerikih odraslih osoba spava izmeu 6 i 9
sati za no.112 Potrebe za snom variraju sa
naom genetikom. Dr Dejms Perl, psiholog i
355
strunjak za san, istie da oko 20% populacije
genetiki zahteva manje od est sati za no.
Takoe zapaa da 10% nae populacije
genetiki zahteva vie od devet sati svake
noi.113
Bez obzira na vau specifinu potrebu,
svakom moe da nedostaje vitamin O1. Ako se
ne oseate sasvim budni i energetski snani
tokom dana, verovatno spavate premalo. Ako je
to va problem, niste sami. U SAD, zamor je
jedan od deset najeih razloga za posetu
lekaru.114 U stvari, svake godine 3,3 miliona
Amerikanaca poseti doktore samo zbog nesanice.115 Da, problemi sa neodgovarajuim snom
su veoma esti u SAD. Dokazi ukazuju da i do
60% Amerikanaca ima neke probleme
povezane sa svojim navikama spavanja.116,117
Izgleda donekle depresivno govoriti o tome
koliko su potrebe prosenog Amerikanca za
snom slabo zadovoljene. Meutim, postoje
neke dobre vesti u tom pogledu. Oni koji lake
izlaze na kraj sa stresom izgleda zahtevaju
manje svakodnevnog sna. Drugim reima, ako
ste emocionalno zdravi i pozitivni, vae telo e
verovatno spavati efikasnije.118 Vebanje
takoe moe da vam pomogne da imate vie
energije pri datoj koliini sna. Drugim reima,
redovno vebanje pomae smanjenju vaih
zahteva za snom. U stvari, pokazano je da
vebanje smanjuje zamor i poboljava mentalnu i fiziku ivost.119
Iako pozitivna raspoloenja i fiziko vebanje mogu da nam pomognu u domenu sna,
postoje stvari koje rade protiv nae sposobnosti da dobijemo okrepljujui san. Gledanje televizije je jedan od raloga to slabo prolazimo u
domenu sna. to vie televizije gledate, to ete
manje imati vremena za san. To predstavlja
naroiti problem za ameriku omladinu. Mnogi
ne dobijaju dovoljno sna zbog mnogo gledanja
televizije. Naravno, postoje i mnogi drugi razlozi
za na nacionalni nedostatak sna. Neu ulaziti u
nau tenju da naguramo to vie aktivnosti u
ogranien broj asova po danu. Meutim, eleo
bih da napomenem jednu od najfatalnijih
obmana o uskraivanju sna. Veina onih koji
uskrauju sebi vitamin O1 oseaju da mogu da
prou bez optimalnih koliina ovog vitamina.
Naalost, medicinska literatura je veoma jasna
o efektima uskraenja sna i nepravilnih navika
spavanja (kao to je rad u promenljivim smenama).120,121,122,123 Takve prakse usporavaju
reakciono vreme i poveavaju rizik i od smrtonosnih i od nesmrtonosnih sluajeva. Uskraivanje sna jasno moe da ima posledice koje
ugroavaju ivot. Verovatno je jedna od najis-
356
taknutijih - uspavljivanje pri vonji. Jedan zanimljiv vid trenutnih istraivanja o uspavljivanju
za volanom je da su nesree i smrtni sluajevi
izgleda najei kod onih koji nisu shvatili svoje
granice. U jednom amerikom istraivanju,
55% takvih nesrea se javilo kod osoba sa 25
godina ili mlaih, ukazujui da neiskustvo u
poznavanju znakova zamora moe da bude
skupo.124 Naravno, danak hendikepa i smrti od
zamorenih vozaa nije ogranien na SAD.
Novije nemako istraivanje ukazuje da je
uspavljivanje za volanom vodei uzrok smrtnih
sluajeva u saobraajnim nesreama u Nemakoj, i da je odgovorno za skoro 25% od ukupnog broja.125
Meutim, rizik od drugih tipova nesrea se
takoe dramatino poveava kod onih kojima
nedostaje san. Nesree na radnom mestu se
takoe javljaju ee kada nam nedostaje san,
kada radimo u neobino radno vreme, ili smo
zbog nekog drugog uzroka premoreni. Nesree
velikih razmera, kao to je primer ernobila,
Ekson Valdez havarija (Exxon Valdez crash), i
nesrea kod ostrva Tri milje (Three Mile) su se
javile u ranim jutarnjim asovima, kada je budnost bila niska. Dr Fred Harding (Fred Hardinge), strunjak koga je angaovala Federalna
administracija za avijaciju radi ispitivanja zamora i sposobnosti, istakao je da je najvei deo
problema sa prijateljskom vatrom u ratu u
zalivu nastajao usled zamora. Neki od tih
kratkoronih problema sa nedostatkom sna, ali
ipak sa dugoronim posledicama, mogu da nastanu usled onoga to se naziva mikro san. U
takvim situacijama vae oi su tipino irom
otvorene, a ipak vaa panja pada i ne shvatate
ta se deava.
Iako kratkoroni problemi sa nedostatkom
sna esto stiu na naslovne strane, ozbiljni
problemi nastaju usled hroninog nedostatka
sna. Imajte na umu da je ak i est sati sna
dnevno nedovoljno za mnoge ljude i postavlja
pozornicu za probleme. Oteenje eonog renja mozga moe da se javi kod ivotinja kojima
se uskrauje san. PET skeniranje pokazuje
smanjeni dotok krvi do eonog renja mozga
hronino neispavanih osoba.126 Uz takve hronine nedostatke sna, nadraljivost i nervoza
rastu dok se raspon panje dalje smanjuje.
Moe doi do brzih promena raspoloenja i
problema izlaenja na kraj sa stresom.
Povlaenja od grupnih poslova i ak depresija
su meu ishodima hroninog nedostatka sna.
Privienja i halucinacije takoe mogu da budu
posledice ovog nedostatka.
I kratkoroni i dugoroni nedostatak sna

moe da utie na vau otpornost na bolesti.
Gubitak ak i samo tri sata sna date noi moe
da smanji na polovinu efektivnost vaeg
imunog sistema.127 Sa nedostatkom sna se javlja niz imunih promena: nivo antitela se smanjuje128 dok nivo interleukina-1 i interleukina-2
ne uspeva da raste istom merom kao pri
dubljim fazama sna.129 Hormon rasta (growth
hormone, GH) zahteva san za optimalno
oslobaanje svoje aktivnosti. Nedostatak GH-a
dalje teti imunitetu poto su znaajni branioci
imuniteta, citotoksine T-elije (tip belih krvnih
zrnaca) zavisne od tog hormona.130 Hronini
zamor takoe poveava rizik od problema koji
moda nisu toliko oigledni: srana oboljenja,
smrtni sluajevi povezani sa srcem, i stomani i
crevni problemi.131
ak iako provodite devet sati svakog dana u
krevetu, moda ne dobijate kvalitet sna koji
vam je neophodan. Pre 60 godina, san je smatran za statian proces odmora, ali kvalitet sna
se radikalno razlikuje ak i ako izgleda da dve
osobe provode istu koliinu vremena u krevetu.
Kako moete da poboljate kvalitet sna? Tabela
14 iznosti neke osnove.132
Tabela 14. Naini za poboljanje
kvaliteta sna
- Spavanje u hladnoj, tamnoj, udobnoj, urednoj i
tihoj sobi
- Sklonite teskobu i brige u stranu dok leete u
krevet
- Svakodnevno vebanje i ista savest e pomoi
- Odstranite tri kradljivca sna: alkohol, duvan i
kofein
- Proverite koji bi lekovi mogli da ometaju san
- Odravajte redovno vreme za san i ne jedite
nita najmanje etiri sata pre spavanja
- Obezbedite sve vazduh u spavaoj sobi
Kvalitet sna je u stvari povezan sa celokupnim programom Novog poetka. Iako je svakodnevni odmor znaajan aspekt zdravlja, skloni
smo da se ne odmaramo podjednako dovoljno
ako ne primenjujemo i druge vidove zdravog
naina ivota. Moda ovo nije nigde toliko jasno
vidljivo kao u istraivanju u vezi sa snom i
starenjem. Veina nije dovela u pitanje injenicu da kvalitet sna opada kako osoba stari.133
Meutim, nova istraivanja Medicinskog fakulteta sa Stenforda i drugih centara dovode ovu
pretpostavku u sumnju. Noviji podaci ukazuju
da nije verovatno da e se kod osoba koje
ostanu zdrave i slede dobar nain ivota razviti
promene u kvalitetu sna pri starenju.134,135
Vitamin O2: Sedmini odmor

U Americi, nije neobino da ljudi imaju sedmodnevnu radnu sedmicu. Mnogi to ine
neprestano i izgleda da ne pate zbog toga.
Meutim, medicinski dokazi ukazuju da mogu
postojati i kratkorone i dugorone posledice
zbog takve prakse. Kao to i telo ima prirodni
dnevni asovnik (cirkadijalni ritam), takoe ima
i nedeljni asovnik (cirkaseptanski ritam).
Cirkaseptanski ritmovi su upravo to: telesni ritmovi koji su dugaki oko sedam dana.
Medicinska istraivanja su pokazala da su
takvi ritmovi u vezi sa nizom fiziolokih funkcija. U neke koje su utvrene spadaju stopa
sranog rada, samoubistva, prirodni hormoni u
ljudskom mleku, oticanje nakon operacije, i
odbacivanje presaenih organa. Da bismo
razumeli znaaj tih ritmova razmotrimo poslednje dve stavke sa liste. Osoba obino pojaano
otie sedmog, a zatim i etrnaestog dana nakon
operacije.136,137 Slino tome, osoba sa presaenim bubregom e verovatnije odbacivati
organ sedam dana, a zatim etrnaest dana
nakon operacije.138,139 Istraivanja cirkaseptanskih ritmova se nastavljaju i novi odnosi se
neprestano otkrivaju. Postoje sedmodnevni ritmovi koji su otkriveni i kod raka ljudi i ivotinja,
i njihov odgovor na leenje.140,141,142 Takoe je
uoeno da fibrinogen, jedinjenje za zgruavanje krvi, za koje je pokazano da poveava rizik
od infarkta, ima sedmodnevni ritam.143 Dalja
istraivanja su pokazala da pored toga to
odgovori pri infekcijama deluju po cirkaseptanskim ritmovima, isto tako deluju i lekovi koje
koristimo za njihovo leenje.144
Razumevanje cirkaseptanskih ritmova me je
navelo da potpunije razumem injenicu da
moram da obratim panju na sedmine ritmove
kako bih zatitio sopstveno zdravlje i zdravlje
svojih pacijenata.
Dr Boldvin je pre nekoliko godina tvrdio da
trenutna istraivanja ukazuju da je ovaj sedmodnevni ritam normalna ugraena odlika nae
fiziologije.145 Novija istraivanja su bila jo
odlunija od Boldvina. Sa medicinske take
gledita takozvani cirkaseptanski (oko sedam
dana) reaktivni periodi su od velikog interesa.
Ova periodinost se moe uoiti kod niza adaptivnih i kompenzativnih procesa. Nisu zavisni od
spoljanjeg sedminog ciklusa i bili su poznati
ve od drevnih vremena.146 Ono to oba ova
autora kau jeste da ne treba potcenjivati
znaaj sedmodnevnih ritmova. tavie, ovi ritmovi su deo onoga to smo mi; oni nisu funkcija injenice da mi sluajno imamo sedmodnevni
vremenski period u naoj kulturi. Prema tome,
357
ovi sedmodnevni ritmovi nisu zavisni od spoljanjeg sedminog ciklusa.
Sa istorijske perspektive, sedmini ciklusi su
takoe od velikog interesa. Imamo dvadesetetvoroasovni dan zasnovan na obrtanju
Zemlje oko svoje ose. Imamo meseni ciklus
zasnovan na periodinosti Meseca. Godina je
zasnovana na kruenju Zemlje oko Sunca. Ali,
na emu je zasnovana sedmica? Neki ljudi su
pretpostavili da je oveanstvo tokom godina
dolo do zakljuka da se nijedan drugi vremenski ciklus nije toliko dobro usklaivao sa naim
unutranjim ritmovima. Zanimljivo je napomenuti da iako su kulture eksperimentisale sa
razliitim vremenskim ciklusima, sve kulture za
koje Boldvin zna su se okrenule sedmodnevnom programu. On naroito istie Francusku
tokom vremena Francuske revolucije. Oni su
tada eksperimentisali sa desetodnevnim (metrikim) periodom, sa razornim rezultatima. Mentalne ustanove su prilino brzo popunile sve
kapacitete. Boldvin pripisuje ukidanje tog programa delom loginom razmiljanju istaknutog
matematiara Laplasa.
Meutim, drugi su ukazali na jo loginiji
razlog za postojanje sedminog ciklusa: to je
nain na koji nas je Bog stvorio. Zaista, u 1.
Knjizi Mojsijevoj, sedmodnevni vremenski ciklus
je opisan kao deo Boije aktivnosti prilikom
stvaranja. Opisano je da se taj ciklus sastoji od
est dana rada praenih danom od odmora.
Boldvin vidi znaaj u konceptu dana od odmora
u vezi sa cirkaseptanskim ritmovima.147 On to
vidi kao zeitgeber (davalac vremena na
nemakom). Zeitgeber-i odravaju nae sedmine ritmove sihronizovanim zastajui jedan
dan od sedam za odmor. Meutim, kako bi ovi
davaoci vremena delovali, on mora da doe u
isto vreme svake sedmice. Drugim reima, nije
dovoljno uzeti jedan dan od sedam; optimalno
je uzeti specifian dan od sedam dana na redovnim osnovama.
Moje lino iskustvo se slae sa tim medicinskim istraivanjima. Meni lino je potreban
jedan dan odmora u sedam dana kada sklanjam stvari u stranu i dobijam istinski odmor. To
ne znai da spavam ceo dan. Umesto toga,
koristim ga kao dan za rekreaciju, razmiljanje,
molitvu i koncentrisanje na duhovne vrednosti.
Bilo da koristite dan odmora koji koriste razliite
religiozne denominacije unutar judaizma,
hrianstva ili islama, ili drugi dvadesetetvoroasovni period, ostvaruju se koristi od smatranja jednog specifinog dana od sedam - za
dan odmora.
358
Jo jedno zapaanje je ovde vano. Prilikom
rasporeivanja naeg svakodnevnog odmora u
vidu sna, esto moramo da stavimo san na prvo
mesto iako nismo zavrili celokupan posao za
taj dan. Mnogi su iskustvom nauili da je u
najveem broju sluajeva najbolje lei u krevet
na vreme. Na isti nain, iako va posao za sedmicu nije zavren, i dalje bih vas ohrabrio da
odredite odreeni dan od sedam dana i da se
odmarate kao da je va posao zavren. U stvari,
moj prijatelj lekar je jednom rekao da je takav
prioritet jedna od lepota Boije zapovesti o
danu od odmora. Iako je on svestan znaaja
sedminog odmora, u sluaju da Bog nije
odredio specifini dan, smatra da ne bi redovno
odravao odreeni sedmini dan kao zeitgeber. Utvrdio sam da je to tano i na osnovu
sopstvenog iskustva.
Vitamin O3: Istinska rekreacija

Ako pogledate kako veina Amerikanaca
provodi svoje vreme, pomisliete da je televizija na nacionalni oblik rekreacije broj 1.
Meutim, u smislu izraza na nain na koji ga ja
koristim, gledanje televizije ne zadovoljava kriterijume za istinsku rekreaciju. Kada se govori u
kontekstu odmora, vidim rekreaciju kako odgovara svom imenu, to jeste: re-kreacija. Verujem da bih nakon istinske rekreacije morao da
budem u stanju da bolje odgovaram na ivotne
izazove, a ne gore. Prava rekreacija je osveavanje, i pomae mi da bolje izvrim posao i
odgovornosti koje imam. Kakve onda vrste
aktivnosti odgovaraju istinskoj rekreaciji? Na
osnovu svog iskustva istraivanja, rekreacija na
otvorenom je na vrhu liste. U opcije spadaju niz
aktivnosti kao to je batovanstvo, peaenje,
vrenje prijatnog rada u dvoritu, hodanje i niz
drugih mogunosti. Te aktivnosti obezbeuju
mentalni odmor od rutinskih poslova, a takoe
pruaju i prednosti mnogih drugih elemenata
Novog poetka kao to su vebanje, sunanje i
sve vazduh.
Vitamin O4: Duhovno razmiljanje i

molitva
Duhovno razmiljanje i molitva obezbeuju
oblik odmora koji je praktikovan vekovima. ak
i svetovni zapadnjaci postaju sve zainteresovaniji za upoznavanje sa ovim monim oblikom
olakavanja stresa, napetosti i teskobe. U sopstvenom iskustvu, utvrdio sam da su razmiljanje o duhovnim temama i molitva kljuni deo
uravnoteenog programa naina ivota.
Molitva je dah due, figurativno govorei.
Kao moralna i duhovna bia, moramo da prove-
demo dovoljno vremena u izraavanju nae

vere u boansku mo. Postoji veza izmeu O
i V, to jest vitamina O4 i V, vere u Boga.
Moe nam pomoi na toliko mnogo naina, kao
to je kontrolisanje stresa, jaanje imunog sistema, obezbeivanje zatite od sranih oboljenja, raka, itd. Lista se i dalje nastavlja. Da, vera
u naeg Tvorca, Branioca, Iskupitelja i Prijatelja. Ali, kako moemo da verujemo u Njega ako
ne govorimo zaista sa Njim kroz molitvu?
U 12. poglavlju o eonom renju, istiem
primer dr Lerija Dosija kao ilustraciju kako ak i
iskreni skeptici sada zakljuuju da molitva prua
jedinstvenu korist.148 Dr Dosi je sabrao niz
naunih istraivanja koja pokazuju da kada se
ljudi mole Bogu za druge, rezultat su koristi po
zdravlje. U te rezultate spada ak i spontana
regresija, ili izleenje raka. Iskustvo Dosija ilustruje da su iz perspektive misleih naunika
koristi molitve daleko vee od koristi meditacije. Upeatljivo je da stav molitve proizvodi razliku po pitanju da li e do isceljenja doi ili ne.
Istinita molitva vere u posveivanju ivota Bogu
ima najveu verovatnou da e rezultovati izleenjem, a ne agresivna molitva kojom se moli
da bela krvna zrnca unite rak, ili pokuaj da se
osoba uzdigne do nivoa neogranienog optimizma.149
Jedna od tema sa vitaminima O1 i O2 je da
se te supstance moraju redovno uzimati kako
bi se obezbedila optimalna korist. Kao to nam
je neophodan svakodnevni odmor svakog dvadesetetvoroasovnog perioda, i sedmini odmor jednom na svakih sedam dana, isto tako su
nam neophodni redovni periodi rekreacije sa
jedne strane, i molitve i duhovnog razmiljanja
sa druge. U stvari, svaki od drugih tipova odmora utie i na vitamin O4. Kao to smo videli,
nedostatak sna ili nepravilno i/ili preterano
dugako radno vreme doprinose nekim od
oiglednih problema: loijem kvalitetu i koliini
sna, poveanom zamoru, slabijim radnim
sposobnostima i poveanom broju nesrenih
sluajeva.150 Meutim, neodgovarajui san takoe utie na nas i duhovno. eoni reanj je
izgleda naroito podloan nedostatku sna.
Iznenaujue je da ak i nae vrednosti tee da
pate kada nam je uskraen san.151
Poslednji element odmora razmiljanje o
duhovnim temama i molitva takoe utie na
najvee kradljivce odmora i relaksacije, to jest
stresore, i nae loe naine za izlaenje na kraj
sa njima. Kao to je istaknuto u 14. poglavlju:
Stres bez potresa, upotreba molitve prua
snanu pomo na tim nivoima. Tu naglaavam
da imamo svakodnevnu kljunu potrebu za
359
duhovnim razmiljanjem i molitvom. Nastavljam beleei da se ti elementi definiu kao

oblik odmora i podmlaivanja koje mali broj
ljudi shvata u njihovom punom obimu.
Zainteresovani italac se upuuje na to poglavlje o stresu za dalje izlaganje i praktinu primenu ovog bitnog vitamina O4.
Element Novog poetka broj 8: Vera u

boansku pomo
Nakon predstavljanja najznaajnijeg duhovnog elementa odmora (vitamin O4), ovaj odeljak moe da izgleda izlian. Meutim, ovaj
zavrni element Novog poetka vredi ponoviti.
Tokom cele ove knjige sam pokazivao kako
istraivanja ukazuju da duhovnost i vera u
boansku mo imaju ulogu u borbi sa mnogim
estim bolestima. Razmotrili smo ulogu vere u
sranim oboljenjima, vezu duhovnosti sa epidemijom side, i vezu religije i raka. Kasnije u
ovom poglavlju emo govoriti o vezi izmeu
stresa, religije i artritisa.
Jedno fascinantno istraivanje je razmatralo
religijsko iskustvo onih Amerikanaca koji su
doiveli zlatno doba od sto godina. Istraivai
su utvrdili da je meu stogodinjacima religioznost znaajno poboljavala fiziko zdravlje.
Iako postoji jo mnogo neodgovorenih pitanja,
koristi od vere u Boga se ne javljaju samo od
prisustvovanja religioznim slubama.152 tavie,
izgleda da dalekosene koristi od vere prevazilaze granice starosti i rasa. Novije istraivanje
amerikih Crnaca je utvrdilo da su oni koji su
bili ukljueni u organizovane religiozne aktivnosti poboljali zdravlje i zadovoljstvo ivotom.153 ak i oni koji su se bavili religijom van
organizovanih struktura su doiveli poboljanje
zadovoljstva. Zaista, jedan od najdoslednijih
nalaza du rasnih grupa je da duhovnost duboko poboljava kvalitet ivota. Velike koristi po
kvalitet ivota koje nastaju upranjavanjem
vere je opisao istraiva Djuk univerziteta u
tabeli 15.154
Drugi zapanjujui aspekt duhovnosti je da
ona ne samo da pomae vernicima, ve prua
koristi i nevernicima u njihovoj zajednici. Istraivanja su pokazala da su zajednice ostvarile
vee zdravstvene koristi kada su imale vei broj
vernika koji naglaavaju poslunost Bogu i
Njegove standarde ponaanja.155 Jedna od teorija zato nevernici imaju koristi je ta da drutvene norme favorizuju usklaivanje sa zdravim
nainom ivota koji su usvojili njihovi religiozniji susedi.
Jo jedno razumno objanjenje zato je
vera u boansku mo toliko znaajna u sveo-
Tabela 15. Vera u Boga pomae dobrom

zdravlju
1. Prisustvovanje religijskim slubama i lina
posveenost jaaju religiozni sistem verovanja
kod osobe.
2. Ozbiljni religijski sistemi verovanja zauzvrat,
kada su praeni visokim nivoom religijske sigurnosti, imaju znaajan pozitivan uticaj na optu
dobrobit.
3. Osobe sa ozbiljnom religijskom verom govore
o:
- viim nivoima zadovoljstva ivotom
- veoj linoj srei
- manjim negativnim psihosocijalnim posledicama
posle traumatinih dogaaja u ivotu
buhvatnom zdravstvenom programu je pozajmljeno iz ilustracije mr Zena arls-Marsela (Zeno Charles-Marcel), medicinskog direktora
Amerikog centra za poboljanje naina ivota
u Sulforu, u Oklahomi. Osnova za odreeni
zdravstveni status osobe je prikazana na slici 5.
Slika 5. Osnova za va lini zdravstveni
status
Zdravstveni status
Navike
Kultura
Lini izbori i vrednosti
Sveukupni smisao i svrha
Nakon to pacijent proe kompletnu istorijsku i fiziku procenu, ukljuujui odgovarajue laboratorijske i/ili druge testove, imam jasnu
sliku o zdravstvenom stanju pacijenta. Zdravstveni status koji pacijent esto smatra u svakodnevnom ivotu kao svoj kvalitet ivota je
samo vidljivi vrh ledenog brega. Ispod njega se
nalaze razlozi koji rastu po znaaju kako ulazimo dublje u ilustraciju. Zdravstveni status je
direktno zavisan od tih naroitih zdravstvenih
navika osobe, kao to sam esto i jasno pokazivao u ovoj knjizi poinjui od prvog poglavlja.
Na primer, razmotrite naviku u ishrani u vidu
jedenja crvenog mesa. to vie crvenog mesa
osoba jede, to je vii holesterol, krvni pritisak,
rizik od sranih oboljenja, rizik od raka, rizik od
bubrene insuficijencije, itd. Ali, zato odreena
osoba jede mnogo mesa? Moramo da istraujemo dublje kako bismo pronali odgovor. Ako je
360
osoba odrasla jedui meso i krompir, pogodite
kakve proizvode voli da jede sada? Ako je rasla
koristei proizvode sa kofeinom, pogodite kakve
proizvode voli sada? Odreena kultura u kojoj
je osoba rasla u velikoj meri odreuje navike
koje sada ima. Na sreu, ilustracija se tu ne
zavrava. Uvek postoji ta jedna osoba koja je
odrasla jedui meso i krompir i imala roditelje
koji su puili i pili, a koja ne pui, ne pije, i koja
je vegetarijanac. Zato je ta osoba postala
takva nasuprot kulturi i izabrala drugaije
navike? Ta osoba je odluila da njeni sopstveni
izbori i vrednosti nadvladaju nad njenom kulturom. Konano, lini izbori svake osobe postaju dublji razlozi za usvajanje navika nego to je
to kultura. Vrsta izbora koji osoba ini i vrednosti koje poseduje su direktno povezani sa
oseajem sveukupnog smisla i svrhe u ivotu;
na tom mestu duhovni ivot i vera u boansku
mo imaju direktan uticaj.
Prema tome, vera u viu silu prua odreene zdravstvene koristi. Ta ista vera ima direktnu
vezu sa sveukupnim smislom i svrhom neijeg
ivota, to zatim utie na line vrednosti i
izbore, koji onda utiu na izbor kulture koju e
osoba usvojiti, to direktno utie na odreeni
niz zdravstvenih navika, to na kraju direktno
utie na zdravlje. Prvobitne zdravstvene koristi
su nainile ceo krug i postaju time ojaane i
umnoene.
Jasno je da sam kroz svoj lini ivot i posao
lekara video znaaj ugraivanja duhovnog elementa u ukupni pristup izleenju. Medicinska
istraivanja opisana tokom cele ove knjige, i
ponovo spomenuta u ovom odeljku, podvlae
ovaj znaajni element vere u boansku mo i
kao lek i kao osnov prevencije.
Sada kada smo videli pregled svakog elementa Novog poetka, ilustrujmo kako se ti elementi mogu primeniti na neke odreene bolesti
o kojima nismo govorili u ovoj knjizi. Zapoeu
sa primerom reumatoidnog artritisa, jednom
uobiajenom boleu.
Artritis i drugi poremeaji kostiju i zglobova
su meu vodeim uzrocima invaliditeta u Americi. Trenutne procene Amerikih centara za
kontrolu bolesti su da te bolesti pogaaju oko
40 miliona Amerikanaca.156 Jedan naroito razorni oblik artritisa se naziva reumatoidni artritis. Bolest se javlja kada telo u stvari napada
sopstvene zglobove i druga tkiva. Iz do sada jo
uvek nepoznatih razloga, imuni sistem pogoene osobe poinje da napada sopstvene zglo-
bove, prouzrokujui bolest koja esto proizvodi

trajnu invalidnost.
Skandinavski istraivai su postavili osobe
sa ozbiljnim reumatoidnim artritisom na totalnu
vegetarijansku ishranu godinu dana.157 Nakon
jednog meseca ovog programa ishrane, analizirali su pacijente i utvrdili smanjeni broj
osetljivih i nateenih zglobova. Njihova snaga
stiska je bila bolja. tavie, njihovi problemi sa
ozbiljnom jutarnjom ukruenou zglobova su
se smanjili. ak su i stvarna laboratorijska merenja koja su odraavala stepen zapaljenja u
telu bila bolja. Dva takva poboljana testa krvi
su bila stopa sedimentacije i nivo C-reaktivnog
proteina. Rezultati su prikazani u tabeli 16.
Tabela 16. Totalna vegetarijanska ishrana
pomae reumatoidnom artritisu
Posle mesec dana, i nakon jedne godine, pacijenti na totalnoj vegetarijanskoj ishrani su ispoljili
smanjenje:
- Broja osetljivih zglobova
- Broja oteenih zglobova
- Trajanje jutarnje ukoenosti
- Totalnog telesnog zapaljenja
Takoe su imali:
- Poboljanu snagu stiska
- Poboljan rezultat na zdravstvenom upitniku
Kontrolna grupa je ostvarila blago umanjenje bola, ali
bez drugih poboljanja.
Moda je najznaajnije da su se pacijenti na

vegetarijanskoj ishrani bolje oseali to je utvreno stvarnim merenjem preko zdravstvenog
upitnika. Kontrolna grupa na redovnoj ishrani je
ostvarila blago smanjenje bola, ali nije bilo
drugih merljivih poboljanja. Naravno, na osnovu toga ne moemo da zakljuimo da e osobe
sa reumatoidnim artritisom biti izleene samo
totalnom vegetarijanskom ishranom. Meutim,
istraivanje ukazuje da ona znaajno moe da
pobolja stanje. Za reumatoidni artritis, sama
ishrana moe da pobolja kvalitet ivota,
testove krvi, a moe ak da pomogne i u smanjenju potreba za lekovima. Smanjenje korienja lekova takoe znai dobre vesti. Lekovi sa
sobom uvek nose odreeni rizik od sporednih
efekata.
Ishrana je takoe znaajna u prevenciji
reumatoidnog artritisa. Postoji sve vea svesnost da su neki oblici reumatoidnog artritisa
izgleda aktivirani infektivnim bolestima. Jedna
dobro opisana veza je izmeu infekcije salmonelom preko hrane i reumatoidnog artritisa.158,159 Ve smo videli u 10. poglavlju: Bolesti
ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje da se veliki
deo rizika od izlaganja salmoneli moe izbei

prelaenjem na vegetarijansku ishranu.
Pored reumatoidnog artritisa, postoje i drugi oblici artritisa prouzrokovani napadima tela
na sopstvena tkiva. U ove oblike artritisa spadaju lupus artritis i grupa artritinih stanja zvanih
spondiloartropatije. U ova stanja spadaju ankilozni spondilitis i Rajterov sindrom. Poto su
izgleda prouzrokovani slinim procesima, oekivali bismo da i te bolesti reaguju na slian pristup ishranom. Zaista, nedavni izvetaj je ukazao na podjednako delovanje odnosa spondiloartritisa i ishrane.160 U tom istraivanju, 25 pacijenata je postavljeno na ishranu bez mleka u
roku od est sedmica. Vie od polovine njih je
ispoljilo drastino poboljanje pri ovom reimu
ishrane, registrujui smanjenje oticanja, ukoenosti i bola u zglobovima. Takoe su bili u stanju da smanje upotrebu lekova. Naroito je
zanimljivo da su se kod nekih pacijenata simptomi vratili kada su se oni vratili na upotrebu
mlenih proizvoda.
Efekti drugih elemenata Novog poetka

na reumatoidni artritis
Vebanje je takoe izuzetno znaajno za
izlaenje na kraj sa reumatoidnim artritisom. Ne
tako davno, lekari bi nalagali bolesnicima od
artritisa odmor u krevetu. Meutim, novi dokazi
sada ukazuju da to vie pomognemo osobi da
veba, to e joj bolje biti. Iako neodgovarajue
vebanje moe da pogora probleme sa
zglobovima, strunjaci dolaze do zakljuka da
program vebanja osmiljen da ostvari potrebe
pacijenata esto moe da im pomogne u vezi sa
artritisom.161,162,163
Na primer, nedavno istraivanje je pokazalo
da pacijenti od reumatoidnog artritisa mogu da
ostvare korist od programa vebanja visokog
intenziteta (struno, program vebanja progresivnog otpora visokog intenziteta).164 Oni su
ispoljili smanjenje bola i zamora. Mogli su merljivo bolje da hodaju uz poboljanu koordinaciju i bolje vreme hodanja. Nije bilo pogoranja
bolesti ili bola u zglobovima. Deo koristi moda
ima veze sa hormonom rasta (GH). Ovaj vitalni
hormon nije znaajan samo za decu. Istraivanja ukazuju da GH stimulie obnavljanje hrskavice i kostiju ak i kod odraslih,165 i na taj nain
moe da igra kljunu ulogu u popravljanju
zglobova nakon dnevnog troenja. Od kljunog
znaaja za vezu izmeu vebanja i artritisa je
sledea injenica: nivo hormona rasta se
poveava nakon intenzivnijeg vebanja.166
Vebanje je takoe izuzetno znaajno za
svaku osobu koja ima viak kilograma kao i
361
artritis. To je tano bez obzira da li govorimo o
reumatoidnom artritisu, osteoartritisu ili bilo
kom drugom obliku artritisa. to je osoba tea,
to je vei pritisak na zglobove koji nose teinu
kao to su kukovi, kolena i glenjevi. Vebanje i
pravilna ishrana su dva kamena temeljca za sticanje i odravanje optimalne teine. Dr Dejvid
Felson (David Felson), profesor medicine na
Univerzitetu u Bostonu je prouavao osteoartritis kolena. Utvrdio je da smanjenje teine moe
znaajno da smanji artritis kolena.167
Osobe sa vikom kilograma su takoe izloene veem riziku od dobijanja artritisa. Dr ad
Helmik (Chad Helmick), strunjak Centara za
kontrolu bolesti je otkrio da su odrasle osobe
oba pola koje imaju viak kilograma, ak iako
nisu toliko teke da se medicinski klasifikuju
kao gojazne, izloene 30% veem riziku od
artritisa u odnosu na odrasle osobe normalne
teine. Rizik kod onih koji su imali vei viak
kilograma je bio jo vei: gojazni mukarci su
poveali svoj rizik od artritisa za 70%, dok su
gojazne ene imale 50% vei rizik.168
Izgleda da postoji vie razloga za vezu izmeu vebanja i kontrole teine od jednostavnog troenja zglobova. Novija istraivanja
ukazuju da ene sa vikom kilograma imaju vei
rizik od razvijanja reumatoidnog artritisa.169
ene sa 25% vika teine u odnosu na visinu su
imale 40% poveani rizik od dobijanja reumatoidnog artritisa. Neki istraivai pretpostavljaju
da ta veza ima neto sa nivoom polnih hormona.
Voda se moe koristiti spolja da bi se ostvarili korisni efekti kod onih sa artritisom; efektivna je za razne vrste reuma, kao i za druge
oblike zapaljenja zglobova. Primena hidroterapije (terapija vodom) moe da ima vie svrha
kod osoba sa ovim stanjima. Na pogoene
zglobove se moe primenjivati toplota korienjem toplih obloga, vrtlonih kada, pare, itd.
Takvi tretmani mogu da budu naroito efikasni.
Na primer, nedavno objavljen rad je pokazao da
upotreba toplih mineralnih kupki i blata moe
da pomogne i reumatoidnom artritisu i srodnim
stanjima ankiloznog spondilitisa.170,171 Zagrevanje tkiva moe da ima veoma poeljne, korisne
efekte. Iako mozak ima potekoa da podnese
temperature iznad 40oC, poeljni efekti se javljaju kod drugih tkiva na temperaturama
izmeu 40-45oC u roku od 5 do 30 minuta.172
Krasenov (Krusen) ugledni udbenik Fizikalna
medicina i rehabilitacija 173 navodi neke od korisnih efekata zagrevanja tkiva kao to su zglobovi, u sledeem opsegu:
362
1. Smanjena ukruenost usled poveane
savitljivosti tkiva (naroito tetiva i drugih struktura u velikoj meri sainjenih od vlaknastog
tkiva zvanog kolagen).
2. Olakanje miinih greva.
3. Povean protok krvi u tkivima i poveana
brzina telesne reakcije.
4. Olakanje od odreenih tipova bola. To
moe da se javi usled smanjene ukruenosti,
poboljane oksigenacije tkiva ili kontrairitacije
kada stimulacija temperaturnih receptora u koi
smanjuje oseaj bola. Takoe je poznato da toplota poveava prag bola, inei da se bol lake
podnosi.
5. Blago zagrevanje moe da obezbedi pomo u uklanjanju nagomilane tenosti i zapaljenja u oblastima sa pojaanim hroninim stanjem. Meutim, primena prisutnih temperatura
moe da pogora akutno zapaljenje.
Hladnoa, sa druge strane, moe da pomogne smanjenju akutnog zapaljenja. Zbog
toga je led prvi prirodni tretman za novonastalo istegnue ili uganue. Led takoe ponekada
moe da pomae u kontroli bola. To moe da
ima veze sa fenomenom kontrairitacije. Takoe, moe da bude rezultat otupljivanja senzora
za bol ili smanjenja zapaljenja. Poto i toplota i
hladnoa imaju jedinstvene koristi, ponekada
emo koristiti kombinaciju toplog i hladnog
naizmenino. To se naziva kontrastni tretman.
Uobiajeni obrazac za takav tretman je primenjivanje toplote 3 minuta na pogoeni zglob, a
zatim primenjivanje hladnoe 30 sekundi. To
predstavlja jedan ciklus. Prilikom svakog tretmana se obino primenjuje 4 do 5 ciklusa. Dva
ili tri tretmana se pruaju svakog dana.
Jedan tip artritisa koji je ranije mean sa
reumatoidnim artritisom se sada naziva Lajmski
artritis. Ovaj oblik artritisa nastaje usled infekcije bakterijom zvanom Borrelia burdorferi.174
Ova bakterija se tipino prenosi ujedom zaraenog krpelja. Problem je najvei na severoistoku Amerike, ali se takoe javlja irom SAD.
Postoje dokazi da se stanje ovog oblika artritisa
moe poboljati korienjem ekstremne toplote
to se oznaava kao hipertermija. Iako su rezultati jo uvek preliminarni, to ilustruje jo jednu
vezu izmeu stanja nalik na reumatoidni artritis
i infekcije, i ukazuje da prirodniji naini terapije
mogu dobiti znaajniju ulogu.
Jedno od preostalih pitanja je: da li ono to
deluje u sluaju Lajmske bolesti deluje i za
druge sluajeve reumatoidnog artritisa? Pitanje
zahteva odgovor: teorijski, neki sluajevi od
onih koje nazivamo reumatoidnim artritisom
mogu da predstavljaju nedijagnostikovane hro-
nine infekcije, kao to je sluaj sa Lajmskom

boleu.175,176 Drugi infektivni agensi se ve
povezuju sa bolestima nalik na reumatoidni artritis.177,178 Ve smo napomenuli vezu izmeu
salmonele i artritisa. Ukazano je i na druge bakterije koje prouzrokuju crevne infekcije. Tu
spadaju Shigella i Yersinia.179 Porodica klica
Chlamydia, poznata po svojoj sposobnosti da
prouzrokuje polno prenosive bolesti kao i infekcije gornjih disajnih puteva kao to su bronhitis,
sada je takoe povezana sa stanjima nalik na
reumatoidni artritis.180 Mnogi virusi se takoe
trenutno navode kao kandidati koji prouzrokuju
reumatoidni artritis. Tu spadaju Epstejn-Bar
virus i parvovirusi.181 Mikobakterije, tip klica
koji prouzrokuje turbekulozu i druge infekcije,
takoe mogu da budu krivac za artritis.182
Razlog za isticanje veze izmeu nekih tipova
artritisa i infekcija je to to preliminarni rezultati
ukazuju da generalizovani tretmani toplotom
mogu da pomognu u takvim oblicima artritisa.
Unutranja upotreba vode je izgleda
takoe od vrednosti u mnogim bolestima koje
pogaaju kosti, miie i zglobove. Korienje
vode poboljava osobine toka krvi to se
tehniki oznaava kao poboljana hemoreologija. Takva poboljanja protoka krvi mogu da
imaju ulogu u nizu stanja kao to je reavanje
bola u leima (bilo da je povezan sa artritisom
ili ne) i u pomaganju poboljanja leenja zglobova i drugih tkiva. Dr Merdori Boldvin (Marjorie Baldwin) i dr Bernel Boldvin, fiziolog, oboje
sa Centra za poboljanje naina ivota u
Dordiji, su ukljuili informacije o znaaju vode
i fluidnosti krvi u svom pregledu terapija artritisa.183 Oni navode Knislijevo istraivanje koje je
utvrdilo da je krv sa slabim osobinama toka bila
esta kod reumatoidnog artritisa, i da nije bila
u stanju da obezbedi optimalni protok krvi
potreban zglobovima.184 Oekivali bismo da
vei unos vode ispolji znaajne korisne efekte u
ovim okolnostima.
Pokazano je da sunanje utie na imuni
sistem. Pod uticajem suneve svetlosti moe
doi do odreenog nivoa supresije imuniteta,
to u stvari moe biti poeljno u bolestima
autoimune prirode kao to je reumatoidni artritis. Naroito su u vezi sa supresivnim efektima
suneve svetlosti na imuni sistem prouavane
Langerove elije u koi.
Suneva svetlost takoe poveava nivo vitamina D. Ovaj vitamin je znaajan za ravnoteu
kalcijuma u telu. Vitamin D takoe moe da
pomogne u spreavanju gubitka kotane mase
koji esto prati reumatoidni artritis. To je izgleda sluaj bar kod drugog glavnog tipa artritisa,
osteoartritisa. Istraivai sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu su utvrdili da su

osobe sa niim nivoom vitamina D u krvi imale
dva puta veu verovatnou od pogoranja svoje
bolesti tokom etvorogodinjeg istraivanja.185
Istraivai su pretpostavili da vii nivo vitamina
D moe da uspori razaranje hrskavice. Ako je to
zaista sluaj, onda vitamin D moe takoe da
prui pomo i osobi sa reumatoidnim artritisom.
Nain na koji ja koristim koncept umerenosti nije blizak veini ljudi. Ja vrsto verujem
u umerenost, ali u vezi sa zdravim faktorima
naina ivota. Na primer, verujem da bi trebalo
biti umeren u koliini i intenzitetu vebanja
(previe moe biti tetno). Slino tome, verujem da bismo morali biti umereni u koliini
hrane koju jedemo na vegetarijanskoj ishrani
(moete se prejesti i patiti od zdravstvenih
posledica prejedanja ak i na najboljoj hrani).
Meutim, protiv sam koncepta umerenosti kada
se on primenjuje na faktore koji uskrauju
zdravlje. Da navedem dva obina primera:
kokain ili duvan su tetni ak i u umerenim
koliinama. Ukratko, koristim izraz umerenost
da bih oznaio umerenost u onim stvarima koje
su dobre, ali totalno izbegavanje onih stvari
koje su tetne.
Kako se ovaj koncept umerenosti primenjuje na reumatoidni artritis? Da bismo se optimalno leili od ove bolesti, moramo da izbegavamo
bilo ta to e tetiti naim prirodnim telesnim
mehanizmima leenja. Neki pacijenti su napomenuli da je kada ne odu rano u krevet njihov
artritis narednog dana gori ak iako su ostvarili isti broj sati sna. To se slae sa onim to
znamo o melatoninu i hormonu rasta - to su
dva jedinjenja koja su ukljuena u izgraivanje
tela nakon dnevnog troenja. Oba ova hormona
se mogu proizvoditi u manjim koliinama ako
osoba ostaje do kasno budna. Pregled 9.
poglavlja: Melatonin prirodan nain e vas
podsetiti koliko mnogo faktora moe tetno da
utie na kvalitet sna. U te faktore spadaju
duvan, nikotin i kofein, da spomenemo samo
nekoliko. Sutina je da nas umerenost ui da
izbegavamo sve te agense kao i bilo koji drugi
faktor koji bi iscrpljivao nae telesne rezerve.
Sve vazduh je takoe znaajan. Zagaeni
vazduh, kao to je onaj u kome se nalazi duvanski dim, teorijski moe da pogora reumatoidni
artritis.186 Postoje nagovetaji da aktivno puenje poveava rizik od razvijanja reumatoidnog
artritisa. U istraivanju na 1.500 ena iz drave
Vaington, istraivai su utvrdili da su one koje
su puile imale 50% povean rizik od dobijanja
reumatoidnog artritisa.187 Te ene nisu obavez-
363
no bile teki puai. Jedna kutija cigareta dnevno u toku 20 godina je bilo dovoljno.
Zanimljivo je da je skandinavsko istraivanje pokazalo jo snaniju vezu izmeu mukaraca puaa i reumatoidnog artritisa.188 U svom
istraivanju na preko 50.000 osoba, utvrdili su
da su puai bili izloeni 3,8 puta veem riziku
od razvijanja reumatoidnog artritisa. Oni koji su
bili bivi puai su i dalje bili izloeni dvostruko
veem riziku u odnosu na osobe koje nikada
nisu puile. Rezultati se ne mogu objasniti
starou, mestom boravka, branim statusom,
drutvenom klasom, oseanjem opteg zdravlja ili teinom.
Jedna od strategija u leenju bilo kog tipa
artritisa je jaanje okolnih miia, drugih mekih
tkiva i kostiju, kako bi se vrio manji pritisak na
zglob. To je jedan od razloga zbog koga je vebanje toliko znaajno. Malo poznata injenica o
vebanju je da je vebanje na otvorenom
daleko korisnije od vebanja u zatvorenom. Pre
vie godina, istraivai su otkrili da su sportisti
mogli da razviju veu snagu pri programu
vebanja na otvorenom nego pri vebanju u
zatvorenom. Oni su pripisali tu razliku koliini
kiseonika iz vazduha na otvorenom u poreenju sa koliinom u zatvorenim prostorijama, kao
i ultraljubiastoj svetlosti sunca.189
Odmor je neophodan za optimalan oporavak od reumatoidnog artritisa. Tokom sna se
lue znaajni hormoni koji izgrauju telo nakon
troenja ostvarenog tokom dana. Ve sam utvrdio dva najznaajnija hormona, to jest: melatonin i hormon rasta. Jedan od kljueva za optimalnu proizvodnju melatonina je odgovarajui
odmor rano tokom noi. Za vie informacija o
ovome videti 9. poglavlje o melatoninu. Izgleda
da iste navike spavanja podstiu odgovarajuu
proizvodnju hormona rasta. Meutim, izgleda
da jo jedno jedinjenje koje se takoe bolje
proizvodi pri odgovarajuem snu ima ulogu u
reumatoidnom artritisu. To je jedinje-nje nalik
hormonu zvano interleukin 1 (IL-1), koje
proizvode bela krvna zrnca. Dokazi ukazuju da
nedostatak aktivnosti interleukina 1 moe da
igra ulogu u prouzrokovanju pojaanog reumatoidnog artritisa.190,191,192 IL-1 se najbolje
proizvodi kada osoba dobije odgovarajui
san.193
Zapravo, odmor obezbeuje poseban primer umerenosti. Misli se o umerenosti u poslu
ne samo na dnevnom nivou, ve i na sedminom nivou i dalje. Istraiemo neke od dodatnih vidova odmora kasnije u ovom poglavlju.
Na ovom mestu, eleo bih da spomenem da
postoji veza izmeu odmora i sveeg vazduha.
364
Malo ljudi shvata da sve vazduh ima efekte na
olakavanje stresa, blago umirujue efekte i
efekte na poboljanje sna. Ne oklevajte da
drite prozore otvorenim kako bi svea struja
vazduha kruila vaom spavaom sobom.
U vezi sa samim reumatoidnim artritisom,
nema sumnje da stres moe da ima ulogu u
razvijanju ili odravanju problema. Jedan od
najmonijih ublaavajuih agenasa je zavrni
element novog starta: vera u boansku mo.
U svom linom iskustvu, najvea mo za duhovnu snagu i pozitivan pogled na ivot dolazi od
Boga.
U Anatomiji bolesti (Anatomy of an Illness),
Norman Kazins (Norman Cousins) opisuje kako
je ostvario pobedu u svojoj borbi sa reumatoidnim artritisom u velikoj meri promenom svog
duhovnog gledita sa gajenja negativizma na
gajenje radosti. Kazinsovo poboljanje ilustruje
znaaj mentalnih gledita i duhovne dimenzije.
Reumatoidni artritis je na prvi primer u
prikazivanju kako elementi novog poetka
danas imaju mo da poboljaju kvalitet ivota
kao i njegovu duinu. Istu stvar bismo mogli da
prikaemo i sa desetinama, ako ne i sa stotinama drugih bolesti. Glavna poruka je da ti elementi deluju u kombinaciji kako bismo podsticali zdravlje. Meutim, ova knjiga nije namenjena obezbeivanju medicinskog objanjenja
za svaku bolest, ve postavljanju principa koji
mogu pomoi osobama da ostvare ili zadre
zdravlje.
Sada emo videti kako se principi Novog
poetka mogu primeniti na drugi niz uobiajenih bolesti.
Infekcije mokranih puteva

Isti norveki istraivai koji su pokazali vezu
izmeu vegetarijanske ishrane i reumatoidnog
artritisa su izneli opaanje o vezi totalne vegetarijanske ishrane i infekcija mokranih puteva.194 U istraivanju na dvadeset dve osobe, ti
istraivai su utvrdili da je njihov program od
sedam do deset dana gladovanja praen totalnom vegetarijanskom (bez ivotinjskih proizvoda) ishranom teio da smanji sposobnost
mokrae da odrava neke od estih klica koje
mogu da prouzrokuju infekciju mokranih puteva. Njihovi nalazi se odnose ne samo na este
infekcije mokrane beike, ve i na reumatoidni
artritis. Kao to smo napomenuli ranije u ovom
poglavlju, postoje dokazi da infektivni agensi
mogu da imaju ulogu u ovom tipu artritisa koji
izaziva invalidnost. Norveka grupa je ranije
utvrdila da je na njihovom programu reumatoidni artritis smanjivao broj antitela u krvi na
est agens infekcije mokranih puteva, zvan

