1.

Pojam nauke

U najsirem smislu rei, nauka je sinonim za znanje. U uem smislu nauka oznaava posebnu vrstu svesne drutvenu
delatnost ciji je cilj spoznavanje prirode i drutva. Nauka je ukupnost istinitih i sistematizovanih saznanja (do koji
ljudi dolaze razlicitim metodama) o svetu koji ih okruzuje i o samom sebi, produkt ljudskog miljenja i stvaranja. Ta
znanja karakterie opstost, objektivnost, sistematinost, preciznost i razvojnost. Nauka mora biti drutveno priznata.
Nauna saznanja nastaju iz potrebe oveka da upozna svet kako bi njime lake ovladao. Nauka je empirijska i teorijska
delatnost, a njena saznanja slue kvalitetnijem ivotu ljudi.
2.

Predmet nauke

Predmet nauke je objektivni svet tj. ukupnost svega to postoji, kao priroda, drutvo i ljudsko miljenje. Nauku ine
saznanja o pojavama iz ovih oblasti, o vezama izmeu ovih oblasti, kao i izmeu njihovih pojedinanih delova. Nauku
ine istinita saznanja (koja odgovaraju objektivnoj stvarnosti i mogu se proveriti). Taj stepen istinitost je relativan i
zavisi od stepena razvijenosti znanja uopte, od prilika u drustvu u datom vremenu, i od naih ula. Klasici Marksizma
su ukazivali da je drutvo sutinsko jedinstvo oveka sa prirodom, ostvareni naturalizam oveka i ostvareni humanizam
prirode.
Osnovne karakteristike naucnih saznanja su :
objektivnost saznanja moraju biti naucnim metodama proverena
opstost treba utvrditi opsta svojstva i veze izmedju pojava
sistematicnost ne sme biti protivrecnih veza izmedju stavova
preciznost precizno izrazavanje saznanja
razvojnost otvorenost ka daljem istrazivanju
3.

Klasifikacija nauka

1. Prirodne traenje zakonitosti u prirodi

2. Drutvene nastale kao rezultat pravno politikog ivota
Na osnovu primenjenosti rezultata istraivanja :
1. Primenjene
2. Teorijske
Na osnovu predmeta prouavanja :
1. prirodne
2. drutvene
3. nauke o psihikim pojavama
4. matematike
5. filozofske
Prema kriterijumu objektivne stvarnosti :
1. prirodne
2. drutvene
3. nauke o psihikim pojavama
Danas je najzastupljenija podela na :
1. prirodne (fizika, hemija, biologija ...)
2. drutvene (sociologija, ekonomija, istorija ...)
3. humanistike (psihologija, etika, lingvistika ...)
4.

Prirodne i drutvene nauke

Osnovna podela nauka je na prirodne i drutvene. Prirodne prouavaju prirodu u najoptijem smislu rei. Njihov
predmet su razliiti oblici kretanja materije u prirodi. Drutvene nauke prouavaju oblike razvoja drutva kao celine,
kao i pojedine drutvene pojave i podruja drutvenog ivota u svim njihovim raznovsnim oblicima i manifestacijama.
Izmedju ove dve gupe nalaze se primenjene nauke koje izuavaju primenu zakona neorganske prirode u proizvodnji
(tehnika) kao i primenu zakona organske primene (poljoprivreda, medicina). Na granici izmedju prirodnih i drutvenih
nauka je psihologija.
Ovakva podela nauka nastala je kao rezultat razlikovanja drutva od prirode. Razlika u predmetu prouavanja ovih
nauka dovela je do razvoja posebnih metoda istraivanja. Ova podela je relativna zbog jedinstva prirode i drutva.
5.

Klasifikacija drutvenih nauka

Razvoju drutvenih nauka doprinelo je :

1. Posle srednjeg veka u kome dominira misao o religiji i crkvi, u periodu humanizma i renesanse dolazi do razvoja
misli o oveku i drutvu.
2. U 19. veku se stvara gradjansko drutvo u kome je ostvaren vii stupanj drutvene i politike slobode.
3. Vei broj drutvenih problema podstie razmiljanja o drutvu.
1

Postoji vise podela drustvenih nauka

I 1. Pojedinjujue (singularizujue) - prouavaju pojedine pojave
2. Uoptavajue (generalizujue) - prouavaju vrstu pojave sastavljene od pojava istog karaktera
II 1. Istorijske - prouavaju prole dogaaje
2. Neistorijske - prouavaju sadanje i pojave nevezane sa istorijom
III 1. Posebne prouavaju posebna podruja drutvenog zivota: politika, pravo, umetnost...
2. Opte - prouavaju drutvene dogaaje u celini i utvruju opte zakonitosti
IV 1. Fundametalne - prouavaju osnovne odnose u drutvu i utvruju bitne veze meu pojavama
2. Primenjene - ukazuju kako treba usmeravati drutveni ivot i reavati drutvene probleme
V 1. Teorijske
2. Empirijske
6. Posebne i opte drutvene nauke
Posebne nauke prouavaju pojedina podruja drutvenog ivota i utvruju posebne zakonitosti.
Opte nauke prouavaju drutvene dogaaje u celini i utvruju opte zakonitosti.
7. Fundamentalne i primenjene nauke
Fundametalne - prouavaju osnovne odnose u drutvu i utvruju bitne veze meu pojavama
Primenjene - na osnovu saznanja temeljnih nauka ukazuju kako treba usmeravati drutveni ivot i reavati drutvene
probleme u pojedinim oblastima.
8. Pojam naunog zakona
Nauni zakon predstavlja meusobne veze izmeu pojave. Relativnost naunog zakona zavisi od relativnosti naeg
saznanja.
Funkcija naunih zakona:
1. Usmeravaju razov drutva
2. Odreene emprijske injenice postaju deo sistema jedne nauke, a samim tim imaju opti smisao
3. Svojim iskazima omoguavaju stvaranje teorije
9. Vrste veza koje postoje izmedju pojava
1. uzrone kada jedna pojava prouzrokuje drugu ili izaziva promenu iste
2. neuzrone kada izmeu pojava ne postoji odnos (izmeu dve ili vie pojava postoji veza koja nije jasna uzrono
posledina veza)
1. unutranje veze izmeu elemenata jedne pojave
2. spoljanje veze izmeu dve ili vie pojava
10. - 12. Vrste/Klasifikacije naucnih zakona
Danas je naputena stara podela naunih zakona na empirijske i racionalne. Ako se za osnov uzme injenica da nauni
zakon utvruje odnos velikog dela jedne pojave ili pojave kao celine n.z. se dele na:
-zakone delova i
-zakone celina
Od zakona delova najznacajniji su: uzroni (kauzalni) zakoni. Oni izraavaju odnos kada jedna pojava izaziva drugu,
kada joj prethodi ili izaava promene na njoj. Uzrona veza je samo deo univerzalne povezanosti svih pojava. Pri
utvrivanju te veze zanemaruju se ostale veze da bi smo ih lake saznali. Ovi zakoni omoguuju tumaenje i predvianje
daljeg toka pojava. Od zakona celine najvazniji su statistiki zakoni. Oni utvruju verovatnou nastupanja neke pojave
ili dogaaja.
II Po stepenu optosti:
- pojedinane (za jednu drutvenu pojavu)
- posebne (za odreenu grupu drutvenih pojava)
- opte (za sve pojave)
III Prema oblasti stvarnosti:
- zakoni prirode (mehanika, fizika, biologija)
- zakoni drutva
- zakoni psihe
IV Po kriterijumu opstosti:
- zakoni koji vaze za pojedine istorijske dogaaje
- zakoni koji vae za drutvo u celini (u svim drutvenim periodima)
V Po kriterijumu karaktera:
- zakoni socijalne statistike (relativno mirovanje drutva) - prouavaju drutvene i istorijske epohe
2

VI

- zakoni socijalne dinamike (relativno kretanje drutva)

