PRAVILA BIOLOKOG NASLEIVANJA; GENETIKI EKSPERIMENT

-Genetiki eksperiment je metodski pristup koji omoguuje da se utvrdi

nasledna priroda i poreklo promenljivosti neke osobine.
-U genetikom eksperimentu ukrtaju se jedinke kod kojih se odreena
osobina ispoljava na razliit nain. Te osobine oznaene su kao
alternativne osobine. Te alternativne osobine determiniu razliiti aleli
jednog gena. One se u genetikom eksperimentu prate kroz nekoliko
generacija, a generacija je period u razviu od momenta obrazovanja
zigota do dostizanja polne zrelosti organizma.
-Prvi genetiki eksperiment uradio je Gregor Mendel u periodu 18561864 godine. On je bio svetenik. Radio je u jednom manastiru u Brnu,
ali je bio vrlo obrazovan jer je studirao prirodne nauke u Beu.
-Gregor Mendel je radio eksperimente sa batenskim grakom pratei
nasleivanje odreenih osobina kroz nekoliko generacija.
-Pratio je oblik semena ili oblik zrna graka. To zrno graka moe biti
okruglo ili nabrano. Npr. pratio je boju zrna. Boja moe biti zelena
(dominantna) i uta (recesivna). Moe se pratiti visina stabljike graka.
Ona moe biti normalna (dominantna) i patuljasta (recesivna). Moe se
pratiti boja cveta kod graka. Taj cvet moe biti ljubiast (dominantna)
ili moe biti beo (recesivna).

Svaka od ovih osobina je pod kontrolom jednog gena odn. jednog para
genskih alela.
-Mendel je zapaanja u toku tog eksperimenta, koji je trajao 8 godina,
izneo u knjizi 'Ogledi sa biljnim hibridima'. To delo je tampao 1866.
godine. Tada je doao do saznanja da je svaka osobina pod kontrolom
odreenog naslednog faktora i da se osobine kod potomaka mogu
predvideti jer se sa roditelja na potomke prenose nasledni faktori. Do
Mendela je vladalo uverenje da prilikom oploenja dolazi do meanja
tenosti roditelja i da stoga nije mogue predvideti osobine potomaka.
-Znaaj Mendelovih radova sagledali su 1900. godine Hugo de Friz i
ermark. Mendelu se pripisuje otkrie tih pravila nasleivanja.