Proteus mirabilis. To ukazuje da bi klica mogla
da bude ukljuena u proces artritisa. Usput,
Proteus mirabilis je bila jedna od klica ija je
sposobnost za infekciju mokranih puteva
merljivo smanjena kod onih na totalnoj vegetarijanskoj ishrani.
Drugi faktori Novog poetka takoe igraju
ulogu u infekcijama mokranih puteva. Nije iznenaujue da korienje znaajnih koliina
vode pomae spreavanju takvih infekcija.
Meutim, korienje drugih proizvoda moe da
povea rizik od problema sa mokranim putevima. Utvreno je da pia tipa koka-kole poveavaju nivo minerala u mokrai kao to su oksalat
i citrat, koji pripremaju teren za kamen u
bubregu.195 Ovo je znaajno ne samo zbog
ozbiljnih problema koje kamen moe da prouzrokuje sam po sebi, ve takoe i zato to te
vrste estice mogu da obezbede idealnu sredinu za odreene tipove mokranih infekcija.
Zanimljivo je da pie koje nije voda moe da
obezbedi posebnu pomo osobama sa estim
infekcijama mokranih puteva. Novija istraivanja su opravdala maminu mudrost u zastupanju soka od ribizle. U jednom harvardskom
istraivanju na starijim enama (prosene
starosti 78,5 godina), istraivai su utvrdili da
upotreba pia od ribizle moe da smanji tenju
ka mokranim infekcijama.196
Astma
Astma je jo jedna bolest koja ima posebnu
vezu sa ishranom. U ovom odeljku u razmotriti kako vegetarijanska ishrana moe da pomogne astmatiarima. Meutim, pre nego to to
uinim, elim da istaknem jedan od najzanimljivijih novijih nalaza o astmi koji takoe dovode
u fokus dva druga elementa Novog poetka:
vodu i veru u boansku mo. itajui Mojsijeve
knjige iz Biblije i razmatrajui plan koji je Bog
osmislio za Izraelce, iznenaen sam koliko se
Njegovo vostvo bavilo pitanjima iste sredine.
Postojali su zakoni koji su se bavili pranjem i
ienjem nakon kontakta sa mrtvima. Postojala su posebna uputstva o tome ta initi sa
zaraznim bolestima kao to je lepra. Ovo
naglaavanje istoe je, naravno, imalo vrednost samo dok su Boiji ljudi dovoljno verovali
u Njega da bi sledili Njegov savet. tavie,
panja na istou se moe videti kao produetak treeg elementa programa Novog poetka. Voda je esto element koji koristimo za postizanje istoe.
Kakve to ima veze sa astmom? Popriline.
Nacionalno kooperativno istraivanje astme u
SAD predstavlja jedno od najveih istraivanja o

astmi do danas. Kotalo je otprilike 17 miliona
dolara, a rezultati se tek sada objavljuju. Ovo
ogromno istraivanje je utvrdilo snanu vezu
izmeu astme i izlaganja belanevinama obine
bubavabe.197 Osobe obolele od astme e verovatnije ispoljavati abnormalnu imunu reaktivnost na ovu nesnosnu bubu i njen izmet. U
stvari, od svih stranih belanevina koje mogu
da izazovu alergijski astmatini napad, belanevine bubavabe zvane antigeni su izgleda
najmonije. U ovom istraivanju, 38% mladih
astmatinih osoba je bilo alergino na bubavabe. Ovaj odnos pomae da se objasni zato
e gradski Amerikanci verovatnije patiti od
astme. Pored toga to su izloeni poznatim
izazivaima astme u gradskom vazduhu kao to
su ozon, sumpordioksid, azotdioksid i drugi
zagaivai u vazduhu,198 stanovnici grada su
verovatno izloeni poveanom riziku od izlaganja belanevinama bubavabe usled mnotva
ovih tetoina u gradskim oblastima.
Ova veza daje bar jedan uvid u to zato je
astma, najee hronino oboljenje u detinjstvu, u stalnom porastu. Broj astmatiara u
Americi je u proloj deceniji porastao 45%. Sada ima 15 miliona novih astmatiara; oko treina njih je ispod 18 godina starosti.199 Od 1980.
godine, godinja stopa smrtnosti od astme kod
mladih ljudi ispod 24 godine je u snanom
porastu sa poveanjem od 118% tokom tog
vremenskog perioda.200 Neke rasne grupe su
tee pogoene u odnosu na druge. Deca i
omladina crne populacije imaju 4 do 6 puta
veu verovatnou da umru od astme u odnosu
na belce iste starosti.201
Naalost, na mestima u kojima ivimo, koja
esto predstavljaju stanove u gusto naseljenim
gradovima, esto smo pogoeni nedostatkom
istoe kod suseda kao i naim sopstvenim
navikama. Meutim, dokazi i dalje snaano
potkrepljuju potrebu za istom sredinom. Kako
ljudi mogu da smanje svoje izlaganje belanevinama bubavaba naroito ako ive u stanu
koji je okruen susedima ija su boravita puna
bubavaba? Strunjaci smatraju da etiri strategije mogu mnogo da uine za odravanje vaih
prostorija bez belanevina bubavaba:
Prvo, ubijte bubavabe koje su u vaem
domu ili stanu uz pomo spreja i/ili otrovnih
mamaca.
Zatim, temeljno operite sve podove i
povrine kako biste se reili belanevina
bubavaba. Usisajte sve povrine pod tepihom
iz istog razloga. Moda ete eleti da razmislite
o temeljnom ienju tepiha u celom stanu.
365
(Ove procedure e takoe pomoi smanjenju
koliine otrovnih ostataka iz sredine od prvog
koraka.)
Zatim, delujte preventivno. Ne ostavljajte
nikakvu hranu koja bi privukla bubavabe. Tu
spada sve od oigledne hrane na stolu, mrvica
na podu, i ostataka hrane u dostupnoj kanti za
smee. Dobro je ukloniti svu pristupanu hranu
neposredno nakon jela. Stavite u friider onu
koju elite da sauvate. Ostalo se moe odstraniti bilo bacanjem u sudoperu, ili odnoenjem
ubreta van mesta boravka.
Poslednje, postavite zamke za bubavabe.
To e pomoi hvatanju bilo kojih buba koje tu
sluajno zalutaju.
Umnoavanje alergija i drugih uzroka ima
ulogu u nastanku astme; meutim, drugi ivotni faktori su takoe znaajni. Moramo paljivo
da razmotrimo pitanje ishrane. Istraivanja
ukazuju da ona moe imati znaajnu ulogu u
reavanju ove velike bolesti. Pokazano je da
totalna vegetarijanska ishrana, koja je u potpunosti osloboena ivotinjskih proizvoda,
umanjuje potrebe za lekovima kod astmatiara.
Trideset pet pacijenata koji su imali bronhijalnu astmu 12 godina u proseku, bili su predmet skandinavskog istraivanja.202 Svi uesnici
su primali dugorone lekove; dvadeset njih je
bilo na najsnanijim lekovima za astmu koje
koristimo, a to su lekovi tipa kortizona kao to
je prednizon. Ova jedinjenja mogu da pomognu
ljudima da bolje vladaju svojom astmom, ali
takoe mogu da imaju znaajne dugorone
tetne sporedne efekte. U istraivanju je od
ovih 35 hroninih astmatiara zatraeno da
preu na totalno vegetarijansku ishranu tokom
godinu dana. Preko 2/3 njih je ostalo na toj
ishrani cele godine. Skoro svi oni koji su sledili
program ishrane su ostvarili znaajno poboljanje kao to je prikazano u tabeli 17.
Tabela 17. Totalna vegetarijanska ishrana
pomae pri bronhijalnoj astmi
71% je doiveo poboljanje nakon etiri meseca.
92% je doivelo poboljanje nakon jedne godine.
U znaajna poboljanja su spadali:
- test izdrljivosti
- funkcija plua
- sposobnost da se vri fiziki rad
- promene na testovima krvi
Uopteno gledano, simptomi astme su se

smanjili, dok su se fizike funkcije poboljale.
Testovi krvi su se takoe poboljali, ukljuujui
nivo IgE, ukazujui da su se stanja alergije poboljala. tavie, skoro svi su bili u stanju da
366
znaajno smanje upotrebu lekova. Istraivai su
zakljuili: Odabrani pacijenti sa strahom od
sporednih efekata lekova, koji su zainteresovani
za alternativnu zdravstvenu negu, mogu dobro
da prou i da zamene konvencionalne lekove
ovim reimom.203
To su uzbudljive vesti. One ukazuju da
mnogi astmatiari mogu znaajno da poboljaju svoje zdravlje i smanje ili odstrane upotrebu
lekova.
Bar je deo razloga za uspeh vegetarijanske
ishrane u vezi sa astmom povezan sa smanjenjem alergija na hranu. Istraivai Univerziteta
Don Hopkins su nedavno otkrili da alergije na
hranu imaju veliku ulogu u pogoranju astme u
detinjstvu.204 Merenja funkcije plua su pokazala da podlona deca burnije reaguju na hranu
koja proizvodi alergiju. Ova nadraljivost prua
uslove za greve disajnih puteva i napade
astme. Kod te podlone dece stanje astme se
nee poboljati ako se hrana koja smeta ne
ukloni iz ishrane. Neke od namirnica na koje su
alergina su uobiajene namirnice koje bi se
izbegavale na vegetarijanskoj ishrani kao to su
jaja, kravlje mleko i riba.
Na visokorizinoj listi namirnica su bile i
namirnice kao to su penica i soja. Ove namirnice su dobre same po sebi, ali veina Amerikanaca jede tu hranu svakoga dana, a to moe
da predstavlja problem. Neki strunjaci za
alergije veruju da viestruko izlaganje datoj
namirnici tei da stimulie alergije kod podlonih osoba. Ukljuivanje penice i soje na listu
estih alergena tei da prui potporu tom argumentu. Ako itate etikete, nee biti iznenaenje da je veina Amerikanaca izloena penici i
soji vie puta svakog dana. Ako odobravate
svakodnevni unos penice, ali mislite da mi kao
nacija ne koristimo mnogo soje, razmislite
ponovo. Soja se koristi za punjenje govedine,
kao izvor lecitina u mnogim pekarskim proizvodima, i kao uobiajeni izvor ulja (kao i
mono- i di-gliceridi korieni u preraenoj hrani). Postoji doslovno na desetine drugih upotreba.
Ako razmiljate o tome, jaja i kravlje mleko,
dve druge glavne namirnice povezne sa alergijom u detinjstvu, su takoe esti sastojci ishrane. Riba verovatno ne pronalazi svoj put do
amerike trpeze ni priblino esto kao ove dve
pomenute namirnice. Meutim, pitanje alergije
ne zavisi samo od uestalosti unoenja. Na
osnovu iskustva sa pacijentima, mleni proizvodi su izgleda neke od najgorih namirnica za
osobe koje pate od alergije. Medicinska literatura je sagalasna sa mojim iskustvom. Mlene
namirnice su povezane sa razliitim poremeajima na koi205 do trenutnih alergijskih reakcija.206 Sutina veze izmeu alergije i astme je da
osobe koje imaju ovu bolest disajnih puteva
moraju ozbiljno da razmisle o prelaenju na
vegetarijansku ishranu. Takoe bi trebalo da
budu paljive i da izbegavaju viestruko izlaganje odreenim namirnicama koje esto
koriste.
Pored uklanjanja alergena, drugi faktori
ishrane su verovatno takoe imali ulogu u
poboljanju stanja astme koju su zabeleili
Skandinavci. Postoje dokazi da je vegetarijanska ishrana povezana sa manjim brojem zapaljenja u odnosu na ishranu zasnovanu na mesu.
To je izgleda povezano sa manjom proizvodnjom leukotriena i prostaglandina pri vegetarijanskoj ishrani. tavie, one osobe koje su na
ishrani sa manje preraenih namirnica verovatnije unose manje soli. Veliki broj istraivanja
ukazuje da se astma pogorava ishranom
bogatom kuhinjskom solju.207,208
Alergije na hranu i migrene

Postoji sve vie dokaza da su migrene takoe povezane sa alergijama na hranu. Najgori
krivac u jednom novijem istraivanju su bili
mleni proizvodi.209 Drugi izvetaji ukazuju da
je naroito sir jedan od najveih krivaca. Na
skupu britanskih i amerikih neurologa (specijalisti za mozak, nerve i glavobolje), uesnici
lekari su zamoljeni da navedu koje su namirnice
izazivale migrenu kod njihovih pacijenata. Njihovi odgovori su navedeni u tabeli 18.
Zapaziete da veina faktora ishrane koje su
naveli ovi lekari nije deo zdrave vegetarijanske
ishrane. Meutim, postoji nekoliko namirnica na
Tabela 18. Namirnice koje izazivaju
migrene
Ameriki
lekari
Britanski
lekari
Glavni faktori ishrane

- okolada
- Alkohol
- Sir
72
67
50
87
69
78
Drugi faktori ishrane

- Mononatrijum glutamat
- Jezgrasto voe
- Juno voe
- Meso
- Mleni proizvodi
- Kafa
- Riba
- Nitrati
- Crni luk
- Virle
29
11
12
10
9
8
6
6
4
3
11
6
28
6
17
24
3
9
-
367
listi koje su zdrave za veinu ljudi, ali mogu da

budu nezdrave za odreene osetljive osobe. U
takve primere spadaju odreeno jezgrasto voe
i juno voe. Postoje i druge veze u medicinskoj
literaturi izmeu migrene i ishrane. Te veze
takoe ukazuju da bi se zdrava vegetarijanska
ishrana pokazala korisnom. Na primer, masne
kiseline u ishrani zasnovanoj na biljkama tee
da budu mononezasiene i polinezasiene, a ne
zasiene. Istraivanja ukazuju da to moe
pomoi u spreavanju migrena.
Jedan od razloga je verovatno povezan sa
krvnim ploicama. Te telesne elije za zgruavanje krvi se mogu slepljivati i otputati jedinjenja koja izazivaju migrene. Krvne ploice
koje imaju vie polinezasienih masnih kiselina
u svom spoljanjem sloju (zvanom membrana
krvnih ploica) tee da budu povezane sa
manje migrena u odnosu na membrane krvnih
ploica koje su bogate zasienim masnim kiselinama.210 Novo istraivanje ukazuje da poveanje korienja biljnih proizvoda u ishrani moe
da pomogne smanjenju napada migrene.
Dalji dokazi o ovoj vezi dolaze iz istraivanja na deci koja su bila sklona migreni. Dr Gluk
je sa saradnicima na Univerzitetu u Sinsinatiju
utvrdio da su deca sa loijim nivoima holesterola imala vie migrena.211 U stvari, tetan profil
holesterola je bio isti onaj koji predodreuje
osobe ka sranim bolestima (to jest nizak HDL
i visok LDL). Pitanje je, naravno, da li su vrednosti holesterola rezultat uobiajenih procesa
(takvih da vie polinezasienih masnih kiselina
pomae membranama krvnih ploica u isto vreme kada sniava holesterol) ili da li holesterol
sam po sebi ima vezu sa migrenama. Verovatno
postoji neto istine u obe mogunosti.
Ve smo videli da polinezasiene masne
kiseline iz ishrane mogu da budu korisne za
pacijente koji boluju od migrene ako se te
masne kiseline ugrade u membrane krvnih
ploica. Meutim, istraivanja sada ukazuju da
poveana koliina holesterola u krvi tei da ini
krvne ploice lepljivijim.212
ne voa i povra u speavanju loga.213 Preciznije, utvrdili su da su svi logovi i mini logovi
(prolazni ishemini napadi) pali preko 20% za
svaku od dodatne tri porcije voa i povra na
dan. Razorni logovi sa krvarenjem su jo vie
spreeni. Jo tri dnevne porcije voa i povra su
smanjile rizik od tih logova za preko 50%.
Nijedno od ova dva istraivanja koja sam
spomenuo nije posebno govorilo o unosu mesa.
Ona su se jednostavno koncentrisala na voe i
povre. Ali, ta se tipino deava kada poveate
korienje voa i povra? Smanjujete unos mesa. Meutim, veza sa konzumiranjem mesa je
izriito spomenuta u jednom novijem australijskom istraivanju.214 Istraivai su tu pronali
da je konzumiranje mesa vie od etiri puta
sedmino poveavalo rizik od loga.
ta je to sa voem i povrem to pomae
smanjenju rizika od loga? Postoji nekoliko verovatnih objanjenja. Kao to smo videli u istraivanju migrene, izgleda da vegetarijanski tip
ishrane ini da su krvne ploice manje lepljive.
Kada se te elije za zgruavanje time uine
manje sklonim da stvaraju ugruke, oekivali
bismo smanjenje tenje da se sueni krvni
sudovi totalno blokiraju i prouzrokuju log.
Verovatno je da je rizik od loga takoe snien
kao rezultat efekata voa i povra na snienje
krvnog pritiska. Jedno klasino istraivanje je
objavljeno u britanskom asopisu Lancet pre
vie od decenije.215 Za vie informacija o vezi
ishrane i povienog krvnog pritiska, pogledajte
poglavlje o krvnom pritisku (6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom).
Dokumentovano je da, u spreavanju loga,
vegetarijanska ishrana pomae u smanjenju
blokada arterija. Istraivanje koje je verovatno
primilo najvei publicitet je ono koje je izvrio
dr Din Orni sa saradnicima.216 Pruam vie
informacija o preokretanju blokada sranih
arterija u 4. poglavlju: Blokirane arterije: Oistite ih na prirodan nain. Izgleda razumno
pretpostaviti da e se slini preokreti javiti u
krvnim sudovima koji snabdevaju mozak.
log i vegetarijanska ishrana
Katarakta
Trenutna istraivanja ukazuju da ishrana

bogata voem i povrem smanjuje pojavu i drugih bolesti. Na primer, Istraivanje medicinskih
sestara je pokazalo za 68% nii rizik od loga
kod ena koje jedu 5 ili vie porcija argarepe
sedmino. One koje su jele porciju spanaa
dnevno su snizile rizik od loga za 43%. uveno
harvardsko istraivanje stanovnika Fremingema, u Masausetsu, pokazalo je da su mukarci takoe imali koristi od korienja vee kolii-
Katarakta je meu najeim problemima

sa kojima se suoavaju stariji Amerikanci. Ona
predstavlja glavni uzrok poremeaja vida i
slepila kod tih osoba.217 Dokazi ukazuju da
ishrana i nain ivota mogu da utiu na rizik od
ovog stanja. Katarakta se izgleda lake javlja
kada je osoba izloena veem intenzitetu i trajanju ultraljubiaste svetlosti kakva se nalazi u
normalnoj sunevoj svetlosti.218 Ono soivo se
oteuje kada ultraljubiasta svetlost preobraa
368
kiseonik u reaktivna jedinjenja zvana slobodni

radikali ili oksiradikali.219 Videli smo popularno
naglaavanje upotrebe naoara za sunce koje
imaju sposobnost potpunog blokiranja ultraljubiaste svetlosti. Meutim, ak i ovo oteenje
prouzrokovano suncem se moe spreiti, bar
jednim delom, grupom jedinjenja zvanih antioksidansi. Ta jedinjenja kao to su vitamin A, C i
E se nalaze u velikoj koliini u biljnim namirnicama.
Dokaze o ovoj vezi je obezbedilo Harvardsko istraivanje medicinskih sestara. Istraivai
su tamo otkrili da je ishrana bogatija namirnicama koje sadre jedinjenja vitamina A smanjivala rizik od katarakte.220 Redovna upotreba
dodataka vitamina C je takoe snizila rizik od
katarakte u harvardskom istraivanju. U drugim
naunim istraivanjima, ispitanici koji su koristili
manje dnevnih porcija voa i/ili povra su imali
poveani rizik od katarakte, kao to je prikazano u tabeli 19.221
Tabela 19. Mali unos voa i povra
podstie pojavu katarakte
Rizik od dobijanja katarakte

Kategorija namirnica Rizik od
Rizik od posteriorsa malim unosom kortikalne ne subkapsularne
katarakte
katarakte
- Mali unos voa
(manje od 1,5
2,9
8,6
porcije dnevno)
- Mali unos povra
(manje od 2
4,1
7,4
porcije dnevno)
- Mali unos voa i
povra zajedno
5,0
12,9
(manje od 3,5
porcije dnevno)
Zapazite da su oni koji su jeli manje od 3,5

porcije voa i povra dnevno bili izloeni skoro
13 puta veem riziku od razvijanja katarakte u
odnosu na one sa veim unosom ovih namirnica.
ir stomaka
I do 500.000 sluajeva stomanih i crevnih
(duodenalnih) ireva se dijagnostikuje svake
godine u Americi.222 Direktni trokovi tih stanja
iznose do skoro dve milijarde dolara godinje.223 Dokazi ukazuju da nain ivota igra
veliku ulogu u razvoju ireva.
Jedna poznata veza izmeu stomaka i
crevnih (duodenalnih) ireva je sa cigaretama.
Duvan ima nekoliko efekata koji poveavaju
rizik od ireva. Prvo, duvan stimulie luenje
kiseline; zatim, smanjuje dotok krvi do sluzokoe stomaka i creva; i na kraju, umanjuje
koliinu zatitne supstance zvane prostaglandin
koju proizvode elije sluzokoe stomaka.224
Rezultat je da puai imaju dvostruko ili
trostruko vei rizik od problema sa irevima.225
Ako trenutno imate problem sa irom, ili
verujete da ste izloeni riziku od tog problema,
postoji najmanje tri oblasti koje su povezane sa
umerenou, a koje opravdano izazivaju razlog
za zabrinutost. Prva je izbegavanje kafe i drugih
proizvoda koji sadre kofein. Dobro je utvreno
da ti proizvodi stimuliu luenje kiseline.226
Zbog toga, proizvodi koji sadre kofein su prvi
na listi. Drugo, proizvodi iz kojih je odstranjen
kofein sadre tanine koji takoe poveavaju
proizvodnju kiseline i na taj nain mogu da
ometaju izleenje ira.227 Trei faktor je neuravnoteen nain ivota sa poremeenom kontrolom stresa. Mnogi jo uvek dovode u pitanje
vezu izmeu psiholokog stresa i ireva.228 Sigurno je da stres ne pomae problemima sa
varenjem, a poto je stres povezan sa drugim
tetnim ishodima, bolesnici od ira bi trebalo da
pokuaju da kontroliu stres kroz promene u
nainu ivota.
Drugi vidovi zdravog naina ivota koje zastupam u ovoj knjizi mogu takoe da igraju
ulogu u spreavanju ireva. Vegetarijanska
ishrana sa obiljem vlakana i jedinjenja srodnih
vitaminu A takoe moe da pomogne u borbi
protiv ireva. Novije istraivanje ukazuje da
ishrana bogata vlaknima i vitaminom A moe da
smanji verovatnou pojave ira dvanaestopalanog creva.229
istoa i higijena mogu takoe da budu
znaajni faktori u spreavanju ireva. Takvi faktori ukljuuju trei element Novog poetka vodu. Obino pranje ruku bi uinilo mnogo toga
u smanjenju naeg rizika od niza bolesti, kao
to smo ve nauili. Iako nisu date sve informacije, ova jednostavna tehnika moe takoe
da smanji stopu pojave ira.
Jedno od najnovijih otkria u oblasti bolesti
stomanih ireva je veza sa bakterijom zvanom
Helicobacter pylori. Iako su vezu izmeu ove
klice i ira postulirali 1982. godine australijski
lekari Beri Maral (Barry Marshall) i Robin Voren
(Robin Warren), tek je nedavno to iroko prihvaeno kao kljuni faktor u razvijanju ove bolesti.230 Jednostavno reeno, oni sa hroninim
infekcijama sa H. pylori imaju znaajno povean rizik od razvijanja ira. Jedan faktor koji nije
dobio mnogo panje je prenosivost H. pylori.
Ova infekcija je jasno povezana sa niim drutveno ekonomskim statusom, i moe biti pove-
369
zana sa standardima higijene.231 Prema tome,

obraanje panje na istou i tako jednostavnu
praksu kao to je pranje ruku moe da igra
ulogu u smanjenju rizika od razvoja ireva.
Utvreno je da ak i muve prenose infekciju sa
jedne osobe na drugu.232
Jo jedna interesantna veza sa infekcijom i
irevima je u vezi sa lukovima koji spadaju u
familiju Allium kao to su beli luk, crni luk, mladi
luk. Poznato je da te namirnice, naroito beli
luk, ispoljavaju antimikrobijalne efekte i da
prema tome mogu da pomau u smanjenju
rizika od infekcije bakterijom H. pylori. Do sada,
ova veza jo uvek nije potvrena. Ipak, razmotrite sledee injenice: H. pylori ne samo da
poveava rizik od ira, ve takoe poveava
rizik od raka stomaka. Namirnice kao to je luk,
sa druge strane, smanjuju rizik od raka stomaka.233 Rezultati ukazuju na zatitu u istraivanjima i na ivotinjama i na ljudima. Iako ove
namirnice mogu da deluju blokirajui razvoj ili
rast raka, mogu da ispoljavaju ulogu i u odstranjivanju ili smanjenju infekcije bakterijom
H. pylori. Ukratko, uravnoteeni umereni nain
ivota koji obraa panju na principe Novog
poetka moe da pomogne u spreavanju ili
leenju ira, kao i drugih stanja koja su predstavljena u ovom poglavlju.
Zakljuak
Zapoeo sam ovo poglavlje problemom:
kako da obezbedim informacije koje bi pomogle
potrebama italaca koji su imali probleme o
kojima nije posebno govoreno u ovoj knjizi?
Moje reenje je bilo da obezbedim okvir za
pristup bilo kom zdravstvenom problemu. Iznoenjem odlinog pristupa za dobrobit zdravlja
starog vie godina, pokuao sam upravo to.
Iako je Vajmar institut nedavno popularizovao
akronim Novi poetak, lekoviti agensi koje zastupaju su stari koliko i Mojsijevi zakoni zdravlja
u Bibliji.
Meutim, program Novi poetak nije opti
lek. To je potpuni, uravnoteeni program koji se
bavi kljunim oblastima zdravog ivota. On je
vie od vegetarijanske ishrane sa malo masti ili
redovnog programa vebanja. To je sveobuhvatan pristup ivotu, sainjen da ostvari optimalno zdravlje fiziko, mentalno, socijalno i
duhovno. Osmi element programa Novog
poetka prua svakom od nas mogunost da
pobolja zdravlje koncentriui se na promene
koje su sraunate da promoviu zdravlje i sreu.
Zato ne zapoeti sa tim novim startom ve
danas?
370
Dodatak I
Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika
Koristi od upotrebe estrogena
Rizici od upotrebe estrogena
- Olakanje od klasinih simptoma menopauze:

povremeni oseaji vruine, promene ponaanja, vaginalna suvoa, stanjivanje koe
- Dokazano smanjenje gubitka kotane mase
(osteoporoze) povezane sa menopauzom, ukljuujui smanjenje broja sluajeva preloma
kuka
- Verovatno smanjenje rizika od sranih oboljenja poboljanjem nivoa holesterola i elastinosti krvnih sudova
- Mogue poboljanje pamenja i bolje mentalne sposobnosti ena sa blagom ili umerenom
Alchajmerovom boleu
- Mogue smanjenje rizika od raka debelog
creva
- Poveani rizik od raka sluzokoe materice koji

se delom moe spreiti dodavanjem progesterona reimu estrogena
- Simptomi slini premenstrualnim (oticanje,
nadimanje, osetljivost grudi, promene ponaanja, glavobolje)
- Menstrualni sadraj (kada se progesteron
uzima sa estrogenom)
- Poveani rizik od raka dojke
- Stimulacija rasta fibroida materice i endometrioza
- Verovatno poveanje rizika od kamena u bubregu i krvnih ugruaka
- Mogue je dobijanje na teini
Od izdavaa asopisa New England Journal of Medicine Healthnews
Dodatak II
Preporueni vegetarijanski kuvari
Country Kitchen Collection
Fantastically Delicious and Nutritious
Vegetarian Meals
Phil and Eileen Brewer
Family Health Publications
8777 E. Musgrove Hwy.
Sunfield, MI 48890
Country Life Vegetarian Cookbook
Cholesterol Free
Diana J. Fleming, editor.
Sunfield, MI 48890
Of These Ye May Freely Eat

A Vegetarian Cookbook
JoAnn Rachor
Sunfield, MI 48890
Taste and See
Allergy Relief Cookbook
No meat, dairy products, vinegar, sugar,
Wheat, baking powder or eggs and little or
no salt/fat
Penny King
Sunfield, MI 48890
371
DODACI
The Seventh-day Diet

How the Healthiest People in America
Live Better, Longer, SlimmerAnd How
You Can Too!
Random Hause, New York
Ten Talents
Natural Foods, Vegetarian
Food-Combining Cookbook
and Health Manual
Frank J. Hurd, D.C., M.D.,
and Rosalie Hurd, B. S.
Published by Dr. & Mrs.
Frank J. Hurd,
Box 86A,
Chisholm, MN 55719
100% VEGETARIAN
Eating Naturally from Your Grocery Store
Julianne Pickle
Pickle Publishing Company
Rt 1 Box 441
Seale, Alabama 36875
Tastefully Vegan
Creative Vegetarian Cooking
Kathryn J. McLane
PO Box 819
Shillington, PA 19607
Email:tastefullyvegan@aol.com
Ove knjige se mogu naruiti direktno od

izdavaa ili od:
NEWSTART Lifestyle Cookbook

More than 260 Heart-Halthy Recipes
Featuring Whole Plant Foods
Weimar Institute
1-800-525-9192, Products Department
Thomas Nelson Publishers
New Lifestyle Books

30 Uchee Pines Road #15
Seale, AL 36875
1-800 542-5695
Dodatak III
Centri za poboljanje naina ivota irom sveta
Battle Creek Lifestyle Center
101 North 20th Street
Battle Creek, MI 49015
616-963-0368
Cedarvale Health Centre
2999 Moss Vale Rd
Fitzroy Falls, NSW 2577
Australia
Phone and fax +61-44-651-362
Delhuntie Park Youth Care &
Lifestyle Centre Inc.
RMB 5540
Trafalgar East, Vic 3824
Australia
+61-356-331688
+61-356-331683 fax
Duke University Health and

Fitness Center
804 West Trinity Ave.
Durham, NC 27701
1-800-677-2177
919-684-3631
Eden Valley Institute
6263 N Country Rd #29
Loveland, CO 80538
970-667-0809
970-663-7072 fax
Lifestyle Center
970-669-7730
Emerald Valley Wellness Clinic
83293 Dale Kuni Rd.
Creswell, OR 97426
541-895-8788
372
Fredheim Health Center
Bergmannsveien 600
3600 Kongsberg
NORWAY
+47-32-76-6150
+47-32-76-7150 fax
Hartland Institute
Hartland Wellness Center
P.O. Box 1
Rapidan, VA 22733
1-800-763-9355
Health & Preventive Medicine Center
(Centrual de Sanatate & Medicina
Preventiva-Romania)
Str. A. Filimon rer 16
Tiru Mures, Jud. Mures 4300
ROMANIA
Phone and fax +40-65-165-353
Lifestyle Center of America
Route 1, Box 4001
Sulphur, OK 73086
1-800-596-5480
580-993-2327
580-993-3902 fax
Poland Spring Health Institute
226 Schellinger Road
Poland, ME 04274-6134
207-998-2795
207-998-2894 Lifestyle Center
207-998-2164 fax
Pritikin Longevity Center
1700 Ocean Ave.
Santa Monica, CA 90705
1-800-421-9911
310-829-6229
St. Helena Health Center

650 Sanitarium Rd.
Deer Park, CA 94576
1-800-358-9195
707-963-6207
Silver Hills Guest House
RR2, Site 10, Comp 18
Lumby, BC V0E2G0
Canada
604-547-9433
604-547-9488 fax
Uchee Pines Institute
30 Uchee Pines Rd.
Seale, AL 36875-5702
334-855-4781
334-855-4764 Lifestyle Center
Weimar Institute
(20601 W. Paoli Lane)
PO Box 486
Weimar, CA 95736
530-637-4111
530-637-4408 fax
Wildwood Lifestyle Center
And Hospital
(1 Lifestyle Lane)
PO Box 129
Wildwood, GA 30757
706-820-1493
706-820-1474 fax
373
DODACI
Dodatak IV
Kako se alfa-linoleinska kiselina pretvara u EPA
Metaboliki put omega-3 masnih kiselina
18:3 n-3
Alfa-linoleinska kiselina
Delta-6 desaturaza
18:4 n-3
Elongaza
20:4 n-3
Delta-5 desaturaza
20:5 n-3
Eikozapentanoinska kiselina
Elongaza
22:5 n-3
Delta-4 desaturaza
22:6 n-3
Doikozaheksanoinska kiselina
Dodatak V
Ishrana sa jednim gramom natrijuma
Ova ishrana sadri malo eera, holesterola i zasienih masnih kiselina. Sve namirnice se
pripremaju i slue bez soli (osim dozvoljene 1/8 kafene kaike). Mogu se koristiti zamene za so.
Grupa namirnica
Dozvoljene namirnice
Iskljuene namirnice
Napitci
- 2 olje nemasnog mleka

- sojalak koncentrat ili
spreman za sluenje
x punomasno mleko
x mlaenica
x viak nemasnog mleka
Hleb i itarice
- 3 porcije hleba (neposoljene

integralne itarice ili
obogaeni hleb)
- neposoljeni krekeri
- obine kuvane itarice
nainjene bez upotrebe soli
- pirina
- penica
- strugana penica
- pirina, makarone, pagete,
rezanci kuvani bez soli
x bilo koje namirnice koje

sadre jaja, maslac,
masnou, praak za pecivo,
sodu
x samorastue brano
x instant hleb
x itarice za instant kuvanje
x suve itarice osim
navedenih
374
Grupa namirnica
Iskljuene namirnice
Sirevi
- neposoljen, nemasni, beli

kravlji mrvljeni sir
- neposoljeni kolutovi sira
x svi drugi
Jaja
- 1 belance
- zamena sa prenim tofuom
x umance
x zamena za jaja
Namirice bogate
belanevinama
- gore navedeni mleni

proizvodi i jaja
- belanevine iz povra:
- neposoljeni staromodni
puter od kikirikija
- tofu
- glavna jela (bez dodatka
soli)
- sojalak
- ogranieni unos piletine i ribe
x gore napomenuti mleni

proizvodi i jaja
x obini krem sir sa puterom
od kikirikija
x svo meso osim napomenutog
x posoljeno bademasto voe
x slanina
x organsko meso
x virle
x kobasice
x hladna jela
x morski plodovi
x svinjetina
x posoljeno meso, dimljeno,
obraeno, konzervirano meso
x unka
x usoljena govedina
x koer meso
x izbegavati sve druge vrste
crvenog mesa
Voe
- svo voe i sokovi
x vona pia, zaslaeni sokovi
Masti
- neposoljeni margarin
nainjen od kukuruznog ulja
ili ulja od afranika
- kukuruzno ulje
- ulje od afranika
- sojino ulje
- neposoljeni prelivi za salatu
nainjeni od polinezasienih
ulja
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
Povre
- svee ili zamrznuto povre

- neposoljeno konzervirano
povre po elji
- so uopte ne treba dodavati
zamrznutom kukuruzu, lima
pasulju, graku, poto se so
koristi u obradi
x kiseli kupus
x masline
x posoljeno konzervir. povre
x ips
x pomfrit
x bilo koje pripremljeno sa
spomenutim nedozvoljenim
mastima
maslac
posoljen margarin
krem
hidrogenisane masnoe
svinjska mast
majonez
palmino ulje
kokosovo ulje
ulje od semena pamuka
krem sir
posoljeni prelivi za salatu
kremovi bez mlenih
proizvoda
x proizvod Mocha Mix
375
DODACI
Grupa namirnica
Iskljuene namirnice
Supe
- sve domae supe, ukljuujui x obine konzervirane ili

bistre supe i krem supe ako dehidratisane supe
se prave bez soli i uz
x orba ili bujon
nemasno mleko u okviru
dozvoljenih vrsta mleka
- orba sa malo natrijuma
Dezert
- pahuljice od agarnog gela

nainjenog sa vonim sokom
- neposoljene vone pite ako
se pripremaju sa sojinim
branom ili kukuruznim uljem
i prirodnim eerom
- peene namirnice* nainjene
sa pekarskim kvascem,
nezasienim uljem i
prirodnim eerom (urme,
suvo groe, itd.)
x sladoled
x mleni sladoled
x bilo koji dezert nainjen sa
maslacem, hidrogenisanim
mastima, umancem,
kremom, punomasnim
mlekom, zasienim masnim
kiselinama, solju, prakom za
pecivo i sodom zasnovanim
na natrijumu
x slane karamele
x pudinzi i krem od jaja
* Ako se jede uklonite jednu

porciju iz grupe hleba i itarica
Razno
- neposoljeno preno
bademasto voe
- kokice bez maslaca i soli
- zaini bez soli
x sosovi osim ako nisu

nainjeni od neposoljene
orbe bez masti
x masline
x sosovi za meso
x krem sosovi
x okolada
x so, vie od kafene kaike
x posoljeno bademasto voe
x kiseli krastavci
x dezerti
x senf
x keap
x ili sos
x soja sos
x praak za omekavanje mesa
x slani zaini
x instant kakao miksevi
x unapred pakovane meavine
za nadev
376
Dodatak VI
Slobodni radikali
O2 + 1 elektron = O2- (superoksid)
O2- + superoksid dismutaza = H2O2
H O => OH- (hidroksi radikal)
2
- najtoksiniji radikal zasnovan na kiseoniku
Nesparen elektron
Spareni elektroni
Slobodan radikal
Stabilan molekul
Dodatak VII
Uloga melatonina kao antioksidansa
- Efikasan neutralizator OHEfektivniji od glutationa
- Stimulie glutation peroksidazu da preobraa H2O2 u H2O

- Efikasno uklanjanje peroksilnih radikala
Efektivniji od vitamina E
- titi od oteivanja slobodnim radikalima od odreenih

kancerogenih materija, herbicida i zraenja
377
DODACI
Dodatak VIII
Biosinteza melatonina
378
Dodatak IX
Zamene za mleko
Koliina hranljivih materija po porciji
Tip mleka
Vit. A* Vit. B12* Vit. D* Kalc. Gvoe eer (g) Holest. (mg)
Better Than Milk

Dari Free
Instasoy
Solait Original
Soy Good
Soyagen
West Soy
0%
10
10
0
15
25
10
10%
40
25
0
15
25
0
0%
10
25
0
15
25
25
50%
30
35
24
30
10
30
0%
0
2
7
6
10
10
3
3
6
5
7
12
0
0
0
0
0
0
0
Punomasno mleko
Smanjena kol. masti (2%)
Nemasno
10
10
10
15
15
15
25
25
25
30
30
30
1
1
1
12
12
12
33
33
33
* Procentualne dnevne vrednosti su zasnovane na ishrani sa 2.000 kalorija
Sadraj vitamina B12 u itnim pahuljicama

itne
pahuljice
Koliina vitamina B12 po porciji

dnevne vrednosti (%)
Kellogg:
All Bran
Apple Jacks
Crispix
Crispy Rice
Nutrigrain
Shredded Wheat
Miniwheats
Product 19
Post:
Frosted Shredded Wheat
Raisin Bran
Post Toasties
General Mills:
Total
25
25
25
25
25
25
25
100
25
35
25
100
379
Literatura
1. poglavlje: Principi za optimalno zdravlje
2. poglavlje: Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!
1 McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in the United

States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212. Slika iz lanka je
prilagoena i izmenjena. Gornji opsezi korieni za duvan, alkohol i ishranu/vebanje zasnovani su na dodatnim informacijama
predstavljenim u ovoj knjizi.
2 Preliminary data on births and deathsUnited States, 1995.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45(42):914-919.
3 The Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. U.S. Dept.
of Health and Human Services (Public Health Service), 1988.
4 Belloc NB, Breslow L. Relationship of physical health status and
health practices. Prev Med 1972 Aug;1(3):409-421.
5 Breslow L, Enstrom JE. Persistence of health habits and their relationship to mortality. Prev Med 1980 Jul;9(4):469-483.
6 Prilagoeno iz podataka Alameda County Study. Za slinu tabelu
videti: Table X, page 79 In: Belloc NB. Relationship of health
practices and mortality. Prev Med 1973 Mar;2(1):67-81.
7 Breslow L, Breslow N. Health practices and disability: some evidence from Alameda County. Prev Med 1993 Jan;22(1):86-95.
8 Belloc NB. Relationship of health practices and mortality. Prev
Med 1973 Mar;2(1):67-81.
9 Kaplan GA, Seeman TE, et al. Mortality among the elderly in the
Alameda County Study: behavioral and demographic risk factors. Am J Public Health 1987 Mar;77(3):307-312.
10 Carter JP, Brown J. Dr. Cupps Simple Approach to Weight Loss.
Journal of the Louisiana State Medical Society 1985;137(6):3538.
11 National Research Council. Calories. In: Diet and Health,
Implications for Reducing Chronic Disease Risk. Washington,
DC: National Academy Press, 1989 p. 151.
12 Raloff J. Breakfast may reduce morning heart attack risk.
Science News 1991 April 20;139(16):246-247.
13 Mathews R. Importance of breakfast to cognitive performance
and health. Perspectives in Applied Nutrition 1996;3(3):210.
14 Mathews R. Importance of breakfast to cognitive performance
and health. Perspectives in Applied Nutrition 1996;3(3):204212.
15 Wingard DL, Berkman LF. Mortality risk associated with sleeping
patterns among adults. Sleep 1983;6(2):102-107.
16 Wingard DL, Berkman, LF, Brand, RJ. A multivariate analysis of
health-related practices: A nine-year mortality follow-up of the
Alameda county study. Am J Epidemiol 1982 Nov;116(5):765775.
17 Blair SN, Kohl HW 3rd, et al. Changes in physical fitness and allcause mortality. A prospective study of healthy and unhealthy
men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098.
18 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential
life lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep
1993 Aug 27;42(33):645-649.
19 Lew EA. Garfinkel L. Differences in mortality and longevity by
sex, smoking health habits and health status. Society of
Actuaries Transactions, p. 39, 107-130.
20 Berkman LF, Syme SL. Social networks, host resistance, and
mortality: a nine-year follow-up study of Alameda County residents. Am J Epidemiol 1979 Feb;109(2):186-204.
21 Ellison CG. Religious involvement and subjective well-being. J
Health Soc Behav 1991 Mar;32(1):80-99.
22 Willett WC. Diet and health: what should we eat? Science 1994
Apr 22;264(5158):532-537.
24 2. Knjiga Mojsijeva 15,26. Biblija.
1 Meyskens FL Jr. Coming of agethe chemoprevention of cancer.

N Engl J Med 1990 Sep 20;323(12):825-827.
2 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p. 1.
4 Davis DL, Dinse GE, Hoel DG. Decreasing cardiovascular disease
and increasing cancer among whites in the United States from
1973 through 1987. Good news and bad news. JAMA 1994 Feb
9;271(6):431-437.
5 Devesa SS, Blot WJ, et al. Recent cancer trends in the United
States. J Natl Cancer Inst 1995 Feb 1;87(3):175-182.
6 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society. p.1.
7 Mettlin CJ. New evidence of progress in the national cancer program. Cancer 1996 Nov 15;78(10):2043-2044.
8 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med 1997
May 29;336(22):1569-1574.
9 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med 1997
May 29;336(22):1569-1574.
10 U.S. Dept. of Health and Human Services. Cancer. In: The
Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Public Health
Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p. 177.
11 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society, p.1.
12 Mendelsohn J. Hematology and Oncology. In: Isselbacher KJ,
Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles of Internal
Medicine13th edition (CD-ROM version). New York, NY:
McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994.
13 Cancer Facts & Figures-1997. American Cancer Society, p. 1.
14 American Cancer Society, Inc. 1-800-ACS-2345.
15 Cancer Facts & Figures 1997. American Cancer Society. p. 29
(uputstva za rak prostate se nalaze na str. 17).
17 Chabner BA, Haluska FG, et al. Screening strategies for cancer.
Implications and results. JAMA 1997 May 14;277(18):14751476.
19 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer
incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst 1977
Apr;58(4):825-832.
20 Higginson J. Present trends in cancer epidemiology. Can Cancer
Conf 1969;8():40-75.
21 Sporn MB. The war on cancer. Lancet 1996 May
18;347(9012):1377-1380.
22 Lichter SR. Why Cancer News is a Health Hazard. The Wall
Street Journal. November 12, 1993.
23 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer
incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst 1977
Apr;58(4):825-832.
24 National Cancer Institute. What You Need to Know About
Cancer. National Institutes of Health, U.S. Dept. Of Health and
Human Services, Publication No. 94-1563, 1993 p.23.
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
27 U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent
Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 598.
28 Murray CJL, Lopez A, editors. Summary: The Global Burden of
Disease. The World Health Organization. Boston: Harvard
School of Public Health Publishing. 1996: 28.
29 Newcomb PA, Carbone PP. The health consequences of smoking. Cancer. Med Clin North Am 1992 Mar;76(2):305-331.
380
Tobacco Use. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 597-609.
32 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of cigarette
smoking and risk of colorectal adenoma and colorectal cancer in
U.S. men. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):183-191.
33 Giovannucci E, Colditz GA, et al. A prospective study of cigarette
U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2; 86(3):192-199.
34 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. A prospective study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the nurses health
study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19; 87(14):1061-1066.
35 US Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent
36 Sorahan T, Lancashire RJ, et al. Childhood cancer and parental
use of tobacco: deaths from 1953 to 1955. Br J Cancer
1997;75(1):134-138.
38 Cole P, Rodu B. Declining cancer mortality in the United States.
Cancer 1996 Nov 15;78(10):2045-2048.
40 Cigarette smoking among adultsUnited States, 1993. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1994 Dec 23;43(50):925-930.
41 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 816.
42 US Department of Health and Human Services. Effects of Alcohol
on Health and Body Systems. In: Eighth Special Report to the
US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health
(NIH) Publication No. 94-3699, 1993 p. 177-178.
43 Schatzkin A, Jones DY, et al. Alcohol consumption and breast
cancer in the epidemiologic follow-up study of the first National
Health and Nutrition Examination Survey. N Engl J Med 1987
May 7;316(19):1169-1173.
45 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Alcohol, low-methioninelowfolate diets, and risk of colon cancer in men. J Natl Cancer Inst
1995 Feb 15;87(4):265-273.
46 Kearney J, Giovannucci E, et al. Diet, alcohol, and smoking and
the occurrence of hyperplastic polyps of the colon and rectum
(United States). Cancer Causes Control 1995 Jan;6(1):45-56.
47 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Alcohol, low-methioninelowfolate diets, and risk of colon cancer in men. J Natl Cancer Inst
1995 Feb 15;87(4):265-273.
48 Willett W, Stampfer MJ, et al. Moderate alcohol consumption and
the risk of breast cancer. N Engl J Med 1987 May
7;316(19):1174-1180.
May 7;316(19):1169-1173.
May 7;316(19):1169-1173.
51 Rosenberg L, Slone D, et al. Breast cancer and alcoholic-beverage consumption. Lancet 1982 Jan 30;1(8266):267-270.
52 Le MG, Hill C, et al. Alcoholic beverage consumption and breast
cancer in a French case-control study. Am J Epidemiol 1984
Sep;120(3):350-357.
53 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Moderate alcohol consumption
and the risk of breast cancer. N Engl J Med 1987 May
7;316(19):1174-1180.
54 Gavaler JS. Effects of Alcohol Use and Abuse on the Endocrine
Status in Expanded Study Samples of Postmenopausal Women.
In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system. National
Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research Monograph
23. NIH Publication Number -93-3533, 1993 p. 171-187.