- zakoni strukture (izraavaju opti i relativno stalni odnos izmeu pojava)

- drutveni zakoni istorijskog razvoja (izraavaju statistiki odnos i neophodnost promene jedne drutvene
strukture)
13. Predmet sociologije
Nauka je sinonim za znanje. Nauka mora biti drutveno priznata. Sociolozi su smatrali da je cilj sociologije utvrivanje
naunih zakona koji vae u drutvu. Sociologija je prva nauka koja je iz filozofije preuzela prouavanje oveka. ovek
ne moze jer je prirodno i drustveno bice. Prvi odnosi su odnosi proizvodnje.
Sociologija je nastala u Francuskoj, osniva Ogist Kont, predmet sociologije je stekao brojne izmene do danas i zavisi
od zemlje u kojoj se prouava. Iz opte sociologije odvajale su se brojne discipline koje se bave drutvenim pojavama.
Ima oko 130 posebnih sociologija O predmetu sociologije postojala su i postoje razliita shvatanja zato to odreivanje
predmeta opte sociologije predstavlja odreivanja njenog predmeta prouavanja, ali razliitog od predmeta
prouavanja nekih drugih drutvenih nauka. Upravo tu i nastaju tekoe, jer je nemogue potpuno odvojiti predmet
sociologije od predmeta ostalih nauka. (Upravo zato to sociologija tei da bude najkompletnija od svih drutvenih
nauka) Jedino to se moe sa sigurnou rei je to da ne postoji jedinstevna definicija predmeta sociologije.
14.

Kontraverze u def. predmeta sociologije

Poetak sociologija je 1839. osnivac je O. Kont Kurs pozitivne filozofije. Definisao je sociologiju kao nauku koja
prouava drutvo u celini. Po njemu postoje razliite drutvene podele i grupe. Do danas su davane razliite definicije
predmeta sociologija Razlog tome je
1. jer su razliiti sociolozi polazili od razliitih kriterijuma (jedni su tvrdili da su to samo dr. grupe, drugi da su to
samo dr. pojave)
2. zbog opte filozofske koncepcije tih sociologa (materijalizam, idealizam) i razliitog gledanja na sutinu sveta.
Predmet sociologija ne sme biti predmet prouavanja neke druge nauke. Nauke se inae i razlikuju po predmetu
prucavanja i po metodu (prvi problem def. predmeta sociologija) Osim sociologija postoje i druge nauke koje
prouavaju pojedine delove drutva. Grupa istaknutih sociologa (Bogardus) tvrde da je sociologija nauka o drutvenim
grupama (porodica, stranka) jedan segment drutva. Sociolog Ziml tvrdi da sociologija prouava oblike organizovanja
ljudi (zbog novca, interesa, braka..). Saronin ocenjuje sociologija kao nauku o optim svojstvima klasa, drutvenim
pojavama i odnosima medju njima. Klase su velike drutvene grupe ljudi, a novina je da sociologija treba da prouava
drutvene pojave.
15. Vrste definicija predmeta sociologije
Sve def. sociologije se dele u 3 grupe
1. nominalne prevode ime sociologije (nauka o drutvu)
2. formalne veci stepen razvoja def. (formalistika skola) istrauje forme ljudskih udruivanja (ne zato i kako se
udruuju ve samo oblik udruivanja)
3. psihologistike zastupa ih psihologistiki pravac : sociologija treba da prouava ponaanje ljudi odreeno
kolektivnom sveu.
Sve ove definicije su izlazile iz okvira Kursa pozitivne filozofije. U treem tomu Kont naziva sociologiju socijalna
fizika. Sociologija je nauka o celokupnom ljudskom drutvu u svim njegovim elementima postojanja. Elementi ljudskog
postojanja su: politika, ekonomija, kultura, sport, religija ...
.
16.

Shvatanja o predmetu sociologije u YU

Nauka nastaje onda kada je drutvo prihvata a ne kada je neko izmisli. U YU sociologija nastaje posle I svetskog rata
kada kraljevska vlada alje mladie u Francusku gde se upoznaju sa sociologijom. Posle II svetskog rata dolazi do veeg
razvoja sociologije kod nas ali pod uticajem staljinistike drutvene misli. Prvi srpski sociolog je bio Radomir Luki.
Rekao je da je sociologija uoptavajuca nauka o drutvu koja prouava ta je zajedniko nekim drutvenim pojavama.
Sociologija mora da ima svoj cilj da istrai zakone razvoja drutva.
Ilija Stanoji : Sociologija je opta nauka o ljudskom drutvu i njegovim oblicima.
Vladimir Rakovi : Sociologija je teorijska nauka koja prouava drutvene odnose, strukturu globalnog drutva, odnose
izmedju drutvenih pojava, nauka o razvoju drutva iji je zadatak da koncipira budue drutvo.
Zadatak sociologije nije samo teorijski to je nedostatak ovih definicija ona je i empirijska nauka.
D. . Markovic : Sociologija je najoptija teorijska nauka o ljudskom drutvu kao jedinstvenoj realnosti koja utvrdjuje
specifinost drutvenih pojava u strukturi drutvene realnosti. Ona prouava ljude i pojave koje utiu na drutvo.
17.

Definicije posebnih sociologija

Pored opte postoje i posebne sociologije politika, umetnosti, porodice...

3

Opta sociologija prua osnovna saznanja o drutvenim pojavama, ne ide u detalje. Kada sociologija postaje empirijska
nauka nastaju posebne sociologije .
Uslovi : 1. da postoji drutvena pojava koja predstavlja predmet prouavanja
2. drutvena potreba za prouavanje pojave
Posebne sociologije su posebne socioloke nauke koje se bave posebnim drutvenim pojavama, specifinost veze
izmeu te pojave i drugih drutvenih pojava otkrivajui zakone njihovog razvoja i njihove strukture. One prouavaju
samo jednu drutvenu pojavu i ne sve veze ve samo specifine u vezi sa tom pojavom.
18. Odnos opte sociologije i drugih drutvenih nauka
Odnos opte sociologije i drugih drutvenih nauka je odreen:
1. predmetom istraivanja (gleda se ta koja nauka odreuje pa se trae zajednike karakteristike)
2. metodi koji se koriste u prouavanju (nauke koje imaju zajednike karakteristike koriste iste metode)
3. da li je nauka stara ili mlada (sociloogija se smatra mladom, stare nauke su do kraja definisane dok se kod mladih
nauka ne zna ta do kraja prouava)
Poto i druge nauke prouavaju drutvo sociolagija je ipak optija od njih. Odnos sociologije prema drugim naukama je
odnos opteg-posebnog-pojedinanog. Sociologija je opta drutvena nauka dok posebne nauke prouavaju neke
posebne delove, pojave ali ne izvan konteksta opteg (preuzimaju se saznanja od opte sociologije). Nova saznanja se
vraaju u optu sociologiju. Pojedinane nauke prouavaju odreene elemente u okviru neke drutvene pojave. Odnos
se zasniva na uzajamnoj saradnji ali bez sukoba interesa. Bez tog odnosa sociologija bi imala monopol nad svim
drutvenim pojavama pa druge nauke ne bi imale znaaj.
19.

Odnos sociologije i istorije

Istorija je najstarija drutvena nauka. Zaeta je jo u staroj Kini, Egiptu, kod Feniana. Prvi spisi u Staroj Grkoj i
Rimu. Opta istorija prouava celinu drutva na konkretan hronoloki nain (od poetka do kraja neke pojave), jer se
spominju konkretne injenice i uesnici. Istorija prikuplja podatke o razliitim vremenskim epohama i daje
karakteristike vremena koje prouava. Istorija prouava injenice ali ne utvrdjuje zakonitosti nastanka i njihovog
razvoja. Istorija prouava i klasifikuje podatke, povezuje ih u injenice, ali ne sagledava opta svojstva pojava koje
prouava. Sociologija je optija od istorije, nuna je njihova saradnja. Kad prouava neke pojave sociologija je duna
da koristi podatke iz istorije.
20.

