GENETIKA - PREDMET PROUAVANJA

-Genetika je bioloka disciplina koja prouava nasleivanje i

promenljivost osobina kod organizama.
-Pod pojmom osobina, svojstvo ili karakteristika podrazumeva se bilo
koja odlika organizma bez obzira da li se radi o opisu nekog dela tela,
npr. boja oiju, oblik nosa, ili se radi o sposobnosti organizma da
sintetie neki enzim i da ostvari neku biohemijsku reakciju.
-Naslevanje osobina koje prouava genetika je proces ponavljanja
roditeljskih osobina u potomstvu.
-Roditeljske osobine se ponavljaju u potomstvu zato to se sa roditelja
na potomke prenose nasledni faktori koji kod potomaka obezbeuju
formiranje istih ili slinih osobina roditeljskim.
-Genetika prouava i promenljivost ili variranje osobina pri emu
nastoji da utvrdi uzroke promenljivosti osobina i mehanizme koji
dovode do variranja osobina.
-Nasledni faktori ili geni koji kontroliu formiranje svih osobina kod
organizama nalaze se na hromozomima.
-Za svaku organsku vrstu karakteristian je odreeni broj, oblik i
veliina hromozoma.
-Broj hromozoma u telesnim (somatskim) elijama oznaen je sa 2n ili
diploidan. Kod oveka 2n je 46 hromozoma, kod zeca je 44, kod mia je
40, kod graka je 14, kod kukuruza je 20, kod vinske muice, koja je
glavni objekat u genetici, 2n je 8 hromozoma.
-Skup svih hromozoma u jednoj eliji predstavlja kariotip.
-Kada se hromozomi u jednoj eliji snime na mikroskopu i zatim sloe
po obliku i veliini dobija se kariogram.
-Kada se posmatraju hromozomi u jednoj eliji uoava se da 2 i 2
hromozoma imaju isti oblik i veliinu i oni obrazuju par, a lanovi tog
para jedan vodi poreklo od oca, a drugi od majke.
-Hromozomi kod jednog organizma mogu jo da se podele na
autozome ili telesne hromozome i na polne hromozome.
-Npr. ovek ima 46 hromozoma odnosno ima 22 para autozoma i jedan
par polnih hromozoma. Kod ene to je 22 para autozoma plus xx
(iksiks). Kod mukaraca to je 22 para autozoma plus xy (iksipsilon).
-Hromozomi se uoavaju u interfazi i tada su hromozomi najdui i
najtanji. U toku mitoze hromozomi se skrauju i debljaju. Najkrai i
najdeblji su u metafazi elijske deobe.
-Hromozome gradi hromatin koji se sastoji od DNK i proteina koji mogu
biti histoni i nehistonski proteini. Histoni dovode do jae spiralizacije
DNK. U sastav hromozoma ulaze jo i lipidi, RNK, joni kalcijuma i

magnezijuma.
-Geni predstavljaju segmente molekula DNK pri emu je neka prosena
duzina od 400-1800 nukleotidnih parova.
-Npr. gen za alfa lanac hemoglobina ima 423 nukleotidna para, a taj
alfa lanac u sebi ima 141 aminokiselinu (3 puta manje) jer 3 nukleotida
odreuju mesto jednoj aminokiselini.
-Npr. gen za protein albumin koji se nalazi u krvnoj plazmi ima 1845
nukleotidnih parova. A on u sebi ima 615 aminokiselina.
1. Nasledni faktori ili geni na hromozomima imaju odreeno mesto i to
mesto je oznaeno kao genski lokus.
2. Svaki gen ima tano odreenu strukturu koja se ogleda u
specifinom redosledu nukleotidnih parova u okviru tog gena.
3. Svaki gen ima odreenu funkciju koja se ogleda u kontroli sinteze
odreenog proteina.
-U interfazi DNK se udvaja ili replicira i kao rezultat replikacije
uglavnom nastaju 2 molekula DNK istovetne grae.
-Meutim, prilikom replikacije DNK nekada dolazi do privlaenja
nekomplementarnih nukleotida usled ega nastaju 2 molekula DNK ija
struktura nije istovetna.
-Te greke prilikom replikacije su mutacije. One se dogaaju retko.
-Svaki stomilioniti ili svaki milijarditi nukleotid se pogreno vee tako
da je uestalost mutacija od 10-8 do 10-9.
-Kao rezultat tih genskih mutacija nastaju razliiti oblici jednog te istog
gena koji su oznaeni kao genski aleli.
-Kako su u eliji hromozomi uvek u paru i geni su u paru.
-Ako se na jednom genskom mestu na homologim hromozomima
nalaze istovetni oblici jednog gena odnosno isti aleli, jedinka je
homozigot za dati gen.
-Ako na jednom genskom mestu na homologim hromozomima imamo
razliite oblike jednog te istog gena, jedinka je heterozigot za dati gen.
-Jedan gen uvek mora da se obelei istim slovom.
-Skup svih naslednih faktora jednog organizma je njegov genotip.
Genotip je program za formiranje osobina.
-Skup svih osobina jednog organizma ili njegov stvarni izgled je fenotip.
Fenotip je rezultat meudejstva genotipa i sredinskih faktora.