Naslov originala:

"Brain Lock",
'Free Yourself from Obsesssive-Compulsive Behavior'
A Four-Step-Self Treatment Method to Change Your Brain Chemistry.
Dr. Jeffrey M. Schwartz M.D., with Beverly Beyette.

Copyright za srpski jezik:

Vladan Obradovi
prevod:
Vladan Obradovi
u sopstvenom izdanju

recenzenti:
Prof. Dr Jovan Strikovi
Prof. Dr Jovan Mari
konsu1tant za medicinske izraze:
Dr Zvonko Vinkovi
korektor:
Goran Dimitrijevi

tampa
igoja-Beograd
tira - 1000 primeraka

Dr Defri varc
i Beverli Bejet

BLOKIRAN
MOZAK
OSLOBODITE SE
OPSESIVNO - KOMPULSIVNOG
PONAANJA
Metoda Samotretmana ''U etiri koraka",
koja menja hemijske procese vaeg mozga

preveo sa engleskog
Vladan Obradovi

Beograd 1997.

Copyright 1996 by Jeffrey M. Schwartz, M.D. All rights reserved. Printed in the United States of America. No
part of this book may be used or reproduced in any manner whatsoever without written permission except in the case of brief
quotations embodied in critical articles and reviews. For information address HarperCollins Publishers, Inc., 10 East 53rd
Street, New York, NY 10022.
BRAIN LOCK.

HarperCollins books may be purchased for educational, business, or sales promotional use. For information please write:
Special Markets Department, HarperCollins Publishers, Inc., 10 East 53rd Street, New York, NY 10022.

Ova knjiga je posveena seanju na mog dedu

HARRY WEINSTEIN
i seanju na veleasnog
VEN. MAHSI SAYADAW
zbog njegovog velikog doprinosa praksi potpune svesnosti
uma u ovom veku.

Imena i neke spoljne okolnosti pacijenata u ovoj knjizi su izmenjena da zatite njihovu privatnost.
Svi simptomi i terapeutski radovi su onakvi kakvi su zaista i bili.

Sadraj:
O knjizi

ix

Rei zahvalnosti
Predgovor

ix
xi

Uvod
xiii
Opsesije, Kompulsije, i
Metod samotretmana U etiri Koraka
DEO I: etiri koraka 1
1 Korak 1.: Preimenovanje 5
''To nisam ja - to je moj OKP''
2 Korak 2.: Ponovno Odreivanje 39
''Otkljuavanje vaeg mozga''
3 Korak 3.: Refokusiranje 71
''To se ne postie samo eljom''
4 Korak 4.: Ponovno Vrednovanje 97
''Lekcije koje smo nauili od OKP-a''

DEO II: Primena etiri Koraka u vaem ivotu 119

5 etiri Koraka i lina sloboda 123
6 OKP kao porodini poremeaj 129
7 etiri Koraka i ostali poremeaji 185
Preterano uzimanje hrane. Zloupotreba raznih materija.
Patoloko kockanje. Kompulsivno seksualno ponaanje
8 etiri koraka i Tradicionalni pristup
Terapiji Ponaanja 191
9 OKP i lekovi 197
10 Formular za testiranje Opsesivno-Kompulsivnog
Registra Univerziteta u Hamburgu 201
11 Dnevnik samotretmana u etiri Koraka pacijenta s OKP-em 205
DEO III: Prirunik za samotretman metodom
''U etiri Koraka'' 207

O knjizi
Knjiga-monografija "Blokiran mozak" (u originalu na engleskom: "Brain Lock") autora
Defrija varca (J effrey M. Scwarz) je podeljena na 3 poglavlja: etiri Koraka, Primena
etiri Koraka u vaem ivotu i Prirunik za samotretman metodom "U etiri Koraka".
U predgovoru i uvodu autor diskutuje pojmove opsesije, kompulsije kao i
osnovnu ideju metode samotretmana "U etiri koraka". Daju se detaljni opisi i primeri
tzv. opsesivno-kompulsivnog poremeaja (OKP) i lista uobiajenih OKP simptoma, tako
da svaki potencijalni pacijent i korisnik ove korisne knjige moe sebe lako da pronae.
U prvom poglavlju "etiri Koraka" detaljno se razrauju te originalne 4 faze u
tretmanu OKP: preimenovanje, ponovno odreivanje, refokusiranje i ponovno
vrednovanje.
Prvi korak autor je lucidno nazvao "Preimenovanje" sa idejom koju bolesnik
stalno sebi treba da ponavlja: to to inim nisam ja, ta prisilna misao (opsesija) ili prisilna
radnja (kompulsija) nije zapravo moja prava linost - to je samo moj OKP. Poruka je
jasna: to to inim nije ludilo, to je blokiranost moga mozga, to je samo jedan hemijski
proces. Taj korak u razdvajanju simptoma od celokupne linosii je oigledno poetni
potez koji je veoma vaan u daljem postupku.
Drugi korak se naziva "Ponovno odreivanje". U ovom poglavlju se daju dalja i
detaljnija objanjenja biohemijskih procesa u mozgu koji su u vezi sa pojedinim
anatomskim strukturama, a sve sa ciljem da se pacijentu pojasne sloena deavanja u
njegovom mozgu. Kod OKP mozak se "zaglavi li brzini", jer neispravno funkcionie
"promena brzina li automatskom menjau" li odreenim modanim strukturama. Sutina
je postii "otkljuavanje mozga" i pripremiti mozak da pone ispravno da "menja brzine".
Trei korak je autor nazvao "Refokusirartie" i rtiegov cilj je da naui pacijenta da
svoju panju sa neprijatnih prisilnih misli i podsticaja refokusira na neku drugu, prijatniju
aktivnost. Ovo je korak kada se konano pobeuje "neprijatelj". Uputstvo je da se mora
biti veoma aktivan. Savetuje se najmanje dva puta dnevno petnaestominutna aktivnost sa
porukom - uradite neto drugo, neto celishodno i neto u emu uivate. Mora se koristiti
i Nepristrasni Posmatra, a potrebno je i beleiti misli i ponaartie (voditi dnevnik), jer
"menjanjem ponaanja menjaju se i biohemijski procesi u mozgu".
I konano, etvrti Korak je "Ponovno vrednovanje - Revalorizovanje" . Glavni
princip koji je ugraen u Revalorizovartie je: to bolje uoite ta je va OKP pre ete
moi da ga odbacite kao bezvredno smee koje nije vredno vae panje. Meutim, ovo je
lako rei a teko uraditi. Mora se revalorizovati na aktivan nain, a to znai maksimalno
ukljuiti Nepristrasnog Posmatraa koji e stalno govoriti: "Ovo nisi Ti, to je samo tvoj
OKP!" Tako e se ojaati i um, a moan um moe da menja mozak i rezultat svega e biti
"samokomandovanje i samopotovanje".
Tako se italac preko detaljne razrade tehnike "etiri koraka" uvodi u drugo
poglavlje sa naslovom: "Primena etiri Koraka u vaem ivotu". Tu se ova tehnika
samokontrole diskutuje tako to je pokazano da ona ojaava linu slobodu, da je korisna u
komunikaciji sa lanovima porodice, a uoena je delotvornost i u tretirartiu drugih
psihijatrijskih poremeaja kao to su patoloko kockanje, kompulsivno seksualno
ponaanje, zloupotreba raznih psihoaktivnih materija, preterano uzimanje hrane. U ovom
poglavlju se diskutuje i veza OKP i lekova, kao i analiza metode etiri Koraka u
komparaciji sa tradicionalnom bihejvior terapijom (terapijom ponaanja). Daje se i

koristan formular (upitnik) za testiranje OKP-a kao i dnevnik samotretmana pacijenta sa

OKPom.
Tree poglavlje nosi naziv "Prirunik za samotretman" metodom "U etiri
Koraka" i predstavlja neku vrstu rezimea i "utvrivanja preenog gradiva".
Posebno treba istai da je ova knjiga pisana veoma razumljivim jezikom,
razumljivim kako strunjaku tako jo i vie laiku, jer je upravo za njega ponajvie i
napisana. Obiluje mnogim primerima iz postojee klinike prakse (autor je uspeno leio
hiljadu sluajeva OKP-a) tako da su opisi simptoma brojnih pacijenata izvanredan nain
da se italac sa potencijalnim ili manifestnim opsesivno-kompulzivnim poremeajem
prepozna u istoriji bolesti nekog drugog pacijenta. Ako tome dodamo duhovite
komparacije kojima se sloeni modani mehanizam jasno svodi na svakodnevni ivot
(npr. menja se zaglavio pri promeni brzina) - onda je jasno da e od jedne ovakve knjige
veliku korist imati i strunjaci (psihijatri, psiholozi, socijalni radnici ... ) ali i obino
"puanstvo" odnosno bolesnici sa OKP.
Knjiga je pisana jednim veoma sugestivnim jezikom kao i jasnim i podstiuim
nainom obraanja itaocu, tako da je potpuno logino to je autor imao tako mnogo
uspeha sa ovom metodom u svojoj klinikoj i terapeutskoj praksi.
Toplo preporuujem izdavanje knjige "Blokiran mozak" Defrija varca s nadom
da e znaajno pomoi pacijentima obolelim od jedne izuzetno komplikovane i terapijski
esto rezistentne neurotine manifestacije poznate kao opsesivno - kompulzivni
poremeaj. tampanje i izdavanje ove knjige je "Peti korak" u tretmanu OKP-a.
U Beogradu 1.06.1997

RECENZENT
Prof dr sci Jovan Mari

Iz recenzije Prof. dr Jovana Strikovia za knjigu "Brain Lock" Dr Jeffrey Schwartz-a

"Hauard Hjuz jeste bio ekscentrik, ali nije bio izopaen"
Ljudsko ponaanje je determisano delimino, odnosno veim delom
filogenetskim, odnosno ontogenetskim hodom i kodom, a mali deo nae ekspresije
postaje svojstvo navika steenih uenjem, zabranama, kaznama, - onim to bi se pod
zajednikim imeniteljem moglo podvesti pod termin vaspitanja. Koliko je nekad to
takozvano vaspitanje malo presudno u oblikovanju ovekove sudbine u njegovoj
egzistenciji, moe se potkrepiti sa bezbroj primera. Neka jedan kao eklakantan primer
bude upravo ponaanje "glavnog junaka" ove knjige, Hauarda Hjuza. Odmah, u poetku
ove zanimljive knjige nailazimo na jednu reenicu s kojom zapoinjemo raspravu o
"bolesti" ovog po mnogo emu neobinog ekscentrika za ije ponaanje nije adekvatan
termin - bolest, duevni poremeaj ili pak neto to bi po svojoj klasifikaciji kao
represivnoj instanci i instituciji, bilo patologija u najirem ili najuem smislu te rei.
Definicija, koja je data u ovoj knjizi, ovakvog naina ivota, koji je uostalom
preovlaujui u bilo ijoj egzistenciji, ispravna je, i doista posredije Opsesivnokompulzivni poremeaj. Njega sreemo u nekoj vidljivoj ili poluvidljivoj formi skoro kod
svakog ovjeka. Razliite forme njegovog ispoljavanja odreuju njegovu zabavljivost za

druge, pa makar to bili i lekari koji su po prirodi svoje najue edukativne vokacije duni
da to razumeju vie od drugih i pomognu bolje od ostalih. Meutim, tu upravo i lei prva
zamka, sa kojom se sree onaj koji se apsolutno osloni na lekara kao spasioca, neto
svojom uobraziljom, a najveim delom maginom priom o doktorovoj moi, sve do
svemoi. Ali ve kod prvog susreta topi se iluzija koja je stvorena sopstvenom
ruminacijom, i eherezadskom priom koja se ispreda oko lekarskog praksisa.
Autor na jednom mestu zapaa: "U stvarnosti ne postoji realna veza izmeu
njihovog ponaanja i katastrofe od koje se toliko plae". Doista, ne postoji usklaena veza
izmeu onoga to ovek jeste kao oblik ponaanja, i onoga to bi on racionalnim arinima
meren sa emocionalne distance, trebalo da bude. Da li bi i sama ta apsolutna usklaenost
u njenoj najpreciznijoj konotaciji i sama bila ono isto to je i Opsesivno-kompulzivni
poremeaj. Ne bi li se i tu radilo u stvari o tegu postavljenom na onom drugom tasu te
takorei dvokrake vage. to se tie same ravnotee, koja je neka vrsta unutranjeg
spokojstva, potrebnog svakom oveku, svejedno je koji e kraj njene vage pokrenuti njen
jeziak koji je na sredini. Da li bi se uopte moglo i zamisliti da taj jeziak miruje, da li bi
on u mirovanju predstavljao ono to se zove spokojstvo, emocionalno, intelektualno ... ili
ivot, ili bi se njegova punoa i njegov glavni i osnovni sadraj "vrteo" oko njegove
oscilacije, ne uspostavljajui se nikada u taki stajalita. Bolne faze u toj "igri" su
neizbene, i smiraj je takoe neminovan, i on je taj, on je deo te igre, nije gr onaj koji je
dominirajui u vremenu; on je dominantan u intenzitetu, a katarza koja je nesumnjivo
prisutna tu negde, priprema nas za novi okraj sa neprijatnou i nelagodom.
Teoretsku pretpostavku da se metodom "U etiri Koraka", menja biohemijska
aktivnost mozga je apsolutno prihvatljiva, iz jednostavnog razloga to mozak i njegovi
biohemijski procesi nikad ne miruju. Koliko e ona praktino delovati na nae ponaanje,
to je druga stvar, i ona se moe meriti bihevioristikim metodima, koji su isto tako
relevantni, kao i ostali merni instrumentarijum. Ono to je ee od eerne bolesti i
astme, zasluuje bar toliku panju kao i ove dve bolesti. Ali Opsesivno-kompulzivna
neuroza, budui da u sebi krije neku tajnovitost, koju neki od ektravagantnih matara
moe imputirati na mesta koja su podlona podozrenju mase, manje se zbog toga o njoj
pie ili glasno razmilja, iako pravi vee nevolje od obe ove bolesti zajedno.
Neopravdan strah od prljavtine, neopravdan iz UCLA opte opasnosti, on je za
pojedinca opravdan i realan, i on je za sebe u pravu. Metodom "U etiri Koraka", koja
predstavlja jedan sistem, razraen sistem razmiljanja i postupaka, je neto to skree na
sebe panju iz vie razloga. Prvo se ovom metodom pokuava ovladati pojavnim oblicima
ove "bolesti", pokuava se da se oni dre pod kontrolom, da ne bi ovladali nama.
Pokuava se u stvari da se impuls za koji se pretpostavlja da uvek polazi sa istog mesta,
za istu pojavu, i ide istom stazom, prvo ukroti, a zatim pokua da se on preusmeri. Ove
teoretske rasprave pojednostavljuju problem, ali nijedan problem se nemoe reiti, niti
shvatiti ako se ne poe od njegovog na jednostavnijeg shvatanja te pojave.
etiri Koraka je metoda koja se iznedrila kao logian sled stvari, i proizilazi iz
potrebe da se bolesnik prisili da istrpi neprijatnosti anksioznosti, koje prouzrokuje ono to
Opsesivno-kompulzivno ponaanje prouzrokuje. Ovaj rizik kojem se izlae pacijent
potvruje filozofsko artikulisanu maksimu: to me ne ubi, to me ojaa. Za stres kao
pojavu, koja takoe dovodi do neprijatnosti najrazliitije vrste sa ve poodavno
artikulisanim posledicama, mogao bi se primeniti isti metod i isti zakljuak. Efikasnost
onoga to se u knjizi zove "izlaganje i preventiva reagovanja" vie je nego oigledna.

Ono to je jako znaajno je to da sve ove metode iako jednostavne, polazile su od

medicinski priznate aksiome: primum non nocere, onoliko koliko je maksimalno mogue
da se izbegne opasnost. A to se tie eventualnog prigovora na jednostavnost metode koja
se zove "U etiri Koraka", odgovor bi se sastojao u tome da se istinitost odgovora na
komplikavane pojave i procese, krije upravo u jednostavnosti. Narodno iskustvo koje se
potvrdilo kroz eone, i na taj nain steklo pravo empirijskog dokaza, nalazi svoj odgovor i
primeni etiri Koraka, kao metode leenja, kroz sintagmu: klin se klinom izbija, ili na
ljutu ranu ljut lek.
Pretencioznost u zakljucima nije mimoila ni ovu knjigu. Ali, to je najmanji greh
ovoga tiva. Naime njen autor tvrdi da, ali bez sigurnog naunog pokria koje bi se moglo
verifikovati egzaktnim, dakle objektivnim pokazateljima, da: po prvi put, za bilo koje
psihijatrijsko stanje, ili psihoterapeutsku tehniku imamo naune dokaze da je takozvana
svesna terapija ponaanja, sama dovela do hemijskih promena u mozgu ljudi sa
Opsesivno-kompulzivnim ponaanjem. A ovde je moda vanije ono kako se ovek osea
od onoga zbog ega se tako osea. Jedan veliki filozof je zapisao: "da onaj ko nalazi
razlog da ivi, podnijee i ono kako da ivi". U tom dualitetu paradoksalnih odnosa,
odnosno egzistencijama paradoksalnosti, ivot je jedino i mogu. Zato je ova knjiga i
vieznana. Ona je pre svega namenjena irokom krugu italaca, svakom oveku, koji
ponekad osea nelagodnosti ivota, bez kojih nije ni jedan autentian ivot. Popularnost
ove knjige je i u tome to se ozbiljne tegobe i teka stanja objanjavaju na popularan i
razumljiv nain, i to se ne mistifikuje, pa ne izaziva strah, vei od onog koji objektivno
postoji. Savremena medicinska literatura ima suprotan i negativan halo efekat. Ona
izgrauje svoj autoritet na proizvodnji straha.

Rei zahvalnosti

Izdavanje ove knjige ne bi bilo mogue, da nije bilo truda i doprinosa mnogih pacijenata,
koji su mi pomogli u sticanju znanja o metodi U etiri Koraka. Ova knjiga ne bi izala
bez znaajne podrke porodice arlsa i Lile Hilton (Charles, Lelah Hilton), na ijem se
naunom radu ova knjiga i zasniva. Desika Klajn i Stiv Vaserman ( Jessica Klein, Steve
Wasserman) su mi predloili i ohrabrili me u stvaranju ove knjige i predstavili me
izdavau, Duditi Regan (Gudith Regan), koja je odmah shvatila potencijalne rezultate
rada koji je ovde opisan. Krisitin Duska, (Christine Juska ) je pomogla u prirpemanju
prvih kopija. Duliji erman (Julie Sherman) se specijaino zahvaljujemo na njenom
doprinosu. ViI Veston (Will Weston)je bio od velike pomoi kod um etnikog dela posla;
i A. Lor (A. Lorre) kod fotografije.
Istraivaka grupa za OKP u Medicinskom Centru, pri Kalifornijskom Univerzitetu u Los
Anelesu (UCLA), je stvorila izvanredno okruenje za izvravanje ovih istraivanja.
Beverli Bejet (Beverly Beyette) je uloila ogromne napore kako bi pomogla, i doprinela
da ova knjiga bude dobra, i od pomoi za to vei broj ljudi. Ajver Hend (Iver Hand),je
bio veoma velikoduan sa svojim doprinosom i uloenim vremenom. Jan Jablonsky,
Marty Wax, i Dave Richmond su izmeu ostalih dali neke veoma korisne komentare.
Pam i Roy Norman su pruili dosta toliko potrebne, moralne podrke u vreme ubrzane i
kritine poslednje faze pripreme. James Q Wilson i Don Jeffreys su me ohrabrili da radim
i ustanovim neke ire primene ove metode.
Sve u svemu, potrebno je dosta pomoi da bi se napisala knjiga o samotretmanu.
Zahvaljujem se svima koji su mi je pruili.
Autor

Predgovor

Jedno vee 1947.godine Hauard Hjuz (Howard Hughes) je izaao na veeru sa

glumicom Dejn Grir (Jane Greer) kod Siroa, na SanStripu, u Los Anelesu. U toku
veere, on se izvinio i otiao do kupatila. Na uenje Grirove, vratio se tek posle jedan i
po sat. Kada se konano pojavio, bila je okirana videvi da je bio mokar od glave do
pete.
"ta vam se, zaboga, dogodilo?" upita ona. "Pa, odgovori Hjuz, "prosuo sam neto
supe na koulju i pantalone, i morao sam da ih operem u umivaoniku." On ih je onda
okaio o vrata kupatila, da se malo osue. Onda je ponovo obukao odeu. "Nisam mogao
da izaem, jer nisam mogao da dodirnem kvaku na vratima, pa sam saekao da neko
naie" objasnio je na kraju.
Prema Piteru H.Braunu, koautoru knjige o Hauardu Hjuzu (Houward Hughes: The
Untold Story), Dejn Grir nije vie nikad izlazila sa Hjuzom.
Hauard Hjuz jeste bio ekscentrik, ali nije bio izopaen. Patio je od opsesivnokompulsivnog poremeaja ponaanja, OKP-a, (OCD -obsessive compulsive disorder); bio
je klasian i teak sluaj. Pri kraju svog ivota bolest ga je skoro potpuno savladala.
Provodio je svoje poslednje dane u potpunoj izolaciji. iveo je u hotelskoj sobi u
Akapulku, potpuno zatvoren i izolovan, u atmosferi slinoj bolnikoj, preplaen od
bakterija.
Potpuno crne zavese su spreavale svu sunevu svetlost. Smatrao je da sunce
moe da prenese bakterije od kojih se toliko plaio. Posluga mu je donosila obroke nosei
ih sa belim servijetama u rukama. irile su se glasine da je ovoliko zastranio ili zbog
upotrebe droge, ili odmaklog stanja sifilisa, ili zavrnog stanja ludila. U stvari sva
njegova ponaanja su razumljiva kao simptomi jednog tekog sluaja OKP-a.
Tuno je da nije postojao nain leenja u njegovo vreme. Proi e jo decnija i po
pre nego to je ova bolest identifikovana kao poremeaj, uzrokovan hemijskom
neravnoteom u mozgu.
esto pominjem sluaj Hauarda Hjuza, kako bih pomogao mojim pacijentima sa
OKP-em da shvate kakvo je nezasito udovite ova bolest. to vie joj ugaate, vie trai.
ak i Hjuz, sa svim njegovim bogatstvom, milionima i gomilom posluge, koji su
izvravali udne rituale, koje muje njegov OKP nalagao da izvrava, nije mogao da kupi
svoj izlaz iz tog stanja. Na kraju, pogrene poruke koje su dolazile iz njegovog mozga, su
ga savladale.
Ako ste jedan od mnogih koji imaju opsesivno kompulsivni poremeaj, (OKP)
bilo da je to blag, ili pak teak sluaj, kao to je Hjuzov, ova knjiga e vam pokazati kako
da se borite protiv njega, i da pobedite. OKP je teak neprijatelj, ali osoba sa motivom i
vrstom voljom, moe da ga savlada.
Usput ete moi da nauite dosta o vaem mozgu i kako moete da imate bolju
kontrolu nad njim. Proitaete ispovesti hrabrih ljudi koji su uz pomo metode "U etiri
koraka", nauili kako da prevaziu zastraujue oseanje "Blokiranosti mozga" koje je
uzrokovano OKP-em.

Nauno je pokazano kako je ovaj metod osposobio ljude da promene

funkcionisanje svojeg mozga, a ovde e to biti i opisano, tako da ga moete odmah i
primeniti.

Uvod
Opsesije, kompulsije, i samotretman
metodom U etiri Koraka
Mi svi imamo svoje male udne navike, za koje znamo da nam uopte nisu potrebne. Svi
mi elimo da imamo vie samokontrole. Ali kada misli ponu da se roje i ponu da bivaju
veoma intenzivne i napadne, onda nas one obuzimaju mimo nae volje i kontrole. Kad se
navike pretvore u iscrpljujue rituale, koje izvravamo da bi se oslobodili straha, tada se
neto ozbiljnije deava.

OVO JE OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMEAJ (OKP), (ENG. OCD)

Ljudi koji pate od ovog poremeaja se vezuju za bizarna, destruktivna i pogubna
ponaanja, da bi spreili neku zamiljenu katastrofu. U stvarnosti, ne postoji realna veza
izmeu njihovog ponaanja i katastrofe od koje se toliko plae. Na primer, neki bi se
tuirali etrdedest puta dnevno, da bi "osigurali" da ne bude smrti u porodici; ili bi se jako
trudili i ili jako daleko samo da bi izbegli odreene brojeve i "tako spreili" fatalnu
avionsku nesreu. Za razliku od ljudi koji prisilno kupuju ili se kockaju, ljudi sa OKP-em
ne uivaju u izvoenju svojih rituala. U glavnom je to veoma bolno za njih.
Skoro je potpuno sigurno da je OKP u sprezi sa biohemijskom neravnoteom u
mozgu, za koju sada znamo da se veoma efikasno moe leiti i bez lekova. Takoe znamo
da metod samotretmana "U etiri koraka" o kojem ete vie saznati u ovoj knjizi,
osposobljava ljude sa OKP-em da promene hemijske procese u sopstvenom mozgu.
tavie, ovaj metod moe biti iroko primenjen kod manje ozbiljnih, ali isto tako
uznemirujuih opsesija i navika. Ako mislite da i vi imate OKP, onda bi vam formular na
str. 201, Univerziteta u Hamburgu (Obsession Compulsive Inventory Screening Form)
mogao da pomogne da to proverite. Ako nemate OKP, tehnike u ovoj knjizi vam mogu
pomoi da prevaziete druge neprijatne navike i ponaanja.
Uopteno govorei, OKP je poremeaj obino za ceo ivotni vek, identifikovan sa dve
grupe simptoma: Opsesijama i Kompulsijama (Prisilama). Nekada smatrano da je ovo
retka bolest, OKP zapravo mui jednu osobu od etrdeset, u optoj populaciji, to je pet
miliona u SAD.
Ovaj poremaaj ima obino svoje poetke u adolescenciji ili ranoj punoletnosti i
ei je od astme ili dijabetesa. To je destruktivna bolest koja esto napravi haos od ivota
njenih rtvi, i onih koji ih vole. Stalna preokupacija sa njihovim ponavljajuim
ponaanjima, esto dovodi do konflikata u braku, problema na poslu, i u drutvenom

ivotu. lanovi porodice mogu da postanu nestrpljivi i besni, pa da im onda kau: "Zato
jednostavno ne prekine!?"
Ponekad lanovi porodice mogu da im pomau i podravaju ih prilikom
izvravanja tih rituala, samo da bi nekako ouvali neto mira za sebe ( to je veoma loa
ideja).

TA SU OPSESIJE?
Opsesije su uznemirujue i napadne misli i mentalne slike. Re opsesija dolazi od
latinske rei koja znai "zarobljen" - opsednut. Opsesivna misao je samo to, misao koja
vas zarobi i "nervira do zla Boga".Vi se molite da ona ode, ali se to ne dogaa, barem ne
za jedno izvesno vreme, ili u nekom vie kontrolisanom obliku. Ove misli obino stvaraju
stres i anksioznost. Za razliku od drugih neprijatnih misli, ove ne nestaju, ve nastavljaju
da uznemiravaju va um iznova, protivu vae volje.
Recimo da ste videli veoma lepu enu i ne moete da je izbacite iz vaih misli.To
nije opsesija. To je ruminacija, neto to je normalno i ak prijatno. Da je Kalvin Klajnov
Department za marketing znao za pravo znaenje rei opsesija, onaj parfem bi se zvao
"ruminacija" .
DOBIJANJE (POGRENE) PORUKE
Poto ove opsesije ne naputaju takvu osobu, i kao takve se veoma teko ignoriu, teko, ali ne i
nemogue. Sada nam je poznato da je OKP u sprezi sa biohemijskim problemom u mozgu.
Mi ovaj problem nazivamo "Blokiranost mozga". Ovo je stoga to etiri strukture u mozgu
postanu vrsto vezane i mozak poinje da alje pogrene poruke koje osoba ne moe odmah da
prepozna kao pogrene. Jedan od glavnih centara u mozgu za obradu signala ine dve strukture
koje se zovu nukleus-kaudatus (caudate nucleus) i putamen (putamen), i mogu da se zamisle kao
menja brzina kod automobila. Nukleus-kaudatus (caudate nucleus), radi kao prenosnik za
prednji mislei deo mozga. Zajedno sa putamenom, koji je automatski prenosnik za kontrolu
pokreta tela, nukleus-kaudatus omoguava veoma efikasnu koordinaciju misli i pokreta u
svakodnevnom ivotu. Kod osobe sa OKP-em, nukleus-kaudatus ne menja brzine kako treba, i
poruke iz prednjeg (eonog) dela mozga ostaju blokirane.
Drugim reima automatska transmisija u mozgu ima kvar i mozak je zaglavljen u brzini, zato
to ne moe da pree na sledeu misao.
Kada se ovo dogodi, mozak vam obino govori: "Mora ponovo da opere ruke", i vi ih ete
prati, iako ne postoji stvarna potreba za tim, ili vam moe rei "Bolje da proveri tu bravu jo
jedanput", i vi ete proveravati opet i opet, nemoni da se otresete izjedajueg oseaja da su
vrata moda nezakljuana. Ili se pak intenzivna prisila da brojite predmete ili ponovo iitavate
rei moe pojaviti bez ikakvog stvarnog razloga.
Primenjujui tehnike terapije ponaanja, moete promeniti nain na koji vi reagujete na ove
misli i prisile, i moete fiziki izmeniti nain na koji va mozak radi. Ove tehnike u stvari ine
da automatski prenos u mozgu lake menja brzine, pa vremenom uznemirujuih prisila ima sve
manje. Kada su jednoj pacijentkinji iz UCLA-e rekli da su njeni problemi uzrokovani
biohemijskom neravnoteom U njenom mozgu, ona se odmah razvedrila i izbacila dosetku: "To

nisam ja, to je moj OKP." Mnogim ljudima sa OKP-em ovakvo prepoznavanje je samo po sebi
veliko olakanje.
Pranje, proveravanje i ostali OKP-rituali, dnevno uzimaju mnoge sate ljudima sa OKP-em, i
ine da se oseaju veoma jadno. Oni mogu imati i strah da e poludeti, jer znaju da im ovo
ponaanje nije normalno. Zaista, ovo ponaanje je obino strano crtama njihovih linosti, ili
njihovim sopstvenim predstavama o sebi. Ipak, sve dok ne naue metod samotretmana "U
etiri Koraka", oni su nemoni da prestanu da odgovaraju na pogrene alarme u njihovom
mozgu.

TA SU KOMPULSIJE-PRISILE
Kompulsije ili prisile su radnje koje izvravaju ljudi sa OKP-em da bi se oslobodili strahova i
anksioznosti, koji su posledica njhovih opsesija. Iako osoba sa OKP-em shvata da su prisile da
pere, proverava ili dodiruje predmete, ili ih broji, nerazumne i budalaste, to oseanje je toliko
jako da neistreniranu linost obuzme i ophrva, pa tada osoba sa OKP-em popusti i preda se
izvravanju prisilnih radnji. Na nesreu, apsurdne prisilne radnje imaju tendenciju zainjanja
"zaaranog kruga". Iako prisilne radnje obino donose momentaino olakanje, to se ove radnje
due izvravaju, opsesivne misli i oseanja postaju sve jaa, konstantnija, uzimajui sve vie
energije. Osoba tada ostaje i sa opsesivnim mislima, i sa kompulsivnim ritualima koji idu sa
njima. Nije iznenaujue da mnoge osobe sa OKP-em sebe vide kao proklete, a mogu imati i
samoubilake misli, kada ve obino i trae profesionalnu pomo. tavie, godine provedene u
tradicionalnoj psihoterapiji ih obino samo jo vie zbunjuju.

Lista uobiajenih OKP simptoma

OPSESIJE
Opsesije oko prljavtine i zagaenja:
Neosnovani strahovi od dobijanja tekih zaraznih bolesti Prevelika opreznost oko prljavtine,
bakterija (ukljuujui tu i prenonje istih na druge ljude); kao i sa "zagaivama" okoline kao
to su sredstva za ienje;
Oseanja odvratnosti prema telesnim izluevinama i otpacima;
Opsesije oko svog tela;
Abnormalna zabrinutost oko lepljivih supstanci i njihovih ostataka.
Opsesivna potreba za red i simetriju:
Obuzimajua potreba za poravnavanjem predmeta prema odreenoj liniji;
Abnormalna briga za urednost, bilo da je to spoljni izgled osobe, ili okoline u kojoj ivi.
Opsesije Gomilanja ili uvanja
Dranje beskorisnih stvari, kao to su stare novine ili predmeti, "spaeni" iz korpi za otpatke;
Nesposobnost da se baci bilo ta jer "moe da zatreba kasnije", strah od gubljenja ili bacanja
neega, grekom.

Opsesije prema seksualnim sadrajima

Misli o seksu koje osoba smatra neprikladnim i neprihvatljivim.
Ponavljanje rituala
Ponavljanje rutinskih radnji bez loginog razloga; Stalno postavljanje istih
pitanja;
Ponovno iitavanje ili ispisivanje rei ili fraza.
Nerazumne dileme
Neosnovan strah da neko nije obavio neki od rutinskih poslova, kao to je potpisivanje eka ili
otplate i sl.
Religiozne opsesije
Neprijatne bogohulne ili skrnavljujue misli;
Preterana briga o moralu; briga o dobrom i o loem.
Opsesije sa agresivnim sadrajem
Strah od izazivanja neke tragedije, kao to je smrtonosni poar; Ponavljanje uznemirujih
prikaza scena nasilja;
Strah od ispoljavanja neke agresivne zamisli, kao to je upotreba vatrenog oruja, ili ubadanje
nekoga noem;
Iracionalan strah da su nekoga povredili, npr.: strah da su udarili nekoga dok su vozili.
Sujeverne opsesije
Verovanje da su odreeni brojevi ili boje, "sreni" ili "nesreni".
KOMPULSIJE - PRISILE

Prisile ienja i pranja

Preterano pranje ruku, tuiranje, kupanje ili pranje zuba;
Skoro uvek prisutno oseanje da su kuni predmeti kao to je posue, prljavi, zagaeni ili ne
mogu biti dovoljno oprani da bi bili "zaista isti."
Prisila da se stvari postave ili urade tano onako "kako treba"
Potreba za simetrijom ili potpunim redom u neposrednoj okolini, na primer potreba da se
postavljaju konzerve i drugi predmeti u ostavi po azbunom redu, da se svakog dana ostavi
odea na za to precizno odreeno mesto, ili da se nosi odreena odea samo u odreene dane;
Potreba da se rade odreene stvari sve dok se ne uradi "ba kako treba".

Prisile sakupljnja ili gomilanja predmeta

Proveravanje kunog smea svakog minuta, da bi se proverilo da
nije sluajno togod "vredno" baeno; uvanje beskorisnih stvari.
Prisile proveravanja
Ponavljanje proveravanja da li su vrata zatvorena ili zakljuana, ili da su kuni ureaji
iskljueni;
Proveravanje da li je osoba nekog povredila; npr. prilikom vonje, osoba bi tada okretala
vozilo i vozila naokolo da vidi da nije sluajno neko pre gaen.

Proveravanje i ponovno proveravanje, traenje neke greke, npr. pri proveravanju ekovne
knjiice;
Proveravanje u vezi sa telesnim opsesijama, npr. konstantno samoproveravanje zbog moguih
znakova ili simptoma neke katastofalne bolesti.

Druge prisile
Patoloka sporost u izvravanju ak i obinih rutinskih radnji; Rituali treptanja ili zagledan
ja;
Ponovno postavljnaje istih pitanja radi sigurnosti;
Ponaanja uzrokovana sujeverjem, odlazak na poinak u odreeno vreme da bi se "oteralo"
zlo, ili potreba da se prilikom hoda ulicom izbegnu bilo kakve pukotine na trotoaru;
Oseanje anksioznosti ako se ne obavi odreeni odabrani zadatak; Nadmona potreba da se
nekome kae neto, da se neko neto upita, ili da se nekome poveri;
Potreba da se dodirnu, udare ili protrljaju odreeni predmeti;
Prisile brojanja: npr.brojanje prozora ili reklamnih panoa prilikom vonje drumom;
Mentalni rituali kao to je recitovanje odreenih molitvi u sebi kako bi se oterale loe misli;
Preterano pravljenje spiskova.

ETIRI KORAKA
U poslednjim godinama dolo je do velikog napretka u tretiranju ovakvih stanja.Vie od dve
decenije iskustva terapeuta za ponaanje, doveli su do dokumentovanja efikasnosti tehnike
zvane "Izlaganje i prevencija reagovanja". Ova tehnika ukljuuje sistematsko izlaganje osobe
onome to dovodi do pojave simptoma OKP-a; kao to je prisiljavanje osobe sa OKP-em da
dodirne dasku na toalet-olji ili druge predmete za koje on ili ona misle da su zagaeni,
uzrokujui da osoba dobije opsesije i prisile. Terapeut onda namee due periode u kojima se
osoba sloi da ne reaguje na opsesije, izvravajui prisilne radnje. Ovi vremenski intervali
izazivaju dosta nelagodnosti i anksioznosti kod njih, pa je potrebno dosta panje i
angaovanosti od strane terapeuta. Kako terapija napreduje, intenzivnost straha opada, i osoba
dobija mnogo bolju kontrolu nad simpotmirna OKP-a.
Na medicinskom fakultetu pri UCLA-i, prouavali smo OKP ve vie od decenije i razvili
smo jednostavnu svesnu samousmeravajuu terapiju ponaanja da zameni i pobolja proces.
Nazvali smo je "Samoterapija U etiri Koraka". Ovaj metod se moe primenjivati sa ili bez
profesionalnog terapeuta. Nauiete da se borite protiv tih prisila, i preusmerite va um na
druga, konstruktivnija ponaanja.
Po prvi put za bilo koje psihijatrijsko stanje ili psihoterapeutsku tehniku imamo naune
dokaze da je tzv.svesna terapija ponaanja sama dovela do hemijskih promena u
mozgu ljudi sa OKPem. Pokazali smo da menjajui ponaanje moete sebe da oslobodite
blokiranosti mozga, da promenite odreene hemijske procese u mozgu i da se oslobodite
uasnih simptoma OKP-a. Krajnji rezultat je poveana samo kontrola i poboljano vladanje
sobom, to sve poboljava oseanja i sopstvenu predstavu o sebi. Kau da je znanje mo.
Postoji velika razlika izmeu dejstva opsesivnih misli i prisila na osobu koja nije upuena i
uvebana, i dejstva koje one imaju na osobu sa znanjem i vetinom. Koristei znanje koje ete
dobiti uenjem tehinike "U etiri Koraka" ne samo da ete dobiti mono oruje u borbi protiv

opsesivnih misli i prisila, nego ete u jednom irem smislu biti moniji. Napraviete veliki
korak u jaanju sposobnosti da postiete vae ciljeve i poboljate kvalitet vaeg svakodnevnog
ivota. Razviete stabilniju, samosvesniju, smireniju i jau linost.
Ako ljudi sa OKP-em mogu sve ovo, ondaje veoma verovatno da i oni ljudi sa mnogim
drugim problemima sa razliitim stepenima teine mogu to isto. Drugi poremeaji ukljuuju i:

Nekontrolisno uzimanje hrane ili pia;

Grickanje noktiju;

upanje kose;

Prisilna kupovina i kockanje;

Zloupotreba raznih supstanci (alkohol, droga);

Impulsivno seksualno ponaanje;

Preterana zaokupljenost meuljudskim odnosima, sopstvenim imidom i

predstavom o sebi.

etiri koraka mogu biti koriena da pomognu kod skoro bilo koje uznemirujue misli ili
ponaanja, koje vi elite da promenite.
Metod "U etiri Koraka" je put organizacije vaih duevnih reakcija i reagovanja
ponaanjem na vae unutranje misaone procese. Umesto to ete jednostavno impulsivno
reagovati impulsivno i refleksivno kao lutka kada vas neeljena misao ili potreba uznemiri, vi
moete sebe da nauite i steknete vetinu da reagujete na svrsishodan nain, i onda moete
odbiti da budete odvueni destruktivnim mislima i ponaanjima sa vaeg pravca.
Ove korake nazivamo:

Korak 1. PREIMENOVANJE
Korak 2. PONOVNO ODREIVANJE
I PRIPISIVANJE
Korak 3. REFOKUSIRANJE
Korak 4. PONOVNO VREDNOVANJE
REVALORIZOVANJE

U koraku 1 Preimenovanja nazivamo uznemiruje misli ili prinude da izvravamo neprijatne

prisilne radnje njihovim pravim imenima: Opsesivnim mislima i Prisilama (kompulsijama). U
ovom koraku nauiete dajasno shvatite realnost situacije i da ne budete prevareni neprijatnim
oseanjima koje stvaraju OKP-simptomi. Razvijate sposobnost da jasno vidite ta je Opsesivno
kompulsivni poremeaj, a ta realnost. Umesto da kaete: "Oseam da treba da operem ruke,
iako znam da to nema smisla," poinjete sebi da govorite: "Imam prisilnu potrebu. Ta
kompulsija-prisila mi dosauje. Ta opsesivna misao me progoni." Tada se namee pitanje
"Zato me ta opsesivna misao progoni?"