Odnos sociologije i politike ekonomije

Politika ekonomija pripada ekonomskim naukama. Prouava zakonitosti koje vladaju u sistemima proizvodnje. Tri
elementa sistema proizvodnje : proizvodnja, razmena i potronja.
Zadatak politike ekonomije je da utvrdi opte zakonitosti u tim procesima. Odnos sociologije i politike ekonomije je
jednostavan jer je ekonomski ivot osnova drutva.
21.

Odnos sociologije i politikih nauka

Politike nauke imaju kao predmet prouavanja politiku (delatnost koja usmerava druge delatnosti), dalje usmeravanje
drutva u odreenom pravcu i regulisanje konfliktnih situacija u drutvu (pronalaenje koncenzusa), odluivanje o
zajednikim poslovima i ivotnim aktivnostima ljudske zajednice. Prouava politiku u svim njenim unutrasnjim i
spoljnim aspektima.
Predmet politikih nauka je viestruk. Osnovno podruje
1. osnovni pojmovi metodologije,
2. politiko i ustavno ureenje zemlje
3. politike stranke (grupe ljudi odredjenog interesa i cilja koje osvajaju vlast pobedom na izborima). Odreene
interesne grupe - javno mnjenje, politiko ponaanje graana.
4. oblici upravljanja nekim drutvom, oblici lokalne samouprave, oblici organizovanog upravljanja, birokratija
5. spoljni aspekt politike medjunarodni odnosi
Politike nauke se koriste naunim zakonima koje utvruje opta sociologija. Ako je predmet prouavanja politikih
nauka npr. politika partija osnovne zakone politika nauka uzima iz opte sociologija, a sociologija zauzvrat dobija
saznanje o programima i idejama politikih partija.
22.

Odnos sociologije i psihologije

Predmet psihologije je unutranja strana ovekovog ponaanja, doivljaji i emocije. Ona sagleda uzroke nastanka i
primenu unutranjeg ponaanja ljudi. Sociologija mora da uvaava psihike elemente. Osnove o razlozima ovekovog
ponaanja u sociologijii daje socioloka psihologija koja izuava drutvene uslovljenosti psiholokih pojava i
medjuljudske odnose.
23.

Odnos sociologije i socijalne ekologije

4

Socijalna ekologija izuava uticaj oveka na ivotnu sredinu i obrnuto sa ciljem ouvanja ivotne sredine i oveka kao
prirodnog i drutvenog bia. Socijalna ekologija prua optoj sociologiji saznanja o problemima i o reavanju problema
sukoba drutva i prirode. Ovo je iskorak sociologije u savremenost. Pre toga je sociologija bila akademska nauka.
Nauka je odreena predmetom i metodom. Metod je put kojim se dolazi do nau;ne istine. (Metodologija).
Opti (metafiziki i dijalektiki) i posebni metodi. Dijalektiko-materijalistiki (pojave u objektivnoj stvarnosti se
kvalitativno menjaju).
24. Metod drutvenih nauka
Metod drutvenih nauka vodi poreklo od prirodnih. Na njega utiu dve orijentacije: pozitivistika (konzervativna) i
marksistika (revolucionarna). Metodologija drutvenih nauka prouava: logike osnove savremenih sociolokih teorija,
teoriju naunih injenica, hipoteze naunih zakona, problem metoda drutvenonaunih saznanja.
25. Metod sociologije
Da bi bila nauka, mora imati metod i predmet. Na metod sociologija utie shvatanje o drutvu, drutvenoj ulozi nauke i
stepen razvijenosti istraivake tehnike. Postoji 5 shvatanja sociolokih metoda:
- pozitivistiko
- funkcionalistiko
- strukturalistiko
- sociologija razumevanja
- marksistiko.
Sociologija nema svoj, ve koristi metode drutvenih nauka.
26. Faze u postupku naunog istraivanja
1.
2.
3.
4.
5.

Odreivanje predmeta istraivanja + hipoteza

Izrada plana istraivanja
Prikupljanje podataka
Sreivanje podataka
Nauno objanjenje i proveravanje

1.

Odreivanje pojava prouavanje i veza izmeu njih. Predstavnja se polazna hipoteza. (T ili ). Proverava se
teorijski ili empirijski. Mora biti pojmovno jasna, empirijski proverljiva u vezi sa teorijom. Definisanje pojmova
teorijsko i radno.
Metode, ekipni rad, plan ekipe i lanova, struni tim
Dugo zbog promena konstatovanje velikog obima
- posmatranje (bez uestvovanja, sa uestvovanjem, preko posrednika, slobodno i kontrolisano)
direktno i indirektno experiment
- ispitivanje:
- usmeno
-> slobodan razgovor
- pismeno
-> upitnik
->> odreen odgovor
->> slobodan odgovor
- anketiranje je ispitivanje preko upitnika razliito od intervjua (koji moe bit ekstenzivni i intenzivni)
- test: postavljenje dispozicije pa prema njima afinitet (crta se grafik)

2.
3.

1.
2.

sreivanje prikupljenih podataka. Nauna klasifikacija (odreeni kriterijum, samo jedan, potpuna, razliita),
STATISTIKA, TABELE
Nauno objanjenje: nastanak, razvoj i nestanak prouavanih pojava. U uem i irem smislu. (sve pojave/veze)
uzrono, strukturalno, funkcionalno, teoloko. Proveravanje (iri i ui smisao; dugo; dodatni podaci)+dokazivanje
(ve poznate injenice).

27. Odreivanje predmeta istraivanja i postavljanje hipoteza

Predstavlja prvu fazu u postupku naunog saznavanja. U odreivanju predmeta istraivanja polazi se od ve postojeih
znanja o predmetu koji se istrauje. Prvo se odreujuju pojave koje e biti predmet istraivanja, a potom same veze
izmeu njih, koje e biti utvrene. Formulisanje polaznih pretpostavki ili hipoteza ima za cilj da iskae specifian odnos
izmeu pojava na nain da se taj odnos moe i empirijski proveriti. Hipoteze je mogue razlikovati i klasifikovati u vie
grupa u zavisnosti od kriterijuma razlikovanja.
28. Izrada plana istraivanja
Sainjavanju plana istraivanja prethodi upoznavanje sa drutvenim pojavama i njihovim nosiocima. U izboru metoda
treba nastojati da budu koriene pojave koje se istrauju, tako i njihove specifine veze sa ostalim drutvenim
pojavama, celinama drutvenih pojava i drutvom. Ako se koriste ankete, intervjui onda se u planu istraivanja pristupa
izradi uptinika za anketiranje i sastavljanju pitanja za intervjuisanje. Ako se ekipno radi potrebno je da se izbor lanova
5