55 Reichman ME, Judd JT, et al. Effects of alcohol consumption on
plasma and urinary hormone concentrations in premenopausal
women J Natl Cancer Inst 1993 May 5;85(9):722-727.
56 Willett WC, Stampfer MJ. Sobering data on alcohol and breast
cancer. Epidemiology 1997 May;8(3):225-227.
57 Willett WC, Stampfer MJ. Sobering data on alcohol and breast
cancer. Epidemiology 1997 May;8(3):225-227.
60 Based on statistics from Cancer Facts & Figures-1997. American
Cancer Society. p.1, 4; Centers For Disease Control and
Prevention, Monthly Vital Statistics Report. 1995. U.S.
Department of Health and Human Services, March 22, p. 5, 19,
23, 68.
61 Grady D, Gebretsadik T, et al. Hormone replacement therapy
and endometrial cancer risk: a meta-analysis. Obstet Gynecol
1995 Feb;85(2):304-313.
62 Beresford SA, Weiss NS, et al. Risk of endometrial cancer in relation to use of oestrogen combined with cyclic progestagen therapy in postmenopausal women. Lancet 1997 Feb
15;349(9050):458-461.
63 Colditz GA, Hankinson SE, et al. The use of estrogens and progestins and the risk of breast cancer in postmenopausal women.
N Engl J Med 1995 Jun 15;332(24):1589-1593.
64 Colditz GA, Hankinson SE, et al. The use of estrogens and progestins and the risk of breast cancer in postmenopausal women.
N Engl J Med 1995 Jun 15;332(24):1589-1593.
65 Mills PK, Beeson WL, et al. Prospective study of exogenous hormone use and breast cancer in Seventh-day Adventists. Cancer
1989 Aug 1;64(3):591-597.
66 Toniolo PG, Levitz M, et al. A prospective study of endogenous
estrogens and breast cancer in postmenopausal women. J Natl
Cancer Inst 1995 Feb 1;87(3):190-197.
68 Doll R, Peto R. The causes of cancer: quantitative estimates of
avoidable risks of cancer in the United States today. J Natl
Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-308.
69 Stemmermann GN, Mandel M, Mower HF. Colon cancer: its precursors and companions in Hawaii Japanese. Natl Cancer Inst
Monogr 1979 Nov;(53):175-179.
70 Hankin JH, Nomura A, Rhoads GG. Dietary patterns among men
of Japanese ancestry in Hawaii. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt.
2):3259-3264.
71 Tillotson JL, Kato H, et al. Epidemiology of coronary heart disease and stroke in Japanese men living in Japan, Hawaii, and
California: methodology for comparison of diet. Am J Clin Nutr
1973 Feb;26(2):177-184.
72 Hankin JH, Nomura A, Rhoads GG. Dietary patterns among men
of Japanese ancestry in Hawaii. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt.
2):3259-3264.
73 Haenszel W, Kurihara M, et al. Stomach cancer among Japanese
in Hawaii. J Natl Cancer Inst 1972 Oct;49(4):969-988.
74 Tuyns AJ, Riboli E, Doornbos G. Nutrition and Cancer of the
esophagus. In: Joossens JV, Hill MJ, Geboers J, editors. Diet and
human carcinogeneses. New York: Elsevier Science. 1985 p 7179.
77 Carroll KK , Khor HT. Dietary fat in relation to tumorigenesis.
Prog Biochem Pharmacol 1975;10():308-353.
78 Richardson S, Gerber M, Cenee S. The role of fat, animal protein
and some vitamin consumption in breast cancer: a case control
study in southern France. Int J Cancer 1991 Apr 22;48(1):1-9.
79 Richardson S, Gerber M, Cenee S. The role of fat, animal protein
and some vitamin consumption in breast cancer: a case control
study in southern France. Int J Cancer 1991 Apr 22;48(1):1-9.
80 Rose DP, Boyar AP, Wynder EL. International comparisons of
mortality rates for cancer of the breast, ovary, prostate, and
LITERATURA
colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec
1;58(11):2363-2371.
81 Hilakivi-Clarke L, Onojafe I, et al. Breast cancer risk in rats fed
a diet high in n-6 polyunsaturated fatty acids during pregnancy.
J Natl Cancer Inst 1996 Dec 18;88(24):1821-1827.
82 Trichopoulou A, Katsouyanni K, et al. Consumption of olive oil
and specific food groups in relation to breast cancer risk in
Greece. J Natl Cancer Inst 1995 Jan 18;87(2):110-116.
83 Holm LE, Nordevang E, et al. Treatment failure and dietary
habits in women with breast cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Jan
6;85(1):32-36.
1;58(11):2363-2371.
85 The Ministry of Health & Welfare of Japan Vital Statistics 19501985. Similar data is found in: Rose DP, Boyar AP, Wynder EL.
International comparisons of mortality rates for cancer of the
breast, ovary, prostate, and colon, and per capita food consumption. Cancer 1986 Dec 1;58(11):2363-2371.
1;58(11):2363-2371.
87 Smith RL. Recorded and expected mortality among the Japanese
of the United States and Hawaii, with special reference to cancer. J Natl Cancer Inst 1956 Oct; 17(4):459-473.
1;58(11):2363-2371.
89 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence
and mortality in different countries, with special reference to
dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631.
90 Whittemore AS, Kolonel LN, et al. Prostate cancer in relation to
diet, physical activity, and body size in blacks, whites, and
Asians in the United States and Canada. J Natl Cancer Inst 1995
May 3;87(9):652-661.
91 Black HS, Lenger WA, et al. Influence of dietary lipid upon ultraviolet-light carcinogenesis. Nutr Cancer 1983;5(2):59-68.
92 Baumann CA, Rusch HP Effect of diet on tumors induced by
ultraviolet light. Am J Cancer 1939;35:213-221. Cited in: Black
HS , Herd JA , et al. Effect of a low-fat diet on the incidence of
actinic keratosis. N Engl J Med 1994 May 5;330(18):1272-1275.
93 Black HS, Herd JA, et al. Effect of a low-fat diet on the incidence
of actinic keratosis. N Engl J Med 1994 May 5;330(18):12721275.
94 Stephen AM, Wald NJ. Trends in individual consumption of
dietary fat in the United States, 1920-1984. Am J Clin Nutr 1990
Sep;52(3):457-469.
95 McDowell MA, Briefel RR, et al. Energy and macronutrient
intakes of persons ages 2 months and over in the United States:
Third National Health and Nutrition Examination Survey, Phase
1, 198891. Advance Data No. 255. U.S. Department of Health
and Human Services, October 24, 1994 p. 2.
96 Gerrior SA, Zizza C. Nutrient Content of the US Food Supply,
1909-1990. US Department of Agriculture, Home Economic
Research Report No. 52, 1994 p. 51.
97 Gerrior SA, Zizza C. Nutrient Content of the US Food Supply,
1909-1990. US Department of Agriculture, Home Economic
Research Report No. 52, 1994 p. 51.
98 The Food Processor for Windows: Nutrition Analysis & Fitness
Software [computer program]. ESHA Research. Salem, Oregon.
99 Chiu BC, Cerhan JR, et al. Diet and risk of non-Hodgkin lymphoma in older women. JAMA 1996 May 1;275(17):1315-1321.
101 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Relation of meat, fat, and fiber
intake to the risk of colon cancer in a prospective study among
women. N Engl J Med 1990 Dec 13;323(24):1664-1672.
102 van den Brandt PA, Goldbohm RA, et al. Cross-sectional versus
longitudinal investigations of the diet-cancer relation.
Epidemiology 1990 Sep;1(5):402-404.
103 Steinmetz KA, Potter JD. Food-group consumption and colon
cancer in the Adelaide case-control Study. I. Vegetables and
fruit. Int J Cancer 1993 Mar 12;53(5):711-719.
381
104 Steinmetz KA, Potter JD. Food-group consumption and colon
cancer in the Adelaide case-control study. II Meat, poultry,
seafood, dairy foods and eggs. Int J Cancer 1993 Mar
12;53(5):720-727.
105 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Intake of fat, meat, and fiber
in relation to risk of colon cancer in men. Cancer Res 1994 May
1;54(9):2390-2397.
106 Benito E, Obrador A, et al. A population-based case-control
study of colorectal cancer in Majorca. I. Dietary factors. Int J
Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76.
107 Giovannucci E, Rimm EB, et al. Intake of fat, meat, and fiber
in relation to risk of colon cancer in men. Cancer Res 1994 May
1;54(9):2390-2397.
108 Strickland PT, Groopman JD. Biomarkers for assessing environmental exposure to carcinogens in the diet. Am J Clin Nutr 1995
Mar;61(3 Suppl):710S-720S.
109 Lijinsky W, Shubik P. Benzo(a)pyrene and other polynuclear
hydrocarbons in charcoal-broiled meat. Science 1964;145():5355.
110 Craig WJ. Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden
Harvest Books, 1992 p. 99
111 McGlynn KA, Buetow KH, et al. Iron-related proteins and the
risk of colonic neoplasia (Meeting abstract). Proc Annu Meet Am
Assoc Cancer Res 1995;36:A1696.
112 Bird CL. Plasma ferritin, iron intake, and the risk of colorectal
polyps. Diss Abstr Int [B]; 55(3):823 1994. (Full text available
from University Microfilms International, Ann Arbor, MI. as Order
No. AAD94-20491)
113 Weinberg ED. The role of iron in cancer. Eur J Cancer Prev 1996
Feb;5(1):19-36.
114 Hirayama T. Epidemiology of breast cancer with special reference to the role of diet. Prev Med 1978 Jun;7(2):173-195.
115 US Preventive Services Task Force. Screening for Breast Cancer.
In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition. Baltimore,
MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 74.
117 Newcomb PA, Storer BE, et al. Lactation and a reduced risk of
premenopausal breast cancer. N Engl J Med 1994 Jan
13;330(2):81-87.
118 Vatten LJ, Solvoll K, Loken EB. Frequency of meat and fish
intake and risk of breast cancer in a prospective study of 14,500
Norwegian women. Int J Cancer 1990 Jul 15;46(1):12-15.
119 Perera FP, Estabrook A, et al. Carcinogen-DNA adducts in
human breast tissue. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 1995
Apr-May;4(3):233-238.
120 Perera FP, Estabrook A, et al. Carcinogen-DNA adducts in
human breast tissue. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev 1995
Apr-May;4(3):233-238.
121 Li DH, Wang MY, et al. Normal adjacent tissues of breast cancer patients contain aromatic DNA adducts (Meeting abstract).
Proc Annu Meet Am Assoc Cancer Res 1995; 36:A666.
122 Schwarz-Miller J, Rom WN, Brandt-Rauf PW. Polycyclic aromatic hydrocarbons. In: Rom WN, editor. Environmental and
Occupational Medicine2nd edition. Boston, MA: Little Brown
and Company, 1992 p. 875.
123 Salvaggio JE, Sullivan KA. Environmental Chemicals and the
Immune System. In: Rom WN, editor. Environmental and
and Company, 1992 p. 81-82.
124 Rogan WJ, Bagniewska A, Damstra T. Pollutants in breast milk.
N Engl J Med 1980 Jun 26;302(26):1450-1453.
125 Moses M. Pesticides. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 479-489.
126 Snedeker SM, Diaugustine RP. Hormonal and environmental
factors affecting cell proliferation and neoplasia in the mammary gland. Prog Clin Biol Res 1996;394():211-253.
127 Herrera A, Arino A, et al. Estimates of mean daily intakes of
persistent organochlorine pesticides from Spanish fatty foodstuffs. Bull Environ Contam Toxicol 1996 Feb;56(2):173-177.
128 Stephenson MD, Martin M, Tjeerdema RS. Long-term trends in
DDT, polychlorinated biphenyls, and chlordane in California mussels. Arch Environ Contam Toxicol 1995 May;28(4):443-50.
382
129 Dwarka S, Harrison DJ, et al. Organochlorine compound
residues in human milk in the United Kingdom 1989-1991. Hum
Exp Toxicol 1995 May;14(5):451-455.
130 Snowdon DA, Phillips RL, Choi W. Diet, obesity, and risk of fatal
prostate cancer. Am J Epidemiol 1984 Aug;120(2):244-250.
131 Giovannucci E, Rimm EB, et al. A prospective study of dietary
fat and risk of prostate cancer. J Natl Cancer Inst 1993 Oct
6;85(19):1571-1579.
132 Phillips RL, Snowdon DA, Brin BN. Cancer in Vegetarians. In
Wynder EL, Leveille GA, editors. Environmental Aspects of
CancerThe Role of Macro and Micro Components of Foods.
Westport, CT: Food and Nutrition Press, 1983 p. 53-72.
133 Mori M, Miyake H. Dietary and other risk factors of ovarian cancer among elderly women. Jpn J Cancer Res 1988
Sep;79(9):997-1004.
134 La Vecchia C, Decarli A, et al. Dietary factors and the risk of
epithelial ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1987 Oct; 79(4):
663-9
135Shils ME. Nutrition and Diet in Cancer. In: Shils ME, Young VR,
editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition.
Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1397.
136 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary
casein. Hepatology. In Press, 1997.
137 Armstrong B, Doll R. Environmental factors and cancer incidence and mortality in different countries, with special reference
to dietary practices. Int J Cancer 1975 Apr 15;15(4):617-631.
138 Kolonel LN, Nomura AM. Role of diet in cancer incidence in
Hawaii. Cancer Res 1983 May;43(5 Suppl):2397s-2402s.
139 Helzlsouer KJ, Alberg AJ, et al. Prospective study of serum
micronutrients and ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1996 Jan
3;88(1):32-37.
140 Bayerdorffer E, Mannes GA, et al. Decreased high-density
lipoprotein cholesterol and increased low-density cholesterol
levels in patients with colorectal adenomas. Ann Intern Med
1993 Apr 1;118(7):481-487.
141 Helzlsouer KJ, Harris E. DNA repair proficiency: potential susceptiblity factor for breast cancer. J Natl Cancer Inst 1996 Jun
5;88(11):754-755.
142 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD:
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 391.
144 Snowdon DA. Animal product consumption and mortality
because of all causes combined, coronary heart disease, stroke,
diabetes, and cancer in Seventh-day Adventists. Am J Clin Nutr
1988 Sep;48(3 Suppl):739-748.
145 Risch HA, Jain M, et al. Dietary fat intake and risk of epithelial
ovarian cancer. J Natl Cancer Inst 1994 Sep 21;86(18):14091415.
146 Snowdon DA. Animal product consumption and mortality
because of all causes combined, coronary heart disease, stroke,
diabetes, and cancer in Seventh-day Adventists. Am J Clin Nutr
1988 Sep;48(3 Suppl):739-748.
1;58(11):2363-2371.
148 Kasai H, Kumeno K, et al. Mutagenicity of methylglyoxal in coffee. Gann 1982 Oct;73(5):681-683.
149 Nagao M, Fujita Y, Sugimura T, Kosuge T. Methylglyoxal in beverages and foods: its mutagenicity and carcinogenicity. IARC Sci
Publ 1986;(70):283-291.
150 Shils ME, Olson JA, Shike M, editors. Modern Nutrition in Health
and Disease8th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins,
1994 p. 1553.
151 Rall TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the
Methylxanthines. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.
Goodman and Gilmans The Pharmacologic Basis of
Therapeutics7th edition.. New York, NY: MacMillan Publishing
Company, 1985 p. 596.
Therapeutics7th edition.. New York, NY: MacMillan Publishing
Company, 1985 p. 596.

153 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for
the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 286.
154 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for
155 MacMahon B, Yen S, et al. Coffee and cancer of the pancreas.
N Engl J Med 1981 Mar 12;304(11):630-633.
156 Snowdon DA, Phillips RL. Coffee consumption and risk of fatal
cancers Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823.
157 Vena JE, Freudenheim J, et al. Coffee, cigarette smoking, and
bladder cancer in western New York. Ann Epidemiol 1993
Nov;3(6):586-591.
cancers Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823.
159 Slattery ML, West DW. Smoking, alcohol, coffee, tea, caffeine,
and theobromine: risk of prostate cancer in Utah (United
States). Cancer Causes Control 1993 Nov;4(6):559-563.
160 Pennington, JA. Supplementary Tables: Theobromine. In:
Bowes and Churchs Food Values of Portions Commonly Used,
Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989
p. 278.
161 Shils ME, Olson JA, Shike M, editors. Modern Nutrition in Health
and Disease8th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins,
1994 p. 1553.
162 US Preventive Services Task Force. Screening for Skin Cancer
Including counseling to Prevent Skin Cancer. In: Guide to Clinical
Preventive Services2nd edition. Baltimore, MD: Williams and
Wilkins, 1996 p. 141-152.
163 US Preventive Services Task Force. Screening for skin cancer
including counseling to prevent skin cancer. In: Guide to Clinical
Wilkins, 1996 p. 141-152.
Wilkins, 1996 p. 141-152.
165 Osterlind A. Epidemiology on malignant melanoma in Europe.
Acta Oncol 1992; 31(8):903-908.
166 Osterlind A. Epidemiology on malignant melanoma in Europe.
Acta Oncol 1992; 31(8):903-908.
167 Holman CD, Armstrong BK, et al. The causes of malignant
melanoma: results from the West Australian Lions Melanoma
Research Project. Recent Results Cancer Res 1986;102():18-37.
168 Evans RD, Kopf AW, et al. Risk factors for the development of
malignant melanomaI: Review of case-control studies. J
Dermatol Surg Oncol 1988 Apr;14(4):393-408.
Wilkins, 1996 p. 141-152.
Wilkins, 1996 p. 141-152.
study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19;87(14):1061-1066.
172 Kishimoto T. Cancer due to asbestos exposure. Chest 1992
Jan;101(1):58-63.
173 Nylander LA, Dement JM. Carcinogenic effects of wood dust:
review and discussion. Am J Ind Med 1993 Nov;24(5):619-647.
174 Wu AH, Yu MC, Mack TM. Smoking, alcohol use, dietary factors
and risk of small intestinal adenocarcinoma. Int J Cancer 1997
Mar 4;70(5):512-517.
175 Cook LS, Kamb ML, Weiss NS. Perineal powder exposure and
the risk of ovarian cancer. Am J Epidemiol 1997 Mar
1;145(5):459-465.
176 Wynder EL, Gori GB. Contribution of the environment to cancer incidence: an epidemiologic exercise. J Natl Cancer Inst
1977 Apr;58(4):825-832.
177 Olson JA. Vitamin A, Retinoids, and Carotenoids. In: Shils ME,
Young VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th
edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 297-301.
LITERATURA
179 Bjelke E. Dietary vitamin A and human lung cancer. Int J
Cancer 1975 Apr 15;15(4):561-565.
180 Tominaga K, Saito Y, et al. An evaluation of serum microelement concentrations in lung cancer and matched non-cancer
patients to determine the risk of developing lung cancer: a preliminary study. Jpn J Clin Oncol 1992 Apr;22(2):96-101.
181 Mayne ST, Janerich DT, et al. Dietary beta carotene and lung
cancer risk in U.S. nonsmokers. J Natl Cancer Inst 1994 Jan
5;86(1):33-38.
182 Craig WJ. Lowering your risk of cancer by diet. In: Nutrition for
183 Giovannucci E, Ascherio A, et al. Intake of carotenoids and
retinol in relation to risk of prostate cancer. J Natl Cancer Inst
1995 Dec 6;87(23):1767-76.
184 Comstock GW, Helzlsouer KJ, Bush TL. Prediagnostic serum
levels of carotenoids and vitamin E as related to subsequent
cancer in Washington County, Maryland. Am J Clin Nutr 1991
Jan;53(1 Suppl):260S-264S.
the Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.
103-104.
186 Malkovsky M, Edwards AJ, et al. T-cell-mediated enhancement
of host-versus-graft reactivity in mice fed a diet enriched in vitamin A acetate. Nature 1983 Mar 24-30;302(5906): 338-340.
188 Halliwell B. Reactive oxygen species in living systems: source,
biochemistry, and role in human disease. Am J Med 1991 Sep
30;91(3C):14S-22S
190 Greenberg, ER. Mortality associated with low plasma concentration of beta carotene and the effect of oral supplementation.
JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703.
191 Greenberg, ER. Mortality associated with low plasma concentration of beta carotene and the effect of oral supplementation.
JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703.
192 Heinonen OP, Albanes D The effect of vitamin E and beta
carotene on the incidence of lung cancer and other cancers in
male smokers. N Engl J Med 1994 Apr 14;330(15):1029-1035.
193 Bohm F, Edge R, et al. Carotenoids enhance vitamin E antioxidant efficiency. J Am Chem Soc 1997 Jan;119():621-622.
195 Meyskens FL Jr. Coming of agethe chemoprevention of cancer. N Engl J Med 1990 Sep 20;323(12):825-827.
196 Sandler DP, Everson RB, et al. Cancer risk in adulthood from
early life exposure to parents smoking. Am J Public Health
1985; 75(5):487-492.
early life exposure to parents smoking. Am J Public Health
1985; 75(5):487-492.
198 Fraga CG, Motchnik PA, et. al. Ascorbic acid protects against
endogenous oxidative DNA damage in human sperm. Proc Natl
Acad Sci U S A 1991 Dec 15;88(24):11003-11006.
200 Shils ME. Nutrition and Diet in Cancer. In: Shils ME, Young VR,
editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition.
Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1390-1392.
201 Fiddler W, Pensabene EG, et al. Inhibition of formation of
volatile nitrosamines in fried bacon by the use of cure-solubilized
alpha-tocopherol. J Agric Food Chem 1978 May-Jun;26(3):653656.
202 Mergens WJ, Kamm JJ, et al. Alpha-tocopherol: uses in preventing nitrosamine formation. IARC Sci Publ 1978;(19):199212.
203 Black HS. Effects of dietary antioxidants on actinic tumor induction. Res Commun Chem Pathol Pharmacol 1974 Apr;7(4):783786.
204 Tominaga K, Saito Y, et al. An evaluation of serum microelement concentrations in lung cancer and matched non-cancer
patients to determine the risk of developing lung cancer: a preliminary study. Jpn J Clin Oncol 1992 Apr;22(2):96-101.
383
206 Bast A, Haenen GR, Doelman CJ. Oxidants and antioxidants:
state of the art. Am J Med 1991 Sep 30;91(3C):2S-13S.
208 Christen S, Woodall AA, et al. gamma-tocopherol traps mutagenic electrophiles such as NO(X) and complements alpha-tocopherol: physiological implications. Proc Natl Acad Sci U S A 1997
Apr 1;94(7):3217-3222.
209 Wang H, Sofic E, Prior RL. Total antioxidant capacity of vegetables. J Agric Food Chem 1996;44(11):3426-3421.
210 Wang H, Cao G, Prior RL. Total antioxidant capacity of fruits. J
Agric Food Chem 1996;44(3):701-705.
211 Potter JD as quoted in: Napier, K. Cancer Fighting Foods: Green
Revolution. The Harvard Health Letter. Special Supplement April
1995 p.9-12.
212 Bogaards JJ , van Ommen B ,et al. Glutathione S-transferase
subunit induction patterns of Brussels sprouts, allyl isothiocyanate and goitrin in rat liver and small intestinal mucosa: a
new approach for the identification of inducing xenobiotics.
Food Chem Toxicol 1990 Feb;28(2):81-88.
213 Jang M, Cai L, Udeani GO, et al. Cancer chemopreventive activity of resveratrol, a natural product derived from grapes. Science
1997 Jan 10;275(5297):218-220.
214 Hecht SS. Chemoprevention of lung cancer by isothiocyanates.
Adv Exp Med Biol 1996;401():1-11.
215 Wattenberg LW. Inhibition of carcinogenesis by minor dietary
constituents. Cancer Res 1992 Apr 1;52(7 Suppl):2085s-2091s.
216 Messina M, Barnes S. The role of soy products in reducing risk
of cancer. J Natl Cancer Inst 1991 Apr 17;83(8):541-546.
217 Graham S, Dayal H, et al. Diet in the epidemiology of cancer of
the colon and rectum. J Natl Cancer Inst 1978 Sep;61(3):709714.
218 Wattenberg LW. Effects of dietary constituents on the metabolism of chemical carcinogens. Cancer Res 1975 Nov;35(11 Pt.
2):3326-3331.
219 Fraser GE, Beeson WL, Phillips RL. Diet and lung cancer in
California Seventh-day Adventists. Am J Epidemiol 1991 Apr
1;133(7):683-693.
220 Messina M, Messina V, and Setchell KD. The simple soybean
and your health. Garden City Park, NY. Avery Publishing Group.
1994. P. 79.
221 Dorant E, van den Brandt PA, et al. Consumption of onions and
a reduced risk of stomach carcinoma. Gastroenterology 1996
Jan;110(1):12-20.
222 Riggs DR, DeHaven JI, Lamm DL. Allium sativum (garlic) treatment for murine transitional cell carcinoma. Cancer 1997 May
15;79(10):1987-1994.
223 Willett WC. Micronutrients and cancer risk. Am J Clin Nutr 1994
May;59(5 Suppl):1162S-1165S.
224 Willett WC. Micronutrients and cancer risk. Am J Clin Nutr 1994
May;59(5 Suppl):1162S-1165S.
225 Hirayama T. Nutrition and cancera large scale cohort study.
Prog Clin Biol Res 1986;206():299-311.
228 National Research Council. Diet and Health: Implications for
Reducing Chronic Disease Risk. Washington, DC: The National
Academy Press, 1989 p. 488.
Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988 p.
203-204.
230 Howe GR, Benito E, et al. Dietary intake of fiber and decreased
risk of cancers of the colon and rectum: evidence from the combined analysis of 13 case-control studies. J Natl Cancer Inst
1992 Dec 16;84(24):1887-1896.
231 Howe GR, Benito E, et al. Dietary intake of fiber and decreased
risk of cancers of the colon and rectum: evidence from the combined analysis of 13 case-control studies. J Natl Cancer Inst
1992 Dec 16;84(24):1887-1896.
384
232 Giovannucci E , Stampfer MJ , et al. Relationship of diet to risk
of colorectal adenoma in men. J Natl Cancer Inst 1992 Jan
15;84(2):91-98.
233 Baghurst PA, Rohan TE. High-fiber diets and reduced risk of
breast cancer. Int J Cancer 1994 Jan 15;56(2):173-176.
234 Rose DP. Dietary fiber, phytoestrogens, and breast cancer.
Nutrition 1992;8(1):47-51.
235 Clark LC, Combs GF Jr. Effects of selenium supplementation for
cancer prevention in patients with carcinoma of the skin. A randomized controlled trial. Nutritional Prevention of Cancer Study
Group. JAMA 1996 Dec 25;276(24):1957-1962.
237 Hirayama T. Epidemiology of breast cancer with special reference to the role of diet. Prev Med 1978 Jun;7(2):173-195.
238 Kato I, Miura S, et al. Risk factors of multiple primary cancers
in breast cancer patients. Jpn J Cancer Res 1986 Mar;77(3):296304.
239 Kumar NB, Lyman GH, et al. Timing of weight gain and breast
cancer risk. Cancer 1995 Jul 15;76(2):243-249.
240 Trentham-Dietz A, Newcomb PA, et al. Body size and risk of
breast cancer. Am J Epidemiol 1997 Jun 1;145(11):1011-1019.
241 Garfinkel L. Overweight and cancer. Ann Intern Med 1985
Dec;103(6 ( Pt 2)):1034-1036.
243 Giovannucci E, Ascherio A, et al. Physical activity, obesity, and
risk for colon cancer and adenoma in men. Ann Intern Med 1995
Mar 1;122(5):327-334.
244 Grundy SM, Balady GJ, et al. Guide to primary prevention of
cardiovascular diseases. A statement for healthcare professionals from the Task Force on Risk Reduction. American Heart
Association Science Advisory and Coordinating Committee.
Circulation 1997 May 6;95(9):2329-2331.
245 Thomas DB. Cancer. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health & Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 819-820.
Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-1308.
247 Fennerty MB. Helicobacter pylori Archives of Internal Medicine.
1994 April 11. 154(7):721-727.
248 Potter JD, McMichael AJ. Diet and cancer of the colon and rectum: a case-control study. J Natl Cancer Inst 1986
Apr;76(4):557-569.
249 Benito E, Obrador A, et al. A population-based case-control
Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76.
250 de Verdier MG , Longnecker MP. Eating frequencya neglected risk factor for colon cancer? Cancer Causes Control 1992
Jan;3(1):77-81.
251 Franceschi S, La Vecchia C, et al. Meal frequency and risk of
colorectal cancer. Cancer Res 1992 Jul 1;52(13):3589-3592.
254 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. A natural history of athleticism and cardiovascular health. JAMA 1984 Jul 27;252(4):491495.
255 Lee IM , Paffenbarger RS Jr. Physical activity and its relation to
cancer risk: a prospective study of college alumni. Med Sci
Sports Exerc 1994 Jul;26(7):831-837.
256 Whittemore AS, Wu-Williams AH, et al. Diet, physical activity,
and colorectal cancer among Chinese in North America and
China. J Natl Cancer Inst 1990 Jun 6;82(11):915-926.
257 Vena JE, Graham S, et al. Lifetime occupational exercise and
colon cancer. Am J Epidemiol 1985 Sep;122(3):357-365.
258 Oliveria SA, Kohl HW III, et al. The association between cardiorespiratory fitness and prostate cancer. Med Sci Sports Exerc
1996 Jan;28(1):97-104.

259 Bernstein L, Henderson BE, et al. Physical exercise and reduced
risk of breast cancer in young women. J Natl Cancer Inst 1994
Sep 21;86(18):1403-1408.
260 Thune I, Brenn T, et al. Physical activity and the risk of breast
cancer. N Engl J Med 1997 May 1;336(18):1269-1275.
261 Weight LM, Alexander D, Jacobs P. Strenuous exercise: analogous to the acute-phase response? Clin Sci (Colch) 1991
Nov;81(5):677-683.
262 Viti A, Muscettola M, et al. Effect of exercise on plasma interferon levels. J Appl Physiol 1985 Aug;59(2):426-428.
263 Klokker M, Kjaer M, et al. Natural killer cell response to exercise in humans: effect of hypoxia and epidural anesthesia. J Appl
Physiol 1995 Feb;78(2):709-716.
264 Guyton AC. Resistance of the Body to Infection: II. Immunity
and Allergy. In: Textbook of Medical Physiology8th edition.
Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1991 p. 374.
265 Klokker M, Kjaer M, et al. Natural killer cell response to exercise in humans: effect of hypoxia and epidural anesthesia. J Appl
Physiol 1995 Feb;78(2):709-716.
266 Studzinski GP, Moore DC. Sunlightcan it prevent as well as
cause cancer? Cancer Res 1995 Sep 15;55(18):4014-4022.
267 Studzinski GP, Moore DC. Sunlightcan it prevent as well as
cause cancer? Cancer Res 1995 Sep 15;55(18):4014-4022.
268 Emerson JC, Weiss NS. Colorectal cancer and solar radiation.
Cancer Causes Control 1992 Jan;3(1):95-99.
269 Creagan ET. Attitude and disposition: do they make a difference in cancer survival? Mayo Clin Proc 1997 Feb;72(2):160164.
270 Bailar JC 3rd, Gornik HL. Cancer undefeated. N Engl J Med
1997 May 29;336(22): 1569-1574.
3. poglavlje: Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1

1 Gyarfas I. Chief of the World Health Organization Cardiovascular
Disease Prevention Program: World Health Day, Apr. 1992.
2 Murray CJ, Lopez AD. Mortality by cause for eight regions of the
world: Global Burden of Disease Study. Lancet 1997 May
3;349(9061):1269-1276.
3 American Heart Association. Heart and Stroke Fact: 1996 statistical supplement. 1996 p. 2.
4 American Heart Association. 1997 Heart and Stroke Statistical
Update. American Heart Association, 1997 p. 2.
6 Presented by Thomas N. Taylor and others from the University of
Iowa to the American Heart Association 1-25-96. Based upon
total lifetime cost for a stroke occurring in 1990.
7 Gyarfas I. Chief of the World Health Organization Cardiovascular
Disease Prevention Program: World Health Day, Apr. 1992.
8 Conner WE, Bristow JD, editors. Coronary Heart Disease:
Prevention, Complications and Treatment. Philadelphia, PA:
Lippincott, 1985 p. 194.
9 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991. In:
Scientific American Medicine (CD ROM), 1995.
10 Berenson GS. Author of the Bogalusa Heart Study, The First
International-Conference on the Elimination of Coronary Artery
Disease, Tucson, AZ, Oct. 1991.
11 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991.
In: Scientific American Medicine (CD ROM), 1995.
13 Wilson RF, Marcus ML, White CW. Prediction of the physiologic
significance of coronary arterial lesions by quantitative lesion
geometry in patients with limited coronary artery disease.
Circulation 1987 Apr;75(4):723-732.
14 Kannel WB, Thom TJ. Declining cardiovascular mortality.
Circulation 1984 Sep;70(3):331-336.
See also Kannel WB, Schatzkin A. Sudden death: lessons from subsets in population studies. J Am Coll Cardiol 1985 Jun;5(6
Suppl):141B-149B.
16 Hutter AM JR. Ischemic Heart Disease: Angina Pectoris, 1991.
In: Scientific American Medicine (CD ROM), 1995.
17 Galanti G, Sciagra R, et al. Diagnostic accuracy of peak exercise
echocardiography in coronary artery disease: comparison with
LITERATURA
thallium-201 myocardial scintigraphy. Am Heart J 1991
Dec;122(6):1609-1616.
18 Vartiainen E, Puska P, et al. Changes in risk factors explain
changes in mortality from ischaemic heart disease in Finland.
BMJ 1994 Jul 2;309(6946):23-27.
19 American Heart Assocation. Preventive Services, Basic
Cardiovascular. In: Heart & Stroke A-Z Guide, 1997.
20 From the World Health Organization data analyzed from 19701980.
21 World Health Organization (WHO). Tobacco Alert April 1996.
http://www.who.org/programmes/psa/toh/Alert/apr96/fulltext.html#2
22 McGee D. The Framingham Study: An Epidemiological
Investigation of Cardiovascular Disease, Section 28. U.S.
Department Health Education and Welfare, DHEW Publication
No. 79-618. 1973.
23 Berenson GS, Wattigney WA, et al. Atherosclerosis of the aorta
and coronary arteries and cardiovascular risk factors in persons
aged 6 to 30 years and studied at necropsy (The Bogalusa Heart
Study). Am J Cardiology 1992 Oct 1;70(9):851-858. Figure
obtained from: The First International-Conference on the
Elimination of Coronary Artery Disease, Tucson, AZ, Oct. 1991.
25 Keys A. Serum Cholesterol and the Question of Normal. In:
Benson ES, editor. Multiple Laboratory Screening, Academic
Press, New York, 1969 p. 169.
26 Stamler J, Wentworth D, Neaton JD. Is relationship between
serum cholesterol and risk of premature death from coronary
heart disease continuous and graded? Findings in 356,222 primary screenees of the Multiple Risk Factor Intervention Trial
(MRFIT). JAMA 1986 Nov 28;256(20):2823-2828.
27 Stamler J, Wentworth D, Neaton JD. Is relationship between
serum cholesterol and risk of premature death from coronary
heart disease continuous and graded? Findings in 356,222 primary screenees of the Multiple Risk Factor Intervention Trial
(MRFIT). JAMA 1986 Nov 28;256(20):2823-2828.
28 Report of the National Cholesterol Education Program Expert
Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood
Cholesterol in Adults. The Expert Panel. Arch Intern Med 1988
Jan;148(1):36-69.
30 National Cholesterol Education Program Expert Panel. Second
Report of the Expert Panel on detection, evaluation, and treatment of high blood cholesterol in adults. National Institutes of
Health Publication No. 93-3095. September 1993.
31 NIH Consensus conference. Triglyceride, high-density lipoprotein, and coronary heart disease. NIH Consensus Development
Panel on Triglyceride, High-Density Lipoprotein, and Coronary
Heart Disease. JAMA 1993 Jan 27;269(4):505-510. As found in
Scientific American Medicine (CD-ROM) 1997.
32 Wilson PW, Abbott RD, Castelli WP High density lipoprotein cholesterol and mortality. The Framingham Heart Study.
Arteriosclerosis 1988 Nov-Dec;8(6):737-741.
33 Bush TL, Riedel D. Screening for total cholesterol. Do the
National Cholesterol Education Programs recommendations
detect individuals at high risk of coronary heart disease?
Circulation 1991 Apr;83(4):1287-1293.
34 Castelli WP, Anderson K. A population at risk. Prevalence of high
cholesterol levels in hypertensive patients in the Framingham
Study. Am J Med 1986 Feb 14;80(2A):23-32.
35 Adapted from: McDowell MA, Briefel BB, et al. Energy and
micronutrient intakes of persons ages 2 months and over in the
United States: Third National Health and Nutrition Examination
Survey, Phase 1, 1988-91. Advanced Data Number 255 Oct 24,
1994. DHHS Publication No. (PHS) 95-1250.
37 Stamler J, Shekelle R. Dietary cholesterol and human coronary
heart disease. The epidemiologic evidence. Arch Pathol Lab Med
1988 Oct;112(10):1032-1040.
38 Grundy SM. Cholesterol and coronary heart disease. A new era.
JAMA 1986 Nov 28;256(20):2849-2858.
385
39 Keys A, Parlin RW. Serum cholesterol response to changes in
dietary lipids. Am J Clin Nutr 1966 Sep;19(3):175-181.
41 Sabate J, Fraser GE, et al. Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men. N Engl J Med 1993 Mar
4;328(9):603-607.
42 Fraser GE, Sabate J, et al. A possible protective effect of nut
consumption on risk of coronary heart disease. The Adventist
Health Study. Arch Intern Med 1992 Jul;152(7):1416-1424.
43 Kritchevsky D. Dietary fat and experimental atherosclerosis. Int
J Tissue React 1991;13(2):59-65.
44 Black CJ. Diet and Health. In: The Ministry of Healing. Nampa,
ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 298.
45 Diet and Health: Implications for Reducing Chronic Disease Risk,
National Research Council, National Academy Press, p 7.
46 Sabate J, Fraser GE, et al. Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men. N Engl J Med 1993 Mar
4;328(9):603-607.
47 Report of the National Cholesterol Education Program Expert
Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood
Cholesterol in Adults. The Expert Panel. Arch Intern Med 1988
Jan;148(1):36-69.
48 Mensink RP, Katan MB. Effect of dietary trans fatty acids on highdensity and low-density lipoprotein cholesterol levels in healthy
subjects. N Engl J Med 1990 Aug 16;323(7):439-445.
49 Willett WC, Stampfer MJ, et al. Intake of trans fatty acids and
risk of coronary heart disease among women. Lancet 1993 Mar
6;341(8845):581-585.
50 Awad AB, Herrmann T, et al. 18:1 n7 fatty acids inhibit growth
and decrease inositol phosphate release in HT-29 cells compared to n9 fatty acids. Cancer Lett 1995 May 4;91(1):55-61.
51 Seppanen-Laakso T, Vanhanen H, et al. Replacement of margarine on bread by rapeseed and olive oils: effects on plasma
fatty acid composition and serum cholesterol. Ann Nutr Metab
1993;37(4):161-174.
52 Vanderveen JE , Glinsmann WH. Fat substitutes: a regulatory
perspective. Annu Rev Nutr 1992;12():473-487.
53 Craig WJ. Nutrition for the Nineties. Eau Claire, MI: Golden
Harvest Books 1992 p. 44.
54 Burkitt D. Nutrition Today Jan/Feb 1976, p. 6-13.
55 Haskell WL, Spiller GA, et al. Role of water-soluble dietary fiber
in the management of elevated plasma cholesterol in healthy
subjects. Am J Cardiol 1992 Feb 15;69(5):433-439.
56 Khaw KT, Barrett-Connor E. Dietary fiber and reduced ischemic
heart disease mortality rates in men and women: a 12-year
prospective study. Am J Epidemiol 1987 Dec;126(6):1093-1102.
57 Davidson MH, Dugan LD, et al. The hypocholesterolemic effects
of beta-glucan in oatmeal and oat bran. A dose-controlled study.
JAMA 1991 Apr 10;265(14):1833-1939.
58 Ripsin CM, Keenan JM, et al. Oat products and lipid lowering. A
meta-analysis. JAMA 1992 Jun 24;267(24):3317-3325.
59 He J, Klag MJ, et al. Oats and buckwheat intakes and cardiovascular disease risk in an ethnic minority of China. Am J Clin
Nutr 1995 Feb;61(2):366-372.
61 Anderson JW, Johnstone BM, Cook-Newell ME. Meta-Analysis of
the Effects of Soy Protein Intake on Serum Lipids. N Engl J Med
1995 Aug 3;333(5) :276-282.
62 Sirtori CR, Agradi E, et al. Soybean-Protein Diet in the Treatment
of Type-II Hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb
5;1(8006):275-277.
63 Sirtori CR, Gatti E, et al. Clinical Experience with the Soybean
Protein Diet in the Treatment of Hypercholesterolemia. Am J Clin
Nutr 1979 Aug;32(8):1645-1658.
64 Chaikoff IL, Lindsay S, et al. 1948 J Exp Med 88:373
65 Peng SK, Morin RJ. Effects on membrane function by cholesterol
oxidation derivatives in cultured aortic smooth muscle cells.
Artery 1987;14(2):85-99.
66 Hubbard RW, Ono Y, Sanchez A. Atherogenic effect of oxidized
products of cholesterol. Prog Food Nutr Sci 1989;13(1):17-44.
67 Peng SK, Taylor CB. Atherogenic Effect of Oxidized Cholesterol.
In: Perkins EG, Visek WJ, editors. Dietary Fats and Health.
386
Champaign, IL: American Oil Chemists Society, 1983 p. 919933.
69 Black CJ. The Ministry of Healing. Nampa, ID: Pacific Press
Publishing Association, 1905 p. 301.
70 Kosykh VA, Lankin VZ, et al. Very low density lipoprotein secretion by cultured hepatocytes of rabbits fed purified or autoxidized cholesterol. Lipids 1989 Feb;24(2):109-115.
72 Stamler J, Shekelle R. Dietary cholesterol and human coronary
heart disease. The epidemiologic evidence. Arch Pathol Lab Med
1988 Oct;112(10):1032-1040.
74 Colaco CA, Roser BJ. Atherosclerosis and glycation. Bioessays
1994 Feb;16(2):145-147.
75 Salonen JT, Nyyssonen K, et al. High stored iron levels are associated with excess risk of myocardial infarction in eastern Finnish
men. Circulation 1992 Sep;86(3):803-811.
76 Ascherio A, Willett WC, et al. Dietary iron intake and risk of coronary disease among men. Circulation 1994 Mar;89(3):969-974.
77 Rimm EB, Stampfer MJ, et al. Vitamin E consumption and the
risk of coronary heart disease in men. N Engl J Med 1993 May
20;328(20):1450-1456.
78 Nutrition Essentials and Diet Therapy6th edition. Philadelphia,
PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 106.
79 Nutrition Essentials and Diet Therapy6th edition. Philadelphia,
PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 100.
80 Gaziano JM, Hennekens CH. The role of beta-carotene in the
prevention of cardiovascular disease. Ann N Y Acad Sci 1993
Dec 31;691():148-155. Presented at the American College of
Cardiology. Dallas, TX, 1992.
81 Greenberg ER , Baron JA, et al. Mortality associated with low
plasma concentration of beta-carotene and the effect of oral
supplementation. JAMA 1996 Mar 6;275(9):699-703.
82 Selhub J, Jacques PF, et al. Association between plasma homocysteine concentrations and extracranial carotid artery stenosis.
N Engl J Med 1995 Feb 2;332(5):286-291.
83 Naurath HJ, Joosten E, et al. Effects of vitamin B12, folate, and
vitamin B6 supplements in elderly people with normal serum
vitamin concentrations. Lancet 1995 Jul 8;346(8967):85-89.
84 Stampfer MJ, Malinow MR. Can lowering homocysteine levels
reduce cardiovascular risk? N Engl J Med 1995 Feb
2;332(5):328-329.
85 Stampfer MJ, Malinow MR. Can lowering homocysteine levels
reduce cardiovascular risk? N Engl J Med 1995 Feb
2;332(5):328-329.
86 Verhoef P, Kok FJ, et al. Plasma total homocysteine, B vitamins,
and risk of coronary atherosclerosis. Arterioscler Thromb Vasc
Biol 1997 May;17(5):989-995.
87 Graham IM, Daly LE, et al. Plasma homocysteine as a risk factor for vascular disease. The European Concerted Action Project.
JAMA 1997 Jun 11;277(22):1775-1781.
88 Nyg~ard O, Refsum H, et al. Coffee consumption and plasma
total homocysteine: The Hordaland Homocysteine Study. Am J
Clin Nutr 1997 Jan;65(1):136-143.
89 Hall J. University of British Columbia, Genetics Meeting at the
Jackson Laboratory in Bar Harbor, Maine, July 24, 1995.
90 Stampfer MJ, Rimm EB. Folate and cardiovascular disease. Why
we need a trial now?. JAMA 1996 Jun 26;275(24):1929-1230.
93 Elsas LJ 2nd, Acosta PB. Nutrition Support of Inherited Metabolic
Diseases. In: Shils ME, Young VR, editors. Modern Nutrition in
Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and
Febiger, 1988 p. 1363-1367.