U koraku 2. Ponovnog Odreivanja i pripisivanja, odgovarate na ovo pitanje. Tada kaete:"To

me proganja jer imam medicinsko stanje zvano OKP. Imam simptome medicinskog problema.
Moje opsesije i kompulsije su u vezi sa biohemijskom neravnoteom u mom mozgu." Kada
shvatite ovu injenicu, onda se upitate: "ta mogu da uradim u vezi toga?"
U koraku 3. Rejokusiranja-preusmeravanja, okrenete svoju panju ka konstruktivnijim
ponaanjima i aktivnostima tako to ete odbiti da uzimate opsesvne misli i prisile zdravo za
gotovo, imajui na umu da one ne predstavljaju istinu, tj. da su to pogrene poruke, moete
nauiti da ih ignoriete, i da ih zaobiete u refokusuranju vae panje na drugu aktivnost ili na
rad na neemu korisnom i pozitivnom. To je ono to nazivamo "Menjanje brzina". Tako to
izvravate alternativnu, celishodnu aktivnost, vi u stvari moete popraviti menjaku kutiju u
vaem mozgu. Kada jedanput nauite da se Refokusirate na jedan stalan nain, brzo ete doi
do sledeeg koraka.
U koraku 4. Ponovnog vrednovanja, ponovno vrednujete te misli i prisile kada se opet pojave.
Nauiete da oduzmete vrednost tim mislima i prisilama im se ponovo pojave. Poeete da
gledate na uznemirujue simptome OKP-a kao na gomilu smea to u sutini ove i jesu.
"etiri koraka" funkcioniu zajedno. Prvo PREIMENUJTE.
Izvetite sebe u prepoznavanju ta je stvarno a ta nije, i odbijte da vam um bude zamuen
napadnim, destruktivnim mislima i prisilama. Drugo je da PONOVNO ODREDITE-shvatite da
su te misli i prisile samo mentalni um-buka, pogreni signali vaeg mozga.Tree, Preusmerite
panju - REFOKUSIRAJTE SE: Nauiete da odgovorite na te pogrene signale tako to
reagujete na nov i mnogo konstruktivniji nain, pa ih zaobilazite refokusuranjempreusmeravanjem vae panje na konstruktivnije aktivnosti i ponaanja, koliko god to moete u
tom trenutku. Ovako se izvrava najtei deo rada i tada se i dogaaju biohemijske promene u
mozgu. Troei energiju koja je potrebna da se refokusira, u sutini menjate nain na koji va
mozak radi, na veoma zdrav i celishodan nain. Konano prava lepota metode "U etiri koraka"
se pokazuje na etvrtom koraku PONOVNOM VREDNOVANJU, kada ceo proces postane
uhodan i efikasan, a elja da se postupa po nalogu neprijatnih misli i prisila je najveim delom
prevaziena. Nauiete da te misli i prisile nemaju pravu vrednost, te e vae opsesije i prisile
imati mnogo manje efekta na vas. Kad se ove faze izvravaju zajedno, stvari se odvijaju dosta
brzo pa to stvara skoro automatsku reakciju: "To je samo nerazumna opsesija. To je pogrena
poruka. Fokusirau moju panju na neto drugo."
Na ovaj nain "automatski prenos" u vaem mozgu poinje opet ispravno da radi.
Onda kada ljudi ponu da primenjuju terapiju "U etiri koraka" redovno, dogaaju se dve
veoma pozitivne stvari. Prvo, oni imaju mnogo bolju kontrolu nad svojim reakcijima na opsesivne
misli i prisile, to zauzvrat daje mnogo zdraviji i sreniji svakodnevni tok ivota.
Drugo, menjajui svoje ponaanje, oni menjaju biohemijske procese u mozgu koji su stvarali
jaku nelagodnost njihovim simptomima OKP-a. Poto je nauno dokumentovano da je kod ovog
tekog psihijatrijskog stanja biohemija mozga promenjena terapijom "U etiri koraka", veoma je
verovatno da osoba moe da promeni biohemiju svog mozga tako to e popravljati svoje reakcije
na veliki broj drugih loih ponaanja i navika, primenjujui "U etiri koraka". Rezultat bi bio
smanjivanje jaine i napadnosti tih nepoeljnih navika i ponaanja, i omoguivanje njihove lake
eliminacije.

TA JE OPSESIVNO KOMPULSIVNI POREMEAJ, A TA NE

Zbog slinosti u imenima, ljudi su skloni da pomeaju termin OKP Opsesivno-kompulsivni
poremeaj sa OKPL - Opsesivno-kompulsivni poremeaj linosti. ta ih ini razliitim? Kada su
simptomi opsesija i kompulsija dovoljno jaki da ine takvo funkcionisanje prilino razliitim od
normalnog funkcionisanja, ondaje u pitanju OKP. Kod OKPL-a ove opsesije i kompulsije su vie
karakteristine i specifine crte karaktera, iako takoe neprijatne. Na primer ovek sa OKPL-i
moe da uva neki predmet jer smatra da e mu biti potreban u budunosti, dok ovek sa OKPem sa prisilom gomilanja ispunjava skoro svaku stopu svoje kue, esto beskorisnim predmetima
za koje zna da mu nee biti potrebni. Ljudi sa OKPL-i imaju problem "da ne vide umu od
drveta". Tipino je da su oni toliko zaokupljeni detaljima, da nikad ne sagledaju iru sliku situ acije. Njihova tenja ka perfekciji ih sputava u zavravanju poslova. Oni su klasian primer za
"sve najbolje", ali su "protivnici dobrog".
Ljudi sa OKPL-i imaju tendenciju da upropaste stvari u njihovoj tenji da sve urade perfektno,
u svakom detalju. Obino su veoma kruti, nesposobni da prave kompromise. Po njihovom
gleditu, ako posao treba da se uradi kako treba, mora biti uraen na njihov nain. Interesantno
je da je ovaj tip linosti dva puta ei kod mukaraca, dok OKP ne "pravi" ovakvu razliku kod
polova.
Druga vana razlika izmeu OKP-a i OKPL-i je da iako su ljudi sa OKPL tvdoglavi, kruti i
dozvoljavaju da im njihove ideje upravljaju ivotom, oni nemaju prave elje da se promene. Oni su
ili nesvesni da je njihovo ponaanje neprijatno za ljude oko sebe, ili ih jed nostavno nije briga.
Osoba sa OKP-em pere i ponovo pere ruke, iako mu, ili njoj to zadaje bolove, i uopte ne
uiva u tome. Osoba sa OKPL uiva u pranju i ienju, i razmilja: "Kad bi svako istio kao
ja, sve bi bilo u redu. Moja porodica je gomila aljkavaca." Osoba sa OKPL se raduje dolasku
kui da bi poreala olovke kao male vojnike, dok osoba sa OKP-em osea veliku teskobu i
strah od pogrene poruke koja nalae da treba da usisava prainu dvadeset puta kada se vrati
kui. Ljudi sa OKP-em su u potpunosti svesni koliko je njihovo ponaanje neprikladno i oni se
toga stide, oajni su, i imaju pravu potrebu da to promene. Ovo su rei dve osobe sa OKP-em :
"Moj mozak je postao neopisivi pakao, iz koga nisam mogao da pobegnem." ili "Dobro je bilo
to to su bolniki prozori bili zakljuani, jer sam bio spreman da sebi prekratim muke."
Ova knjiga je Uglavnom o ljudima sa OKP-em.Veina ispovesti je o tome kako su se oni
borili da savladaju svoju bolest. Ali milioni drugih, sa manje hendikepirajuim problemima,
mogu da se inspiriu ovim ispovestima i naue metod samoterapije koji moe biti primenjen na
irokom spektru razliitih problema koji su u vezi sa neprijatnim navikama ili ponaanjima.
Oni koji su nama izneli svoje prie su ljudi koji su prevazili bolest. Metod koji su koristili
moe da koristi i pomogne skoro svakom. Ova je knjiga namenjena svima onima koji ele da
promene svoje ponaanje i tragaju za nainom na koji e to uraditi.

OKP - "VRAIJI" POREMEAJ

"Proklet si ako uradi, a proklet si i ako ne uradi". Tano tako se oseaju ljudi sa OKP-em pre
nego to naue da primenjuju metodu ''U etiri koraka" u borbi protiv savlajuih simptoma
ovakvog poremeaja. Imaju prisile da rade stvari koje ih samo vode to toga da imaju manje
kontrole nad tokom svojih ivota. Sa smanjenom kontrolom, sa tim gubitkom kontrole, dolazi
i smanjena sposobnost da pravilno reaguju na destruktivne prisile koje vremenom postaju sve
jae i monije. Ako izvravaju prisilne radnje bivaju to bi se reklo prokleti, jer njihova bolna

oseanja postaju jo gora. Bez pravilne mentalne vebe (etiri koraka), njima nedostaje
znanje i vetina da promene poremeene biohemijske procese mozga kroz konstruktivnu
akciju. tavie, pre uenja metode "U etiri koraka", jaka oseanja neprijatnosti i anksioznosti
stvaraju se kad god ne izvre prisilne radnje, kad imaju prisilne potrebe. Ovako su uhvaeni u
onaj deo dileme ", a proklet si i ako ne uradi ",
THE FAR SIDE

Gary Larson

GARY LARSON

"Hajde, hajde ... ili jedna ili druga vrata."

OKP je avo sa vilama iza njihovih lea. On zna da je njegova mo esto jaa. Ako ljudi sa
OKP-em sluaju ovog avola i izvravaju nesvrsishodne radnje koje im on nalae da rade, oni e
onda zaista i biti kao prokleti, jer gledajui ire ovo e voditi do jo vie prisilnih potreba; da
izvravaju jo vie takvih rituala. Njihov ivot tada postaje ivi pakao. Ali ako ignoriu avolske
OKP potrebe i odbiju da izvre prisilne radnje, 'avo' e potom uhvatiti svoj trenutak i ponovo ih
ubosti svojim vilama, opet i opet, nanosei im veliki bol.
Ali tu se nalaze i trea vrata - izlaz, za koja im avo nikad nee rei, i u stvari e pokuavati da
ih sakrije od njih. Pravei izbor da krenu kroz ta vrata, ovi ljudi mogu da nadmudre avola. Iza
ovih vrata se nalazi program "U etiri koraka" - samousmeravajua terapija ponaanja koja e ih
osposobiti da promene biohemiju svog mozga, prevaziu svoje avolske prisile i oslobode sebe
od opsesivno-kompulsivnog ponaanja.

KAKVI SMO BILI: EST SLUAJEVA

Ovde su iznete neke ispovesti onih ljudi koji su krenuli kroz trea vrata - ljudi koji su bili
potpuno ophrvani svojim OKP-em kada smo ih prvi puta sreli, a koji su uspeli da potuku tog
avola. Simptomi koji su oni imali nisu retki i nepoznati; to su veoma esti simptomi za ovu
bolest.

Dek
Dek, 43-godinji agent osiguravajue kompanije, prao je svoje ruke najmanje pedeset puta dnevno, a
u loe dane i po sto puta. Toliko je sapuna bilo nataloeno na njegovoj koi da su mu ruke postojale
odmah sapunjave, samo kad bi ih pokvasio. Znao je da mu ruke nisu prljave, kao to je znao da nije
sve bilo tako zagaeno. "Da je bila neka masovna zaraza' rezonovao je, "ljudi bi padali kao muve." Ali
nije mogao da prevazie taj oseaj da su mu ruke ostale prljave, i on ih je prao i prao, sa stalnom
brigom - 'da li sam ih zaista dobro oprao?' Ruke su mu postale crvene i izranavljene, tako da su mu se
otvorile velike naprsline izmeu prstiju, tako da bi mu samo prelazak vode preko ruku nanosio bolove.
Ali Dek je nastavljao da pere. Nije mogao da se zaustavi. To je bila njegova strana tajna. Sakrivao ju
je na naine na kojima bi mu i tajni agenti pozavideli.

Barbara
Barbara, 33-godinja ena nosilac poasne diplome uglednog Ajvi Univerziteta (Ivy University), je
znala da radei za privremenu agenciju ne postie koliko bi trebalo. Bila je inteligentna i veta, ali je
bila pod morom opsesivnih misli koje su joj govorile da proverava, i onda opet proverava razne stvari.
Da li je iskljuila ureaje? Zakljuala vrata? esto puta bi rano otila na posao, znajui da e morati
da se ponovo vrati do kue, jedanput ili dvaput, da bi proveravala. Jednog loeg dana je, vraajui se
tako da proveri, stavila u torbu mainu za kafu i peglu i odnela ih na posao. Bilo ju je veoma sramota
zbog toga. "Ako pone da radi ovakve stvari, rekla je sebi, "Izgubie i to malo sapotovanja koje
ima". Tada je razvila novu strategiju u odnosu nasvoje napadne i nerazumne dileme. Kada bi
odlazila, ostavljala bi mainu za kafu na vrhu friidera i viknula: "Zdravo Kafo!" Ovako je pronala
mnemoniki patent da joj pomogne da se seti da je iskljuila ovaj ureaj.Takoe bi uzela utika od
pegle i pritisla bi ga na dlan, tako jako da bi otisci od metala bili toliko duboki da ih je mogla videti i
trideset minuta kasnije, i tako mogla ponovo da se uveri da je ureaj iskljuen.

Brajan
Brajan, 45-godinji prodavac automobila, bi svake noi leao budan u krevetu, ekajui da uje
zavijanje sirena policije i druguh slubi. Ako bi uo zvuk policijske sirene, ili vatrogasce, znao je da se
u blizini dogodio saobraajni udes. Bilo koje da je doba, on bi ustao, obukao se, i vozio bi okolo dok ne
bi naao mesto gde se udes dogodio. im bi policija otila, uzimao bi kofu vode, etku i sodu iz kola i
poeo da pere i riba asfalt. Morao je. Kiselina iz akumulatora je moda prolivena i on bi sutradan kada
vozi tuda, a imao je veliki strah od trovanja baterijskom kiselinom, mogao naii na nju. Kada bi najzad
zavrio ienje, bilo bi oko 3 ujutru i on bi odlazio kui, tuirao se i onda bacao patike koje je tada
nosio u plastinu kesu a ovu posle bacao u ubre. Kupovao je patike na rasprodajama, po tuce
odjednom, znajui da e ih nositi samo jedno vee.

Doti
Doti, kojoj je 52 godine, borila se sa opsesijama jo od svoje 5 godine. Jedna od njenih opsesija je bio
strah od brojeva koji su u sebi imali cifre 5 ili 6. Ako bi vozila sa prijateljicom i spazila negde vozilo sa
registarskim tablicama koje sadre cifre pet ili est, morala bi da zaustavi i stane sa strane, sve dok
takvo vozilo ne ode iz vidokruga. "Mogli smo tako satima da ekamo u kolima'' sea se ona. Ali bila je
sigurna da bi se u protivnom neto strano dogodilo njenoj majci. Kada je i sama postala majka, njena
opsesivnost se preusmerila ka njenom sinu i postala jo udnija. "Bilo je to sa oima", kae ona,
"Odjedanput mi u glavu doe, da ako sve uradim kako treba, oi mog sina, i moje oi e biti u redu."
Doti nije imala nikakve probleme sa oima, a sinovljeve oi su takoe bile zdrave. Pa ipak, ona nije
mogla da podnese nikoga u blizini ko ima neke probleme sa oima. "I sama re oftalmolog, donosila
mi je loe misli. Nisam mogla ni da kroim tamo gde je bila neka osoba koja je imala oteen vid.
Morala sam da bacim moje cipele." Kako smo Doti i ja sedeli i razgovarali, primetio sam da je na dlanu
imala etiri puta ispisanu re vid. Onda je objasnila da je gledajui televiziju tog popodneva imala loe
misli o oima, pa je morala da ih istera.

Lara
Lara je objasnila svoju opsesivnost ovako: "To mi razdire duu. Samo jedna loa misao, i opesesije bi
eksplodirale u vatrenu loptu, udovite van kontrole." Bili su to noevi koji su joj zagoravali ivot.
"Mogao je to biti i no za puter, ali kad bi ga dohvatila, poelela bih da nekog ubodem, naroito nekog
ko je u blizini. Bilo je to strano. Boe, ne bih nikad nekog povredila! Najstranije mi je bilo kad sam
imala ovakve opsesije prema mom muu.''

Roberta
Roberta bi vozila kola preko neke izboine ili rupe na putu i odjedanput bi se uspaniila, mislei da je
nekog udarila. Jedanput je izlazila kolima iz parkinga za kupce ispred nekog marketa, i spazila
plastinu kesu. Odmah joj je neto sevnulo i govorilo da je to neki le. "Zaustavila sam kola i buljila u
kesu, znajui da je to samo obina kesa. Ali su me obuzeli strah i panika. Vozila sam okolo da je
ponovo pogledam ... " Bilo gde da je ila, gledala je kroz retrovizor sa napetou i muninom u
stomaku. Da li su to bile samo novine pored puta, ili je to bio le ? Previe uplaena da bi vozila,
postala je zarobljenik u svojoj kui.

KABASTI MOZAK
Kao psihijatar na UCLA-i Medicinskoj koli, u poslednoj deceniji sam leio preko hiljadu ljudi
sa simptomima OKP-a. Radio sam i pojedinano i u nedeljnim terapijskim grupama za OKP.
Velika veina je sad mnogo funkcionalnija i zadovoljnija kao rezultat primene metode "etiri
koraka". Neki od njih uzimaju i manju koliinu lekova jer nalaze da im to olakava da urade

korake u okviru terapije.

Na UCLA- tim je poeo sa prouavanjem OKP-a kao sa ogrankom prouavanja depresije.
Primetili smo promene u mozgu pacijenata sa depresijom pa smo se upitali da li i ljudi sa OKPem koji su esto depresivni imaju ovakve promene? Zato smo u lokalnim novinama dali oglas:
"Da li imate misli koje vam se stalno ponavljaju, ili rituale-navike koje ne moete da
kontroliete?" Nadali smo se da emo nai nekoliko ljudi koji e biti voljni da se podvrgnu
pozitronskom-emisionom skeniranju (PET), koje meri metabolike aktivnosti mozga. Na nae
iznenaenje, odziv je bio veoma veliki. Oigledno je da je Opsesivno-Kompulsivni Poremeaj
rasprostranjeniji nego to smo mislili. Poto smo uradili skeniranje ovih ljudi, mogli smo zaista i
da vidimo promene u mozgu u vezi sa njihovim OKP-em.
Sve do nedavno lekari su malo ta mogli da urade za ljude sa OKP-em. Sigmund Frojd i
njegovi sledbenici su smatrali da su ove opsesije i kompulsije nastale kao posledica dubokih
emocionainih konflikata. Pacijenti bi nam esto govorili o godinama sa pogrenom dijagnozom,
koje bi postavljali dobro poznati psihijatri. Brajan se setio jednog psihoterapeuta koji mu je
govorio da njegov strah od kiseline iz akumulatora ima veze sa seksualnim problemom i da je
Brajan verovatno bio zlostavljan od strane svog oca. Tada je Brajan ve traio pomo kod
UCLA.

BRIGA ZBOG ZABRINUTOSTI

Iz lekarske perspektive najvei problem kod ljudi sa OKP-em, je to koliko su oni zabrinuti zbog
svoje zabrinutosti. Ono to ih stavlja na muke je to koliko strepe oko stvari za koje shvataju da
nisu vredne tolike brige. Kada shvatimo kolika je ova duevna muka, onda poinjemo da
shvatamo neke duboke istine o sprezi linosti sa njenim mozgom.
Jedan od naina da razumemo ovu spregu je da uvidimo razliku izmeu forme Opsesivno
kompulsivnog poremeaja i njegovog sadraja.
Kada lekar pita osobu sa OKP-em : "ta vam u stvari smeta ?", veina od njih bi rekla neto
kao: "Ne mogu da prestanem da brinem o tome da li sam isprljao ruke". Ali lekar koji je radio sa
vie osoba sa OKP-em zna da ovo nije pravi problem. Bilo ta da oni urade u reakciji na njihove
zabrinutosti, prisilna potreba da proveravaju ili peru, ne odlazi. Ovo je ono to nazivamo
formom OKP-a. Misli i prisile koje zaista nemaju nekog smisla napadaju njihov um u rafalima.
Zajedno sa mnogim strunjacima za mozak, na UCLAtim veruje da je OKP bolest mozga i u
sutini jedan neurololki problem. Misao ne odlazi jer mozak ne funkcionie kako treba, pa
sledi da je OKP bioloki problem u vezi sa pogrenim hemijskim putevima u mozgu. Forma
OKP-a je nemilosrdna napadnost i injenica da se ove misli ponovo pojavljuju, a uzrokovana je
biohemijskom neravnoteom u mozgu koja moe biti nasleena.
Sadraj - zato neko brine da li je neto prljavo dok drugoga brine da li su vrata zakljuana mogu
zaista da imaju svoje uzroke u emocionalnim faktorima, prolosti osobe i okolnostima porodice
u kojoj je ivela, kako je tradicionalno i prihvaeno od strane Frojdove psihijatrije. ta god da je
uzrok, ne postoji bioloko objanjenje zato neka osoba pere, dok druga proverava vrata, pa
sledi da je OKP zaista neuropsihijatrisko oboljenje. Glavni simptom - napadne misli i brige - je
skoro sigurno uzrokovan problemom u mozgu. Naravno da takav problem dovodi do
emocionalne uznemirenosti i line nesigurnosti. A stresovi zbog ove emocionalne uznemirenosti

mogu u stvari i da pojaaju problem u mozgu. Ova knjiga se bavi reavanjem oba ova
problema.

PREUZIMANJE KOMANDE
Eto, imate OKP. ta moete vi i va doktor da uradite kako bi ste oterali te neprijatne
prisilne potrebe?
Osnovna poruka je: Nemojte biti pasivni i ekati da ideje i prisile same odu. Psiholoko
razumevanje emocionalnog faktora opsesija i prisila e retko kad uiniti da one nestanu.
Predavanje stavu da ne moete nita drugo da uradite, sve dok te misli i prisile ne prou, jeste
"put u pakao". Va ivot e se degenerisati u jednu veliku kompulsiju-prisilu. Zamislite analogiju
sa automobilskim alarmom koji uporno zavija dok vi pokuavate da itate roman ili neto drugo.
Bez obzira koliko ste iznervirani, neete samo sedeti i sebi govoriti: "Pokuau da neto uradim
kako bi zaustavio alarm, a dotle neu ni pokuavati da itam, sve dok se to ne zaustavi." Umesto
toga, vi ete se to bolje potruditi da ga ignoriete, i radite i pored toga. Vi ete usmeriti va um
kako vi elite i nastaviti itanje koliko bolje to moete. Toliko ete se udubiti u ono to radite da
ete jedva i primeivati alarm. Fokusiranjem vae panje na novi posao, ono to inae moe biti
veoma iritirajue ili dosadno, moe biti zaobieno i ignorisano.
Zbog toga to je OKP medicinsko stanje, iako fascinirajie zbog svoje povezanosti sa
unutranjim funkcijama mozga, samo promena u samom mozgu ili barem tamonjih hemijskih
procesa, moe da donese neka trajna poboljanja. Vi moete napraviti ovakve iz mene kroz
terapiju ponaanja, ili, kod nekih sluajeva, kombinacijom terapije ponaanja i uzimanja lekova.
Dodue, lekovi su ovde samo pomona guma za plivarye jer pomau pacijentu da ostane na
povrini dok se bori sa neprijatnim i divljim vodama OKP-a. Na UCLA-i lekovi su davani samo
da bi pomogli ljudima da pomognu sami sebi. Ali osnovni princip ostaje: to vie terapije uradite
i vie primenjujete metod "U etiri koraka" , manje lekova e vam trebati. Ovo je naroito istinito
na due staze. (Terapija ponaanja je detaljno razmatrana u Devetom poglavlju).
Prilikom razvijanja novog prilaza u leenju ljudi sa OKP-em pretpostavili smo da ako bi mogli
da pomognemo pacijentima da shvate da su njihove prisile proizvod biohemijske neravnotee u
njihovom mozgu, oni bi tada mogli drugaije da gledaju i odnose se prema potrebi da delaju
prema svojim prisilnim potrebama, a i da pojaaju svoju odluku da se bore protiv njih. Iz ovoga
moe da proistekne nova metoda terapije.
Da bi pomogli pacijentima da shvate ovu hemijsku neravnoteu u mozgu, mi im pokazujemo
snimke njihovog mozga pri radu. Za vreme izuavanja energije modane aktivnosti kod osoba
sa OKP-em, Dr.Lu Bakster i ja smo napravili snimke koristei tomografiju pozitronske emisije,
ili PET-skeniranje, pri kojoj se mala koliina hemijsko obeleene supstance sline glukozi
ubrizgava pacijentu i onda prati u mozgu. Snimci jasno pokazuju da se energija znatno vie
troi kod ljudi sa OKP-em nego to je normalno za prefrontlni korteks, koji se nalazi ispod
eonog dela mozga. Ovako prefrontalni korteks zapravo radi prekovremeno i bukvalno se
pregrejava. (slika 1 pokazuje PET-sken fotografiju tipinog OKP- pacijenta. Uporedite visoku
upotrebu energije kod osobe sa OKP-em u odnosu na osobu bez ovih simptoma.)
Mi smo ve znali da koristei terapiju ponaanja (bihevioralnu terapiju) moemo napraviti
prave i znaajne promene u tome kako se ljudi odnose prema svojim prisilnim potrebama.
Verovatno smo pretpostavili da bi koristei ovakve veoma jasne i oigledne snimke mozga

mogli da pomognemo ljudima sa OKP-em da se inspiriu za prornenu. Kako je problem mozga

izgleda uzrokovao njihove uznemirujue prisile, jaanje volje za otporom prema prisilnim
potrebama bi moglo zapravo dovesti do hemijskih promena u njihovom mozgu, pored
poboljanja klinikog stanja.
Bendamin, 41-godinji admnistrator velikog kolskog kompleksa ije su fotografije mozga
pokazane na slici 3, patio je od kompulsivne potrebe da sve u njegovoj okolini bude isto i u
besprekornom redu, do nenormnalno visokog stepena. On se dobro sea kako su uzimani
snimci njegovog mozga a onda mu bili prikazani kao dokaz da se mozak "pregrejavao".
"Kakav je ok to bio!" rekao je. "Bilo je veoma uznemiravajue saznati da imam poremeaj
u mozgu, da nisam savren. U poetku mije bilo veoma teko da to prihvatim." U isto vreme
pokazivanje snimaka je bilo odluujue u njegovom prihvatanju injenice da ima OKP, po
njegovim reima "nepobitan dokaz da imam poremeaj u mozgu". Bendamin je ovladao
samosvesnim tretmanom U etiri koraka - terapije ponaanja na UCLA-i, koristei na program, i danas est godina kasnije, njegovi simptomi su najveim delom pod kontrolom, i on
funkcionie dobro i profesionalno, takoe i u odnosima sa ljudima.

Razumevanje razlike izmeu forme OKP-a i negovog sadraja je prvi korak u shvatanju da je
poremeaj funkcije mozga uzok ovih prisila. Seate li se Barbare i njene opsesije oko g.Kafe?
Ona je bila dovoena do pometenosti u brizi o tome da li je iskljuila tu mainu za kafu. To
je bio sadraj njene opsesije. Ali u toku leenja ubrzo je bilo oigledno i njoj i nama da ona nije
mogla da se oslobodi oseaja da je Kafa ostala ukljuena. injenica da ju je opsedala briga o
tome, stotine, ili ak hiljade puta u toku dana, bila nam je znaajan faktor u traganju za
reavanjem misterije OKP-a. Ona je imala ovakvu brigu ak i kad je u svojoj ruci drala
iskljueni utika!
Slino tome Brajan je znao da iz novog akumulatora nee curiti kiselina. Ipak, kad bi neko
postavio bateriju - akumulator na njegov sto, on bi bio van sebe od straha: "Jedan mali koji je
radio sa mnom je primetio daje u Vijetnamu video momke pod oruanom vatrom sa manje
straha na licima nego to sam ja pokazivao."
I Doti je znala da njen sin nee oslepeti ako ona ne bi izvrila odreenu prisilnu radnju. Ali
ako bi sluajno videla na TV emisiju o slepoj osobi, morala je da skoi i ode pod tu i promeni
svu odeu.
Ono to je brinulo Doti, Barbaru i Brajana je bilo to kako su mogli toliko da budu zabrinuti
oko neega tako nitavnog.
Verovatno nikada neemo saznati zato se Barbara fiksirala za Kafu, Brajan za
akumulatorsku kiselinu ili Doti za oi. Mogue je da Frojdove teorije daju neke nagovetaje,
ipak sam Frojd je verovao da ovakvi tipovi problema potiu od "konstitucijainih faktora"
mislei u stvari na bioloke uzroke. Danas se veina psihijatara Frojdovog uenja slau da samo
razumevanje psiholokog sadraja ovh simptoma - duboki unutarnji konflikt koji dovodi osobu
do toga da brine o tome da li e prouzrokovati vatru, ili drugi, da li e biti nasilan prema
nekome, malo mogu da uine, ako to uopte i mogu, da bi ovi simptomi nestali. Zato? Zato to
je osnova problema OKP-a u njegovoj formi, odnosno u injenici da zabrinjujue oseanje
stalno iznova uznemirava um i ne nestaje. Krivac je neuroloka neravnotea u mozgu.
Kada ljudi jedanput shvate prirodu OKP-a, bolje su naoruani za rad terapijom ponaanja
koja vodi do ozdravljenja. Samo saznanje "da to nisam ja, to je moj OKP" jeste veliko
olakanje stresa koje im omoguuje da se efikasnije fokusiraju na poboljanje : ozdravljenje.
Povremeno ih podseamo da oni ne guraju stenu ka vrhu brda da bi se ova onda samo ponovo
skotrljala dole, i tako opet i opet. Oni u stvari menjaju brdo. Oni menjaju svoje mozgove.

RAUNA SE ONO TO URADI

Mozak je neverovatno komplikovana maina koja stvara oseanja i oseaje koji nam pomau da
komuniciramo sa spoljnim svetom. Kada radi kako treba, lako je zakljuiti: "Da to sam ja. "Ali
kad mozak pone da alje pogrene poruke koje ne moete odmah da prepoznate kao pogrene,
kao to se dogaa sa OKP-em, moe doi do destrukcije.
Na ovom mestujedna potpuna svesnost uma, tj. sposobnost da se prepoznaju ovakve poruke
kao pogrene, moe da pomogne. Mi smo od pacijenata sa OKP-em nauili da svako ima
sposobnost da koristi mo posmatranja i zapaanja da napravi poboljanja svog ponaanja u
kontekstu pogrenih i zbunjuih poruka mozga. To je kao kad se slua radio koji je ometen
statikim elektricitetom. Ako ne sluate paljivo, moete uti stvari koje su pogrene ili nemaju

smisla. Ali ako uinite napor da sluate paljivo, uete stvari koje obinom sluaocu esto
potpuno promaknu, naroito ako ste se vebali u sluanju. Dobro poueni u tome ta initi oko
zbunjujuih poruka, moete nai realnost usred tog haosa.
Volim da kaem: "Ne rauna se to kako se osea, ve ono to uradi." Jer kad uradite dobru
stvar, oseanja imaju tendenciju poboljanja u takvom sledu dogaaja. A provoditi mnogo
vremena zabrinuti zbog neprijatnih oseanja dovodi do toga da moda nikad i ne stignete da
uradite bilo ta na poboljanju. Fokusirajte vau panju na mentalne i fizike akcije koje vam
mogu poboljati ivot, to je radna filozofija ove knjige i put prevazilaenja Blokiranosti mozga.
etiri koraka nisu magina formula. Nazivajui prisilnu potrebu onim to ona u stvari jeste,
Preimenovanjem, ne moete odmah uiniti da one i nestanu. Preterana elja o neposrednom
oporavku je jedan od najeih uzroka neuspeha, naroito u poetku tretmana. Ovde nije cilj da
se uini da opsesivne misli jednostavno nestanu - jer to nee biti sluaj za prvo vreme - nego da
se stekne kontrola nad naim reakcijama na njih. Saveti terapije ponaanja koji e biti davani u
tretmanu "etiri koraka" e vas uvek podseati na ovaj vaan princip. Imaete veu kontrolu i
napraviete promene u vaem mozgu, Uglavnom koristei vae znanje da mentalno
organizujete vae reakcije na opsesije u ponaanju, kao i kazujui:
"To nisam ja, to je moj OKP."
Klju da se ovo upamti je: Promeni ponaanje, otkljuaj mozak!

Vane take da se upamte

OKP je medicinsko stanje koje je u vezi sa biohemijskom neravnoteom u mozgu.
Opsesije su neeljene napadne misli i potrebe koje ne naputaju osobu sa OKP-em.
Kompulsije su aktivnosti-radnje koje se ponavljaju - prisilne radnje, koje ljudi izvravaju u
uzaludnom pokuaju da sebe oslobode od veoma neprijatnih oseanja koja su uzrokovana opsesllama.
Izvravanje kompulsija ima tendenciju da pogora opsesije, naroito gledano u duem periodu.
etiri Koraka nas ui metodi reorganizovanja naeg razmiljanja u reakciji na te neeljene misli i
potrebe. Oni vam pomau da promenite vae ponaanje i preete na korisnija i konstruktivnija
ponaanja.
Menjanje vaeg ponaanja menja i va mozak. Poto promenite vae ponaanje na konstruktivan
nain, posle odreenog vremena neprijatna oseanja u vaem mozgu poinju da blede i nestaju. Ovo
ini da su vae reakcije lake za kontrolu.
Ne rauna se to to oseamo, ve to to uradimo.

Deo I

etiri Koraka

REI MUDROSTI DA VAS VODE NA VAEM PUTU

(po hronolokom redosledu)
Onaj ko se sporo ljuti, bolji je od ratnika, i onaj koji vlada svojim duhom je bolji od osvajaa
grada.
Kralj Salomon, Letopis 16:32
Vi sami morate naporno da radite. Oni Prosvetljeni vam samo mogu ukazati na put.
Gottama Buddha, Dhamma pada
Nemojte se zavaravati, jer Bog ne moe biti zavaran:jer kako sejete, tako ete i njeti.
Sv.Pavle Apostol, Galicejci 6:7
Bog pomae onima koji sami sebi pomognu.
Bendamin Frenklin, Almanah Sirotog Riarda, 1736.

Korak 1 : Preimenovanje
''To nisam ja, to je moj OKP''

Korak 1. PREIMENOVANJE
Korak 2. Ponovno odreivanje i pripisivanje
Korak 3. Refokusiranje
Korak 4. Ponovno vrednovanje - revalorizovanje

Korak 1.: Preimenovanje, odgovara na pitanja ''ta su te napadne, dosadne misli?'' Vana stvar
koju morate imati na umu je da morate preimenovati te neeljene misli, potrebe i ponaanja. Vi ih
morate nazvati onim to one zapravo jesu. To su opsesije i kompulsije-prisile. Vi morate uloiti
svestan napor da se vrsto drite u realnosti. Vi se morate boriti kako bi izbegli da budete prevareni i
pomislite da je oseanje koje vam govori, na primer, da treba proveravati, brojati, ili prati, stvarno.
Ono nije stvarno.
Takve Vae misli i prisline potrebe su simptomi opsesivno kompulsivnog poremeaja (OKP),
medicinskjog problema.

THE FAR SIDE

GARY LARSON

Profesor Galaher i njegova kontroverzna tehnika simultane borbe protiv

straha od visine, zmija i mraka.

Profesor Galaher (Gallagher), kao to vidite, ima svoj sopstveni nain za "izleenje" pacijenata
koji pate od zastraujuih i napadnih misli ili opsesija.
On zapravo izvrava karikiranu verziju onoga to je u terminologiji tradicionalne terapije
ponaanja poznato kao 'plavljenje'. Na nesreu, ovaj jadni pacijent je najverovatnije zavrio jo
lui, umesto da se izleio.
U radu sa pacijentima sa OKP-em, na tim na UCLA-i je imao odline rezultate primenjujui
terapiju ponaanja, ponekad u kombinaciji sa lekovima. Na pristup nije kao Galaherov 'potoniili-plivaj', ve samousmeravajua terapija na due vreme koju nazivamo kognitivnobiobihevioralni samotretman.

Tipino je da naa prva konsultacija sa pacijentom koji pati od OKP-a poinje tako to osoba
pokuava da objasni sa dosta stida:
"Doktore, znam da ovo zvui ludo, ali ... " osoba onda opisuje jedan ili vie simptoma sa liste
klasinih simptoma OKP-a: kompulsivno pranje ili proveravanje, iracionaine misli o nasilju,
bogohulne misli, ili oseanje nadolazeeg prokletstva ili katastrofe ako se ne izvri neki bizarni
i besmisleni ritual.
Ovi ljudi obino znaju da niko ne bi trebao da ima takve misli.
Kao posledica toga, oni se oseaju ponieno i na ivici razuma. Njihova predstava o sebi je
strano naruena, njihov OKP je verovatno uticao i na njihovu radnu sposobnost na poslu i
moda su postali i drutveno nefukcionalni, povlaei se od rodbine i prijatelja u pokuaju da
sakriju ova strana ponaanja.