ekipe izvri polazei od specifinosti samog predmeta istraivanja. Potrebno je predvideti ne samo odgovarajui sastav
ekipe ve sainiti i plan rada ekipe.
29. Prikupljanje podataka
Trea i centralna faza istraivanja. Mogu se koristiti razliite tehnike za prikupljanje podataka. Neke od njih je
sociologija preuzela od prirodnih nauka (eksperiment, posmatrane), neke je preuzela iz posebnih drutvenih nauka
(anketa, intervju). Nastale su u sociologiji i iskljuivo se u njoj iskoriste (sociometrijski metod, analiza sadraja).
Sociologija dakle koristi sledee tehnike za prikupljanje podata:
1. posmatranje
2. ispitivanje (anketa, intervju, test, analiza sadraja)
3. uporeivanje
Prikupljanje podataka u istraivanju drutvenih pojava nailazi na odreene objektivne tepkoe. Razlozi
1. drutvene pojave su podlone neprekidnim pojavama
2. veliki obim drutvenih pojava koje se ponekad prostiru i na itavo oveanstvo pa je vrlo teko organizovati
njihovo posmatranje na takvom prostoru
3. sloenost drutvenih pojava. Pri posmatranju jedne drutvene pojave mora se obratiti panja na mnoge
elemente i inioce koji na nju utii i utvrdi njihov znaaj za pojavu kao celinu i pojedine njene delove
4. ovek koji prikuplja podatke odreenim drutvenim pojavama, o drutvu i sam je sastavni deo drutva o kome
prikuplja podatke. On moe da vidi pojavu onako kako to njemu odgovara, a ne onakvu kakva ona stvarno
jeste.
30. Eksperiment
Najsloeniji oblik posmatranja. To je relativno nov metod u sociologiji. Pod eksperimentom se podrazumeva
posmatranje pojave koja je vetaki izazvana. Ovaj se oblik prouavanja ne koristi tako esto, jer, ljudi se drugaije
ponaaju kada se sa njima eksperimentie a drugaije kada to nije sluaj. Danas se u sociologiji eksperiment koristi u
istraivanju malih drutvenih grupa. U tu svrhu se koriste posebne tehnike, kao to su psihodrama i sociodrama.
31. Posmatranje
Jedan od najstarijih metoda prikupljanja podataka. Korsti se u svim naukama, kako u prirodnim tako i u drutvenim.
Radi se o naunom posmatranju a ne o obinom. Nauno je plansko, selektivno, struno, precizno, usmereno na tano
sanavanje pojava. Razikuje se vie vrsta:
1. slobodno posmatra sam odluuje da li e izvesti izvesno posmatranje i na koji nain
2. kontrolisano posmatra je vezan planom i ne moe odluivati da li e ili nee izvesti neko posmatranje
3. direktno posmatra preko svojih ula ili preko eksperimenata posmatra direktno pojavu koja je predmet
istraivnja
4. indirektno istraiva ne posmatra direktno pojavu koja je predmet prouavanja, ve neku drutvenu pojavu
iji je odnos sa pojavom koja je predmet istraivanja poznat, pa se tako dobijaju podaci o njoj neposrednim
putem
5. bez uestvovanja primer istraiva samo posmatra demonstraciju
6. sa uestvovanjem primer uestvuje
7. pojedinano posmatraju se pojedini sluajevi drutvene pojave
8. masovno posmatra se serija drutvenih pojava odnosno sve pojave koje pripadaju odreenoj drutvenoj
kategoriji.
Nuno je da se posmatra pasivno dri, da posmatra pojavu onakva kakva jeste da ne utie na nju.
32. Ispitivanje
Oblik prikupljanja podataka koji se u savremenim sociolokim istraivanjima, pored posmatranja, najee koristi. Ono
je oblik verbalne komunikacije iymeu ispitivaa i ispitanika. Sastoji se u postavljanja od strane ispitivaa odreenim
licima o iyvesnim pojavama na koja ispitani daju odgovore. Moe biti usmeno i pismeno ili na osnovu slobodnog
razovora (pitanja se postavljaju u toku samog razgovora prema situaciji ili na osnovu upitnika). Slobodno ispitanik
formulie sam odgovore, sa odreenim odgovorima ispitanik se opredeljuje za jedan od ponuenih odgovora. Ispitiva
pri ispitivanju mora zauzeti takav stav prema ispitaniku da mu ulije poverenje.
33. Anketa
U sociologiji se koristi u vidu anketnog lista, upitnika, u kome su unapred definisana pitanja. Zbog objektivnosti
podataka najee se koristi anonimna anketa. Pitanja mogu da budu otvorenog (slobodni odgovori) i zatvorenog
(ponueni odgovori) tipa. Pitanja moraju da budu jasna, precizna i nedvosmislena. Raspored pitanja mora da bude po
logikom i psiholokom redosledu. Pitanja mora da budu prilagoena obrazovnom i kulturnom nivou ispitanika. Da bi
se videla valjanost pripremljenog upitnika obino se vri probno ispitivanje na jednom manjem uzorku, tzv. pilot anketa.
Nije pogodna za ispitivanje nepismenog stanovnitva.
6

34. Intervju
Koristi se za saznavanje miljenja ispitanika, njihovih stavova. To je tehnika prikupljanja podataka usmerenim
ispitivanjem jedne ili vie linosti. Ako se vri intervjuisanje vie ljudi u okviru neke vee drutvene grupe, onda se
linosti, koje e se intervjuisati , biraju po metodu uzorka. Uzorak moe biti: prost (svaki 5 ili 10-ti), sloen (po
odreenom kriterijumu, kvalifikacija, godine starosti). Moe biti
1. ekstenzivni istraiva postavlja seriju tipinih pitanja koja su pripremljena unapred
2. intenzivni razgovor tee slobodno bez unapred pripremljenih pitanja
Pitanja moraju biti dobro sastavljena i ne smeju biti neprijatna za ispitanika.
35. Test
Tes je instrument prikupljanja podataka o sklonostima, reakcijama, afiniteta pojedinca u odnosu na izvesne situacije
koje bi mogle nastati. Najee se sastoji iz niza sistematski rasporeenih pitanja ili tvrdnji na koje treba da reaguje lice
koje se testira. Moe biti sastavljen i od serije fotografskih ili kinematografskih snimaka koji kod testiranog lica mogu
izazvati odreene reakcije. Na osnovu testa moe se utvriti rairenost odreene sklonosti u nekoj grupi, razliite
sklonosti koje postoje u nekoj grupi.
36. Sreivanje prikupljenih podataka
Vri se u toku veeg broja operacija:
1. klasifikacija dobijenih odgovora (po odreenom kriterijumu)
2. statistiko istraivanje preko odreenih tabela (tabele prikazuju sumarno dobijene odgovore u procentima na
svako postavljeno pitanje)
3. merenje (kvantitativno oznaavanje odgovora na osnovu prethodno utvrenih planova)
37. Nauno objanjenje
Proces naunog objanjenja moe se shvatiti u uem i irem smislu. U irem smislu: utvrivanje veza izmeu pojava,
kao i utvrivanje zakona razvoja pojava bez ikakvih veza. U uem smislu sastoji se u utvrivanju samo uzronih veza
izmeu pojava.
Vrste:
1. uzrono otkrivanje uzrono posledine veze izmeu pojava
2. strukturalno sutina u smetanju pojave koja se istrauje u iri sistem, strukturu, da bi se preko nje objasnila
priroda pojave koja se istrauje
3. funkcionalno sutina je u utvrivanju funkcije, pojava koja se istrauje, vri u odnosu na sistem (da li
doprinosi njegovom znaaju, slabljenju)
4. teoloko sastoji se u dovoenju te pojave u vezu sa nekim drugim ciljem ili svrhom
U ovoj fazi se prikupljeni i sreeni podaci misaono obrauju pomou razliitih misaonih postupaka: indukcija,
dedukcija, apstrakcija, generealizacija.
38. 40. Shvatanja o drutvu u Starom Veku
Antika Grka. Ureenje polisa omoguava razvoj politike, robovlasniki sistem. Sofisti(Protagora, Hipija, Antifon, ...)
pretee sociologije. Drutvo je iskontrolisalo ljude, ali voljom ljudi.
-

Platon : Drava pravedna drava (upravljai, vojnici, proizvoai). Prva dva bez porodice i svojine.
Znaaj podele rada i vaspitanja. Kritiar sofista.
Aristotel : Ne postoji apsolutno najbolja drava ili drutvo ve samo relativna sa 2 klase: upravljai i robovi.
Revolucija posledica nejednakih klasa. Podela drutvenih zajednica na: porodicu, naselje, dravu. Nuna
privatna svojina.