94 Bloch AS, Shils ME. Appendix: Table A-43a. In: Shils ME, Young
VR, editors. Modern Nutrition in Health and Disease7th edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1629.
95 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Atherosclerosis and
Other Forms of Arteriosclerosis. In Harrisons Principles of
Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY:
McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994 p. 11061116.
96 Williams PT. High-density lipoprotein cholesterol and other risk
factors for coronary heart disease in female runners. N Engl J
Med 1996 May 16;334(20):1298-1303.
men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098.
men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098.
99 Glueck CJ. Nonpharmacologic and pharmacologic alteration of
high-density lipoprotein cholesterol: therapeutic approaches to
prevention of atherosclerosis. Am Heart J 1985
Nov;110(5):1107-1115.
100 Anzalone DA, Anzalone FL, Fos PJ. High-density lipoproteincholesterol: determining hygienic factors for intervention. J
Occup Environ Med 1995 Jul;37(7):856-861.
101 Glueck CJ. Nonpharmacologic and pharmacologic alteration of
high-density lipoprotein cholesterol: therapeutic approaches to
prevention of atherosclerosis. Am Heart J 1985
Nov;110(5):1107-1115.
103 Hartung GH, Foreyt JP et al Effect of alcohol intake on highdensity lipoprotein cholesterol levels in runners and inactive
men. JAMA 1983 Feb 11;249(6):747-750.
104 Gibbons LW, Mitchell TL. HDL Cholesterol and Exercise. Your
Patient & Fitness 1995 July 16-August;9(4):6-13.
105 Bordia A. Effect of garlic on blood lipids in patients with coronary heart disease. Am J Clin Nutr 1981 Oct;34(10):2100-2103.
106 Willett WC, Manson JE, et al. Weight, weight change, and coronary heart disease in women. Risk within the normal weight
range. JAMA 1995 Feb 8;273(6):461-465.
107 Oster G, Epstein AM. Cost-effectiveness of antihyperlipemic
therapy in the prevention of coronary heart disease. The case of
cholestyramine. JAMA 1987 Nov 6;258(17):2381-2387.
108 Jacobs S. American Heart Association Meeting, 1992.
109 Mittleman M, Muller J. 1994 Harvard Medical School, Reported
at the American Heart Association Meeting.
110 Berkman LF, Leo-Summers L, Horwitz RI. Emotional support
and survival after myocardial infarction. A prospective, population-based study of the elderly. Ann Intern Med 1992 Dec
15;117(12):1003-1009.
111 Thorogood M, Cowen P, et al. Fatal myocardial infarction and
use of psychotropic drugs in young women. Lancet 1992 Oct
31;340(8827):1067-1068.
113 Johnson CL, Rifkind BM, et al. Declining serum total cholesterol
levels among US adults. The National Health and Nutrition
Examination Surveys. JAMA 1993 Jun 16;269(23):3002-3008.
115 The Harvard Health Letter, 1992.
116 Sacks FM, Pfeffer MA, et al. The Effect of Pravastatin on
Coronary Events after Myocardial Infarction in Patients with
Average Cholesterol Levels. N Engl J Med 1996 Oct
3;335(14):1001-1009.
117 Bennett, H. Personal Communication. Adventist Health Study;
Loma Linda University School of Public Health. August 1996.
118 Phillips RL, Lemon FR, et al. Coronary heart disease mortality
among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits: a
preliminary report. Am J Clin Nutr 1978 Oct;31(10 Suppl):S191S198.
120 Medical Tribune, Cardiology section, Mar 23, 1995, p. 5.
LITERATURA
Update. American Heart Association, 1997 p. 2
4. poglavlje: Blikorane arterije: Oistite ih prirodno

3 1992 hospital charges for two major surgical procedures for cardiovascular diseases. Part I: Coronary artery bypass grafts. Stat
Bull Metrop Insur Co 1994 Jan-Mar;75(1):12-20, 28.
4 Creswell LL, Moulton MJ, et al. Revascularization after acute
myocardial infarction. Ann Thorac Surg 1995 Jul;60(1):19-26.
5 Shaw PJ, Bates D, et al. Long-term intellectual dysfunction following coronary artery bypass graft surgery: a six month followup study. Q J Med 1987 Mar;62(239):259-268.
6 Smith PL, Treasure T, et al. Cerebral consequences of cardiopulmonary bypass. Lancet 1986 Apr 12;1(8485):823-825.
7 Roach GW, Kanchuger M, et al. Adverse cerebral outcomes after
coronary bypass surgery. Multicenter Study of Perioperative
Ischemia Research Group and the Ischemia Research and
Education Foundation Investigators. N Engl J Med 1996 Dec
19;335(25):1857-1863.
8 Harris DN, Bailey SM, et al. Brain swelling in first hour after coronary artery bypass surgery. Lancet 1993 Sep 4;342(8871):586587.
9 Mushinski M. Average hospital charges for percutaneous transluminal coronary angioplasty, 1993: geographic variations. Stat
Bull Metrop Insur Co 1995 Jan-Mar;76(1):10-17.
10 Califf RM, Ohman M, et al. Restenosis: The clinical Issues. In:
Textbook of Interventional Cardiology. Philadelpha, PA: W.B.
Saunders, 1990 p. 363-394.
11 National Cholesterol Education Program Expert Panel. Second
Report of the Expert Panel on detection, evaluation, and treatment of high blood cholesterol in adults. National Institutes of
Health Publication No. 93-3095. September 1993 p. II-1.
12 U.S. Surgeon General. The Surgeon Generals report on nutrition
and health. Washington, DC: US Department of Health and
Human Services, Public Health Service; 1988. DHHS Publication
No. (PHS) 88-50210.
13 Krauss RM, Deckelbaum RJ, et al. Dietary guidelines for healthy
American adults. A statement for health professionals from the
Nutrition Committee, American Heart Association. Circulation
1996 Oct 1;94(7):1795-1800. Or Dietary guidelines for healthy
American adults. A statement for physicians and health professionals by the Nutrition Committee, American Heart Association.
Circulation 1988 Mar;77(3):721A-724A.
14 National Research Council, Committee on Diet and Health, Food
and Nutrition Board, and Commission on Life Sciences. Diet and
health: implications for reducing chronic disease risk.
Washington (DC): National Academy Press; 1989.
15 Adapted from: McDowell MA, Briefel BB, et al. Energy and
micronutrient intakes of persons ages 2 months and over in the
United States: Third National Health and Nutrition Examination
Survey, Phase 1, 1988-91. Advanced Data Number 255 Oct 24,
1994. DHHS Publication No. (PHS) 95-1250.
16 Cashin-Hemphill L, Mack WJ, et al. Beneficial effects of
colestipol-niacin on coronary atherosclerosis. A 4-year follow-up.
JAMA 1990 Dec 19;264(23):3013-3017.
17 Buchwald H, Varco RL, et al. Effect of partial ileal bypass surgery
on mortality and morbidity from coronary heart disease in
patients with hypercholesterolemia. Report of the Program on
the Surgical Control of the Hyperlipidemias (POSCH). N Engl J
Med 1990 Oct 4;323(14):946-955.
18 Ornish D, Brown SE, et al. Can lifestyle changes reverse coronary heart disease? The Lifestyle Heart Trial. Lancet 1990 Jul
21;336(8708):129-133.
19 Ornish D. Can you preventand reverseCAD? Patient Care.
1991 Oct 15;25:25-41.
20 Gould KL, Ornish D, et al. Changes in myocardial perfusion
abnormalities by positron emission tomography after long-term,
387
intense risk factor modification. JAMA 1995 Sep
20;274(11):894-901.
21 Sung BH, Whitsett TL, et al. Prolonged increase in blood pressure by a single oral dose of caffeine in mildly hypertensive men.
Am J Hypertens 1994 Aug;7(8):755-758.
22 Nyg~ard O, Refsum H, et al. Coffee consumption and plasma
total homocysteine: The Hordaland Homocysteine Study. Am J
Clin Nutr 1997 Jan;65(1):136-143.
23 Ornish D. Reversing heart disease through diet, exercise, and
stress management: an interview with Dean Ornish [interview
by Elaine R Monsen]. J Am Diet Assoc 1991 Feb;91(2):162-165.
24 Technical note: significant EKG changes were defined as 1 mm
of ST segment depression.
25 Brown G, Albers JJ, et al. Regression of coronary artery disease
as a result of intensive lipid-lowering therapy in men with high
levels of apolipoprotein B. N Engl J Med 1990 Nov
8;323(19):1289-1298. Figure obtained from Harold T Dodge,
author of FATS study, First Annual Conference on the Elimination
of Coronary Artery Disease, Tucson, Arizona. October, 1991.
26 Sacks FM, Pfeffer MA, et al. The effect of pravastatin on coronary events after myocardial infarction in patients with average
cholesterol levels. Cholesterol and Recurrent Events Trial investigators. N Engl J Med 1996 Oct 3;335(14):1001-1009.
27 Watts G, Lewis B, et al. Effects on coronary artery disease of
lipid-lowering diet, or diet plus cholestyramine, in the St
Thomas Atherosclerosis Regression Study (STARS). Lancet
1992 Mar 7;339(8793):563-569.
28 Austin MA. Plasma triglyceride and coronary heart disease.
Arterioscler Thromb 1991 Jan-Feb;11(1):2-14.
29 Resnicow K, Barone J, et al. Diet and serum lipids in vegan vegetarians: a model for risk reduction. J Am Diet Assoc 1991
Apr;91(4):447-453.
30 Liebman M, Bazzarre TL. Plasma lipids of vegetarian and nonvegetarian males: effects of egg consumption. Am J Clin Nutr
1983 Oct;38(4):612-619.
31 Resnicow K, Barone J, et al. Diet and serum lipids in vegan vegetarians: a model for risk reduction. J Am Diet Assoc 1991
Apr;91(4):447-453.
32 Liebman M, Bazzarre TL. Plasma lipids of vegetarian and nonvegetarian males: effects of egg consumption. Am J Clin Nutr
1983 Oct;38(4):612-619.
33 Otani H, Kita T, et al. Long-term effects of a cholesterol-free diet
on serum cholesterol levels in Zen monks. N Engl J Med 1992
Feb 6;326(6):416.
34 Ornish D. Reversing heart disease through diet, exercise, and
stress management: an interview with Dean Ornish [interview
by Elaine R Monsen]. J Am Diet Assoc 1991 Feb;91(2):162-165.
35 Haskell WL , Alderman EL , et al. Effects of intensive multiple
risk factor reduction on coronary atherosclerosis and clinical cardiac events in men and women with coronary artery disease.
The Stanford Coronary Risk Intervention Project (SCRIP).
Circulation 1994 Mar;89(3):975-990.
36 Stroes ES, Koomans HA, et al. Vascular function in the forearm
of hypercholesterolaemic patients off and on lipid-lowering medication. Lancet 1995 Aug 19;346(8973):467-471.
37 Harrison DG, Ohara Y. Physiologic consequences of increased
vascular oxidant stresses in hypercholesterolemia and atherosclerosis: implications for impaired vasomotion. Am J Cardiol
1995 Feb 23;75(6):75B-81B.
38 Minor RL Jr, Myers PR, et al. Diet-induced atherosclerosis
increases the release of nitrogen oxides from rabbit aorta. J Clin
Invest 1990 Dec;86(6):2109-2116.
39 Andrews TC, Raby K, et al. Effect of cholesterol reduction on
myocardial ischemia in patients with coronary disease.
Circulation 1997 Jan 21;95(2):324-328.
40 Stroes ES, Koomans HA, et al. Vascular function in the forearm
of hypercholesterolaemic patients off and on lipid-lowering medication. Lancet 1995 Aug 19;346(8973):467-471.
41 Schuler G, Hambrecht R, et al. Regular physical exercise and
low-fat diet. Effects on progression of coronary artery disease.
Circulation 1992 Jul;86(1):1-11.
42 Singh RB, Rastogi SS, et al. An Indian experiment with nutritional modulation in acute myocardial infarction. Am J Cardiol
1992 Apr 1;69(9):879-985.
388
43 Yusuf S, Peto R, et al. Beta blockade during and after myocardial infarction: an overview of the randomized trials. Prog
Cardiovasc Dis 1985 Mar-Apr;27(5):335-371.
44 Cody RJ. Comparing angiotensin-converting enzyme inhibitor
trial results in patients with acute myocardial infarction. Archives
of Internal Medicine 1994 September 26. 154(18): 2029-2036
45 Walmart Pharmacy retail price, Ardmore, Oklahoma obtained
February 9, 1997 for Zocor (20 mg daily).
men. JAMA 1995 Apr 12;273(14):1093-1098.
47 Ornish, D., Brown, S.E., et al. 1990. Can Lifestyle Changes
Reverse Coronary Heart Disease? The Lifestyle Heart Trial.
Lancet Jul 21;336(8708) :129-133.
21;336(8708):129-133.
49 Smith SC Jr, Blair SN, et al. Preventing heart attack and death in
patients with coronary disease. Circulation 1995 Jul 1;92(1):2-4.
50 Ornish D. First Annual Conference on the Elimination of
Coronary Artery Disease, Tucson, Arizona. October, 1991.
5. poglavlje: Istina o ribi

1 Diagnostic Dilemmas: Too Much of a Good Thing. Cholesterol and
Coronary Heart Disease Reducing the Risk. 1987;1(5);13-14.
2 Kromhout D, Bosschieter EB, de Lezenne Coulander C. The
inverse relation between fish consumption and 20-year mortality from coronary heart disease. N Engl J Med 1985 May
9;312(19):1205-1209.
3 Phillipson BE, Rothrock DW, et al. Reduction of plasma lipids,
lipoproteins, and apoproteins by dietary fish oils in patients with
hypertriglyceridemia. N Engl J Med 1985 May 9;312(19):12101216.
4 Lee TH, Hoover RL, et al. Effect of dietary enrichment with eicosapentaenoic and docosahexaenoic acids on in vitro neutrophil
and monocyte leukotriene generation and neutrophil function. N
Engl J Med 1985 May 9;312(19):1217-1224.
5 Diagnostic Dilemmas: Too much of a good thing. Cholesterol and
coronary heart disease Reducing the risk. 1987;1(5);13-14.
(Note: Names changed to protect anonymity).
6 Wilt TJ, Lofgren RP, et al. Fish oil supplementation does not lower
plasma cholesterol in men with hypercholesterolemia. Results of
a randomized, placebo-controlled crossover study. Ann Intern
Med 1989 Dec 1;111(11):900-905.
7 Suzukawa M, Abbey M, et al. Effects of fish oil fatty acids on low
density lipoprotein size, oxidizability, and uptake by
macrophages. J Lipid Res 1995 Mar;36(3):473-484.
9 Bairati I, Roy L, Meyer F. Double-blind, randomized, controlled
trial of fish oil supplements in prevention of recurrence of stenosis after coronary angioplasty. Circulation 1992 Mar;85(3):950956
9;312(19):1205-1209.
11 Connor WE, Davidson M, et al. Alternative approaches to lowering cholesterol. Patient Care 1995 Nov 15, p. 110-133.
12 Leaf A, Weber PC. Cardiovascular effects of n-3 fatty acids. N
Engl J Med 1988 Mar 3;318(9):549-557.
13 Lorenz R, Spengler U, et al. Platelet function, thromboxane formation and blood pressure control during supplementation of
the Western diet with cod liver oil. Circulation 1983
Mar;67(3):504-511.
14 Margolis S, Dobs AS. Nutritional management of plasma lipid
disorders. J Am Coll Nutr 1989;8 Suppl():33S-45S.
15 Leaf A, Weber PC. Cardiovascular effects of n-3 fatty acids. N
Engl J Med 1988 Mar 3;318(9):549-557.
16 Culp BR, Lands WEM, et al. The effect of dietary supplementation of fish oil on experimental myocardial infarction.
Prostaglandins 1980 Dec;20(6):1021-1031.
17 Dehmer GJ, Popma JJ, et al. Reduction in the rate of early
restenosis after coronary angioplasty by a diet supplemented

with n-3 fatty acids. N Engl J Med 1988 September
22:319(12):733-740.
18 Eritsland J, Arnesen H, et al. Effect of dietary supplementation
with n-3 fatty acids on coronary artery bypass graft patency. Am
J Cardiol 1996 Jan 1;77(1):31-36.
9;312(19):1205-1209.
20 Phillips R, Lemon F, Kuzma J. Coronary heart disease mortality
among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits. Am
J Clin Nutr 1978 Oct;31(10 Suppl):S191-S198.
21 Ascherio A, Rimm EB, et al. Dietary intake of marine n-3 fatty
acids, fish intake, and the risk of coronary disease among men.
N Engl J Med 1995 Apr 13;332(15):977-982.
22 Pietinen P, Ascherio A, et al. Intake of fatty acids and risk of
coronary heart disease in a cohort of Finnish men. The AlphaTocopherol, Beta-Carotene Cancer Prevention Study. Am J
Epidemiol 1997 May 15;145(10):876-887.
23 Rheumatoid Artharitis: Shapiro JA, Koepsell TD, et al. Diet and
rheumatoid arthritis in women: a possible protective effect of
fish consumption. Epidemiology 1996 May;7(3):256-263.
Raynauds Disease: DiGiacomo RA, Kremer JM, Shah DM. Fish-oil
dietary supplementation in patients with Raynauds phenomenon: a double-blind, controlled, prospective study. Am J Med
1989 Feb;86(2):158-164.
Psoriasis: Grimminger F, Mayser P, et al. A double-blind, randomized, placebo-controlled trial of n-3 fatty acid based lipid infusion
in acute, extended guttate psoriasis. Rapid improvement of clinical manifestations and changes in neutrophil leukotriene profile.
Clin Investig 1993 Aug;71(8):634-643.
GI Ulcers: Thompson L, Cockayne A, Spiller RC. Inhibitory effect of
polyunsaturated fatty acids on the growth of Helicobacter pylori:
a possible explanation of the effect of diet on peptic ulceration.
Gut 1994 Nov;35(11):1557-1561.
Ulcerative Colitis: Stenson WF, Cort D, et al. Dietary supplementation with fish oil in ulcerative colitis. Ann Intern Med 1992 Apr
15;116(8):609-614.
Crohns Disease: Belluzzi A, Brignola C, et al. Effect of an entericcoated fish-oil preparation on relapses in Crohns disease N Engl
J Med 1996 Jun 13;334(24):1557-1560.
Depression & Over-Aggressiveness: Hibbeln JR, Salem N Jr. Dietary
polyunsaturated fatty acids and depression: when cholesterol
does not satisfy. Am J Clin Nutr 1995 Jul;62(1):1-9.
Breast Cancer: Rose DP, Connolly JM. Effects of dietary omega-3
fatty acids on human breast cancer growth and metastases in
nude mice. J Natl Cancer Inst 1993 Nov 3;85(21):1743-1747.
Colon Cancer: Narisawa T, Fukaura Y, et al. Colon cancer prevention with a small amount of dietary perilla oil high in alphalinolenic acid in an animal model. Cancer 1994 Apr
15;73(8):2069-2075.
COPD: Shahar E, Folsom AR, et al. Dietary n-3 polyunsaturated
fatty acids and smoking-related chronic obstructive pulmonary
disease. Atherosclerosis Risk in Communities Study
Investigators. N Engl J Med 1994 Jul 28;331(4):228-233.
24 Geusens P, Wouters C, et al. Long-term effect of omega-3 fatty
acid supplementation in active rheumatoid arthritis. A 12month, double-blind, controlled study. Arthritis Rheum 1994
Jun;37(6):824-829.
25 Espersen GT, Grunnet N, et al. Decreased interleukin-1 beta levels in plasma from rheumatoid arthritis patients after dietary
supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids. Clin
Rheumatol 1992 Sep;11(3):393-395.
26 Nakamura N, Hamazaki T, et al. The effect of oral administration
of eicosapentaenoic and docosahexaenoic acids on acute inflammation and fatty acid composition in rats. J Nutr Sci Vitaminol
(Tokyo) 1994 Apr;40(2):161-170.
27 DiGiacomo RA, Kremer JM, Shah DM. Fish-oil dietary supplementation in patients with Raynauds phenomenon: a doubleblind, controlled, prospective study. Am J Med 1989
Feb;86(2):158-164.
28 Ball EV, Koopman WJ. Rheunatoid Arthritis. In: Kelly WN, DeVita
VT Jr., editors, et al. Text Book of Internal Medicine2nd edition. Philidelphia, PA: J.B. Lippincott Company, 1992 p. 914-919.
LITERATURA
29 Grimminger F, Mayser P, et al. A double-blind, randomized,
placebo-controlled trial of n-3 fatty acid based lipid infusion in
acute, extended guttate psoriasis. Rapid improvement of clinical
manifestations and changes in neutrophil leukotriene profile.
Clin Investig 1993 Aug;71(8):634-643.
30 Frati C, Bevilacqua L, Apostolico V. Association of etretinate and
fish oil in psoriasis therapy. Inhibition of hypertriglyceridemia
resulting from retinoid therapy after fish oil supplementation.
Acta Derm Venereol Suppl (Stockh) 1994;186():151-153.
31 Thompson L, Cockayne A, Spiller RC. Inhibitory effect of polyunsaturated fatty acids on the growth of Helicobacter pylori: a possible explanation of the effect of diet on peptic ulceration. Gut
1994 Nov;35(11):1557-1561.
32 Rose DP, Connolly JM. Effects of dietary omega-3 fatty acids on
human breast cancer growth and metastases in nude mice. J
Natl Cancer Inst 1993 Nov 3;85(21):1743-1747.
33 Narisawa T, Fukaura Y, et al. Colon cancer prevention with a
small amount of dietary perilla oil high in alpha-linolenic acid in
an animal model. Cancer 1994 Apr 15;73(8):2069-2075.
34 Lindner MA. A fish oil diet inhibits colon cancer in mice. Nutr
Cancer 1991;15(1):1-11.
35 Stenson WF, Cort D, et al. Dietary supplementation with fish oil
in ulcerative colitis. Ann Intern Med 1992 Apr 15;116(8):609614.
36 Uauy-Dagach, R, Mena P. Nutritional role of omega-3 fatty acids
during the perinatal period. Clin Perinatol 1995 Mar;22(1):157175.
37 American Academy of Pediatrics. The use of whole cows milk in
infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6):1105-1109.
38 Lucas A, Morley R, et al. Breast milk and subsequent intelligence
quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb 1;339(8788)
:261-264.
39 Hibbeln JR, Salem N Jr. Dietary polyunsaturated fatty acids and
depression: when cholesterol does not satisfy. Am J Clin Nutr
1995 Jul;62(1):1-9.
40 Giani E, Masi I, Galli C. Heated fat, vitamin E and vascular
eicosanoids. Lipids 1985 Jul;20(7):439- 448.
41 Piche LA, Draper HH, Cole PD. Malondialdehyde excretion by
subjects consuming cod liver oil vs a concentrate of n-3 fatty
acids. Lipids 1988 Apr;23(4):370-371.)
42 Stone NJ. Fish consumption, fish oil, lipids, and coronary heart
disease. Circulation 1996 Nov 1;94(9):2337-2340.
43 Glauber H, Wallace P, et al. Adverse metabolic effect of omega3 fatty acids in non-insulin-dependent diabetes mellitus. Ann
Intern Med 1988 May;108(5):663-668.
44 Rogers S, James KS, et al. Effects of a fish oil supplement on
serum lipids, blood pressure, bleeding time, haemostatic and
rheological variables. A double blind randomized controlled trial
in healthy volunteers. Atherosclerosis 1987 Feb;63(2-3):137143.
45 Middaugh JP. Cardiovascular deaths among Alaskan Natives,
1980-86. Am J Public Health 1990 Mar;80(3):282-285.
46 Bairati I, Roy L, Meyer F. Double-blind, randomized, controlled
trial of fish oil supplements in prevention of recurrence of stenosis after coronary angioplasty. Circulation 1992 Mar;85(3):950956.
47 Yetiv JZ. Clinical applications of fish oils. JAMA 1988 Aug
5;260(5):665-670.
5;260(5):665-670.
5;260(5):665-670.
51 Food and Drug Administration (FDA) data according to: Schardt
D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action Health
Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
52 Miller RW. Get Hooked on Seafood Safety. FDA Consumer. June
1991 p. 7-11.
53 Food and Drug Administration (FDA) data according to: Schardt
Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
1991. P. 7-11.
389
55 Last JM, Wallace RB, editors. Food poisoning. In: MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine. Norwalk,
CT: Appleton & Lange, 1992 p. 193-201.
56 Lange WR. Ciguatera fish poisoning. Am Fam Physician 1994
Sep 1;50(3):579-584
57 Last JM, Wallace RB, editors. Food poisoning. In: MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine. Norwalk,
CT: Appleton & Lange, 1992 p. 193-201.
58 Lee Wedig of National Fisheries Institute as quoted by: Schardt
Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
1991. P. 7-11.
60 Pancorbo OC, Barnhart HM. Microbial pathogens and indicators
in estuarine environments and shellfish. Journal of
Environmental Health 1992 March/April;54(5):57-63.
61 Pancorbo OC, Barnhart HM. Microbial pathogens and indicators
in estuarine environments and shellfish. Journal of
Environmental Health 1992 March/April;54(5):57-63.
62 Schardt D, Schmidt S. Fishing for Safe Seafood. Nutrition Action
Health Letter 1996 Nov;23(9):1,3-5.
64 Food and Drug Administration Pesticide Program. Residue
Monitoring 1992. Journal of the Association of Official Analytical
Chemists. Volume 76: September/October 1993.
66 Waxman MF. When pest control gets out of control.
Occupational Health and Safety, May 1993:81-87.
67 Schneider K. New pesticide plan puts safety first. The New York
Times 143: 49,461 (September, 21, 1993), p. A19.
68 Huff JE, Haseman J-K. News Forum. Risk assessment of pesticides. Exposure to certain pesticides may pose real carcinogenic
risk. Chemical and Engineering News 1991;69(1):33-36.
69 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/Aug;14(4):40-43.
70 Morell V. Fishing for trouble. A cancer epidemic in fish is warning us: You may be next. Intl Wildlife 1984 Jul/Aug;14(4):40-43.
71 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For The Nineties. Eau
Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 76-84.
72 Environmental Protection Agency (EPA). National Water Quality
Inventory. 1994 Report to Congress. Pg. 141.
73 Environmental Protection Agency (EPA). National Water Quality
Inventory. 1994 Report to Congress. Pg. 143
74 Craig WJ. Fishing for Trouble. In: Nutrition For The Nineties. Eau
75 Nadakavukaren A. Pests and Pesticides. In: Man and
Environment, A Health Perspective, Third Edition. Prospect
Heights, IL: Waveland Press, 1990.
76 Nadakavukaren A. Pests and Pesticides. In: Man and
Environment, A Health Perspective, Third Edition. Prospect
Heights, IL: Waveland Press, 1990.
77 U.S. EPA. Office of Science and Technology. Office of Water.
Guidance for assessing chemical contaminant data for use in fish
advisories. Volume 1: Fish Sampling and AnalysisSecond
Edition. September 1995. ; EPA 823-R-95-007; p. 1-1.
78 Falck F Jr, Ricci A Jr, et al. Pesticides and polychlorinated
biphenyl residues in human breast lipids and their relation to
breast cancer. Arch Environ Health 1992 Mar-Apr;47(2):143146.
79 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides on humans, animals and higher plants in developing countries. Arch Environ
Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224.
80 Nicola RM, Branchflower R, Pierce D. Chemical contaminants in
bottomfish. Journal of Environmental Health 1987;49(6):342347.
81 Hovinga ME, Sowers M, Humphrey HE. Environmental exposure
and lifestyle predictors of lead, cadmium, PCB, and DDT levels
in Great Lakes fish eaters. Arch Environ Health 1993 MarApr;48(2):98-104.
82 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and dibenzofurans in Environmental and Occupational Medicine2nd edition
(editor: WN Rom). Boston MA: Little Brown and Co, 1992 p.
927-933.
390
83 Rosenman KD. Dioxin, polychlorinated biphenyls, and dibenzofurans in Environmental and Occupational Medicine2nd edition
(editor: WN Rom). Boston MA: Little Brown and Co., 1992 p.
927-933.
84 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings of the US
Environmental Protection Agencys National Technical Workshop
PCBs in Fish Tissue. September 1993. EPA/823-R-93-003; p. 227 to 2-30.
85 Colborn T. Animal/Health Connection. In: Proceedings of the US
Environmental Protection Agencys National Technical Workshop
PCBs in Fish Tissue. September 1993. EPA/823-R-93-003; p. 227 to 2-30.
86 Jacobson JL, Jacobson SW. Intellectual impairment in children
exposed to polychlorinated biphenyls in utero. N Engl J Med
1996 Sept 12;335(11):783-789.
87 Maine issues mercury warning reported June 29, 1994.
88 Rosenman KD. Chemical Contamination Episodes in
Environmental and Occupational Medicine2nd edition (editor:
WN Rom). Boston, MA: Little Brown and Co., 1992 p. 935-940.
89 Swain W.R. Effects of organochlorine chemicals on the reproductive outcome of humans who consumed contaminated Great
Lakes fish: an epidemiologic consideration. J Toxicol Environ
Health 1991 Aug;33(4):587-639.
90 Freudenheim JL, Marshall JR, et al. Exposure to breast milk in
infancy and the risk of breast cancer. Epidemiology 1994
May;5(3):324-331.
91 Jacobson MF, Lefferts LY, Garland AW. Fish and shellfish. In: Safe
food: Eating wisely in a risky world. Venice, California: Living
Planet Press, 1991 p. 118-130.
93 Mest HJ, Beitz J, et al. The influence of linseed oil diet on fatty
acid pattern in phospholipids and thromboxane formation in
platelets in man. Klin Wochenschr 1983 Feb 15;61(4):187-191.
94 Cunnane SC, Chen Z-Y, et al. Alpha-linolenic acid in humans:
direct function role or dietary precursor? Nutrition 1991 NovDec;7(6):437-439.
95 de Lorgeril M, Renaud S, et al. Mediterranean alpha-linolenic
acid-rich diet in secondary prevention of coronary heart disease.
Lancet 1994 Jun 11;343(8911):1454-1459.
96 Leventhal LJ, Boyce EG, Zurier RB. Treatment of rheumatoid
arthritis with gammalinolenic acid. Ann Intern Med 1993 Nov
1;119(9):867-873.
97 Igbedioh SO. Effects of agricultural pesticides on humans, animals, and higher plants in developing countries. Arch Environ
Health 1991 Jul-Aug;46(4):218-224.
98 Block G, Patterson B, Subar A. Fruit, vegetables, and cancer prevention: a review of the epidemiological evidence. Nutr Cancer
1992;18(1):1-29.
100 1. Knjiga Mojsijeva 5,1-22; 11,10-32. Biblija.
102 3. Poslanica Jovanova 1,2. Biblija.
6. poglavlje: Jedan narod pod pritiskom

1 Klag, MJ, Whelton, PK, et al. Blood Pressure and End-stage Renal
Disease in Men. N Engl J Med 1996 Jan 4;334(1):13-18.
2 The fifth report of the Joint National Committee on Detection,
Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V). Arch
Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
4 MacMahon S, Peto R, et al. Blood pressure, stroke, and coronary
heart disease. Part 1, Prolonged differences in blood pressure:
prospective observational studies corrected for the regression
dilution bias. Lancet 1990 Mar 31;335(8692):765-774.
Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.

Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
8 Kaplan NM. Hypertension in the Population at Large. In: Clinical
Hypertension6th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins,
1994 p. 1-22.
9 Weinberger MH. Systemic hypertension. In: Kelley WN, DeVita VT
Jr., editors, et al. Textbook of Internal Medicine2nd edition.
Philadelphia, PA: JP. Lippcott Company, 1992 p. 236-237.
10 Launer LJ, Masaki K, et al. The association between midlife
blood pressure levels and late-life cognitive function. The
Honolulu-Asia Aging Study. JAMA 1995 Dec 20;274(23):18461851.
11 Hancock WE. Coronary Artery Disease: Epidemiology And
Prevention, 1991. In Scientific American Medicine (CD ROM),
1995.
12 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Atherosclerosis and
Other Forms of Arteriosclerosis. In: Harrisons Principles of
Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY:
McGRAW-HILL, Inc. Health Professions Division, 1994 p. 11131119.
13 National High Blood Pressure Education Program Working Group
report on primary prevention of hypertension. Arch Intern Med
1993 Jan 25;153(2):186-208.
1994 p. 1-22.
15 Klag, MJ, Whelton, PK, et al. Blood Pressure and End-stage
Renal Disease in Men. N Engl J Med 1996 Jan 4;334(1):13-18.
16 Launer LJ, Masaki K, et al. The association between midlife
blood pressure levels and late-life cognitive function. The
Honolulu-Asia Aging Study. JAMA 1995 Dec 20;274(23):18461851.
17 McGee D. The Framingham Study: An Epidemiological
Investigation of Cardiovascular Disease, Section 28. U.S.
Department Health Education and Welfare, DHEW Publication
No. 79-618. 1973.
18 Elmer PJ, Grimm R Jr, et al. Lifestyle intervention: results of the
Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS). Prev Med 1995
Jul;24(4):378-388.
19 Jachuck SJ , Brierley H , et al. The effect of hypotensive drugs
on the quality of life. J R Coll Gen Pract 1982 Feb;32(235):103105.
20 1995 Statement From the National High Blood Pressure
Education Program Coordinating Committee. Bethesda, MD:
National High Blood Pressure Education Program.
21 Weinberger MH. Systemic Hypertension. In Kelley WN, DeVita
VT, editors, et al. Textbook of Internal Medicine. Philadelphia,
PA: J.P. Lippcott Co., 1992 p. 238.
22 Jachuck SJ , Brierley H , et al. The effect of hypotensive drugs
on the quality of life. J R Coll Gen Pract 1982 Feb;32(235):103105.
23 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly
is associated with white matter lesions and cognitive decline.
Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830.
Intern Med 1993 Jan 25;153(2):154-183.
1994 p. 1-22.
26 Elmer PJ, Grimm R Jr, et al. Lifestyle intervention: results of the
Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS). Prev Med 1995
Jul;24(4):378-388.
27 Ascherio A, Rimm EB, et al. A prospective study of nutritional
factors and hypertension among US men. Circulation 1992
Nov;86(5):1475-1484.
28 Kannel WB, Garrison RJ, Dannenberg AL. Secular blood pressure
trends in normotensive persons: the Framingham Study. Am
Heart J 1993 Apr;125(4):1154-1158.
29 Crane MG, Diehl H, et al. Effect of Lifestyle Modification on
Hypertension. Submitted for publication 1996.
30 Freis ED. The role of salt in hypertension. Blood Press 1992
Dec;1(4):196-200.
391
LITERATURA
31 Freis ED. The role of salt in hypertension. Blood Press 1992
Dec;1(4):196-200.
32 Kaplan NM. Primary Hypertension: Pathogenesis. In: Clinical
1994 p. 55.
33 Kaplan NM. Primary Hypertension: Pathogenesis. In: Clinical
1994 p. 55.
34 MacGregor GA, Markandu ND, et al. Double-blind study of three
sodium intakes and long-term effects of sodium restriction in
essential hypertension. Lancet 1989 Nov 25;2(8674):1244-1247.
36 Adapted from: Statement From the National High Blood Pressure
Education Program Coordinating Committee. Bethesda, MD:
National High Blood Pressure Education Program, 1995.
37 Alderman MH, Madhavan S, et al. Low urinary sodium is associated with greater risk of myocardial infarction among treated
hypertensive men. Hypertension 1995 Jun;25(6):1144-1152.
38 Antonios TF, MacGregor GA. Salt intake: potential deleterious
effects excluding blood pressure. J Hum Hypertens 1995
Jun;9(6):511-515.
39 Chang-Claude J, Raedsch R, et al. Prevalence of Helicobacter
pylori infection and gastritis among young adults in China. Eur J
Cancer Prev 1995 Feb;4(1):73-79.
40 Nazario CM, Szklo M, et al. Salt and gastric cancer: a case-control study in Puerto Rico. Int J Epidemiol 1993 Oct;22(5):790797.
41 Elliot P, Stamler J, et al. Intersalt revisited: further analyses of
24 hour sodium excretion and blood pressure within and across
populations. Intersalt Cooperative Research Group. BMJ 1996
May 18;312(7041):1249-1253.
44 Statement From the National High Blood Pressure Education
Program Coordinating Committee. Bethesda, MD: National High
Blood Pressure Education Program, 1995.
46 Neutel J. Replacing regular salt with a reduced sodium salt containing potassium and magnesium may offer a non-pharmacal
approach to lowering blood pressure. Circulation 1996;94(8
supp):341.
47 Tarasoff L, Kelly MF. Monosodium L-glutamate: a double-blind
study and review. Food Chem Toxicol 1993 Dec;31(12):10191035.
48 Correa FM, Saavedra JM. Chemical lesion of the circumventricular organs with monosodium glutamate reduces the blood
pressure of spontaneously hypertensive but not of one kidneyone clip hypertensive rats. Braz J Med Biol Res 1992;25(5):515519.
49 Effects of weight loss and sodium reduction intervention on
blood pressure and hypertension incidence in overweight people
with high-normal blood pressure. The Trials of Hypertension
Prevention, phase II. The Trials of Hypertension Prevention
Collaborative Research Group. Arch Intern Med 1997 Mar
24;157(6):657-667.
50 Sung BH, Whitsett TL, et al. Prolonged increase in blood pressure by a single oral dose of caffeine in mildly hypertensive men.
Am J Hypertens 1994 Aug;7(8):755-758.
51 Sung BH , Lovallo WR , et al. Caffeine elevates blood pressure
response to exercise in mild hypertensive men. Am J Hypertens
1995 Dec;8(12 Pt 1):1184-1188.
52 Wakabayashi K, Nakamura K, et al. Alcohol consumption and
blood pressure: an extended study of self-defence officials in
Japan. Int J Epidemiol 1994 Apr;23(2):307-311.
53 He J, Klag MJ, et al. Oats and buckwheat intakes and cardiovascular disease risk factors in an ethnic minority of China. Am
J Clin Nutr 1995 Feb;61(2):366-372.
54 Sleight P. Smoking and hypertension. Clin Exp Hypertens 1993
Nov;15(6):1181-1192.
55 Kaplan NM. Measurement of Blood Pressure. In: Clinical

1994 p. 23-45.
56 Kaplan NM. Measurement of Blood Pressure. In: Clinical
1994 p. 30.
57 Boone JL. Stress and hypertension. Prim Care 1991
Sep;18(3):623-649.
58 Yoshiuchi K, Nomura S, et al. Hemodynamic and endocrine
responsiveness to mental arithmetic task and mirror drawing
test in patients with essential hypertension. Am J Hypertens
1997 Mar;10(3):243-249.
59 Kokkinos PF, Narayan P, et al. Effects of regular exercise on
blood pressure and left ventricular hypertrophy in AfricanAmerican men with severe hypertension. N Engl J Med 1995 Nov
30;333(22):1462-1467.
60 Bou-Holaigah I, Rowe PC, et al. The relationship between neurally mediated hypotension and the chronic fatigue syndrome.
JAMA 1995 Sep 27;274(12):961-967.
7. poglavlje: Veliki mit o mesu i belanevinama

1 Hardinge MG, Crooks H, Stare FJ. Nutritional studies of vegetarians. J Am Diet Assoc 1966 Jan;48(1):25-28.
2 Campbell TC. Muscling out the meat myth. New Century Nutrition
1996 Jul;2(7):1-2.
1996 Jul;2(7):1-2.
1996 Jul;2(7):1-2.
5 Munro HN, Crim MC. The proteins and amino acids. In: Shils ME,
edition. Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 1.
6 Protein: Mish F Editor in Chief. Merriam-Websters Collegiate
Dictionary10th edition. Springfield, MA: Merriam-Webster,
Incorporated, 1994. p. 938.
8 Torun B, Scrimshaw NS, Young VR. Effect of isometric exercises
on body potassium and dietary protein requirements of young
men. Am J Clin Nutr 1977 Dec;30(12):1983-1993.
11 Hardinge MG, Crooks H, Stare FJ. Nutritional studies of vegetarians. J Am Diet Assoc 1966 Jan;48(1):25-28.
12 Bell G. Textbook of Physiology and Biochemistry4th edition.
Baltimore, MD: Williams and Wilkins. 1959 p. 167-170.
13 Position of the American Dietetic Association: vegetarian diets
technical support paper. J Am Diet Assoc 1988 Mar;88(3):352355.
17 Messina M, Messina V, Setchell KD. The Simple Soybean And
Your Health. Garden City Park, NY: Avery Publishing Group, 1994
p. 24.
18 World Health Organization (WHO). The World Health Report
1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland: World Health
Organization, 1995.
19 US Preventive Services Task Force. Screening for
Postmenopausal Osteoporosis. In: Guide to Clinical Preventive
Services. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 509-516.
392
21 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Incidence
and costs to Medicare of fractures among Medicare beneficiaries aged 365 yearsUnited States, July 1991June 1992
.MMWR 1996 Oct 18;45(41):877-883.
23 Johnson NE, Alcantara EN, Linkswiler H. Effect of level of protein intake on urinary and fecal calcium and calcium retention of
young adult males. J Nutr 1970 Dec;100(12):1425-1430.
24 United States Department of Agriculture Agricultural Research
Service. Nutrient Content of the U.S. Food Supply, 1909-1990.
Home Economic Research Report No. 52. September 1994 p.53.
25 Linkswiler HM, Zemel MB, et al. Protein-induced hypercalciuria.
Fed Proc 1981 Jul;40(9):2429-2433.
26 Hegsted DM. Calcium and osteoporosis. J Nutr 1986
Nov;116(11):2316-2319.
27 Abelow BJ, Holford TR, Insogna KL. Cross-cultural association
between dietary animal protein and hip fracture: a hypothesis.
Calcif Tissue Int 1992 Jan;50(1):14-18.
28 Mazess RB , Mather W. Bone mineral content of North Alaskan
Eskimos. Am J Clin Nutr 1974 Sep;27(9):916-925.
32 Craig WJ. The Calcium Craze. In: Nutrition for the Nineties. Eau
34 Elwyn DW. The role of the liver in regulation of amino acid and
protein metabolism. In Munro HN, editor. Mammalian Protein
Metabolism Vol. IV. New York, NY: Academic Press, 1970 p. 523557.
35 Guyton AC. Renal Disease, Diuresis, and Micturition. In:
Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia, PA;
WB Saunders Co., 1991 p. 351.
36 Cummings SR, Nevitt MC, et al. Risk factors for hip fracture in
white women. Study of Osteoporotic Fractures Research Group.
N Engl J Med 1995 Mar 23;332(12):767-773.
37 Feskanich D, Willett WC, et al. Protein consumption and bone
fractures in women.. Am J Epidemiol 1996 Mar 1;143(5):472479.
38 Feskanich D, Willett WC, et al. Protein consumption and bone
fractures in women.. Am J Epidemiol 1996 Mar 1;143(5):472479.
39 Recker RR, Davies KM, et al. Bone gain in young adult women.
JAMA 1992 Nov 4;268(17):2403-2408.
40 Ross PD. Osteoporosis. Frequency, consequences, and risk factors. Arch Intern Med 1996 Jul 8;156(13):1399-1411.
41 Ross PD. Osteoporosis. Frequency, consequences, and risk factors. Arch Intern Med 1996 Jul 8;156(13):1399-1411.
42 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors.. Normal and
Abnormal Myocardial Function. In: Harrisons Principles of
Internal Medicine13th edition. New York, NY: McGRAW-HILL
Inc. Health Professions Division, 1994 p. 994.
44 Weaver CM. Calcium bioavailability and its relation to osteoporosis. Proc Soc Exp Biol Med 1992 Jun;200(2):157-160.
46 Heaney RP, Weaver CM. Calcium absorption from kale. Am J Clin
Nutr 1990 Apr;51(4):656-657.
49 Pennington JA. Bowes and Churchs Food Values of Portions
Commonly Used15th edition. Philadelphia, PA: J.B. Lippincott
company, 1989.
50 United States Department of Agriculture Agricultural Research
Service. Nutrient Content of the U.S. Food Supply, 1909-1990.

Home Economic Research Report No. 52. September 1994 p.9899.
51 Curhan GC , Willett WC , et al. A prospective study of dietary
calcium and other nutrients and the risk of symptomatic kidney
stones. N Engl J Med 1993 Mar 25;328(12):833-838.
52 Robertson WG, Peacock M, et al. Should recurrent calcium
oxalate stone formers become vegetarians? Br J Urol 1979
Dec;51(6):427-431.
53 Cunningham AS. Lymphomas and animal-protein consumption.
Lancet 1976 Nov 27;2(7996):1184-1186.
54 US Department of Health and Human Services. Cancer. In: The
Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. Washington,
DC: US Government Printing Office. DHHS (PHS) Publication
number 88-50210, 1988 p. 220-222.
p. 84.
p. 80-82.
58 Di Bisceglie, A. M., and Hoofnagle, J. H. Hepatitis B virus infection and hepatocellular carcinoma: etiologic relationship and
clinical implications. Princ Prac Oncol, 1:1-10, 1987.
59 International Agency for Research on Cancer. Aflatoxins. Lyon,
France: International Agency for Research on Cancer, 1987 p.
83-87.
60 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular
carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary
61 Campbell TC, Chen JS, et al. Nonassociation of aflatoxin with primary liver cancer in a cross-sectional ecological survey in the
Peoples Republic of China. Cancer Res 1990 Nov
1;50(21):6882-6893.
62 DeChiara TM, Efstratiadis A, Robertson EJ. A growth-deficiency
phenotype in heterozygous mice carrying an insulin-like growth
factor II gene disrupted by targeting. Nature 1990 May
3;345(6270):78-80.
63 dArville CN, Nouri-Aria KT, et al. Regulation of insulin-like
growth factor II gene expression by hepatitis B virus in hepatocellular carcinoma. Hepatology 1991 Feb;13(2):310-315.
64 Tricoli JV, Rall LB, et al. Enhanced levels of insulin-like growth
factor messenger RNA in human colon carcinomas and liposarcomas. Cancer Res 1986 Dec;46(12 Pt 1):6169-6173.
65 Cariani E, Lasserre C, et al. Differential expression of insulin-like
growth factor II mRNA in human primary liver cancers, benign
liver tumors, and liver cirrhosis. Cancer Res 1988 Dec
1;48(23):6844-6849.
66 Hu J, Cheng Z, et al. Low animal protein diet reduces the
expression of hepatitis B virus transgene in early stages of hepatocarcinogenesis. Oncology. In Press, 1997.
67 Guyton AC. Chapter 34: Resistance of the Body to Infection: II.
Immunity and Allergy, Textbook of Medical Physiology, Eighth
Edition. 1991. WB Saunders Co. Philadelphia, PA. p. 374.
68 Norris JR, Meadows GG, et al. Tyrosine- and phenylalaninerestricted formula diet augments immunocompetence in healthy
humans. Am J Clin Nutr 1990 Feb;51(2):188-196.
70 Black CJ. Counsels on Diet and Foods. Hagerstown, MD: Review
and Herald Publishing Association, 1938 p. 310.
71 Chase HP, Jackson WE, et al. Glucose control and the renal and
retinal complications of insulin-dependent diabetes. JAMA 1989
Feb 24;261(8):1155-1160.
72 Ihle BU, Becker GJ, et al. The effect of protein restriction on the
progression of renal insufficiency. N Engl J Med 1989 Dec
28;321(26):1773-1777.
73 Brenner BM, Meyer TW, Hostetter TH. Dietary protein intake and
the progressive nature of kidney disease: the role of hemodynamically mediated glomerular injury in the pathogenesis of
progressive glomerular sclerosis in aging, renal ablation, and
intrinsic renal disease. N Engl J Med 1982 Sep 9;307(11):652659.
LITERATURA
74 Pedrini MT, Levey AS, et al. The effect of dietary protein restriction on the progression of diabetic and nondiabetic renal diseases: a meta-analysis. Ann Intern Med 1996 Apr 1;124(7):627632.
75 Cheng Z, Hu J, et al. Inhibition of development of heptocellular
carcinoma in hepatitis B virus transfected mice by low dietary
76 Sirtori CR, Agradi E, et al. Soybean-protein diet in the treatment
of type-II hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb
5;1(8006):275-277.
77 Anderson J , Johnstone BM, Cook-Newell ME. Meta-analysis of
the effects of soy protein intake on serum lipids. N Engl J Med
1995 Aug 3;333(5):276-282.
78 Sanchez A, Hubbard RW, et al. Testing a mechanism of control
in human cholesterol metabolism: relation of arginine and
glycine to insulin and glucagon. Atherosclerosis 1988
May;71(1):87-92.
79 Carroll KK. Vegetable Protein: potential lipid lowering effects.
MEDICINE North America 1991 Mar 17 p. 2279-2282. Also cited
In: Carroll KK, Huff MW. Dietary Protein and Cardiovascular
Diseases: Effects of dietary protein on plasma cholesterol levels
and cholesterol metabolism. In: Santos W, Lopes N, et al, editors. Nutrition and Food Science, Vol. 3.. New York, NY: Plenum
Publishing Corp., 1980 p. 379-385.
80 Burke GL, Anthony M, Vitolins M: Dietary soy protein and lipids:
a strategy for primary prevention of cardiovascular disease? Curr
Opin Endocrinol Diabetes 1996;3:508-513.
81 Kagawa Y. Impact of Westernization on the nutrition of
Japanese: changes in physique, cancer, longevity and centenarians. Prev Med 1978 Jun;7(2):205-217.
82 Speroff L, Glass RH, Kase NG, editors. Abnormal Puberty and
Growth Problems. In: Clinical Gynecology Endocrinology and
Infertility5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins,
1994.
83 Herman-Giddens ME, Slora EJ, et al. Secondary sexual characteristics and menses in young girls seen in office practice: a
study from the Pediatric Research in Office Settings Network.
Pediatrics 1997 Apr;99(4):505-512.
84 Azzena A, Zen T, et al. Risk factors for breast cancer. Case-control study results. Eur J Gynaecol Oncol 1994;15(5):386-392.
Cancer Inst 1981 Jun;66(6):1191-1308.
86 Sabate J, Lindsted KD, et al. Attained height of lacto-ovo vegetarian children and adolescents. Eur J Clin Nutr 1991
Jan;45(1):51-58.
87 Nestle M. Food lobbies, the food pyramid, and U.S. nutrition policy. Int J Health Serv 1993;23(3):483-496.
88 Byers T. Dietary trends in the United States. Relevance to cancer prevention. Cancer 1993 Aug 1;72(3 Suppl):1015-1018.
90 1. Knjiga Mojsijeva 1,29; 3,17. Biblija.
8. poglavlje: Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i

dijabetesu
1 This is the new diagnostic criteria. Report of the Expert
Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes
Mellitus. Diabetes Care 1997 July;20(7):1183-1197.
2 Harris MI. Summary. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors.
Diabetes in America2nd edition. National Institutes of Health,
National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney
Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 1.
Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 1-13.
5 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases in diabetics. In:
Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd
393
edition. National Institutes of Health, National Institute of
Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication
No. 95-1468, 1995 p. 358-361.
6 Kuller LH. Stroke and Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of
Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney
Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 449-456.
7 US Preventive Services Task Force. Screening for Diabetes
Mellitus. In Guide to Clinical Preventive Services2nd edition.
Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1996 p. 193-194.
8 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases.
Diabetes
Statistics.
1996.
Http://www.niddk.nih.gov:80/DiabetesStatistics/DiabetesStatisti
cs.html.
9 Cowie CC, Eberhardt MS editors. Diabetes 1996: Vital Statistics.
American Diabetes Association. 1996 p. 62.
11 Palmberg P, Smith M, et al. The natural history of retinopathy in
insulin-dependent juvenile-onset diabetes. Ophthalmology 1981
Jul;88(7):613-618.
12 Nelson RG, Knowler WC, et al. Kidney diseases. In: Harris MI,
Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd edition.
National Institutes of Health, National Institute of Diabetes and
Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468,
1995 p. 359.
13 National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney
Diseases.
Diabetes
Statistics,
1996.
Http://www.niddk.nih.gov:80/DiabetesStatistics/DiabetesStatisti
cs.html
14 Nelson RG, Knowler WC, et al. Chapter 16: Kidney diseases. In:
Harris MI, Cowie CC, et al, editors. Diabetes in America2nd
edition. National Institutes of Health, National Institute of
Diabetes and Digestive and Kidney Diseases; NIH Publication
No. 95-1468, 1995 p. 360.
1995 p. 360.
16 Weiderpass E, Gridley G, et al. Risk of endometrial and breast
cancer in patients with diabetes mellitus. Int J Cancer 1997 May
2;71(3):360-363.
18 Bennett PH. Definition, Diagnosis, And Classification Of Diabetes
Mellitus And Impaired Glucose Tolerance. In: Kahn CR, Weir GC,
et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern,
PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200.
PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200.
21 Cavallo MG, Fava D, et al. Cell-mediated immune response to
beta casein in recent-onset insulin-dependent diabetes: implications for disease pathogenesis. Lancet 1996 Oct
5;348(9032):926-928.
PA: Lea & Febiger 1994 p. 193-200.
24 Kenny SJ, Aubert RE, Geiss LS. Prevalence and Incidence of
Non-Insulin-Dependent Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et al,
394
editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes of
Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney
26 Peters AL, Davidson MB. A clinical approach for the diagnosis of
diabetes mellitus: an analysis using glycosylated hemoglobin
levels. Meta-analysis Research Group on the Diagnosis of
Diabetes Using Glycated Hemoglobin Levels. JAMA 1996 Oct
16;276(15):1246-1252.
27 Coustan DR. Gestational Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et
al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes
of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and
Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 703.
28 de Veciana M, Major CA, et al. Postprandial versus preprandial
blood glucose monitoring in women with gestational diabetes
mellitus requiring insulin therapy. N Engl J Med 1995 Nov
9;333(19):1237-1241.
29 US Department of Health and Human Services. Births, Monthly
Vital Statistics Report, CDC 44(3) Suppl Sept 21, 1995 p. 1.
30 US Preventive Services Task Force. Screening for Diabetes
Mellitus. In: Guide to Clinical Preventive Services2nd edition.
31 Coustan DR. Gestational Diabetes. In: Harris MI, Cowie CC, et
al, editors. Diabetes in America2nd edition. National Institutes
of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and
Kidney Diseases; NIH Publication No. 95-1468, 1995 p. 712-713.
32 The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of long-term complications in insulindependent diabetes mellitus. The Diabetes Control and
Complications Trial Research Group. N Engl J Med 1993 Sep
30;329(14):977-986.
33 The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of long-term complications in insulindependent diabetes mellitus. The Diabetes Control and
Complications Trial Research Group. N Engl J Med 1993 Sep
30;329(14):977-986.
Diseases. Diabetes Control and Complications Trial (DCCT).
1996. Http://www.niddk.nih.gov/ DCCT / DCCT.html
35 Krolewski AS, Warram JH. Epidemiology of Late Complications of
Diabetes. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes
Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 606.
36 Beaser RS. Outsmarting Diabetes: A Dynamic Approach for
Reducing the Effects of Insulin-Dependent Diabetes. (Joslin
Diabetes Center Boston, MA). Minneapolis, MN: Chronimed
Publishing, 1994 p. 10-11.
Publishing, 1994 p. 13
Publishing, 1994 p. 31.
Diseases. Diabetes Statistics. 1996. Http://www.niddk.nih.gov:
80/DiabetesStatistics/DiabetesStatistics.html
Diseases. Diabetes Statistics. 1996. Http://www.niddk.nih.gov:
80/DiabetesStatistics/DiabetesStatistics.html
Diseases. Diabetes Control and Complications Trial (DCCT).
1996. Http://www.niddk.nih.gov/ DCCT / DCCT.html
43 Physicians Desk Reference (PDR). 1996 50th edition. (CDROM). Montvealle, NJ: Medical Economics, 1996.
44 Crane MG, Sample C. Regression of Diabetic Neuropathy with
Total Vegetarian (Vegan) Diet. J Nutritional Medicine 1994;4
:431-439.