TO NIJE LUDILO, TO JE BLOKIRANOST MOZGA

U tretmanu, osoba se prvo uverava da dijagnoza ukazuje samo na OKP. To je samo mozak koji
alje pogrene poruke. Mi im pokaemo snimke mozga ljudi sa OKP-em koji nepobitno
dokazuju da je OKP vezan za biohemijski problem, koji uzrokuje da se deo mozga ispod
prednjeg-eonog dela mozga, pregrejava.
Ukratko, osoba pati od Blokiranosti mozga. Mozak se zaglavio u pogrenoj trasi. Klju za
otkljuavanje i deblokiranje mozga jeste terapija ponaanja, a ona poinje sa korakom
Preimenovanja.
Preimenovanje jednostavno oznaava nazivanje neeljenih misli i prisilnih potreba njihovim
pravim imenima - opsesivnim mislima i kompulsivnim tj.prisilnim potrebama. To nisu samo
neprijatna oseanja kao na primer "moda je to prljavo", ve su to izjedajue i neprestane
opsesije. Ne samo dosadne potrebe da se proveri neto po etvrti ili peti put, ve nemilosrdne
prisilne potrebe.
Ovo je rat, a neprijatelj je OKP. U borbi protiv njega veoma je vano imati na umu ta je
zapravo va neprijatelj. Osoba sa OKP-em ima mono oruje: znanje da "To nisam ja - to je moj
OKP". On ili ona konstantno rade na tome da spree meanje pravog svog bia sa glasom OKPa.
Vi moete rei: sve je to lepo i dobro, ali OKP ima neku svoju pamet. Nee da zauti. Na ovo
ja odgovaram: " Hoe, ali za to treba vremena". Molitvom da nas OKP napusti neemo uiniti
da se to odmah dogodi, niti e to uiniti puko i uzaludno proklinjanje i psovanje.
Ako elite da se molite, onda treba da se molite za snagu da sebi pomognete. Bog pomae
onima koji sami sebi pomau i razumno je verovati da bi Bog pomogao onome ko vodi takvu
svrsishodnu borbu. U ovom sluaju to znai koncentrisati se na izvravanje prave stvari, dok
se sve vie naputa naa preterana briga o naim oseanjima i stepenu komfora. Ovo je u
najboljem smislu rei rad na dobrom poslu!
U isto vreme taj medicinski samotretman poinje sa prihvatanjem onoga to ne moete
izmeniti, bar u jedanom kratkom vremenskom intervalu.
Odmah da kaemo da je vitalno shvatati da sam akt Preimenovanja nee uiniti da va OKP
potpuno i nestane. Ali, ako sagledate kakav je va neprijatelj, onda crpite snagu od njega i
postajete snaniji.
Vremenom, nee vam toliko znaiti ako vas dosadne misli potpuno ne napuste poto vi

neete postupati po njihovom nalogu. tavie, to ste vie u stanju da ne pridajete vanost
vaem OKP-u, to vie oseate da ovladavate situacijom i sve vie e simptomi bledeti i
nestajati. S druge strane, to se vie fokusirate na to nadajui se i molei se da vas to ostavi na
miru, ta oseanja e postajati intenzivnija idosadnija.

ODGOVARANJE OKP-U
OKP moe da bude lukavo pametan protivnik, i avolski samozatien, on e poricati da je to
u stvari samo pogrena poruka u mozgu. Vi moete rei: "Avion se nee sruiti zato to ja
nisam ponovo oprao ruke". Ali OKP bi mogao da kae: "O, da, hoe, i mnogi ljudi e
poginuti". To je trenutak da pokaete malo snage i vere, zato jer vi znate ta je istina.
Vi ne moete sebi da dopustite da to sluate. Ako sedite i lupate glavu o tome da li e OKP
odreenog dana napasti i preuzeti va ivot, samo sebi osuguravate jo vie straha i bola. Vi
morate rei: "Samo napred, ako sme. Samo pokuaj da me natera da jo jedanput operem
ruke".
A onda, morate da se suoavate sa uvek prisutnom nesigurnou, "Kako mogu da budem
siguran-a da to nisam ja ve samo moj OKP?" Pa, verovatno je da i nema neke metafizike
garancije da nema nikakave mogue veze izmeu pranja ruku i avionske nesree, ali mogu da
vam garantujem da ako popustite i operete ruke jo jednom, stvari e se samo pogorati i OKP
e se pojaati. S druge strane, u samo nekoliko minuta Refokusiranja na drugu aktivnost i
nereagovanja na OKP, strah od neke strane posledice e poeti da bledi i vi ete moi da
vidite prisilu OKP-a kao jednu budalastu besmislicu.
Odluka je jasno odreena. Posluajte va OKP i va ivot e biti uznemiren, isprekidan i
najzad uniten, ili se borite protiv toga, osigurani saznanjem da ete u roku od nekoliko minuta
sve vie biti sigurni da avioni nee udarati u planine i da se automobili nee sudarati samo zato
to vi niste oprali ruke ili ponovo proverili vrata.
Tu se radi o ulaganju truda kako bi dobro pobedilo nad zlom.

TO JE SAMO HEMIJSKI
Na UCLA-i, nai pacijenti su doli do udesno kreativnih naina primene etiri Koraka Preimenovanja, Ponovnog Odreivanja, Refokusiranja i Revalorizovanja.
et, koji je odonda kroz terapiju ponaanja uspeno stavio pod kontrolu svoj OKP i koji se
sada koluje u koli za zubare, bio je opsednut mislima o nasilju. Ako bi ugledao poar,
pomiljao bi da ga je on pokrenuo. Ako bi uo da je neko bio fatalno ranjen u pucnjavi u gradu,
dobijao bi opsesije da je on to uradio. Hodao bi okolo i sebi govorio "ovee, ti si jedan
brljivko. Ti si loa osoba". On je imao jedno nezahvalno radno mesto i bio je u dugovima. Ovi
faktori su uiinili da njegov stres eskalira, da se pogoraju njegovi simpotmi OKP-a.
Uobiajeno je da stres pojaava anksioznosti OKP-a.
U poetku, kada je et poeo da Preimenuje ubeujui sebe da su njegove misli o nasilju
samo OKP, OKP bi mu odgovarao "O, da li te to uznemirava? Zato? Verovatno zato to e
stvarno to i da uradi". Poto se sve vie upoznavao sa saznanjem da je OKP biohemijska
neravnotea u mozgu, et je bio u stanju da koristi sledeu frazu sa svojim OKP-em: "Nemoj
biti polemian - to je samo hemija".
Anticipacija je vaan deo Preimenovanja i et je to savreno razumeo. Gledajui film u

kome je znao kada dolazi scena sa nasiljem, rekao bi sebi: "U redu, evo sad dolazi moja
opsesivna misao". Kad bi to uradio, nije ga tako teko pogaalo.
U borbi sa svojim OKP-em, et je bio i pragmatino i filozofski naklonjen. On je uvek
eleo da bude vii za petnaestak santimetara, ali, rezonovao je da sama elja nee uiniti da
poraste, i mogao je da prihvati svoju visinu kakva je. Shvatio je da je isti sluaj i sa OKP-em.
eljom se ne moe oterati, ali se moe nauiti kako da se nosi sa tim.
et je naao drugi nain da nadigra svoj OKP. Svaki put kada bi imao opsesivnu misao,
uradio bi neto lepo za svoju devojku - kupio bi joj rue ili skuvao veeru. Kad god bi njegov
OKP pokuao da ga uini jadnim, on bi sebe usreio tako to bi usreio svoju devojku.
Duboko religiozan ovek, et je takoe u Bibliji potraio inspiraciju i naao odgovore u
sledeem odeljku: "Gospod je otkrio svako srce i On zna svu matu uma". (I Korinani 28:9)
et je jasno razumeo kako se ovaj odeljak odnosio na njega: Bog razume moje srce i zna za
nered u mojoj pameti. Ja moram da se potrudim da prestanem da sebe muim zbog toga.
Interesantno je znati da za ovo postoji presedan star nekoliko stotina godina. Don Banjan
(John Bunyan), britanski pisac iz sedamnaestog veka, autor knjige "Napredak hodoasnika',
patio je od toga to mi sada znamo da je bio OKP. Banjan je bio veoma religiozan ovek
(putujui propovednik koji je bio u zatvoru zbog propovedanja bez dozvole) bio je u velikim
mukama zbog svojih bogohulnih misli indukovanih OKP-em. On je razreio taj problem
krivice - kao i et - kroz uverenje da bi Bog bio nezadovoljan s njim zato to je sebe kanjavao
zbog svojih pogrenih i besmislenih poruka. Zbog ovakve briljantne spoznaje, smatram
Banjana za oca saznajne terapije ponaanja.

NEPRISTRASNI POSMATRA
Kod uenja Preimenovanja, nije dovoljno samo da slegnemo ramenima i kaemo "To nisam ja,
to je moj OKP", na automatski nain. Neophodna je potpuna svest uma. Potpuna svest uma se
razlikuje od obine povrne svesnosti u tome to od vas zahteva da svesno prepoznate i
napravite mentalnu zabe1eku tog neprijatnog oseanja dok izvravate njegovo Preimenovanje
u simptom OKP-a koji je uzrokovan pogrenom porukom iz vaeg mozga. I dok vas to
oseanje obuzima i prolazi kroz vas, vi morate sebi rei: "Ne mislim, ili ne oseam da su mi
ruke prljave; ve: Ja imam opsesije da su mi ruke prljave". "Ja ne oseam potrebu da proverim
tu bravu", ve: "Ja imam kompulsivnu-prisilnu potrebu da proverim tu bravu". Ovo nee uiniti
da potreba nestane, ali e pripremiti teren za aktivan otpor prema tim mislima i potrebama
OKP-a.
Moemo izvui pouku iz pisanja filozofa Adama Smita iz XVIII veka, koji je razvio koncept
"dobro informisanog i nepristrasnog posmatraa" , to nije nita drugo do "unutranja osoba".
Svako od nas ima pristup ovoj osobi u nama, i dok je ona potpuno svesna naih oseanja i
okolnih faktora, ona jeste sposobna da uzme ulogu nepristrasnog posmatraa. Ovo je samo
drugi nain shvatanja celokupne svesnosti uma. On nam omoguuje da mentalno zabeleimo:
"To je samo OKP".
Prilikom Preimenovanja vi dovodite u igru Nepristrasnog Posmatraa, koncept koji je Adam
Smit koristio kao okosnicu u svojoj knjizi Teorija Moralnih Oseaja ("Theory of Moral Sentiments") . On je definisao Nepristrasnog Posmatraa kao sposobnost da se stane izvan sebe i
samog sebe posmatra u akciji, to je u sutini ista mentalna akcija kao kod stare koncepcije
potpune svesnosti uma kod Budista. Ljudi sa OKP-em koriste Nepristrasnog Posmatraa kada
zastanu, odmaknu se i kau sebi: "Ovo samo moj mozak alje pogrene poruke. Ako promenim

ponaanje, ja u u stvari menjati nain na koji moj mozak radi". Deluje kao inspiracija gledati
ljude sa OKP-em kako prelaze iz povrnog shvatanja svog poremeaja u jedno dublje i
celovito, koje im omoguava da prevaziu svoje strahove i anksioznosti, da mentalno
organizuju svoje reakcije, da "menjaju brzine" i menjaju svoje ponaanje. Ovaj proces je
osnova za prevazilaenje OKP-a.
Kad osoba sa OKP-em izui terapiju ponaanja i odlui da promeni svoje reakcije na
uznemiravajue i bolne misli tako to nee izvravati neke patoloke radnje (ponaanja),
nastupa voljna odluka: "Neu da perem ruke; vebau violinu umesto toga". Ali u poetku je
osoba obuzeta strahom i strepnjom i moe isto tako imati i katastrofine pomisli kao: "Ali onda
e se i moja violina zagaditi ... "
Adam Smit je shvatao da je odravanje gledita Nepristasnog Posmatraa u tekim uslovima
teak posao, koji trai, po njegovim reima, "najvei i veoma iscrpljujui napor".
Zato? Zato to fokusiranje na korisno ponaanje, dok vas va mozak bombarduje
destruktivnim dilemama i uznemirujuim mentalnim nepravilnostima, zahteva podosta rada.
Naravno, izvravanje kompulsivnih radnji koje se stalno ponavljaju, ad nausem, je takoe
iscrpljujue. Ali to je iscrpljenje bez pozitivnog rezultata. Kada se pristupi Nepristrasnom
Posmatrau, kada je akcija uraena sa punom sveu, to pravi znaajnu razliku u tome kako
va mozak funkcionie; i to je klju za prevazilaenje Blokiranog mozga. Ovo je pokazalo nae
istraivanje na UCLA-i.

KO JE OVDE GLAVNI?
Dolazie i vremena kada e bol biti prejak, a potreban napor prevelik i iznurujui, pa ete
popustiti i uraditi prisilnu radnju-kompulziju. Smatrajte to jednim malim korakom nazad.
Kaite sebi da ete sledei put pobediti. Deremi, koji ima OKP, bi rekao: "I onda kada
popustite, ipak pobeujete - sve dok ostajete uporni. Sve dok god se suprotstavljate vaem
neprijatelju OKP-u, sa svojom celokupnom sveu''.
Ana, student filozofije, objanjavala je kako je koristila korak Preimenovan ja u svojoj borbi
protiv opsesije daje njen mladi (sada njen suprug) vara. Iako je znala da njeni strahovi nisu
imali realnih osnova, ona bi ga bombardovala pitanjima o prolim vezama, o tome da li je
gledao pornografske asopise, o tome koliko i ta jede i pije i gde se nalazio svakog minuta u
toku dana. Njena neprekidna ispitivanja su skoro dovela do prekida njihove veze. Ana se sea:
"Prvi korak u borbi sa mojim OKP-em je bio da nauim da Preimenujem moje misli i prisilne
potrebe. Drugi korak je da im do delim pravi atribut, to se kod mene i nadovezivalo. Na
intelektualnom nivou znala sam da je OKP hemijski problem u mozgu, a oseaji koji je ovaj
problem stvarao, manje vie beznaajne pratee pojave tog problema. Ipak, jedno je ovo znati u
intelektu, a drugo je biti sposoban da to kaete usred napada OKP-a, odnosno da ono to oseate
nije vano kao takvo. Kod OKP-a veoma je iritirajue to to kad imate opsesije i kompulzije,
vae brige, opsesije i prinudne potrebe izgledaju kao najvanije stvari na svetu. U daljavanje od
njih za dovoljno dug vremenski interval, kako bi ih definisali kao OKP, jeste dobro delo".
U prvoj fazi njenog uenja da Preimenuje, mladi ju je podseao da su njene opsesije samo
OKP, ali nije uvek uspevao da je u to i uveri. Vremenom i sa vebom, ona je, po njenim reima
"postala dosta dobra u prepoznavanju ta je OKP, a ta prava briga ili strepnja". "Kao rezultat
toga mogu esto da izbegnem da nasednem OKP-u, kada napadne. Nisam vie postajala
mentalno rastrojena svaki put kad bi mi kroz glavu prola neka opsesivna misao. esto bi ire
pogledala i rekla sebi: 'Zna da ti nee uiniti nita dobro da se sva iznervira zbog ove misli.

Prola sam kroz sve ovo, i nee ispasti nita dobro, ako sebi opet dopustim da budem uvuena u
OKP zamke.' Ovakav postupak prua odreeno smirujue i zadovoljavajue odvajanje". Ana je
tada nalazila da uznemirujua misao - ili barem jaka anksioznost vezana za nju - opada obino u
roku od petnaest do trideset minuta.
Za Doti, koja je imala opsesiju o vidu svog sina, i koja je izbacila dosetku: "To nisam ja, to je
moj OKP", Preimenovanje je bilo najvea pomo u borbi sa OKP-em. Nije ostalo samo na tome
da se prepozna i kae: '''U redu, to je samo misao, i to je sve'. Uglavnom je to kod mene
uspevalo, nekih dana to bi bila borba. Rekla bih: "Ljudi sa OKP-em e uvek imati OKP, osim
ako ne postoji neka magina pilula'" . Ali kako ete ve videti iz raznih ispovesti kroz ovu
knjigu, mentalna snaga i mo koju dobijate kroz borbu sa OKP- em vam nikad ne moe dati
nijedna magina pilula.
Dek, pera ruku, traio je tu maginu pilulu, "Ovo je Amerika, uzmete tabletu i va ivot e
biti divan, opet ete biti celokupna linost, agresivnija ili bolja, ili mravija, ili to god drugo".
Ali kada lekovi nisu ublaili njegove OKP-simptome i kada su propratne neeljene pojave od
uzimanja lekova postale suvie dosadne, on se okrenuo svesnoj terapiji bio-ponaanja. Za njega
je prva stepenica u Preimenovanju bila da shvati apsurdnost pranja ruku, i da ubedi sebe da ono
nije logino. Kad je bio kod kue, prao je ruke skoro stalno, ali kad bi bio napolju, nije mu
izgledalo toliko vano da ih pere". U terapiji ponaanja, mislio bih" ekaj malo, ide napolje i
hrani se na raznim mestima i ne pere ruke, tada rukuje s novcem, i oni takoe, i nita se jo
nije dogodilo, to zna. Pa i da koristim kupatilo da operem ruke, teko je izai odatle a da ne
dodirnem kvaku tih vrata". Dek nije imao prljave ruke, veje imao OKP i poeo je da koristi
racionalno razmiljanje da to prevazie.
Barbara, koja je imala opsesiju oko 'Kafe', govorilaje o celokupnoj svesnosti kao oruu koje
joj je pomoglo kod Preimenovanja. ''Tako to bi sebe namerno i svesno stavljala u potpuno
svesno stanje prilikom proveravanja, mogla sam da se udaljim sa mesta kompulzije, ako ne
potpuno sigurna da je ureaj iskljuen, ono barem sa sigurnim znanjem da je proveravanje
izvreno. Takoe sam nauila da sebi kaem, kad bih imala stranu strepnju oko toga da li je
tednjak iskluen,'Ovo nisam ja, ovo je moj OKP'. To je bolest koja me ini nesigurnom. Iako
oseam da tednjak nije iskljuen, proverila sam ga sa punom sveu, i zato sad treba da se
udaljim odatle. Anksioznost se na kraju smanjuje i petnaest minuta kasnije oseam se ak vie
sigurna da je tednjak iskljuen". Ako imate problem sa kompulsijom proveravanja, preuzmite
ovu notu iz njenog opisa. To je odlino sredstvo za korienje prilikom proveravanja, na nain
koji vas priprema za savladavanje kompulsivnih potreba.
Lara, koja je imala stranu opsesiju oko noeva, nauila je da sebi kae: "Lara, to je samo
opsesija .To nije realnost. Preplaena si jer izgleda tako uasno i neverovatno. Ovo je
poremeaj, ba kao i neki drugi poremeaj". Razumevanje da je OKP medicinsko stanje i da su
opsesije samo pogrene poruke bez stvarnih moi ili znaenja, "smanjuje njihovu snagu i
udar". Lara je nauila: "Opsesije ne preuzimaju vau volju. Uvek moete da kontroliete ili
barem donekle izmenite - vae reakcije na njih".
Deni je razvila opsesiju o nuklearnom zagaenju dok je radila u Sovjetskom Savezu.
Saznanje da ima biohemijski problem u mozgu" olakalo mi je deo tereta" - rekla je "Uvek sam
bila toliko ljuta na sebe'. Kako moe da bude tako jaka i uspena u toliko aspekata svog
ivota, a da ipak ima ovakav problem?' Uvek sam nalazila svoju krivicu u tome jer nisam
uspevala da sebe dobro psihoanaliziram, nikad nisam uspela da se ubacim tamo i da vidim ta
me u stvari mui, da naem pravu mantru ili pravog doktora i slino". Sada, kad OKP udari, ona
sebi govori" Dobro, ja znam ta je to", i obino uspeva da nastavi sa drugim aktivnostima.

Roberta, koja je imala opsesiju da je nekog udarila vozei kola, rekla je: "Jo uvek imam
neeljenu misao, ali je sad ona pod kontrolom. Kad sad preem izboinu na putu, kaem sebi da
to jeste samo izboina na putu. Misao da sam nekog udarila je samo pogrena poruka: "To je
OKP, a ne ja". Pokuavam da se ne okreem ili da ne pratim ponovo rutu kojom sam ila. Teram
sebe da nastavim da idem napred. Nije me vie strah da vozim. Znam da u znati ta treba da
uradim kad naie opsesivna misao. Kad ponem da se frustriram, ak naglas viknem 'To nisam
ja - to je moj OKP'. A onda sebi kaem: 'U redu Roberta, samo nastavi pravo napred.'''
Deremi, mladi ambiciozni pisac scenarija, je uglavnom osloboen OKP-a posle osam
meseci terapije ponaanja. "Danas", kae on, 'Jo uvek oseam anksioznost zbog slobode. To
boli, ali to je cena koju plaate da bi ste bili slobodan ovek".
Jo od detinjstva Deremi je zaokupljen kompulsijama dodirivanja i proveravanja, koje je
revnosno izvravao u strahu da e neko iz njegove porodice umreti i "Bog e me poslati u
pakao zbog toga". Njegov dom je postao "soba za muenje" od rituala. Kao tinejder je spas
traio u alkoholu i drogi. Kao mlad ovek on je prestao sa navikom da pije, uz pomo
organizacije Alcoholic Anonymous, ali je poeo da ima opsesije o tome da li je bilo alkohola u
onome to je jeo. To bi moglo da bude bilo koje jelo - npr. pirina ili neto drugo isto tako
nepovezano. Logika ovde nije nalazila svoje mesto.
U svojoj sali za vebanje Deremi je zamiljao da je neko ko je koristio alkohol i drogu
dodirivao i uzimao tegove i sprave, i da bi to moglo nekako da pree na njega. U javnom
toaletu on bi bio preplaen od misli da je neki pijanica povratio u toalet, ba pre nego to bi ga
on koristio, i da e na neki magian nain alkohol da se prenese u njegov sistem. Mentalno i
emocinalno, Deremi je bio iscrpljen od opsesija i kompulsija. Kada je doao da trai pomo na
UCLA-i, rekao je: "Oseam se kao da sam bio u dungli Vijetnama".
Za vreme tretmana sa sobom je nosio malu belenicu, na kojoj je ispisao NUKLEUS
KAUDATUS. To je deo mozga koji ne filtrira opsesivne misli kako treba. Ovo je bio njegov
stalni podsetnik da je imao problem sa nervnim putevima u mozgu, da je imao OKP. To mu je
pomoglo da bude svestan potrebe da proverava i zaustavlja svoje OKP-misli svojom
sopstvenom snagom duha. "Kad je bol dobio svoje ime", rekao je - "nije vie bio tako jak".
Pravei mentalne beleke, sistem za filtriranje u njegovom mozgu je na kraju poeo bolje da
radi.
Ranije sam pomenuo podkorak koraka Primenovananja Anticipaciju. Drugi podkorak je
Prihvatanje. Deremi se izvetio u oba. Pre svog tretmana, Deremi je iveo u stalnom strahu
da e biti uhvaen prilikom nekog zamiljenog nedostojnog dela i biti otputen sa radnog
mesta nonog uvara. Posle terapije ponaanja, mogao je da kae: "Vana stvar. Niko nije
savren. Neka me otpuste. Osposobiu se za drugi posao. Najgori scenario? Hraniu se u
menzi. Pa Dord Orvel je to radio i napisao je dobru knjigu o tome 'Down and out in Paris
and London'''. I ako je zaista i bilo zabranjenog alkohola u onom to je pojeo, Deremi bi
rekao: "Samo sluajno. Nenamerno". Bez krivice. Bez kontraoptuivanja. Kada se oslobodio
OKP simptoma, Deremi je imao reakciju koja nije retka kod ovakvih stanja: "Godinama je
OKP upravljao mojim ivotom - bio moj ivot. Malo sam mislio o bilo emu drugom. Tada
sam u stvari alio moj OKP". Ali ovo aljenje je bilo kratkog veka, i uskoro je Deremi poeo
da ispunjava vakuum sa pozitivnim i celishodnim aktivnostima.

PRAVAC: AKCIJA
Uenje da se savlada OKP je slino uenju vonje bicikla. Kad jedanput nauite, nikad ne

zaboravite, ali da biste bili dobri u tome, zahteva praksu. Padnete, ali opet morate ustati i
nastaviti. Ako odustanete, nikad neete nauiti. Mnogim pacijentima pomae da prvo imaju
pomone tokove za bicikI. Tu sad dolaze i lekovi. U kombinaciji sa terapijom ponaanja,
lekovi su se u 80 odsto sluajeva pokazali uspenim.
Najvei deo onih kod kojih ova kombinacija u leenju ne uspe su oni koji se demoraliu i
odustanu. Veoma je vano kad izvrite prisilnu radnju da nikad sebi ne kaete: "Ne mogu to da
izbegnem. To je jae od mene". U redu je da se oseate savladani prisilom i ak da izvrite
prisilnu radnju ako morate, sve dok god podseate sebe: "Ovo je kompulsija, sledei put u se
boriti protiv nje".
Pasivnost je va neprijatelj, a aktivnost va prijatelj. Navei neprijatelj je dosada. Imati neto
drugo to zaista treba da uradite, neto mnogo vanije nego to je taj besmisleni ritual, jeste
veliki motivator. Vrlo je verovatno da ljudi koji nemaju ta da rade, ne razviju svoju duevnu i
emocionalnu snagu potrebnu da bi menjali te brzine u svom mozgu kako bi prelazili na pozitvne
aktivnosti. Ako ste zaposleni, lako ete izgubiti svoje radno mesto ako se vraate kui da
proverite jo jednom tu bravu, tako da ete biti mnogo vie motivisani da se odmaknete od toga.
A ako se povuete, astite va OKP. Besposlica je zaista posao avola. Ako vam nije do
zaposlenja, onda moete dobrovoljno da radite. Ali, vano je da neto radite. Osigurajte da imate
neto korisno da radite. injenica da ste korisni dae vam vie samopouzdanja i motivisae vas
da se promenite, jer ste drugima potrebni. To takoe dosta pomae i u sledeoj fazi
Refokusiranja.
Neki ljudi su previe depresivni da bi radili. Depresija esto, mada ne i uvek, ide zajedno sa
OKP-em. Ako vam je vreme spavanja dosta poremeeno i budite se esto nou i ako ne jedete
kako treba i gubite na teini; ako imate malo energije i ozbiljne samoubilake :nisli, onda patite
od teke depresije. Ako je ovo sluaj, morate da posetite lekara.
Kao to ste ve nauili, ponaanje kojim ugaate kompulsiji-prisili donosi samo momentaino
olakanje koje je ubrzo potom praeno pojaanjem prisilne potrebe ili misli, i pravi se zaarani
krug.
Posle rada sa oko hiljadu ljudi sa OKP-em, nalazim da je jedna od najinteresantnijih stvari o
tim ljudima ta da se stalno okiraju sa unutranjim oseajem da neto ozbiljno nije u redu - da
tednjak nije iskljuen ili bilo ta drugo - bez obzira koliko puta ih ta misao uznemirila u toku
dana. Oni bi mogli, recimo, da se posle izvesnog vremena pre naviknu na elektrine okove, ali
izgleda da se nikako ne navikavaju na ovakve strahove i prinudne potrebe. Eto zato je potpuna
svesnost i mentalno beleenje tako vano. U prvom koraku Preimenovanja poveavate vau
svest i znanje o zbivanjima u vama. Vi onda nazovete opsesiju opsesijom, a kampulsiju
kompulsijom.

VRSTO ODRAVANJE
Posle faze Preimenovanja pacijenti se obino pitaju: "Zato me, doavola, to stalno
uznemirava?" To je zbog problema nervnih veza u mozgu. Borba nije za odstranjivanje tog
oseaja, ve da se ne podlee tom oseaju. Razumevanje emocionalnog faktora nee magino
uiniti da OKP simptomi nestanu, ali e svesna terapija ponaanja pomoi da ovladate vaim
strahovima. Ako se hrabro i vrsto drite u prvih nekoliko nedelja samousmeravajue terapije,
dobiete orua koja su vam potrebna. Postaete snaniji od vaeg OKP-a. Ovladavanje
vetinama ove terapije je kao uvebavanje orua,- opreme u vaem mozgu. To vas ini jakim.

OKP je hronina bolest. Ne moete da pobegnete od nje, niti da kupite va izlaz iz nje, ali
moete da se borite protiv nje.
Pacijenti mi esto kau: "O, samo kad bih imao-(la) nekog da pere moju odeu kad god
oseam da treba da bude oprana, jo jedanput i opet iznova ... " Oni misle da e se tako
pobrinuti za svoj OKP. Oni tu zaista gree. Seate se Hauarda Hjuza? To je tano ono to je on
uradio - i pogledajte kako je zavrio. OKP je nezasit. Ne moete da uradite prisilu dovoljno puta
- ili da neko drugi za vas nju uradi - da bi osetili "To je sad dovoljno". to vie to radite, to biva
sve gore. Nije vano da li sami perete odeu ili unajmite nekoga da je opere za vas. Poputanje
pred OKP-em je poputanje pred OKP-em. To pogorava stvari 1
U knjizi "Hauard Hjuz: Neispriana pria", Piter H. Braun i Pat Breske nam nude vie
informacija o tome kako je Hjuzova opsesija oko bakterija i zagaenja uinila da se on ponaa
iracionalno. Sad znamo da su njegove akcije samo uinile da se simptomi pogoraju. U jednom
periodu, Hjuz je jednom nedeljno pozivao ljude iz podzemlja; Lakija Luana i Bagzija Sigela na
veeru. Poto je imao opsesiju da gangsteri imaju bakterije, imao je u ormaniu jedan
porculanski komplet sudova za ovu priliku. Ovo posue je moglo da se koristi samo jedanput.
Jednom prilikom je Hauard delio kuu u Los Anelesu sa Ketrin Hepbern i Kerijem Grantom.
Jedno vee, ugledavi kako domain razbija tanjire, Ketrin se suprostavi Hjuzu:
"To je glupo. Ljudi ne mogu tako da prenose bakterije". Hujz nije bio ubeen. tavie on joj
odgovori: "Kao ena koja se tuira osamnaest puta dnevno, mislim da niste u poziciji da se
raspravljate sa mnom" .
Mogue da je Ketrin takoe imala OKP. Znamo da nije neobino da se ljudi sa OKP-em
meusobno privlae. Prvo, to prua izvesno olakanje - nai jo nekoga ko razume agoniju,
nekoga ko uje unutranji glas koji pita: "Zato ja radim sve ove udne stvari ?" Ljudi sa OKPem znaju da rade stvari koje su malo udne. Zato moe da deluje olakavajue upoznati i druge
koji rade slino. Mi smo na UCLA-i poeli da odravamo prvu OKP grupu za terapiju
ponaanja. Ova grupa se jo uvek nedeljno sastaje na UCLA-i. To je mesto gde se ljudi sa
OKP-em oseaju slobodni da iznesu i svoje najbizarnije misli i ponaanja i razmene
samoterapijske tehnike koje mogu sami da razvijaju. ("etiri Koraka" doputaju dosta line
kreativnosti). U poetku, postojala je zabrinutost da bi se ovakve sesije mogle pokazati
kontraproduktivnim, jer su u nekim drugim dobronamernim grupama sa podrkom ugroenima
uesnici poeli da se uputaju u bolesno utrkivanje u tome ko pati najvie. Takoe, u poetku je
nekoliko pacijenata izrazilo svoj strah da bi kroz sugestiju mogli da razviju i nove simptome
koji bi se nadovezali na ve postojee. Nijedan od ovih strahova se nije pokazao kao osnovan,
za deset godina koliko dugo se ova grupa sastaje.
Jedna od mnogih uspenih pria iz OKP- grupe je i Domingova, nekadanjeg vodoinstalatera, a
sadanjeg samoukog trgovca umetnikim predmetima. Domingo, koji je dobio dijagnozu OKP-a
jo u svom rodnom Meksiku, nalazio se na samom dnu gomile svog OKP-a kada je doao na
leenje na UCLA-u. U periodu od petnaest godina njegovi simptomi su ukljuivali: tuiranje
pet-est puta dnevno, zatim strah od tuiranja, rituali oko proveravanja i obroka, i to je
najbizarnije, opsesija da je na vrhovima prstiju imao otrice noa. Ova poslednja opsesija ga je
dovela do toga da nije mogao da nosi odreene vrste odee, ukljuujui i omiljenu vindjaknu za
motorcikl, zbog straha da bi mogao da je isee u parad svojim zamiljenim noktima-noevima.
"Ne mogu da dodirnem bebe" - kae, previe su delikatne. S mojim psom se igram, ali ne smem
da mu dodirnem njuku i oi, jer se plaim da bih mogao da ga iseem" . Ponekad kad bi
Domingo i njegova ena vodili ljubav uzdravao bi se da je dodirne, naroito njene grudi, iz
razloga koji je ve naveo: "Mislim da u je posei. Stalno mislim da imam otrice na sebi, moje

ruke poinju da se tresu, moji miii se zategnu, i ja moram da se odmaknem unazad. Moje oi
vide da nema otrica, ali moj um nee da veruje. Moram da je pitam: "Da li si dobro? Jesam li
te povredio?"
Kroz terapiju je nauio osnovnu istinu: "Morate da budete jai od OKP-a, i fiziki i
mentalno. Ako niste, pojee vas ivog. Postavie vas u krevet, i vi ete trunuti kao biljka".
Uglavnom, u dane kad je obuzet kompulsijama pranja i proveravanja on je sposoban da sebi
kae: "Ovo nije stvarno. Mora da prestane. Ima druge stvari da uradi".
Domingo sebe stavlja pred izbor: "'Da li u da sluam ovaj OKP, ili u da odem da operem
svoj ve? To e jako da me boli, ali moram da nastavim'. Zatvorim oi, duboko udahnem, i
proem kroz to, guram koliko mogu jae".
Zato to je sposoban da jasno vidi razliku izmeu normalnog ponaanja i onog sa OKP-em,
on je u stanju da sebe savlada, vraajui sebe pravo u realnost. On sebe podsea da je divna
ena odluila da bude njegova supruga i da ona vidi neto specijalno u njemu". Pogledaj sve
to si postigao"- kae sebi "To je realnost koje treba da se dri. Treba odmah da zaustavi tu
misao. Mora. Ako to ne uradi, to e sve preuzeti - a onda, ta onda?" Domingo zna da ako
popusti pred kompulsijom ili opsesijom, to e poeti da se vrti u krug u njegovom mozgu, da
crpe njegovu energiju i troi njegovo vreme. On ovo zove "modana petlja".
On zna da i ako se njegov OKP nikad i ne izlei, sad moe da vlada nad tim. "Ranije, nisam
mogao ni da izbrojim kompulsije. Jedna bi otila, a druga bi zauzimala njeno mesto. Sad znam
sa koliko njih se borim. Pre su dolazile i s leva i s desna. Bio sam savladan. Sad znam gde e
da me spopadnu. Spreman sam. Ne sluam svoj OKP, jer znam da je laan. Brzo ga otputam.

KAITE TO SVOM MAGNETOFONU

Drugi, redovan u OKP grupije Kristofer, posveeni mladi katolik, koji se ve pet godina
borio sa mislima indukovanim OKP-em bogohulnim mislima. Kristoferova bolest je dostigla
svoj kritini trenutak za vreme njegovog hodoaa ka jednom Evropskom svetom mestu,
dobro poznatom po mnogim izvetajima o pojavama Bogordice - Svete Deve Marije. Iako je
poao da bi sebe duhovno obogatio, naao se uasnut dok je stajao u maloj crkvi kad je pomislio:
"Sveta Deva Marija je kuka". Iskreno oaloen i osramoen briznuo je u pla. Vrativi se kui,
ove bogohulne misli su poele da se gomilaju jedna na drugu. Poeo je da ima misli da je - sveta
vodica "pogana voda", da je Biblija "pogana knjiga", crkve ''pogane kue". Za vreme mise
zamiljao bi Svete Statue obnaene. U njegovom napadnutom mozgu svetenici su postali
arlatani. I sama pojava crkve muje krivila lice.
U oajanju se Kristofer prijavio psihijatrijskoj bolnici, gde je dobio dijagnozu psihotine
paranoje i bio ispitivan na posednutost demonima. Prolo je dve godine dok nije dobio pravilnu
dijagnozu OKP-a.
Kristofer je jedan od pacijenata kome je veoma koristilo ponavljanje sa magnetofona, kao
orue u fazi Preimenovanja. Ovaj jednostavan i delotvoran metod je razvijen od strane Dr Pola
Salkovskisa i Dr Isaka Marksa u Engleskoj. Svako moe da ga veba kod kue. Sve to vam
treba su trake sa telefonske sekretarice - petlje od trideset sekundi, ezdeset sekundi ili od tri
minuta, magnetofon i slualice. Ideja je da se opsesija snimi, ponavljajui misao iznova, a onda

slua oko 45 minuta. Traka e se sama vraati na poetak, pa ne treba daje mi vraamo.
Kristofer predlae da se sloene opsesije napiu u obliku kratke prie pre nego to se snime,
pravei scenario gde se posledice od kojih se toliko strepi i dogaaju. Na primer: Ako imate
opsesije oko religije, neka vas Bog ubije i baci u vatru na kraju. Ako ste opsesivni oko injenja
nekog kriminalnog dela, iscenirajte da vas uhapsi policija i da provedete ostatak ivota u
zatvoru. Ako se bojite prljavtine, bakterija, napravite to tako da izgledate kao da ste pali u blato,
da ste dobili teku zarazu i umrli. Vano je da uinite da opsesija izgleda to smenije, gluplje i
vie groteskno. Prema skali od jedan do deset, putanje trake bi na poetku trebalo da stvara
anksioznost od pet do est, posle 45 minuta sesije.
Jo jedna pouka od Kristofera: "Vie volim da koristim one 'velike bum-kutije'. Kad sam
koristio jednu od onih manjih koje mogu da se nose, bio sam u iskuenju da ustanem da radim
druge stvari. To nije efikasno za terapiju ponaanja. 'Velika bum-kutija' kao da vas primorava
da sedite i sluate". Naravno, ako je vana privatnost, koristite slualice.
Ideja ponavljajuih traka je da se stvori anksioznost koje e rasti, a onda opadati. Osoba bi
sluala traku dva puta dnevno, verovatno nekoliko dana u toku jedne nedelje. "Na kraju",
obeava Kristofer "Doiete do take da neete moi ni da je sluate vie, ne zato to vas plai,
ve zbog toga to je postala suvie dosadna. Eto zato je delotvorno" . Takoe pomae da
napravite tabelu u koju ete upisivati nivoe vae anksioznosti na oko svakih deset do petnaest
minuta. Poto proe nekoliko dana a vaa anksioznost je na nuli, vreme je da ponovo snimite
traku, ovog puta vie zastraujuim jezikom, pa onda uradite jo jednu traku, radei prema
najzastraujuim aspektima opsesije.
Kristofer upozorava: "Ne oekujte da posle ovih sesija neete vie imati opsesivne misli.
Samo e ih se va um lake oslobaati, i na kraju one e se smanjiti".
Pre terapije ponaanja Kristofer je bukvalno imao na tuce opsesija, ukljuujui i misli nasilja
o leteim noevima. "Imao bih te divlje napade u kojima bih uzeo jastuk i zabio lice u nj
veoma jako i vikao iz sveg glasa, udarajui u jastuk ili kau. OKP je bio toliko jak. Bilo je
grozno". Na poetku rad na njegovoj anksioznosti sa trakama nije bio ni izdaleka lak. "Bilo je
trenutaka kad bi strah sevao kroz moje telo tako jako da bih se oseao kao ena na poroaju ...
toliko bola. Znojio bih se, a ruke su mi bile pod marcima. Ovo se vie ne dogaa".