41.-44. Misao o drutvu u Srednjem Veku

Teoloki pogled; drutvene promene delovanje Boga. Osuivali su razvratan ivot bogataa (revolucija)
- Sveti Augustin : O Bojoj dravi borba dobra i zla. Istoriju drutva podelio na 6 perioda drutva: od
Adama do potopa, od Noja do Avrama, od Avrama do Davida, od Davida do Vavilona, - do Hrista, -strani sud.
Periodi su ispunjeni brobom izmeu avolje i boije drave. Boiju ine pravednici i aneli, a avolju
(zemljnu) grenici i avoli. Rim je bio avolja drava pa je zato i propao. Hriani zadovoljni.
- Toma Akvinski : mislilac skolastike filozofije. Prihvata Aristotela (ovek drutveno bie). Drutvu radi
ostvarenja ciljeva potrebna vrhovna vlast. Drava titi opte interese. Nejednakosti u drutvu objanjava kao
posledicu prvobitnog greha. Drava iznad stalea i drutvenih slojeva i slui za zatitu interesa. Dobre
vladavine (monarhija, aristokratija, republika), loe (tiranija, oligarhija, demokratija).
- Ibn Haldun : Drutveni ivot je odreen geografskim okolnostima i klimom. (razlike naroda) razliiti naini
proizvodnje. Sve drutvene pojave se neprestano menjaju (zakon evolucije). Izgradio teoriju o ciklinom
kretanju drutva po kojoj svaki politiki reim traje tri generacije (100 godina). Traje do trenutka kada potomci
7

onih koji su svojom smelou, izdrljivou i osvajakim naponom stvorili dravu postaju mekuci, mislei da
im je pravo dato ve po roenju. Tada dozrevaju uslovi da postojei reim propadne.
45. 47. Novi vek
Nastaju sa humanizmom i renesansom. Razvija se u okviru filozofije, a zatim u okviru politike ekonomije. Nauke
o dravi i pravu i istorije. U ovom periodu se razvija filozofija istorije (Viko je zaetnik 3 perioda drutva:
boansko, herojsko i ovekovo), i politika ekonomija koja se svodi na shvatanja fiziokrata. Po njima u drutvu
postoji prirodni poredak koji je najbolji i najracionalniji. (Kenej). Ova uenja oslobaaju od feudalnog uenja o
boanskom poreklu vlasti (Makijaveli, Boden, Monteskije, an ak Ruso, Hobs). U ovom periodu nastaju teorije
drutvenog ugovora:
1. Tomas Hobs, Don Lok : Drutvo oplemenjuje oveka. Homo homini lupus.
2. Ruso : Drutvo je loe, privatna svojina razlikuje ljude. ovekova prava osobina da bude dobar i plemenit a
drutvo ga kvari. Cilj i smisao stvaranja drutva po njemu je u tome da ljudi osiguraju svoja prirodna prava
na slobodu, jednakost i ravnopravnost koja pripadaju svim pojedincima.
- Ogist Kont u novom drutvu nastaju 2 klase: Buroazija i proleterijat i kao posledica nastaju 2 pogleda na
drutvo. Ogist Kont se smatra osnivaem sociologije uopte. Zastupa pozitivizam. Teaj pozitivne sociologija
1839. Klasifikuje nauke na one koje prouavaju organska tela (biologija i sociologija) i neorganska (astronomija,
matematika, fizika, hemija). U drutvu 4. klase: 1. naunici, filozofi; 2. predstavnici proizvodnje; 3.
poljoprivrednici; 4.radnici. On istie znaaj porodice i prouava statiku i drutvenu dinamiku.
48. Mehanicistike socioloke teorije
Sociolozi drutvo i prirodu posmatraju zajedno i smatraju da postoje razlike izmeu njih, ali minimalne. Mehanii
koprijau se znanja prirodnih nauka ui uvode ih u sociologiju i istiu da se neke funkcije oveka poistoveuju sa
funkcijama maine. Smatraju da faktori neive prirode iamju jai uticaj na ravoj drutva od ive. Predstavnici:
Keri ovek je molekul drutva, nastanak drutva je posledica pribliavanja oveka svom blinjem a jedan od uzroka
nastanka je podela rada.
Ernest Ostvald u drutvu postoje oblici energije. Sirova energija je priroda koja postoji nezavisno od oveka a ovek
je orue koji tu sirovu energiju pretvara u koristan oblik. Korisna energija oslobaa oveka i pomae mu da zadovolji
svoje potrebe. Cilj drave je de omoguava razmenu energije i da se stara da osnovne potrebe svih ljudi budu
zadovoljene to uspostavlja stanje socijalne ravnotee. Veliki znaaj imaju sloboda misli i izraavanja.
Pareto duhovni otac Musolinija. Pripadao matematiko funkcionalistikom pravcu. Formirao je teoriju elita. Elita je
mala grupa ljudi izdvojena na osnovu svojih sposobnosti i ima pravo da upravlja celim drutvom. Socijalna stabilnost
zavisi od ekonomije, karaktera i tipova ljudskih bia, drutvenih slojeva i cirkulacija elita.
49. Biologistike teorije
Koriste se znanja prirodnih nauka koje prouavaju organski svet. Drutvo je deo ive prirode. Izdvajaju se dva pravca:
organistiki. Predstavnik Spenser za oveka vae odreene zakonitosti: evolucija (objanjava prelazak drutva iz
jednog u drugi oblik), borba za opstanak (progres drutva) i zakon odranja energije. Drutvo je prolo kroz dve faze:
militaristiku i industrijsku. Socijaldarvinistiki pravac delovanje samo jednog zakona, zakon borbe za opstanak.
Cela istorija je nemilosrdna borba izmeu rasa koje su bioloki razliite. Predstavnik Ludvig emblrin.
50. Psihologistike
Smatraju da drutvene pojave nastaju delovanjem psihe, svesti i psihikim odnosima meu pojedincima. Kada se ljudi
udruuju u zajednice oni sa sobom ukljuuju svoja osobena svojstva, prenose svoju psihu, svest, crte linosti. Pokrenuo
ih je Herbert Spenser a pravi osniva je Don Stjuart Mil. Pravci: indivudalne, kolektivne, socijalne.
51. Individualno psihologistike teorije
Drutvene pojave se objanjavaju individualnom psihologijom. Varijante (pravci):
a. teorija podraavanja imitacije, predstavnik Gabrijel Tard. Osnovni proces u odnosima
podraavanje (jedan ovek se ugleda na drugog). Vie talasa podraavanja koji se meusobno
sukobljavaju. Ne moe se prihvatiti jer podraavanjem ne samo da se ne mogu objasniti drutvene
pojave ve i ono samo mora biti soccioloki objanjeno.
b. teorije instinkta Mac Dugal. Drutvene pojave se objanjavaju instinktom, Freud sve drutvene i
psihike i drutvene pojave svodi na samo jedan instinkt polni nagon (libido). Polni nagon je osnov
celokupne ovekove psihe i njegovog ponaanja.
c. sociometrija osniva Jakob Moreno. U ispitivanju kvaliteta odnosa u malim drutvenim grupama
15-20 individua. To su odnosi simpatija ili antipatija. Smatrao da se mogu preurediti odnosi u drutvu.
Dobar za regulisanje odnosa u malim drutvenim grupama.
52. Kolektivne psihologistike teorije
8