45 Crane MG, Sample C. Regression of Diabetic Neuropathy with
Total Vegetarian (Vegan) Diet. J Nutritional Medicine 1994;4
:431-439.
46 Brenner BM, Meyer TW, Hostetter TH. Dietary protein intake and
the progressive nature of kidney disease: the role of hemodynamically mediated glomerular injury in the pathogenesis of
progressive glomerular sclerosis in aging, renal ablation, and
intrinsic renal disease. N Engl J Med 1982 Sep 9;307(11):652659.
1995 p. 361-367.
48 Perneger TV, Whelton PK, Klag MJ. Risk of kidney failure associated with the use of acetaminophen, aspirin, and nonsteroidal
antiinflammatory drugs. N Engl J Med 1994 Dec
22;331(25):1675-1679.
49 OMeara NM, Polonsky KS. Insulin Secretion in vivo. In: Kahn CR,
Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition.
Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 85-86.
50 OMeara NM, Polonsky KS. Insulin Secretion in vivo. In: Kahn CR,
Weir GC, et al, editors. Joslins Diabetes Mellitus13th edition.
Malvern, PA: Lea & Febiger 1994 p. 86.
51 Helmrich SP, Ragland DR, et al. Physical activity and reduced
occurrence of non-insulin-dependent diabetes mellitus. N Engl J
Med 1991 Jul 18;325(3):147-152.
52 U.S. Dept. of Health and Human Services. Diabetes. In: The
Service, Washington, D: DHHS Publication No. 88-50210, 1988
p. 250-253.
54 Snowdon DA, Phillips RL. Does a vegetarian diet reduce the
occurrence of diabetes? Am J Public Health 1985
May;75(5):507-512.
55 Jenkins DJA. Carbohydrates: (B) Dietary Fiber. In: Shils ME,
Diabetes Center Boston, MA) Minneapolis, MN: Chronimed
64 Anderson JW, Smith BM, Gustafson NJ. Health benefits and practical aspects of high-fiber diets. Am J Clin Nutr 1994 May;59(5
Suppl):1242S-1247S.
65 Anderson JW, Zeigler JA, et al. Metabolic effects of high-carbohydrate, high-fiber diets for insulin-dependent diabetic individuals. Am J Clin Nutr 1991 Nov;54(5):936-943.
66 Anderson JW, Akanji AO. Dietary fiberan overview. Diabetes
Care 1991 Dec;14(12):1126-1131.
LITERATURA
Service, Washington, DC: DHHS Publication No. 88-50210, 1988
p. 192.
68 U.S. Dept. of Health and Human Services. Diabetes. In: The
Service, Washington, DC: DHHS Publication No. 88-50210, 1988
p. 260-261.
69 Christiansen JS, Bonnevie-Nielsen V, et al. Effect of guar gum on
24-hour insulin requirements of insulin-dependent diabetic subjects as assessed by an artificial pancreas. Diabetes Care 1980
Nov-Dec;3(6):659-662.
70 Stout RW. The role of insulin in atherosclerosis in diabetics and
nondiabetics: a review. Diabetes 1981;30(Suppl 2):54-57.
71 Stout RW. Hyperinsulinemia and atherosclerosis. Diabetes 1996
Jul;45 Suppl 3():S45-46.
72 Suzuki M, Ikebuchi M, et al. Mechanism and clinical implication
of insulin resistance syndrome. Diabetes 1996 Jul;45 Suppl
3():S52-54.
74 Rydning A, Berstad A. Dietary aspects of peptic ulcer disease.
Scand J Gastroenterol Suppl 1985;110():29-33.
75 Burkitt D. Nutrition Today 1976 Jan/Feb p. 6-13.
76 Beebe CA, Van Cauter E, et al. Effect of temporal distribution of
calories on diurnal patterns of glucose levels and insulin secretion in NIDDM. Diabetes Care 1990 Jul;13(7):748-755.
77 Colaco CA, Roser BJ. Atherosclerosis and glycation. Bioessays
1994 Feb;16(2):145-147.
78 Rossignol AM, Bonnlander H. Prevalence and severity of the premenstrual syndrome. Effects of foods and beverages that are
sweet or high in sugar content. J Reprod Med 1991
Feb;36(2):131-136.
79 Prinz RJ, Riddle DB. Associations between nutrition and behavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44 Suppl():151158.
80 Vaisman N, Voet H, et al. Effect of breakfast timing on the cognitive functions of elementary school students. Arch Pediatr
Adolesc Med 1996 Oct;150(10):1089-1092.
81 Haber GB, Heaton KW, et al. Depletion and disruption of dietary
fibre. Effects on satiety, plasma-glucose, and serum-insulin.
Lancet 1977 Oct 1;2(8040):679-682.
82 Sprietsma JE, Schuitemaker GE. Diabetes can be prevented by
reducing insulin production. Med Hypotheses 1994 Jan;
42(1):15-23.
83 Jovanovic-Peterson L, Peterson CM. Vitamin and mineral deficiencies which may predispose to glucose intolerance of pregnancy. J Am Coll Nutr 1996 Feb;15(1):14-20.
84 Kijak E, Foust G, Steinman RR. Relationship of blood sugar level
and leukocytic phagocytosis. Southern California Dental Assoc
1964;32(9):349-351.
85 Pennington JA. Supplementary Tables: Sugars. In: Bowes and
Churchs Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth
Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 269277.
Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 269277.
87 Sanchez A, Reeser JL, et al. Role of sugars in human neutrophilic
phagocytosis. Am J Clin Nutr 1973 Nov;26(11):1180-1184.
89 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church,
Volume 2. Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association,
1868-1871, p. 370.
90 Putnam JJ, Allshouse JE. Food Consumption, Prices, and
Expenditures, 1996. Statistical Bulletin No. 928, US Department
of Agriculture, p. 20.
395
of Agriculture, p. 28-29.
98 Pennington JA. Carbonated Beverages. In: Bowes and Churchs
Food Values of Portions Commonly Used, Fifteenth Edition.
Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989 p. 5-7..
99 Campbell LV, Marmot PE, et al. The high-monounsaturated fat
diet as a practical alternative for NIDDM. Diabetes Care 1994
Mar;17(3):177-182.
101 Weir GC Leahy JL. Pathogenesis of Non-insulin-dependent
(Type II) diabetes mellitus. In: Kahn CR, Weir GC, et al, editors.
Joslins Diabetes Mellitus13th edition. Malvern, PA: Lea &
Febiger 1994 p. 85-86.
102 Katzel LI, Bleecker ER, et al. Effects of weight loss vs aerobic
exercise training on risk factors for coronary disease in healthy,
obese, middle-aged and older men. A randomized controlled
trial. JAMA 1995 Dec 27;274(24):1915-1921.
104 Stellman SD, Garfinkel L. Patterns of artificial sweetener use
and weight change in an American Cancer Society prospective
study. Appetite 1988;11 Suppl 1():85-91.
105 Tordoff MG, Alleva AM. Effect of drinking soda sweetened with
aspartame or high-fructose corn syrup on food intake and body
weight. Am J Clin Nutr 1990 Jun;51(6):963-969.
106 Jacobson M, Liebman B, et al, editors. Nutrition Action Health
Letter. Washington, DC: Center for Science in the Public Interest
(CSPI), June 1995 p. 9. (800) 237-4874.
9. poglavlje: Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja

1 Nelson E, Kirk J, et al. Chief complaint fatigue: a longitudinal
study from the patients perspective. Fam Pract Res J 1987
Summer;6(4):175-188.
2 Radecki SE, Brunton SA. Management of insomnia in office-based
practice. National prevalence and therapeutic patterns. Arch
Fam Med 1993 Nov;2(11):1129-1134.
3 Foley DJ, Monjan AA, et al. Sleep complaints among elderly persons: an epidemiologic study of three communities. Sleep 1995
Jul;18(6):425-432.
4 Coren S. The prevalence of self-reported sleep disturbances in
young adults. Int J Neurosci 1994 Nov;79(1-2):67-73.
5 Wolke D, Meyer R, et al. Incidence and persistence of problems
at sleep onset and sleep continuation in the preschool period:
results of a prospective study of a representative sample in
Bavaria.
Prax
Kinderpsychol
Kinderpsychiatr
1994
Nov;43(9):331-339.
6 Dollins AB, Zhdanova IV, et al. Effect of inducing nocturnal serum
melatonin concentrations in daytime on sleep, mood, body temperature, and performance. Proc Natl Acad Sci U S A 1994 Mar
1;91(5):1824-1828. Note: study results were announced to the
press in 1993, prior to scientific publication.
7 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as a
treatment for jet lag in international cabin crew. Biol Psychiatry
1993 Apr 1;33(7):526-530.
8 Cowley G. Pushing Back Time? Melatonin. Newsweek, August 7,
1995.
9 Reiter RJ, Robinson J. Meet Melatonin, The Life-giving Molecule.
In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY:
Bantam Books, 1995 p. 4.
10 Garfinkel D, Laudon M, et al. Improvement of sleep quality in
elderly people by controlled-release melatonin. Lancet 1995 Aug
26;346(8974):541-544.
396
11 Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov 24;37(962):111-112.
12 Dollins AB, Zhdanova IV, et al. Effect of inducing nocturnal
serum melatonin concentrations in daytime on sleep, mood,
body temperature, and performance. Proc Natl Acad Sci U S A
1994 Mar 1;91(5):1824-1828.
13 Zhdanova IV, Wurtman RJ, et al. Sleep-inducing effects of low
doses of melatonin ingested in the evening. Clin Pharmacol Ther
1995 May;57(5):552-558.
14 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as
a treatment for jet lag in international cabin crew. Biol
Psychiatry 1993 Apr 1;33(7):526-530.
15 Claustrat B, Brun J, et al. Melatonin and jet lag: confirmatory
result using a simplified protocol. Biol Psychiatry 1992 Oct
15;32(8):705-711.
16 Claustrat B, Brun J, et al. Melatonin and jet lag: confirmatory
result using a simplified protocol. Biol Psychiatry 1992 Oct
15;32(8):705-711.
17 Gates J. Getting Melatonin Naturally. Nutrition Advocate 1995
Dec;1(6):4, 6.
18 Reiter RJ, Robinson J. The Best Antioxidant. In: Melatonin: Your
Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books,
1995 p. 20.
19 Erlich SS, Apuzzo ML. The pineal gland: anatomy, physiology,
and clinical significance. J Neurosurg 1985 Sep;63(3):321-341.
20 Reiter RJ. The ageing pineal gland and its physiological consequences. Bioessays 1992 Mar;14(3):169-175.
30;91(3C):14S-22S.
30;91(3C):14S-22S.
30;91(3C):14S-22S.
30;91(3C):14S-22S.
28 Reiter RJ, Melchiorri D, et al. A review of the evidence supporting melatonins role as an antioxidant. J Pineal Res 1995
Jan;18(1):1-11.
Jan;18(1):1-11.
Jan;18(1):1-11.
31 Blask DE, Hill SM. Effects of melatonin on cancer: studies on
MCF-7 human breast cancer cells in culture. J Neural Transm
Suppl 1986;21():433-449.
32 Maestroni GJ, Conti A, Pierpaoli W. Pineal melatonin, its fundamental immunoregulatory role in aging and cancer. Ann N Y
Acad Sci 1988;521():140-148.
33 Maestroni GJ, Conti A. Immuno-derived opioids as mediators of
the immuno-enhancing and anti-stress action of melatonin. Acta
Neurol (Napoli) 1991 Aug;13(4):356-360.
34 Maestroni GJ , Conti A. Anti-stress role of the melatoninimmuno-opioid network: evidence for a physiological mechanism involving T cell-derived, immunoreactive beta-endorphin
and MET-enkephalin binding to thymic opioid receptors. Int J
Neurosci 1991 Dec;61(3-4):289-298.
35 Stanley M, Brown GM. Melatonin levels are reduced in the pineal
glands
of
suicide
victims.
Psychopharmacol
Bull
1988;24(3):484-488.
36 Chan TY, Tang PL. Effect of melatonin on the maintenance of
cholesterol homeostasis in the rat. Endocr Res 1995
Aug;21(3):681-396.
37 Muller-Wieland D , Behnke B , et al. Melatonin inhibits LDL
receptor activity and cholesterol synthesis in freshly isolated

human mononuclear leukocytes. Biochem Biophys Res Commun
1994 Aug 30;203(1):416-421.
38 Kawashima K, Miwa Y, et al. Antihypertensive action of melatonin in the spontaneously hypertensive rat. Clin Exp Hypertens
[A] 1987;9(7):1121-1131.
39 Chuang JI, Chen SS, Lin MT. Melatonin decreases brain serotonin
release, arterial pressure and heart rate in rats. Pharmacology
1993 Aug;47(2):91-97.
40 Brugger P, Marktl W, Herold M. Impaired nocturnal secretion of
melatonin in coronary heart disease. Lancet 1995 Jun
3;345(8962):1408.
41 Sandyk R , Anastasiadis PG, et al. Is postmenopausal osteoporosis related to pineal gland functions? Int J Neurosci 1992
Feb;62(3-4):215-225.
42 Sandyk R , Anastasiadis PG, et al. Is postmenopausal osteoporosis related to pineal gland functions? Int J Neurosci 1992
Feb;62(3-4):215-225.
43 The Medical Letter. Melatonin. The Medical Letter 1995 Nov
24;37(962):111-112.
24;37(962):111-112.
24;37(962):111-112.
24;37(962):111-112.
47 Herbert V. Melatonin: Harms from a Pseudo-Cure-All. Nutrition
Today 1995 November/December 30(6):245.
24;37(962):111-112.
50 Herbert V. Melatonin: Harms from a Pseudo-Cure-All. 1995.
Nutrition Today. November/December 30(6):245.
51 Petrie K, Dawson AG, et al. A double-blind trial of melatonin as
a treatment for jet lag in international cabin crew. Biol
Psychiatry 1993 Apr 1;33(7):526-530.
52 Reiter RJ, Robinson J. Melatonin and Your Mind. In: Melatonin:
Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam
Books, 1995 p. 129.
53 van Vuuren RJ, du Plessis DJ, Theron JJ. Melatonin in human
semen. S Afr Med J 1988 Mar 19;73(6):375-376.
56 Puig-Domingo M, Webb SM, et al. Brief report: melatonin-related hypogonadotropic hypogonadism. N Engl J Med 1992 Nov
5;327(19):1356-1359.
57 Laughlin GA, Loucks AB, Yen SS. Marked augmentation of nocturnal melatonin secretion in amenorrheic athletes, but not in
cycling athletes: unaltered by opioidergic or dopaminergic blockade. J Clin Endocrinol Metab 1991 Dec;73(6):1321-1326.
58 Reiter RJ, Robinson J. A Master Sex Hormone. In: Melatonin:
Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam
Books, 1995 p. 126.
59 Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al. Clinical
Pharmacology. In Harrisons Principles of Internal Medicine
13th edition (CR-ROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc.
Health Professions Division, 1994.
63 Bondarenko LA , Anisimov VN. Age-related characteristics of the
effects of epithalamin on serotonin metabolism in the pineal
gland of rats. Biull Eksp Biol Med 1992 Feb;113(2):194-195.
64 Goldstein R. Arginine-vasotocin (AVT)a pineal hormone in
mammals. Rom J Endocrinol 1992;30(1-2):21-44.
LITERATURA
66 Reiter RJ, Robinson J. The Three-Billion-Year-Old Molecule. In:
Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY:
Bantam Books, 1995 p. 17-18.
68 Tosini G , Menaker M. Circadian rhythms in cultured mammalian
retina. Science 1996 Apr 19;272(5260):419-421.
71 Laakso ML, Porkka-Heiskanen T, et al. Twenty-four-hour patterns of pineal melatonin and pituitary and plasma prolactin in
male rats under natural and artificial lighting conditions.
Neuroendocrinology 1988 Sep;48(3):308-313.
72 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin: Your Bodys
Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p.
161.
73 Reiter RJ, Robinson J. Back in Sync. In: Melatonin: Your Bodys
Natural Wonder Drug. New York, NY: Bantam Books, 1995 p.
161.
74 Black CJ. Exercise and Air. In: Testimonies for the Church,
1868-1871 p. 527.
75 Black CJ. General Hygiene. In: The Ministry of Healing. Nampa,
ID: Pacific Press Publishing Association, 1905 p. 275.
76 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence of phototherapy on serotonin and melatonin in non-seasonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.
77 Lewy AJ, Wehr TA, et al. Light suppresses melatonin secretion
in humans. Science 1980 Dec 12;210(4475):1267-1269.
78 Carr DB, Reppert SM, et al. Plasma melatonin increases during
exercise in women. J Clin Endocrinol Metab 1981 Jul;53(1):224225.
79 Diaz B, Garcia R, et al. Melatonin and gonadotropin hormones in
pubertal sportsgirls. Rev Esp Fisiol 1993 Mar;49(1):17-22.
80 Hattori A, Migitaka H, et al. Identification of melatonin in plants
and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates. Biochem Mol Biol Int 1995
Mar;35(3):627-634.
81 Dubbels R, Reiter RJ, et al. Melatonin in edible plants identified
by radioimmunoassay and by high performance liquid chromatography-mass spectrometry. J Pineal Res 1995
Jan;18(1):28-31.
82 Hattori A, Migitaka H, et al. Identification of melatonin in plants
and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates. Biochem Mol Biol Int 1995
Mar;35(3):627-634.
83 Yaga K, Reiter RJ, Richardson BA. Tryptophan loading increases
daytime serum melatonin levels in intact and pinealectomized
rats. Life Sci 1993;52(14):1231-1238.
85 Dakshinamurti K, Paulose CS, et al. Neurobiology of pyridoxine.
Ann N Y Acad Sci 1990;585():128-144.
87 Morton DJ, Reiter RJ. Involvement of calcium in pineal gland
function. Proc Soc Exp Biol Med 1991 Sep;197(4):378-83
88 Meyer AC , Nieuwenhuis JJ , et al. Dihydropyridine calcium
antagonists depress the amplitude of the plasma melatonin
cycle in baboons. Life Sci 1986 Oct 27;39(17):1563-1569.
89 Zawilska JB, Nowak JZ. Calcium channel drugs affect nocturnal
serotonin N-acetyltransferase (NAT) activity in rat pineal gland.
J Neural Transm Gen Sect 84(3):171-182.
91 Stokkan KA, Reiter RJ, et al. Food restriction retards aging of the
pineal gland. Brain Res 1991 Apr 5;545(1-2):66-72.
92 Huether G. Melatonin synthesis in the gastrointestinal tract and
the impact of nutritional factors on circulating melatonin. Ann N
Y Acad Sci 1994 May 31;719():146-158.
93 Wilamowska A, Pawlikowski M, et al. Food restriction enhances
melatonin effects on the pituitary-gonadal axis in female rats. J
Pineal Res 1992 Aug;13(1):1-5.
397
94 Massion AO, Teas J, et al. Meditation, melatonin and
breast/prostate cancer: hypothesis and preliminary data. Med
Hypotheses 1995 Jan;44(1):39-46.
95 Reiter RJ, Robinson J. Drugs That Deplete Melatonin. In:
Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New York, NY:
96 Ekman AC, Leppaluoto J, et al. Ethanol inhibits melatonin secretion in healthy volunteers in a dose-dependent randomized double blind cross-over study. J Clin Endocrinol Metab 1993
Sep;77(3):780-783.
97 Touitou Y, Fevre-Montange M, et al. Age- and sex-associated
modification of plasma melatonin concentrations in man.
Relationship to pathology, malignant or not, and autopsy findings. Acta Endocrinol (Copenh) 1985 Jan;108(1):135-144.
100 Schlager DS. Early-morning administration of short-acting beta
blockers for treatment of winter depression. Am J Psychiatry
1994 Sep;151(9):1383-1385.
101 McIntyre IM, Burrows GD, Norman TR. Suppression of plasma
melatonin by a single dose of the benzodiazepine alprazolam in
humans. Biol Psychiatry 1988 May;24(1):108-112.
102 McIntyre IM, Burrows GD, Norman TR. Suppression of plasma
melatonin by a single dose of the benzodiazepine alprazolam in
humans. Biol Psychiatry 1988 May;24(1):108-112.
103 Childs PA, Rodin , et al. Effect of fluoxetine on melatonin in
patients with seasonal affective disorder and matched controls.
Br J Psychiatry 1995 Feb;166(2):196-198.
104 Surrall K, Smith JA, et al. Effect of ibuprofen and indomethacin
on human plasma melatonin. J Pharm Pharmacol 1987
Oct;39(10):840-843.
105 Surrall K, Smith JA, et al. Effect of ibuprofen and indomethacin
on human plasma melatonin. J Pharm Pharmacol 1987
Oct;39(10):840-843.
106 Honma K, Kohsaka M, et al. Effects of vitamin B12 on plasma
melatonin rhythm in humans: increased light sensitivity phaseadvances the circadian clock? Experientia 1992 Aug
15;48(8):716-720.
107 Reiter RJ, Robinson J. The Elusive enemyElectromagnetic
fields. In: Melatonin: Your Bodys Natural Wonder Drug. New
York, NY: Bantam Books, 1995 p. 169-180.
10. poglavlje: Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje

1 The British The Spongiform Encephalopathy Advisory Committee.
Report to Parliament on March 22, 1996 (printed report downloaded from Microsoft Networks BSE forum).
2 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Update. Animal and
Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department of
Agriculture, 1996 p. 1.
3 Ministry of Agriculture, Fisheries, and Food (MAFF), United
Kingdom (UK): BSE: 12-month summary of developments.
Http://www.maff.gov.uk.animalh/bse/bseanni.htm. Updated to
Feb. 28, 1997.
4 Patterson WJ, Dealler S. Bovine spongiform encephalopathy and
the public health. J Public Health Med 1995 Sep;17(3):261-268.
5 World Health Organization Press Release (WHO/28). International
Experts Propose Measures To Limit Spread Of BSE And Reduce
Possible Human Risks From Disease; 3 April 1996. (printed
report downloaded from Microsoft Networks BSE forum).
7 Wilesmith JW. An epidemiologists view of bovine spongiform
encephalopathy. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci 1994 Mar
29;343(1306):357-361.
8 World Health Organization Press Release (WHO/28). International
Experts Propose Measures To Limit Spread Of BSE And Reduce
Possible Human Risks From Disease; 3 April 1996. (printed
9 Brown P, Liberski PP, et al. Resistance of scrapie infectivity to
steam autoclaving after formaldehyde fixation and limited survival after ashing at 360 degrees C: practical and theoretical
implications. J Infect Dis 1990 Mar;161(3):467-472.
398
10 World Health Organization Fact sheet: Bovine Spongiform
Encephalopathy (BSE); Fact sheet N113; March 1996 (available
via Internet at http://www.who.ch)
11 Prusiner SB. The prion diseases. Sci Am 1995 Jan;272(1):48-51,
54-57.
54-57.
54-57.
14 Taubes G. Misfolding the way to disease. Science 1996 Mar
15;271(5255):1493-1495.
16 Feinberg MB. Slow Virus And Retrovirus Infections. In: Scientific
American Medicine (CD-ROM), 1995.
17 Feinberg, M.B. Slow Virus And Retrovirus Infections. In:
Scientific American Medicine (CD-ROM), 1995.
18 Dillner L. BSE linked to new variant of CJD in humans. BMJ 1996
Mar 30;312(7034):795.
19 Creutzfeldt-Jakob disease in patients who received a cadaveric
dura mater graftSpain, 1985-1992. MMWR Morb Mortal Wkly
Rep 1993 Jul 23;42(28):560-563.
20 Creutzfeldt-Jakob disease in patients who received a cadaveric
dura mater graftSpain, 1985-1992. MMWR Morb Mortal Wkly
Rep 1993 Jul 23;42(28):560-563.
21 Gibbs CJ Jr, Asher DM, et al. Transmission of Creutzfeldt-Jakob
disease to a chimpanzee by electrodes contaminated during
neurosurgery. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1994
Jun;57(6):757-758.
22 Will RG. (National Creutzfeldt-Jakob Disease Surveillance Unit,
Western General Hospital), Letter to British neurologists on
March 21, 1996: (printed report downloaded from Microsoft
Networks BSE forum).
23 Sir Kenneth Calman, Chief Medical Officer of Britain, A new variant of CJD (a message to British physicians); 3-22-96 (printed
24 The British The Spongiform Encephalopathy Advisory
Committee. Report to Parliament on March 22, 1996 (printed
25 USDA: APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service).
Bovine Spongiform Encephalopathy: Implications for the United
States. A Follow Up. February 1996. Centers for Epidemiology
and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 4.
26 World Health Organization consultation on public health issues
related to bovine spongiform encephalopathy and the emergence of a new variant of Creutzfeldt-Jakob disease. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1996 Apr 12;45(14):295-6, 303.
27 Transmissible Spongiform Encephalopathies. In: Lederberg J,
editor. Encylcopaedia of Microbiology Volume 4. Rockefeller
University; New York, NY:Academic Press, 1992 p. 299-309.
28 Isselbacher KJ, Braunwald E, et al, editors. Harrisons Principles
of Internal Medicine13th edition (CD-ROM version). New York,
NY: McGraw-Hill, Inc. Health Professions Division, 1994.
29 Dealler SF, Kent JT. BSE: an update on the statistical evidence.
British Food Journal 1995;97(8):3-18.
31 Conference on Emerging Infections at Harvard University. June,
1997.
and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 4-5.
34 Dealler SF, Kent JT. BSE: an update on the statistical evidence.
British Food Journal 1995;97(8):3-18.
35 Hsich G, Kenney K, et al. The 14-3-3 brain protein in cerebrospinal fluid as a marker for transmissible spongiform
encephalopathies. N Engl J Med 1996 Sep 26;335(13):924-930.
36 Cutlip RC, Miller JM, et al. Intracerebral transmission of scrapie
to cattle. J Infect Dis 1994 Apr;169(4):814-820.

37 Hsich G, Kenney K, et al. The 14-3-3 brain protein in cerebrospinal fluid as a marker for transmissible spongiform
encephalopathies. N Engl J Med 1996 Sep 26;335(13):924-930.
39 Lopez OL, Larumbe MR, et al, Difficulties in differential diagnosis of long-term Creutzfeldt- Jakob disease. Neurologia 1995
Jan;10(1):37-40.
40 DJD lina komunikacija sa Dr. Ron Hamiltonom (412-647-6615)
sa Univerziteta u Pitsburgu (imao je 1 sluaj u 60 koji je imao
CJD, a nije bilo naznaka jasnih klinikih podataka koji bi ukazivali na prionsko oboljenje) i Dr. Larrz Hansen (619-534-6212) sa
UC San Diego koji se setio 3 CJD sluaja kod oko 500 autopsija
umrlih od Alchajmerovog oboljenja. Od Hamiltona, ako se sumnja da pacijent ima CJD, onda ne prolazi kroz procenu koja se
vri za utvrivanje Alchajmerove bolesti.
41 Taubes G. Misfolding the way to disease. Science 1996 Mar
15;271(5255):1493-1495.
42 Evans DA. Estimated prevalence of Alzheimers disease in the
United States. Milbank Q 1990;68(2):267-289.
43 Barcikowska M, Kwiecinski H, et al. Creutzfeldt-Jakob disease
with Alzheimer-type A beta-reactive amyloid plaques.
Histopathology 1995 May;26(5):445-50.
44 Liberski PP, Papierz W, Alwasiak J. Creutzfeldt-Jakob disease with
plaques and paired helical filaments. Acta Neurol Scand 1987
Dec;76(6):428-432.
45 Collinge J, Owen F, et al. Prion dementia without characteristic
pathology. Lancet 1990 Jul 7;336(8706):7-9.
46 Smith TW, Anwer U, et al. Vacuolar change in Alzheimers disease. Arch Neurol 1987 Dec;44(12):1225-1228.
47 Dealler S, Lacey R. Beef and bovine spongiform encephalopathy:
the risk persists. Nutr Health 1991;7(3):117-133.
48 Groschup MH, Weiland F, Pfaff E Detection of scrapie agent in
the peripheral nervous system of diseased sheep. Goettingen
prion
meeting
November
1995
http://www.airtime.co.uk/bse/intm.htm
49 Jelliffe DB, Jelliffe EF. HIV and breastmilk: non-proven alarmism.
J Trop Pediatr 1988 Aug;34(4):142.
50 US Dept. Of Health and Human Services. Managing Early HIV
Infection Quick Reference Guide for Clinicians: Number 7.
AHCPR Publication No. 94-0573, January 1994 p. 14.
51 Tamai Y, Kojima H, et al. Demonstration of the transmissible
agent in tissue from a pregnant woman with Creutzfeldt-Jakob
disease. N Engl J Med 1992 Aug 27;327(9):649.
52 Pratt K. Bovine Spongiform Encephalopathy. Fact sheet. Animal
and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S. Department
of Agriculture, 1991Jul p. 1.
53 Robinson MM, Hadlow WJ, et al. Experimental infection of mink
with bovine spongiform encephalopathy. J Gen Virol 1994
Sep;75 ():2151-2155.
54 Marsh RF, Bessen RA, et al. Epidemiological and experimental
studies on a new incident of transmissible mink encephalopathy.
J Gen Virol 1991 Mar;72 ( Pt 3):589-594.
55 Robinson MM, Hadlow WJ, et al. Experimental infection of mink
with bovine spongiform encephalopathy. J Gen Virol 1994
Sep;75 ( Pt 9)():2151-2155.
and Animal Health. Fort Collins, Colorado. p. 13.
54-57.
Kingdom (UK): BSE Enforcement Bulletin Issue 8: BSE status
report
to
March
17,
1997.
From
Internet
at
http://www.maff.gov.uk/animalh/bse/enforce8/statrep8.htm
60 Rodney Scale personal communication with Kendra Pratt at
Animal and Plant Health Inspection Services (APHIS). U.S.
Department of Agriculture, 1996.
61 Bovine Alliance on Management & Nutrition (BAMN). Undated. A
Guide to Modern Calf Milk Replacers. USDA. Animal and Plant
Health Inspection Agency (APHIS), 1996 p. 3.
LITERATURA
62 (21 CFR Part 589) Substances prohibited from use in animal
food or feed; Animal proteins prohibited in ruminant feeds. Food
and Drug Administration. Department of Health and Human
Services. Federal Register 1997 Jun 5;62(108):30936-30978.
63 Lopez-Abente G, Morales-Piga A, et al. Cattle, pets, and Pagets
disease of bone. Epidemiology 1997 May;8(3):247-251.
64 Lacey RW. Its a Mad, Mad, Mad, MAFF World. The Vegetarian
(published by The Vegetarian Society UK) Autumn 1993.
Kingdom (UK): BSE: 12-month summary of developments.
http://www.maff.gov.uk.animalh/bse/bseanni.htm. Updated to
Feb. 28, 1997.
66 Cousens SN, Vynnycky E, et al. Predicting the CJD epidemic in
humans. Nature 1997 Jan 16;385(6613):197-198.
67 Lacey RW. Creutzfeldt-Jakob disease and bovine spongiform
encephalopathy. Bovine spongiform encephalopathy is being
maintained by vertical and horizontal transmission. BMJ 1996
Jan;312(7024):180-181.
68 Dealler SF, Lacey RW. Transmissible spongiform
encephalopathies: the threat of BSE to man. Food Microbiology
1990;7: 253-279.
69 Blaser MJ. How safe is our food? Lessons from an outbreak of
salmonellosis N Engl J Med 1996 May 16;334(20):1324-1325.
70 Ten leading nationally notifiable infectious diseasesUnited
States, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct
18;45(41):883-884.
71 Craig WJ. Are You Safe at the Plate. In: Nutrition for the
Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279.
72 Update: multistate outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infections from hamburgerswestern United States. MMWR Morb
Mortal Wkly Rep 1993 Apr 16;42(14):258-263.
73 Badr, KF, Brenner BM. Vascular Injury to the Kidney: Hemolytic
Uremic Syndrome (HUS) And Thrombotic Thrombocytopenic
Purpura (TTP). In: Isselbacher KJ, Braunwald E, editors, et al.
Harrisons Principles of Internal Medicine13th edition (CDROM). New York, NY: McGRAW-HILL, Inc. Health Professions
Division, 1994.
74 MacDonald KL, Osterholm MT. The emergence of Escherichia
Coli O157:H7 infection in the United States. The changing epidemiology of foodborne disease. JAMA 1993 May
5;269(17):2264-2266.
75 USDA:APHIS:VS. Escherichia Coli O157:H7: Issues and
Ramifications. March 1994. Centers for Epidemiology and
Animal Health. Fort Collins, Colorado. P. S-1.
76 Notice to Readers: Final reports of notifiable diseases. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1996 Aug 30;45(34):724-754.
77 Outbreak of acute gastroenteritis attributable to Escherichia Coli
serotype O104:H21Helena, Montana, 1994. MMWR Morb
Mortal Wkly Rep 1995 Jul 14;44(27):501-503.
78 Community outbreak of hemolytic uremic syndrome attributable
to Escherichia Coli O111:NMSouth Australia 1995. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1995 Jul 28;44(29):550-1, 557-558.
79 Outbreaks of Escherichia Coli O157:H7 infection and cryptosporidiosis associated with drinking unpasteurized apple
ciderConnecticut and New York, October 1996. MMWR Morb
Mortal Wkly Rep 1997 Jan 10;46(1):4-8.
80 Keene WE, Sazie E, et al. An outbreak of Escherichia Coli
O157:H7 infections traced to jerky made from deer meat. JAMA
1997 Apr 16;277(15):1229-1231.
81 Outbreak of Escherichia Coli O157:H7 infectionGeorgia and
Tennessee, June 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar
29;45(12):249-251.
29;45(12):249-251.
83 Notice to Readers: Final reports of notifiable diseases. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1996 Aug 30;45(34):724-754.
29;45(12):249-251.
29;45(12):249-251.
399
86 Tappero JW, Schuchat A, et al. Reduction in the incidence of
human listeriosis in the United States. Effectiveness of prevention efforts? The Listeriosis Study Group. JAMA 1995 Apr
12;273(14):1118-1122.
87 Update: foodborne listeriosisUnited States, 1988-1990. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1992 Apr 17;41(15):251, 257-258.
88 Update: foodborne listeriosisUnited States, 1988-1990. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1992 Apr 17;41(15):251, 257-258.
89 Schwartz B, Ciesielski CA, et al. Association of sporadic listeriosis with consumption of uncooked hot dogs and undercooked
chicken. Lancet 1988 Oct 1;2(8614):779-782.
Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279.
91 Rees JH, Soudain SE, et al. Campylobacter jejuni infection and
Guillain-Barre syndrome. N Engl J Med 1995 Nov
23;333(21):1374-1379.
92 Haas LF, Sumner AJ. Acute Inflammatory Demyelinating
Polyradiculoneuropathies (Landrys or Guillain-Barr syndrome).
In: Kelley WN, DeVitaVT JR, et al, editors. Textbook of Internal
Medicine2nd edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company,
1992 p. 2235-2236.
93 Rees JH, Soudain SE, et al. Campylobacter jejuni infection and
Guillain-Barre syndrome. N Engl J Med 1995 Nov
23;333(21):1374-1379.
94 Jacobson MF, Lefferts LY, Garland AW. Meat, Poultry, and Eggs.
In: Safe Food: Eating Wisely in a Risky World. Venice, CA: Living
Planet Press, 1991 p. 91-92.
Nineties. EauClaire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279.
96 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and
Wisconsin, 1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct
14;43(40):740-741.
97 Hennessy TW, Hedberg CW, et al. A national outbreak of
Salmonella enteritidis infections from ice cream. The
Investigation Team. N Engl J Med 1996 May 16;334(20):12811286.
14;43(40):740-741.
14;43(40):740-741.
100 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally
distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and
14;43(40):740-741.
103 Salmonella enteritidis infection. (pamphlet) Centers for Disease
Control/National Center for Infectious Diseases; US Dept of
HHS; November 1992.
104 Salmonella enteritidis infection. (pamphlet) Centers for Disease
Control/National Center for Infectious Diseases; US Dept of
HHS; November 1992.
105 Outbreak of Salmonellosis associated with beef jerkyNew
Mexico, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1995 Oct
27;44(42):785-788.
Nineties. EauClaire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 267279.
107 Cobb, LL. Findings presented at 97th General Meeting of the
American Society for Microbiology, Miami, 1997.
400
108 Surveillance for foodborne-disease outbreaksUnited States,
1988-1992. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Oct 25;45
No.SS-5: 18-19.
109 Clostridium perfringens gastroenteritis associated with corned
beef served at St. Patricks Day mealsOhio and Virginia, 1993.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Mar 4;43(8):137, 143-144.
110 Cho SN, Brennan PJ, et al. Mycobacterial aetiology of Crohns
disease: serologic study using common mycobacterial antigens
and a species-specific glyColipid antigen from Mycobacterium
paratuberculosis. Gut 1986 Nov;27(11):1353-1356.
111 Mycobacterium paratuberculosis implicated in Crohns Disease.
Gastroenterology Observer 1995 Nov/Dec;14(6):4-5.
112 Mycobacterium paratuberculosis implicated in Crohns Disease.
Gastroenterology Observer 1995 Nov/Dec;14(6):4-5.
113 Streeter RN, Hoffsis GF, et al. Isolation of Mycobacterium
paratuberculosis from colostrum and milk of subclinically infected cows. Am J Vet Res 1995 Oct;56(10):1322-1324.
114 Grant IR, Ball HJ, et al.. Inactivation of Mycobacterium paratuberculosis in cows milk at pasteurization temperatures. Appl
Environ Microbiol 1996 Feb;62(2):631-636.
115 Kochanek KD, Hudson BL. . Advance Report of Final Mortality
Statistics, 1992. Monthly Vital Statistics Report. Centers for
Disease Control and Prevention. 1995;43(6) supplement: page
23.
116 Leukemia Society of America. Facts About Leukemia,
Lymphoma, Multiple Myeloma, and Hodgkins Disease. New
York, NY; 1995 p. 4.
117 USDA:APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service).
DxMonitor: Animal Health Report. Winter 1995. Fort Collins,
Colorado. P. 6-7. (Napomena: Na Floridi je u treem kvartalu
1995. godine 31 od 42 testirana grla stoke pozitivno to predstavlja odnos od priblino 74%).
118 USDA:APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service).
DxMonitor: Animal Health Report. Winter 1995. Fort Collins,
Colorado. P. 6-7.
119 Johnson R, Kaneene JB. Bovine Leukemia Virus. Part III.
Zoonotic Potential, Molecular Epidemiology, and an Animal
Model. Compendium on Continuing Education for the Practicing
Veterinarian 1991;13(10):1631-1637.
120 Baumgartener L, Olson C, Onuma M. Effect of pasteurization
and heat treatment on bovine leukemia virus. J Am Vet Med
Assoc 1976 Dec 1;169(11):1189-1191.
121 McClure HM, Keeling ME, et al. Erythroleukemia in two infant
chimpanzees fed milk from cows naturally infected with the
bovine C-type virus. Cancer Res 1974 Oct;34(10):2745-2757.
122 Baumgartener LE. Bovine Leukemia Virus Transmission
Studies. Diss Abstr Int (Sci) 1982;42(11):4319-B.
123 Ferrer JF, Kenyon SJ, Gupta P. Milk of dairy cows frequently
contains a leukemogenic virus. Science 1981 Aug
28;213(4511):1014-1016.
124 Rubino MJ, Donham KJ. Inactivation of bovine leukemia virusinfected lymphocytes in milk. Am J Vet Res 1984
Aug;45(8):1553-1556.
125 Baumgartener LE. Bovine Leukemia Virus Transmission
Studies. Diss Abstr Int (Sci) 1982;42(11):4319-B.
126 Donham KJ, Berg JW, Sawin RS. Epidemiologic relationships of
the bovine population and human leukemia in Iowa. Am J
Epidemiol 1980 Jul;112(1):80-92.
127 Johnson R, Kaneene JB. 1991. Bovine Leukemia Virus. Part III.
Zoonotic Potential, Molecular Epidemiology, and an Animal
Model. Compendium on Continuing Education for the Practicing
Veterinarian 13(10): 1631-1637.
128 Ingersoll B. AIDS Cousin Infects Cattle; No Danger Seen. The
Wall Street Journal. 1991. Friday, May 31.
129 Van Der Maaten MJ, Whetstone CA. Studies of Cattle Naturally
and Experimentally Infected with Bovine Lentivirus.
Immunobiology of Viral Infections. Proc. 3rd Congress Europ.
Soc. Vet. Virol. 1995. P. 353-357.
130 Van Der Maaten MJ. Update of Bovine Leukosis Virus and
Bovine Immunodeficiency Virus. TNAVC 1993 Proceedings.
Pages 614-615.
131 Archambault D, Nadin-Davis S, et al. The Bovine
Immunodefeciency Virus: 1990-1992 Update. Vet Res
1993;24(2):179-187.

132 Blair, A Dosemeci M, Heineman EF. Cancer and other causes of
death among male and female farmers from twenty-three
states. Am J Ind Med 1993 May;23(5):729-742.
133 Johnson ES. Mortality among non white men in the meat industry. J Occup Med 1989 Mar 31(3):270-272.
134 Donham KJ, Merchant JA, et al. Preventing respiratory disease
in swine confinement workers: intervention through applied epidemiology, education, and consultation. Am J Ind Med
1990;18(3):241-261.
135 Zuskin E, Mustajbegovic J, et. al, Respiratory function in poultry workers and pharmacologic characterization of poultry dust
extract. Environ Res 1995 Jul; 70(1): 11-19.
136 Pedersen B, Iversen M, et al. Pig farmers have signs of
bronchial inflammation and increased numbers of lymphocytes
and neutrophils in BAL fluid. Eur Respir J 1996 Mar;9(3):524530.
137 Johnson ES, Dalmas D, et al. Cancer mortality among workers
in abattoirs and meat packing plants: an update. Am J Ind Med
1995 Mar;27(3):389-403.
138 Outbreak of trichinellosis associated with eating cougar jerky
Idaho, 1995. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1996 Mar
15;45(10):205-206.
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 357. (italics
supplied)
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 414
11. poglavlje: Mleko: prijatelj ili neprijatelj?

1 New York Times, Federal Trade Commission Finds Milk
Advertising Campaign Deceptive. April 1974. As described In:
Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY:
TEACH Services, Inc., 1983 p. 66-70.
2 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY: TEACH
Services, Inc., 1983 p. 2, 66-68.
Services, Inc., 1983 p.2.
Services, Inc., 1983 p. 2.
Services, Inc., 1983 p. 2.
7 Grulee CG, Sanford HN, Herron PH. Breast and Artificial Feeding.
JAMA 1934;103:735.
8 Grulee CG, Sanford HN, Schwartz H. Breast and Artificially Fed
Infants. JAMA 1935;104:1986.
9 Barness LA Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE,
editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition..
Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1992 p. 116-117.
10 Cunningham AS Morbidity in breast-fed and artificially fed
infants. J Pediatr 1977 May;90(5):726-729.
11 Cunningham AS. Morbidity in breast-fed and artificially fed
infants. II. J Pediatr 1979 Nov;95(5 Pt 1):685-689.
13 Scariati PD, Grummer-Strawn LM, Fein SB. A longitudinal analysis of infant morbidity and the extent of breastfeeding in the
united states. Pediatrics 1997 Jun;99(6):E5.
14 Cunningham AS. Morbidity in breast-fed and artificially fed
infants. J Pediatr 1977 May;90(5):726-729.
LITERATURA
19 Manz F. Why is the phosphorus content of human milk exceptionally low? Monatsschr Kinderheilkd 1992 Sep;140(9 Suppl
1):S35-39.
22 Oski FA. Dont Drink Your Milk9th edition. Brushton, NY:
TEACH Services, Inc., 1983 p. 11.
23 Barr RG, Levine MD, Watkins JB. Recurrent abdominal pain of
childhood due to lactose intolerance. N Engl J Med 1979 Jun
28;300(26):1449-1452.
24 MacDonald, I. Carbohydrates. In: Shils ME, Young VR, editors.
Modern Nutrition in Health and Disease7th edition.
Philadelphia, PA: Lea and Febiger, 1988 p. 43-44.
25 Bayless TM, Huang SS Recurrent abdominal pain due to milk and
lactose intolerance in school-aged children. Pediatrics 1971
Jun;47(6):1029-1032.
26 Bayless TM, Rothfeld B, et al. Lactose and milk intolerance: clinical implications. N Engl J Med 1975 May 29;292(22):1156-1159.
28 Wilson NW, Hamburger RN. Allergy to cows milk in the first year
of life and its prevention. Ann Allergy 1988 Nov;61(5):323-327.
29 Saarinen UM, Kajosaari M. Breastfeeding as prophylaxis against
atopic disease: prospective follow-up study until 17 years old.
Lancet 1995 Oct 21;346(8982):1065-1069.
30 Hamilton, JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia,
PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971-972.
PA: WB Saunders Company, 1992 p. 971.
32 Iacono G, Carroccio A, et al. Chronic constipation as a symptom
of cow milk allergy. J Pediatr 1995 Jan;126(1):34-39.
33 Speer F. The allergic child. Am Fam Physician 1975
Feb;11(2):88-94.
34 Gerrard JW, MacKenzie JW, et al. Cows milk allergy: prevalence
and manifestations in an unselected series of newborns. Acta
Paediatr Scand Suppl 1973;234():1-21.
TEACH Services, Inc., 1983 p. 16,17.
37 Hamilton JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia,
38 Hamilton JR. Dietary Protein Intolerance. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia,
39 Barness LA. Nutrition and Nutritional Disorders. In: Behrman RE,
editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition. Philadelphia,
40 Jakobsson I. Unusual presentation of adverse reactions to cows
milk proteins. Klin Padiatr 1985 Jul-Aug;197(4):360-362.
TEACH Services, Inc., 1983 p.17.
42 Oski FA. Iron deficiency in infancy and childhood. N Engl J Med
1993 Jul 15;329(3):190-193.
43 Stockman JA 3rd. Iron Deficiency Anemia. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia,
PA: WB Saunders Company, 1992 p. 1239.
Edition. Philadelphia, PA: JB. Lippincott Co., 1989 p. 151.
401
45 American Academy of Pediatrics Committee on Nutrition: The
use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6 Pt
1):1105-1109.
46 Lucas A , Morley R , et al. Breast milk and subsequent intelligence quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb
1;339(8788):261-264
47 Walker M. Regarding higher IQs in preterm infants fed human
milk. Birth 1993 Mar;20(1):50.
48 Crook WG. Food allergythe great masquerader. Pediatr Clin
North Am 1975 Feb;22(1):227-238.
49 Uauy-Dagach, R, Mena P. Nutritional role of omega-3 fatty acids
during the perinatal period. Clin Perinatol 1995 Mar;22(1):157175.
50 American Academy of Pediatrics. The use of whole cows milk in
infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6):1105-1109.
quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb
1;339(8788):261-264.
North Am 1975 Feb;22(1):227-238.
North Am 1975 Feb;22(1):227-238.
Feb;11(2):88-94.
North Am 1975 Feb;22(1):227-238.
Feb;11(2):88-94.
57 Sly RM. Adverse Reactions to Foods. In: Behrman RE, editor.
Nelson Textbook of Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA:
WB Saunders Company, 1992 p. 608-610.
58 Sly RM. Adverse Reactions to Foods. In: Behrman RE, editor.
59 Stern RC. Pulmonary Hemosiderosis. In: Behrman RE, editor.
60 Seely S. Diet and coronary disease: a survey of mortality rates
and food consumption statistics of 24 countries. Med
Hypotheses 1981 Jul; 7(7): 907-918.
61 Rank P. Milk and arteriosclerosis. Med Hypotheses 1986 Jul;
20(3): 317-338.
62Artaud-Wild SM, Connor SL, et. al. Differences in coronary mortality can be explained by differences in cholesterol and saturated fat intakes in 40 countries but not in France and Finland. A
paradox. Circulation 1993 Dec; 88(6): 2771-2779.
63 Segall JJ. Dietary lactose as a possible risk factor for ischaemic
heart disease: review of epidemiology. Int J Cardiol 1994 Oct;
46(3): 197-207.
64 Karjalainen J , Martin JM , et al. A bovine albumin peptide as a
possible trigger of insulin-dependent diabetes mellitus N Engl J
Med 1992 Jul 30;327(5):302-307.
65 Cavallo MG, Fava D, et al. Cell-mediated immune response to
beta casein in recent-onset insulin-dependent diabetes: implications for disease pathogenesis. Lancet 1996 Oct
5;348(9032):926-928.
66 Esterly NB. Acne. In: Behrman RE, editor. Nelson Textbook of
Pediatrics14th edition.. Philadelphia, PA: WB Saunders
Company, 1992 p. 1682-1684.
Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 151.
Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p. 23-26.
TEACH Services, Inc., 1983 p. 59, 63, 64.
TEACH Services, Inc., 1983 p. 59, 64-65.
402
21;336(8708):129-133.
75 Sirtori CR , Agradi E , et al. Soybean-protein diet in the treatment of type-II hyperlipoproteinaemia. Lancet 1977 Feb
5;1(8006):275-277.
1;58(11):2363-2371.
77 La Vecchia C, Negri E, et al. Dairy products and the risk of prostatic cancer. Oncology 1991;48(5):406-410.
78 Benito E , Obrador A , et al. A population-based case-control
Cancer 1990 Jan 15;45(1):69-76.
79 Gaskill SP, McGuire WL, et al. Breast cancer mortality and diet in
the United States. Cancer Res 1979 Sep;39(9):3628-3637.
80 Layzer RB. Hereditary and Acquired Intrinsic Motor Neuron
Diseases. In: Bennett JC, Plum F, editors Cecil Textbook of
Medicine20th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders
Company, 1996. p. 2052-2055.
82 Rudick RA. Multiple Sclerosis and Related Conditions. In:
Bennett JC, Plum F, editors Cecil Textbook of Medicine20th
edition. Philadelphia, PA: WB Saunders Company, 1996. p.
2106-2113.
83 Agranoff BW, Goldberg D. Diet and the geographical distribution
of multiple sclerosis. Lancet 1974 Nov 2;2(7888):1061-1066.
85 The World Book Encyclopedia. Chicago, IL: World Book, Inc.,
vol. 13, 1993.
86 Hyde JL, Blackwell JH, Callis JJ. Effect of pasteurization and
evaporation on foot-and-mouth disease virus in whole milk from
infected cows. Can J Comp Med 1975 Jul;39(3):305-309.
87 Blackwell JH , Hyde JL. Effect of heat on foot-and-mouth disease
virus (FMDV) in the components of milk from FMDV-infected
cows. J Hyg (Lond) 1976 Aug;77(1):77-83.
88 Rubino MJ. Inactivation of bovine leukemia virus in milk. Thesis,
University of Iowa. December 1980. As cited In: Hulse V. Mad
Cows and Milk Gate. Phoenix, OR: Marble Mountain Publishers,
1996 p. 157.
89 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Outbreak of
salmonella enteritidis associated with nationally distributed ice
cream productsMinnesota, South Dakota, and Wisconsin,
1994. MMWR 1994 Oct. 14; 43(40):740-741.
90 Hedberg CW, Korlath JA, et al. A multistate outbreak of
Salmonella javiana and Salmonella oranienburg infections due to
consumption of contaminated cheese. JAMA 1992 Dec
9;268(22):3203-3207.
91 Last LM, Wallace RB. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and
Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton and
Lange, 1992 p. 150.
Lange, 1992 p. 263.
Lange, 1992 p. 236.
Lange, 1992 p. 199.
Lange, 1992 p. 199.
Lange, 1992 p. 591.
Lange, 1992 p. 591.
98 Hulse V. Crohns disease from milk. In: Mad Cows and Milk Gate.
Phoenix, OR: Marble Mountain Publishers, 1996 p. 251.