"DRAGI DNEVNIE"
Kao deo svesne terapije ponaanja, preporuujem svojim pacijentima da odravaju zapisnik
svog progresa. Kristofer, odan odravanju zapisnika, kae:"Kad god se oporavim od simptoma
OKP-a, postoji prirodna tendencija da se taj simptom odloi negde u pozadinu i da bude
zaboravljen. To jeste cilj, naravno, ali kako zaboravljate svaki simptom, skloni ste da
zaboravite i va progres". Bez ovakvog zapisivanja, on veruje da je put do oporavka slian
peaenju unazad u pustinji dok svoje otiske u pesku briemo rukom. Izgleda kao da ste uvek
na poetku. Kljuno je da imate pregled vaeg progresa, da imate zapis o vaim naporima u
terapiji ponaanja. To moe da bude kratko i prosto. Ne mora da bude lepo ili komplikovano.
Kristofer takoe koristi Nepristrasnog Posmatraa prilikom Preimenovanja. On vie voli da
ga nazove "moj racionalni um" kao: "Moj racionalni um kae:' To nije istina. Ovo je realnost.
Ovo nije'. Pratiu savete mog racionalnog uma". Ovo je savreno odgovarajui i taan
alternativni termin. Tu je vana akcija mentalnog beleenja, a ne kako nazivate proces
mentalnog posmatranja.
Zamislite Nepristrasnog Posmatraa kao vozilo za distanciranje vae volje od vaeg OKP-a.

Drugim reima, napravite sigurnosnu zonu izmeu vaeg unutranjeg duha i neeljene
kompulsivne potrebe. Radije nego da odgovarate vaim prisilnim potrebama na mehaniki
nemislei nain, sebi predstavite alternative. Kao to ete kasnije saznati, dobro je imati neka
alternativna ponaanja u rukavu, da biste bili spremni kad nastupi jak bol. Kao to Domingo
ree: "Ovaj OKP je prokleto pametan. Morate drati svu vau inteligenciju sa vama, da bi ste
ga pobedili" .
Pacijenti se esto ale da kad jedan simptom nestane, biva zamenjen drugim. Ipak, novi
simptom je uvek lake kontolisati nego onaj koji se due vremena odravao. Bez tretmana
OKP-a, to e vas samo tui do predaje. Anticipirajte - budite spremni da pruite otpor ovome u
ranoj fazi - i bie mnogo manje bolno.

HJUZ: VIE OD BIZARNOSTI

Bolest OKP-a se manifestuje na naine koji daju nova znaenja rei bizarno. Podsetite se
Haurda Hjuza. On je otiao toliko daleko da je razvio teoriju koju je nazvao "povratna struja
bakterija". Kad je umro jedan od njegovih najbliskijih prijatelja zbog komplikacija pri
bolovanju od hepatitisa, Hujz nije poslao ni buket cvea na pogreb, zbog straha svog OKP-uma
da bi ako to uradi, bakterije hepatitisa na neki nain nale put nazad do njega. Hjuz je takoe
bio kompulsivan prilikom sedenja na olji toaleta, sedei jedanput ak 42 asa ne uspevi da se
uveri da je zavrio posao koji je tu imao. Ovo nije redak simptom OKP-a; leio sam mnoge
ljude od ovoga. Kada su spremni za poboljanje oni kau: "Pre u da uneredim pantalone, nego
da jo sedim ovde i jedan minut vie". Naravno nikome od njih se nije desilo da uneredi svoju
odeu.
Besmisleno ponavljanje je jo jedan uobiajen simptom koji je uoen kod Hjuza. On je kao
cross-country pilot jedanput zvao asistenta da mu preda preglede vremenske prognoze Kanzas
Sitija, pre nego to bi uzleteo. Nije traio ove preglede samo jedanput. Iako je dobio
informacije koje su mu bile potrebne za njegov let jo prvog puta, pitao je za ove preglede
trideset i tri puta ponavljajui isto pitanje. A onda je poricao da se ponavljao.
Kada me je Piter Braun intervjuisao za svoju knjigu o Hjuzu, upitao me: "Kako to da nije
mogao da prestane, neko tako briljantan kao on?" Briljantnost nema nikavkve veze s tim. Hjuz
je zaista imao oseaj da bi neto loe moglo da se dogodi, da nije ponovio to pitanje, u ovom
sluaju 33 puta. Katastrofina misao je mogla da bude da e se avion sruiti. Moda je planirao
da ovo pita samo tri puta, da smiri svoju OKP-anksioznost, ali nije naglasio dobro poslednji
slog treeg puta, ili neto isto tako suludo, tako da se osetio primoran da upita 33 puta. Da nije
onda uspeo ovo da uradi kako treba, mogue je da bi morao da pita i 333 puta. Ovakvi
simptomi su uobiajeni kod tekih sluajeva OKP-a. injenica da je poricao da se ponavljao
ukazuje na to da se osetio ponien jer je morao da uradi prisinu radnju.
Kad je testirao amfibijski avion, Hjuz je insistirao na tome da se spusti na ustalasanu vodu
5116 puta, iako se avion pokazao kao ispravan i adekvatan za korienje na moru, mnogo
ranije. On je nastavljao to da radi i niko ga nije mogao zaustaviti. Kada se opis ovog dogaaja
pojavio u ranije pisanim biografijama, ovo se pripisivalo njegovoj elji da dri sve pod svojom
kontrolom. Druge stvari u njegovom ivotu su tada izmicale njegovoj kontroli, a jedna od njih
bila je i srea. To moe da bude deo objanjenja za njegovo ponaanje, ali ja verujem da je
odgovor manje posledica dubljih emocionainih faktora i da se Hjuz ne bi ponaao na takav
nain da nije imao OKP.

SLUAJ LETEIH SPAJALICA

Do je imao itavu gomilu bizarnih OKP-simptoma. Jedan je bio i strah od toga da bi
prolazei pored neijeg radnog stola mogao da se oee o njega i tako prouzrokuje da spajalica
sa stola upadne u oljicu od kafe te nesrene osobe. U Doovom najgorem scenariju, osoba bi
onda popila kafu i zaguila bi se spajalicom. Iako je Do znao da je verovatnoa da spajalica
upadne u neiju oljicu kafe bila jedan prema milion, nije mogao da se oslobodi ove ideje.
Do je onda razvio i opsesiju da je oeao parkiran automobil dok je vozio i da je uinivi to
olabavio ukras na haubi, ili hromiranu traku na bonoj strani vozila. Onda bi zamiljao: "ovek
e da vozi autoputem i taj deo e da se otkine i usmrti est ljudi". Do je iao toliko daleko da
je pamtio sve brojeve na tablicama automobila koji su redovno parkirani u ulici gde je iveo,
tako da je mogao uvek da proveri svakog dana da li su sva ta kola u redu i da li su im delovi na
broju. Ali je stalno bio obuzet brigom o kolima s kojima je moda doao u kontakt i koje nije
mogao da nae. Jedanput je uzalud vozio dva sata da bi pronaao kola kojima je naneo
zamiljenu tetu.
Drugi put je iao poslovno avionom u Sent Luis.Vratio se avionom kui u Los Ane1es, a
onda se odmah ponovo vratio avionom u Sent Luis, u nameri da nae kola na kojima je, kako je
zamislio, rasklimao metalne oznake na haubi.
Do je znao da nijedna od ovih akcija nije imala smisla, ali je takoe spomenuo - to
pokazuje njegovo dobro poznavanje OKP-a - da kada bi radio na nekom naroito nezgodnom
problemu na poslu, nalazio bi da su njegove kompulsije, koliko god bile neprijatne, imale mo
da ga skrenu sa pravog puta. U vreme veoma stresnih perioda, on je bukvalno vie voleo da
izvrava prisilne radnje, nego da misli o onome o emu bi trebalo da misli u radno vreme.
Verovatno je na isti nain Hauard Hjuz koristio kompulsiju kao vrstu oduka. Prvo je bilo samo
zanimljivo prilikom testiranja aviona, a onda je razvio kompulsiju oko toga. Bez terapije
ponaanja koja vas ui kako da se oduprete tim prinudnim potrebama, ove potrebe mogu da
eskaliraju u nezaustavljivo kruenje. Lekcija je: Ako dopustite da se vae emocije veu za
ponaanje OKP-a, ovo ponaanje moe lako da se otrgne vaoj kontroli.
Na slian nain je Do bio sklon da se vraa na staro, u toku leenja, zato to kad bi
simptomi nestali u oko 80 procenata, kako je sam priznao, opreznost bi mu tada opadala, i
oputao bi se. Kao posledica, on se borio sa istim simptomima ve vie godina, a da nikad nije
potpuno uklonio ovog 'avola'- OKP. Koristio je metod etiri Koraka, onoliko koliko mu je bilo
dovoljno da ima snoljiv stepen (ne)udobnosti svog ivota. Kada je prolazio kroz stresne
periode, njegov OKP bi se tada jako pogorao. to je vie upoznavao samog sebe, Do je
poeo vie da shvata da njegov mozak u stvari trai da uradi neto vragolasto kad god bi bio u
neutralnom stanju. Onje tako na neki nain ostavljao svoj OKP "da sedi u uglu i eka", ne
napadajui ga dovoljno agresivno.
Ono to je u stvari trebao sebi da kae je da e time to e izvriti prisilnu radnju, samo
osigurati da to prati sledea prisila-kompulsija, i da e se njegova sposobnost da funkcionie
smanjiti, a stres pojaati. On je trebao da bude hrabar, da se suprostavi svom OKP-u, da odradi
posao prevazilazei ga. Istina u ovom sluaju je da: Kukavica umire hiljadu puta pre svoje
smrti, a hrabar ovek se bori protiv OKP-a, sada!
Teorija o povratnoj struji bakterija Haurarda Hjuza, je slina opsesiji koju je imala Deni,
ena u svojim ranim tridesetim, koja je due vreme profesionalac u podruju ekologije. Dok je
radila u Moskvi za ameriku agenciju, razvila je opsesiju da je radijacija mogla da se rairi i
prikai na razne predmete. To je bilo samo nekoliko godina posle nuklearne katastrofe u

ernobilju, pa je kao kod mnogih drugih OKP-misli, tu i bilo neto malo logike. Ipak, Denino
rezonovanje je bilo totalno nelogino. "Kad bi neko doao iz Kijeva ili ernobilja, poela bih
da se brinem da sa njih ne pree radijacija na moje stvari. Bilo kakva logika koju sam
pokuavala da unesem iz fizike radijacije nije tu vredela. To je bila neka vrsta osnovnog straha
od zagaenja".
Ona se uvek bojala da e tako ozraiti i druge. Poela je da dri odvojeno odeu koja je jo
uvek bila u redu da se nosi kad je bila sa prijateljima. Ovo je bila odea koju nikad nije nosila
kad je bila u drutvu s nekim ko je doao iz ernobilja. Odreene knjige i papiri morali su da
budu baeni. "Bacala sam potpuno dobre stvari, jer sam mislila da su zagaene. Nisam elela da
ih ljudi uzimaju iz korpe za otpatke, pa sam ih cepala tako da bi postale neupotrebljive" . Bilo
ju je strah da telefonira kui, jer se bojala toga da e se ''radijacija'' nekako preneti telefonskim
icama.

JEDAN SKUPLJA, DRUGI ISTI

to se tie forme i sadraja OKP-a, veoma je mogue da ivotno iskustvo te osobe ima svoju
ulogu, naroito u sadraju njegovih-njenih iracionalnih strahova. Mnogi moji pacijenti veruju u
to. Deni, na primer, se pita da nije na sublimalan nain bila pogoena, kada je imala 12
godina. Tada je na televiziji videla film o bombardovanju Hiroime. Jo uvek se jasno sea
toga: "Nisam mogla da spavam. Zamiljala sam ruke sa opekotinama koje se pruaju iza mog
jastuka, i lica sa ispeenom koom koja je s njih visila, lica koja su buljila u mene".
Denine prve opsesivne misli - oseala se primorana da kae ljudima neumesne stvari datira jo iz njenog ranog detinjstva. Kasnije, u njenoj mladosti, OKP je postao pravo
udovite koje ju je vrsto dralo. Ova dirljiva beleka u njenom dnevniku je napravljena kad
je imala osamnaest godina:

"Ti si uasna ... uasno ... Ovo je otilo predaleko. Nema nikakve poruke, nema
inspiracije, samo bol. Tako da je sve ostalo to je tako dobro, zatupljeno. Ti si
zatupljiva, straan ... Koja je moja krivica? Verovatno to to sam dopustila da mi ovo
uradi? Ne, nisam imala nikakvu kontrolu. Uzeo si mi svu mo, strah me dri. Skloni
svoje odvratne prste sa mog uma ... , ti uasno ... prokleto da si na nebesima, u paklu
bolje rei. Mrzim to. Mrzim to. Mrzim to. elim da budem slobodna".
Koristei samousmeravjuu terapiju ponaanja u kombinaciji sa Prozac-om, kako bi joj se
malo olakalo, Deni sad moe da kontrolie svoj OKP. Sad nema strah od slanja pisama zbog
lude ideje da bi ova mogla biti zagaena. Sebe primorava da nosi svu odeu koju ima u
ormanu.
Sad kae da bi mogla bez razmiljanja da vozi pored nuklearnog postrojenja, ili da radi blizu
nuklearnog reaktora. Nedavno, dok je istila svoju kancelariju u medicinskom kompleksu,
naila je na staru kutiju punu kartonskih pokrivaa za laboratorijske slajdove:
Imala sam ideju da su tu bile zaraze. Onda sam ih izvadila i stavila sve na moj radni sto,
dodirivala ih i rekla: 'Ovo je suludo. Patogeni umiru u roku od nekoliko sekundi. Ovo nisam
ja, ovo je moj OKP'" . Bila je sposobna da odstrani apsurdnu misao.
Mi smo na UCLA-i obezbedili naune dokaze da je OKP u sprezi sa hemijskom
neravnoteom u mozgu, da kritini delovi mozga kod ljudi sa OKP-em koriste previe energije
jer su linije veza u mozgu poremeene. Ovo je tano za sve koji pate od OKP-a. Ali OKP se

javlja u velikom broju raznih pojavnih oblika. Od onih okantnih do kominih. U mojoj
terapijskoj grupi pacijenti ponekad ne mogu a da se ne nasmeju sami sebi. Ali ova bolest je
toliko bolna da sam davno nauio da ne uzimam olako nijedan simptom.
Dozvolite da vam predstavim jo nekoliko istorija sluajeva sa UCLA-e:

OLlVIA
Olivia, sredovena domaica, razvila je opsesiju ubrzo posle zemljotresa u Los Anelesu da je voda u njenoj
maini za pranje zagaena. Ona je ak zamiljala kako se voda iz toaletne olje nekako uliva u mainu.

LISA
Liza, tehniar za snimanje X-zracima, razvila je neobian strah od olova. Poto je radila sa olovom, to je postalo
straan problem. Prvo je izmislila du su joj ruke zagaene, onda i cipele kao i mesta kuda je koraala. Poela je
da pravi "iste zone" u svojoj kui. Upozoravala je svoje prijatelje da radi sa olovom, tako da bi oni mogli da je
izbegnu. Pranje je postalo kompulsija i veliki troa vremena.

LIN
Lin, privlana studentkinja koleda, postala je opsednuta kopkonjem po svom licu kako bi uklonila zamiljene
mane. Bila je u stanju zvanom poremeaj dismorfije tela, koje je verovatno blisko OKP-u. Na kraju je morala da
pomrai sva svetla u svom stanu i da prekrije sva ogledala. (Slian poremeaj - trihotilomanija ili kompulsivno
povlaenje kose, takoe moe biti povezano sa OKP-em.)

KAREN
Mnogo je tipiniji sluaj Karen, domaice i biveg zubarskog asistenta u svojim ranim pedesetim. Karen je
sakuplja. Njen problem je zapoeo kao bezazlen hobi iz ranijih godina njenog braka kad je sa svojim suprugom
Robom obilazila otvorene rasprodaje da bi jeftino kupila stvari za njihov dom. Ubrzo je Karen donosila kui
beskorisne krpe. Posle nekog vremena sve sobe su bile toliko ispunjene raznim krem da se vrata nisu mogla
otvoriti.
Kua je postala stovarite kojeega, ak je toliko stvari bilo nagomilano na tednjak da je samo jedna ringla
mogla da se koristi. Samo je jedan uzan puti bio prohodan i vodio je kroz dnevnu sobu, izmeu kesa sa raznim
stvarima i prepunjenih kutija. Sa esnaest maaka i etiri psa, koji su ponekad sebe olakavali iza tih gomila
kojeega, smrad bi postajao nepodnoljiv.
Karen se sea: ''Bilo nas je isuvie sramota da bilo koga pozovemo u goste''. Nije bilo nikakvog grejanja u kui
jer nisu palili vatru u pei zbog straha da ne izazovu poar. U celoj kui bilo je samo dve stolice koje su mogle da
se koriste. Ureaji bi se kvarili, a Karen i Rob ih nisu popravljali jer su se bojali da bi ih majstori koje bi
eventualno pozvali prijavili departmanu za zdravlje. Zatvorili su kapke na prozorima i pustili da biljke rastu
preko njih, tako da niko nije mogao da viri u stan. Rob je iveo u ovom lomu toliko dugo da vie situaciju i nije
smatrao toliko bizarnom. ''Na dom vie nije bilo mirno utoite. Postao je zatvor. Mi smo tonuli kao jedrenjak
koji je zavisio od vetra, od koga nije bilo ni traga''.
Pomo im je dola sluajno, kad je jedan od Kareninh kolega neoekivano doao. Karen se oseala toliko
ponieno, da je prekinula obilaske buvljih pijoca. Umesto na njih, sad je ila na rasprodaje knjiga. Onda je Rob
morao da napravi police za knjige da bi smestio sve knjige koje je ona donosila kui. Karen jo uvek nije traila
pomo, plaei se da bi mogla biti smetena u psihijatrijsku bolnicu. Najzad, u oaju, potraila je psihijatra koji
joj je predloio da jednostavno postavi deponiju pri ulazu i da oslobodi kuu. Karen nije imala nameru da to

uradi. ''Samo sam mogla sebe da zamislim kako istravam u dvorite, bacajui se na gomilu i silom bivam
odvuena u ludnicu - i sve to naoigled mojih suseda''.
Najzad, posle deset godina gomilanja pridruila se Opsesivno-Kompulsivnom Anonimnom Programu
(Obsessive-Compulsive Anonymous), programu iz dvanest faza pri Programu za alkoholiare. (Alcoholics
Anonymous). Tu je susrela nekog ko ju je ubedio da zapone dug proces ienja, koji bi trajao vie godina.
"Moja velika greka" kae Karen, "je bila u tome to sam mislila da treba da reim svoj problem sama. Imala sam
lani ponos. Nisam elela da iko vidi moju sramotu".
Na UCLA-i, uili smo Karen "etiri Koraka". Ona ih dri zapisane i zakaene na ogledalu u kupatilu koji je
opominju kad god primeti primamljivu rasprodaju ili privlaan predmet koji izviruje iz korpe za otpatke. Kad
Karen Preimenuje opsesiju i kae sebi: "Pusti to!", ona misli i na odbacivanje opsesivne misli, i otputanje elje
da zadrava jo jednu nepotrebnu stvar". Ako napravim dobar izbor", kae, "onda imam bolje miljenje o sebi.
Tada se za toliko pribliim jednom okruenju bez smea i neprilika. Postajem zdravija. Mogu da imam prijatelje.
Mogu da imam ivot!" Jedna od tehnika je da se razbesni na sve to to skuplja, jer joj je to upropastilo ivot. "Ne
samo da bacam stvari u korpe za smee, ve ih bacam osvetniki, kao da ih ubijam, kao da su nai ivoti zavisili
od toga, i po nekom dubljem znaaju, i jesu".

KRIVITl ZA TO SVOJE GENE?

Izlaui svoju priu, Karen je pomenula da je odrasla u krutoj i perfekcionistikoj porodici sa
ekscentrinim ocem koji je stalno grdio zbog rasipanja. Ona se pita da nije ovakvo iskustvo
uzrokovalo takav sadraj njenog OKP-a, to je mogue jer jo uvek ne postoji bioloko
objanjenje zato neko pere ruke, dok drugi gomila predmete.
I drugi pacijenti se podseaju na svoja detinjstva i svoja genetika naslea u pokuaju da nau
odgovore na pitanje zato su razvili OKP. Naravno da genetika tu ima svoju ulogu. Mnogo puta
su mi pacijenti govorili o svojim sestrama, majkama ili bakama i dedovima koji su zasigurno
imali sklonosti ka OKP-u, mnogo pre nego to je ova bolest i dobila ime. Formalna izuavanja
takoe dolaze do slinih rezultata, tj. da postoji tendencija da se OKP provlai u porodici. esto
su roditelji ljudi sa OKP-em bili kruti, nefleksibilni, i bilo bi im veoma neugodno ako stvari nisu
bile uraene na odreen nain. Na primer, svaki dan po podne, u tano pet nula-nula asova,
roditelji Hjuzovih roditelja su izlazili na terasu svog letnjikovca. Moe se smatrati da je ovakva
vrsta krutosti jedan blai stepen OKP-a. Ovakve karakteristike mogu imati svoje velike
prednosti, ako ste recimo hirurg ili knjigovoa, ali postaju patoloke ako su pojaane. Tako da
nije iznenaujue daje prethodnica biohemijske neravnotee kod OKP-a, jedna toliko manje
uznemirujua funkcija mozga, koja je zasnovana na navici.
Bolesti zapoete u detinjstvu se takoe vezuju za OKP. Grupa Dr Suzan Svedo (Susann
Swedo) sa Nacionalnog Instituta Zdravlja je ustanovila vezu izmeu OKP-a i Sydenham
chorea-e, varijante reumatine groznice koje ukljuuje i autoimuni napad na mozak. "Njen rad
je pretpostavio Sydenham chorea-u, i u sluaju bolesti zapoete OKP-em, i u sluaju bolesti
pogorane OKP-em. injenica da postoji jaka veza izmeu Tureovog sindroma (Tourette)
bolesti motornog tika i OKP-a je takoe interesantna.Veza izmeu psiholokih iskustava iz
detinjstva, naroito onih traumatinih, i klasinog OKP-a je manje jasna, ali su neki od mojih
pacijenata uvereni da ona postoji.
Majkl je stenograf. On ima jako uverenje da njegov OKP ima korene u porodici u kojoj je
odrastao, sa ocem koji bi danima bio zaokupljen detaljnim analizama, i majkom koju je opisao
kao veoma upornu, kompulsivnu enu koja isti. On se sea: "Moja majka je bila sklona da
bude veoma posesivna. Iako me je stalno obasipala materinskom ljubavlju, nije mi davala druge
komponente odgoja i vaspitanja. To je isto to i moj OKP radi. Znate, imate sav taj potencijal

koji je uguen. Video sam kako druga deca uzimaju asove klavira, a ona meni nikad to nije
dopustila. Ona me je samo guila svojom ljubavlju. Sa OKP-em moete da imate mogunosti i
potencijale, ali vas OKP gui i ne doputa vam da ih realizujete" .
Majkl opisuje sebe kao da ima mozak "Dr Dekila i Gospodina Hajda" sa svojom dobrom i
loom stranom - OKP-stranom. Imao je kompulsije dodirivanja, kompulsije oko "loih i dobrih
brojeva", kompulsije da ponavlja reenice u svojoj glavi mnogo puta. Ali njegova najbizarnija
kompulsija je bila ona koja je poela kad je bio u petom razredu, i s tim se jo i sad bori. Sedeo
bi tako na asu i odjedanput bi osetio da su mu pantalone preuske. Bio je nesrean u koli,
delom i zbog svojeg OKP-a, koji ga je ometao u koncetraciji, i on se sada pita da nije ovaj
oseaj oko pantalona bio samo neka vrsta podsvesne samoometajue tehnike.
Iako je Majkl prevaziao veinu drugih opsesija, kae da se njegov OKP izgleda zaista
namerio da iskopa ono to je vredno i da dobije finalnu bitku bitku preuskih pantalona. Majkl bi
se o tome izrazio na ne ba lep nain: "Strah da e se moj orc popeti uz zadnjicu i da e mi
izai na usta, toliko bi se skupio". Pre leenja, on bi ponekad unitavao odeu u pokuaju da
uniti i oseanje. Sada, on shvata da je poputanje pred takvom milju najgora stvar koju moe
da uradi.
Majkl je konano prevaziao svoju opsesiju oko zagaenja pesticidima. Opsesija je bila
toliko jaka da ako bi samo video bocu 'Raid' -a, to bi postalo traumatino za njega. "Kad bih
doao do kase i stavio stvari da platim, i ako bi neko ispred mene imao bocu 'Raid' -a, morao
sam da vratim sve stvari iz prodavnice nazad na police i ponovo napunim svoju korpu. Mislio
sam da je tada sve bilo zagaeno. Naravno, morao sam da idem do druge kase zbog straha da se
i konvejer zagadio. Nekad je trajalo toliko dugo da bih morao da zaboravim na kupovinu
hrane". Ako bi ugledao kamionet slube za dezinsekciju, morao je da ode kui da opere svu
odeu i istuira se. Uvek bi rekao: "Osetio bih se kao da me je neki otrovni prekriva sveg
prekrio".
Momenat istine je doao kadje saznao daje kua u kojoj je imao apartman promenila vlasnika
i da e se tretirati protiv termita i izvriti dezisenkcija. Uhvatila ga je panika. Da li da uloi
protest gradskim vlastima? Da prikupi uverenje od psihijatra kako slubenici dezisenkcije ne bi
mogli da uu u kuu jer je on mentalno bolestan? Onda se pribrao: "Pomislio sam 'ekaj malo,
neka urade to, jer bi moglo da mi poe nabolje'. Prihvatio sam daje ovo moralo da se uradi, i da
neu umreti zbog toga. Ovo je zaista bila velika stvar za mene". Jedan momenat istog
rasuivanja, posle dvadeset godina patnje od ove opsesije. Korienje potpune svesnosti kako bi
saznao ta su u stvari opsesije poelo je da daje zaista znaajne rezultate. Majkl je tada otiao i
korak dalje, pa je zatraio posetnicu od oveka koji je doao da zaprauje. Onda se odluio da
nosi posetnicu svuda sa sobom, kao podsetnik da od toga nee umreti. Namerno se izlaui
onome to ga je nekad veoma plailo, shvatio je da radi na svom poboljanju.
Vebajui etiri Koraka, Majkl je nauio da OKP smatra "loim momkom u mozgu, koji me
ne moe vie prevariti. Znam da neu umreti od pesticida. Znam da mogu da dodirnem astal
dva puta umesto tri puta, i nita strano se nee dogoditi". Ali te pantalone ga jo uvek mue.
"To je deo moga tela. One su na mojoj koi. To je neto od ega ne mogu pobei". Iako ima
odreeni ostatak OKP-a on je savreno svestan velikog napretka koji je postigao i koliko je
poveao svoju sposobnost da funkcionie.
U borbi sa OKP-em nauio je: "inite bilo ta da sabotirate sebe. Treba vam neverovatna
snaga, totalan napor da se tome oduprete. To je samo jak bol, kao bilo koji fiziki bol". Takoe
je nauio da automatsko izvravanje koraka metode etiri Koraka, bez potpune svesnosti uma,
u stvari ne reava problem. Evo i opisa koji Makl daje prikazujui sebe u borbi sa OKP-em,

kroz vebu samousmervajue terapije izlaganja: "Misli: 'Ako dodirnem to, otac e mi umreti,
ali uradiu to, ipak'. Pa onda dodirne, i jo uvek osea da e ti otac umreti. Samo, onda sebi
treba da kae: 'U redu, ta god da se dogodi, bolje je nego iveti ovakav ivot'. Samo radite
etiri Koraka i imajte veru". Kako je to duboka samospoznaja! Danas Majkl kae da je "do
lakata u borbi sa svojim OKP-em". Ne moe se nai neko, ko se tako estoko bori kao to on to
ini.
Na UCLA-i imamo mnogo istorija sluajeva sa strahovima od zagaenja povezanih sa OKPem. U sluaju Deka, privremenog radnika, stvaran fiziki bol je bio podsticaj da potrai pomo
u vezi njegovog prisilnog pranja ruku. Nije mogao da doekuje jo jednu zimu sa crvenim i
ranjavim rukama. On je prao ruke toliko da ih je njegova erka nazvala njegovi "sapunski
popsiklovi" (popsicle - vrsta sladoleda na tapiu) - ledeno hladne ruke, sa mirisom nataloenog
sapuna koji se nikad nije mogao potpuno isprati. Na leenju je nauio da kad odbije da postupi
po prisili da pere ruke, nita se katastrofalno ne dogaa. "Znam da kad to ne radim, nee doi
do smaka sveta". Pre, oseao je da je katastrofa tu, iza ugla. "Moja sigurna mesta, kao to su
moja kola, moja kua - sve bi to bilo napadnuto i ugroeno, ako ja ne bih uradio te prisilne
radnje".
Nije od vitalne vanosti to da Dek ili drugi pacijenti uspeno Preimenuju svaki put kad bi se
pojavila prisilna potreba. Ali ako popuste i urade prisilu, vitalno je da sa potpunom sveu
prepoznaju da je to kompulsija-prisila, i da tog puta nisu bili u stanju da joj se odupru. Ovo je
mnogo korisnije nego Preimenovanje na automatski nain. Kad automatski Preimenujete, to
postaje ritual za sebe, i nema veeg znaaja. Nema nieg maginog kad se sebi kae: "A, to je
opsesija". Drei se doktorovih saveta na takav mehaniki nain, bez razmiljanja ta radite,
oni uopte nisu od pomoi. Potpuna svesnost jeste. Kaite: "Oseanje je prejako. Nemam
snage da se izborim protiv toga ovog puta, pa u ii da proverim bravu na vratima". Onda kad
ih proveravate, uradite to paljivo, sa potpunom sveu tako da ete biti spremni da se
odbranite od prisile sledeeg puta. Nemojte rei: "Samo da proverim da su vrata sigurno
zatvorena". To je siguran recept za beskrajno kompulsivno proveravanje.

POZITIVNO PREIMENOVANJE
Na UCLA-i, pacijenti su zamoljeni da napiu eseje u kojima opisuju svoje simptome i kako
reaguju na njih - druga vrsta samousmeravajue terapije. Ovi eseji su nam takoe ponudili
izvanrednu biblioteku znanja o OKP-u. Kako su pacijenti sa OKP-em obino bistri i kreativni
ljudi, naini na koji se oni bore protiv bolesti ine fascinatno tivo.
Doana koja je godinama patila zbog malog glasa u svojoj glavi koji joj je stalno ponavljao
negativne misli, kao pokvarena ploa, napisala je kako je traila pomo u svojoj knjizi za
samoispomo.
Autor knjige joj je predloio da namesti gumicu na lanak ruke, kao deo tehnike ometanja, i
da je odapinje svaki put kad bi njen um poeo sa OKP- trikovima. Doana je napisala: "Sve
to sam dobila posle prvog dana je bila oteena ruka". Ono to joj je na kraju pomoglo nije
bila gume na narukvica, ve metoda U etiri Koraka. Prvo je poela da osea da moe da
kontrolie neto od svog ivota, kada je rekla sebi: "Ako neu da me voz pregazi (negativna
opsesivna misao), treba da se sklonim sa ina i pustim da voz proe". Ona je upotrebila
tehniku koju mi zovemo "raditi zaobilazei" OKP. Danas, pomou terapije ponaanja i lekova,
Doana je u stanju da kae: "Sunce obasjava moju duu".
Mark, mladi umetnik, iznosi svoju istinitu ivotnu priu koja zvui kao proba za horor film.

Njegov OKP je poeo jo u ranom detinjstvu sa molitvenim ritualima, a kad je ve bio u

ranim 20-tim, pomerio je fokus na kompulsije ienja. Morao je da oisti svoj stan dvanaest
puta (dvanaest je bio "dobar" broj) i onda da nae neku devojku i ima seks sa njom da bi na
neki kosmiki nain prebacio energiju ponovo na pravi put" i tako osigurao da neki lan
njegove porodice ne umre. Korienje ene na ovaj nain uinilo je da se osea loe, pa je
morao da oisti stan jo jedanput, neka vrsta rituala oienja. Jednog dana, poto je oistio stan
trinaesti put, etao se ulicom i "golub je bukvalno pao sa neba pred moje noge, mrtav sa
kljunom iz kojeg je curela krv". Oigledno, ovo je bio lo znak. Trinaest je bio lo broj; morao
je da isti jo nekoliko puta. Poto je to uradio, otiao je u kafe da rua ali kakve je sree bio
ovek u susednom separeu je itao novine sa naslovom: 'GDE GOLUBOVI IDU DA UMRU".
U redu, pomislio je, moram da istim jo malo. Napokon, poto je poistio svoj stan dvadeset i
jedan put, mogao je na miru da se odmori.
Neko vreme Mark je mislio da moe da prevari svoj OKP time to bi obrnuo situaciju, rekao
bi sebi da ukoliko uradi prisilne radnje, lan porodice e mu umreti. "Okej, Gos'n
Pametnjakoviu, reio sam tu stvar. Eto ti". Nije upalilo. Nove kompulsije su preuzele situaciju.
"Nauio sam svoju lekciju da ne moe da koristi preicu da doe do cilja. Ne pali, i uvek se
vraa kao bumerang". Proi e godine pre nego to e se osloboditi svoje kompulsije ienja:
''Jedanput sam zapravo morao da oistim stan 144 puta. Trajalo je mesecima''
Za Marka je prekretnica za vreme njegove terapije ponaanja dola kad je naao stan kakav je
eleo, ali ga je njegov unutranji OKP glas opominjao: "Ne, ne bi trebalo da se tu useli".
Brojevi u adresi nisu bili dobri brojevi. Mark je zauzeo stav: "Doavola, ne mogu da verujem
da u da dopustim da mi o ovako vanom izboru u mom ivotu odluuje OKP". Ovo je
Pozitivno Preimenovanje. Poto j e Mark tu uselio, njegove misli o loim brojevima su nestale.
Rekao je sebi, kao to uvek sad sebi kae kadgod ga opsesivna misao uznemiri: "Ne moram to
da uradim. Ne moram nita oko toga da uradim".

OKP- VIJUGAVI KOROV

Lara koja je patila od Turetovog sindroma, pored klasinog OKP-a, opisuje lepezu simptoma
od misli nasilja sa noevima do napada kompulsivne kupovine. Jedanput je zatraila pomo od
(Shoppers Anonymous) Programa Anonimni Kupac, da bi ubrzo saznala osnovne injenice o
OKP-u: Dok drugi anonimni kupci opisuju kako se ubrzaju i uzbude od kupovine, Lara uopte
ne uiva u svojim uestalim izlascima do prodavnice. Ona kae;"Moje opsesije su bolne. Nisu
nimalo prijatne. Kupim neto to mi ne treba, pa onda to vraam. Skoro da mi je vie vano to
vraanje, nego kupovina. Larino svedoenje pomae da se jasno istakne vana granica izmeu
OKP-a i problema sa kontrolom impulsivnih reakcija. Kod OKP-a, kao ponaanja za sebe, u
stvari se nikad ne uiva.
Lara je takoe dovoena do ludila opsesivnim strahovima da ne povredi sebe ili nekog
drugog, da ne uradi neto sramotno da se ne bi avion sruio na njenu kuu, ili da se autoput
koji prolazi neposredno iznad kue ne srui na nju. "To je kao da jedna opsesija pokree drugu,
a ova pokree treu. Ako ste videli pacova na tokiu, e to je slino ovome. Ili vonju u
zabavnom parku u Diznilendu, gde se korpa okree nemilosrdno brzo".

Lara nikad nije bila nasilna, tj. nije izvrila radnju odgovarujuu svojim mislima o nasilju.
Ljudi sa OKP-em to nikad ne urade. Kroz terapiju ponaanja nauila je da Preimenuje svoje
misli kao iracionalne, i da kae sebi: "To nije realnost. Preplaena si samo zato to to izgleda
toliko strano i neverovatno". Sada zna da moe da kontrolie takve misli i prisile, bez obzira
koliko su jake ili napadne. Jo uvek se bori sa opsesijama koje smatra za svoj dodatni teret koji
nosi svuda sa sobom i od koga ne moe da se odlepi.
Karla, radnica salona za lepotu, je postala toliko opsednuta idejom da e povrediti svoju
malu kerku, pa je razmiljala da je preda na usvajanje. To dete koje je toliko elela, toliko
dugo. (Imala je etrdeset godina kada je posle etrnaest godina braka rodila to dete). Karla,
koja je dobila pogrenu dijagnozu post-poroajne depresije, je imala panine napade - misli da
e ubiti svoju bebu su bile toliko jake da nije mogla ni da pogleda no ili makaze. "Bilo je to
kao da gledate film gde sebe skoro postavite na ekran i mislite: 'Boe, jesam li sposobna da
uradim tako neto?' Borila sam se s ovim svakog dana, po ceo dan". Samo joj je reenost da se
brine o svim potrebama svoje bebe dala snagu da nastavi. Ona je bukvalno bauljala na svojim
kolenima i rukama do kolevke da joj promeni pelene.
Njena erka ima sada est godina i Karla zahvaljuje Bogu svakog dana to je sada tu prisutna
da je gleda kako odrasta. Prolo je dosta vremena od kada su joj OKP-misli bile toliko jake da
je elela da bude negde smetena, toliko loe da je mislila da sebi oduzme ivot kako bi spasla
ivot svog deteta. Karla opisuje OKP kao vijugavi korov koji dok raste povlai sa sobom sve
vie nerazumnih misli. Ona je u tretmanu nauila da sebe odvoji od tih misli. Kad OKP misao
napadne, Karla sebi kae: "Prvo, moje ime je Karla, i drugo, ja imam OKP. Moj ivot nije
OKP". To je tako automatski, kae ona, da je to kao potpisivanje svog imena ili uzimanje ae
vode. Klik! Sijalica se upali u glavi. Njena odbrana je spremna. Potpuna svesnost i sposobnost
da Preimenuje se odmah pojavljuju, kod uma koji je pripremljen.
Iako su mnogi ljudi sa OKP-em nevoljni da drugima govore da imaju ovaj problem - bilo
zbog stida ili zbog straha da ne izgube posao ili su verovatno nauili da ljudi jednostavno ne
ele da o tome sluaju - Karla nalazi veliko olakanje u poveravanju svoje tajne drugima. Ona
dosta radi kao dobrovoljac, pa to ukljuuje pomaganje ljudima sa fizikim problemima. "Za
mene, rei: 'Hej, ja imam OKP. Kako vam mogu pomoi?', je skoro isto kao izlazak iz uvek
zatvorene prostorije". Uvebavanje vaeg uma da misli: 'Kako vam mogu pomoi?' - to je
terapija ponaanja sa velikim slovom T".
''Naravno," kae Karla, "Poelim da postoji neko super sredstvo sa kojim bih mogla da budem
primljena u bolnicu, podvrgnem se operaciji, i da izaem zdrava. Ali to nije tako". Terapija
ponaanja je sledea najbolja opcija, i na neki nain i bolja kada rezultira u razvoju celokupne
svesnosti uma kod linosti.
Sada kad razumete korak 1.Preimenovanje - nazivanje OKP-a njegovim pravim imenom predstaviu vam korak Ponovnog Odreivanja i pripisivanja. U sutini Ponovno Odreivanje i
pripisivanje nije nita drugo do pripisivanje krivice za va OKP, tamo gde i pripada - vaem
zaglavljenom mozgu.
Ponovno Odreivanje i pripisivanje odgovara na ta pitanja koja proganjaju: "Zato me to
toliko mui? Zato to ne nestaje?"