Najznaajniji predstavnik Emil Dirkem. Drutvo i pojave se objanjavaju pomou kolektivne svesti (moral, religija,
pravne norme). To su kolektivne predstave, kolektini naini miljenja i ponaanja. Pojedinac ih nalazi gotove u drutvu i
one vre na njega pritisak tako da im se on potinjavati. Neprihvatljivo jer kolektivna svest ne postoji potpuno nezavisno
od individualne svesti.
53. Formalizam
Predstavnici Ferdinand Tenis i Georg Ziml. Predstavnici ovih teorija smatraju da socioogija treba da se bavi
prouavanjem socijalnih oblika (oblici forme drutvenih pojava) nezavisno od njihove sadrine. Sadrinu treba da
prouavaju druge drutvene nauke: politika ekonomija, pravo. Po njima sociologija treba da prouava drutvene
sukobe a nije vano o kakvim se sukobima radi. Ove su teorije nepoptune i nepodesne za uzrono objanjavanje drutva
jer je formu nemogue odvojiti od sadraja. Naprotiv forma se moe objasniti iz sadrine i obrnuto.
54. Funkcionalizam
Centar prouavanja globalno drutvo. Svako drutvo je stabilna i trajna struktura iji su elementi vrsto povezani i ine
skladnu celinu. Svaki element ima odreenu funkciju. Ostvarujui funkciju svaki element daje doprinos odravanju
celine i stanju harmonine ravnotee. Izmeu elemenata postoji funkcionalna zavisnost.
Principi:
- princip funkcionalnog jedinstva drutva po kome drutvo predstavlja zatvoreni jedinstven sistem iji su svi
delovi rade harmonino
- princip univerzalnosti svaki drutveni oblik ima pozitivnu funkciju u okviru sistema
- princip nunosti svaki drutveni oblik predstavlja nuan deo u okviru celine i omoguuje kontinuitet
drutvenog sistema
- princip dinamike ravnotee kontinuiteta svaki drutveni sistem ima ugraene mehanizme koji ga odravaju u
ravnotei ili ga posle poremeaja vraaju u preanje stanje ravnotee
Jednostrano pa zbog toga i neprihvatljivo. Drutvo harmonino i bezkonfliktno (to je netano).
55. Strukturalizam Centralan forma struktura (Klod Levi-Stros,Lui Altister) otrkrivanjem elemenata strukture ali se
povezuju u zatvorenu staticku celinu. Sve je odreeno strukturom i njenim zakonima. Drutvene pojave nisu rezultat
ljudi nego struktura u kojima su ujedinjene. Lose: ovek proizvod strukture, ali ne objasnjava i druga kretanja.
Neprihvatljivo jer ima potcenjujui stav u odnosu na oveka.
56. Marksizam Marks i Engels. Ekonomski razvitak drutva i nain proizvodnje su osnov. Istorijski materijalizam.
Uenje o sutini drutva (bazi). Marks polazi od oveka. Koren drutva treba traiti u oveku kao stvaralakom biu.
Drutvo celokupnost odnosa ljudi naspram prirode i meusobno. Delujui na prirodu sa drugim ljudima ovek utie na
prirodu i na druge ljude ali i asm trpi povratne uticaje i tako se menja. Osnovu drutva ini nain proizvodnje. Odbacuje
mogunost stvaranje konane najbolje drutvene strukture koja e biti toliko dobra da je ne bi trablo zameniti nekom
novom progresivnijom. Podela na klase neizbena i stvara borbu (dijalektiki materijalisti). Drutveno bie odreuje
svest. Nastavlja je Lenjin (socijalizam), zatim Staljin i drugi. Bave se klasama i drutvom. Odnosi proizvodnje su
osnovni. (baza i nadogradnja-druga politicka, kulturno-nauna)
57. Nova sociologija se od prve polovine 19. veka do druge polovine dvadesetog znatno razvila, ali je dosta
kritikovana. 60-tih godina je ve priznata kao nauka, ali i dalje postoje rasprave da li je ona u stanju da objasni drutvo
dovoljno dobro da to postane osnova za promene u drutvu. Naizgled neutralna sociologija je ideologiju pretvarala u
svoje teorijiske stavove. Predlagano je oformljavanje nove sociologije kao kontra marksizmu. 2 grupe analitiara:
1. dopuna i korekcija postojeih stavova bez bitne promene,
2. Izgradnja novih teorija.
Zajedniko: nova sociologija bi obuhvatala celokupnost drutvenih odnosa polazei od uloge znaaja oveka u drutvu.
U novoj sociologiji najznaajnija su dva drutvena pravca - radikalni i humanisticki.
58. Radikalna sociologija u SAD. Kritikuje postojee shvatanje drutva i polazei od toga da u drutvu postoje
konfliktne situacije ustaje protiv shvatanja da uzroke tih konflikata treba traiti u nesposobnosti pojedinaca da se
prilagode drutvu i da prihvate vrednosti drutva. Podvrgla je kritici: parcijalni pristup u izuavanju drutva; zahteva da
kritika analiza drutva ukljui i kritiko vrednjovanje drutvenih procesa preko izmenjenog shvatanja odnosa oveka i
prirode. Razvoj drutva treba da je u interesu za siroke gradjanske krugove. Svi oni se slau da se sociologija i drustvo
moraju menjati ali ne i kako i u ta.
59. Humanistika sociologija: Zahteva da se oveku prizna njegova uloga i znaaj u drutvenom sistemu. ovek se ne
sme istraivati kao objekat ve kao mislec i oseajno bice. Svoj zadatak ona vidi u otrivanju institucija i drustvenog
uredjenja koja mogu da uveaju sposobnost grupa i individua da u skladu sa svojim potrebama razvoja slobodno i
odgovorno biraju puteve razvoja koristei nove mogunosti i da stvaraju vise od uslova za prosto prezivljavanje. Pravci:
1. teorijiska zasnovanost humanisticke sociologije (Berher,Kozer,Glas,Stog)
2. metodoloska strana humanisticke sociologije,
3. ukljuivanje humanistike sociologije za afirmaciju neiskoriscenih potencijala coveka.
9