99 Grant IR, Ball HJ, et al. Inactivation of Mycobacterium paratuberculosis in cows milk at pasteurization temperatures. Appl
Environ Microbiol 1996 Feb;62(2):631-636.
100 Nadakavukaren A. Food Quality in Man and Environment: A
Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland
Press Inc., 1990 p. 243.
101 Nadakavukaren A. Food Quality in Man and Environment: A
Health Perspective3rd edition. Prospect Heights, IL: Waveland
Press Inc., 1990 p. 243
102 Brady MS, Katz SE. Antibiotic/Antimicrobial Residues in Milk.
Journal of Food Protection 1988;51(1):8-11.
103 Brady MS, White N, Katz SE. Resistance Development Potential
of Antibiotic/Antimicrobial Residue Levels Designated as Safe
Levels. Journal of Food Protection 1993;56(3):229-233.
Postmenopausal Osteoporosis. In Guide to Clinical Preventive
105 Miller GD, Jaarvis JK, McBean LD. Handbook of Dairy Foods and
Nutrition. Boca Raton, FL: CRC Press, 1995.
106 Dawson-Hughes B, Dallal GE, et al. Effect of vitamin D supplementation on wintertime and overall bone loss in healthy postmenopausal women. Ann Intern Med 1991 Oct 1;115(7):505512.
107 Abbott RD, Curb JD, et al. Effect of dietary calcium and milk
consumption on risk of thromboembolic stroke in older middleaged men. The Honolulu Heart Program. Stroke 1996
May;27(5):813-818.
108 Miller GD, Jaarvis JK, McBean LD. Handbook of Dairy Foods and
Nutrition. Boca Raton, FL: CRC Press, 1995.
109 Public Voice for Food and Health Policy, 1992.
110 Ellen Hans. Public Voice for Food and Health Policy. 1992.
114 American Academy of Pediatrics Committee on Nutrition: The
use of whole cows milk in infancy. Pediatrics 1992 Jun;89(6 Pt
1):1105-1109.
12. poglavlje: eoni reanj: Kruna mozga

1 Sastavio sam priu o Fineasu Gejdu iz sledeih odrednica:
Constantian HM. The Country Doctor and His Illustrious Patient.
Worchester Medical News, Sept-Oct. 1972.
Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues
about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994
May 20;264(5162):11021105.
Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and
Neuropsychology of the Frontal Lobe2nd edition. New York:
Raven Press, 1989 p. 126.
Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House.
New York: The Dial Press, 1968 p. I-XXII.
2 Damasio H, Grabowski T, et al. The return of Phineas Gage: clues
about the brain from the skull of a famous patient. Science 1994
May 20;264(5162):11021105.
3 Moore KL. Clinically Oriented Anatomy. Baltimore, MD: Williams
and Wilkens, 1980 p. 935.
4 Price BH, Daffner KR, et al. The comportmental learning disabilities of early frontal lobe damage. Brain 1990 Oct;113 ( Pt
5)():1383-1393.
5 Stuss DT, Benson D. The Frontal Lobes. New York: Raven Press,
1986 p. 5, 204.
6 Fulton JF, editor. The Frontal Lobes. New York: Hafner Publishing.
Company, 1966 p. 27, 59.
1986 p. 6.
8 Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and
Raven Press, 1989 p. 3-9, 125.
9 Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House.
LITERATURA
10 Koskoff Y, Goldhurst. Prologue. In: The Dark Side of the House.
11 Darrach B. The Sorrow and the StrengthRose Fitzgerald
Kennedy. Life Magazine 1995 (March) p. 52-63.
12 Fulton JF, editor. The Frontal Lobes. New York: Hafner
Publishing. Company, 1966 p. 27,696.
5)():1383-1393.
5)():1384.
15 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health and Healing
1983;9(1):8-10, 26-27, 30.
5)():1383-1393.
17 Fuster JM. The Prefrontal Cortex, Anatomy, Physiology, and
Raven Press, 1989 p. 129, 154.
18 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology6th edition.
Philadelphia: WB Saunders Company, 1981 p. 689-690.
19 Best CH, Taylor N. The Physiological Basis of Medical Practice
5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins Company, 1950
p. 1023, 1024.
20 Baldwin B. The Front-Brain. Journal of Health and Healing
1983;9(1):9.
21 Cummings JL. Frontal-subcortical circuits and human behavior.
Arch Neurol 1993 Aug;50(8):873-880.
22 Best CH, Taylor N. The Physiological Basis of Medical Practice
5th edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins Company, 1950
p. 1023, 1024.
1986 p. 126-130, 243.
24 George MS, Ketter TA, Post RM. SPECT and PET imaging in
mood disorders. J Clin Psychiatry 1993 Nov;54 Suppl():6-13.
25 Robert, J. Behavioural disorders are overdiagnosed in U.S.
British Medical Journal. 1996 March 16. 312(7032): 657.
27 Kuczmarski RJ, Flegal KM, et al. Increasing prevalence of overweight among US adults. JAMA 1994 Jul 20;272(3):205-211.
28 Update: prevalence of overweight among children, adolescents,
and adultsUnited States, 1988-1994. MMWR Morb Mortal Wkly
Rep 1997 Mar 7;46(9):198-202.
1986 p. 243.
30 Baldwin BE. The front brain and the minister. Ministry Magazine.
1990 Jan p. 20-23.
31 Monitoring the future survey. Released December 20, 1996 by
Donna Shalala, Secretrary Department of Health and Human
Services. Also National Parents Research Institute for Drug
Education (PRIDE) survey, September, 1996. Atlanta GA.
32 Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in heavy
marijuana users. NIDA notes (National Institute on Drug Abuse)
May/June 1996;11(3):1, 4, 9.
33 Fried PA, Gray R, Watkinson B. A follow-up study of attentional
behavior in 6-year-old children exposed prenatally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neurotoxicology & Teratology 1992
Sep-Oct;14(5):299-311.
34 The Medical Letter 1989 Dec 29;31():113-118.
35 Surgeon Generals Workshop on Health Promotion and Aging:
summary recommendations of the Medication Working Group.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1989 Sep 8;38(35):605-606,611612.
36 Surgeon Generals Workshop on Health Promotion and Aging:
summary recommendations of the Medication Working Group.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1989 Sep 8;38(35):605-606,611612.
37 Black CJ. Disease and Its Causes. In: Selected Messages Book
2. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association,
1958 p. 451-452.
38 Bairstow BM, Burke V, et al. Inadequate recording of alcoholdrinking, tobacco-smoking and discharge diagnosis in medical
403
in-patients: failure to recognize risks including drug interactions.
Med Educ 1993 Nov;27(6):518-523.
39 Wang GJ, Volkow ND, et al. Functional importance of ventricular enlargement and cortical atrophy in healthy subjects and
alcoholics as assessed with PET, MR imaging, and neuropsychologic testing. Radiology 1993 Jan;186(1):59-65.
40 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitive loss
among employed men and women. Am J Public Health 1983
May;73(5):521-526.
41 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driver injuries in
relation to driver age and sex. J Stud Alcohol 1991
Jul;52(4):302-310.
42 Wainwright PE, Levesque S, et al. Effects of environmental
enrichment on cortical depth and Morris-maze performance in
B6D2F2 mice exposed prenatally to ethanol. Neurotoxicol
Teratol 1993 Jan-Feb;15(1):11-20.
43 Wozniak DF, Cicero TJ, et al. Paternal alcohol consumption in the
rat impairs spatial learning performance in male offspring.
Psychopharmacology (Berl) 1991;105(2):289-302.
44 Black CJ. A Lesson for the Times. In: Health Reformer, 1878.
Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen
G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995.
45 Black CJ. A Lesson for the Times [Liquor & Tobacco]. In: Signs
of the Times, 1878. Found In: Ellen G. White Estate. The
Published Writings of Ellen G. White. Version 2.0 (CD-ROM),
1995.
46 Kruger A. Chronic psychiatric patients use of caffeine: pharmacological effects and mechanisms. Psychol Rep 1996 Jun;78(3 Pt
1):915-923.
47 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on psychological
functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.
48 Ferre S, Popoli P, et al. Postsynaptic antagonistic interaction
between adenosine A1 and dopamine D1 receptors. Neuroreport
1994 Dec 30;6(1):73-76.
49 Ferre S, OConnor WT, et al. Antagonistic interaction between
adenosine A2A receptors and dopamine D2 receptors in the ventral striopallidal system. Implications for the treatment of schizophrenia. Neuroscience 1994 Dec;63(3):765-773.
50 Baldessarini RJ. Drugs and the treatment of Psychiatric disorders. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors. Goodman and
Gilmans The Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition.
New York, NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 396-397,
595.
52 Passero S, Nardini M, Battistini N. Regional cerebral blood flow
changes following chronic administration of antidepressant
drugs. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 1995
Jul;19(4):627-636.
53 Passero S. Nardini M. Battistini N Regional cerebral blood flow
changes following chronic administration of antidepressant
drugs. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 1995
Jul;19(4):627-636.
54 Jacobsen BK , Hansen V. Caffeine and health. Br Med J (Clin Res
Ed) 1988 Jan 23;296(6617):291.
55 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain Res 1990 Jun
18;520(1-2):322-323.
56 Shi D, Nikodijevic O, et al. Chronic caffeine alters the density of
adenosine, adrenergic, cholinergic, GABA, and serotonin receptors and calcium channels in mouse brain. Cell Mol Neurobiol
1993 Jun;13(3):247-261.
57 Curatolo PW, Robertson D. The health consequences of caffeine.
Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 1):641-653.
58 Lin Y, Phillis JW. Chronic caffeine exposure enhances adenosinergic inhibition of cerebral cortical neurons. Brain Res 1990 Jun
18;520(1-2):322-323.
59 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phosphatidylcholine
on memory in memory deficient mice with low brain acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):PL111-118.
60 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanol ingestion produces cholinergic hypofunction in rat brain. Alcohol 1997 JanFeb;14(1):93-98.
404
Methylxanthines . In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.
Therapeutics7th edition. New York, NY: MacMillan Publishing
Company, 1985 p. 595-596.
64 Edelmann RJ, Moxon S. The effects of caffeine on psychological
functioning. Nutr Health 1985;4(1):29-36.
65 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing? In: Nutrition for the
Nineties.. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p. 286.
66 Martin TR, Bracken MB. The association between low birth
weight and caffeine consumption during pregnancy. Am J
Epidemiol 1987 Nov;126(5):813-821.
67 Caan BJ, Goldhaber MK. Caffeinated beverages and low birthweight: a case-control study. Am J Public Health 1989
Sep;79(9):1299-1300.
68 Burr ML, Gallacher JE, et al. Coffee, blood pressure and plasma
lipids: a randomized controlled trial. Eur J Clin Nutr 1989
Jul;43(7):477-483.
69 Lang T, Degoulet P, et al. Relation between coffee drinking and
blood pressure: analysis of 6,321 subjects in the Paris region.
Am J Cardiol 1983 Dec 1;52(10):1238-1242.
71 Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health
and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT: Appleton
and Lange, 1992 p. 900.
74 Science News 1993 Jan 16;143:46-47.
75 Ott, Alewijn. Announced April 15, 1997 at the American
Academy of Neurology meeting in Boston.
76 Fox NL, Hebel JR, Sexton M. Prenatal exposure to tobacco: II.
Effects on cognitive functioning at age three. International
Journal of Epidemiology 1990 Mar;19(1):72-77.
77 Rogan WJ, Gladen BC. Breast-feeding and cognitive development. Early Hum Dev 1993 Jan;31(3):181-193.
quotient in children born preterm. Lancet 1992 Feb
1;339(8788):261-264.
79 Yokota A. Relationship between polyunsaturated fatty acid
(PUFA) and learning ability in the brain of rat fetus and newborn.
Nippon Sanka Fujinka Gakkai Zasshi 1993 Jan;45(1):15-22.
80 Bourre JM, Bonneil M, et al. Function of dietary polyunsaturated
fatty acids in the nervous system. Prostaglandins Leukot Essent
Fatty Acids 1993 Jan;48(1):5-15.
81 Makrides M, Neumann MA, et al. Erythrocyte fatty acids of term
infants fed either breast milk, standard formula, or formula supplemented with long-chain polyunsaturates. Lipids 1995
Oct;30(10):941-948.
82 Jackson KA, Gibson RA. Weaning foods cannot replace breast
milk as sources of long-chain polyunsaturated fatty acids. Am J
Clin Nutr 1989 Nov;50(5):980-982.
83 Coscina DV, Yehuda S. Learning is improved by a soybean oil diet
in rats. Life Sci 1986 May 12;38(19):1789-1794.
84 Yehuda S, Carasso RL. Modulation of learning, pain thresholds,
and thermoregulation in the rat by preparations of free purified
alpha-linolenic and linoleic acids: determination of the optimal
omega 3-to-omega 6 ratio. Proc Natl Acad Sci U S A 1993 Nov
1;90(21):10345-10349.
85 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine. 1990 Mar
:25-27.
86 Greenwood CE, Winocur G. Cognitive impairment in rats fed
high-fat diets: a specific effect of saturated fatty-acid intake.
Behav Neurosci 1996 Jun;110(3):451-459.
87 Rosenberg IH, Miller JW. Nutritional factors in physical and cognitive functions of elderly people. Am J Clin Nutr 1992 Jun;55(6
Suppl):1237S-1243S.
88 Tucker DM, Penland JG, et al. Nutrition status and brain function
in aging. Am J Clin Nutr 1990 Jul;52(1):93-102.

89 La Rue A, Koehler KM, et al. Nutritional status and cognitive
functioning in a normally aging sample: a 6-y reassessment. Am
J Clin Nutr 1997 Jan;65(1):20-29.
Philadelphia: WB. Saunders Company, 1991 p. 684-685.
92 Prinz RJ, Riddle DB. Associations between nutrition and behavior in 5-year-old children. Nutr Rev 1986 May;44 Suppl():151158.
93 Blackman JD, Towle VL, et al. Hypoglycemic thresholds for cognitive dysfunction in humans. Diabetes 1990 Jul;39(7):828-835.
94 Ryan CM, Atchison J, et al. Mild hypoglycemia associated with
deterioration of mental efficiency in children with insulindependent diabetes mellitus. J Pediatr 1990 Jul;117(1 Pt 1):3238.
Edition. Philadelphia, PA: JB Lippincott Company, 1989.
96 Lloyd HM, Green MW, Rogers PJ. Mood and cognitive performance effects of isocaloric lunches differing in fat and carbohydrate content. Physiology & Behavior 1994 Jul;56(1):51-57.
97 Finberg JP, Seidman R, Better OS. Cardiovascular responsiveness to vasoactive agents in rats with obstructive jaundice. Clin
Exp Pharmacol Physiol 1982 Nov-Dec;9(6):639-643.
100 Finberg JP, Seidman R, Better OS. Cardiovascular responsiveness to vasoactive agents in rats with obstructive jaundice. Clin
Exp Pharmacol Physiol 1982 Nov-Dec;9(6):639-643.
101 Fischer JE. False Neurotransmistters and Hepatic Coma. In:
Plum F, editor. Brain Dysfunction in Metabolic Disorder. Res.
Publ. Assoc. Nerv Ment. Dis., vol 53. Raven Press: NY. 1974.
102 Vaccari A. The tyramine binding site in the central nervous system: an overview. Neurochem Res 1993 Aug;18(8):861-868.
103 Jaffe JH. Drug Addiction and Drug Abuse. In: Gilman AG,
Goodman LS, et al, editors. Goodman and Gilmans The
Pharmacologic Basis of Therapeutics7th edition. New York,
NY: MacMillan Publishing Company, 1985 p. 562-563.
104 Moret S, Bortolomeazzi R, Lercker G. Improvement of extraction procedure for biogenic amines in foods and their high-performance liquid chromatographic determination. J Chromatogr
1992 Feb 7;591(1-2):175-180.
105 Veciana-Nogues MT , Hernandez-Jover T , et al. Liquid chromatographic method for determination of biogenic amines in
fish and fish products. J AOAC Int 1995 Jul-Aug;78(4):10451050.
106 Eerola S, Hinkkanen R, et al. Liquid chromatographic determination of biogenic amines in dry sausages. J AOAC Int 1993
May-Jun;76(3):575-577.
107 Straub B, Schollenberger M, et al. Extraction and determination
of biogenic amines in fermented sausages and other meat products using reversed-phase-HPLC. Z Lebensm Unters Forsch 1993
Sep;197(3):230-232.
108 Geornaras I, Dykes GA, von Holy A. Biogenic amine formation
by poultry-associated spoilage and pathogenic bacteria. Lett
Appl Microbiol 1995 Sep;21(3):164-166.
109 Makarios-Laham I, Levin RE. Isolation from haddock tissue of
psychrophilic bacteria with maximum growth temperature below
20 degrees C. Appl Environ Microbiol 1984 Aug;48(2):439-440.
110 Lin JK. Food-borne amines and amides as potential precursors
of endogenous carcinogens. Proc Natl Sci Counc Repub China
[B] 1986 Jan;10(1):20-34.
111 Callaway JC, Airaksinen MM, et al. Formation of tetrahydroharman
(1-methyl-1,2,3,4-tetrahydro-betacarboline)
by
Helicobacter pylori in the presence of ethanol and tryptamine.
Life Sci 1996;58(21):1817-1821.
112 Yamashita K , Ohgaki H , et al. DNA adducts formed by the
comutagens harman and norharman in various tissues of mice.
Cancer Lett 1988 Nov;42(3):179-183.
113 Oda Y, Nakamura S, Oki I. Harman and norharman induce SOS
responses and frameshift mutations in bacteria. Mutat Res 1988
May;208(1):39-44.
LITERATURA
114 Komissarov IV, Abramets II, Samoilovich IM. Tryptamine as an
endogenous modulator of neuronal sensitivity to serotonin.
Neirofiziologiia 1989;21(3):352-357.
115 Bosin TR, Faull KF. Harman in alcoholic beverages: pharmacological and toxicological implications. Alcohol Clin Exp Res 1988
Oct;12(5):679-682.
116 Rommelspacher H, Buchau C, Weiss J. Harman induces preference for ethanol in rats: is the effect specific for ethanol?
Pharmacol Biochem Behav 1987 Apr;26(4):749-55.
117 Lupandin VM, Lando LI, et al. Role of biogenic amines in the
pathogenesis of intellectual disorders in children with minimal
psychoorganic
syndromes.
Zh
Nevropatol
Psikhiatr
1978;78(10):1538-44.
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 368. (Note:
White first wrote this statement in 1868 in an earlier published
volume.)
119 Moriyama T, Uezu K, et al. Effects of dietary phosphatidylcholine on memory in memory deficient mice with low brain
acetylcholine concentration. Life Sci 1996;58(6):PL111-118.
120 Floyd EA, Young-Seigler AC, et al. Chronic ethanol ingestion
produces cholinergic hypofunction in rat brain. Alcohol 1997
Jan-Feb;14(1):93-98.
121 Boksa P, Mykita S, Collier B. Arachidonic acid inhibits choline
uptake and depletes acetylcholine content in rat cerebral cortical synaptosomes. J Neurochem 1988 Apr;50(4):1309-1318.
122 Adam O. Nutrition as adjuvant therapy in chronic polyarthritis.
Z Rheumatol 1993 Sep-Oct;52(5):275-280.
123 Baldwin BE. Diet and the brain. Ministry Magazine. 1990 Mar p.
25-27.
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 389. (Note:
EG White first published this statement in 1838.)
Publishing Association, 1905 p. 296.
126 Jacobson JL, Jacobson SW, Humphrey H. Effects of in utero
exposure to polychlorinated biphenyls and related contaminants
on cognitive functioning in young children. J Pediatr 1990
Jan;116(1):38-45.
127 Beauchene RE, Bales CW, et al. Effect of age of initiation of
feed restriction on growth, body composition, and longevity of
rats. J Gerontol 1986 Jan;41(1):13-19.
128 Means LW, Higgins JL, Fernandez TJ. Mid-life onset of dietary
restriction extends life and prolongs cognitive functioning.
Physiol Behav 1993 Sep;54(3):503-508.
129 Fraser GE, Singh PN, Bennett H. Variables associated with cognitive function in elderly California Seventh-day Adventists. Am
J Epidemiol 1996 Jun 15;143(12):1181-1190.
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 51, 52.
133 Mander J. Four Arguments for the Elimination of Television.
New York, NY: Quill, 1977 p. 195-202.
134 Jerry Mander quoting Merrelyn and Fred Emery, then at the
Center for Continuing Education, Australian National University
at Canberra. In: Mander J. Four Arguments for the Elimination
of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 205-211.
New York, NY: Quill, 1977 p. 196.
137 Morris, F as quoted in Mander J. Four Arguments for the
Elimination of Television. New York, NY: Quill, 1977 p. 208.
138 Dossey L. Healing Words: The Power of Prayer and the Practice
of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p.
xvi-xix.
xviii.
of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 3032.
405
241.
143 Byrd RC. Positive therapeutic effects of intercessory prayer in a
coronary care unit population. South Med J 1988 Jul;81(7):826829.
144 Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children.
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
New York, NY: Quill, 1977 p. 194-196.
146 Morris, F as quoted Mander J. Four Arguments for the
New York, NY: Quill, 1977 p. 210.
148 Krugman, H as cited in Mander J. Four Arguments for the
149 Peper, E. as cited in Mander J. Four Arguments for the
150 Toffler A. Future Shock. New York, NY: Random House Inc.,
1970.
151 Rubinstein EA. Television and Behavior. Research Conclusions
of the 1982 NIMH Report and Their Policy Implications.
American Psychologist, 1983 p. 820-825.
Pediatrics 1985 Feb;75(2): 233-240.
153 Schaie KW. The Pennsylvania State University. Behavioral
Plasticity and Health Behaviors: Psychosocial Implications for an
Aging Society. Symposium Presentation on Increasing the
Healthy Life Span: Advances in Aging and Health, Annual
Meeting of the American Association for the Advancement of
Science, San Francisco, CA, February 19, 1994.
154Zuckerman DM, Zuckerman BS. Televisions impact on children.
Pediatrics 1985 Feb;75(2): 233-240.
155 Dietz WH, Gortmaker SL. TV or not TV: fat is the question.
Pediatrics 1993 Feb;91(2): 499-501.
Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501.
157 Klesges RC, Shelton ML, Klesges LM. Effects of television on
metabolic rate: potential implications for childhood obesity.
Pediatrics 1993 Feb;91(2):281-286.
Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501.
159 Dealberto MJ , Pajot N , et al. Breathing disorders during sleep
and cognitive performance in an older community sample: the
EVA Study. J Am Geriatr Soc 1996 Nov;44(11):1287-1294.
160 Valkenburg PM, van der Voort TH. Influence of TV on daydreaming and creative imagination: a review of research.
Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339.
Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339.
162 Wheeler JL. Remote Controlled: How TV Affects You and Your
Family. Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing
Association, 1993 p. 39.
Psychol Bull 1994 Sep;116(2):316-339.
165 Williams TM quoted in Wheeler JL. Remote Controlled: How TV
Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review and
Herald Publishing Association, 1993 p. 42, 43.
166 Harrision LF, Williams TM.. Television and cognitive development. In: Williams TM, editor. The impact of television: a natural experiment in three communities. San Diego, CA: Academic
Press, 1986 p. 87-142.
167 Wiseman R. The megalab truth test. Nature 1995 Feb
2;373(6513):391.
168 Wiseman R. The megalab truth test. Nature 1995 Feb
2;373(6513):391.
406
169 Hundt, Reed E., Chairman, Federal Communications
Commission. Delivered before the National Press Club,
Washington, D, July 27, 1995
Association, 1993 p. 42, 43.
171 Waite BM, Hillbrand M, Foster HG. Reduction of aggressive
behavior after removal of music television. Hosp Community
Psychiatry 1992 Feb;43(2):173-175.
172 Peterson JL, Moore KA, Furstenberg FF Jr. Television viewing
and early initiation of sexual intercourse: is there a link? J
Homosex 1991;21(1-2):93-118.
173 Hundt, Reed E. Chairman, Federal Communications
Commission. Delivered before the National Press Club,
Washington, D, July 27, 1995.
174 Cohen DA, Richardson J, LaBree L. Parenting behaviors and the
onset of smoking and alcohol use: a longitudinal study.
Pediatrics 1994 Sep;94(3):368-375.
175 Wheeler JL. Squandering Gods Greatest Gift: Time. In: Remote
Controlled: How TV Affects You and Your Family. Hagerstown,
MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 45-50.
176 Lyle JL, Hoffman HR. Childrens Use of Television and Other
Media. In: Rubinstein EA, Comstock GA, Murray JP, editors.
Television and Social Behavior, 4: Television in Day-to-Day Life:
Patterns of Use. Washington, DC: U.S. Government Printing
Office, 1972.
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
Pediatrics 1993 Feb;91(2):499-501.
179 Personal Communication. Juanita McElwain, PhD. Retired Chair
of Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.
180 Personal Communication. Juanita McElwain, PhD. Retired Chair
of Music Therapy Department, Phillips University. Enid, OK.
181 Schreckenberg GM, Bird HH. Neural Plasticity of MUS Musculus
in Response to Disharmonic Sound. The Bulletin, New Jersey
Academy of Science 1987 Fall;32(2):77-86.
182 Scheel KR from University of Iowa and others reporting at the
104th annual meeting of the American Psychological Association
in Toronto, August, 1996.
183 Rauscher FH, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozart Enhances
Spatial-Temporal Reasoning: Towards A Neurophysiological
Basis. Neuroscience Letter 185,1995 p. 44-47.
184 Rauscher FH, Shaw G, Ky KN. Listening to Mozart Enhances
Spatial-Temporal Reasoning: Towards A Neurophysiological
Basis. Neuroscience Letter 185, 1995 p. 46.
185 Rauscher FH, Shaw GL, et al. Music and Spatial Task
Performance: A Causal Relationship. Presented at the American
Psychological Association 102nd Annual Convention in Los
Angeles, CA, August 12-16, 1994.
186 Schlaug G, Jancke L, et al. In vivo evidence of structural brain
asymmetry in musicians. Science 1995 Feb 3;267(5198):699701.
187 Grout DJ. A History of Wester Music3rd edition. New York:
W.W.Norton & Company, 1980.
188 Black CJ. Guiding Principles. In: Messages to Young people,
1930 p. 407-408.
189 Black CJ. We Choose the Best. In: Sons and Daughters of God,
1955 p. 177.
190 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associated risk
factors for acute brain infarction among persons of working age.
Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.
191 Haapaniemi H, Hillbom M, Juvela S. Lifestyle-associated risk
factors for acute brain infarction among persons of working age.
Stroke 1997 Jan;28(1):26-30.
192 Schmidt R, Fazekas F, et al. Magnetic resonance imaging white
matter lesions and cognitive impairment in hypertensive individuals. Arch Neurol 1991 Apr;48(4):417-420.
193 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly is associated with white matter lesions and cognitive decline.
Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830.
194 van Swieten JC, Geyskes GG, et al. Hypertension in the elderly is associated with white matter lesions and cognitive decline.
Ann Neurol 1991 Dec;30(6):825-830.

195 Salerno JA, Murphy DG, et al. Brain atrophy in hypertension. A
volumetric magnetic resonance imaging study. Hypertension
1992 Sep;20(3):340-348.
196 Moss MC, Scholey AB. Oxygen administration enhances memory formation in healthy young adults. Psycopharmacology 1996
Apr 124:255-260.
197 Rao ML, Muller-Oerlinghausen B, et al. The influence of phototherapy on serotonin and melatonin in non-seasonal depression. Pharmacopsychiatry 1990 May;23(3):155-158.
198 Stephan KM, Fink GR, et al. Functional anatomy of the mental
representation of upper extremity movements in healthy subjects. J Neurophysiol 1995 Jan;73(1):373-386.
199 Rodriguez-Esteban C, Schwabe JW, et al. Radical fringe positions the apical ectodermal ridge at the dorsoventral boundary
of the vertebrate limb. Nature 1997 Mar 27;386(6623):360-366.
200. Black CJ. The Bible a Means of Both Mental and Moral Culture.
In: Advent Review and Sabbath Herald, 1883 Sept 25, p. 25.
Found In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen
G. White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995.
201 Black CJ. Mind, Character, and Personality. Hagerstown, MD:
Review and Herald Publishing Association, 1977 p.93.
203 Black CJ. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review and
Herald Publishing Association, 1985 p. 142.
204 Black CJ. Reflecting Christ. Hagerstown, MD: Review and
Herald Publishing Association, 1985 p. 142.
13. poglavlje: Zaustavljanje plime nasilja

1 United States Department of Health and Human Services. Violent
and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000. Washington,
DC: US Government Printing Office. DHHS Publication number.
(PHS) 91-50212, 1991 p. 226.
2 Rosenberg ML, Mercy JA. Assaultive Violence. In: Last JM,
Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and
Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton &
Lange, 1992 p. 1038.
3 Tehniki, etvrti vodei uzrok gubitka potencijalnih godina ivota
pre 65 godine. United States Department of Health and Human
Services. Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000.
Washington, DC: US Government Printing Office. DHHS
Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 226
(PHS) 91-50212, 1991 p. 226
(PHS) 91-50212, 1991 p. 226
Lange, 1992 p. 1035.
(PHS) 91-50212, 1991 p. 226.
Lange, 1992 p. 1035.
Lange, 1992 p. 1035-1062.
10 Balaban DJ. Epidemiology and Prevention of Selected Chronic
Illnesses. In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public
Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992
p. 147-149.
Lange, 1992 p. 1035-1062.
LITERATURA
12 United States Department of Health and Human Services.
Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000.
Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 229.
13 United States Department of Health and Human Services.
Violent and Abusive Behavior. In: Healthy People 2000.
Publication number. (PHS) 91-50212, 1991 p. 229.
Lange, 1992 p. 1037.
15 OCarroll PW. Suicide. In: Last JM, Wallace RB, editors. MaxcyRosenau-Last Public Health and Preventive Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992 p. 1055.
16 Finkelhor D. Child Sexual Abuse. In: Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public Health and Preventive
Medicine13th edition.. Norwalk, CT: Appleton & Lange, 1992
p. 1050.
Illnesses . In: Cassens BJ, editor. Preventive Medicine and Public
p. 149.
18 Barna G. Generation Next. Ventura: Regal Books, 1995 p. 24-31.
19 The Washington Post Feb 1990. As cited in: Wheeler JL. The
Long Bloody TrailViolence in America. In: Remote Controlled:
How TV Affects You and Your Family. Hagerstown, MD: Review
20 Wheeler JL. Squandering Gods Greatest Gift: Time. In: Remote
MD: Review and Herald Publishing Association, 1993 p. 49.
21 DePaulo BM , Zuckerman M , Rosenthal R Humans as lie detectors. J Commun 1980 Spring;30(2):129-139.
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
24 Professor Elizabeth Newson, head of the child development unit
at Nottingham University, England. As quoted by. Irving Kristol.
Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal Tuesday,
May 31, 1994.
25 Kristol I. Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal
Tuesday, May 31, 1994.
26 Centerwall BS. Television and violence. The scale of the problem
and where to go from here. JAMA 1992 Jun 10;267(22):30593063.
28 Centerwall BS. Our Cultural Perplexities (V): Television and
Violent Crime. The Public Interest Number 111, Spring 1993 p.
56-71.
29 Huesmann LR. Psychological processes promoting the relation
between exposure to media violence and aggressive behavior by
the viewer. J Soc Issues 1986;42(3):125-139.
30 Meltzoff AN. Imitation of televised models by infants. Child Dev
1988 Oct;59(5):1221-1229.
31 Meltzoff AN. Memory in infancy. In: Squire LR, Byrne J, editors,
et al. Encyclopedia of Learning and Memory. New York, NY:
Macmillan Publishing Co Inc., 1992.
32 AC Nielsen Company. Nielsen Report on Television 1990.
Northbrook, Ill: Nielsen Media Research; 1990.
33 Flavell JH. The development of childrens knowledge about the
appearance-reality distinction. Am Psychol 1986 Apr;41(4):418425.
35 Oldenberg D. Primal Screen. Washington Post April 7, 1992. .
36 Bushman BJ, Geen RG. Role of cognitive-emotional mediators
and individual differences in the effects of media violence on
aggression. J Pers Soc Psychol 1990 Jan;58(1):156-163.
37 Liebert RM. Effects of television on children and adolescents. J
Dev Behav Pediatr 1986 Feb;7(1):43-48.
407
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
39 Hickey N. Is TV Violence Battering Our Kids? TV Guide. August
1992.
40 Rothenberg MB. Effect of television violence on children and
youth. JAMA 1975 Dec 8;234(10):1043-1046.
42 Carnegie Corporation. Report, 1992.
Pediatrics 1985 Feb;75(2):233-240.
44 Peterson JL, Moore KA, Furstenberg FF Jr. Television viewing and
early initiation of sexual intercourse: is there a link? J Homosex
1991;21(1-2):93-118.
45 Heller MS, Polsky S. Studies in Violence and Television. New
York, NY: American Broadcasting Company 1976.
48 Rubinstein EA. Television and Behavior: Research conclusions of
the 1982 NIMH Report and their policy implications. American
Psychologist, July 1983 p. 820-825.
49 Kristol I. Sex, Violence, and Videotape. The Wall Street Journal
Tuesday, May 31, 1994.
Association, p. 66.
51 Detroit News, Feb 16, 1997.
52Black CJ. Signs of the Times. Nampa, ID: Pacific Press Publishing
Association, May 8, 1884.
53 Black CJ. Signs of the Times. Nampa, ID: Pacific Press Publishing
Association, May 8, 1884.
54 2. Korinanima 3,4. Biblija.
55 2. Petrova 3,4. Biblija.
56 Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school sports build
character? A quasi-experiment on a national sample. Social
Science Journal 1990;27(3):303-315.
57 Rees CR, Howell FM, Miracle AW Jr. Do High school sports build
character? A quasi-experiment on a national sample. Social
Science Journal 1990;27(3):303-315.
58 Stevenson CL. Socialization effects of participation in sport: a
critical review. Research Quarterly for Exercise and Sprit
46(1975):287-301.
59 Begg DJ, Langley JD, et al. Sport and delinquency: an examination of the deterrence hypothesis in a longitudinal study. Br J
Sports Med 1996 Dec;30(4):335-341.
60 Miracle AW Jr, Rees CR. Evidence of the Myth. In: Lessons of the
Locker Room: The myth of school sports. 1994. Amherst, NY:
Prometheus Books. P. 88.
61 Kleiber DA, Roberts GC. The Effects of Sport Experience in the
Development of Social Character: An exploratory investigation.
Journal of Sport Psychology 1981;3:114-122.
62 Todd Crosset. University of Massachusetts (and coauthors at
Northeastern University .) quoted in Warner R. Analysis:
Footballs violence can spill into private lives, 1994.
63 Detroit News Oct 24, 1995 p. 11A, 13A.
64 Sportsman: Guralnik DB, editor. Websters New Word
Dictionary2nd College edition. New York, NY: Simon and
Schuster, 1984 p. 1377.
65 Stevenson, CL. College Athletics and Character: The Decline and
Fall of Socialization Research. In: Chu D, Segrave JO, Becker BJ.
Sport and Higher Education. Champaign, IL. Human Kinetics,
1986 p. 254-255.
66 Silva JM. The perceived legitimacy of rule violating behavior in
sports. The Journal of Sport Psychology 1983;5:438-466.
67 Detroit News, October. 24, 1995.
Locker Room: The myth of school sports. Amherst, NY:
Prometheus Books, 1994 p. 223.
69 Quoted in Detroit News, Oct. 24, 1995.
408
70 Miracle AW Jr, Rees CR. Lessons of the Locker Room: The myth
of school sports. Amherst, NY: Prometheus Books, 1994.
Locker Room: The myth of school sports. Amherst, NY:
Prometheus Books, 1994 p. 94-95.
72 Black CJ. Education. Nampa, ID: Pacific Press Publishing
Association, 1952, p. 210-211.
75 Black CJ. Mothers Helpers. In: Adventist Home. Hagerstown,
MD: Review and Herald Publishing Association, 1952 p. 284.
76 Prie Solomunove 16,18. Biblija.
77 Filibljanima 2,3. Biblija.
78 Bartlett,B. National Center For Policy Analysis. Quoted in Detroit
News, Oct 23, 1995.
p. 147-149.
80 I am indebted to Joel Wheeler for help in compiling this and the
following lists. Wheeler JL. Which Direction to go? In: Remote
MD: Review and Herald Publishing Association, p.133-151.
14. poglavlje: Stres bez potresa

1 Selye H. The evolution of the stress concept. Am Sci 1973 NovDec;61(6):692-699.
2 Selye H. Stress Without Distress. Philadelphia, PA: Lippincott,
1974 p. 31.
3 Selye H. The stress concept and some of its implications. In:
Hamilton V, Warburton DM, editors. Human Stress And
Cognition: An Information Processing Approach. New York, NY:
Wiley, p. 70.
4 Rice PL. Stress And Health: Principles And Practice For Coping
And Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing
Company, 1987 p. 18-19.
5 Yerkes RM, Dodson JD. The relation of strength of stimulus to
rapidity of habit formation. Journal Comparative and
Neurological Psychology 1908;18:459-482. As cited In: Rice PL.
Stress And Health: Principles And Practice For Coping And
Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company,
1987 p. 19.
6 Rice PL. Stress And Health: Principles And Practice For Coping
And Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing
Company, 1987 p. 19.
9 Guyton AC. The autonomic nervous system: the adrenal medulla.
In: Textbook of Medical Physiology8th edition. Philadelphia,
PA:WB Saunders, Co., 1991 p. 672-676.
10 Rice PL. Stress and Health: Principles and Practice for Coping
and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing
Company, 1987 p. 209-211.
11 The American Institute of Stress. StressAmericas #1 Health
Problem.
Internet:
http://www.stress.org/problem.htm
(2/4/97).
12 Martikainen P, Valkonen T. Mortality after the death of a spouse:
rates and causes of death in a large Finnish cohort. Am J Public
Health 1996 Aug;86(8 Pt 1):1087-1093
13 Martikainen P, Valkonen T. Mortality after the death of a spouse:
rates and causes of death in a large Finnish cohort. Am J Public
Health 1996 Aug;86(8 Pt 1):1087-1093.
14 Gonder-Frederick LA, Carter WR, et al. Environmental stress and
blood glucose change in insulin-dependent diabetes mellitus.
Health Psychol 1990;9(5):503-515.
15 Sheridan JF, Dobbs C, Brown D, Zwilling B.
Psychoneuroimmunology: stress effects on pathogenesis and
immunity during infection. Clin Microbiol Rev 1994
Apr;7(2):200-212.

16 Johnson J, Weissman MM, Klerman GL. Service utilization and
social morbidity associated with depressive symptoms in the
community. JAMA 1992 Mar 18;267(11):1478-1483.
17 Glenister D. Exercise and mental health: a review. J R Soc Health
1996 Feb;116(1):7-13.
18 Hoffman-Goetz L, Pedersen BK. Exercise and the immune system: a model of the stress response? Immunol Today 1994
Aug;15(8):382-387.
19 Nieman DC, Henson DA, et al. Physical activity and immune
function in elderly women. Med Sci Sports Exerc 1993
Jul;25(7):823-831.
20 Nieman DC. Exercise, infection, and immunity. Int J Sports Med
1994 Oct;15 Suppl 3():S131-141.
21 Weinstein L, Xie X, Cleanthous CC. Purpose in life, boredom, and
volunteerism in a group of retirees. Psychol Rep 1995
Apr;76(2):482.
22 Viswanathan R. Death anxiety, locus of control, and purpose in
life of physicians. Their relationship to patient death notification.
Psychosomatics 1996 Jul-Aug;37(4):339-345.
23 Jenkins CD, Stanton BA, Jono RT. Quantifying and predicting
recovery after heart surgery. Psychosom Med 1994 MayJun;56(3):203-212.
241.
26 Perl J. Sleep Right in Five Nights: A clear and effective Guide for
Conquering Insomnia. New York, NY: William Morrow and
Company Inc., 1993 p. 167.
27 Black CJ. Mind Cure. In: The Ministry of Healing. Nampa, ID:
Pacific Press Publishing Association, 1905. p. 251.
28 Black CJ. True Worship. In: Bible Training School. 1902-1917 (a
periodical) October p. 1. Found In: Ellen G. White Estate. The
1995.
29 Rice PL. The Concentration Techniques: Meditation and
Biofeedback. In: Stress and Health: Principles and Practice for
Coping and Wellness. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing
Company, 1987 p. 309.
Company, 1987 p. 313.
Company, 1987 p. 313.
Company, 1987 p. 305-312.
Philadelphia, PA: W.B. Saunders Co., 1991 p. 662-663.
Company, 1987 p. 308.
35 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY: William
Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.
36 Benson H. The Relaxation Response. New York, NY: William
Morrow and Company Inc., 1975 p. 19.
Company, 1987 p. 308.
38 Wenger MA, Bagchi BK. Studies of autonomic function in practitioners of Yoga in India. Behavioral Scieince 1961;6:312-323.
39 Puente AE, Beiman I. The effects of behavior therapy, self-relaxation, and transcendental meditation on cardiovascular stress
response. J Clin Psychol 1980 Jan;36(1):291-295.
of Medicine. New York, NY. HarperCollins Publishers, 1993 p. 6263.
LITERATURA
15. poglavlje: Sida i HIV: Neispriana pria
1 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary HIV
Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers. Publication
NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 4.
2 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: trends
in AIDS incidence, death, and prevalenceUnited States, 1996.
MMWR 1997 Feb. 28;46(8): 165-173.
3 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update: trends
in AIDS incidence, death, and prevalenceUnited States, 1996.
MMWR 1997 Feb. 28;46(8): 165-173.
4 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update:
Mortality attributable to HIV infection among persons aged 2544 yearsUnited States, 1994. MMWR 1996 Feb 16;45(6):121125.
5 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Update:
Mortality attributable to HIV infection among persons aged 2544 yearsUnited States, 1994. MMWR 1996 Feb 16;45(6):121125.
6 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Mortality
PatternsUnited States, 1993. MMWR 1996 Mar 1;45(8):161164.
7 Hellinger FJ. The lifetime cost of treating a person with HIV. JAMA
1993 Jul 28;270(4):474-478.
8 Hellinger FJ. Forecasts of the costs of medical care for persons
with HIV: 1992-1995. Inquiry 1992 Fall;29(3):356-365.
9 World Health Organization (WHO). The World Health Report
1995: Bridging the Gaps. Geneva, Switzerland: World Health
Organization, 1995.
10 Brown LR, Flavin C, et al. HIV/AIDS Pandemic Spreading Faster.
In: Vital Signs 1996: The Trends That Are Shaping Our Future.
New York: W. W. Norton & Co, 1996.
11 United Nations AIDS program estimates July, 1997.
12 First 500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb
Mortal Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853.
13 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). HIV/AIDS
Surveillance Report. 1995 Dec;7(2):5.
14 Hersh BS, Popovici F, et al. Acquired immunodeficiency syndrome in Romania. Lancet 1991 Sep 14;338(8768):645-649.
15 Vidmar L, Poljak M, et al. Transmission of HIV-1 by human bite.
Lancet 1996 Jun 22;347(9017):1762.
16 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). AIDS
Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 5.
17 Baba TW, Trichel AM, et al. Infection and AIDS in adult
macaques after nontraumatic oral exposure to cell-free SIV.
Science 1996 Jun 7;272(5267):1486-1489.
18 Update: Acquired Immunodeficiency SyndromeUnited States,
1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67.
1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67.
1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67.
21 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary
HIV Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers.
Publication NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 8.
23 Lackritz EM, Satten GA, et al. Estimated risk of transmission of
the human immunodeficiency virus by screened blood in the
United States. N Engl J Med 1995 Dec 28;333(26):1721-1725.
24 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Voluntary
HIV Counseling and Testing: Facts, Issues and Answers.
Publication NAIEP 7/94 D545, 1994 p. 19.
25 Lackritz EM, Satten GA, et al. Estimated risk of transmission of
the human immunodeficiency virus by screened blood in the
United States. N Engl J Med 1995 Dec 28;333(26):1721-1725.
409
of Internal Medicine13th edition (CD-ROM ). New York, NY:
1994. MMWR 1995 Feb 3;44(4):64-67.
of Internal Medicine13th edition (CD-ROM). New York, NY:
Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 5-6.
Prevention Guide. Publication OHA 8/94 D458, 1994 p. 7.
37 Lifson AR, Hessol NA, Rutherford GW. Progression and clinical
outcome of infection due to human immunodeficiency virus. Clin
Infect Dis 1992 Apr;14(4):966-972.
38 Alcabes P, Munoz A. Incubation period of human immunodeficiency virus. Epidemiol Rev 1993;15(2):303-318.
39 Fauci AS. Host factors and the pathogenesis of HIV-induced disease. Nature 1996 Dec 12;384(6609):529-534.
40 Paxton WA, Martin SR, et al. Relative resistance to HIV-1 infection of CD4 lymphocytes from persons who remain uninfected
despite multiple high-risk sexual exposure. Nat Med 1996
Apr;2(4):412-417.
41 Root-Bernstein, RS. Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of
Premature Consensus. New York, NY: The Free Press (A Division
of Macmillan and Co.), 1993.
42 Root-Bernstein RS. Alternative Hypotheses for Explaining AIDS.
In: Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus.
New York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.),
1993 p. 334.
43 Root-Bernstein RS. Immunosuppression and AIDS. In:
Rethinking AIDS: The Tragic Cost Of Premature Consensus. New
York, NY: The Free Press (A Division of Macmillan and Co.), 1993
p. 121-127.
44 Turner BJ, Hauck WW, et al. Cigarette smoking and maternalchild HIV transmission. J Acquir Immune Defic Syndr Hum
Retrovirol 1997 Apr 1;14(4):327-337.
1993 p. 129-133.
46 Scientific presentation given 5/6/96 in Washington, D.C. by
Preston Marx of the New York University School of Medicine and
the Aaron Diamond AIDS Research Center in New York City on
Progesterone and the Risk of SIV Transmission.
47 11th International Conference on AIDS in Vancouver British
Columbia as reported by Dr. Judith Wasserheit, director of the
division of sexually transmitted disease, prevention at the U.S.
Centers for Disease Control and Prevention. July, 1996.
p. 136-140.
1993 p. 327-349.
50 Fineberg HV, Wilson ME. Social vulnerability and death by infection. N Engl J Med 1996 Mar 28;334(13):859-860.
p. 121.
1993:327-349.
53 Bagasra O, Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol
ingestion on in vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to infection with HIV and of selected T-cell functions.
Alcohol Clin Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643.
410
p. 127.
55 Evans DL, Leserman J, et al. Severe life stress as a predictor of
early disease progression in HIV infection. Am J Psychiatry 1997
May;154(5):630-634.
56 Blair, JE. Clinics in sports medicine. AIDS and the athlete: Does
competition carry a risk? Family Practice Recertification 1994
May;16(5):16-27.
57 Tang AM, Graham NM, et al. Association between serum vitamin
A and E levels and HIV-1 disease progression. AIDS 1997
Apr;11(5):613-620.
58 Tang AM, Graham NM, et al. Low serum vitamin B-12 concentrations are associated with faster human immunodeficiency
virus type 1 (HIV-1) disease progression. J Nutr 1997
Feb;127(2):345-351.
59 Herzenberg LA, De Rosa SC, et al. Glutathione deficiency is associated with impaired survival in HIV disease. Proc Natl Acad Sci
U S A 1997 Mar 4;94(5):1967-1972.
60 Adapted from Centers for Disease Control and Prevention (CDC).
HIV/AIDS Surveillance Report. 1996 Dec;8(1):10. And from First
500,000 AIDS casesUnited States, 1995. MMWR Morb Mortal
Wkly Rep 1995 Nov 24;44(46):849-853.
61 Whiting A. Health & Temperance Dept., General Conference of
Seventh-day Adventists, Silver Springs MD. Published in the
Adventist Review 1992.
62 General Conference of Seventh-day Adventists, Health
Department. Silver Spring, MD. Personal communication. (RWS)
,1996.
63 National Institutes of Health Consensus Development
Conference Statement on Cervical Cancer. (Draft of statement
prepared based on April 4, 1996 based on April 1-3, 1996 conference).
66 McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death in the United
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
69 US Department of Health and Human Services. Sexually
Transmitted Diseases. In: Healthy People 2000. Washington,
D.C.: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990:496.
Human Immunodeficiency Virus Infection and Other Sexually
Transmitted Diseases. In: Guide to Clinical Preventive Services
2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 331.
Human Immunodeficiency Virus Infection and Other Sexually
Transmitted Diseases. In: Guide to Clinical Preventive Services
2nd edition. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1989 p. 331.
DC: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990 p. 496.
DC: DHHS Publication No. (PHS) 91-50212, 1990 p. 496.
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
75 Proraunato iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual Causes of Death
in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
kombinovano sa: Centers for Disease Control and
Prevention(CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995 Dec;
7(2):19. Od 1990. do 1994. godine procenjeni broj smrtnih
sluajeva od side zbog seksualnog ponaanja se popeo sa
21.000 na 31.000, zbog toga je cifra iz 1994. ponovo proraunata.