OKP ne nestaje zbog toga to je to medicinsko stanje. Tako na primer, neko sa

Parkinsonovom boleu bi mogao da zakljui: "O, ja nita ne valjam. Zato ne mogu da se
kreem istom brzinom kao i svako drugi?" Osoba sa Parkinsonovom boleu mora da se

presabere i kae: "Zato to imam medicinski problem, ja moram da se prilagodim takvom

stanju tog problema". Vi se morate prilagoditi stanju zvanom OKP i maksimizirati vae
funkcionisanje. Vi niste rtva. Vi radite na problemu.

Vane take da se upamte

Korak 1. je Preimenovanje.

Preimenovanje znai nazivanje napadnih i neeljenih misli i ponaanja njihovim

pravim imenom: opsesijama i kompuIsijama-prisilama.

Preimenovanje nee uiniti da neeljene misli i potrebe odmah nestanu, ali e vas
prirpemiti za promenu vaih reakcija u ponaanju u odnosu na njih.

Kada menjate vae ponaanje, vi menjate i va mozak.

Klju uspeha je da pojaate vaeg Nepristrasnog Posmatraa, vau sposobnost da

stanete izvan sebe i da posmatrate vae akcije sa poptunom svesnou uma.

2
Korak 2 : Ponovno Odreivanje i
pripisivanje
''Deblokiranje vaeg mozga''

Korak 1. Preimenovanje
Korak 2. PONOVNO ODREIVANJE I PRIPISIVANJE
Korak 3. Refokusiranje
Korak 4. Ponovno vrednovanje - revalorizovanje

Korak 2.: Ponovno odreivanje i pripisivanje, odgovara na pitanja ''Zato ove dosadne misli,
prisilne potrebe i ponaanja ne nestaju? Zato me stalno mue? emu treba da ih pripiem?''
Odgovor na ova pitanja jeste da gore napomenuti simptomi ostaju uporni zbog injenice da su to
simptomi opsesivno-kompulsivnog poremeaja (OKP-a), stanja za koje je nauno dokazano da je
vezano za biohemijsku neravnoteu u mozgu koja uzrokuje da va mozak pogreno radi. Sad postoje
jaki nauni dokazi da deo vaeg mozga koji radi slino menjau kod automobila, ne radi ispravno.
Zbog toga se va mozak ''zaglavi u brzini''. Posledica ovoga je da je ua vas teko da menjate
ponaanja-aktivnosti. Va cilj kod koraka Ponovnog Odreivanja i Pripisivanja jeste da shvatite da
razlog zbog kojeg su te misli i potrebe takve lei u vaem kabastom mozgu (pogledati shemu na str.
XXXIII).

THE FAR SIDE

GARY LARSON

Profesor Lundkvist na seminaru posveenom kompulsivnim misliocima,

ilustruje svoiu tehniku zaheftavanja mozga
Sa dunim potovanjem prema Profesoru Lundkvistu (Prof. Lundquist) zahvaljujui kome je
razvijena sledea tehnika, u ovom poglavlju ete nauiti nau tehniku "zaheftavanja mozga" za
prevazilaenje simptoma OKP-a.
Na metod, moram vam odmah rei, nema nikakve veze sa malim metalnim delovima za
spajanje-heftanje. Na UCLA-i koristimo samousmeravajuu terapiju ponaanja kao tehniku
zaheftavanja mozga. Drugim reima, mi koristimo sopstvenu snagu uma kako bi zapravo
menjali hemiju svog mozga. To je ono to vi postiete kada zaobiete te napadne misli koje se
zaglave u vaem mozgu i koje odbijaju da odu. Nae orua jesu etiri Koraka - Preimenovanja,
Ponovna Odreivanja, Refokusiranja i Ponovna vrednovanja.
Vremenom, uz upornost, ona e vam omoguiti da "zaheftate" taj hiperaktivni prefrontalni korteks.
Nema potrebe za nekom hirurkom operacijom. Vi to moete uraditi svojim umom.
Kad govorim o samousmeravajuoj terapiji ponaanja, mislim na jedan aktivan odgovor na
simptome OKP-a u kojem utvrujete pravi identitet tog uljeza i borite se protiv njega koristei etiri
horaka kako bi menjali "te zarale brzine" u vaem mozgu.
Kod koraka 1.: Preimenovanja, vi ste saznali vanost nazivanja opsesije opsesijom i kompulsije
kompulsijom. Ali samo Preimenovanje nee uiniti da te bolne misli i potrebe nestanu.Vi se pitate:
"Zato mi, doavola, to stalno dosauje?" To vam stalno dosauje jer imate kvar u svom mozgu -

blokiran automatski prenos brzina o kojem ste saznali u Uvodu.

Sad je vreme da preemo na korak 2. Ponovno Odreivanje i Pripisivanje odnosno dodele pravog
atributa. Vi ste ve identifikovali va problem kao OKP. Kod Ponovnog Odreivanja i pripisivanja
nauite da pripiete vei deo krivice za svoj OKP svom mozgu: To je moj mozak, on mi alje
pogrene poruke. Ja imam medicinski problem kod kojeg moj mozak ne preiava moje misli i
iskustva kako treba i onda neispravno reagujem na stvari za koje znam da nema nikakvog smisla tako
reagovati. Ali ako promenim nain na koji reagujem na pogrene poruke, mogu da uinim da moj
mozak radi bolje, to e popraviti moje loe misli i oseanja.

"TO NISAM JA - TO JE MOJ MOZAK"

Te misli i prisilne potrebe ine va ivot nepodnoljivim, vi morate da napravite aktivne i pozitivne
strategije za rad kojim ete ih zaobilaziti. Vi se morate prilagoditi i govoriti sebi: "To nisam ja- to je
moj mozak".
Nikad ne bih rekao osobi sa Parkinsonovom boleu. "Prekini sa tim drhtanjem. Nemoj se pokretati
dok ne prekine sa drhtanjem". Ta osoba ne moe svojom eljom da uini da drhtanje nestane, isto kao
to ni osoba sa OKP-em ne moe svojom eljom da odstrani pogrene poruke kojim ih njegov-njen
mozak bombarduje. Oboje imaju medicinski problem kojem se moraju prilagoditi. (Interesantno je da
je i Parkinsonova bolest kao i OKP uzrokovana poremeajima u strukturi mozga zvanog striatum).
Uzaludno je i kontraproduktivno za osobu koja ima Parkinsonovu bolest da zakljui: "O, ja
nita ne valjam. Ne mogu da se kreem istom brzinom kao i ostali". I isto tako je
kontraproduktivno za osobu sa OKP-em da se preda, i da kae: "Ova stvar je previe mona,
previe monstruozna. Ja se ne mogu izboriti protiv nje, pa u da radim kako mi kae".
Ranije sam opisao koncept Nepristrasnog Posmatraa, ili potpunu svesnost uma. Koristei
Nepristrasnog Posmatraa, moete se distancirati od OKP-a pravei tako rastojanje ili
sigurnosnu zonu izmeu vaeg celokupnog unutranjeg duha i vaih neeljenih, napadnih
prisilnih potreba. Umesto da odgovorite na prisilne potrebe na nemislei, mehaniki nain, sebi
predstavite alternative. U poetku terapije, dobro je pronai neke alternativne aktivnosti
(ponaanja) koje bi bile spremne kad vas uhvati bol OKP-a. To moe da bude bilo koja prijatna
i konstruktivna aktivnost. Naroito su za to dobri hobiji.
Ponovno Odreivanje i pripisivanje pojaavaju proces celokupne svesnosti uma. Kada
jedanput shvatite daje to OKP, sledei korak je dublje razumevanje razloga zbog kojeg je to
toliko dosadno i nee da vas napusti. Mi sad znamo, bez ikakvog dvoumljenja, da vas to ne
naputa zbog medicinskog problema, biohemijske neravnotee u mozgu. Tako to Odreujete i
pripisujete bol ovome medicinskom stanju, pojaavate uverenje da to nije vaa volja, niste vi, i
da to nee ovladati vaim duhom. Vi ste jo uvek ouvani i sposobni da pravite svesne,
promiljene odluke u reakcijama na va bol.

LANA UZBUNA!
Jedna ena iz moje sedmine terapijske grupe za OKP je tako dobro rekla: "Terapija ponaanja
unitava la koju nam anksioznost saoptava". Drugim reima jaina i izopaenost ovih misli
ili potreba nije slabost linosti ili psiholoki problem. To je jednostavno lana uzbuna
uzrokovana kratkim spojem u mozgu. Razmiljanje u ovakvoj analogiji bi trebalo da pomogne
da shvatite pravu reakciju na ovakve potrebe. U sred noi se pokrene auto-alarm. To vas
probudi i vi postajete uznemireni i ljuti. Ali samo bi budala leala u krevetu okreui se s jedne

na drugu stranu, pokuavajui svojom voljom da zaustavi alarm. To se nee dogoditi. Veoma je
verovatno da alarm reaguje na kratak spoj koji je uzrokovao pogreni signal. Razumna osoba se
trudi da ignorie alarm, misli o neem drugom, i ponovo odlazi da spava. Kada vam OKP
poalje pogreni signal - poruku, vi ne moete da ga oterate ali ne morate da postupate na
osnovu njega. Prvo ga Preimenujte, a zatim Ponovo Odredite i dodelite mu pravi atribut. Onda
recite sebi: "Ja neu ovo da radim. Ja ne elim to da radim. To nisam ja, to je moj OKP".
U borbi sa kompulsijama ili prisilama, imali smo uspeha u korienju petnaestominutnog
pravila: kada vas savlada prisilna potreba da izvravate kompulsiju - prisilnu radnju, pokuajte
da saekate petnaest minuta. Ovo nije samo pasivno ekanje. To je period ekanja u kome vi
aktivno sebi govorite: "Ovo nisu prave misli. Ovo su pogrene poruke iz mog mozga". Ako u
roku od petnaest minuta prisilna potreba pone da slabi, a to se esto deava, poinjete da
uviate da imate oseaj kontrole nad vaim OKP-em. Vi niste vie pasivna rtva.
Besmisleno je sedeti i stalno biti zaokupljen mislima o tome kako e vam biti uasan ivot
ako uradite to to vam sugerie strana, prisilna, opsesivna misao. Vi to neete uraditi. Zato ne?
Zato to vaa prava linost ne eli to da uradi. Zamislite teke puae koji moraju da se odreknu
od puenja zbog svog zdravlja. Oni moda nikad nee biti potpuno bez elje da pue cigarete,
ali oni mogu da prestanu da pue tako to e promeniti svoje ponaanje u reakciji na potrebu da
pue. Vremenom i potreba za puenjem nestaje.
Zapamtite da OKP nije neko zadovoljenje skrivenih elja. To je jednostavno pokvarena maina.
OKP moe da imitira realnost, ali realnost nikada ne imitira oseaj OKP-a. Ova injenica
dovodi do veoma vanog principa: Ako oseate da to moe biti OKP, onda je to OKP! Da je to
realnost, ne bi se osetila ak ni mogunost da je to OKP.

OVO JE RAT
Koraci Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja se obino izvravaju zajedno zbog toga to
jedan drugog pojaavaju, odnosno zato to celokupna svesnost uma (Nepristrasni Posmatra) i
svesno razumevanje da je to jedan signal iz vaeg mozga sa pogrenom informacijom, obino
idu zajedno. Ove tehnike su osnova za izgradnju monog sistema za odbranu protiv ovog
neprijatelja OKP-a. Moete zamisliti to kao jednu platformu na koju moete stati i odatle
posmatrati suludu i budalastu prirodu OKP-a, i sa koje moete planirati vae protivnapade. Bez
obzira koliko su neprijatna oseanja, kad stanete na tu platformu, vi vladate situacijom. Istina
je na vaoj strani.
Bilo je sluajeva kada bi Barbara koja je imala opsesije oko proveravanja i zakljuavanja
stvari (seate se Kafe?) dola kui sa posla pod velikim stresom od svojih opsesivnih misli- 'Da
nije nekog udarila dok je vozila? Da nije stavila poslovni ugovor u pogrean koverat? Da li je
to pismo koje je stavila u potansko sandue zaista i otilo?' - pa bi morala odmah da ode u
krevet. Ali ona ne bi sebi doputala da zaspi zato "to bi je to bre dovelo do novog dana sa
novim napadom OKP-a. Ja bih samo leala u krevetu kao bolesnik, i oputala se. Moj ivot se
vukao s danima i onda se od njih oporavljao. I tu je bila i strepnja od sledeeg dana".
Danas, deset godina poto je prvi put imala simptome OKP-a i est godina otkad je poela
da primenjuje samousmervajuu terapiju ponaanja, Barbara moe da kae da su njeni preostali
simptomi OKP-a "samo mala neprijatnost, kao to svakog dana moramo da oistimo zube".
Posle etiri godine patnje osetila je kao da gubi bitku. Nekoliko stvari se nadovezalo i
doprinelo njenom oseaju poraza. Jednom kada je za vikend otila iz grada bila je sva obuzeta
strahom da je ostavila vrata od stana nezakljuana, iako ih je naravno zakljuala. Barbara je

onda pozvala vlasnicu kue, rekla joj da nije zakljuala vrata i zamolila je da ih zakljua.
Prirodno, nije rekla da zapravo nije bila sigurna u to da li ih je zakljuala. "Nisam elela da
misli da sam udna i nestabilna". Desilo se neminovno. Vlasnica je tada otkljuala vrata. Kad
se Barbara vratila i nala vrata otkljuana, shvatila je: "Ne mogu ak ni da nabrojim sve ljude
koji bi mi pomogli na ovakav nain, jer na kraju, sabotiram samu sebe". Po prvi put osetila se
zaista poraenom.
Negde u to vreme njeni mnemoniki patenti (za podseanje) su gubili na svojoj inovaciji i
delotvornosti. Isprva, mogla je da kae: "Dobro, sad zakljuavam vrata. Nosim plavu koulju.
Danas je utorak". Onda kada bi dola na posao, rekla bi sebi: "Okej, plava koulja .Utorak.
Vrata moraju biti zakljuana". Ali ova tehnika vie nije uspevala. Mozak je poeo da joj govori.
''Aha! Moda si isto tako nosila plavu koulju i u ponedeljak".
Tih dana je bila primorana da dolazei na posao jednog jutra u tani ponese aparat za kafu i
peglu, i da ih krije tu na poslu. Bila je posramljena. "Imala sam problema sa vrednovanjem sebe,
u vezi sa mojim OKP-em, a i zbog mog poloaja na poslu, profesionalno (stalno je radila loiji
posao). Povrh svega toga, nije mi trebalo da se sazna da u tani imam i peglu".
Kada je saznala da ima biohemijski poremeaj i da moe sebi da pomogne kroz terapiju
ponaanja, poela je da napreduje. Barbara kae: "Va mozak moe da zapadne u tako loe
stvari. Kaete: 'Da li je tednjak iskljuen? Da li je iskljuen? I onda doete do take kad kaete:
'Dobro, ta je iskljueno? Kada okrenem ruicu na poziciju iskljueno, kako zaista znam da je to
zaista i pozicija za iskljueno?'"
Kad joj je stanje bilo najgore, nije mogla da pobegne ni na odmor: Proveravala bi tednjake
drugih ljudi. Ako ne bi to radila, njen mozak bi joj govorio da e se dogoditi neka strana
katastrofa.
Koristei potpunu svesnost uma kad god je neto proveravala, Barbara je mogla da ignorie
svoje prinudne potrebe OKP-a, znajui da je iskljuila tednjak ili zakljuala vrata. Ona sebi
kae: "Bolest je to to me ini nesigurnom. I dok imam oseaj da tednjak nije iskljuen, ja sam
ga proveravala sa potpunom sveu i trebalo bi sad da se udaljim" . Njen OKP je ne ometa vie u
velikoj meri. To je vie "prisustvo u mom ivotu, tako stvarno i uporno na svoj nain kao dete
koje plae i trai". Ona zna ta da uradi kad njen malian plae. Takoe zna ta da uradi kad
neto trai njen OKP.
Sluaj je hteo da je Barbara zatrudnela u vreme kad je poela sa terapijom, i ona smatra da joj
je trudnoa pomogla u ubrzavanju procesa leenja. Kao to znamo stres pojaava OKPsimptome. Kad je Barbara zatrudnela, stepen vanosti stvari se za nju izmenio. "Nisam vie
brinula toliko za posao, koliko sam se brinula da ostanem mirna i bez stesa za vreme trudnoe.
Samo sam odluila, 'Pa dobro ako pismo i ode sa puno greaka, koga je briga?' Znala sam da se
ne vraam vie na to radno mesto. I moji simptomi opsesivno-kompulsivnog poremeaja bi se
smanjili". tavie, broj njenih greaka nije porastao.
Svako ko ima OKP e vam rei da je odbijanje da se povinuje prinudnim potrebama ili
prisilama veoma teko. Bolno je re koju najee ujem.
Doti je izvravala gomile bizamih rituala iz straha da se neto ne dogodi oima njenog sina.
Ona opisuje odbijanje da izvri prisilu kao gubitak starog prijatelja. Uvek kaem: OKP je kao
prijateljski neprijatelj. To je neto ega hoete da se otarasite, ali je isto tako i deo vas od kojeg
ne odustajete. Lake je da izvrite ritual, nego da se izborite protiv oseanja. Neki put moemo
da koristimo kompulsije da bi izbegli da se suoimo sa neim to ne elimo da radimo ili nekom
nepoeljnom osobom. Ali sad znamo da je to pretplata na bol za ceo ivot.
Jedna od osoba sa OKP-em veoma dobro opisuje ta se dogaa sa onima koji se ne odupru:

"Loe navike naprave brazde u vaem mozgu". I te strane, uznemirujue misli se zaglavljuju
ba u tim brazdama.

SVE JE U VAOJ GLAVI

Ljudski mozak koji je teak oko tri funte, i koji je grubo reeno veliine dve pesnice stavljene
zajedno, najkomplikovaniji je i najfascinantniji od svih naih organa, sa mreom od oko deset
milijardi povezanih nervnih elija ili neurona.
Naa istraivanja na ljudima sa OKP-em, na UCLA-i, dovela su nas do nedvosmislenog
saznanja, da je OKP neuropsihijatrijska bolest uzrokovana grekom u funkcijama mozga. Prvo,
sagledajmo bolje ljudski mozak unutra, i nauimo neto vie o tim delovima mozga sa
mistinim imenima, njihovim funkcijama, i ta to polazi pogrenim putem i dozvoljava OKP-u
da napadne.
Ovaj mali pregled bi trebalo da bude od pomoi: (Kljune strukture su prikazane na emi 2.)
Prvo su dati latinski nazivi kosim slovima, zatim uobiajeni nazivi koji korieni dalje u ovoj
knjizi, i najzad prevodi na srpski jezik su u zagradama.
STRIATUM - Striatum (prugasto telo) - Sastoji se iz dva dela: to su putamen-putamen
(ljuska) i caudate nucleus - nukleus-kaudatus (repato jedro), koji se nalaze jedan do drugog u
jezgru mozga, duboko u centru. Putamen je automatski menja za deo mozga koji regulie
motorne i fizike kretnje, a nukleus-kaudatus je automatski menja i stanica za proiavanje za
eoni deo mozga, koji kontrolie misli.
ORBITAL CORTEX - PREFRONTALNI KORTEKS (PREEONA KORA) to je donji deo
eonog dela mozga, odnosno taka zagrevanja za OKP. Ovaj deo mozga se koristi za otkrivanje
greaka i smeten je odmah iznad onih duplji. Tu se kombinuju misli i oseanja. Prefrontaini
korteks moe da vas obavesti da je neto dobro ili pogreno, da li je to neto to bi trebalo da se
pojavi ili treba da se izbegne.
CORTEX - Korteks (modana kora) je spoljna povrina mozga. eona kora je mesto gde se
odvija najnaprednije planiranje i razmiljanje.
BASAL GANGLIA - Bazalna ganglija je skoro isto to i striatum; ovi izrazi se skoro mogu
zameniti jedan drugim. Nukleus-kaudatus, koji nam omoguava da "promenimo brzine",
odnosno da preemo iz jednog ponaanja u drugo, jeste deo bazalne ganglije.
CYNGULATE GYRUS - Cingulatni-girus (pojasna vijuga) se nalazi u centru mozga, u
najdubljem delu korteksa. Povezan je sa centrima za stomak i kontrolu srca i odgovoran je za
davanje oseaja da bi neto strano moglo da se dogodi ako ne izvrite prisilnu radnju pranja,
proveravanja i slino.
THALAMUS - Talamus (gr. komora) je centralna relejna stanica za obradu informacija koje
dolaze od telesnih senzora - ula.
Na omotu korica ove knjige se nalaze fotografije mozga pacijenta Bendamina, na UCLA-i,
pre i posle kognitivne terapije ponaanja (cognitive biobehavioral therapy) za tretman OKP-a
(ovaj snimak PET skenera je takoe prikazan na emi 3, str. 60). Bendaminu, kao i drugim
osobama u naem istraivanju na UCLA-i, je ubrizgana veoma mala koliina rastvora slinog
glukozi, koja se kasnije nalazila u mozgu po nekoliko sati omoguujui nam da nainimo snimke
i da izmerimo metaboliku aktivnost u raznim delovima mozga. Mnogi ljudi se oseaju oputeni
kad se skeniraju, verovatno zbog samog zvuka skenera. Pre nego to im ubrizgamo rastvor,
kaemo im: "U sledeih pola sata ili vie, praviemo snimke svega to va mozak radi. Ako tada
budete imali opsesije, tu smo da bi smo i to zabeleili, ta god se dogodi, nek se dogodi". To nije

izazov. Kasnije kad radimo ponovno skeniranje, posle terapije, kaemo im da ako se opsesije i
kompulsije pojave za vreme skeniranja, treba da urade etiri koraka, onako kako su nauili.
Pokazalo se da je prikazivanje snimaka pacijentima veoma korisno jer im pomae da shvate: ''To
nisam ja, to je moj mozak''. Znanje o tome ta uzrokuje njihove prinudne potrebe, motivie ih da
rade od patolokog ka zdravom ponaanju i da kroz takav rad ustvari promene hemijske procese
u svom mozgu.
Ova skeniranja koja koriste tomografiju pozitronske emisije (PET), jasno pokazuju da je
prefrontaini korteks - kod ljudi sa OKP-em donji deo eonog dela mozga hipermetabolian ili
pregrejan (vidi emu 1 na str xxxiii). Boje prikazuju razliite stepene metabolizma glukoze u
mozgu, ili energije koja se koristi, sa crvenom kao najtoplijom i plavom kao najhladnijom. Ovi
PET snimci nam pokazuju da to je ponaanje vie automatsko, korteksu treba manje energije
da bi ga izvrio. Za sada imajte na um U jedno kljuno otkrie: Nukleus-kaudatus (Caudate
nucleus) duboko u jezgru vaeg mozga, koji se pojavljuje kao izvor osnovnog problema kod
ljudi sa OKP-em, "hladi se" kao rezultat terapije lekovima ili kombinacije terapije lekovima sa
terapijom ponaanja, ili samo terapije ponaanja. Ovo je naroito izraeno na desnoj strani
mozga. Sad moemo rei da smo nauno pokazali da menjajui ponaanje moete promeniti
svoj mozak. Ako promenite reakcije u svom ponaanju u odnosu na pogrene poruke OKP-a,
promeniete one delove u svom mozgu koji uzrokuju OKP, to e onda dovesti do poboljanja
u vezi vaih simptoma.

Za deset godina istraivanja koje je dovelo do ovog zaista epohalnog otkria moje kolege i ja
smo izvrili dosta eksperimenata koj i su jako poboljali nae razumevanje interakcije uma i
mozga.

Dr Don Maciota (John Mazziotta), koji vodi Odeljenje za mapiranje mozga na

Neuropsihijatrijskom Institutu pri UCLA-i, je napravio eksperiment u kojem se od subjekata
trailo da naue proste rotacione pokrete sa kaiprstom i palcem, pokreti koji su bili slini
onima koje koristimo pri pisanju. Ali zbog toga to su dobili instrukcije da urade ove pokrete
tano i po odreenom redosledu, pacijenti su morali prilino da razmiljaju dok to rade. Ono
to se dogodilo bilo je i oekivano, deo njihovog korteksa koji je zaduen za pokrete ruke i
pristiju je postao veoma metaboliki aktivan. Drugim reima, njegova potronja energije se
poveala i dolo je do zagrevanja. Sledee, od subjekata je bilo zatraeno da ispisuju svoje ime
vie puta. Znate da kad potpisujete 40 trave1 ekova, ve posle etvrtog ili petog vaa misao
nije mnogo angaovana na to. Ono to smo nauili je da kad su mehaniki poslovi veoma
poznati, onda izgleda da striatum preuzima funkciju. Kortkes onda troi veoma malo energije,
dok se potronja energije za striatum vidno poveava. To je opet laka automatska transmisija na
delu.
Zamislite koncertne pijaniste: tek poto su nauili da sviraju, oni moraju da misle o
pokretanju svojih prstiju, to troi dosta energije kod dela korteksa za pokrete. Ali kad dostignu
status za koncertne sale, tada pokreu prste automatski. Onda misle o prelazima i boji tonova
muzike. Korteks ne mora da koristi mnogo energije za misli o pokretanju prstiju, striatum to
obavlja. Ovako su napredniji delovi modane kore osloboeni da misle o finijim odlikama
muzike. Eksperiment sa naim subjektima koji su pisali dao nam je spoznaju celokupnog ovog
procesa.
Kad je Dr Maciota ponovio eksperimenat sa ljudima koji boluju od Hantigtonove bolesti,
genetski uzrokovane bolesti koja se pojavljuje u sredovenom dobu koja se ispoljava kao
gubitak kontrole nad pokretima, rezultati su bili drugaiji. Onaj deo mozga koji je obino
stimulisan radom na nekom nepoznatom poslu je sad bio stimulisan radom jednog poznatog
posla kao to ispisivanje svog imena. Zbog degenerativnih efekata bolesti, njihovi nukleuskaudatusi i putameni nisu funkcionisali kako treba adelovi nukleuskauda tusa i putamena bili su
mrtvi ili su odumirali. Subjekti su troili dosta energije u korteksu kako bi smislili strategiju za
ispisivanje svog imena zbog toga to su njihovi automatski prenosi brzine i filteri bili
pokvareni. Rekli su nam da im je trebalo dosta energije i razmiljanja i da je to bio teak posao.
Pre poetka bolesti oni su mogli da se potpiu automatski, bez premiljanja. Sada, oni moraju
da konrtoliu svoje ruke, i mentalno i fiziki. Koristili su korteks koji je preuzimao onu funkciju
koju je obino izvravao striatum. Kod ljudi sa Hantigtonovom boleu striatum na kraju
nestaje, za sve svoje name ne i funkcije, a abnormalni i novi pokreti, karakteristini za ovu
bolest se poveavaju, npr.- krivljenje i uvijanje.
Dok kod ljudi sa Hantigtonovom boleu injenica da automatska transmisija i filter ne
funkcioniu, jeste uzrok neeljenih pokreta, tako su kod ljudi sa OKP-em, neeljene misli i
potrebe uzrok tome, misli su opsesivne misli, a potrebe su kompulsivne prisilne potrebe. Kao
to pacijenti sa Hantigtonovom boleu moraju da primene dosta energije i misli da bi ispisali
svoja imena jer im ne rade odreeni centri (Nukleus-kaudatus i putamen), ljudi sa OKP-em
treba da uloe napor i primene svoje razmiljanje u terapiji ponaanja, da bi zaobili simptpome
OKP-a. Zbog sistema za preiavanje kod striatuma, koji ne radi kako treba, treba uloiti trud
da se ponaanje promeni, dok su uznemirujue misli i prinudne potrebe jo prisutne. (nauiete
vie o procesu u sledeem poglavlju.) Ali postoji jedna velika razlika: OKP je uglavnom reiv
problem a Hantigtonova bolest, za sada, na nesreu nije, iako je aktivno istraivanje u toku, sa
dosta nade u napredak.
Eksperiment sa ljudima koji boluju od Hantingtonove bolesti nas je dosta pouio o mozgu

ljudi sa OKP-em. Znamo da kad striatum radi kako treba, on deluje kao filter koji kao kapija
zagrauje ili proputa informacije koje su mu poslate od ula, to je ispravna uloga u centru
mozga koji je zaduen za ponaanje. Najverovatnije da se kod OKP-a dogaa da stari evolutivni
centri, ili petlje- kola, u korteksu kao one za pranje ili proveravanje, provaljuju kroz ovu kapiju,
verovatno zbog problema u nukleus-kaudatusu. Kad ne postoji efikasno zatvaranje ili
proputanje, osoba moe biti ophrvana ovim napadnim potrebama i raditi po njihovom nalogu i
ponaati se neispravno. Ove akcije su nazvane "uporna ponaanja" - (behavioral
perseverations), to je lepe ime za prisile-kompulsije. Kompulsije su uporna ponaanja za koja
osoba zna da nisu ispravna i iskreno ne eli da ih izvrava. Misao doe na "kapiju", kapija se
zakoi u otvorenom poloaju i misao onda dolazi unutra mnogo puta. Onda ljudi postaju uporni
u pranju ruku ili proveravanju tednjaka, iako za to nema svrhe. Ove akcije im mogu doneti
momentalno olakanje, ali onda - bum - zato to se kapija (filter) zaglavi otvorena, prinudna
potreba da se pere ili proverava probija se tu opet i opet. Da bi situacija bila gora, sva
verovatnoa da to vie kompulsija vri pritisak, kapija se vre zaglavljuje.
U nedostatku potpuno funkcionainog striatuma korteks mora da funkcionie na nain koji
zahteva svesno uloen napor, jer neeljene misli i potrebe imaju tendenciju da se umeaju. Ovo
je ta vrsta napora koju zahteva terapija ponaanja, kad osoba eli da ovlada svojim reakcijama
na prinudne prisilne potrebe.
Imamo dosta razloga da verujemo da osoba sa OKP-em ne moe da se otarasi ovih misli i
prislnih potreba zbog jednog dela frontainog korteksa, "sistema za ranu uzbunu" u mozgu koji
se pogreno oglaava. Krivac bi lako moglo da bude neispravno preiavanje u nukleuskaudatusu. Evolucija bi mogla da bude vaan faktor za poreklo klasinih simptoma OKP-a.
Razmislite o vrstama automatskih ponaanja koja su bila vrsto srnetena u centrima petljama
mozgova naih predaka.Vrlo je verovatno da su ova ponaanja imala veze sa izbegavanjem
zagaenja, trovanja i sa proveravanjem da bi se osiguralo na primer da peina nije prljava ili
opasna.

ZAGLAVLJENI U BRZINI
Kod terapije ponaanja mi pokuavamo da objasnimo pacijentima ta se dogaa u njihovim
mozgovima tako da oni koriste svoj korteks da sebi pomognu, kako bi prekinuli sa neispravnim
ponaanjima. Poto je njihov automatski menja pokvaren, moraju da koriste korteks da bi se
prebacili na neki korisniji posao. Ja kaem svojim pacijentima: "Vama kao da je sueno da
imate lo runi menja. U stvari, ni taj vam ne radi kako valja. Zaglavljuje se. Teko se pomera,
ali uz napor, vi moete da prebacijete te brzine sami". Nije lako. To je teak posao, jer je menja
zaglavljen. Ali, ako stalno prebacuju ove brzine tako to e svesno menjati svoja ponaanja, oni
zapravo poinju da popravljaju svoju automatsku transmisiju, menjajui metabolizam striatuma.
Koristei korteks oni rade tako to zaobilaze greku u striatumu. Lepota ove tehnike je da oni
ovim ine da polako automatski prenos brzine pone ponovo da radi. Kako radite na tome,
postaje sve lake da prebacujete brzine i da menjate vae ponaanje.
Pri terapiji postoji takoe promena kod funkcije cingulatni-girus-a u onom delu korteksa koji
je odgovoran za oseaj da e neto strano da se dogodi ako ne izvrite prisilu - kompulsiju. Pre
terapije, cingulatni-girus (cingulate-gyrus) je tesno vezan za prefrontaini korteks, to je
verovatno i razlog da opsesivne misli i prinudne potrebe prati tako jak oseaj straha. Ovo je
jedan od glavnih problema kod OKP-a. Poto osoba proe kroz metodu etiri Koraka,
prefrontaini korteks i cingulat girus se razdvoje i ponu opet slobodno da rade, a strah i strepnja

se znaajno smanjuju.
Brojna neuroloka istraivanja su pokazala da kad bazaina ganglija ili striatum ne radi
ispravno, automatska kontrola kretanja je prekinuta i korteks mora da pomogne. Svesna misao
je potrebna da bi kontrolisali prebacivanje sa jednog ponaanja na drugo. Kod osobe sa
Parkinsonovom boleu, pokvarena automatska transmisija u striatumu dovodi do krutosti
kretanja i problema sa ukljuenou (odnosno iskljuenou). Menja je zaglavljen i osoba
mora da misli o svakom i malom pokretu ili koraku.
Kod Tureovog sindroma (Tourette's syndrome) bolesti koja je genetski srodna sa OKP-em,
kod osobe se razvijaju hronini viestruki tikovi, ili nagli pokreti i glasovi koji se dogaaju bez
upozorenja ili nagovetaja. Problem je - kao to verujemo da je i kod OKP-a, u striatumu koji
ne moduilira ispravno za korteks. tavie, naunici znaju da ljudi koji imaju oteenje na
bazalnoj gangliji, ili na eonom delu mozga, stalno izvravaju neku radnju-ponaanje,
ponavljajui je i onda kad im to vie nije potrebno i zapravo postaje tetno po njih. Osoba sa
OKP-em izvrava ritual kao reakciju na opsesivnu misao, a sve vreme znajui da to nema
smisla. Kao i kod ovih drugih stanja - bolesti, verujemo da razlog lei u pogrenom
funkcionisanju modulacije (pravilnog obavetavanja - usaglaavanja) korteksa od strane
putamena - automatske transmisije i nukleus-kaudatusa - sistema za preiavanje delova
striatuma ili bazaine ganglije.
Dok od etrdeset osoba, jedna ima OKP, OKP se javlja kod jednog od pet lanova porodice, ili
roaka onih koji imaju Tureov sindrom (Tourette's syndrome). Jedna polovina, do dve treine
samih ljudi sa Tureovim sindromom daju evidenciju koja podrava teoriju o genetskoj
asocijaciji ovih bolesti. esto rtve Tureovog sindroma dobiju i bolan artritis ili tendonitis u
zglobovima, zbog intenzivnih i naglih pokreta koje uzrokuju motorni tikovi. U sutini, oni
dobijaju jaku napadnu potrebu da se kreu, i onda izvravaju tikove da bi sebi olakali
neprijatno oseanje. Oni takoe mogu da dobiju glasovne tikove, koje obino poinju
prinudnom potrebom da se stalno nakaljavaju "istei grlo", koji kasnije mogu da prerastu u
razne neartikulisane uzvike ili druge glasove. Ili pak mogu da ponu da viu sramotne rei ili
rasistike uvrede, bez svoje volje, to ih dovodi u teko stanje stresa. Stres pojaava njihove
prinudne potrebe, kao to je to sluaj i kod OKP-a. Preliminarni podaci sa snimaka PETskenerom pokazuju da putamen, deo striatuma koji se nalazi uz nukleus-kaudatus a upravlja
kretnjama tela, menja metaboliku aktivnost kod ljudi sa Tureovim sindromom. Mnogi ljudi sa
OKP-em imaju i motorne tikove, a mnogi ljudi sa Tureovim sindromom dobiju kompulsivne
simptome. Verujemo da je zajedniko za obe bolesti to to deo korteksa- verovatno motorni
korteks kod motornih tikova ili prefrontaini korteks kod opsesija i kompulsija - nisu ispravno
modulirani od strane odgovarajuih delova striatuma (problemi u putamenu su u vezi sa
tikovima, a problemi u nukleus-kaudatusu vezi sa OKP-em). Tako da su problemi u ove dve
bliske strukture mozga koje moduliraju ili filtriraju pokrete najednoj strani i misli na drugoj
izvor dva genetski povezana stanja koja su uzrok tekoama sa napadnim pokretima (motornm
tikovima), kod Tureovog sindroma, ili tekoama sa opsesivnim mislima kod OKP-a.