60. Pojam drutva

MARKS: celina odnosa proizvodnje naspram prirode je drutvo u svojoj ekonomskoj strukturi. Drutvo poiva na radu i
materijalnoj prizvodnji, to je organizovana zajednica idividua. Rad je svesna delatnost sa ciljem menjanja prirode.
Udruivanjem za rad nastaju veze medju ljudima, podela drutva na profesije, slojeve, kasteKonkretan i apstraktan
rad. Elementi proizvodnje:rad, predmet rada, sredstva rada, prozvodni odnosi. 2 su faze nastanka ljudskog drustva
- bioloska
- drustvena ,rad,potreba za hranom,sredstva za rad,spor proces,sizalak majmuna sa drveta.
61. Priroda i drutvo
Posmatranje ljudskih i zivotinjskih skupina. Pri odredjivanju odnosa polazi se od objasnjenja po kome covek i drustvo
nastaju iz prvog dela (najrazvijenijeg) prirode tj. antropoidnih majmuna.
RAZLIKA: Ljudske delatnosti su svesne, zivotinjske ne. Svest i kod coveka ima instiktivnih radnji i kod zivotinja
svesnih. Rad orudja za rad predstavljaju pokazatelje razvoja ljudske svesti tj. drustva. Covek u procesu proizvodnje
stupa u proizvodne odnose koji su osnova svih drugih. Skup svih tvorevina rada = kultura. Ljudsko drutvo se brzo
razvija jer preraujuci prirodu sam shvata istoriju.
SLICNOST: ovek je organskog porekla i postoji donekle priblina zakonitosti u dr. i prirodi..Ekologija.
62. Nastanak ljudskog drutva
Nastanak oveka i drutva bio je drugotrajan i jedinstven proces. ovek je nastao od ovekolikog majmuna. Hrana
nestaje zbog neplasnkog korienja pa ovekoliki majmun trai druge izvore mesa. Uspravan hod. Ruka dobija nove
funkcija. Ruka organ za rad ali i produkt rada. Bioloko ooveavanje. Niz promena u organizmu. Gubitak ivotinjskih
osobina. Drutveno ooveavanje. Razvoj svesti. krtost prirode naterala na rad. Radom menja prirodu i povezuje se sa
ostalim ljudima.
63. Pojam oveka Sociologija prouava drutvo pa i oveka. Zakoni drustva su takvi kakvi su jer su zasnovani na
ponasanju coveka i njegovih zakona. ovek je: bioloko bie (zakoni prirode), psihiko, drutveno. Osobine oveka:
stvaralatvo (svest-rad) , sloboda (izbor) , drutvenost (potrebno mu je drutvo da bi se ispoljio kao ovek). Socioloki
pojam oveka (homosociologicus): drutveno bie koje svojim delatnim odnosom prema prirodi ostvaruje stvaralatvo
kao slobodni subjekt udruujuci se sa drugima, ostvarujui uslove egzistencije. Sociologizacija proces
neorganizovanog i organizovanog uticaja drutva u cilju formiranja linosti koji odgovara potrebama datog drutva.
64. Pojam dutvenih pojava Za razumevanje sutine drutva treba odrediti po emu se drutvene pojave razlikuju kako
od prirodnih tako od individualnih pojava. Prirodne pojave nastale delovanjem ljudi predstavljaju kombinaciju
stihijiskog, svesnog i nesvesnog. Individualne pojave: nema drugih pojava sem individualnih. Individualne i drutvene
pojave se medjusobno proimaju. Sustinu drustvene pojave cini povezano delovanje ponasanja koje proizvodi odredjene
promene. Drutvena pojava je rezultat povezanog delovanja pojedinaca ili drustvenih grupa. Ponasanje pojedinaca pri
tome moze biti svesno i nesvesno. Promene koje tada nastaju mogu nastupiti u toku ili na kraju delovanja ponasanja.
Sloene drustvene pojave nastaju povezivanjem jednostavnih.Vrste drustvenih pojava:
65. Drustveni procesi: povezano delovanje ljudskih ponaanja kojim se proizvode promene kojih nebi bilo inace. To su
psihicke ili fizicke radnje koje se jos nazivaju drustveni odnos na primer proizvodnja materijalnih dobara moze se
odvijati u okviru razlicitih drustveno-proizvodnih odnosa. 1 voljni i stihijski 2. materijalni duh 3. saradnje i sukoba 4 .
procesi stvaranja i razdvajanja. Drustveni odnosi su ili odnosi jednakosti ili nejednakosti.
66. Drutvene tvorevine relativno mirno, kristalizovano stanje koje nastaje kao rezultat drustvenog procesa. One su
rezultat sloenih drutvenih procesa. 1. slozeni drustveni procesi (procesi koji proizvode jednu posledicu) 2 drustvene
tvorevine (skupine ljudi povezane jednom posledicom)
67. Pojam drutvene osnove prouavajuci opti stav globalnih drutva sociologija tei da odredi njihove najvece
delove. Svi elementi imaju isti znacaj i povezani su. Osnova neke pojave odreena je iniocem koji proizvodi tu pojavu
odredjivanje osnove drustva predstavljaju utvrdjivanje elemenata u drustvu koji uzrokuju sve druge elemente.
Marks(delovi drustva): 1 drustvena osnova (materijalna proizvodnja radi egzistencije)
2 drustvena nadogradnja
68. Proizvodne snage Marksizam: materijalna proizvodnja predstavlja osnovu drutva iz injenice da su bavljenje
filozofijiom,politikom,naukom uslovljeni zadovoljenjem egzistencijalnih potreba. Proizvodnja: prilagodjavanje prirode
covekovim potrebama. 2 su osnovna elementa proizvodnje: proizvodne snage i proizvodni odnosi. Proizvodne snage
sadrze sredstva za rad i predmet rada koji cine sredstva za proizvodnju kao i coveka kao subjektivni faktor. Sredstva za
rad su delovi prirodne materije kojima je covek radom dao oblike da ih moze koristiti u daljem prisvajanju prirode.
Stepen razvitka orudja za rad je pokazatelj razvitka proizvodnih snaga. Da bi ovek iskoristio svoje sklonosti za
proizvodnju on mora imati odredjena znanja i proizvodno iskustvo. Proizvodnja realizuje otkrica nauke.
69. Proizvodni odnosi Ljudi u procesu proizvodnje ne stvaraju samo materijalna dobra ve i drustvene odnose. Ako
proizvodnju shvatimo kao jedinstvo proizvodnje, raspodele, razmene i potronje ljudi stupaju u odnose u svim fazama
10

proizvodnje. Kako proizvodnja cini jedinstvo tako i ovi odnosi cine jedinstvo. Odnosi proizvodnje mogu biti
ravnopravni i neravnopravni. Klasni proizvodni odnosi odrazavaju nejednak odnos clanova drustva prema sredstvima za
proizvodnju. Besklasni proizvodni odnosi postoje u drustvu u kome svi lanovi drustva imaju isti odnos prema
sredstvima za proizvodnju. Proizvodni odnosi nisu samo okvir u kome se razvijaju proizvodne snage vec u isto vreme
uticu na razvoj proizvodnih snaga odredjujuci tako i njihov pravac razvoja.
70. Horda Zadatak je bio ouvanje zajednice clanova. Zajednistvo, jednakost u obavezama, najstariji oblik drustvenog
zivota. Lutali su u potrazi za hranom. Privreda - sakupljacka. Sve su delili. Podela rada je bila prema sposobnostima.
Nije bilo polnih zabrana.
71. Rod Zasniva se na proizvodnji i grupnom braku(egzogamnom). Razvijenije od horde. Imaju obiaje, staresinu, kult,
groblje. Zabranjeno je polno opstenje izmedju brace i sestara. Matrijarhat pa patrijarhat (sa pojavom stoarstva).
Bratstvo , podela rada.
72. Pleme Nekoliko povezanih rodova, direktno ili preko bratstva. Udruzivanje u pleme je na osnovu krvnog srodstva i
zajednicke teritorije. Neki poslovi koji su od znacaja za celo pleme prenose se na plemenske organe: plemenska
skupstina, vece staresina, plemenski vojskovodja. Razvijaju se moralna i religijska verovanja. Ujedinjenjem vise
plemena radi postizanja visih ciljeva u kojoj se ne gubi individualnost plemena ja savez plemena. U pocetku su svi bili
ravnopravni, a kasnije najjace pleme dominira. Dolazi do imovinske razlike. Vojna demokratija:
1 - plemena cesto ratuju;
2 - pleme bira organe plemena.
Kasnije se formira poseban sloj od vodja plemena i njihovih porodica (raslojevanje).
73. Narod je globalna drutvena grupa koja se javlja sa nastankom klasnog drustva. Javlja se u robovlasnitvu, kao vii
oblik plemenskog ujedinjenja u kome plemena gube samostalnost i potaju deo vise celine. Narod je zajednica koja se
odlikuje privatno-svojinskim i klasnim odnosima izmedju ljudi, zajednickim etnickim osobinama, jezikom i teritorijom.
Jedinstvo drustva obezbedjujje se politickom organizacijom i silom. Poseban oblik drustvene svesti - filozofija.
74. Nacija nastaje u periodu raspadanja feudalizma i nastajanja kapitalizma. U Evropi nacije nastaju kroz borbu za moc
(kralj, crkva, plemstvo, svestenstvo) ali duhovne snage nizih staleza su vodeci deo nacije. Teorije nacije:
1- subjektivistivisticko-psiholoske (Nemacka, Francuska; pripadnost naciji odredjena je svescu o
pripadnosti toj zajednici i teznji za zajednickim zivotom)
2- 2- vulgarno-materijalisticke (pripadnici 1 nacije zive i razvijaju se zajedno kao potomci istih predaka;
teorija rasizma).
Nacija je specificna narodna zajednica koja nastaje na odnovu drustvene podele rada u kapitalizmu na kompaktnoj
teritoriji u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne srodnositi. Formiranje nacije javlja se kao proces u kome
se vrsi ekonomsko, teritorijalno i jezicko ujedinjenje sireg podrucja na kome je moguc nesmetan odnos proizvodnih
snaga. Na razvoj nacije uticali su: apsolutisticka monarhija i narodna dinastija kasni i kulturno-psiholoski faktori,
religija i geografski faktor. Iako nacije imaju zajednicko obelezje ipak postoji pravo na samoopredeljenje. Borba za
ucvrsvenje nacionalne ravnopravnosti predstavlja znacajan faktor borbe za mir i drustveni progres. Neke nacije su i
dalje u fazi formiranja.
75. Porodica
Porodica je parcijalna i najkompleksijna drutvena grupa. Ona je drutvena grupa u kojoj se odvijaju osnovni procesi
drutvenog ivota i toliko je povezana sa ivotom skakog pojedinca da ostavlja snaan peat u njegovom razvoju.
Istorijski promenljiva drutvena grupa ija su univerzalna obeleja poivanje na hereoseksualnim vezama, osnivanje
sistema srodnikih odnosa, obezbeivanje socijalne i individualne osobine linosti i obavljanje odreenih ekonomskih
delatnosti. Bioloki karakater porodice je jedna od njenh primarnih obeleja. Porodica je srodniki povezana. Pod
srodstvom se podrazumeva istorijski promenljiva biosocijalna veza izmeu odreenih pojedinaca, koji unutar odreenog
tipa porodice ine njegovo lanstvo.
Vrste srodstva:
- krvno adoptivno, tazbinsko
- duhovno u mnogm drutvima u razliitim epohama krvno srodstvo je socioloki a ne bioloki pojam.
Tipovi porodice:
- kuna zajednica
- totemski klan (rod najstariji)
- materinsko pravna zajednica
- oinsko pravna zajednica
- individualna porodica
76. Klase
83. Grad