76 Chlamydia trachomatis genital infectionsUnited States, 1995.
MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997 Mar 7;46(9):193-198.
77 Deuteronomy 4:12-13. The Holy Bible. Authorized King James
version.
78 Adultery: Websters Collegiate Dictionary10th edition.
Springfield, Massachusetts: Merriam Webster, Inc., 1994 p. 17.
79 Sassnau R. Monkey AIDS, a New Zoonosis? Tierarztl Prax 1993
Jun;21(3):271-273.
81 Dorner G, Geier T, et al. Prenatal stress as possible aetiogenetic factor of homosexuality in human males. Endokrinologie 1980
Jun;75(3):365-368.
82 Dorner G, Poppe I, et al. Gene- and environment-dependent
neuroendocrine etiogenesis of homosexuality and transsexualism. Exp Clin Endocrinol 1991;98(2):141-150.
83 Dorner G, Docke F, et al. Sexual differentiation of gonadotrophin
secretion, sexual orientation and gender role behavior. J Steroid
Biochem 1987;27(4-6):1081-1087.
84 Once Gay, Always Gay? Focus on the Family Magazine, 1994
March p. 3-5.
85 Overcoming the biological imperative. Letters to the Editor. Wall
Street Journal, Feb. 2 1997.
86 Strong J. Abingdons Strongs Exhaustive Concordance of the
Bible. Nashville, TN: Abingdon Press, 1986. (New Testament reference numbers 730, 733, and 2845).
87 Kark JD, Shemi G, et al. Does religious observance promote
health? mortality in secular vs religious kibbutzim in Israel. Am
J Public Health 1996 Mar;86(3):341-346.
88 Black CJ. Testimonies for the Church (Volume. 3). Nampa, ID:
Pacific Press Publishing Association, 1872-1875 p. 162.
89 Isaija 55,7. Biblija.
90 Rimljanima 2,4. Biblija.
93 Rubin RH. Acquired Immunodeficiency Syndrome, 1993. In:
Scientific American Medicine (CD-ROM), 1995.
94 Proraunato iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death
in the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
kombinovano sa: Centers for Disease Control and
Prevention(CDC). HIV/AIDS Surveillance Report. 1995
Dec;7(2):19. Od 1990. do 1994. godine procenjeni broj smrtnih
sluajeva od side zbog seksualnog ponaanja se popeo sa
21.000 na 31.000, zbog toga je cifra iz 1994. ponovo proraunata.
16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Odbacite naviku

i ivite
1 Pria o Mariji predstavlja montau istinitih pria kombinovanih u
ovaj jedan sluaj.
2 Fiore MC, Newcomb P, McBride P. Natural History and epidemiology of tobacco use and addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York:
Oxford University Press, 1993 p. 89-104.
3 Fisher EB Jr., Lichtenstein E, Haire-Joshu D. Multiple determinants
of tobacco use and cessation. In: Orleans CT, Slade J, editors.
Nicotine Addiction: Principles and Management. New York:
Oxford University Press, 1993 p. 71.
4 Davis RM. Foreword. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine
Addiction: Principles and Management. New York: Oxford
University Press, 1993 p. vii-viii.
5 Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In:
Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and
Management. New York: Oxford University Press, 1993 p. 372.
6 Warner KE, Goldenhar LM, McLaughlin CG. Cigarette advertising
and magazine coverage of the hazards of smoking. A statistical
analysis. N Engl J Med 1992 Jan 30;326(5):305-309.
7 Izmenjeno iz: McGinnis JM, Foege WH. Actual causes of death in
the United States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
Gornji opseg za duvan i alkohol zbog dodatnih informacija predstavljenih u ovoj knjizi. Broj smrtnih sluajeva zbog seksualnog
ponaanja je proraunat da odraava stope iz 1995. godine.
8 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential life
lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1993
Aug 27;42(33):645-649.
411
LITERATURA
10 US Department of Health and Human Services. The health consequences of smoking: 25 years of progress. A report of the
Surgeon General, 1989. Rockville, MD: US Department of Health
and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease
Control, Center for Health Promotion and Education, Office on
Smoking and Health. DHHS Publication no.(CDC) 89-8411.
11 World Health Organization. The Tobacco Epidemic: A Global
Public Health Emergency. Tobacco Alert. April 1996. Obtained
via the Internet at http://www.who.org
12 Peto R. Smoking and death: the past 40 years and the next 40.
BMJ 1994 Oct 8;309(6959): 937-939.
13 World Health Organization. Fact Sheet N118. The Tobacco
Epidemic: A Global Public Health Emergency. May 1996.
Obtained via the Internet at http://www.who.org
14 World Health Organization. Fact Sheet N118. The Tobacco
Epidemic: A Global Public Health Emergency. May 1996.
Obtained via the Internet at http://www.who.org
15 Murray CJL, Lopez A ,editors. Summary: The Global Burden of
Disease. The World Health Organization. Boston, MA: Harvard
School of Public Health Publishing, 1996 p. 28.
16 World Health Organization. Tobacco Alert. April 1996. Obtained
via the Internet at http://www.who.org/prograpr96/
18 Peto R, Lopez AD, et al. Mortality from tobacco in developed
countries: indirect estimation from national vital statistics.
Lancet 1992 May 23;339(8804):1268-1278.
20 Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco
Use by children and adolescents. In: Glynn TJ, Manley MW. How
to Help Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute
Manual for Physicians. National Institutes of Health Publication
Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 63.
21 National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control
Monograph 1. Strategies to control tobacco use in the United
States: a blueprint for public health action in the 1990s. NIH
Publication Number 92-3316, 1991 p. 233.
24 Adapted from: Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and
control. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction:
Principles and Management. New York: Oxford University Press,
1993 p. 367.
25 US Department of Health and Human Services. Smoking and
Health, a national status report, A report of the Surgeon
General. 1986. Rockville, MD: US Department of Health and
Human Services, Public Health Service, Centers for Disease
Control, Center for Health Promotion and Education, Office on
Smoking and Health. DHHS Publication no.(CDC) 87-8398.
Publication Number 92-3316, 1991 p. 233-239.
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47

Institute for Social Research, University of Michigan, Monitoring
the
Future
Project.
http://www.cdc.gov/nccdphp/osh/hssdata.htm
Flay BR. Youth tobacco use: risks, patterns, and control. In:
National Cancer Institute. Smoking and Tobacco Control
Epps RP, Manley MW. Clinical Interventions to Prevent Tobacco
Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 69-70.
Glynn TJ. Essential elements of school-based smoking prevention programs. J Sch Health 1989 May;59(5):181-188.
U.S. Preventive Services Task Force. Counseling to Prevent
Reasons for tobacco use and symptoms of nicotine withdrawal
among adolescent and young adult tobacco usersUnited
States, 1993. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct
21;43(41):745-750.
412
49 Fielding JE. Smoking: Health Effects and Control. In: Last JM,
Lange, 1992 p. 715-716.
50 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs.
In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical
Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago,
IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192.
Lange, 1992 p. 731.
52 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion Programs.
In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services: Practical
Strategies for Improving Quality and controlling Costs. Chicago,
IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192.
53 Tobacco smoking. IARC Monogr Eval Carcinog Risk Chem Hum
1986;38():35-394. 54 U.S. Preventive Services Task Force.
Counseling to Prevent Tobacco Use. In: Guide to Clinical
Wilkins, 1996 p. 597-609.
U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):192-199.
58 Grodstein F, Speizer FE, Hunter DJ. Channing A prospective
study of incident squamous cell carcinoma of the skin in the
nurses health study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul
19;87(14):1061-1066.
59 Cigarette smoking-attributable mortality and years of potential
life lostUnited States, 1990. MMWR Morb Mortal Wkly Rep
1993 Aug 27;42(33):645-649.
62 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cancer. A report of the Surgeon General,
1982. Rockville, MD: Department of Health and Human
Services. Publication no. DHHS (PHS) 82-50179, 1982 p. 197199.
67 Westin JB. Ionizing radiation from tobacco. JAMA 1987 Apr
24;257(16):2169.
24;257(16):2169.

24;257(16):2169.
74 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health Implications
of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine
University Press, 1993 p. 111.
Lange, 1992 p. 715, 722.
Monograph 4. Respiratory Health Effects Of Passive Smoking:
Lung Cancer And Other Disorders. The Report Of The US
Environmental Protection Agency. NIH Publication Number 933605, 1993 p. 92.
77 Mattson ME, Pollack ES, Cullen JW. What are the odds that
smoking will kill you? Am J Public Health 1987 Apr;77(4):425431.
78 Mattson ME, Pollack ES, Cullen JW. What are the odds that
smoking will kill you? Am J Public Health 1987 Apr;77(4):425431.
79 Richardson GE, Tucker MA, et al. Smoking cessation after successful treatment of small-cell lung cancer is associated with
fewer smoking-related second primary cancers. Ann Intern Med
1993 Sep 1;119(5):383-390.
80 Boring CC, Squires TS, et al. Cancer statistics, 1994. CA Cancer
J Clin 1994 Jan-Feb;44(1):7-26.
Nov;3(6):586-591.
U.S. women. J Natl Cancer Inst 1994 Feb 2;86(3):192-199.
84 Calle EE, Miracle-McMahill HL, et al. Cigarette smoking and risk
of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May
15;139(10):1001-1007.
of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May 15; 139(10):
1001-1007.
86 Daniell HW. Increased lymph node metastases at mastectomy
for breast cancer associated with host obesity, cigarette smoking, age, and large tumor size. Cancer 1988 Jul 15;62(2):429435.
of fatal breast cancer. Am J Epidemiol 1994 May 15;139(10):
1001-1007.
88 Burton RC. Smoking, immunity, and cancer. Med J Aust 1983 Oct
29;2(9):411-412.
study. J Natl Cancer Inst 1995 Jul 19;87(14):1061-1066.
90 Maden C, Sherman KJ, et al. History of circumcision, medical
conditions, and sexual activity and risk of penile cancer. J Natl
Cancer Inst 1993 Jan 6;85(1):19-24.
91 Maden C, Sherman KJ, et al. History of circumcision, medical
conditions, and sexual activity and risk of penile cancer. J Natl
Cancer Inst 1993 Jan 6;85(1):19-24.
92 Ferrell V. Pilgrims News Notes. Beersheba Springs, TN: Pilgrims
Rest, July 1994.
93 Moodie A. The Smokers Guide to Vitamins and Health. Crofton,
MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 26.
94 Haughey BP, Marshall JR, et al. Diet and lung cancer risk: findings from the Western New York Diet Study. Am J Epidemiol
1987 Mar;125(3):351-363.
LITERATURA
MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 13-80.
96 Heinonen OP, Albanes D, et al. The effect of vitamin E and betacarotene on the incidence of lung cancer and other cancers in
male smokers. The Alpha-Tocopherol, Beta-carotene Cancer
Prevention Study Group. N Engl J Med 1994 Apr
14;330(15):1029-1035.
MD: Vanguard Books Inc., 1995 p. 8-9.
Lange, 1992 p. 716-719.
Lange, 1992 p. 716-719.
105 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Cardiovascular Disease. A report of the
Surgeon General, 1983. Rockville, MD: Department of Health
and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 84-50204,
1983 p. 99.
Lange, 1992 p. 723.
107 Fraser GE. Preventive Cardiology. New York, Oxford: Oxford
108 Parish S, Collins R, Peto R, et al. Cigarette smoking, tar yields,
and non-fatal myocardial infarction: 14,000 cases and 32,000
controls in the United Kingdom. The International Studies of
Infarct Survival (ISIS) Collaborators. BMJ 1995 Aug
19;311(7003):471-477.
University Press, 1986 p. 24-25.
Lange, 1992 p. 716.
111 Shopland DR, Burns DM. Medical and Public Health
Implications of Tobacco Addiction. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management. New York:
113 Department of Heath and Human Services. The health benefits
of smoking cessation: A report of the Surgeon General, 1990.
Rockville, MD: Department of Health and Human Services.
Publication no. DHHS (CDC) 90-8416, 1990 p. 197.
114 Rapaport SI. Hemostasis. In: West JB, editor. Best and Taylors
Physiological Basis of Medical Practice11th edition. Baltimore,
MD: Williams and Wilkins, 1985 p. 410.
116 Colditz GA, Bonita R, et al. Cigarette smoking and risk of stroke
in middle-aged women. N Engl J Med 1988 Apr 14;318(15):937941.
413
Lange, 1992 p. 719.
Monograph 5. Tobacco and the Clinician: Interventions for
Medical and Dental Practice. NIH Publication Number 94-3693,
1994 p. 24-27.
Lange, 1992 p. 719.
122 Hammond EC, Garfinkel L. Coronary heart disease, stroke, and
aortic aneurysm. Factors in the etiology. Arch Environ Health
1969 Aug;19(2):167-182.
1983 p. 55.
Lange, 1992 p. 719.
1983 p. 53.
127 Criqui MH, Wallace RB, et al. Cigarette smoking and plasma
high-density lipoprotein cholesterol. The Lipid Research Clinics
Program Prevalence Study. Circulation 1980 Nov;62(4 Pt
2):IV70-IV76
128 Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease.
Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053.
129 Celermajer DS, Adams MR, et al. Passive smoking and impaired
endothelium-dependent arterial dilatation in healthy young
adults. N Engl J Med 1996 Jan 18;334(3):150-154.
130 Moffatt RJ, Stamford BA, Biggerstaff KD. Influence of worksite
environmental tobacco smoke on serum lipoprotein profiles of
female nonsmokers. Metabolism 1995 Dec;44(12):1536-1539.
131 Repace JL. Tobacco Smoke Pollution. In: Orleans CT, Slade J,
editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press,
1994 p. 133-134.
132 Glantz SA, Parmley WW. Passive smoking and heart disease.
Mechanisms and risk. JAMA 1995 Apr 5;273(13):1047-1053.
133 Repace JL. Tobacco Smoke Pollution. In: Orleans CT, Slade J,
editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press,
1994 p. 136-137.
134 Stockwell HG, Goldman AL, et al. Environmental tobacco smoke
and lung cancer risk in nonsmoking women. J Natl Cancer Inst
1992 Sep 16;84(18):1417-1422.
135 Slattery ML, Robison LM, et al. Cigarette smoking and exposure
to passive smoke are risk factors for cervical cancer JAMA 1989
Mar 17;261(11):1593-1598.
136 Stockwell HG, Goldman AL, et al. Environmental tobacco smoke
and lung cancer risk in nonsmoking women. J Natl Cancer Inst
1992 Sep 16;84(18):1417-1422.
early life exposure to parents smoking. Am J Public Health 1985
May;75(5):487-492.
138 John EM, Savitz DA, Sandler DP. Prenatal exposure to parents
smoking and childhood cancer. Am J Epidemiol 1991 Jan
15;133(2):123-132.
414
139 John EM, Savitz DA, Sandler DP. Prenatal exposure to parents
smoking and childhood cancer. Am J Epidemiol 1991 Jan
15;133(2):123-132.
140 Oliveti JF, Kercsmar CM, Redline S. Pre- and perinatal risk factors for asthma in inner city African-American children. Am J
Epidemiol 1996 Mar 15;143(6):570-577.
141 Weitzman M, Gortmaker S, et al. Maternal smoking and childhood asthma. Pediatrics 1990 Apr;85(4):505-511.
Lange, 1992 p. 725.
144 Department of Heath and Human Services. The health consequences of involuntary smoking: A report of the Surgeon
General, 1986. Rockville, MD: Department of Health and Human
Services. Publication no. DHHS (CDC) 87-8398, 1986 p. 37-59.
145 U.S. Environmental Protection Agency. Respiratory Health
Effects of Passive Smoking: Fact Sheet. Washington, DC:
Environmental Protection Agency, Office of Research and
Development (RD-689). January 1993.
Lange, 1992 p. 725.
147 Maritz GS, Woolward KM, du Toit G. Maternal nicotine exposure
during pregnancy and development of emphysema-like damage
in the offspring. S Afr Med J 1993 Mar;83(3):195-198.
148 Schoendorf KC, Kiely JL. Relationship of sudden infant death
syndrome to maternal smoking during and after pregnancy.
Pediatrics. 1992 Dec; 90(6):905-908.
149 Nicholl JP, OCathain A. Cigarette smoking and early neonatal
death. BMJ 1988 Aug 13;297(6646):487-488.
150 Nicholl JP, OCathain A. Cigarette smoking and early neonatal
death. BMJ 1988 Aug 13;297(6646):487-488.
151 MMWR, Vol. 42 number SS-6, Surveillance for Ectopic
PregnancyUnited States, 1970-1989, pages 73-85, December
17, 1993.
152 Stergachis A, Scholes D, et al. Maternal cigarette smoking and
the risk of tubal pregnanc. Am J Epidemiol 1991 Feb
15;133(4):332-337.
153 Last JM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last Public
Health and Preventive Medicine13th edition. Norwalk, CT:
Appleton and Lange, 1992 p. 108.
154 Goldner TE , Lawson HW ,et al. Surveillance for ectopic pregnancyUnited States, 1970-1989. MMWR CDC Surveill Summ
1993 Dec;42(SS-6):73-85.
155 Fortier I, Marcoux S, Brisson J. Passive smoking during pregnancy and the risk of delivering a small-for-gestational-age
infant. Am J Epidemiol 1994 Feb 1;139(3):294-301.
156 Chen Y, Pederson LL, Lefcoe NM. Passive smoking and low
birthweight. Lancet 1989 Jul 1;2(8653):54-55.
157 Makin J, Fried PA, Watkinson B A. comparison of active and
passive smoking during pregnancy: long-term effects.
Neurotoxicol Teratol 1991 Jan-Feb;13(1):5-12.
158 Zhang J, Ratcliffe JM. Paternal smoking and birthweight in
Shanghai. Am J Public Health 1993 Feb;83(2):207-210.
159 Martinez FD, Wright AL, Taussig LM. The effect of paternal
smoking on the birthweight of newborns whose mothers did not
smoke. Group Health Medical Associates. Am J Public Health
1994 Sep;84(9):1489-1491.
160 DiFranza JR, Lew RA. Effect of maternal cigarette smoking on
pregnancy complications and sudden infant death syndrome. J
Fam Pract 1995 Apr;40(4):385-394.
161 DiFranza JR, Lew RA. Effect of maternal cigarette smoking on
pregnancy complications and sudden infant death syndrome. J
Fam Pract 1995 Apr;40(4):385-394.
162 11th annual meeting of the Society of Perinatal Obstetricians.
January 28-February 2, 1991, San Francisco, California.
Abstracts. Am J Obstet Gynecol 1991 Jan;164 (1 Pt 2):241-466.
163 Czeizel AE, Kodaj I, Lenz W. Smoking during pregnancy and
congenital limb deficiency. BMJ 1994 Jun 4;308(6942):14731476.

164 Hakim RB, Tielsch JM. Maternal cigarette smoking during pregnancy. A risk factor for childhood strabismus. Arch Ophthalmol
1992 Oct;110(10):1459-1462.
165 Hwang SJ, Beaty TH, et al. Association study of transforming
growth factor alpha (TGF alpha) TaqI polymorphism and oral
clefts: indication of gene-environment interaction in a population-based sample of infants with birth defects. Am J Epidemiol
1995 Apr 1;141(7):629-636.
166 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Prevention of intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):228-233.
167 Sexton M, Fox NL, Hebel JR. Prenatal exposure to tobacco: II.
Effects on cognitive functioning at age three. Int J Epidemiol
1990 Mar;19(1):72-77.
168 Fee, MA. Mental Retardation. In: Schwartz WM, Charney EB, et
al, editors. Principles and Practice of Clinical Pediatrics. Chicago,
IL: Year Book Medical Publishers Inc., 1987 p. 618-619.
169 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):221-227.
170 The Teratology 33rd annual meeting June 28-July 1, 1993 and
the Neurobehavioral Teratology Society 17th annual meeting
June 26-29, 1993. Tucson, Arizona. Abstracts. Teratology 1993
May;47(5):345-469.
171 Cotton P. Smoking cigarettes may do developing fetus more
harm than ingesting cocaine, some experts say. JAMA 1994 Feb
23;271(8):576-577.
172 Olds DL, Henderson CR Jr, Tatelbaum R. Intellectual impairment in children of women who smoke cigarettes during pregnancy. Pediatrics 1994 Feb;93(2):221-227.
173 Cotton P. Smoking cigarettes may do developing fetus more
harm than ingesting cocaine, some experts say. JAMA 1994 Feb
23;271(8):576-577.
174 Weitzman M, Gortmaker S, Sobol A. Maternal smoking and
behavior problems of children. Pediatrics 1992 Sep;90(3):342349.
175 Crowley TJ, Andrews AE, et al. Carbon Monoxide for Assessing
and Treating Tobacco Dependence in COPD. In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research
Monograph 76. US Dept. Of Health And Human Services
Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 73.
177 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Chronic Obstructive Lung Disease. A report
of the Surgeon General, 1984. Rockville, MD: Department of
Health and Human Services. Publication no. DHHS (PHS) 8450205, 1984 p. 115-116.
178 Anthonisen NR, Connett JE, et al. Effects of smoking intervention and the use of an inhaled anticholinergic bronchodilator on
the rate of decline of FEV1. The Lung Health Study. JAMA 1994
Nov 16;272(19):1497-1505.
179 Glynn TJ, Manley MW. How to Help Your Patients Stop
Smoking: A National Cancer Institute Manual for Physicians.
National Institutes of Health Publication Number 92-3064.
Revised Nov. 1991 p. 38.
180 Kaplan JA, Seeman TE, et al. 1987. Mortality among the elderly in the Alameda County Study: behavioral and demographic
risk factors. Am J Public Health 1987 Mar;77(3):307-312.
181 Belloc NB. Relationship of health practices and mortality. Prev
Med 1973 Mar;2(1):67-81.
182 Breslow L, Breslow N. Health practices and disability: some evidence from Alameda County. Prev Med 1993 Jan;22(1):86-95.
183 Cumming RG, Klineberg RJ. Case-control study of risk factors
for hip fractures in the elderly. Am J Epidemiol 1994 Mar
1;139(5):493-503.
184 Barrett-Connor E. The economic and human costs of osteoporotic fracture. Am J Med 1995 Feb 27;98(2A):3S-8S.
185 Barrett-Connor E. Barrett-Connor E. The economic and human
costs of osteoporotic fracture. Am J Med 1995 Feb
27;98(2A):3S-8S.
186 Hopper JL, Seeman E. The bone density of female twins discordant for tobacco use. N Engl J Med 1994 Feb 10;330(6):387392.
LITERATURA
187 DeRose D. Designing Wellness and Health Promotion
Programs. In: Newkirk WL, editor. Occupational Health Services:
Practical Strategies for Improving Quality and controlling Costs.
Chicago, IL: American Hospital Publishing, 1993 p. 181-192.
188 Tsang IK. Perspective on low back pain. Curr Opin Rheumatol
1993 Mar;5(2):219-223.
193 Muller B, Zulewski H, et al. Impaired action of thyroid hormone
associated with smoking in women with hypothyroidism. N Engl
J Med 1995 Oct 12;333(15):964-969.
194 Nelson HD, Nevitt MC, et al. Smoking, alcohol, and neuromuscular and physical function of older women. Study of
Osteoporotic Fractures Research Group. JAMA 1994 Dec
21;272(23):1825-1831.
195 Grady D, Ernster V. Does cigarette smoking make you ugly and
old? Am J Epidemiol 1992 Apr 15;135(8):839-842.
196 Ippen M, Ippen H. Approaches to a prophylaxis of skin aging.
J Soc Cosmetic Chemists 1965; 16:305-308.
197 Model D. Smokers face: an underrated clinical sign? Br Med J
(Clin Res Ed) 1985 Dec 21-28;291(6511):1760-1762.
198 Grady D, Ernster V. Does cigarette smoking make you ugly and
old? Am J Epidemiol 1992 Apr 15;135(8):839-842.
199 Mosley JG , Gibbs AC. Premature grey hair and hair loss among
smokers: a new opportunity for health education? BMJ 1996 Dec
21-28;313(7072):1616.
200 Wetter DW, Young TB. The relation between cigarette smoking
and sleep disturbance. Prev Med 1994 May;23(3):328-334.
Lange, 1992 p. 723.
Lange, 1992 p. 723.
203 Lyons RA, Lo SV, Littlepage BNC. Perception of health amongst
ever-smokers and never smokers: a comparison using the SF 36 health survey questionnaire. Tobacco control 1994 Autumn
3(3):213-215.
204 Lyons RA, Lo SV, Littlepage BNC. Perception of health amongst
ever-smokers and never smokers: a comparison using the SF 36 health survey questionnaire. Tobacco control 1994 Autumn
3(3):213-215.
205 Razdan RJ. Structure-Activity Relationships in Cannabinoids: An
Overview. In: Rapaka RS, Makriyannis A, editors. StructureActivity Relationships of the Cannabinoids. NIDA Research
206 Chiang CN, Rapaka RS. Pharmacokinetics and Disposition of
Cannabinoids. In: Rapaka RS, Makriyannis A, editors. StructureActivity Relationships of the Cannabinoids. NIDA Research
207 Fried PA, Watkinson B, Gray R. A follow-up study of attentional behavior in 6-year-old children exposed prenatally to marihuana, cigarettes, and alcohol. Neurotoxicol Teratol 1992 SepOct;14(5):299-311.
208 Szeto HH. Discussion: Methodological Issues in controlled studies on effects of prenatal drugs. In: Kilbey MM, Asghar K, editors. Methodological Issues in controlled studies on effects of
prenatal exposure to drug abuse. NIDA Research Monograph
415
114. US dept. of health and human services publication No.
(ADM) 91-1837, 1991 p. 39.
209 Hutchings DE, Brake S, et al. Developmental Toxicity of
Prenatal Delta-9-tetrahydrocannabinol: effects of maternal
nutrition, offspring growth, and behavior In: Harris LS, editor.
Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research
Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 363-369.
210 Hutchings DE, Brake S, et al. Developmental Toxicity of
Prenatal Delta-9-tetrahydrocannabinol: effects of maternal
nutrition, offspring growth, and behavior In: Harris LS, editor.
Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research
Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p.. 363-369.
211 Landfield PW, Eldridge JC. Neurotoxicity and drugs of abuse:
cannabinoid interaction with brain glucocorticoid receptors. In:
Erinoff L, editor. Assessing Neurotoxicity of Drugs of Abuse.
NIDA Research Monograph 136. National Institutes of Health
214 Mathias R. Studies show cognitive impairments linger in heavy
marijuana users. NIDA notes (National Institute on Drug Abuse)
1996 May/June;11(3):1, 4, 9.
215 Foltin RW, Capriotti RM, et al. Effects of Marijuana, cocaine,
and task performance on cardiovascular responsivity In: Harris
LS, editor. Problems of Drug Dependence, 1986. NIDA Research
Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 259-265.
216 Starr K, Renneker M. A cytologic evaluation of sputum in marijuana smokers. J Fam Pract 1994 Oct;39(4):359-363.
217 US Department of Health, Education and Welfare. Smoking and
Health: A Report of the Surgeon General, Public Health Service
Publication 79-50066, 1979.
218 Pechacek TF, Folsom AR, et al. Smoke exposure in pipe and
cigar smokers. Serum thiocyanate measures. JAMA 1985 Dec
20;254(23):3330-3332.
219 Gyntelberg F, Lauridsen L, et al. Smoking and risk of myocardial infarction in Copenhagen men aged 40-59 with special reference to cheroot smoking. Lancet 1981 May 2;1(8227):987989.
Monograph 2. Smokeless Tobacco or Health: An International
Perspective. NIH Publication Number 93-3461, 1992.
Monograph 2. Smokeless Tobacco or Health: An International
Perspective. NIH Publication Number 93-3461, 1992 p. 115.
224 Michael Eriksen. Centers for Disease Control and Prevention,
Office of Smoking and Health.
225 Lando HA. Formal Quit Smoking Treatment. In: Orleans CT,
Slade J, editors. Nicotine Addiction: Principles and Management.
New York: Oxford University Press, 1993 p. 221, 234.
226 Department of Heath and Human Services. The health consequences of smoking: Nicotine Addiction. A report of the Surgeon
General, 1988. Rockville, MD: Department of Health and Human
Services. Publication no. DHHS (CDC) 88-8406, 1988.
416
227 Henningfield JE, Cohen C, Pickworth WB. Psychopharmacology
of nicotine. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction.
New York: Oxford University Press, 1994 p. 24-45.
228 Peters JA. Nicotine-replacement therapy in cessation of smoking. Mayo Clin Proc 1990 Dec;65(12):1619-1623.
229 Botvin GJ. The psychology of cigarette smoking. Primary Care
and Cancer. November 1986; p. 22-31.
230 Cigarette smoking among adultsUnited States, 1993. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1994 Dec 23;43(50):925-930.
232 Glynn TJ, Manley MW. In: Glynn TJ, Manley MW. How to Help
Your Patients Stop Smoking: A National Cancer Institute Manual
for Physicians. National Institutes of Health Publication Number
92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37.
233 National Heart, Lung, and Blood Institute. How You Can Help
Your Patients Stop Smoking: Opportunity for Respiratory Care
Practitioners. US Dept. of Health and Human Services National
Institutes of Health Publication Number 89-2961, 1989 p. 35.
234 Constipation from: National Heart, Lung, and Blood Institute.
How You Can Help Your Patients Stop Smoking: Opportunity for
Respiratory Care Practitioners. US Dept. of Health and Human
Services National Institutes of Health Publication Number 892961, 1989 p. 17.
235 Increase in smokers cough from: Glynn TJ, Manley MW. How
Number 92-3064. Revised Nov. 1991 p. 37-38.
239 Maany I, Woody G, Foulks E. Nicotine and panic attacks. Am J
Psychiatry 1987 Feb;144(2):255. .
240 Jarvik ME, Henningfield JE. Pharmacological adjuncts for the
treatment of tobacco dependence. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction. New York: Oxford University Press,
1994 p. 245-246.
244 NIH Consensus Conference. Physical Activity and
Cardiovascular health. JAMA 1996 July 17; 276(3); 241-246.
245 Marcus BH, Albrecht AE, et al. Usefulness of physical exercise
for maintaining smoking cessation in women. Am J Cardiol 1991
Aug 1;68(4):406-407.
246 Henningfield JE, Cohen C, Pickworth WB. Psychopharmacology
of nicotine. In: Orleans CT, Slade J, editors. Nicotine addiction.
New York: Oxford University Press, 1994 p. 26.
247 Brown CR , Jacob P 3d, et al. Changes in rate and pattern of
caffeine metabolism after cigarette abstinence. Clin Pharmacol
Ther 1988 May;43(5):488-491.
248 Griffiths RR, Bigelow GE, Liebson IA. Human Coffee Drinking:
Reinforcing and Physical Dependence-Producing Effects of
Caffeine In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence,
1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And
Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 75.

249 Griffiths RR, Bigelow GE, Liebson IA. Human Coffee Drinking:
Reinforcing and Physical Dependence-Producing Effects of
Caffeine In: Harris LS, editor. Problems of Drug Dependence,
1986. NIDA Research Monograph 76. US Dept. Of Health And
Human Services Publication No. (ADM) 87-1508, 1987 p. 75.
250 Jevrejima 4,16. Biblija.
Monograph 4. Respiratory Health Effects Of Passive Smoking:
Lung Cancer And Other Disorders. The Report Of The US
Environmental Protection Agency. NIH Publication Number 933605, 1993 p. 96
256 Anthonisen NR, Connett JE, et al. Effects of smoking intervention and the use of an inhaled anticholinergic bronchodilator on
the rate of decline of FEV1. The Lung Health Study. JAMA 1994
Nov 16;272(19):1497-1505.
257 Department of Heath and Human Services. The health benefits
of smoking cessation: A report of the Surgeon General, 1990.
Rockville, MD: Department of Health and Human Services.
Publication no. DHHS (CDC) 90-8416, 1990 p. 239-240.
258 Centers for Disease Control. The Health Benefits of Smoking
Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990 At a Glance,
1990 p. 2.
Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990: At a Glance,
1990 p. 2.
Cessation: A Report of the Surgeon General, 1990: At a Glance,
1990 p. 2.
262 Nowak A, Jonderko K, et al. Cigarette smoking delays gastric
emptying of a radiolabelled solid food in healthy smokers. Scand
J Gastroenterol 1987 Jan;22(1):54-58.
263 National Heart, Lung, and Blood Institute. How You Can Help
Your Patients Stop Smoking: Opportunity for Respiratory Care
Practitioners. US Dept. of Health and Human Services National
Institutes of Health Publication Number 89-2961, 1989 p. 17.
264 Pretpostavlja prosenu godinju stopu inflacije od 3%, cena
cigareta raste istom stopom, a nepua poveava svoje uloge
kako bi izjednaio rastuu cenu cigareta. Konaan raun bi bio
oko 2.357.000 dolara, ali zbog inflacije, kupovna mo bi bila jednaka 538.000 dolara u dananjim dolarima.
Publishing Association, 1905 p. 327-328.
266 Centers for Disease Control. Out of the Ashes: Choosing a
method to quit smoking. Publication number: DHHS (CDC) 908418; 1990 p. 11.
267 The Lifestyle Center of America se moe pozvati na 1-800-5965480 ili 405-993-2327. Pitanja u pismenom obliku se mogu
poslati na: The Lifestyle Center of America; Route 1, Box 4001;
Sulphur, OK 73086.
17. poglavlje: elite pie?

1 Rice DP. The economic cost of alcohol abuse and alcohol dependence: 1990. Alcohol Health & Research World 1993;17(1):10-11.
2 Rice DP. The economic cost of alcohol abuse and alcohol dependence: 1990. Alcohol Health & Research World 1993;17(1):10-11.
3 Imena su izmenjena kako bi se osigurala poverljivost.
4 Kanadska statistika navedena u: Rankin JG, Ashley MJ. Alcoholrelated Health Problems. In Last LM, Wallace RB, editors.
Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and Preventive Medicine
13th edition. Norwalk, CT: Appleton and Lange, 1992 p. 744745.
LITERATURA
5 Amerika statistika navedena u: US Preventive Services Task
Force. Screening for Alcohol and Other Drug Abuse. In: Guide to
Clinical Preventive Services. Baltimore, MD: Williams and
Wilkins, 1989 p. 277-278.
6 US Department of Health and Human Services. Epidemiology of
Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth
Special Report to the US Congress on Alcohol and Health.
National Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep
1993 p. 18.
States. JAMA 1993 Nov 10;270(18):2207-2212.
8 Putnam JJ, Alishouse JE. Food consumption, prices, and expenditures: Annual Data, 1970-94. Food and Consumer Economics
Division, Economic Research Service (ERS), U.S. Department of
Agriculture. Statistical Bulletin No. 928, 1996.
9 Rice DP, Kelman S, et.al. The Economic Cost Of Alcohol And Drug
Abuse And Mental Illnesses: 1985. U.S. Department of Health
and Human Services. DHHS Publication No. (ADM) 90-1694,
1990 p. 22-23.
10 Miller A. principal economist for research and evaluation at the
Pacific Institute. Quoted in the National Good Templar 1997
Jan/Feb;17(1):7,8.
11 Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In:
Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health
and Lange, 1992 p. 747-748.
12 U.S. Dept. of Health and Human Services. Alcohol. In: The
Surgeon Generals Report on Nutrition and Health. 1988. Public
Health Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, p.
633.
13 The New York Public Library. Alcoholic Drink Recipes. In: Fargis
P, Bykofsky S, editors. The New York Public Library Desk
Reference.. New York, NY: Websters New World (Simon and
Schuster, Inc.), 1989 p. 524-528.
14 The New York Public Library. Alcoholic Drink Recipes. In: Fargis
P, Bykofsky S, editors. The New York Public Library Desk
Reference.. New York, NY: Websters New World (Simon and
Schuster, Inc.), 1989 p. 528.
15 Rankin JG and Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In:
Last LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health
and Lange, 1992 p. 741-742.
17 Kelley WN, DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal
1992.
18 Diamant NE. Diseases of the Esophagus. In: Kelley WN,
DeVitaVT,JR ,et al, editors. Textbook of Internal Medicine2nd
edition. Philadelphia, PA: JP. Lippincott Company, 1992 p. 452454.
19 Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Preliminary
data on births and deathsUnited States, 1995. MMWR 1996
Oct 25;45(42):914-918.
(NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 171-172.
21 Guyton, AC. Physiology of Gastrointestinal disorders. In:
Textbook of Medical Physiology, 8th edition. Philadelphia, PA:
WB Saunders Co., 1991 p. 736-737.
22 Walsh JH. Acid Peptic disorders of the gastrointestinal tract. In:
Kelley WN, DeVitaVT, JR,et al, editors. Textbook of Internal
1992 p. 464.
on Behavior and Safety. In: Eighth Special Report to the US
Congress on Alcohol and Health. National Institutes of Health
on Behavior and Safety. In: Eighth Special Report to the US
417
25 Bagasra, O. Abstract #3111, presented May 1988 at the Annual
Meeting for the Federation of American Sciences for
Experimental Biology. Probably published as: Bagasra O,
Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol ingestion on in
vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to
infection with HIV and of selected T-cell functions. Alcohol Clin
Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643.
26 Bagasra, O. Abstract #3111, presented May 1988 at the Annual
Meeting for the Federation of American Sciences for
Experimental Biology. Probably published as: Bagasra O,
Kajdacsy-Balla A, Lischner HW. Effects of alcohol ingestion on in
vitro susceptibility of peripheral blood mononuclear cells to
infection with HIV and of selected T-cell functions. Alcohol Clin
Exp Res 1989 Oct;13(5):636-643.
27 Aldo-Benson, M, et al. Federation of American Sciences for
Experimental Biology, Annual Meeting May, 1988. (Abstract
#7966).
30 Yirmiya R, Ben-Eliyahu S, et al. Ethanol increases tumor progression in rats: possible involvement of natural killer cells. Brain
Behav Immun 1992 Mar;6(1):74-86.
1992.
May 7;316(19):1169-1173.
35 National Research Council report Carcinogens and Anti-carcinogens in the Human Diet: A Comparison of Naturally Occurring
and Synthetic Substances released the Thursday before 2-1596. Committee of the NRC chaired by Ronald Estabrook,
University of Texas South Western Medical Center in Dallas.
36 Gavaler JS. Effects of Alcohol Use and Abuse on the Endocrine
Status in Expanded Study Samples of Postmenopausal Women.
In: Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system..
National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism; Research
Monograph23. NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 171187.
37 Ginsburg ES, Mello NK, et al. Effects of alcohol ingestion on
estrogens in postmenopausal women. JAMA 1996 Dec
4;276(21):1747-1751.
38 Adams HG, Jordan C. Infections in the alcoholic. Med Clin North
Am 1984 Jan;68(1):179-200.
39 Glassman AB, Bennett CE, Randall CL. Effects of ethyl alcohol on
human peripheral lymphocytes. Arch Pathol Lab Med 1985
Jun;109(6):540-542.
40 MacGregor RR. Alcohol and immune defense. JAMA 1986 Sep
19;256(11):1474-1479.
41 MacGregor RR. Alcohol and immune defense. JAMA 1986 Sep
19;256(11):1474-1479.
1992.
418
1992.
46 Harlow SD, Park M. A longitudinal study of risk factors for the
occurrence, duration and severity of menstrual cramps in a
cohort of college women. Br J Obstet Gynaecol 1996
Nov;103(11):1134-1142.
47 Witteman JC, Willett WC, et al. Relation of moderate alcohol
consumption and risk of systemic hypertension in women. J
Cardiol 1990 Mar 1;65(9):633-637.
48 Kaplan NM. Alcohol and hypertension. Lancet 1995 Jun
24;345(8965):1588-1589.
49 MacMahon S. Alcohol consumption and hypertension.
Hypertension 1987 Feb;9(2):111-121.
51. Dawson DA, Adams PF. Current estimates from the National
Health Interview Survey: United States, 1986. Hyattsville,
Maryland: US Department of Health and Human Services, Public
Health Service, 1987; DHHS publication no. (PHS)87-1592.
(Vital and health statistics; series 10, no. 164).
52 National Center for Health Statistics. Blood pressure levels in
persons 18-74 years of age in 1976-80, and trends in blood
pressure from 1960 to 1980 in the United States: data from the
National Health Survey. Hyattsville, Maryland: US. Department
of Health and Human Services, Public Health Service, 1986;
DHHS publication no. (PHS)86-1684. (Vital and health statistics;
series 11, no. 234).
53 An epidemiological approach to describing risk associated with
blood pressure levels. Final report of the Working Group on Risk
and High Blood Pressure. Hypertension 1985 Jul-Aug;7(4):641651.
54 Centers for Disease Control and Prevention. Perspectives in
Disease Prevention and Health Promotion Surgeon Generals
Workshop on Health Promotion and Aging: Summary
Recommendations of the Alcohol Working Group. MMWR 1989
Jun 9;38(22);385-388.
55 Friedman G, Klatsky AL, Siegelaub AB. Alcohol intake and hypertension. Ann Intern Med 1983 May;98(5 Pt 2):846-849.
56 Gruchow HW, Sobocinski KA, Barboriak JJ. Alcohol, nutrient
intake, and hypertension in US adults. JAMA 1985 Mar
15;253(11):1567-1570.
57 Hillbom M, Haapaniemi H, et al. Recent alcohol consumption,
cigarette smoking, and cerebral infarction in young adults.
Stroke 1995 Jan;26(1):40-45.
58 US Department of Health and Human Services. Epidemiology of
Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth
1993 p. 21.
on Health and Body Systems . In: Eighth Special Report to the
(NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 175.
60 Donahue RP, Abbott RD, et al. Alcohol and hemorrhagic stroke.
The Honolulu Heart Program. JAMA 1986 May 2;255(17):23112314.
61 Donahue RP, Abbott RD, et al. Alcohol and hemorrhagic stroke.
The Honolulu Heart Program. JAMA 1986 May 2;255(17):23112314.
Service DHHS (PHS) Publication Number 88-50210, 1988.p.
658.

65 Bartke A. Chronic Disturbances of the Hypothalamic-Pituitary
Testicular Axis: Effects on Sexual Behavior and Fertility. In:
Zakhari S, editor. Alcohol and the Endocrine system Research
Monograph23. National Institute on Alcohol Abuse and
Alcoholism.; NIH Publication Number 93-3533, 1993 p. 69-87.
66 McGivern RE, Riley EP. Influence of Perinatal Alcohol exposure
on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the
Endocrine system Research Monograph23. National Institute
on Alcohol Abuse and Alcoholism.; NIH Publication Number 933533, 1993 p. 223-248.
67 McGivern RE, Riley EP. Chapter 11: Influence of Perinatal Alcohol
exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol
and the Endocrine system Research Monograph23. National
Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism.; NIH Publication
Number 93-3533, 1993 p. 223-224.
68 Hammond, RL, editor. Almost all you ever wanted to know*
about alcohol: *but didnt know who to ask! Special Issue of The
Bottom Line on Alcohol in Society 1991 11(2):56-60.
642.
642.
640,642.
643-649.
73 Ritz J. The role of natural killer cells in immune surveillance. N
Engl J Med 1989 Jun 29;320(26):1748-1749.
75 Williamson DF, Forman MR, et al. Alcohol and body weight in
United States adults. Am J Public Health 1987 Oct;77(10):13241330.
639-641.
77 Harlow SD, Park M. A longitudinal study of risk factors for the
occurrence, duration and severity of menstrual cramps in a
cohort of college women. Br J Obstet Gynaecol 1996
Nov;103(11):1134-1142.
78 Klatsky AL, Armstrong MA, Friedman GD. Alcohol and mortality.
Ann Intern Med 1992 Oct 15;117(8):646-654.
79 Klatsky AL, Armstrong MA, Friedman GD. Alcohol and Mortality.
Ann Intern Med 1992 Oct 15; 117(8): 646-654.
80 Stinson FS, Parrish K, Noble J. Epidemiologic Bulletin No. 25
Alcohol consumption in a 1986 sample of death. Alcohol Health
Res World 1990;14(2):154-162. as quoted in US Department of
Health and Human Services. Eighth Special Report to the US
p. 147-148.
Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):34-35.
83 Parker DA, Parker ES, et al. Alcohol use and cognitive loss
among employed men and women. Am J Public Health 1983
May;73(5):521-526.
84 US Department of Health and Human Services. Actions of
Alcohol on the Brain. In: Eighth Special Report to the US
LITERATURA
85 Ron MA, Acker W, et al. Computerized tomography of the brain
in chronic alcoholism: a Survey and follow-up study. Brain 1982
Sep;105 (Pt 3)():497-514.
86 US Department of Health and Human Services. Actions of
Alcohol on the Brain. In: Eighth Special Report to the US
87 Rodriguez Argaiz FJ, Rico Irles J, et al. Cerebral atrophy in
chronic alcoholism. An Med Interna 1989 Nov;6(11):571-574.
653-655.
89 US Department of Health and Human Services. Psychiatric
Comorbidity with Alcohol Use Disorders. In: Eighth Special
Report to the US Congress on Alcohol and Health. National
Institutes of Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p.
37-43.
90 Braverman ER , Blum K. Substance use disorder exacerbates
brain electrophysiological abnormalities in a psychiatrically-ill
population. Clin Electroencephalogr 1996;27(4 Suppl):5-27.
Health2nd edition. Philadelphia, PA: Harwal Publishing, 1992p.
147-148.
92 Swartzwelder HS, Wilson WA, Tayyeb MI. Age-dependent inhibition of long-term potentiation by ethanol in immature versus
mature hippocampus. Alcohol Clin Exp Res 1995
Dec;19(6):1480-1485.
on Fetal and Postnatal development. In: Eighth Special Report
to the US Congress on Alcohol and Health. National Institutes of
Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 221.
94 US Department of Health and Human Services Effects of Alcohol
Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 203-205.
Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 203-232.
96 McGivern RE, Riley EP. Chapter 11: Influence of Perinatal Alcohol
exposure on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol
and the Endocrine system.. National Institute on Alcohol Abuse
and Alcoholism; Research Monograph23. NIH Publication
Number 93-3533, 1993 p. 223-248.
97 McGivern RE, Riley EP. Influence of Perinatal Alcohol exposure
on sexual differentiation. In: Zakhari S, editor. Alcohol and the
Endocrine system.. National Institute on Alcohol Abuse and
Alcoholism; Research Monograph23. NIH Publication Number
93-3533, 1993 p. 223-224.
Health (NIH) Publication No. 94-3699, Sep 1993 p. 205.
99 Jacobson JL, Jacobson SW, et al. Teratogenic effects of alcohol
on infant development. Alcohol Clin Exp Res 1993
Feb;17(1):174-183.
100 Larroque B, Kaminski M, et al. Moderate Prenatal Alcohol
Exposure and Psychomotor Development at Preschool age. Am
J Public Health 1995 Dec;85(12):1654-1661.
101 Shu XO, Ross JA, Pendergrass TW, et al. Parental alcohol consumption, cigarette smoking, and risk of infant leukemia: a
Childrens Cancer Group study. J Natl Cancer Inst 1996 Jan
3;88(1):24-31.
659-660.
Motor Vehicle Injuries. In: Guide to Clinical Preventive Services.
419
106 Zador PL. Alcohol-related relative risk of fatal driver injuries in
relation to driver age and sex. J Stud Alcohol 1991
Jul;52(4):302-310.
Bottom Line on Alcohol in Society, 1991 11(2):106.
108 US Department of Health and Human Services. Effects of alcohol on behavior and safety. In: Eighth Special Report to the US
109 US Department of Health and Human Services. Effects of alcohol on behavior and safety. In: Eighth Special Report to the US
110 Federal Aviation Regulations Aeronautical Information Manual
97 (FARAIM). FAR Part 91.17. U.S. Department of Transport
Regulations, 1997 p. 132.
111 International Organization of Good Templars. Abstinence in the
US reaches 44%. National Good Templar 1994 September
40(8):1.
112 US Department of Health and Human Services. Epidemiology
of Alcohol Use and Alcohol-Related Consequences. In: Eighth
1993 p. 3-10.
113 Prie Solomunove 22,3. Biblija.
114 Rankin JG, Ashley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last
LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and
Lange, 1992 p. 745-747.
115 Rankin JG, shley MJ. Alcohol-related Health Problems. In: Last
LM, Wallace RB, editors. Maxcy-Rosenau-Last, Public Health and
Lange, 1992 p. 746.
116 World Health Organization. The WHO MONICA Report: a worldwide monitoring system for cardiovascular diseases. In: World
Health Statistics Annual. Geneva, Switzerland: World Health
Organization. 1989: 27-59.
117 Seely S. Diet and coronary disease: a survey of mortality rates
and food consumption statistics of 24 countries. Med
Hypotheses 1981 Jul; 7(7): 907-918.
118 Rank P. Milk and arteriosclerosis. Med Hypotheses 1986 Jul;
20(3):317-338.
119 Artaud-Wild SM, Connor SL, et. al. Differences in coronary mortality can be explained by differences in cholesterol and saturated fat intakes in 40 countries but not in France and Finland. A
paradox. Circulation 1993 Dec; 88(6): 2771-2779.
120 Segall JJ. Dietary lactose as a possible risk factor for ischaemic
heart disease: review of epidemiology. Int J Cardiol 1994 Oct;
46(3): 197-207
121 Phillips RL , Lemon FR , et al. Coronary heart disease mortality among Seventh-Day Adventists with differing dietary habits:
a preliminary report. Am J Clin Nutr 1978 Oct;31(10
Suppl):S191-S198.
122 Demrow HS, Slane PR, Folts JD. Administration of wine and
grape juice inhibits in vivo platelet activity and thrombosis in
stenosed canine coronary arteries. Circulation 1995 Feb
15;91(4):1182-1188.
15;91(4):1182-1188.
124 Keller JW, Folts JD. Relative effects of cigarette smoke and
ethanol on acute platelet thrombus formation in stenosed canine
coronary arteries. Cardiovasc Res 1988 Jan;22(1):73-78.
420
127 Slane PR, Qureshi AA, Folts JD. Platelet inhibition in stenosed
canine arteries by quercetin and rutin, polyphenolic flavonoids
found in red wine. Clin Res 1994;42(2):162A. (Abstract)
15;91(4):1182-1188.
129 Hertog MG, Feskens EJ, et al. Dietary antioxidant flavonoids
and risk of coronary heart disease: the Zutphen Elderly Study.
Lancet 1993 Oct 23;342(8878):1007-1011.
130 Steinberg D, Pathasarathy S, et al. Beyond cholesterol.
Modifications of low-density lipoprotein that increase its atherogenicity. N Engl J Med 1989 Apr 6;320(14):915-924.
131 Hertog MG, Hollman PC, et al. Intake of potentially anticarcinogenic flavonoids and their determinants in adults in The
Netherlands. Nutr Cancer 1993;20(1):21-29.
132 Scambia G, Ranelletti FO, et al. Inhibitory effect of quercetin
on OVCA 433 cells and presence of type II oestrogen binding
sites in primary ovarian tumours and cultured cells. Br J Cancer
1990 Dec 62(6):942-946.
133 Yoshida M, Yamamoto M, Nikaido T. Quercetin arrests human
leukemic T-cells in late G1 phase of the cell cycle. Cancer Res
1992 Dec 1;52(23):6676-6681.
134 Baylor NW, Fu T, et al. Inhibition of human T cell leukemia virus
by the plant flavonoid baicalin (7-glucuronic acid, 5,6-dihydroxyflavone). J Infect Dis 1992 Mar;165(3): 433-437.
135 Hertog MG, Feskens EJ, et al. Dietary antioxidant flavonoids
and risk of coronary heart disease: the Zutphen Elderly Study.
Lancet 1993 Oct 23;342(8878):1007-1011.
136 Miniscalco A, Lundahl J, et al. Inhibition of dihydropyridine
metabolism in rat and human liver microsomes by flavonoids
found in grapefruit juice. J Pharmacol Exp Ther 1992
Jun;261(3):1195-1199.
137 Nguyen TD, Canada AT. Citrus flavonoids stimulate secretion by
human colonic T84 cells. J Nutr 1993 Feb;123(2):259-268.
15;91(4):1182-1188.
139 Frankel EN, Waterhouse AL, Kinsella JE. Inhibition of human
LDL oxidation by resveratrol. Lancet 1993 Apr 24;341(8852):
1103-1104.
140 Jang M, Cai L, Udeani GO, et al. Cancer chemopreventive activity of resveratrol, a natural product derived from grapes. Science
1997 Jan 10;275(5297):218-220.
142 Tufts University. Special Report: Uncorking the facts about
alcohol and you health. Tufts University Diet and Nutrition Letter.
August 1995. 13(6):4-6.
143 Tufts University. Special Report: Uncorking the facts about
alcohol and you health. Tufts University Diet and Nutrition Letter.
August 1995. 13(6):4-6.
144 Emblad, H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1,
1994.
145 Emblad, H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1,
1994.
15;91(4):1182-1188.
Review and Herald Publishing Association, 1976 p. 436, 437.
149 Bacchiocchi S. Wine in the Bible: A biblical study on the use of
alcoholic beverages. Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives,
1989.
150 Black CJ. Stimulants. In: Healthful Living, 1897 p. 113. Found
In: Ellen G. White Estate. The Published Writings of Ellen G.
White. Version 2.0 (CD-ROM), 1995.