TI PRAGMATINI PRIMATI
Prednji-eoni deo mozga je deo gde se odvija najnaprednija obrada podataka i reavanje

problema. Zbog prirode strukture mozga koja alje informacije donjem delu eonog dela
mozga - prefrontainom korteksu, izgleda vrlo verovatno da se i reavanje problema koji
ukljuuju emocionalne probleme takoe tu odvija. Istraivanje T.Rolsa (Rol1s), psihologa
ponaanja na Oksfordskom Univerzitetu, je dalo neke interesantne podatke koji mogu da budu
vani za razumevanje uloge mozga kod simptoma kao to je OKP.
Rols je eleo da sazna ta se zaista dogaa u mozgu kada se stalno ponavljaju neispravna
ponaanja ili uporna ponaanja, pa je trenirao rezus-majmune da izvre jedan prost zadatak. Na
primer, majmuni su nauili da bi svaki put kada bi se pojavio plavi signal bili nagraivani
crnim sokom od kupine koji su lizali sa kraja cevi. Majmuni su zaista voleli sok i radili bi
veoma naporno da naue ponaanja koja bi im obeavala ovakvu nagradu. Majmuni su uili
brzo; kada bi se pojavila plava boja, -tap, i sok je bio u cevici. Majmuni su tako radili sreno i
efikasno, liui cevicu u odgovarajue vreme. Preko elektroda koje su bile postavljene na
njihove mozgove, Rols je otkrio da kada su shvatili da odreena boja znai da e se pojaviti sok,
elije u prefrontalnom korteksu bi se palile odmah po pojavi te boje. Jasno je da je prefrontaini
korteks bio sposoban da se prikljui na signale koji su znaili "sok dolazi".
Rols je znao da kao to su majmuni voleli sok, tako su i mrzeli ukus slane vode. Kada je
majmunima ponudio kau sa slanom vodom, oni su ubrzo napravili vezu izmeu kae i slane
vode, tako da bi uskoro i sama pojava kae uzrokovala paljenje susednih elija u frontainom
korteksu, kako bi pomogle majmunima da se povuku i izbegnu slanu vodu. To znai da postoje
elije u prefrontalnom korteksu koje se aktiviraju - pale kad postoji neto to elimo i isto tako
postoje elije koje se aktiviraju kad neto elimo da izbegnemo. Prilino je jasno da je
prefrontaini kortks kod majmuna bio ukljuen u prepoznavanju stimulusa iz okruenja i za
obavetavanja majmuna o tome: " Hej, ovo je neto to eli. To je neto to ne eli"
Sledee to je Rols eleo da vidi ta e se dogoditi ako prevari majmune. Sada su majmuni
morali da naue da e im zeleni a ne plavi signal doneti sok. U prvom pokuaju, kada su
majmuni polizali cevicu odreenu za plavi signal i naili na slanu vodu umesto soka, druge
elije u njihovom prefrontalnom korteksu su reagovale mnogo jae i sa mnogo duim
vremenom njihovog paljenja nego elije koje bi se palile kad su stvari ile kako su oni
oekivali.
Vano je primetiti da te elije koje su reagovale i palile se u duim intervalima u mozgovima
majmuna, nisu tako reagovale na ukus slane vode izvan eksperimenta. Ono na ta su elije
reagovale je bila injenica da su majmuni napravili greku. U stvari, prefrontaini korteks je
reagovao i onda kad majmuni nisu dobili nita, kada bi oekivali da dobiju sok. Posle jednog do
dva pokuaja majmuni su prestali da liu cevicu vezanu za plavi signal. Brzo su nauili da
plavi signal nije taj koji obavlja posao za njih i da je tada za njih zeleni signal bio poeljan. To
to se izgleda deavalo je da poto su majmuni saznali da su bili prevareni i sada morali da
menjaju svoje ponaanje kako bi dobili eljeni sok, prefrontaini korteks bi napravio promenu da
bi im pomogao da odmah prepoznaju zeleni signal kao poeljan. Prefrontaini korteks je u stanju
da prepozna i tane i pogrene odgovore. To je "pravi sistem za otkrivanje greaka"-i pogreni
odgovori su ti koji ine da njegove elije reaguju tako jako i dugo.
Rols je nedavno spekulisao da bi ovakvi odgovori na otkrivanje greaka u prefrontalnom
korteksu mogli da ukljuttiu i emocionalne reakcije na situacije koje uzrokuju frustraciju.
Razumno je oekivati da aktivnost u prefrontalnom korteksu moe da bude u vezi sa
unutranjim oseanjem da neto nije u redu i da treba da bude ispravljeno odreenom
aktivnou - ponaanjem. Majmuni su reagovali tako to su promenili svoje ponaanje. Kod
pacijenata sa OKP-em, ovo "kolo za otkrivanje greaka" moe da postane hronino aktivno na

neispravan nain, ili neodgovarujue neaktivno, verovatno zbog kvara delova bazalne ganglije
zaduenih za preiavanje. Ovo bi moglo da rezultira u stalnim upornim i napadnim mislima,
ili oseajima da neto nije u redu. Cingulatni girus, koji ima veoma bliske interakcije i sa
prefrontainim kortekskom i nukleus-kaudatusom, moe dosta da pojaa to duboko oseanje
straha.
Eksperiment sa majmunima nam je pomogao da razumemo zato ljudi koji imaju oteen
prefrontaini korteks imaju problem sa preteranom upornou. Ako je sistem za otkrivanje
greaka pokvaren, ljudi imaju tekoe da prepoznaju prave greke, i skloni su da stalno
ponavljaju stare navike. Ali, eksperiment sa majmunima nam je takoe pomogao da razumemo
ta se dogaa kod OKP-a. Seate se da kad su majmuni ugledali neto to nisu eleli,
prefrontalni korteks je reagovao tako to je slao sledei signal: " To nije dobro, neto nije u
redu". Ali ono to je inilo da njihov prefrontaini korteks reaguje veoma jako, je bilo kada su
pogreili i kad plavi signal vie nije asocirao na sok. Intenzivna reakcija korteksa moe da
stvori oseanje da neto nije u redu". Ako sistem za otkrivanje greaka pone stalno da reaguje
ponavljajui svoje alarmirajue signale, to moe da stvori hronino oseanje "da neto nije u
redu," i vodi osobu do toga da u oaju stalno ponavlja odreene radnje i pokuava da "ispravi"
to oseanje. ta bi mogao da bude uzrok ovome? Mi znamo da je sistem za otkrivanje greaka
u frontainom korteksu vrsto povezan za nukleus kaudatus, koji ga modulira odnosno podeava
i usaglaava se s njim, i moe da ga iskljui tako to uzrokuje prebacivanje brzina na drugu
aktivnost-ponaanje. Sada postoje izvanredni dokazi iz raznih brojnih naunih istraivanja da
oteenje bazalne ganglije (iji je jedan deo nukleus-kaudatus) moe da bude uzrok stvaranju
OKP-a, sa njegovim stranim oseanjima "da neto nije u redu" koja vas ne naputaju.
Krajnja posledica problema u nukleus-kaudatusu moe biti zaglavljivanje sistema za
otkrivanje greaka u jednoj poziciji koja oznaava "ukljueno", to dovodi do oseanja "da
neto nije u redu" koje ne odlazi. Prema naoj teoriji, poto je prefrontalni korteks moduliran usaglaavan od strane nukleus-kaudatusa, kad modulacija u nukleus-kaudatusu ne radi kako
treba, onda prefrontalni korteks postaje hiperaktivan i osoba ima strane misli i oseanja koje
vode ka kompulsivnim ponaanjima koje osoba izvrava u oajnikom pokuaju da se oslobodi
tih oseanja. Na nesreu, ova ponavljajua ponaanja samo ine da se ta oseanja pogoraju.
Jedini nain da se ovaj zaarani krug prekine jeste da se promeni ponaanje. Kao to ete videti,
tu sad lekovi mogu biti od koristi.
Vana uloga prefrontalnog-korteksa kod stranih prinudnih potreba i prisila OKP-a, se sve vie
pokazuje i dokumentuje. U skoranjem istraivanju u Optoj Bolnici u Masausetsu (Massachusetts General Hospital), korieno je PET skeniranje za merenje promene u krvotoku kod
osoba sa OKP-em. Istraivai su postavili osobe sa OKP-em u skener zajedno uz neku prljavu
rukavicu ili neki drugi predmet za koji su bili sigurni da e da uznemiri tu osobu, koja bi morala
da bude tu uz prljavu rukavicu, alei se, i brinui zbog zagaenja. Ono to su ovi istraivai
videli bilo je jasno poveanje aktivnosti prefrontainog korteksa, naroito na levoj strani mozga,
kada bi se pacijentovo stanje pogoralo.
Ovo otkrie je od naroitog znaaja zato to sada imamo podatke koji ukazuju na vezu izmeu
metabolizrna prefrontainog korteksa na levoj strani i reagovanja na tretman kod OKPpacijenata. U naem eksperimentu na UCLA, pacijenti koji nisu uzimali lekove, su bili snimani
PET-skeniranjem, pa su onda deset nedelja radili u saznajnoj samoterapiji ponaanja, i onda
opet ili na skeniranje. Posle terapije, postojala je veoma znaajna korelacija izmeu smanjene
metabolike aktivnosti levog prefrontainog korteksa i smanjenja simptoma OKP-a, pacijenti
koji su pokazali najvei napredak imali su najjasnije izraeno smanjenje metabolizma levog

prefrontainog korteksa. Samo je terapija ponaanja, bez lekova - isti metod kojem vas ja
poduavam u ovoj kqjizi - uzrokovala ovu prornenu.

OTKLJUAVANJE VAEG MOZGA

Ono to smo jo otkrili na UCLA-i je da se kod ljudi sa OKP takozvani "Zakljuani mozak"
pojavljuje na desnoj strani mozga. Kad osoba sa OKP ima simptome, ne samo da se poveava
metabolika aktivnost u prefrontalnom-korteksu, ve se on takoe vezuje zajedno sa
aktivnostima u nukleus-kaudatusu, talamusu i cingulatnom-girusu. Aktivnost u sva tri delaje
tesno povezana, pa su promene uprefrontalnom korteksu vrsto povezane sa promenama u
aktivnostima ostala tri. Terapija ponaanja je klju koji ih otkljuava i doputa im da opet rade
slobodno. Uradite vau terapiju i otklju~te va mozak. Dodajte tome i "gumu za plivanje" lekove, i stepen uspeha ide i do 80 procenata.
Pokazali smo da bukvalno moemo da napravimo nove puteve u mozgu. Kad ljudi sa OKPem prionu na terapiju ponaanja, napuste neispravna uporna ponaanja i reaguju na OKPpotrebe i misli pozitivnim inepatolokim ponaanjima, vidimo promene na prefrontainom
korteksu i na striatumu. Vidimo da je "Zakljuanost" odstranjena: strujna kola - unutranje
veze su se pomerile. Sledaa stvar je da uinimo da ta strujna kola -veze postanu
funkcionalnije i vie automatske. Kad kolo postane automatsko, onda striatum "prebacttie
brzine" i izvrava posao ovog kola ispravno, jer to striatum normalno i radi.
Promenite ponaaqje; napravite novi put- brazdu; napravite poboljanje u ponaanju; i
vremenom ete promeniti va mozak i biete osloboeni simptoma OKP-a.
Mi smo vrili istraivanja na osamnaest sluajeva i ustanovili da su u roku od deset nedelja
dvanaestoro pacijenata ostvarili zna~an kliniki napredak. Svi su leeni kao spoljni pacijenti.
Nijedan nije uzimao lekove. Ovo su tri glavna otkria:

Kod onih koji su dobro reagovali pokazala se smanjena metabolika aktivnost u

nukleus-kaudatusu, koja je bila prisutna u obe hemisfere mozga, ali jae na desnoj
hemisferi.

Dok su pre tretmana postojale znaajne korelacije aktivnosti prefrontaInog korteksa,

nukleus-kaudatusa, cingulatnoggirusa i talamusa, na desnoj strani mozga: "Blokiran zakljua n mozak", ove su se korelacije znaajno smanjile, to znai da je blokiranost
odstranjena .

Ustanovljena je snana korelacija izmeu metabolike promene u levoj strani

prefrontaInog korteksa i procenta promena u stepenu jaine pacijentovih simptoma
OKP-a. To znai da to su bila vea poboljanja sa OKP simptomima, postojala je vea
tendencija da se prefrontaIni korteks "hladi".

Ova otkria dokazuju da je mogue napraviti sistematske promene u funkciji mozga,

koristei samo terapiju ponaanja (behavioral therapy).
N auno smo pokazali da uspena terapija, bez lekova, moe da odvoji "kolo fiksirane brige"
u mozgu sa OKP-em, tako da osoba moe lake da prestane da izvrava ta ponaanja. Ovo
saznanje je bilo veliki motivator ljudima koji rade u tekom poslu terapije ponaanja, kako bi
promenili svoje reakcije na pogrene poruke OKP-a.
OKP je prvo psihijatrijsko stanje, kod koga je uspena psihoterapeutska intervencija, koja

zapravo menja funkcionisanje mozga, i dokumentovana.

Kada ljudi sa OKP-em rade prisilne radnje u uzaludnom trudu da obezbede neto mira za
sebe, oni u stvari samo pojaavaju blokiranost svog mozga. Kad sistematski menjaju svoje
reakcije u ponaanju, na svoje OKP-misli i potrebe, u isto vreme nastaje promena u tome kako
vrednuju i daju znaenje onome to oseaju. Pre tretmana napadna misao bi mogla da kae:
"Operi svoje ruke ili ... !", i osoba bi obino reagovala pranjem ruku koje se ponavlja. Posle
tretmana, odgovor na istu opsesivnu misao bi mogao da bude:
"A, jel'? Idi do avola!" Menajui svoja ponaanja, oni zauzvrat menjaju funkciju u mozgu, to
vremenom dovodi do merljivih biolokoh promena i smanjenja intenziteta OKP-simptoma.
Vano je da pacijenti i njihovi terapeuti obrate panju na ovo, kao istinu koja e im pomoi da
ostanu motivisani kad tok terapije postane zaista teak.

Kao to rekoh, lekovi zaista imaju svoju ulogu za one kojima su potrebni kao pomo u
terapiji tako to e im smanjiti njihove prisilne potrebe. (OKP i lekovi su razmatrani u devetom
poglavlju). Korienje lekova u leenju OKP-a je vrlo slino korienju gumenog kotura koji
koristimo kad uimo decu da plivaju. Sa koturom deca mogu da plutaju bez straha, to pomae
u procesu uenja plivanja. Onda polako moete da isputate vazduh iz gumenog kotura, sve dok
nisu spremni da plivaju sami, i bez njega. Mi koristimo lekove da smanjimo stepen njihove
anksioznosti potiskujui prisilne potrebe, tako da oni mogu da budu u terapiji i da menjaju
hemiju svog mozga. Kao to uitelj plivanja polako isputa vaz duh iz gumenog kotura, tako i
mi polako smanjujemo doze lekova. Nae iskustvo u leenju mnogo stotina pacijenata je da
posle uraene terapije velika veina njih moe da nastavi sa vrlo malo, ili sasvim bez lekova.

UVAJUI VERU
Mnogi ljudi se pitaju o ulozi vere ili molitve u leenju OKP-a. Sigurno je da se skoro svaka
osoba koja ima OKP u neko vreme molila za osloboenje od stravinog oseaja koji ova bolest
sobom donosi. Sa dubokom poniznou, oni bi molili bilo koju silu, natprirodnu ili neku drugu,
da ih oslobodi od intenzivnog bola koji im stvaraju opsesivne misli i prisile. Ono za ta treba da
se mole je, ne da nestanu OKP simptomi- to se verovatno i ne bi desilo - nego da imaju snage
da se izbore protiv OKP-a. Postoji razumljiva tendencija kod ljudi sa OKP-em da budu
demoralisani, da ak ponu sebe da mrze zbog oseanja krivice i nedovoljne sposobnosti. Jedna
od najveih nagrada za uspenu terapiju ponaanja, naroito za duhovnu stranu, je da ljudi sa
OKP-em naue da sebi oproste zbog svojih stranih misli, i da shvate da simptomi nemaju
nikakve veze sa njihovim duhom ili isto tom uma, ve da imaju veze sa medicinskim
problemom.
Korienje znanja da ojaate vau volju i osnaite vau uverenost u borbi zaobilaenja
tih misli i prisilne potrebe, jeste kritina taka mentalne intervencije u samotretmanu OKP-a.
Treba vam veliko oseanje vere u svoje snage da bi se oduprli tim prisilnim potrebama, tako to
ete usmeriti vae misli dalje od vaih simptoma i tako to ete fiziki da se uklonite sa mesta
koja podstiu vae simptome - da se udaljite od umivaonika ili da se udaljite od vrata.
Prihvatanje da je bolna opsesivna misao van vaih moi da je uklonite - i da je ta misao
samo OKP - omoguuje vama, rtvi, da vidite sebe kao duhovno bie koje moe da se
odupre neeljenoj napasti. I uvek imajte na umu bar dva principa. Prvo, Bog pomae onome
ko sam sebi pomae. Drugo, anjete ono to ste posejali.
Skoro da je nemogue da se borite protiv neprijatelja tako zloudnog kao to je OKP ako
ste ophrvani oseanjem mrnje prema sebi. Potreban je ist um. Ispravno usmerena molitva
moe da bude veoma efikasna ali i bilo ta to vam pomae da razvijete unutranju snagu,
veru i samouverenje potrebno da bi ste dostigli to stanje celokupne svesnosti uma, koje e
vam poveati napredak na putu vaeg oporavka. Mo Nepristrasnog Posmatraa moe da
vodi vau unutarnju borbu protiv potreba da uradite prisilu, nasuprot paralisanom pasivnom
sedenju i sluanju neke budalaste opsesivne misli.
Rad na svesnom samo tretmanu bio-ponaanja (cognitivebiobehavioral) zaista se moe
posmatrati kao jedan put duhovnog samoproienja. Zapamtite: "Rauna se ono to
uradite, a ne kako se oseate". U terapiji ponaanja treba da skoncetriete va napor i da
koristite volju da bi ste uradili pravu stvar - izvrite neku svrsishodnu akciju i otpustite tu
vau preveliku brigu o vaim oseanjima i stepenu udobnosti. Vi izvravate Boje delo u
pravom i istinitom smislu rei, dok izvravate medicinsku tehniku samotretmana koja menja
hemijske procese vaeg mozga, poboljava vae funkcionisanje i otklanja veliki deo
simptoma OKP-a.
Jaanje vaeg kapaciteta da vebate vae duhovne snage i volju na svrsishodan i pozitivan
nain ima dalekosene povoljne rezultate koji su na vie naina vaniji od jednostavnog
leenja, pa i od samog izleenja od bolesti.

NALAENJE ODGOVORA - BEZ FROJDA

Izlaemo nekoliko opisa borbi protiv OKP-a, koje su dali pacijenti:

Kajl
Kajl (Kyle) slubenik zalone kompanije, godinama se borio sa mislima o nasilju- da ispali metak sebe, da skoi
kroz prozor ili da se izranjavi. Ponekad je mislio da bi jednostavno trebao da se ubije i da zavri s tim. Molio se:
"Ako je oruje u blizini, i ja to uradim, molim Te, nemoj me poslati u pakao". Njegove opsesije su bile "kao film
koji je prolazio kroz moju glavu stalno se ponavljajui". Opisivao je svoj OKP kao udovite. Kroz terapiju
ponaanja je nauio: ''Ja mogu da se cenjkam s tim, mogu da ga zaustavim". Sad kad prelazi ulicu ne mora da
pritiska dugme za "Prelaz peaka" (Walk) odreeni broj puta, u strahu od mogueg smrtonosnog udarca vozila.
Kae: "Okej, pritisnuu ga ponovo sledee godine" i onda prelazi ulicu.

Domingo
Domingo ima punu torbu opsesija, ukljuuiui i uasno oseanie da ima brijake otrice zakaene na vrhovima
prstiju svojih ruku. Rekao je: "Svaki dan je OKP tu. Nekih dana dolazi u talasima. Neki dani su skoro normalni,
o neki su strani. Onih stranih i jadnih dana, sebi kaem: 'Samo ima lo dan.'" Na ormariu u njegovom
kupatilu nalazi se zalepljena slika na ogledalu, slika mozga sa OKP-em, kolor fotografija snimka PET skenerom,
ista ona koja je priloena u ovoj knjizi. Kad stvari krenu nagore, on usredsredi svoju panju na tu sliku:
"Kaem sebi 'Okej, ovo je stvarnost. Ovo je razlog zbog ega se oseam ovako.'" To mu daje snagu da istraje i
pomae da se njegov bol ublai". Kad sazna sa im se bori, to ti olakava borbu. "Dom ingo je jedan od onih
iji smo mozak snimili skenerom. Kad gleda na svoj snimok smeje se i kae "Ovde je bio poprilino u poslu".

Roberta
Roberta, koja je dobila strah od vonje svog automobila jer je imala stalne opsesije misli da je nekog udarila,
prvi put je potraila pomo kod lekara terapeuta, sledbenika Frojda. On joj je govorio o mogunosti da je bilo
neto u njenoj prolosti to ioj je uzrokovalo opsesiju. Posmatranje svoje prolosti nije ni malo pomoglo. Ono to
ioi je pomoglo je terapija ponaanja (behaviorol theropy). Jedanput kad je shvatila da je problem biohemijske
prirode, rekla je: "Opustila sam se. Nisam bila toliko uplaena. Prvo, izgledalo je kao da to ima kontrolu nada
mnom. Sada, poto ve ne mogu izbei do se to dogaa, mogu sebi do kaem ''Ovo je pogrena poruka i oseam
do imam kontrolu nod njom ''. Vei broj dona moe do vozi gde god zaeli, po to vie ne mora da meri svoje
potrebe i elje do ide negde protiv svojh velikih strahova: ''Jednostavno idem mojim pravim putem".

Brajan
Brajan (Brian) prodovac automobila koji ie imao morbidan strah od sumporne kiseline iz akumulotora, takoe je
imao iskustvo so terapeutom sledbenikom Frojda koji mu je davao dijagnozu skoro svakog mentalnog
poremeaja, osim OKP-a. Jedan teropeut je pokuao do ga lei osnovnom terapijom izlaganja. Brajan se
nasmejao dok se seao: "Uao sam u kancelariju kod tog oveka i na stolu su bile dve olje sa sumpornom
kiselinom. Rekao sam: ''Adios mome, ja odlazim odavde!' Nije dolazilo u obzir da bih to mogao da radim".
Brajanovi OKP-strohovi i prisile su postale toliko nadmone, da kako je rekao "samo sam eleo da izaem iz
svoje koe, jednostavno da iskoim napolje". Rekao je jednom doktoru: "Ne posedujem pitolj, i to je vraki
dobro jer bih dosad sebi razneo glavu".
U samousmerovajuoj terapiji ponaanja Brajan je poeo da koristi etiri Koraka. Mahao je glavom dok je
opisivao kroz to je sve proao:
"To je rad. To je rad, kaem vam. To je rat". Momenat istine je doao kada je na novom poslu u preduzeu za
prodaju automobila primetio est kutija so poreanim akumulatorima u njima, koje su bile udaljene otprilike
pedalj od njegovih vrata. Njegova prva instiktivna reakcija je bila da naredi do se one uklone. Onda je rekao sebi:
"Ne, mora do se spusti no zemlju, zauzmi stav i bori se". Ostavio je akumulotore gde su, i oni su jo uvek bili
tamo onog dana kod je napustio taj posao. Brajan je znao do bi stalno morao da bei ukoliko se ne bi vrsto
drao, Preimenovao, Ponovo Odredio i Pripisao svoj strah od akumulatorske kiseline. Bio je ak u stanju do

pravi i alu od toga da "su akumulatori jo uvek tamo, a jo uvek nisam izjeden". On pokuava da veba etiri
Koraka na religiozan nain, uvek podseajui sebe: "To je OKP, to je besmislica". Ponekad popusti i krene
unazad. Ali oko dopusti do OKP prevlada, zna: "Sve e do zavri zagaeno u mojim mislima, od telefonskog
aparata do mikrotalsne penice".

Ana
Ana (Anna), student filozofije, je dobila dijagnozu od terapeuta da su sumnje i dileme oko njenog mladia
samo" Froidovska opsesija oko grudi njene majke". Iako je Ana znala da je ovo "potpuno glupost ", nije znala da
ima OKP dok nije bila dijagnosticirana na UCLA-i. Ona i Gaj su sad sreno u braku, ali su jednom bili blizu
raskida veze zbog njenog stolnog i besmislenog upitkivanja Gaja: ta je jeo tog dana? Sa kim je izlazio kao
tinejder? Kako je ona izgledala? Kuda ju je vodio? Bez ikakvog razloga bi ga stalno iznova ispitivala da li npr.
gleda razne magazine sa devojkama ili da nije previe pio. Iako je Ana znalo da je imala odreenu nesigurnost
zbog svoijh prolih veza sa mukarcima koji su imali problema sa drogama ili alkoholom, nije razumela svoje
apsurdne akcije sve dok nije saznala da ima OKP.
U gimnaziji, Ana je postala opsesivna u vezi devojke eril Tiegs, poto je Anin prvi pravi deko, koji se inae ne
bi brzo zagrejao za ono to ga je privlailo, pomenuo u prolazu kako misli do Tiegs dobro izgleda. To ena me je
izluivola" sea se Ana". To me je inilo fiziki bolesnom ". Neto kasnije je saznala da je njen mladi bio
homoseksualac, to je objanjavalo zato nije bio vie zaljubljen. A i ovo saznanje je samo provociralo Aninu
nesigurnost, pa bi mnogo godina kasnije leala u krevetu sa Gajom, i odjedanput pomislila "ta ako je moj mu
homoseksualac?". Prirodno da je to bilo jedno od sledeih pitanja s kojima je bombardovala jadnog oveka.
Svakog dana bi Ana gnjavila Gaja o njegovim aktivnostima, sve do toga da li je za ruak uzeo margarin ili buter
na hlebu. Ako bi postojalo i najmanje neslaganje u njegovim odgovorima, poto bi ih on ponavljao bez puno
panje, Anin ceo svet bi poeo da se rui, jer "je jedna karta u kui od karata poela da pada". Nije mogla da
prestane sa ispitivanjem, iako je shvatala da je njeno ponaanje bilo poraavuje napadno.
Kroz nau samousmeravaiuu terapiju U etiri Koraka, Ana je postepeno dobijala mo da savlada svoje
opsesije. Ona je smatrala da je vaan pokazatelj oporavka bio onda kad je potom stigao Tajni Viktorijin
Katalog, i ono je uspela da ga ostavi da stoji na mestima gde ga Gaj moe videti. Sad, ako opsesija napadne, ona
sebi kae:"Ako je stvarno i postoji stvarna komponenta OKP-a, bie mi jasnije kada OKP ne napada". Naravno
da nikad nije stvarno. Evo jo jednog primera za taj glavni princip: Ako oseate da neto moe biti OKP onda to
jeste OKP.
Ana nalazi aspekt Zen-budizma na putu ko celokupnoj svesnosti uma u odnosu no OKP. "Ako zaista prihvatite
OKP, to je zaista jedno dublje prihvatanje, i zaista zahteva odreenu kontrolu uma". Anticipaciia joj pomae.
Ona zna do "nije lako ostati netaknut dok strava prolazi kroz celo moje telo". Nauila je da "telo moe da radi
nenormalne stvari. To je neto s im sam nauila da ivim, iako to stvarno mrzim.To je moj ivot. Sad sam dobro
upoznata sa trikovima OKP-a i sada vie ne nasedam na njih kao nekada".
Kod je prvi put saznala da ima poremaaj u mozgu, Ana je reagovala sa pomeanim oseanjima. "Iako je bilo
teko da se oseam dobro to imam takav defekt mozga, bila sam veoma zadovoljna do otkrijem da ova bolest
nisam ja". Ono je mogla ponovo da pone da izgrauje pozitivnu predstavu o sebi. Sada, kad je sreno udata i
majka, moe do pogleda unazad i kae: "Iako nije nedostatak karaktera ono to me je dovelo u OKP, dosta jak
karakter i kondicija, kombinovoni sa dobro zamiljenim prilazom (Cetiri Koraka) su bili apsolutno neophodni za
izbavljenje iz toga".

Dil
Dil (JiII) agent za nekretnine u svojim 40-tim, borila se sa opsesijom zagaenja ve dvadest pet godina. Poelo
je kad je kao udata ena od tek 18 godina otila na pogreb najboljeg prijatelja svog mua koji je poginuo u
saobraajnoj nesrei. Gledajui telo u otvorenom kovegu, najedanput ju je zgrabilo neko oseanje da su stvari s

koiima ie dolazila u kontakt bile zagaene. Ona bi stalno istila kuu, jednako ponavljajui to ienje na nain
koji nije imao smisla. Prljavi sudovi bi se gomilali u sudoperi i ona je to potpuno ignorisala dok bi uporno ribala
zidove, podove, plafone - koji su ionako bili isti- sa "Lysol-om", ili trljajui alkoholom. Ponekad, kako se sea:
"plua su me bolela od udisanja isparenja'' .
Dil nikad nije moglo da objasni kako ili zato bi neki predmet postao zagaen. I znala je da je ludost to
provodi svoje dane ribajui. "Sedi tako i misli 'Hej drugi ljudi su napolju, uivaju i rade, a ti si ovde i isti tu
zamiljenu prljavtinu !'' Ipak, nije mogla da prestane. Bilo joj je lake da isti i tako otera te strane oseaje od
sebe, bar za izvesno vreme.
U toku cele jedne godine izala je iz kue samo da kupi namirnice i ak je za to ila do kupuje u samo jednoj
odreenoj prodavnici za koju je odluila da je jo uvek "ista". Njena opsesija je poela sa jednom pradavnicam
koja je bila "zagaena", ili jednom drugom, u njenom susedstvu. "Ovo je narastalo, tako da su mi 'zagaeni'
postojali itavi gradovi i drave, i morala som da se selim. Mnogo smo se selili zbog moje bolesti". Isto tako,
ona ne moe do objasni: "Zagadila sam tako moje roditelje, moju sestru i moju brau i nisam moglo da ih vidim
esnaest godina". Ako bi kojim sluajem neko od njih nazvao telefonom, onda bi telefonski aparat postajao
zagaen i ona bi morala da "alkoholira" ceo stan (tako je ono nazivala ienje alkoholom). ak bi morala da
opere i maku i otvori usisiva, deo po deo, sipavi alkohol na njih. Ako bi to bilo vreme Boia, morala je da
skine sve ornamente i figurice sa jelke i stavi ih u inije sa alkoholom. Oseala bi kao da neka zamiljeno grudva
prljavtine ide uz njenu ruku, onu kojom je drala slualicu i moralo je da se tuira pet puta da bi se toga
otarasila. U to vreme Dil je poela da pravi i asocijacije sa bilo kakvim slubenim dokumentom, jedan korak u
prolost, kako ona to tumai, u vreme stresa oko razvoda, mnogo godina ranije. Ako bi na primer dobila
saobraajnu kaznu, morala je da doe kui, oisti ceo stan alkoholom i istuira se. Nije mogla ni da dotakne
potvrdu regristracije svojih kola, ili da ode u bilo koju vladinu ustanovu.
Dil i njene dve erke tinejderke su u to vreme ivele u Severnoj Karolini, o njen OKP se pogoravao i kino
vreme ju je jo vie guralo u depresiju, pa je odluila da se odveze do Floride i potrai neko nezagaeno mesto
za ivot. Ostavila je devoike kod prijatelja privremeno, a da bi bila sigurna da su dobro, redovno bi se
zaustavliala da telefonira. Poto je otkrila da su je devojice lagole o tome gde su bile i to su radile, - a one su
to rodile da bi izbegle glupi ritual koji se od njih traio ako su govorile istinu - sada su i one postale "zagaene",
pa je ovo postalo nezgodno. Dil je uvek birala da zove iz onih hotela koji su imali odeljenje za zdravlie. Ona je
razvila proceduru kojom bi izbegla zagaenje kod bi zvala svoje erke. Pola bi u klub za zdravlje, ostavila bi
svu svoju odeu u ormaniu, obavila bi pekir oko sebe i otila u hol gde bi platila razgovor. Smeje se dok se
sea: "Mnogi biznismeni bi doli i buljili u mene. Nadala sam se da niko nee primetiti da nisam imala kupai
kostim ispod pekira". Poto bi zavrila razgovor sa devojicama, oprala bi telefon sa sapunom i vodom,
istuirala se barem etiri puta, oprala kosu i obukla. Ovako bi izbegla do "zagadi" svoju odeu i sebe, i ne bi bila
primorana da izbaci sve stvari iz svojih kola.
Dil jo uvek ima prisilne potrebe da se tuira previe, ali je Uglavnom prevazila svoje strahove od zagaenja i
strah od smrti vezan za njih. "Prvi zadatak u terapiji ponaanja je da prihvatim da imam OKP, i da se zbog toga
oseam bedno". Povremeno, ona bi popustila pred jakim prisilnim potrebama da isti ili pere. To je onda, kad je
stepen anksioznosti toliko visok inilo da ovako rezonuje: "Sigurno je da mogu da budem slobodna od OKP-a
ako ne uradim prisilu, ali bih mogla da dobijem srani udar ako sebe stalno stavljam pod sav taj stres. Tako da
sad pokuavam da budem blaa prema sebi i oseam se dobro. Radiu na neemu malo napornije. Ako se zaista
ne oseam dobro, uradiu neto, bilo ta".
Ako dopusti svome OKP-u da ide po svom, nauila je: "To je kao da dajete tome vie poverenja. To postaje
navika i vi nastavljate da je izvravate i postaje sve gore i gore". Njen kompromis moe biti jedno tuiranje,
umesto pet. "Pravite te male korake", ona predlae, sa etiri Koraka kao pomagalom.
"Toliko se toga u mom ivotu izmenilo, s tim to sam mogla da Preimenujem tu stvar", kae Dil, "jer ako
popustite pred tim, onda se pravi lavina. Poinje od jedne zagaene osobe, onda deset ljudi, pa onda deset
prodavniea, a onda cela drava". esto je za Dil Preimenovanje dovoljno: Ona duboko uzdahne, opusti se i
napadna potreba nestaje. 'Ako se suoite sa tim odmah, 'Preimenuj to kao OKP, odmah', onda nee doi do toga
da provodite sate u toku dana borei se s tim". Pre nego to je poela sa samousmeravaiuom terapijom, Dil je
uzimala lekove. 'Ali", kae, "lekovi su bili samo kao hladne tablete; pomoglo je smanjivi bol, ali nije napravilo

stvarno poboljanje", dok je terapija ponaanja to uradila. "Da sam znala za tehniku etiri Koraka pre toliko
godina, potedela bih sebe dosta nerviranja, dosta vremena i dosta sranih bolova.

Vane take da se upamte

Korak 2 je Ponovno Odreivanje i Pripisivanje

Ponovno odreivanje i pripisivanje odgovara na sledea pitanja:

"Zato mi ove misli i prisilne potrebe stalno dosauju? Zato ne nestaju? Odgovor je: Zbog
medicinskog stanja zvanog OKP

OKP je u vezi sa biohemijskom neravnoteom u mozgu koja rezultira uneispravnom

funkcionisanju promene "brzina" u mozgu: Mozak se "zog lovi u brzini"

Zbog toga to je mozak zaglavljen u brzini, njegovo kolo za detekciju greaka pogreno alarmira.
Ovo uzrokuje veoma neprijatna oseanja.

Promena vaeg ponaanja u reagovanju na neprijatna oseanja i pomeranje ka korisnim i

konstruktivnim ponaanjima, e vremenom uiniti da se va menja otkoi.

I dok mozak poinje ispravno da menja brzine, neprijatna oseanja polako nestaju i postaju laka
za kontrolu.

Korak 3: Refokusiranje
''To nam nee doneti samo naa elja''

Korak 1. Preimenovanje
Korak 2. Ponovno odreivanje i pripisivanje
Korak 3. REFOKUSIRANJE
Korak 4. Ponovno vrednovanje - revalorizovanje

Korak 3.: Refokusiranje je korak koji vam govori ta da uradite u pokuaju da prevaziete te prinudne potrebe
za izvravanjem prisilnih radnji. Daje vam instrukcije da zaobiete te napadne problematine misli tako to ete
Refokusirati vau panju na neku korisnu konstruktivnu aktivnost koja vam prua zadovoljstvo kao to je
batovanstvo ili igranje kompjuterske igre. Klju refokusiranja je da preete na drugu aktivnost - ponaanje.
Kad to uradite, popravljate pokvareni menja u svom mozgu. Va mozak poinje lake da se prebacuje sa jednog
ponaanja na drugo. to vie vebate Refokusiranje, to vam je lake da to radite. To je zato to va mozak
poinje efikasnije da funkcionie.

Ja volim da ispriam priu o kameleonu i terapeutu, da bih slikovitije prikazao uzaludnost

pokuaja da se samo milju oteraju simptomi opsesivno-kompulsivnog poremeaja. Terapeut
kae nesrenom kameleonu: "Sluaj, mora da se smiri. to vie brine o menjanju boje,

manje e da napreduje. Zato se ne bi sad ponovo vratio na zelenu pozadinu?"

Kod OKP pacijenta problem je isti. to vie brinete o pokuajima da oterate neke budalaste
i dosadne ideje iz vae glave, manja je ansa da ete uspeti. Najzad, vi ete dii ruke, i OKP
pobeuje. Kljuni princip u samousmeravajuoj terapiji ponaanja za OKP je ovo: Ne rauna
se to to oseate, ve to to uradite.
Verovatno i najkritinija stvar koju treba da uradite u vreme napada OKP-a je da se
refokusirate na drugo ponaanje. ta time hou da kaem? Evo kako moe da se gleda na to :
Refokusiranje je kao uenje borilake vetine.Va protivnik, OKP, je veoma jak, jai od snage
vaeg uma i ne moete ga lako oterati. Ali, vi imate jednu oiglednu prednost: OKP ima
tendenciju da bude veoma glup. Jedino to OKP moe pametno da uradi je da avolski postavi
dilemu naem umu. Sad, ako stanete ba ispred ovog glupog ali monog protivnika, on e vas
odmah oboriti. Zato, treba iskoristiti njegovu glupost. Vi se pomerite u stranu, ostavite OKPmisao tamo, i zaobilazite je tako to ete va um zaposliti drugim poslom koji je prijatniji i
svrsishodniji.
Ovo je Refokusiranje.Vi se refokusirate na drugo ponaanje.To moe biti fizika aktivnost,
kao to je odlazak u etnju, neki runi rad ili ubacivanje nekoliko koeva. U poetku terapije
izgleda da fizika aktivnost mnogo pomae. Ali vano je zapamtiti da izaberete bilo koju
aktivnost, i to mora biti neto u emu uivate. Moete da sluate muziku, kuvate, pletete, igrate
kompjutersku igru ili da zalivate omiljeno cvee. Cilj je da ovo radite barem petnaest minuta,
umesto da izvravate neki bezvezan ritual u vaoj reakciji na opsesivnu misao koja se pojavila
u vaem mozgu. Ovo je petnaestominutno pravilo .
Petnaest minuta je samo grubo ukazivanje na pravi put. U poetku, granice vae snage
mogu da dozvole samo pet minuta.Vana stvar je da bar za tih pet minuta neete sedeti,
destruktivno zaokupljeni dosadnim mislima i prisilama koje su napale va um, i neete delati
prema tim mislima i prisilnim potrebama. Umesto toga vi ete svesno Preimenovati te
besmislene misli u OKP, i Ponovnim Odreivanjem ih prepoznati kao problem veza u
vaem mozgu. Preimenovanje i Ponovno Odreivanje i pripisivanje vam pomae da se
malo priberete i da budete spremni da svoje misli odvojite od OKP-a i postavite ih ponovo
u realnost. Sada ste spremni da zaobiete te misli tako to ete Refokusirati vau panju na
drugo, svrsishodno ponaanje.
Zakljuak o Refokusiranju u jednoj reenici glasi: Uradi neto drugo. Kad to uradite,
saznaete da se OKP-potrebe menjaju i imaju tendenciju slabljenja posle izvesnog
vremena, kada se nije delalo prema njima. (Takoe je tano da lekovi doprinose da OKP
bre nestaje, dok vi sledite petnaestominutno pravilo, pogledati Deveto poglavlje).