11

Parcijalna relativno velika gusta i stalno naseljena drutvena grupa, socijalno razliitih pojedinaca koji su povezani
razliitim drutvenim procesima u kojima primat imaju sekundarne drutvene veze sa specifinim nainom ivota. Grad
podstie i razvija ljudsku prirodu u najrazliitijim crtama, kako u talentima tako i u porocima. Zato gradska sloboda ima
svoje prednosti, ali i nedostatke kao proizvod gradske dezorganizacije individue. Zato po Luisu Virtu u gradu se stvara
poseban nain ivota koji favorizuje sekundarne kontakte povrine i esto neprijateljske prirode. Stanovnik grada u
takvim uslovima postaje anoniman sekundaran neprirodan.
84. Selo
Parcijalna drutvena grupa stalno nastanjena iju primarnu privrednu delatnost ini primarna proizvodnja (poljoprivreda)
iji stanovnici stupaju u neposredne odnose ostvarujui sistem drutvenih odnosa i vrednosti koji odreuju specifian
nain ivota koji se razlikuje od gradskog. Osnovu ivota sela ini neposredno povezivanje sa prirodom, a prostor i
vreme odreuju ivot na selu neposrednije od ivota u gradu. Stanovnici sela nisu anonimni. Kontakti su esti, rad je
kooperativan. U selu vlada vlasnika psihologija, apovezanost porodice i gazdinstva uslovljava ekonomsko ponaanje
seljaka (da se proizvodnjom zadovolje potrebe domainstva).
85. Moral
Sistem pravila koja proizilaze iz dnosa pojedinca prema ostalim lanovima drutva i drutvu, a zasnivaju se na shvatanu
dobra i zla. Odredbe morala, kao skupe normi o ponaanju ljudi, zasnovanih na shvatanju o dobru i zlu, kao i istorijska
analiza moralnih normi, pokazuje da moralne norme propisuju ponaanje koja slue odravanju odreenog sistema
drutvenog odnosa a zabranjuju ponaanja koja mogu dovesti do njegovog ruenja.
88. Kultura
Kultura svakodnevnog ivota je prava i realna mogunost da ovek svakodnevno savlauje svekolike oblike svoga
otuenog ivota ukljuujui u to i sam rad i samu kulturu. Pojavljuje se sa prvim aktom individua kojima se oni
razlikuju od ivotinja.
93. Globalizacija
Proces povezvanja, proimanja i objedinjavanja sveta, uprkos njenoj materijalnoj, duhovnoj, ekzistenicijalnoj
raznovrsnosti i raznolikosti. Predstavlja zakonitost naeg vremena. Globalizacija omoguava razvoj proizvodnih snaga
ostvaren integracijom naunih i tehnikih dostignua koja je poela 20. veka.
94. Prvobitna ljudska zajednica
Prva drutveno ekonomska formacija kojom odpoinje ljudksa istorija ija je osnovna karakteristika nizak nivo i spor
razvoj proizvodnih snaga, zbog ega je ovek u itavom njenom trajanju bio u velikoj zavisnosti od prirode. Nizak nivo
razvoja proizvodnih snaga i velika ovekova zavisnost od prirode imali su za posledicu kolektivno obavljanje
proizvodnje to je imalo za dalju posledicu njoj svojstven nain ivota.
95. Robovlasnitvo
Predstavlja klasno drutvo u istoriji ljudskog drutva. Drutvenu osnovu robovlasnikog drutva ini robovlasnika
privatna svojina koja ne oznaava samo svojinu na sredstvima za rad ve i svojinu nad robovima. U uslovima ovakvih
svojinskih odnosa sve to rob proizvede pripada vlasniku. Svojina robova je mera za bogatstvo. Robovlasnika
drutvenoe ekonomska formacija nastala je raspadom prvobitne zajednice. Osnov njenog konstituisanja predstavljala je
poveana produktivnost rada koja je omoguila pojavu vika prvatne svojine.
96. Feudalizam
Drutveno ekonomska formacija u kojoj se privreda oslanja na poljoprivredu u kojoj vlada krupna zemljina svojina.
Krupni zemljoposednici organizuju rad na svojim posedima neposredno i onda rade na feudalnim posedima ili ustupaju
zemlju zavisnim seljacima, a zazvrat dobijaju znatne koristi i usluge. Isto tako vano obeleje feudalne prirode sastoji se
u njenom neutralnom karakteru. Karakter feudalnih proizvodnih odnosa odreen je karakterom feudalne svojine na
zemlji. Feudalci nad kmetovima imaju i ekonomsku i politiku drutvenu vlast.
97. Kapitalizam
Osnovna obeleja:
- postojanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju u korist klase kapitalista
- neposredni proizvoai odvojeni su od sredstavaza proizvodnju
- privatna preduzea predstavljaju osnovnu porizvodnu jedinicu
- vlasnici plaaju radnicima na tritu vrednost njihove radne snage
12

u kapitalizmu se proizvodi ne za direktno podmirenje potreba, ve za trite, kapitalistika proizvodnja ima karakter
robne proizvodnje.
ekonomska struktura kapitalizma odreuje njegovu drutvenu nadgradnju a pre svega klasnu strukturu i karakter
drutvenih odnosa izmeu osnovnih klasa

98. Liberalni kapitalizam

Za svoj teorijski osnov ima liberalne politike i ekonomske doktrine. Ove doktrine su proklamovale naela ekonomskog
individualizma u domenu ekonomske politike i naela formalne politike jednakosti svih drutvenih klasa. U ovoj fazi
kapitalizam dobija svoju adektvatnu materijalnu osnovu. Mainski i fabriki sistem proizvodnje. Kooperacija je oblik
proizvodnje u kome je vei broj proizvoaa u istom procesu proizvodnje. Manufaktura kao oblik kapitalistikog
procesa proizvodnje karakterie se unutranjom podelom rada u preduzeu. Organska manufaktura se karakterie
kontinualnim procesom proizvodnje. Mainska proizvodnja predstavlja poseban oblik kapitalistikog procesa i njegovu
adekvatnu osnovu.
99. Monopolistiki kapitalizam
Logika unutranjeg razvoja kapitalizma dovela je do prerastanja liberalnog kapitalizma u monopolistiki kapitalizam u
poslednjim decenijama 19. veka. Kapitalista je nastojao da snizi trokove proizvodnje po jedinici proizoda. MK
predstavlja jednu od faza kapitalizma koju karakterie specifian oblik nastojanja da se u okviru samoga kapitalizma
izvi usklaivanje izmeu stalno rastuih proizvodnih snaga i kapitalistikih produkcionih odnosa na takv nain da to
usklaivanje ne dovede do promene karaktera proizvodnih odnosa odnosno kapitalistikih svojinskih odnosa.
100. Socijalizam
Nia faza komunistike drutveno ekonomske formacije.

13