151 McCoy C. Booze flows back into Barrow, Alaska after yearlong
ban. The Wall Street Journal. Prob. Nov. 15, 1995.
152 McCoy C. Booze flows back into Barrow, Alaska after yearlong
ban. The Wall Street Journal. Prob. Nov. 15, 1995.
1989 p. 38.
1989 p. 36.
1989. p. 36.
18. poglavlje: Izlaenje na kraj sa loim navikama i

zavisnostima
1 Addiction: Stedmans Electronic Medical Dictionary version 3.0
(CD-ROM). Based on Stedmans Medical Dictionary26th edition. Williams and Wilkins, 1996.
2 Addiction: Friel JP, editor. Dorlands Medical Illustrated Medical
Dictionary26th edition. Philadelphia, PA: WB Saunders
Company, 1985 p. 29-30.
3 Schuster CR, Kilbey MM. Prevention of Drug Abuse. In: Last JM,
Lange, 1992 p. 769, 773.
4 Jaffe JH. Drug Addiction and Drug Abuse. In: Gilman AG,
5 Nije njegovo pravo ime.
8 Jakov 4,17. Biblija.
9 1. Korinanima 6,18-20, 3,16-17. Biblija.
10 Rimljanima 6,1-2. Biblija.
11 2. dnevnika 7,14. Biblija.
12 Luka 4,2. Biblija.
13 Luka 4,3-4. Biblija.
14 Nije njeno pravo ime.
16 Jakov 1,2-4. Biblija.
17 Juda 24. Biblija.
18 Black CJ. Experience. In: Spiritual Gifts (Volume 4a).
Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association,
1864 p.153.
19 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church
(Volume 2). Nampa, ID: Pacific Press Publishing Association,
1868-1871 p.371.
20 Black CJ. Control of Appetite. In: Counsels on Diet and Foods.
1938-1976 p. 482-483.
21 Black CJ. Christian Temperance. In: Testimonies for the Church
1868-1871 p.371.
22 Black CJ. Tempted in All Points. In: Bible Echo (1886-1913),
December 1892 p. 1. Found In: Ellen G. White Estate. The
1995.
1938-1976 p. 154.
24 Luka 4,2,3. Biblija.
25 Black CJ. Parents as Reformers. In: Testimonies for the Church
1872-1875 p. 561.
1938-1976 p. 167.
1938-1976 p. 167.
LITERATURA
28 Black CJ. Talents. In: Christs Object Lessons. Hagerstown, MD:
19. poglavlje: Ishrana i okruenje

1 Nadakavukaren A. The People-Food Predicament. In: Man and
Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect
Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 101.
2 Brown L. Full House. New Perspectives Quarterly. Vol. 11, 1 Sep
1994 p. 6.
3 Durning AB, Brough HB. Livestock Economy. In: Worldwatch
Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment.
Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 11.
Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 40-41.
5 Doll R. Health and the environment in the 1990s. Am J Public
Health 1992 Jul ;82(7):933-941.
7 Brown L. Averting a global food crisis. Vol. 98, Technology
Review, 1 Nov 1995 p. 44.
8 Nadakavukaren A. Population Dynamics. In: Man and
9 Nadakavukaren A. Fall-Out from the Population Bomb: Impacts
on Human Resources and Ecosystems. In: Man and
Heights, IL: Waveland Press, 1990 p. 127-8, 131-8.
11 WHO Commission On Health And Environment. Natural
Resources for Food, Agricultural and Fisheries Production. In:
Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva,
Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 28.
12 Acharya A. Tropical Forests Vanishing. In: Brown LR, Lenssen N,
Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are Shaping
Our Future. W.W. Norton and Company. New York, 1995 p. 116117.
13 WHO Commission On Health And Environment. Natural
Resources for Food, Agricultural and Fisheries Production. In:
17 Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch
21 WHO Commission On Health And Environment. Environmental
Effects of Intensive Agricultural Production. In: Report Of The
Panel On Food And Agriculture. Geneva, Switzerland: World
Health Organization, 1992 p. 48.
22 Pennington JA. Nutrient Content Chapters on Meats, Poultry,
and Milk, Yogurt, Milk Beverages, and Milk Beverage Mixes. In:
421
Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p.
135-146, 150-155, 160-165.
23 Pennington JA. Nutrient Content Chapters on Meats, Poultry,
and Milk, Yogurt, Milk Beverages, and Milk Beverage Mixes. In:
Fifteenth Edition. Philadelphia, PA: J. B. Lippincott Co., 1989 p.
135-146, 150-155, 160-165.
24 WHO Commission On Health And Environment. Consequences
of Environmental Change for Food and Agricultural Production.
In: Report Of The Panel On Food And Agriculture. Geneva,
25 Gardner JL, editor. World Information Table. In: Readers Digest
Atlas of the World. Pleasantville, NY: The Readers Digest
Association, Inc., 1990 p. 196.
26 Wilken, E. Soil Erosions Toll Continues. In: Brown LR, Lenssen
N, Kane H, editors. Vital Signs 1995: The Trends That Are
Shaping Our Future. W.W. Norton and Company. New York,
1995 p. 118-119.
Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 18. (preraunato od vie od 3.000 litara vode za proizvodnju jednog kilograma amerike govedine).
Ako elimo da koristimo cifru od 350-450 galona vode stavili
bismo odrednicu: Durning AB, Brough HB. Livestock Ecology. In:
Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the
Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p. 18
daje cifru u opsegu od 1325; dok Cattlemans Association daje
cifru od 1665 litara; videti; see The American Cattlemans
Association. 1995. Section Environment Chapter F-2: Water
Use. The Cattle and Beef Handbook (On-line electronic edition).
Accessed at World Wide Website: http://www.cowtown. org/
29 US Department of Commerce. 1992 Census of Agriculture;
Volume 3 Related Surveys; Part 1 Farm and Ranch Irrigation
Survey (1994); AC92-RS-1. US Govt Printing Office, Washington,
DC, 1996 p. 54,75.
Napomena: proraunato odreivanjem ukupne etve penice u
SAD 1994. godine zbirno i sa navodnjavanog i sa nenavodnjavanog
zemljita i poreenjem sa ukupnom koliinom koriene vode za
navodnjavanje zasnovano na proraunu da je 1.233.346 litara jednako koliini vode za navodnjavanje jednog jutra stope zem-lje.
Osnovni podaci se nalaze u tabeli 23 (str. 75) i tabeli 22 (str. 54)
Dobijeno linom prepiskom sa USDA:
1) Koliina u kilogramima po litri za svaku itaricu je iznosila:
jeam: 0,6; kukuruz: 0,7; ovas: 0,4; ra: 0,7; penica: 0,75.
2) Litara po jutru stopi zemlje = 1.233.346
Ovo je dobro poreenje jer industrija mesa uzima u obzir samo
irigacionu vodu korienu za proizvodnju hrane potrebne za uzgoj
stoke, a ne i za useve koji se ne navodnjavaju, a koriste ih ivotinje. Cifra od 3.668 litara vode po jestivom kilogramu se dobija deljenjem ukupne koliine vode koju koristi stoka i koja se koristi za
proizvodnju hrane koju jede ukupnim brojem jestivih kilograma
godinje proizvedene govedine.
Napomena: uzorak proraun za penicu
Navodnjavana jutra: 3.396.101 x 2.546 litara po jutru x 0,75
kilograma po litri = 6.484.854.859 kilograma.
Nenavodnjavana jutra zemlje pod penicom: 5.866.135 x 1.309
litara po jutru x 0,75 kilograma po litri = 5.759.078.036 kilograma.
Ukupan prinos = 5.551.626.414 funti.
3.396.101 x 1.4 jutra stope x 1.233.346 litara po jutru stopi =
5.863.994.783.933 litara (jutro stopa je koliina vode koja bi prekrila 1 jutro zemljita dubokog jednu stopu ili 30 cm)
5.863.994.783.933 litara/12.228.252.013 kilograma = 479,5
litara vode za proizvodnju 1 kilograma penice.
31 The American Cattlemans Association. 1995. Section
Environment, Chapter F-2: Water Use. The Cattle and Beef
Handbook (On-line electronic version). http://www.cowtown.
org
422
32 The American Cattlemans Association. 1995. Section
Environment Chapter F-2: Water Use. The Cattle and Beef
Handbook (On-line electronic version). http://www.cowtown.
org
33 Durning AB, Brough HB. Sacred Cows. In: Worldwatch Paper
103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment.
34 Postel S. Worldwatch Paper 93. Water for Agriculture: Facing the
Limits. Washington DC: Worldwatch Institute, 1989 p. 37.
35 Postel S. Worldwatch Paper 93. Water for Agriculture: Facing the
Limits. Washington DC: Worldwatch Institute, 1989 p. 37.
36 Durning AB, Brough HB. Sacred Cows. In: Worldwatch Paper
103: Taking Stock: Animal Farming and the Environment.
37 Report of a WHO Study Group. Nutrition and Food Policies: Past
Experience and Implications for Action. In: Diet, Nutrition, and
the Prevention of Chronic Diseases.. Geneva, Switzerland: World
39 El-Ahraf A, Willis WV, et al.. Dieldrin in the food chain: potential
health effects of recycled animal manure. Journal of
Environmental Health 1990;53(1):17-19.
Health Organization, 1992 p. 38-39.
41 Nadakavukaren, A. Introduction to Ecological Principles. In: Man
and Environment, A Health Perspective3rd edition. Prospect
42 Nicholson WJ. Nitrosamines. In: Environmental and
and Co., 1992 p. 955-965.
44 Olson BH. Environmental Water Pollution. In: Environmental and
and Co., 1992 p. 1263.
Effects of Intensive Agricultural Production; Consequences of
Environmental Change for Food and Agricultural Production. In:
Switzerland: World Health Organization, 1992 p. 38, 72.
50 Durning AB, Brough HB.. In: Worldwatch Paper 103: Taking
Stock: Animal Farming and the Environment. Washington, DC:
Worldwatch Institute, 1991 p. 27.

56 Proraunato na osnovu podataka Cattlemans Association o 15,2
milijarde funti jestive govedine bez kostiju dobijenih 1994.
godine kombinovanih sa During and Broughs podacima o unosu
energije po kilogramu dobijene govedine. Videti: The American
Cattlemans Association. 1995. Section Economics, Chapter A8: Production Numbers. The Cattle and Beef Handbook (Online electronic version). http://www.cowtown.org And Durning
AB, Brough HB. Livestock Ecology. In: Worldwatch Paper 103:
Taking Stock: Animal Farming and the Environment.
57 Calculated from data presented in Durning AB, Brough HB.. In:
Worldwatch Paper 103: Taking Stock: Animal Farming and the
Environment. Washington, DC: Worldwatch Institute, 1991 p.
17.
58 Campbell D. The Golden Egg? Farmer Cooperatives. October Vol.
62; Superintendent of Documents, US Government, 1995 p. 12.
20. poglavlje: Iznad vodeih uzroka smrti

1 Knutsen SF. Lifestyle and the use of health services. Am J Clin
Nutr 1994 May;59(5 Suppl):1171S-1175S.
2 Astrand, Per-Olaf. Nutrition Today 1968; 3 (2):9-11.
3 Marcus R, Coulston AM. Water-soluble vitamins. In: Gilman AG,
4 Brown MS, Goldstein JL. Drugs used in the treatment of hyperlipoproteinemias. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.
Company, 1985 p. 834-835.
5 King JM, Crouse JR, et al. Evaluation of effects of unmodified
niacin on fasting and postprandial plasma lipids in normolipidemic men with hypoalphalipoproteinemia. Am J Med 1994
Oct;97(4):323-331.
6 Crouse JR 3rd. New developments in the use of niacin for treatment of hyperlipidemia: new considerations in the use of an old
drug. Coron Artery Dis 1996 Apr;7(4):321-326.
7 Brown MS, Goldstein JL. Drugs used in the treatment of hyperlipoproteinemias. In: Gilman AG, Goodman LS, et al, editors.
Company, 1985 p. 834-835.
8 Hendler SS. The Doctors Vitamin and Mineral Encyclopedia. New
York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 61.
9 Crouse JR 3rd. New developments in the use of niacin for treatment of hyperlipidemia: new considerations in the use of an old
drug. Coron Artery Dis 1996 Apr;7(4):321-326.
10 Marcus R, Coulston AM. Water-soluble vitamins. In: Gilman AG,
York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 91-92.
LITERATURA
14 Napier K. Too Many Vitamins? Harvard Health Letter 1996 Jan
21(3):1-3.
21(3):1-3.
York, NY: Simon and Schuster. 1990 p. 99.
21(3):1-3.
21(3):1-3.
21 Bodwell CE, Erdman JW Jr, editors. Nutrient Interactions. Marcel
Dekker, Inc., New York. 1988.
22 Bodwell CE, Erdman JW Jr, editors. Nutrient Interactions. Marcel
Dekker, Inc., New York. 1988.
23 Wang H, Sofic E, Prior RL. Total antioxidant capacity of vegetables. J Agric Food Chem 1996;44(11):3426-3421.
24 Kim I, Williamson DF, et al. Vitamin and mineral supplement use
and mortality in a US cohort. Am J Public Health 1993
Apr;83(4):546-550.
25 Campbell TC. B12 Breakthrough: Missing nutrient found in
plants. New Century Nutrition 1996 Nov 2(11):1-2.
26 Gates J. Vitamin B12: when myth meets discovery. New Century
Nutrition 1996 Nov 2(11):3.
27 Mozafar A. Enrichment of some B-vitamins in plants with application of organic fertilizers. Plant and Soil 1994; 167:305-311.
28 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. The association of changes
in physical-activity level and other lifestyle characteristics with
mortality among men. N Engl J Med 1993 Feb 25;328(8):538545.
29 Paffenbarger RS Jr, Hyde RT, et al. The association of changes
in physical-activity level and other lifestyle characteristics with
mortality among men. N Engl J Med 1993 Feb 25;328(8):538545.
30 Surgeon Generals report on physical activity and health. From
the Centers for Disease Control and Prevention. JAMA 1996 Aug
21;276(7):522.
31 Physical activity and cardiovascular health. NIH Consensus
Development Panel on Physical Activity and Cardiovascular
Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246.
32 Kokkinos PF, Holland JC, et al. Miles run per week and high-density lipoprotein cholesterol levels in healthy, middle-aged men: a
dose response relationship. Arch Intern Med 1995 Feb 27;
155(2):415-420.
33 Marcus BH, Albrecht AE, et al. Usefulness of physical exercise for
maintaining smoking cessation in women. Am J Cardiol 1991
Aug 1;68(4):406-407.
Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246.
35 Surgeon Generals report on physical activity and health. From
the Centers for Disease Control and Prevention. JAMA 1996 Aug
21;276(7):522.
36 Friedman R, Tappen RM. The effect of planned walking on communication in Alzheimers disease. J Am Geriatr Soc 1991
Jul;39(7):650-654.
37 Powell KE, Blair SN. The public health burdens of sedentary living habits: theoretical but realistic estimates. Med Sci Sports
Exerc 1994 Jul;26(7):851-856.
38 Bowers RW, et.al. Memory Dependent Reaction Time and
Improved Cardiovascular Fitness in Middle Aged Adults. Med Sci
Sports Exerc 1983;15: 117,.
39 Clarkson-Smith L, Hartley AA. Relationships between physical
exercise and cognitive abilities in older adults. Psychol Aging
1989 Jun;4(2):183-189.
40 The Physician & Sports Medicine: The Health Benefits of
Exercise (Part I) 15: 115-132, 1987.
41 Manson JE, Nathan DM, et al. A prospective study of exercise
and incidence of diabetes among US male physicians. JAMA
1992 Jul 1;268(1):63-67.
42 Manson J, Alessio HM, et al. Does cardiovascular health mediate
hearing ability? Med Sci Sports Exerc 1994 Jul;26(7):866-871.
423
43 Pate RR, Pragg M, et al. Physical activity and public health. JAMA
1995 Feb 1;273(5):402-407.
44 Paffenbarger RS Jr , Hyde RT , et al. A natural history of athleticism and cardiovascular health. JAMA 1984 Jul
27;252(4):491-495.
45 Whittemore AS, Wu-Williams AH, et al. Diet, physical activity,
and colorectal cancer among Chinese in North America and
China. J Natl Cancer Inst 1990 Jun 6;82(11):915-926.
46 Lee IM, Paffenbarger RS Jr. Physical activity and its relation to
cancer risk: a prospective study of college alumni. Med Sci
Sports Exerc 1994 Jul;26(7):831-837.
47 Frisch RE, Wyshak G, et al. Lower prevalence of breast cancer
and cancers of the reproductive system among former college
athletes compared to non-athletes. Br J Cancer 1985
Dec;52(6):885-891.
48 Simon HB. Exercise and Infection. The Physician and Sports
Medicine 15: 135-141, 1987.
Health. JAMA 1996 Jul 17;276(3):241-246.
50 Black CJ. Exercise and Air. In: Testimonies for the Church,
1868-1871 p. 525-526.
51 Black CJ. A Healthful Life. In: My Life Today. Hagerstown, MD:
52 Nieman DC. Exercise immunology: practical applications. Int J
Sports Med 1997 Mar;18 Suppl 1:S91-100.
53 Grimm RH Jr, Neaton JD, Ludwig W. Prognostic importance of
the white blood cell count for coronary, cancer, and all-cause
mortality. JAMA 1985 Oct 11;254(14):1932-1937.
54 Stuart J, Ellory JC. Rheological consequences of erythrocyte
dehydration. Br J Haematol 1988 May;69(1):1-4.
55 Nordt FJ. Hemorheology in cerebrovascular diseases: approaches to drug development. Ann N Y Acad Sci 1983;416():651-661.
56 Stuart J. Erythrocyte rheology. J Clin Pathol 1985
Sep;38(9):965-977.
57 Lowe GD. Blood rheology in general medicine and surgery.
Baillieres Clin Haematol 1987 Sep;1(3):827-861.
58 Stuart J, Kenny MW. Blood Rheology. J Clin Pathol 1980
May;33(5):417-429.
59 Hill MA, Court JM, Mitchell GM. Blood rheology and microalbuminuria in type I diabetes mellitus. Lancet 1982 Oct
30;2(8305):985.
60 Grimm RH Jr, Neaton JD, Ludwig W. Prognostic importance of
the white blood cell count for coronary, cancer, and all-cause
mortality. JAMA 1985 Oct 11;254(14):1932-1937.
61 Stuart J, Ellory JC. Rheological consequences of erythrocyte
dehydration. Br J Haematol 1988 May;69(1):1-4.
62 Ernst E. Changes in blood rheology produced by exercise. JAMA
1985 May 24-31;253(20):2962-2963.
63 Rauramaa R, Salonen JT, et al. Inhibition of platelet aggregability by moderate-intensity physical exercise: a randomized clinical trial in overweight men. Circulation 1986 Nov;74(5):939-944.
64 Packham MA, Mustard JF. The role of platelets in the development and complications of atherosclerosis. Semin Hematol 1986
Jan;23(1):8-26.
65 Simpson HC, Mann JI, et al. Effect of high-fibre diet on haemostatic variables in diabetes. Br Med J (Clin Res Ed) 1982 May
29;284(6329):1608.
66 Fisher M, Levine PH, et al. The effect of vegetarian diets on plasma lipid and platelet levels. Arch Intern Med 1986
Jun;146(6):1193-1197.
67 Costill DL. Water and Electrolyte requirements during exercise.
Clin Sports Med 1984 Jul;3(3):639-648.
68 Yamamura T, Takahashi T, et al. Gallbladder dynamics and plasma cholecystokinin responses after meals, oral water, or sham
feeding in healthy subjects. Am J Med Sci 1988 Feb 295(2):102107.
69 Math MV. Drinking water to prevent gallstone formation.
Gastroenterology 1982 Apr 82(4):822-823.
70 Math MV. Water ingestion and its role in bile secretion. Am J Clin
Pathol 1982 Aug 78(2):258-259.
71 Weinberg AD, Minaker KL. Dehydration. Evaluation and management in older adults. Council on Scientific Affairs, American
Medical Association. JAMA 1995 Nov 15;274(19):1552-1556.
424
72 Salamone LM, Dallal GE, et al. Contributions of vitamin D intake
and seasonal sunlight exposure to plasma 25-hydroxyvitamin D
concentration in elderly women. Am J Clin Nutr 1994
Jan;59(1):80-86.
73 Kohrt WM, Snead DB, et al. Additive effects of weight-bearing
exercise and estrogen on bone mineral density in older women.
J Bone Miner Res 1995 Sep;10(9):1303-1311.
74 US Preventive Services Task Force. Screening for Skin Cancer
Including counseling to Prevent Skin Cancer. In: Guide to Clinical
Wilkins; 1996 p. 141-152.
Wilkins; 1996 p. 141-152.
Wilkins; 1996 p. 141-152.
77 Osterlind, A. Epidemiology of malignant melanoma in Europe.
Acta Oncol 1992; 31(8):903-908.
78 Emerson JC, Weiss NS. Colorectal cancer and solar radiation.
Cancer Causes and Control 1992. 3(1):95-99.
79 Ainsleigh HG. Beneficial effects of sun exposure on cancer mortality. Prev Med 1993 Jan;22(1):132-40.
80 Emblad H. Moderate drinking: serious warning by WHO specialists. World Health Organization Press Release. November 1,
1994.
81 Craig WJ. Caffeine Update: Whats Brewing. In: Nutrition for the
Nineties. Eau Claire, MI: Golden Harvest Books, 1992 p.286.
82 MacMahon B, Yen S, et al. Coffee and cancer of the pancreas. N
Engl J Med 1981 Mar 12;304(11):630-633.
cancers. Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823.
Nov;3(6):586-591.
cancers. Am J Public Health 1984 Aug;74(8):820-823.
86 Slattery ML, West DW. Smoking, alcohol, coffee, tea, caffeine,
and theobromine: risk of prostate cancer in Utah (United
States). Cancer Cause and Control 1993 Nov;4(6):559-563.
87 Rall, TW. Central Nervous System Stimulants [Continued]: the
Company, 1985 p. 596.
88 Stich HF, Rosin MP, et al. A comparative genotoxicity study of
chlorogenic acid (3-0-caffeoylquinic acid). Mutat Res 1981
Nov;90(3):201-212.
89 Nagao M, Wakabayashi, Fujita, Y, et al. . Mutagenic Compounds
in Soy Sauce, Chinese cabbage, Coffee and Herbal Teas. In:
Knudsen I, editor. Genetic Toxicology of the Diet. Progress in
Clinical and Biological Research, Vol. 206. Alan R. Liss, New
York. 1986 p. 55-62.
90 Kasai H, Kumeno K, et al. Mutagenicity of methylglyoxal in coffee. Gann 1982 Oct;73(5):681-683.
91 Nagao M, Fujita Y, et al. Methylglyoxal in beverages and foods:
its mutagenicity and carcinogenicity. IARC Sci Publ
1986;(70):283-291.
92 Baldwin BE. Why is fresh air fresh? The Journal of Health and
Healing 11(4):26-27.
Healing 11(4):26-27.
94 Duffee RA, Koontz RH. Behavioral effects of ionized air on rats.
Psychophysiology 1965 Apr;1(4):347-359.
95 Jordan J, Sokoloff B. Air ionization, age and maze learning of
rats. J Gerontol 1959;14:344-348.
96 Reilly T, Stevenson IC. An investigation of the effects of negative air ions on responses to submaximal exercise at different
times of day. J Hum Ergol (Tokyo) 1993 Jun; 22(1):1-9.
97 Mitchell BW, King DJ. Effect of negative air ionization on airborne
transmission of Newcastle disease virus. Avian Dis 1994 OctDec;38(4):725-732.

98 Giannini AJ, Jones BT, Loiselle RH. Reversibility of serotonin irritation syndrome with atmospheric anions. J Clin Psychiatry 1986
Mar;47(3):141-143.
99 Gabbay J, Bergerson O, et al. Effect of ionization on microbial air
pollution in the dental clinic. Environ Res 1990 Jun;52(1):99106.
100 Livanova LM, Nozdracheva LV, et al. The normalizing effect of
air ions on neuroticized rats with different typological behavioral
characteristics. Zh Vyssh Nerv Deiat Im I P Pavlova 1995 MarApr;45(2):402-409.
101 Bordas E, Deleanu M. Influence of negative air ions on experimental ulcer induced by pylorus ligature in albino rat. Med
Interne 1989 Oct-Dec;27(4):313-317.
102 Morton LL, Kershner JR. Differential negative air ion effects on
learning disabled and normal-achieving children. Int J
Biometeorol 1990 May;34(1):35-41.
103 Morton LL, Kershner JR. Differential negative air ion effects on
learning disabled and normal-achieving children. Int J
Biometeorol 1990 May;34(1):35-41.
104 Sulman FG, Levy D, et al. Air-ionometry of hot, dry dessert
winds(Sharaw) and treatment with air ions of weather-sensitive
subjects. Int J Biometeorol 1974 Dec;18(4):313-318.
Healing 11(4):26-27.
106 Giannini AJ, Jones BT, Loiselle RH. Reversibility of serotonin irritation syndrome with atmospheric anions. J Clin Psychiatry 1986
Mar;47(3):141-143.
107 Giannini AJ, Castellani S, Dvoredsky AE. Anxiety states: relationship to atmospheric cations and serotonin. J Clin Psychiatry
1983 Jul;44(7):262-264.
108 Linder J, Herren D, et al. Effect of ozone on physical performance capacity. Soz Praventivmed 1987;32(4-5):251-252.
109 Neher JO, Koenig JQ. Health effects of outdoor air pollution.
Am Fam Physician 1994 May 1;49(6):1397-1404, 1407-1408.
110 Abbey DE, Mills PK, et al. Long-term ambient concentrations of
total suspended particulates and oxidants as related to incidence of chronic disease in California Seventh-Day Adventists.
Environ Health Perspect 1991 Aug;94():43-50.
112 Perl J. Sleep right in five nights: a clear and effective guide for
conquering insomnia. New York: William Morrow and Company,
Inc., 1993 p. 28.
Inc., 1993 p. 28-29.
114 Nelson E, Kirk J, et al. Chief complaint fatigue: a longitudinal
study from the patients perspective. Fam Pract Res J 1987
Summer 6(4):175-188.
115 Radecki SE, Brunton SA. Management of insomnia in officebased practice. National prevalence and therapeutic patterns.
Arch Fam Med 1993 Nov;2(11):1129-1134.
116 Foley DJ, Monjan AA, et al. Sleep complaints among elderly
persons: an epidemiologic study of three communities. Sleep
1995 Jul;18(6):425-432.
117 Coren S. The prevalence of self-reported sleep disturbances in
young adults. Int J Neurosci 1994 Nov;79(1-2):67-73.
Inc., 1993 p. 28.
119 University of California at Berkeley School of Public Health. The
energizer. University of California at Berkeley Wellness Letter.
1995 Aug 11(11):4.
120 Gold DR, Rogacz S, et al. Rotating shift work, sleep, and accidents related to sleepiness in hospital nurses. Am J Public Health
1992 Jul;82(7):1011-1014.
121 Budnick LD, Lerman SE, et al. Sleep and alertness in a 12-hour
rotating shift work environment. J Occup Med 1994
Dec;36(12):1295-1300.
122 Akerstedt T. Work hours and sleepiness. Neurophysiol Clin
1995;25(6):367-375.
123 Harrington JM. Shift work and healtha critical review of the
literature on working hours. Ann Acad Med Singapore 1994
Sep;23(5):699-705.
LITERATURA
124 Pack AI, Pack AM, et al. Characteristics of crashes attributed to
the driver having fallen asleep. Accid Anal Prev 1995
Dec;27(6):769-775.
125 Zulley J, Cronlein T, et al. Falling asleep at the wheel: the chief
cause of severe traffic accidents. Wien Med Wochenschr
1995;145(17-18):473.
126 Ebert D, Feistel H, Barocka A. Effects of sleep deprivation on
the limbic system and the frontal lobes in affective disorders: a
study with Tc-99m-HMPAO SPECT. Psychiatry Res 1991
Dec;40(4):247-251.
Inc., 1993 p. 32.
128 Brown R, Price RJ, et al. Interleukin-1 beta and muramyl dipeptide can prevent decreased antibody response associated with
sleep deprivation. Brain Behav Immun 1989 Dec;3(4):320-330.
129 Moldofsky H, Lue FA, et al. The relationship of interleukin-1 and
immune functions to sleep in humans. Psychosom Med 1986
May-Jun;48(5):309-318.
130 Snow EC, Feldbush TL, Oaks JA. The role of insulin in the
response of murine T lymphocytes to mitogenic stimulation in
vitro. J Immunol 1980 Feb;124(2):739-744.
Sep;23(5):699-705.
Inc. 1993 p. 50-54, 105-266.
133 Habte-Gabr E, Wallace RB, et al. Sleep patterns in rural elders:
demographic, health, and psychobehavioral correlates. J Clin
Epidemiol 1991;44(1):5-13.
134 Bliwise DL, King AC, et al. Prevalence of self-reported poor
sleep in a healthy population aged 50-65. Soc Sci Med 1992
Jan;34(1):49-55.
135 Habte-Gabr E, Wallace RB, et al. Sleep patterns in rural elders:
demographic, health, and psychobehavioral correlates. J Clin
Epidemiol 1991;44(1):5-13.
136 Baldwin BE. Seven-Day Rhythms. The Journal of Health and
Healing 9(4):3,14.
137 Pollman L, Hildebrandt G. Long-term control of swelling after
maxillo-facial surgery: a study of circaseptan reactive periodicity. Int J Chronobiol 1982;8(2):105-114.
Healing 9(4):3,14.
139 Besarab A, Wesson L, et al. Effect of delayed graft function and
ALG on the circaseptan (about 7-day) rhythm of human renal
allograft rejection. Transplantation 1983 Jun;35(6):562-566.
140 Cornelissen G, Haus E, et al. Circadian to circasemiseptan
(about 3.5-day) variance transposition in salivary CA130 in
apparent health (Meeting abstract). Anticancer Res;
1992;12(6A):1819.
141 Blank M, Cornelissen G, Halberg F. Circasemiseptan (abouthalf-weekly) and/or circaseptan (about-weekly) pattern in
human mitotic activity? In Vivo 1995 Jul-Aug;9(4):391-394.
142 Cornelissen G, Berg H, et al. Chronome of urinary 6-sulfoxymelatonin excretion, circulating CA125, cancer progression and
therapeutic response. In Vivo 1995 Jul-Aug;9(4):375-378.
143 Kanabrocki EL, Sothern RB, et al. Weekly and yearly rhythms
in plasma fibrinogen in hospitalized male military veterans. Am
J Cardiol 1995 Sep 15;76(8):628-631.
144 Labrecque G, Bureau JP, Reinberg AE. Biological rhythms in the
inflammatory response and in the effects of non-steroidal antiinflammatory drugs. Pharmacol Ther 1995 May;66(2):285-300.
Healing 9(4):3, 14.
146 Hildebrandt G. Reactive modifications of the autonomous time
structure of biological functions in man. Ann Ist Super Sanita
1993;29(4):545-557.
Healing 9(4):3, 14.
of Medicine. New York, NY: HarperCollins Publishers, 1993.
of Medicine. New York NY: HarperCollins Publishers, 1993 p. 3032, 241.
425
Sep;23(5):699-705.
151 Edell-Gustafsson U, Ek AC. The relevance of sleep, circadian
rhythm and lifestyle as related to a holistic theory of health.
Scand J Caring Sci 1992;6(1):29-35.
152 Levin JS, Vanderpool HY. Is frequent religious attendance really conducive to better health? Toward an epidemiology of religion. Soc Sci Med 1987;24(7):589-600.
153 Levin JS, Chatters LM, Taylor RJ. Religious effects on health
status and life satisfaction among black Americans. J Gerontol B
Psychol Sci Soc Sci 1995 May;50(3):S154-163.
154 Ellison CG. Religious involvement and subjective well-being. J
Health Soc Behav 1991 Mar;32(1):80-99.
155 Dwyer JW, Clarke LL, Miller MK. The effect of religious concentration and affiliation on county cancer mortality rates. J Health
Soc Behav 1990 Jun;31(2):185-202.
156 Factors associated with prevalent self-reported arthritis and
other rheumatic conditionsUnited States, 1989-1991. MMWR
Morb Mortal Wkly Rep 1996 Jun 14;45(23):487-491.
157 Kjeldsen-Kragh J, Haugen M, et al. Controlled trial of fasting
and one-year vegetarian diet in rheumatoid arthritis. Lancet
1991 Oct 12; 338 (8772):899-902.
158 Outbreak of Salmonella enteritidis associated with nationally
distributed ice cream productsMinnesota, South Dakota, and
Wisconsin,1994. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1994 Oct
14;43(40):740-741.
159 Maki-Ikola O, Granfors K. Salmonella-triggered reactive arthritis. Scand J Rheumatol 1992;21(6):265-270.
160 Appelboom T, Durez P. Effect of milk product deprivation on
spondyloarthropathy. Ann Rheum Dis 1994 Jul;53(7):481-482.
161 Panush RS, Lane NE. Exercise and the musculoskeletal system.
Baillieres Clin Rheumatol 1994 Feb;8(1):79-102.
162 Panush RS, Holtz HA. Is exercise good or bad for arthritis in the
elderly? South Med J 1994 May;87(5):S74-78.
163 Ytterberg SR, Mahowald ML, Krug HE. Exercise for arthritis.
Baillieres Clin Rheumatol 1994 Feb;8(1):161-189.
164 Rall LC, Meydani SN, et al. The effect of progressive resistance
training in rheumatoid arthritis. Increased strength without
changes in energy balance or body composition. Arthritis Rheum
1996 Mar;39(3):415-426.
165 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology, 8th edition.
166 Guyton AC. Textbook of Medical Physiology, 8th edition.
169 Voigt LF, Koepsell TD, et al. Smoking, obesity, alcohol consumption, and the risk of rheumatoid arthritis. Epidemiology
1994 Sep;5(5):525-532.
170 Elkayam O, Wigler I, et al. Effect of spa therapy in Tiberias on
patients with rheumatoid arthritis and osteoarthritis. J
Rheumatol 1991 Dec;18(12):1799-1803.
171 Tishler M, Brostovski Y, Yaron M. Effect of spa therapy in
Tiberias on patients with ankylosing spondylitis. Clin Rheumatol
1995 Jan;14(1):21-25.
172 Lehmann JF, De Lateur BJ. Diathermy and superficial heat,
laser, and cold therapy. In: Krusens Handbook of Physical
Medicine and Rehabilitation, 1990 p. 283-337.
173 Lehmann JF, De Lateur BJ. Diathermy and superficial heat,
laser, and cold therapy. In: Krusens Handbook of Physical
Medicine and Rehabilitation, 1990 p. 285-288.
174 Burmester GR. Lessons from Lyme arthritis. Clin Exp
Rheumatol 1993 Mar-Apr;11 Suppl 8():S23-27.
175 Burmester GR. Lessons from Lyme arthritis. Clin Exp
Rheumatol 1993 Mar-Apr;11 Suppl 8():S23-27.
176 Wilder RL, Crofford LJ. Do infectious agents cause rheumatoid
arthritis? Clin Orthop 1991 Apr;(265):36-41.
177 Granfors K. Do bacterial antigens cause reactive arthritis?
Rheum Dis Clin North Am 1992 Feb;18(1):37-48.
426
178 Toivanen A. Infection and arthritis. Ann Med 1994
Aug;26(4):245-248.
179 Hazenberg MP, Klasen IS, et al. Are intestinal bacteria involved
in the etiology of rheumatoid arthritis? APMIS 1992
Jan;100(1):1-9.
180 Braun J, Laitko S, et al. Chlamydia pneumoniaea new
causative agent of reactive arthritis and undifferentiated
oligoarthritis. Ann Rheum Dis 1994 Feb;53(2):100-105.
181 Moreland LW, Koopman WJ. Infection as a cause of arthritis.
Curr Opin Rheumatol 1991 Aug;3(4):639-649.
182 Moreland LW, Koopman WJ. Infection as a cause of arthritis.
Curr Opin Rheumatol 1991 Aug;3(4):639-649.
183 Baldwin BE, Baldwin MV. New hope and help for arthritis. The
Journal of Health and Healing;16(2):10-22.
184 Knisely MH. Intravascular erythrocyte aggregation (blood
sludge). In: Hamilton WF, editor. Handbook of Physiology.
Wahsington, DC: Am Physiology Society, 1965 p. 2249-2292.
185 McAlindon TE, Felson DT, et al. Relation of dietary intake and
serum levels of vitamin D to progression of osteoarthritis of the
knee among participants in the Framingham Study. Ann Intern
Med 1996 Sep 1;125(5):353-359.
186 Fischer KM. Hypothesis: tobacco use is a risk factor in rheumatoid arthritis. Med Hypotheses 1991 Feb;34(2):116-117.
187 Voigt LF, Koepsell TD, et al. Smoking, obesity, alcohol consumption, and the risk of rheumatoid arthritis. Epidemiology
1994 Sep;5(5):525-532.
188 Heliovaara M, Aho K, et al. Smoking and risk of rheumatoid
arthritis. J Rheumatol 1993 Nov;20(11):1830-1835.
189 Hattingar. The physiology of Strength. Max Planck Institute
Germany.
190 Fujikawa Y, Shingu M, et al. Interleukin-1 receptor antagonist
production in cultured synovial cells from patients with rheumatoid arthritis and osteoarthritis. Ann Rheum Dis 1995
Apr;54(4):318-320.
191 Makarov SS, Olsen JC, et al. Suppression of experimental
arthritis by gene transfer of interleukin 1 receptor antagonist
cDNA. Proc Natl Acad Sci U S A 1996 Jan 9;93(1):402-406.
192 van de Loo AA, Arntz OJ, et al. Role of interleukin 1 in antigeninduced exacerbations of murine arthritis. Am J Pathol 1995
Jan;146(1):239-249.
193 Brown R, Price RJ, et al. Interleukin-1 beta and muramyl dipeptide can prevent decreased antibody response associated with
sleep deprivation. Brain Behav Immun 1989 Dec;3(4):320-330.
194 Kjeldsen-Kragh J, Kvaavik E, et al. Inhibition of growth of
Proteus mirabilis and Escherichia coli in urine in response to
fasting and vegetarian diet. APMIS 1995 Nov;103(11):818-822.
195 Weiss GH, Sluss PM, Linke CA. Chagnes in urinary magnesium,
citrate, and oxalate levels due to cola consumption. Urology
1992 Apr;39(4):331-333.
196 Avorn J, Monane M, et al. Reduction of bacteriuria and pyuria
after ingestion of cranberry juice. JAMA 1994 Mar
9;271(10):751-754.
197 Rosenstreich DL, Eggleston P, et al. The role of cockroach allergy and exposure to cockroach allergen in causing morbidity
among inner-city children with asthma. Engl J Med 1997 May
8;336(19):1356-1363.
198 Asthma mortality and hospitalization among children and
young adultsUnited States, 1980-1993. MMWR Morb Mortal
Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353.
Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353.
Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353.
Wkly Rep 1996 May 3;45(17):350-353.
202 Lindahl O, Lindwall L, et al. Vegan Regimen with Reduced
Medication in the Treatment of Bronchial Asthma. J Asthma
1985;22(1):45-55.
203 Lindahl O, Lindwall L, et al. Vegan Regimen with Reduced
Medication in the Treatment of Bronchial Asthma. J Asthma
1985;22(1):45-55.

204 James JM, Eigenmann PA, et al. Airway reactivity changes in
asthmatic patients undergoing blinded food challenges. Am J
Respir Crit Care Med 1996 Feb;153(2):597-603.
205 Abernathy-Carver KJ, Sampson HA, et al. Milk-induced eczema
is associated with the expansion of T cells expressing cutaneous
lymphocyte antigen. J Clin Invest 1995 Feb;95(2):913-918.
206 Sampson HA, Cooke SK. Food allergy and the potential allergenicity-antigenicity of microparticulated egg and cows milk
proteins. J Am Coll Nutr 1990 Aug;9(4):410-417.
207 Lieberman D, Heimer D. Effect of dietary sodium on the severity of bronchial asthma. Thorax 1992 May;47(5):360-362.
208 Medici TC, Vetter W. Bronchial asthma and kitchen salt.
Schweiz Med Wochenschr 1991 Apr 6;121(14):501-508.
209 Mylek D. Migraine as one of the symptoms of food allergy. Pol
Tyg Lek 1992 Jan 20-27;47(3-4):89-91.
210 Oxman TE, Hitzemann RJ, Smith R. Platelet membrane lipid
composition and the frequency of migraine. Headache 1982
Nov;22(6):261-267.
211 Glueck CJ, Bates SR. Migraine in children: association with primary and familial dyslipoproteinemias. Pediatrics 1986
Mar;77(3):316-321.
212 Kozubski W, Stanczyk L. The influence of plasma free fatty
acids and cholesterol on the aggregation of blood platelets in
migraine patients. Headache 1985 Jun;25(4):199-203.
213 Gillman MW, Cupples LA, et al. Protective effect of fruits and
vegetables on development of stroke in men. JAMA 1995 Apr
12;273(14):1113-1117.
214 Jamrozik K, Broadhurst RJ, et al. The role of lifestyle factors in
the etiology of stroke. A population-based case-control study in
Perth, Western Australia. Stroke 1994 Jan;25(1):51-59.
215 Margetts BM, Beilin LJ, et al. Vegetarian diet in mild hypertension: a randomized controlled trial. Br Med J (Clin Res Ed) 1986
Dec 6;293(6560):1468-1471.
21;336(8708):129-133.
217 Varma SD. Scientific basis for medical therapy of cataracts by
antioxidants. Am J Clin Nutr 1991 Jan:53(1Suppl):335S-45S.
218 Varma SD. Scientific basis for medical therapy of cataracts by
antioxidants. Am J Clin Nutr 1991 Jan:53(1Suppl):335S-45S.
219 Bunce GE, Kinoshita J, Horwitz J. Nutritional factors in cataract.
Annu Rev Nutr 1990;10():233-524.
220 Hankinson SE, Stampfer MJ, et al. Nutrient intake and cataract
extraction in women: a prospective study. BMJ 1992 Aug
8;305(6849):335-339.
221 Jacques PF, Chylack LT JR. Epidemiologic evidence of a role for
the antioxidant vitamins and carotenoids in cataract prevention.
Am J Clin Nutr 1991 Jan:53 (1Suppl):352S-355S.
222 Vuturo AF. The role of the primary care physician the management of patients with peptic ulcer disease. In: Fennerty MB, editor. Contemporary management of peptic ulcer disease: Critical
issues for primary care. Secaucus, NJ: Professional Postgraduate
Services, 1996 p. 7-14.
223 Vuturo AF. The role of the primary care physician the management of patients with peptic ulcer disease. In: Fennerty MB, editor. Contemporary management of peptic ulcer disease: Critical
issues for primary care. Secaucus, NJ: Professional Postgraduate
Services, 1996 p. 7-14.
224 Soll AH. Pathogenesis of peptic ulcer and implications for therapy. N Engl J Med 1990 Mar 29;322(13):909-916.
Lange, 1992 p. 723.
226 Marotta RB, Floch MH. Diet and nutrition in ulcer disease. Med
Clin North Am 1991 Jul;75(4):967-979.
227 Marotta RB, Floch MH. Diet and nutrition in ulcer disease. Med
Clin North Am 1991 Jul;75(4):967-979.
228 Schindler BA, Ramchandani D. Psychologic factors associated
with peptic ulcer disease. Med Clin North Am 1991
Jul;75(4):865-876.
229 Aldoori WH, Giovannucci EL, et al. Prospective study of diet and
the risk of duodenal ulcer in men. Am J Epidemiol 1997 Jan
1;145(1):42-50.
LITERATURA
230 NIH Consensus Conference. Helicobacter pylori in peptic ulcer
disease. NIH Consensus Development Panel on Helicobacter
pylori in Peptic Ulcer Disease. JAMA 1994 Jul 6;272(1):65-69.
231 Neri MC, Lai L, et al. Prevalence of Helicobacter pylori infection
in elderly inpatients and in institutionalized old people: correlation with nutritional status. Age Ageing 1996 Jan;25(1):17-21.
232 Grubel P, Hoffman JS, et al. Vector potential of houseflies
(Musca domestica) for Helicobacter pylori. J Clin Microbiol 1997
Jun;35(6):1300-1303.
233 You WC, Blot WJ, et al. Allium vegetables and reduced risk of
stomach cancer. J Natl Cancer Inst 1989 Jan 18;81(2):162-164.
427
Preporu~ujemo:
-
Na~ela zdravog `ivota, Dr Pol Volk

Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod`er
Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
Otrov sa velikim K - Slu~aj protiv kafe i drugih braon
napitaka, Dr Agata Tre{
- Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kako pobediti depresiju, Dr Nil Nidli
- [ta se krije iza E brojeva - Istina o aditivima (ve{tackim
dodacima hrani), Dr Dada Leroti}, Dr Ivanka Vinkovi}-Vrcek
- Misti~na medicina - [ta se krije u pozadini akupunkture,
akupresure, homeopatije, iridologije i drugih srodnih
ve{tina?, Dr Voren Piters
- Medicina i Biblija, Dr Stiven Mek Milen
Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Dr. Nil Nidli - Zakoni Zdravlja I Izlečenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dr. Nil Nidli - Zakoni Zdravlja I Izlečenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Nil Nidli

Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D.

Prof Dr Don arfenberg

Principi za optimalno zdravlje

Zdravlje u velikoj meri zavisi od

ota. Te promene naina ivota mogu da spree

Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Svi faktori oznaeni zvezdicama su pod

Istraivanja duine ivota povezana

Danas je veliki broj naunih istraivanja

Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su

Tabela 3. Prekomerna i neuravnoteena

Koji su to faktori naina ivota koji e nam

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Broj ovih navika koje je osoba upranjavala

Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa

Slika 5. Povezanost duine ivota

Drugi nain posmatranja uticaja naina ivota na dugovenost je razmatranje neega to

godina, ukazujui na dramatino skraenje vae

Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?

Jedite doruak redovno

Dorukovanje pomae u spreavanju

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

nisu gladne ujutru, preskakanje doruka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

na voe i itarice, uz sa njima povezane sloene

sutinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu

Tabela 8. Prednosti dorukovanja

Doruak i srani napadi

Doruak pomae naim mentalnim

Efikasnije reavanje problema

San, vebanje i puenje

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnosti

Prelom kuka je meu vodeim uzrocima smrti

Upotreba alkohola skrauje ivot

Drutveni odnosi i smrtnost

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

Nisu deo neke

* Nije statistiki znaajno

rone sporedne efekte i pruaju velike koristi za

Dobre vesti o raku:

Pre nego to osoba umre od raka, esto se

DOBRE VESTI O RAKU

krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovno

Kako elije postaju kancerogene

nog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu eliju

Bitno je rano otkrivanje

Prepoznavanje simptoma raka

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

U svojoj proceni koristim kolonoskop

sedam najznaajnijih poetnih i upozoravajuih

ovih znakova ne garantuje da ete dijagnostikovati rak u izleivom stadijumu.

Rano otkrivanje pregledom

DOBRE VESTI O RAKU

to se simptomi pojave. Trenutna lista preporuenih testova je prikazana u tabeli 2.15

Prve linije odbrane od raka

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima su

Duvan je krivac broj 1

DOBRE VESTI O RAKU