POLAKO, ALI SIGURNO

Nemojte da sad skoite i pokuate nekom mahnitom non-stop aktivnou da odbacite sve
dosadne misli odjedanput. (Nemojmo zaboraviti onog profesora Galahera i njegovog
jadnog pacijenta sa svojim strahovima od zmija, visine i mraka, u Prvom poglavlju). Bolje
je da radite postepeno, polako i sigurno pobeujete u trci. Ne moete sve da uradite
odjedanput. Recimo da imate opsesiju oko zagaenja i da misao od koje strepimo dolazi
ponovo: "Moram da operem ruke". Prvo - Preimenujte je, nazovite je onim to jeste,opsesija. Onda je Ponovo Odredite i postavite krivicu tano tamo gde i pripada. Podsetite
se: "Ovo nisam ja, ovo je OKP". Onda se Refokusirate. Odmaknete se od umivaonika i
odete bez pranja ruku i uradite neto korisno to vas ini zadovoljnim. Ne pokuavajte da

oterate OKP kroz neko magijsko razumevanje ta to predstavlja i ta znai. To je besplodna

borba. Samo ete postati demoralisani, bukvalno utueni iznutra.
Refokusiranjem i promenom ponaanja vi menjate te zarale brzine u vaem mozgu i
odupire te se prisilama na inteligentan nain. Kad to radite, prinudne potrebe poinju
polako da se smanjuju jer radite na prameni hemije vaeg mozga. Kad ne obraate nikakvu
panju na prinudnu prisilnu potrebu, ona poinje polako da nestaje. Kad prebacujete brzine
za aktivnosti-ponaanja, popravljate nain na koji va mozak radi. Ovo je pokazalo nae
istraivanje na UCLA-i. Refokusiranje je u centru samousmeravajue saznajne terapije
ponaanja. Klju refokusiranja je da morate da preete na drugo ponaanje, iako je misao ili
oseaj OKP-a jo tu. Vi neete dopustiti da te misli i oseanja odreuju ta radite.Va pokli u
ovoj borbi nikad ne srne biti: "Moram da se otarasim ovog oseanja". Ako bi to bio sluaj
garantovano ete biti gubitnik.Vi ne moete da uinite skoro nita kako bi jednostavno oterali
strano oseanje, isto kao to ne moete nita da uradite to bi zaustavilo alarm koji je grekom
proradio na nekim kolima. Morate to zaobii. Jedna od velikih ironija ivota je da kada nam
nije stalo da dobijemo neto u ivotu, to se obino tada pojavi pred nama. Isti princip vai i kod
borbe protiv simptoma OKP-a. Kad sebi kaete: " Hej, koga je briga da li e nestati ili ne? Ja u
da uradim neto konstruktivno", vi u stvari poveavate ansu da one (opsesivne misli i
kompulsije ) zaista i nestanu. Za to vreme radite neto to vam prua zadovoljstvo, umesto bola.
Koristite vaeg Nepristrasnog Posmatraa - taj posmatrajui glas razuma u vama- kako bi rekli:
"A to! To je OKP. Daj da uradim neto drugo". Menjajui svoje ponaanje, takoe poboljavate
nain na koji funkcionie va mozak.
Kako su naa istraivanja na UCLA-i pokazala, sposobnost da se zaobie OKP je mono
oruje. Kada to uradite, zapravo menjate nain na koji va mozak radi - u sutini na isti nain na
koji lekovi menjaju hemiju mozga. Vi popravljate pokvaren sistem za preiavanje u mozgu i
pokreete automatsku transmisiju u nukleus-kaudatusu da ponovo proradi. Kad se pojave te
prinudne potrebe, pokuajte da saekate bar petnaest minuta da nita ne radite i ne reagujete na
njih. Po isteku ovog vremena moda ete rei: "Dobro, jo uvek mi dosauje. Ali ne toliko.
Primeujem razliku". To se ne dogaa u prvom pokuaju. Budite strpljivi, dogodie se posle
izvesnog vremena. Dok se uite ovladavanju nad svojim strahovima, vae posmatrake moi e
se poveati. Razviete snaan um, um koji e biti osetljiv na naizgled nevidljive promene i
sposoban da vidi rezultate tih promena. Dosledna primena Nepristrasnog Posmatraa je ono
najbolje za duevnu snagu. Tako da posle jednog uspenog petnaestominutnog ekanja moete
da procenite situaciju i odluite: "Hmm ... ne dosauje mi ba mnogo. Saekau sledeih
petnaest minuta". Ljudi koji mogu ovo da urade, uvek napreduju. Nisam jo video nekog ko je
dostigao ovakav nivo duevne reenosti a da nije uspeo da napravi napredak.

AKO RADITE, POBEUJETE

Kako ja zapravo definiem "poboljanje"? Poto je OKP hronina bolest, moja definicija
poboljanja je dostizanje take kad OKP mnogo manje utie na va svakodnevni ivot, kad vas
sve manje tera da radite stvari zbog kojih se kajete, ne mea se vie sa vaom efikasnou na
poslu niti sa vaim linim prijateljstvima i ne trai vie vau stalnu panju. I mogu da
garantujem da ovo moete sami da uradite. Iako OKP jo uvek moe da pokua da se prikrade
uini va ivot munim, sad znate da nije toliko vano ta oseate ve ta uradite. Kako su naa
istraiivanja na UCLA-i pokazala, kad se fokusirate na zaobilazak OKP-a, poinjete u sebi da
se oseate prijatnije zbog toga to va mozak poinje bolje da radi. Na drugoj strani, ako samo
sedite i ponavljate: "Moram da se oseam bolje'', neete promeniti vae ponaanje, neete

menjati va mozak i neete imati poboljanja. Treba da budete aktivni, ne moete biti pasivni.
Samo zato to je va prefrontalni korteks zaglavljen i alje va pogrene poruke, ne znai da
morate da to sluate. To je vano otkrie u relaciji um- mozak, oko kojeg je na tim sa UCLA-e
izgradio metodu U etiri Koraka. Mnogi naunici i filozofi su bili skloni da kau "Ako
prefrontaini korteks kae da, onda to ide". Ali ne ide - osim ako vi ne odluite da ide. Vi ste
onaj koji odluuje da li ete da sluate te bezvezne poruke i radite prema njima, a ne
prefrontalni korteks. Prefrontaini korteks vam moe rei: "Peri!'', ali to ne znai da vi morate da
perete. Izlazi da ako odbijete da posluate i perete, poinjete da pravite pozitivne promene u
radu vaeg frontalnog korteksa. Prefrontaini korteks e vam rei: "Peri ovo! Proveri ono!"Ako
sluate sve ovo, prefrontlini korteks e postajati sve vie zagrejan, sve vie i vie. Ali ako
odbijete da sluate, kao to znamo, poee da se hladi. (Seate li se onih fotografija na
koricama knjige?)
Uei da odlaete akciju povodom opsesivne misli za petnaest minuta - ili ak samo pet minuta
- sebe uite prevenciji reagovanja. Ne morate da provedete sate na terapiji sa doktorima, kao to
je nekad to smatrano za neophodno. Ovo je zaista samousmeravajua terapija u tom smislu da
ste sami sebi terapeut. Naravno da uvek moete dobiti dodatnu pomo i podrku. Otkriete da
to vie primenjujete korake - Preimenuj, Ponovo Odredi, Refokusiraj i Ponovo vrednuj - due
ete biti u stanju da se izlaete tim stranim mislima i prisilnim potrebama a da ne izvravate
prisilne radnje i rituale, kao reakcije na njih. U poetku ete morati da se veoma brzo udaljite od
umivaonika da ne bi popustili i prali ruke ponovo ili da se brzo udaljite od vrata, da ne biste
ponovo proveravali bravu. U redu je da u poetku napravite fiziko odstojanje od umivaonika ili
vrata. Ali nikad ne recite sebi: "O, Boe. Popustio sam. Ja sam uasan(a) Ja sam gubitni(ca)k.
Nikad neu napredovati". Ako uradite kompulsiju, samo recite sebi da je OKP pobedio u ovoj
rundi i zakunite se da ete sledei put raditi na tome da ignoriete umivaonik ili vrata, pokuajte
da se Refokusirate na neki prijatan i koristan posao. Samo shvatanje da je ovo terapija
ponaanja, ak i ako izvravate prisilu u isto vreme, spreava vas da uzmete prisilno ponaanje
zdravo za gotovo, (nije pranje ruku nego izvravanje prisilne radnje-kompulsije). Isto se odnosi
i na odravanje aktivno ukljuenog Nepristrasnog Posmatraa.
Tipino je da osoba sa OKP-em ima potrebe da izvrava kompulsivna ponaanja-prisilne
radnje mnogo puta u toku dana. Koliko god vremena moete da izdvojite od trenutka dobijanja
te prisilne potrebe i vae akcije povodom nje je vreme koje je dobro iskorieno, ak i ako je to
samo minut-dva. Na kraju ovog perioda vano je da ponovo procenite dosadnu potrebu i
napravite mentalnu zabeleku o bilo kakvoj promeni u jaini potrebe za vreme dok ste bili u
stanju daje drite po strani. ak i ako postoji skoro neprimetna promena u intenzitetu - to se
esto deava - nauili ste da moete da kontroliete vae ponaanje u reagovanju na OKP
misao.

BELEENJE VAEG DUHOVNOG USPEHA

Vano je da imate dnevnik ili svesku u koju zapisujete va uspeh u Refokusiranju. To moe biti
obina mala belenica koju stavljate u dep ili tanu. Zato je ovo vano? Pa iz dva razloga. U
aru borbe protiv kompulsivne potrebe, nije uvek lako da se setimo koja je od naih aktivnosti
pri Refokusiranju, bila najefikasnija. tavie, dranje zapisa na papiru e vam pomoi da vre
smestite ta ponaanja u vaem umu. Va dnevnik vam takoe moe pomoi pri izgradnji
samopouzdanja, dok gledate kako se lista uspeha poveava.
Pored biolokog aspekta prevazilaenja OKP-a, tu je i duhovni aspekt. U Bibliji, u Knjizi

Galicija, se kae: "Nemojte se zavaravati. Bog ne moe biti zavaran. Kako poseje, tako e i
njeti". Izgleda da je tako Bog izgradio i ljudski sistem. Kad se ljudi previe fokusiraju na to
kako se oseaju, oni ne urade ta treba da bi se oslobodili OKP-a. Vi moete da menjate svoj
mozak. Ali morate prvo da posejete da bi ste ponjeli rezultate. Niko ne moe da uradi ovaj
posao za vas.
Kroz istraivanja OKP-a smo dosta nauili o meusobnoj vezi naina rada mozga i onoga to
se dogaa u umu oveka. Ja nastavljam da uivam radei na istraivanju OKP-a i njegovih
uzroka, Uglavnom iz tog razloga to je rad sa ljudima koji imaju OKP veoma zahvalan. Oni su
ne samo vredni ljudi, koji veoma cene pomo koja im se prua, ve su i skloni da budu
kreativni, iskreni i veoma intenzivni. Jedna ena iz moje grupe za terapiju OKP-a je rekla: " ta
god da radim je ozbiljno, ak i ako je to biranje pahuljica za doruak". Za uenje etiri Koraka,
ovakva intenzivnost je dobar adut. Na drugoj strani, ljudi sa OKP-em imaju i tendenciju da
ostanu bez energije, istroeni od onoga to oni vide kao beznadenu borbu protiv avolske
bolesti. Refokusiranje pomae kod obnavljanja te energije.
Najbolje Aktivnosti za Refokusiranje iziskuju jaku koncentraciju i strategiju i obino
ukljuuju i druge ljude. Na primer, kad sami dogirate, ta aktivnost e vam manje skrenuti
panju sa vaih opsesivnih i kompulsivnih misli nego dobra partija brida, ili ak reavanje
nekog poslovnog problema- sve dok vam to prua neko zadovoljstvo (ovo nije negiranje
injenice da je solo-dogiranje korisno za mnoge ljude). Moji pacijenti ovde opet imaju
tendenciju da budu kreativni. Jedan ovek se veoma bojao od brijanja. Imao je strah od
samopovreivanja prilikom brijanja, strahujui od neke vrste kazne to je imao opscene
opsesivne misli. On sad moe da koristi brijanje kao aktivnost Refokusiranja, kad god se takve
misli pojave. Rezultat je da su i njegovo lice i um postali veoma isti!

VEZA UM - MOZAK
Istraivanje OKP-a je stimulativno za intelekt. Za razliku od onih ljudi koji boluju od raznih
drugih psihijatrijskih bolesti, ljudi sa OKP-em mogu veoma jasno da objasne ta oseaju i ta
im dosauje. Oni mogu da opiu do sitnih detalja nesrena oseanja i napadne potrebe i bedu i
muke koje im ta oseanja uzrokuju. Kao rezultat ovoga mi imamo prilino dobru sliku o tome
ta se dogaa u dui osobe koja ima te prisilne potrebe da pere ili proverava, ili neto drugo.
Poto znamo dobar deo onoga to se dogaa u mozgu osobe sa OKP-em, moemo da
poboljamo nae razumevanje odnosa izmeu toga to se dogaa u mozgu i unutarnjih oseanja
i deavanja kod te osobe. Razumevanje veze izmeu onoga to mozak radi i unutranjeg ivota
osobe je veoma vano, i iz medicinskih razloga a i zbog same fascinantnosti predmeta. Ovde su
na delu i sledei faktori; kapacitet ljudi sa OKP-em da usmeno iznesu kako se iznutra oseaju,
razumevanje koje se pojavljuje o nekim elementarnim problemima u mozgu koji uzrokuju OKP,
i zagonetna injenica da ljudi sa OKP-em za razliku od svih drugih ljudi sa drugim
psihijatrijskim bolestima najslabije reaguju na plasebo terapiju - terapiju bIanko tabletama. ak
i kod izofrenije i depresije, kad se ljudima daju tablete za koje oni misle da im pomau postoji
dobar broj onih kod kojih zapravo dolazi do poboljanja za kratko vreme. Ali kod osoba sa
OKP-em, generalno manje od deset procenata pacijenata pokazuje napredak kada im se daju
bIanko tablete, tako da kad se nita aktivno ne preduzme da se savlada njihova bolest, nita se
ne deava ili se simptomi pogoravaju. Postavite sva ova otkria zajedno, i videete zato
istraivanje OKP-a moe toliko da obeava kad je u pitanju veza izmeu uma i mozga. Kao to
je jasno dokumentovano da se mozak menja kad ljudi sa OKP-em naprave napredak, tako je

istina i da oni mogu tano da predstave kako su mislili i oseali se pre, a kako posle tretmana.
Sve ovo se nadovezuje na mone izvore informacija o vezi izmeu mozga, po naanja i
duevnog ivota linosti.

OSTANITE AKTIVNI
Ja vrsto verujem da je doputanje ili ohrabrivanje pacijenata da budu pasivni problem u
velikom delu moderne medicine. Osoba ide doktoru i on radi ono to doktor obino radi, a
pacijent eka da mu se stanje pobolja. Na UCLA-metod leenja ui ljude ta mogu da urade
kako bi sebi pomogli. Lekovi su u redu, ako se koriste da pomognu ljudima da sami sebi
pomognu (teorija gumenog kotura); kod leenja OKP-a lekovi kod mnogih ljudi olakavaju
uenje metode etiri Koraka. Oni zasigurno ine da neprijatni simptomi bre oslabe, dok
primenjujete petnaestominutno pravilo. Ali poto ste bili konzistentni u radu u samousmeravajuoj terapiji ponaanja, otkriete da moete to da radite sa sve manje i manje lekova. I to je
dobro.
Osnovni uslov je da to manje radite kompulsivna ponaanja i sve manje obraate panju na
opsesivne misli i radite zaobilazei ih - misli i prisilne potrebe e sve bre bledeti i nestajati.
Eto, ta poznata nam trojka - prefrontaini korteks, cingulatni girus, i nukleus-kaudatus su se
zdruili protiv vas. Prefrontaini korteks vam alje poruke da neto nije u redu, cingulat girus
koji je direktno vezan za va stomak i srce vam daje oseaj da e se neto strano dogoditi
ako ... ", i nukleus-kaudatus ne prebacuje brzine, kako bi vam omoguio da ostavite
ponavljajua, besmislena ponaanja i preete na druga, ispravnija ponaanja. Ali kad jedanput
ponete da primenjujete etiri Koraka, neete vie reagovati na te pogrene poruke automatski
i bez ramiijanja. Znaete ta se zaista dogaa i prestaete da reagujate kao marioneta.Va
Nepristrasni Posmatra e odravati vau vezu sa realnou, i rei e vam: "Ovo je dobro, a to
nije". Isto kao to vam va jezik kae "ta je slatko, a ta kiselo", ili vam vae oi govore "To je
crveno, ono je zeleno". Pogledaete sebe i biete u stanju da se upitate:" ta je ovo oseanje?"
Odgovor? To je Zakljuanost-Blokiranost mozga. Kad shvatite da to oseanje nema neko
dublje znaenje i da je to samo lana uzbuna, biete uglavnom u stanju da to ignoriete i radite
svoj posao. Promenite brzinu i menjate ponaanje - radite neto drugo. (Jo bolje ako ste
anticipirali i planirali unapred, poto ete unapred znati ta ete raditi).

TA TO ZNAI: NITA
Ali ako uzmete OKP poruke zdravo za gotovo, troiete svoje vreme gunajui i pitajui
se:"Da li me je onaj dotakao? Verovatno se oeao o mene dok nisam gledao. Boe, ta to
znai?" Da budemo poteni, duboko u sebi vi znate da to ne znai nita. Vi znate da niste
zagaeni zbog tog "susreta" sa misterioznim ovekom. Ali bez etiri Koraka kao orua kojim
se uveravate, oseanje je toliko jako da ste skloni da ga prihvatite.
Ono to ne biste hteli odmah da uradite je da kaete: "Zna onih dve stotine kompulsivnih
ponaanja koja imam, dobro, sutra u da prestanem da ih radim". Uradite prvo ono to je
najlake. Uzmite jedno i pokuajte da saekate petnaest minuta pre nego to reagujete na
njegove luckaste naredbe. Moe biti mudrije da ponete sa onim koje vam stvara najmanje
stresa. Napravite spisak, neku vrstu merila za stres, ako mislite da e vam pomoi. (Pogledaj
Osmo poglavlje: etiri Koraka i tradicionalni prilaz terapiji ponaanja).
Kao lan ljudskog roda vi imate malu prednost na startu. I psi mogu da dobiju poremeaj

koji uzrokuje da ponu da liu svoje ape, krzno i kou na kompulsivan i destruktivan nain stanje za koje je Dr Dudit Rapaport iz Nacionalnog Instiuta za Zdravlje otkrila da moe biti
leeno istim lekovima koji se koriste i za leenje OKP-a. Ali ne moete svom psu rei: "To nisi
ti - to je samo tvoj psei dermatitis. To je uzrokovano prinudnim potrebama iz tvog mozga.
Refokusiraj. Idi i kopaj u dvoritu". Mi kao ljudska bia imamo kapacitet da posmatramo svoja
sopstvena ponaanja, da koristimo naeg Nepristrasnog Posmatraa, da poveamo nau
celokupnu svesnost uma i da pravimo osmiljene odluke kako emo da vrednujemo i
reagujemo na te signale koje nam alje na mozak. Nai pacijenti na UCLA-i su razvili svoje
sopstvene tehnike kojima sebe spreavaju da izvravaju svoje kompulsije - prisile. Jedan mladi
ovek pukne prstima obe ruke. Jedna ena se udari blago po licu nekoliko puta. Vi uradite to
god je delotvorno za vas.
Kod Refokusiranja u poetku je i minut napredak. Ali posle nekoliko nedelja moraete da
otvorite novu kovertu. Ovo je teritorija borbenog pilota. Vie neete moi da se drite vae
zamiljene toperice, koja je nametena na pet ili deset minuta. Moraete da poveate va
stepen tolerancije na neprijatno oseanje.Veoma je dobra ideja da sebi obeate neku nagradukartu za pozorite ili sladoled- ako uspete da saekate barem petnaest minuta pre nego to
uradite bilo ta u vezi vae opsesivne misli. Onda bi trebalo da zabeleite uspeh u svoj dnevnik
terapije ponaanja. Mnogi ljudi uvide da je beleenje svog napretka najvea nagrada. Jedna
ena koja se ve mnogo godina borila sa poremeajem telesne dismorfije, stanjem bliskom
OKP-u, je najzad odluila da nee vie da ivi sa zadimljenim svetlima u stanu i sa novinama
koja su pokrivala ogledala, kako bi sebe spreila od stalnog eprkanja i kopkanja svoje koe,
to bi radila kako bi se oslobodila od zamiljenih defekata i mana na koi. Za svakih petnaest
minuta koliko bi se uzdrala od kopkanja svoje koe, davala je sebi dvadeset pet centi za novu
odeu. Pomoglo je.
Kad postane zaista teko i kad posao Refokusiranja optereti vau mo volje, imajte na umu
da e vam se na kraju sve to vratiti vrednim rezultatom. Kako vreme prolazi, sve vie ete imati
zadovoljstvo da regularno vebate U etiri Koraka. Promeniete nain na koji va mozak radi.
Time to Refokusirate i radite zaobilazei va OKP prihvatajui ga kao ono to i jeste, a ne
smatrajui ga neim to nije - doi ete do saznanja i shvatanja da ceo va ivot ne zavisi od
kontrolisanja tih stranih i napadnih oseanja, i da se va svet nee sruiti samo zato to va
OKP ne nestaje.

ODBACIVANJE TIH ANKSIOZNOSTI

Aktivnost koja iziskuje vau punu panju je odlian nain da sebe okrenete od simptoma OKPa. Verovatno je to ono to je Hauard Hjuz radio kad je vozio svoj avion. Hjuz nije mnogo mislio
na taj nain o pilotiranju, ali je sav bio obuzet strahom od doticanja kvake na vratima za koju je
zamislio da je zagaena. U to vreme, njegovi prijatelji su bili totalno zbunjeni ovim
ponaanjem, ali ako ovo analiziramo u kontekstu onoga to sad znamo o OKP-u, zaista nije
teko razumeti. Dok je kvaka na vratima kod njega uzrokovala morbidan strah od smrti, kod
njega nije postojala slina asocijacija izmeu aviona i bilo kakve zagaenosti, pa nije imao
nikakav strah od letenja. Letenje je bilo neka vrsta terapije ponaanja za Hjuza. Za komandama
svog aviona on je svoju panju Refokusirao od OKP-a ka aktivnosti koja je zahtevala potpunu
koncentraciju. U avionu, pilot sve kontolie. Za osobu sa OKP-em, dodirivanje zagaene kvake
moe da uzrokuje stranu pomisao da je katastrofa neizbena. Za kratko vreme oseanje straha
nije mogue vie kontolisati, verovatno zbog pogrenog alarmiranja u singulate-irusu

(cingulate-gyrus), ali se moe zaobii pa se na taj nain moe kontrolisati.

Vremenom, primena etiri Koraka postane skoro automatska.
Majkl, koji ima opsesiju da su mu pantalone preuske, kae da mu je metoda etiri Koraka dala
disciplinu koja mu je bila potrebna. "Nauio sam da sebi kaem: 'Uradi ovo danas, i bolje e se
oseati sutra. Uradi to i sutra, i oseae se bolje sledeeg dana.' etiri Koraka su bili kao
prirunik za poetnike. Ja sad praktikujem etiri Koraka, ali zapravo bez razmiljanja o etiri
Koraka kao metodi. Mislim da veina ljudi ovo nekako improvizuju tako da rade ono to je za
njih delotvorno, ali u sutini primenjuju osnovni metod. Znate, ne morate da mislite: 'Sada
moram da uradim Prvi Korak' ... I ne morate da mislite 'U redu, ovo je biohemijski problem'.
Ima na svom umu ono to ima. Ne mora da ima i ime za to. Ustvari samo zna da treba da
uradi neto drugo. Improvizuje, ali uvek pokuava da napreduje. Stalno izmilja vebe
koje e ti pomoi da sebi pomogne". Ovo je dobar savet kod raznih stepena tretmana u toku
terapije ponaanja.
"Ponekad", kae Majkl, "Refokusiranje je kao izbacivanje misli iz mog mozga. Ja skoro
oseam kako neto udara moj mozak, i onda ga naputa. I uopte se ne osea slino OKP-u.
Osea se kao neto dobro". On nalazi da su za njega fizike vebe veoma korisne za
zaobilaenje njegovih OKP- misli". Kad bih mogao da igram koarku dvadeset etiri asa
dnevno, oseao bih se odlino. Nikad mi ne bi bilo loe". Kada je stepen Majklove anksioznosti
nizak, njegova koncetracija postaje veoma intenzivna pa je u stanju da izvrava svoj
stenografski posao jako dobro. Ljudi kau: "A, to je dobro, ima pristojan posao i u stanju si da
ga izvrava ak i sa tvojim OKP-em." Ali moj odgovor je - mislim da je ovo dobro za mene da ja ne elim da radim ovaj posao, ve da radim neto u emu uivam" . Kako se njegovo
stanje sa OKP-em poboljava, on postaje optimistiniji u pogledu dobijanja novog posla.
Ranije je mogao da ita veoma malo jer bi ga prekidali simptomi OKP-a tako da je morao da
iznova ita istu stranicu, ali on sad ita nezasito i ui nove stvari: "Sad mogu da proitam vie
knjiga za mesec dana nego nekad za godinu dana. Uz terapiju ponaanja i sve veim
saznanjem o torne ta je zapravo OKP, uzimam ga pod kontrolu, pa tako mogu da imam i vie
poslovnog uspeha" .
U svojoj borbi protiv OKP-a, Majkl procenjuje da je oko 70 procenata uspeo. "Morate
stalno da radite. To je jedini nain da preete iznad 70 procenata. Sad shvatam da neto u
meni, bilo da je to biohemijski, genetski faktor ili tagod da je, nikad nee dopustiti svih 100
procenata uspeha. Ali stalno elim da radim da se tome pribliim. U isto vreme hou da budem
realan.Vano mi je da nemam neke nerealne ciljeve, ve samo da radim i postignem neto to
mogu i da shvatim da me moja anksioznost nee ubiti".
Za Majkla, redovni nedeljni dolazak na terapijsku grupu za OKP na UCLA-i, je kao rad na
domaem zadatku, kao delu njegove stalne (biobiheviora1ne) terapije ponaanja. Krae reeno,
to je njegova budnost. On je dodue ostavio ideju koju je ranije imao da je njegova
prvenstvena misija da pomae drugima u grupi koji jo nisu dostigli njegov nivo uspeha. Sa
najboljim narnerama, on je jedanput doneo vizit-karticu eksterminatora- oveka koji radi
dezinsekciju. On je karticu uvek sa sobom nosio i hteo je da je pokae onima koji su imali
strah od pesticida kao jedan vid terapije izlaganja. Rezonovao je da je ipak to kod njega
uspelo. Umesto toga, sad se prisea, neki ljudi su prejako reagovali. Sad shvatam da ne mogu
da budem Majka Tereza.
Vana lekcija se moe nauiti iz Majklovog iskustva kao terapeuta " Svaka linost mora da
se bori protiv OKP-a na svoj sopstven nain i svojom sopstvenom brzinom".
Dek, koji je savladao svoj problem pranja ruku, se sea kad sam mu dao igricu za prste, u

kojoj to vie cimate vre vas stee. Morate da se smirite, koristite svoj mozak i izvuete
svoje prste. Isto je kad vas uhvati OKP. Skloni ste da paniite i da ponete da gurate i vuete
na pogrenu stranu. Treba da ostanete mirni i da primenite etiri Koraka da otkljuate va
mozak. Za Deka je odravanje smirenosti iziskivalo dosta upornosti. Kae: ''Ja imam takav
karakter da bih vie voleo da doe neka velika sila i uradi sve za mene. Imao sam i problem sa
alkoholom. Pie bi od mene pravilo drugaiju osobu i ja nisam morao da se suoim sam sa
sobom, ili da napravim neki napor da se promenim. Tako da se ovo tano slae sa mojom
linou". Pre nego to je traio pomo na UCLA-i, Dek je bio na leenju lekovima, imao je
strane propratne efekte od lekova i nije mnogo napredovao u borbi sa svojim OKP-em. Dok
se prisea kae da je njegov doktor postupao "kao da je pokuavao da istera virus iz mene".
Kad bi Dek zvao doktora telefonom da mu kae da su mu lekovi davali uasne glavobolje,
doktor ga je savetovao: "Samo se vrsto drite. Vi ne naputate brod zbog toga to malo
proputa vodu". Najzad, Dek je razumeo da mu lekovi uope nee pomoi. Rekao je sebi: "To
ti je, sad je sve na tebi. Mora da promeni ponaanje. Ne moe se osloniti na hemikalije da ti
promene ivot". Nekoliko godina ranije Dek je prestao da podnosi alkohol.
Dek se suoio sa injenicama: "Vie nisam imao mnogo izbora. Morao sam da ponem da
se oslanjam na sebe, a ne na lekove. Dolazila je zima i ja nisam mogao da zamislim da u opet
imati suve i ispucale ruke. Neto je moralo da se uradi. Do tada sam mislio da je bolje da imam
i takve ruke, nego da podnosim strepnju i strah koje bih imao da ih nisam prao. Ali poeo sam
de se pitam da li je ovo vredno toga".
"Poeo sam de se trudim da ne popustim pred mislima koje su mi govorile da su mi ruke
prljave i da u proiriti zarazu okolo. Naravno da sam isprva bio anksiozan, kad ih nisam prao,
ali sam onda otkrio da to due ne popustim pred prisilom i vidim da se nita loe ne dogaa,
lake u to uraditi sledeeg puta. Ponete da skupljate ove primere u listu sluajeva kad se nita
ne dogodi poto ste ignorisali svoju opsesiju. Odlazak na terapijske grupe je bio koristan jer je
bilo teko odlaziti redovno na njih a ne pokazati neki nepredak. Kad jedanput napravite
napredak, ohrabrite se da nastavite, tako da ne izneverite i razoarate i druge u grupi.
"Otkrio sam da kad sam ignorisao neprijatne, napadne misli, njihova jaina bi se smanjivala.
Kad bih poeo da obraam panju na njih, poele bi da mi dosauju. Takoe sam pokuao i da
smanjim preterano proveravanje kad bih naputao kuu ili auto. Ovo je bilo teko jer je bilo
mnogo strahova u vezi toga ta sve moe da se dogodi nezatienoj imovini. Naravno biti ist i
tititi svoju imovinu, su brige koji svi imaju. Razlika je u tome da kod OKP-a ne znate kad
treba da prestanete. Na kraju, morate da napustite kuu ili da se udaljite od automobila tako to
ete sebi govoriti da ste sve to je razumno uradili da bi ste ih zatitili. Kad se OKP zaista
pogora, moete da buljite u vrata ili da vidite da je prozor zatvoren, ali da nemate oseaj da su i
u redu. Onda doete do take kad morate sebe da uveravate da je sve u redu".
I kako je Dek sebe terao da sve manje vremena provodi proveravajui, shvatio je,"Ti nema
apsolutnu kontrolu nad stvarima. Sve to moe da uradi je da radi to god bolje moe, i
onda mora da odlui kad si dovoljno uradio. Koliina proveravanja moe da varira, to zavisi
od stresa kroz koji prolazi, ali ne sme da dopusti da se to otme kontroli. Morate sebe da
pohvalite za svaki i mali napredak, kao to sam nauio u grupi, to vie menjate vae
ponaanje i vae misli se vie menjaju".
Ponekad je Deku bilo veoma teko da kae da li je to to doivljava OKP ili ne. Na primer
jedan simptom koji je est za ljude sa OKP-em je da skupljaju beskorisne stvari. Ali
povremeno, Dek je imao obrnut problem. Bio je opsednut odbacivanjem stvari za koje je
mislio da mu nee vie trebati. U poetku mu je bacanje prualo zadovoljstvo, ali se kasnije

situacija otela iz ruku i to je postalo njegova glavna preokupacija. Nije znao kad treba da
prekine sa premetanjem i sortiranjem stvari. Tad je zakljuio da je to verovatno OKPsimptom. Bio je u pravu. Ako mislite da je OKP, onda jeste OKP! Realnost se ne osea kao
OKP.
Dek je bio u grupi tri godine i nastavio je da veba samousmera vajuu terapiju. Danas on
procenjuje da su se kod njega simptomi smanjiii za 90 procenata; on pere svoje ruke samo
drutveno prihvatljivi broj puta svaki dan.

DIREKTAN SUSRET SA NEPRIJATELJEM

Kristofer, koji je imao opsesije oko zagaenja, kao i strane bogohuine misii, izradio je
tehniku "bez besmista", za samousmeravajuu terapiju. Kada bi njegovi susedi otili na odmor
zamolili bi ga da eta njihovog psa. Za nekog ko je prestraen od prljavtine, etanje "prljavog"
psa po "prljavim" ulicama jeste bilo izazov. Kristofer se odmah suoio s tim. Zastao bi i uzeo
neto zemlje i prljavtine i protljao s tim svoje ruke. Kad je to bilo uraeno, fokusirao bi se na
etanje psa. Kad bi se vratio kui nije sebi doputao da opere ruke sve dok ne bi otiao da radi,
ili na poinak. I nikad nije razvio prisilu pranja ruku! Poto se rukovodio Nepristrasnim
Posmatraem, imao je jasnu sliku realnosti.
Poto Kristofer radi u kuhinji, mora esto da pere ruke. Neko vreme je govorio:" Razvio
sam neku udnovatu opsesiju da ako perem ruke vie puta, to bi moglo da se razvije u
kompulsiju-prisilu". I to je bila opsesija. Ali ova opsesija ga nije speila da ponovo pere, opet
je to samousmeravjua terapija ponaanja. I poto svarnost ne imitira OKP, uvek je bio siguran
da kad bi osetio da treba da opere ruke, to nije bio OKP. U samom ovom sluaju, OKP bi
uinio da on sasvim prestane da pere ruke. Jedan od njegovih zadataka u restoranu je bio da
postavlja sos od paradajza na pizze. Ovo je bilo kao agonija za njega jer je razvio opsesiju da je
sos od paradjza zapravo krv. Ali nije imao izbora. Ovo je bilo neto to je morao da radi svaki
dan. To je zapravo po svom efektu bila stalna terapija izlaganjem. Posle izvesnog vremena,
Kristofer je prevaziao misli da je sos bio krv i nije imao vie problema sa pomaganjem oko
pizza.
Emi, koja je imala morbidan strah da bi ako samo uzme u ruke olovku mogla da napie
neto opsceno - nepristojno, sea se momenta njene pobede nad opsesijom. Za njen roendan
njena porodica je izala u italijanski restoran na veeru. Emi se uspaniila kad je domaica
restorana postavila njenu porodicu da sedi do izlaza za kelnere, gde su jasno mogle da se vide
belenice i razne olovke. elela je da ustane i ode, ali nije. Sea se: "Samo sam svesno
odluila: 'Pokazau suprotno.'Rekla sam sebi: 'Ovo nije stvarno. Nee sad ustati, otii tamo, i
uraditi bilo ta. Sedee ovde kao normalna osoba. Nee postupiti neumesno zbog svojih
strahova." Poto je to uradila, mogla je da se Refokusira na roendansku proslavu i da
razgovara sa ostalim lanovima porodice. Shvatila je da je borei se protiv OKP-a sebi
poklonila najbolji mogui roendanski poklon. Proavi kroz samousmeravajuu terapiju
ponaanja Emi je mogla da se osea mnogo bolje sa olovkama. Interesantno je da je kad se
pokvarila njena pisaa maina uloila svestan napor da je ne odnese na popravku. Znala je da
e primoravajui sebe da koristi olovke ubrzati svoj opravak.
Brajan, koji je imao veliki strah od akumulatorske kiseline, shvatio je da mu treba
profesionalna pomo kada je njegova opsesija dola do toga da je upitao svog prijatelja
fiziara da proceni koliko bi se dugo zadrala kiselina na gumama njegovih kola ako bi on
preao preko nje. (Inae, njegov prijatelj je procenio da bi se kiselina obrisala posle etiri

okretaja tokova). Danas, Brajan smatra ovu opsesiju "totalno bizarnorn" . Ali jo uvek moe
dobro da se sea onih noi kad je vozio iza policijskih ili vatrogasnih kola da bi oistio
stvarnu ili zamiljenu kiselinu sa druma. On mae glavom kao u neverici: "Ja bih zapravo
izlazio i istio gradske ulice. To je zaista prokleto bizarno. Neko mora da je video tog idiota
sa kofama i bikarbonom sodom".
Kao i mnogi drugi sa OKP-em, zatraio je pomo kad mu se ve zaista smuilo od tih
besmislica. "Postao sam toliko avolski umoran od toga i toliko umoran od depresije koju je
to izazivalo. Nisam mogao da radim normalne stvari. Svakog minuta u toku dana, moja
panja je bila usmerena na akumulatorsku kiselinu" .
Brajan je veoma brz da kae da je metod U etiri Koraka jedino dobro orue koje uopte
postoji za ljude kao to je on ... "Doete do take kad je u pitanju um nad materijom. Morate
sebi da kaete:' ovee, to uopte ne dolazi u obzir.' I znate taje za mene najtee? Dobro,
ako se neko boji od pamuka ili grudvi praine, ili od ega drugog, tu ne postoji prava
opasnost, ali teoretski sumporna kiselina jeste opasna. Tako da je za mene bilo zaista teko da
tu razdvojim stvari. Morate da imate zdrav stav prema tome, ali da u isto vreme ne preete
granicu. Ja sam iveo sve to vreme izvan te granice. To znai da je za mene kiselina bila
svuda. Bilaje u mojoj spavaoj sobi, bila je na zidovima moje kue." Inae, OKP moe da
uini osobu isto tako prestraenom i od grudve praine, kao to je Brajan bio prestraenom
od kiseline. Teko je preterati u precenjivanju stepena bizarnosti i besmislenosti simptoma
OKP-a.
Uz pomo etiri Koraka i neto lekova da mu pomognu u tok terapije, Brajan je bio u
stanju da radi zaobilazei veinu svoj opsesija. Njegova bata je mesto gde on moe najbolje
da radi Refokusiranje. "Imam mnogo vie uspeha za vreme vikenda kad radim u dvoritu i
radim naporno. Ja sam strastven batovan i mogu da izaem tamo, kosim i okopavam, riljam
i oznojim se. To je veliki beg i utoite za mene". Opti princip je prost: Ako imate hobi koji
volite, koristitite ga to vie moete za Refokusiranje. Tako ete dobiti dve vrednosti po ceni
jedne.

MO SAMOUNITENJA
Ana, student filozofije, je neprestano ispitivala svog mladia zbog svog neosnovanog straha
da je bio neveran, sea se: "Trei korak Refokusiranjaje bio sutinski za moj oporavak, ali je to
bilo veoma teko nauiti. ekanje je, ini se, poslednja stvar koju elite da radite kad izgleda da
vam ivot zavisi od toga da li je kompulsija izvrena. Skretanje svoje panje tako to sam radila
neto drugo je pomoglo. Kako bilo, ak i kad ne bih mogla da se stvarno skoncetriem na drugu
aktivnost, samo putanje vremena da proe ipak je imalo lekovito dejstvo. Obino, kada bih
uspela da proem kroz petnaest minuta i pokuala sa sledeih petnaest minuta, imala bih mnogo
bolju kontrolu nad sobom poto je to vreme prolo".
Ana je onda kroz posmatranje konstatovala neto dosta vano:"Oni koji imaju kompulsije
mogu ponekad da sebe fiziki sklone sa mesta gde izvravaju svoje rituale- umivaonik ili vrata.
Ali fiziko sklanjanje osobe iz svojih sopstvenih misli je nemogue". Ipak, otkrila je da joj
petnaestominutno pravilo, koliko god je ono teko za primenu, daje tu distancu, da stane i
proceni opsesiju kao OKP, stvar bez znaajnog sadraja.
Korienje kraih intervala, minut ili ak trideset sekundi, sasvim je prihvatljivo, naroito u
poetku. Kljuno je stalno mentalno beleenje napretka i Preimenovanje: "Ovo je samo OKPnita zaista loe". Skreui stalno svoje misli na druge stvari, Ana je vremenom saznala da je
sposobna da se odupre prisilnim potrebama da ispituje svog jadnog i izmuenog mladia svim

onim ludim pitanjima i da se Refokusira dalje od OKP misli i potreba, umesto da im daje jo
vie energije, kao pre leenja. Kao posledica, intenzitet njenih napada OKP-a se smanjio. "Za
vreme od nekoliko meseci, ovi mali uspesi su se nadovezivali vodei u znaajno zdravstveno
poboljanje" .
Iako ona jo uvek ima u manjem ili veem obimu opsesije i kompulsije, u zavisnosti od
stepena stresa u datom trenutku njenog ivota, Ana e sada radije "pre dopustiti da OKP misli
samo prou preko mog mozga, nego da dopustim da ulaze i inficiraju ceo moj misaoni proces.
Na primer, skoro uvek kada vidim otar no, jaka, napadna misao ili slika mi se pojave u glavi.
(Njena opsesija oko noeva je potpuno nevezana sa njenom opsesijom ljubomore). "Potpuno van
moje volje, imam viziju noa kako see kroz moje sopstveno meso, i ova je vizija toliko jaka
da uini da se trgenem unazad. Ili ako je neko u toj prostoriji sa mnom, imam viziju da noem
ubadam tu osobu. Ali poto sad znam da su ovo samo neeljene i u sutini besmislene misli,
pustim ih da prou pored mene, bez pokuaja da ih objasnim kako bih to nekad radila. Ne
doputam da mi narue duevni mir. Moj uspeh u primeni etiri Koraka se dosta poveao, kako
sam dobijala vie samopouzdanja da mogu da prevladam umesto da popustim kad OKP
napadne. Nisam osloboena od OKP-a, ali uglavnom mogu da imam kontrolu nad tim, umesto
da to ima kontolu nada mnom". To je odlian opis primene principa "Ovo nisam ja - ovo je
OKP".
Karen, kompulsivni sakljupa, takoe je otkrila da je Refokusiranje jedan od najkorisnijih
etiri Koraka: "Radi neto to voli da radi, i sav se u to ukljui. Zasadite biljku u bati.
itajte kratku priu. Rasporeujte cvee. Izaite u vonju koturaljkama. Kompulsivne potrebe
e vas proi ako skrenete vau panju i ponaanje na neto drugo. Ako se i povrate, nee biti
tako snanokomandujue. I opet, uradite drugu aktivnost- ponaanje. Uspeva! Ovu tehniku
koristim kad vidim neku rasprodaju ili primamljivu kantu za smee. Ako mogu da zaustavim
kompulsiju dovoljno dugo rasprodaja bi ve bila zavrena, ili bi neko drugi uzeo onaj predmet
iz kante. tavie, pre bih ja bila umorna, a potreba bi tad ve prola"
Kako se vae ponaanje menja, tako se menja i va stav. "Ukus svakog uspeha ima
jedinstvenu slast i gura vas napred u dalje uspehe. Vi znate da moete to da uradite, jer ste to
uradili i raniji va ceo pogled na ivot se menja od negativnog u pozitivni, iz tame u svetlost" .
Posle dve godine ienja, raspremanja i bacanja, Karen i njen mu su oslobodili svoj dom
oko 75 odsto beskorisnih stvari. Ona sad zna za veliko zadovoljstvo kada se poseduje uredna
kua i lepo dvorite i ima oseanje slobode da se pozovu prijatelji sa kojima e u njima zajedno
uivati. Ali ona kae: "Dobila sam jo veu nagradu. Nekako sam prela zamiljenu liniju u
svom umu i rekla sebi 'Pobediu ovo'. I to je zaista sreni dobitak. Obeanje terapije ponaanja
je postalo istina. Stare uznemirujue misli koje su inile da elim da sakupljam stvari, mogu se
ponovo pojaviti- sigurna sam da hoe - ali one vie nee imati tu mo nadamnom kao nekad.
Plodovi uspeha i sampouzdanje su mnogo slai nego lana sigurnost u budunost koju mi je
davalo sakupljanje materijalnih stvari. Imam orue terapije ponaanja i imam snagu vere u
Boga, a kod Njega postoji briga o tome ta se sa mnom dogaa. Ta misao me smiruje i daje mi
snagu". Karen, nova Karen, zapoela je mali biznis. Ona je uspena i gleda unapred. Ovo je
snaga vere zasnovana na linom saznanju i iskustvul

NE BRINITE, NEETE TO URADITI

Jedna stvar koju pacijenti na UCLA-i brzo saznaju je da koliko god stvarno izgledaju te
opsesije sa njihovim opasnim sadrajima, oni nikad ne izvre tim mislima odgovarajuu

akciju. Niko nikad ne uradi neto nemoralno zbog OKP-a. Lara je imala opsesiju da e uraditi
neto nasilno koja je bila toliko jaka da od straha nije mogla da uzme ni no za puter u ruke.
Ona sad shvata: "Nikad nisam postupila po nalogu opsesivne misli tako da sam mogla nekog
da povredim. Nisam, niti hou to da uradim. To mije odbojno. Znam da imam kontrolu nad
mislima i potrebama, bez obzira koliko jake i napadne ove postanu". Vano je zapamtiti: OKP
nikad ne moe da preuzme vau volju, sigurno ne na nain kojim bi vi bili naterani da uradite
neto to smatrate pogrenim.
Lara je takoe nauila glavni princip terapije: "to se vie borim da opsesije nestanu, ove
postaju jae. Onda se ja pomerim i prestuktuiram svoje misli. Pokuam da se fokusiram na
neto drugo -projekat, knjigu ili TV-emisiju. Pomerim svoje misli, otklanjajui simptome. Ako
mogu da preusmerim svoje ponaanje i energiju drugim putem, onda obino nastavim sa nekim
drugim poslom". Kad se njene opsesije pogoraju, Lara je sklona da saaljeva sebe, mislei da
uopte vie nema kontrolu nad njima, "ali onda se pomerim. Pozovem nekog, ponem da
kuvam, idem u gimnastiku salu. Nisam uvek uspena u pokuaju da se prebacim sa opsesivnih
misli. Neki put jednostavno moram da im pustim na volju. Teko je okrenuti se, i otii od
opsesija. One ostaju sa mnom gde god idem, kao 'dodatni teret'. Tako, moram napornije da
radim da ne bih obraala panju na opsesije" . Opet, Refokusiranje vae panje na neto drugo,
ak i u kratkim vremenskim intervalima, moe da bude veoma korisno kod tekih opsesija. ak
i da bi se barem sebi pokazalo da loa misao ne mora potpuno da napusti va um pre nego
to se Refokusirate na neto drugo. To je ono na ta mislim kad kaem "raditi zaobilazei
OKP".
U Larinom sluaju postoji interesantna podeljenost: Iako se ona pored ostalog bori i sa
kompulsijom kupovanja, ponekad koristi kupovinu kao tehniku za preusmeravanje svojih
opsesivnih misli i prisilnih potreba. "Izala bih napolje, da bih izala iz kue, da neto
radim. Idem u kupovinu u osnovi zato to ne elim da doem kui i budem sama sa svojim
opsesijama jer znam da se one pogoravaju kod kue. Ako sam napolju i razgledam
naokolo, mogu malo da ih i prevladam. U sutini ona Refokusira svoju panju dalje od
svojih opsesija.
Za Karlu, koja je imala stranu opsesiju da e ubiti svoje dete, etiri Koraka su sada
automatska:"To je kao da se potpisujem ili uzimam au vode''. Kada ih stalno radite,
konstantno preko celog dana, onda se automatski ukljue kao kad bljesne sijalica. To je
najbolja odbrana" . Ovo je trenutak kada prenos brzina postaje za nas ponovo automatski.
Biti stalno u poslu jeste deo te odbrane. Karla je lan Saveta kole u kojoj je njena erka,
i sakuplja odeu koja bi se podelila siromanima. "Kad uradite ove pozitivne stvari za
ljude", saznala je, "to vas odvlai od samog sebe. Ne ini da OKP nestane. Nikome neu
rei da nemam OKP. Ja jo uvek imam OKP. Uzimam lekove svaki dan. Ali postoje toliko
drugih stvari pored OKP-a, i hou da ljudi shvate da postoji ivot i izvan OKP-a, i da taj
ivot zasluujete. Nemojte misliti da ste uradili neto loe ili strano, ili moda Bog nije bio
sa vama kada vas je zadesio OKP". Ovo je divan primer neke vrste prihvatanja koje ini da
svi aspekti etiri Koraka bolje funkcioniu.
Dil, koja je imala velike strahove oko zagaenja i "alkoholirala bi celu svoju kuu,
takoe je nauila ovu lekciju: "Kada ne radin moj OKP se pogora jer imam vie vremena
da dopustim da se pogora. to sam vie zaposlena, toliko sam zdravija." Sad, kad je njen
OKP pod kontrolom, spremna je "da se vrati na glavni kolosek". Pre toga odsustvovala je
sa svog radnog mesta da bi ila da se lei od OKP-a. Dil je bila agent za nekretnine. U to
vreme, to je odgovaralo njenim potrebama, fleksibilni radni asovi su pruili mogunost da

se pobrine o svom zdravlju i da prui podrku svojim dvema erkama koje su sada ve dve
mlade odrasle osobe. Danas, misli daje spremna da uradi neto kreativnije. To je veliki skok
napred za nekog ko je nekad bio toliko pod vlau svog OKPa da nije mogao da napusti svoju
kuu i bukvalno je morao alkoholnim gazama da isti vazduh koji udie.
Gari je jo od svojih tinejderskih godina bio obuzet napadnim mislima koje su mu govorile
da "napadne" ljude s kojima bi govorio ili da pravi grube i neumesne opaske u vezi njih.
Naravno, nikad nije postupio prema ovim udnim mislima. Kao to smo nauili, ljudi sa OKPem nikad to ne izvre. Kako bilo, ove misli su mu naruavale ivot. Kako je redovno
praktikovao etiri Koraka, sa malom dozom lekova kao svojim gumenim koturom, Gari je bio
u stanju da se Refokusira na druga ponaanja sve due i due vremenske intervale. Tako to je
uporno radio zaobilazei svoje OKP misli, otkrio je da sve manje vremena troi ponavljajui
besmislene fraze u svojoj glavi, i izvrava druge kompulsivne ritu ale za koje je nekad smatrao
da neutraliu njegove misli o nasilju. to je Gari postajao sigurniji u sebe, njegov drutveni
ivot je poinjao da se poboljava, odnosno, bio je u stanju da se nosi sa dosadnim mislima kad
bi ga ove napale dokje razgovarao sa drugim ljudima. tavie, on je zapravo koristio drutvene
interakcije kao orue za Refokusiranje. Napravio je nova pozanstva i postao drueljubiviji i sa
poznanicima na poslu. Posle petnaest meseci uea u terapiji ponaanja i uzimanja lekova,
Gari je bio u stanju da prekine sa lekovima. Vie nije uplaen i vie se ne opire da mu se neko
priblii. Sada izlazi na sastanke, po prvi put posle toliko godina. I kao deo njegovog
Refokusiranja, radi dobrovoljno za Projekat za Sidu u Los Anelesu.
Doana, koja je u jednoj fazi poela da se "otkljuava ili odglavljuje", to je bila posledica
tekih i crnih misli koje su je guile, jasno se sea dana kada je prvi put osetila kako se njen um
pomera - odglavljuje. Ovo je svest mozga koji se deblokira - otkljuava. Dotad, kae ona
"Nisam uopte imala ideju kako je to. Svako uvek govori: 'ivi u momentu', ali je to teko
uraditi kad se zaglavite u tom momentu. Nauila sam da za mene vreme ne moe da stoji ak ni
za momenat. Sad uvek pokuavam da odrim kretanje unapred". Danas ona kae: "Moj ivot je
toliko drugaiji. Spolja gledano, verovatno je da se nisam mnogo promenila. Niko nije znao
muenje koje se dogaalo u mom mozgu. Ali sada imam radosti, mogu da se fokusiram na
stvari na koje elim, mogu da budem ona osoba kakva je trebalo da budem. Mogu da ivim
ivot. Kad mrani glas u meni pone da mi dosauje, ja znam ta je to. Refokusiram se na
neto drugo i kaem sebi da idem dalje. Dat mi je alat da pomognem samoj sebi, da mogu da
steknem punu kontrolu nad tim glasom u mojoj glavi, koji je bio destruktvan i uticao na sve u
mom ivotu".
Ono to je Doana nauila, je da moe ovladati i kontrolisati svoj OKP. Ako se u poetku
tretmana ljudi naue da Refokusuraju, da mogu da ignoriu svoje napadne misli tako to
delaju zaobilazei ih - ak i samo na nekoliko minuta za poetak - to im daje neki oseaj
kontrole. Oseaj kontrole i ovladavanja je veoma koristan i vaan i treba ga pojaavati i
ohrabrivati. U poetku su vani i veoma mali pomaci napred. Tako ljudi ue da nije
neophodno imati punu kontrolu nad svojim napadnim mislima, ili ih potpuno ukloniti iz
svoje svesti da bi se napravio znaajan funkcionaini napredak u terapiji ponaanja.Veliki
napor koji se ulae da bi se u poetku napravio mali korak Refokusiranja, kasnije e biti
dovoljan za velike korake. Kako vreme prolazi, isti napor ubira vee rezultate zato to se va
mozak menja dok primenjujete etiri Koraka.
Deni, koja se godinama borila sa brojnim opsesijama ukljuujui i onu da e nuklearna
radijacija sa nje prei na druge, sada je u stanju da sve ovo postavi na svoje pravo mesto. Ona
sad moe ak i da ismeva svoje tehnike izbegavanja pomou kojih je nekad pokuavala da se

izbori sa svojim OKP-em. Jedanput je razvila tu ne tako retku opsesiju da je nekog udarila i
ubila dok je vozila. Njen pokuaj reenja? Jednostavno je odluila da vie ne poseduje
automobil. Izmiljala bi prie- 'Ne mogu da vozim nou jer su mi oi slabe', ili 'Previe sam
osiromaila da bih imala kola'. A njena kompulsija proveravanja? Pa zbog toga to nije mogla
ni da gleda tue tednjake jer bi ruice mogle da budu ukljuene, ak i jedva primetno,
pronala je elegantan nain da i to izbegne. "Kad bih ila na zabave po kuama, izbegla bih
ulazak u kuhinju tako to bih donela neko jelo koje nije moralo da se podgreva". Naravno,
nijedan simptom nije nestao sve dok se nije suoila sa svojim problemom: nazvala ga je
OKP-em i Refokusirala se na druge pozitivne aktivnosti. Nauila je terapiju ponaanja kao
spoljni pacijent na UCLA-i i kasnije joj je u sedminoj terapijskoj grupi bio predstavljen
metod U etiri Koraka. Iako Deni jo uvek ima malu meavinu svih tih klasinih OKP
strahova, ona je sad u stanju da na neki nain "samo nastavi da ide dalje" kad ta oseanja
udare. Ima dobar posao i mnogo prijatelja. I vozi auto. I moe da donese jelo koje treba da
se podgreje. "Oseam da mogu da idem bilo kuda po svetu, kao i da nastavim i sa
drugaijim karijerama" .
Doti, koja je izvravala smene rituale zbog straha da bi neto strano moglo da se dogodi
oima njenog sina, bila je leena u bolnici godinu dana 1970.-ih godina, ali je to malo
pomoglo kod njenog OKP-a. Ona sad razume da moe uglavnom sebe da krivi za to, iako
tehnike za tretman OKP-a koje sad primenjujemo, u to vreme nisu jo bile razvijene. Ona se
toga sea iz psihijatrijske bolnice: "Imali smo terapijsku grupu svakog dana, ali niko nije
nikad saznao ta se deavala sa mnom. Ljudi bi rekli: 'Pa Doti sad je na tebe red. ta eli da
nam kae o sebi?' Dobro, ja sam uvek volela da pomaem svima ostalima ali nikad ne bih
govorila o sebi, i naravno, to je ono najgore". Jednog dana je jednostavno istrala sa grupe
viui. "To je bila jedina emocija koju sam uopte pokazala u toj bolnici," kae Doti. Zato
nije bila u stanju da drugima kae o svojim stranim opsesivnim mislima? "Zato jer sam
mislila da bi one mogle postati istina ako o njima govorim". Posle etiri godine pohaanja
naeg programa na UCLA-i Doti vie ne uzima lekove, ima jedan posao koji radi nepuno
radno vreme i govori kako se nada da e iskoristiti ono to je nauila da pomogne drugima
koji imaju OKP. Najbolje za Refokusiranje, rad u svesnoj terapiji ponaanja- jeste rad sa
drugima.

OKP KAO AFRODIZI]AK?

Domingo je imao opesesije ukljuujui i strah da ima otrice brijaa zakaene za vrhove
svojih prstiju sa kojima bi mogao da povredi svoju enu kad je dodirne. Ovaj strahje imao
veoma interesantan - moglo bi se rei jedinstven efekat na njegov seksualni ivot. Visok,
crn, ilav, sa velikim osmehorn, on je privlaan za mnoge ene i imao je dosta devojaka pre
nego to se nedavno oenio. (Ovaj intervju je dao pre braka).
"Za vreme seksa teko mi je da se skoncentriem zbog svog OKP-a. Polovina mene je sa
enom. A OKP misli stalno naviru, ja ne mogu da usredsredim panju i vreme prolazi. Ja sam
jo uvek sa njom, ali moje misli su sasvim negde drugde. Tako da se uzdravam od orgazma.
ene nalaze da je ovo veoma dobra ideja, jer traje dugo. Stalno ponavljam opet i opet. Kau
mi da sam retka vrsta mukarca". Kakvu vrstu OKP misli Domingo ima za vreme voenja
ljubavi? Moe da bude: "Da li sam zatvorio glavna vrata? Da li sam doneo stereo ureaj iz
kola? Da li sam nahranio psa?" Da li partnerke primete da njegova panja nije potpuno sa
njima? On se nasmejao: "One bi rekle: 'Da li si sa mnom?, a ja kaem 'Biu sa tobom za
trenutak. Uivaj.' One razumeju".

Iako postoji tendencija da se nove opsesije uvuku u Domingove misli, pored njegovih
pobeda nad drugim opsesijama, on procenjuje da je kao rezultat njegovog redovnog
praktikovanja u etiri Koraka, sada je na pola puta do konane pobede nad OKP- em. Kad
jedna od stranih misli napadne, on kae: "Samo duboko udahnem, i kaem 'Ja mogu ovo da
uradim. Imam stvari da uradim. Ne mogu da ekam petnaest minuta svaki put kad mi je loe,
jer mogu da vidim kako se petnaest minuta pretvara u dva sata. To je jedna opsesija za
drugom. Ako ekam petnaest minuta, sedeo bih ovde i nita ne bih radio ceo dan". Tako on
jednostavno eliminie mogunost da izvrava kompulsiju i nastavlja sa svojim poslovima. Na
UCLA-i ovo zovemo Aktivnim Revalorizovanjem.
Nema svako tako jaku volju kao Domingo. Ali on nije jedini koji je bio u stanju da koristi
etiri Koraka kao odskonu platformu za svoju terapiju ponaanja. Ti ljudi ih tako naue, da
im nije potrebno da ih izvravaju kao da recituju pesmu. Uz vebu, ljudi kao Domingo mogu
da preskoe preko Koraka Ponovnog Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja, koje mogu
automatski da izvravaju. Oni odmah prelaze na aktivnosti Refokusiranja, to je rezultat
njihovog brzog Aktivnog Revalorizovanja napadne misli ili potrebe kao bezvrednog i bednog
OKP-a. Ovo je naravno i krajnji cilj.

Vane take da se upamte:

Korak 3 - Korak Refokusiranja .

Refokusirati znai promeniti reakcije u vaem ponaanju na neeljene misli i potrebe i

fokusirati vau panju na neto korisno i konstruktivno. URADITE NETO DRUGO .

Ovo je korak gde bez napora i bola nema ni napretka. Morate biti AKTIVNI. Ne moete
ostati pasivni .

Primenjujte petnaestominutno pravilo. Radite zaobilazei vae simptome tako to ete se

zaposliti neim celishodnim u emu uivater barem u tih petnaest minuta. Posle petnaest
minuta mentalno zabeleite kako su se vai simptomi promenili i pokuajte da se
Refokusirate za sledeih petnaest minuta .

Koristite vaeg Nepristrasnog Posmatraa jer e vam to ojaati um .

Kad menjate ponaanje vi menjate i svoj mozak.

Korak 4: Ponovno Vrednovanje Revalorizovanje

''Lekcije nauene od OKP-a''

Korak 1. Preimenovanje
Korak 2. Ponovno odreivanje i pripisivanje
Korak 3. Refokusiranje
Korak 4. PONOVNO VREDNOVANJE - REVALORIZOVANJE

Korak 4 : Ponovno vrednovanje je prirodan ishod redovnog vebanja prva tri koraka: Preimenovanja,
Ponovnog Odreivanja i pripisivanja i Refokusiranja. Sa konzistentnom praksom, brzo ete shvatiti da
su vae opsesivne misli i kompulsivna ponaanja zapravo bezvredne smetnje koje treba ignorisati.
Sa ovim saznanjem, biete u stanju da Ponovno vrednujete - Revalorizujete i Devalorizujete patoloke
potrebe i ogradite se od njih, sve dok one ne ponu da blede i nestaju. Kako va mozak poinje da radi
bolje, bie vam sve lake da vidite ta su u stvarnosti vae opsesije i kompulsije. Va mozak e poeti
da radi na mnogo normalniji i automatizovaniji nain. Kao rezultat intenzitet vaih simptoma e
opasti.

Ljudi koji pate od opsesivno-kompulsivnog poremeaja (OKP-a) oseaju tako jak bol da

duboko seu u svoje due da bi nali odgovor na pitanje "Zato ja?" Previe esto zakljuuju:
"Kako sam ja uasna osoba, kad imam ovakve misli".
Ako aktivno ne Revalorizujete ove misli kao pogrene poruke koje stiu iz mozga - poruke
bez ikakvog duhovnog znaaja- sigurno je da ete se demoralisati i ispuniti mrnjom i
odvratnou prema sebi. Vano je da se razume da se misao pojavljuje uprkos vaoj volji, a ne
zbog nje.
Religiozna osoba moe na primer da ispituje svoje bogohulne opsesivne misli i da shvati da
one nemaju nikakve veze sa posedovanjem neumesnih oseanja za Bogorodicu ili Isusa Hrista,
a da to ima veze sa medicinskim stanjem, boleu - OKP-em. Sa ovim saznanjem treba da
vidite to kao priliku da ojaate svoju veru, kroz duhovno samoispitivanje. Saznanje da
bogohulna misao nije nita drugo do odraz bolesti, a ne odraz vae duhovne istoe ili
integriteta,jeste klju za "delanje zaobilazei" opsesivne bogohulne misli.
Glavni princip koji je ugraen u korak Revalorizovanja je: to bolje vidite ta su u stvari
vai OKP simptomi, bre ete moi da ih odbacite kao bezvredno smee koje nije vredno vae
panje. Vebanje prva tri koraka postepeno otklanja strah i anksioznost, koje su uzrokovane
OKP-em, kada su poruke koje stiu iz mozga uzete kao stvarne zdravo za gotovo. Kad saznate
da OKP ne mora da kontrolie vae misli i ponaanja, onda ih devalorizujete, i moete da
ponete da ih jednostavno ignoriete kao jednu dosadnu napast. U stvari to aktivnije i svesnije
doete do toga da ih devalorizujete- oduzmete im tu navodnu vrednost - tim bre i lake
moete da izvravate korake Preimenovanja, Ponovnog Odreivanja i Refokusiranja i bie
stabilnija funkcija vae automatske transmisije u mozgu. Revalorizovanje vam pomae pri
prebacivanju vaih brzina za ponaanje! tavie kad ljudi jasnije shvate svoju bolest i koriste
etiri Koraka kao oruje za savladavanje ovog neprijatelja, uobiajeno je da dobiju i novu
sposobnost da Ponovno vrednuju svoje ivote i svoja oseanja o sebi i drugima.
Lara se ovako izrazila: "Zbog toga to sam imala OKP, ja sam postala intenzivnija,
oseajnija osoba, sa vie saoseanja za druge. Bila sam hendikepirana svojim poremeajem. To
je izgradilo karakter i onda kad je cepalo moju duu, moje srce i moju pozitivnu predstavu o
sebi. To me je osposobilo da se borim jae, i da se borim za dobro i istinu u meni. Uinilo je da
manje kritikujem i sudim o drugima koji pate u svojim ivotima".

"BOG ME VOLI"
Poto su dobili sredstva da se bore protiv OKP-a - znajui da on nikad vie ne mora da ovlada
njihovim ivotima - ljudi poinju da misle kako o ansama i vremenu koje su izgubili, tako i o
budunosti, sada sa obnovljenom energijom za ivot. esto doivljavaju duhovno buenje.
Doel, koji je uglavnom prevaziao svoje kompulsije u vezi sakupljanja i zagaenja, prvi put
posle toliko godina otkriva da postoji osnovna unutranja vrednost samog ivota. "Nikad nisam
imao takve depresije da bih hteo da se ubijem, ali ivot je zaista bio robovanje" . Karla govori
o svojoj zahvalnosti da je njena erka, u vezi koje je imala opsesiju da bi mogla da je ubije,
sada zdrava estogodinja devojica. Iako je posveeno religiozna, Karla se u svojim najteim
trenucima pitala da li postoji sila Svemonog koja bi bila u stanju da joj oprosti zbog toga to
je imala takve strane misli. Ona sad razume: "Bog me voli". Ona je Ponovno vrednovala svoj
ivot. Vie nije sva utonula u oseanja krivice i besa. Sad je "blesnula", reena da uradi neto
znaajnije od samog rada u svom poslu kako bi samo isplatila svoje raune. Kae: "Ja elim da
mi ivot bude drugaiji. elim da pomognem drugima. Toliko je ljudi kojima treba pomo.
Oseam kao da mi je ivot bio poteen, kao i to da sa razlogom imam ovu bolest, pa tako sada

moram i da napravim promenu".

Bog sigurno moe da napravi razliku izmeu onoga to je u vaem srcu i to je stvarno, i
pogrenih poruka koje stiu iz vaeg mozga. Vano je da to nikad ne zaboravite. Svesna
terapija ponaanja kao samo tretman, prua vam pravu ansu da aktivno potvrdite svoju veru u
Boju sposobnost da vas pozna kakvi vi zaista jeste. Samo onda kad uzmete bogohulne
opsesivne misli zdravo za gotovo i ne verujete vaim najdubljim oseanjima o Boijoj
sposobnosti da odredi ta je stvarno a ta ne, razvijate to oseanje mrnje prema sebi samima.
Kao i sve bitke koje su vredne borbe do pobede, ovo su zapravo testovi nae vere.
Morate se stalno podseati: "Ovo nije bogohulna misao. Ovo je simptom OKP-a. Ja u to ne
verujem i nije odraz onoga to u srcu oseam''.
Prelistavajui konzervativni katoliki asopis, Kristofer, koji je patio od bogohulnih opsesivnih
misli koje su se ponavljale, je proitao lanak u kojem se tvrdilo da je pogreno uzimati Priest
rukom, iako je to danas uobiajena praksa u Rimo-katolikoj crkvi, odnosno ona koju je on
upranjavao od svog detinjstva. Zbog toga to je veoma konzervativan po prirodi, Kristofer se
prestraio da bi mogao da uvredi Boga i dugo vremena posle toga uzimao bi Priest samo
direktno u usta. Takoe, imao je opsesiju da su svi oko njega i neznajui vreali Boga tako to su
uzimali priest u ruku. Ova opsesija uinila je da se osea toliko jadno, da je poeo da zazire od
Nedeljne mise i da biva nervozan ve u petak ili subotu. Najzad je preuzeo rizik da povredi Boga
tako to je odluio da se suprostavi opsesiji i uzme Priest u ruku. Kadje to prvi put uradio, sav se
oznojio i srce mu je lupalo tako jako da ga je mogao uti. Ali, naravno, Bog ga nije kaznio.
Simptomi OKP-a kod ljudi od vere obino imaju religiozni sadraj ili prenaglaenost. Na ovu
injenicu se obino ne obraa odgovarajua panja. Na primer, kad je Kristofer po prvi put
zatraio profesionalnu pomo bio je grubo ispitivan poto je paljivo izneo svoje miljenje da bi
njegovi simptomi mogli biti neka forma opsednutosti demonima. Ovo treba da bude alarmirajui
poziv psihijatrijskoj zajednici danas. Previe je psihijatara danas koji nemaju sposobnost
saoseanja sa potpuno razumnim sadrajem religioznih misli nekih religioznih ljudi. Poto je bio
inteligentan i dobro je poznavao sebe, Kristofer je u sutini shvatio da je bolestan i da demonski
uticaji nemaju nikakve veze sa njegovim stranim mislima. Poto se duhovno preispitao, znao je
da nije bio pod uticajem zlih sila i bio je siguran da pati od neuropsihijatrijske bolesti. Ve je bio
odbacio mogunost uticaja demonskih sila pre nego to je otiao kod psihijatra. Neprijatanost
prve interakcije izmeu Kristofera i psihijatra koji ga je pogreno razumeo, je verovatno bila vie
odraz uobiajenog neznanja i arogancije kod psihijatara, nego to je to bio odraz bilo ega to se
dogaalo sa Kristoferom dok je on pokuavao da opie i objasni taj bol.

IZBEGAVANJE ZAMKE OKP-A

U kontekstu etiri Koraka, Revalorizovanje moe da bude shvaeno kao posebno naglaavanje

Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja. Tako to odbijaju da prihvate simptome OKP

bukvalno, ljudi sa OKP-em poinju da misle o dosadnim oseanjima, mislima i prinudnim
potrebama, to bi rekao jedan od njih, kao o "toksinim otpadnim materijama mog mozga". Ovo
im omoguuje da zaobilaze misao i prisilnu potrebu tako brzo, da Preimenovanje i Ponovno
Odreivanje i pripisivanje postaje skoro automatsko. Oni ne moraju vie da prebacuju svoje
brzine "runo", tj. ulaui napor da ih prebace kad prelaze sa jednog na drugo ponaanje. Oni
sad prepoznaju OKP misao ili oseanje odmah poto se pojavi, takorei istog momenta. Stalni
samotretman kao rezultat daje smanjenje jaine simptoma, to zauzvrat poboljava
Revalorizovanje tako to smanjuje napor potreban da se odbace simptomi OKP-a kao

bezvredno smee (to ovi i jesu), a zatim se Refokusiraju na drugo ponaanje.

Evo jednog racionalnog naina da se ovo predstavi:

Samotretman pomou etiri Koraka vodi ka promenama u mozgu, to uzrokuje

nestajanje straha i smanjivanje intenziteta simptoma OKP-a.

Ovo ima tendenciju da pobolja Revalorizovanje simptoma, jer je tad lake uoiti
ta su ovi u stvari, to zauzvrat pospeuje Preimenovanje, Ponovno Odreivanje i
pripisivanje i Refokusiranje. Ovo vodi ka dalj im promenama u mozgu. Ovako je
uspostavljen jedan terapeutski raspored koji sebe odrava i vodi napred.

Za vreme Refokusiranja, vrlo je verovatno da se zapravo menja hemija mozga, to

uzrokuje da prisilne potrebe blede i nestaju, to olakava Revalorizovanje.

Revalorizovanje olakava Preimenovanje i Ponovno Odreivanje i pripisivanje i

vodi ka vie Refokusiranja, to uzrokuje dalje promene u mozgu i vee opadanje
simptoma, koje opet vodi premajo vie Revalorizovanja, itd.

Krajnji rezultat je jasno opadanje intenziteta simptoma i znaajan napredak u kontroli nad
reakcijama u ponaanju na preostale opsesivne misli i prisilne potrebe.
Znamo da u tradicionalnoj terapiji ponaanja tehnika u kojoj anksiozni pacijent treba da
pasivno zanemaruje svoje prisile oko jedan sat, poto je bio izloen stimulusu koji uzrokuje
jake prisilne potrebe OKP-a, nije najpogodnija za samotretman onih koji pate od OKP-a. Ono
to bi bolje mogli da urade ljudi sa OKP-emje da neto izmene klasinu terapiju ponaanja
tako to e vebati samousmeravajuu prevenciju reagovanja, koristei U etiri Koraka. Ovo
e initi tako to e postepeno produavati vreme vebanja. Ovo znai rei sebi: "U redu je,
ovo je samo OKP". (Preimenovanje); onda Ponovno Odreivanje i pripisivanje toga kvaru u
mozgu; i onda Refokusiranje na neko drugo ponaanje koje vam donosi zadovoljstvo- umesto
da perete ruke ili proveravate vrata- i najzad Revalorizovanje - Ponovno vrednovanje znaenja
tih misli ili potreba.
Kod Revalorizovanja shvatate da vae opsesije i prisilne potrebe nisu vane i da moete
njima da ovladate. U sutini, oduzimate vrednost tim budalastim mislima. Tako to ete
pokuati da ekate petnaest minuta i da onda postepeno poveavate ovaj vremenski interval,
sebi ete dati prostora da delate zaobilazei misli OKP-a. Pored toga petnaest minuta rada
fokusirane samousmeravajue terapije ponaanja, koristei U etiri Koraka, vas zaista dalje
pomera prilikom prevazilaenja prisilne potrebe, nego petnaest minuta nefokusiranog ekanja.
Moan um kakav ete razviti kroz vebanje etiri Koraka e se sve vie osposobljavati da uoi
ak ineprimetne pozitivne promene kod simptoma OKP-a i da shvati dublje implikacije ovih
promena. A koje su to dublje implikacije? To je injenica da menjate svoj mozak menjajui
svoje ponaanje, da ponovo preuzimate kontrolu nad svojim ivotom. Snaan um je um koji
moe da zabelei i suptilne pro mene i da razume njihove implikacije.
Ana, student filozofue sa iracionalnim strahovima da joj je njen mladi neveran, kae da je
njen oporavak delom zavisio i od njene sposobnosti da posmatra svoje OKP-misli i potrebe u
drugaijem svetiu. "Kada sam nauila da identifikujem moje simptome kao OKP, umesto da ih
smatram za vane, sadrajne misli koje treba deifrovati zbog njihovog "dubljeg znaenja",
bila sam delom osloboena od OKP-a. Kako je proces Preimenovanja postao automatski,
uvidela sam koliko je kontraproduktivno da izvravam prisile i da se zaokupljam opsesijama.
Onda je postalo lake da ignoriem zamke koje mi je OKP postavljao". Ona pomae sebi i tako

to personifikuje OKP, zamiljajui ga "kao nekoga pametnog i uvrnutog koji pokuava da me

uhvati". Poto su Anine uznemirujue i napadne misli po prirodi nereive -"Kako bi neko ikad
mogao biti siguran da mu je voljena osoba verna i na delu i u mislima?" - za nju je nemogue
da razmiljanjem nae izlaz iz ovih opsesija koje su veoma bolne. Ali sad, kae ona, "kad sam
videla trikove OKP-a mnogo puta i nauila kako da zaobilazim OKP u mislima i akciji, vie ne
nasedam na opsesiju i izvravanje prisila, kao to sam to ranije radila". Praktikovanje U etiri
Koraka joj je donelo ne samo osloboenje od patnji OKP-a, ve i jedan jai oseaj vladanja
sobom i samopouzdanje da moe da se nosi sa skoro bilo kojim problemom.

BORBA VOLJA
Poto vas opsesije prate svuda, ne moete da se od njih udaljite kao kad se udaljavate od
tednjaka ili vrata. Kao to neko ree: "Ne moete da napustite svoj mozak". Opsesije ne mogu
uvek da se pobiju logikom. Avion bi mogao da se srui, poto je osoba npr. ignorisala
unutranji glas koji joj kae: "Uradi ovu prisilu, ili e ... " injenica da nema nikakve veze
izmeu avionskog udesa i proputanja osobe da uradi svoju prisilu, mogu i da ne budu
metafiziki dokazivi. Ali ono to sigurno znamo je da e osoba koja stalno izvrava
kompulsivne radnje, zasnovane na opsesivnom strahu od avionskog udesa, (ili zemljotresa ili
druge nesree), iveti jedan pakleni ivot.
Predlaem da Aktivno Revalorizujete, uz pomo dva pomona koraka, koji su deo koraka
Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja: Anticipiranja i Prihvatanja. Anticipiranje vas
podsea da e se opsesivne misli pojaviti i po sto puta u toku dana tako da ne budete njima
iznenaeni, ak i ako su nasilne i ekstremno neprijatne. To jeste udesna injenica kod OKP-a,
da ljudi mogu imati tu istu pomisao i hiljadu puta u toku dana, i opet biti okirani i uznemireni
zbog nje, svaki put - ako ne naprave svestan napor da ih Anticipiraju. Tako to ete Anticipirati
svoju opsesivnu misao, prepoznaete je im se pojavi i odmah eteje Preimenovati. Na ovaj
nain ete ih u isto vreme i Revalorizvati. Nauiete da preete na drugu misao ili ponaanje,
iako je opsesivna misao jo tu. Dok to radite, na red dolazi drugi meukorak. Kad prihvatite da
je va problem izleivo medicinsko stanje, neete dopustiti da sebe teko prekorevate i
okrivljujete, kritikujui vae unutranje motive. Vi ne elite da imate opsesivne misli, ali
Prihvatate da one postoje i pored vas, a ne zbog vas. Pacijenti sa OKP-em su skloni da stalno
uranjaju u razmiljanja:
"ta e se dogoditi ako stvarno uradim to neispravno ponaanje? Ako udarim nekoga, ili
seksualno nasrnem na nekoga?" Oni zapravo vide sebe kako su u lisicama odvueni do zatvora,
dok bi ljudi okolo vikali: "Gledaj! On je to uradio!" Stoga, veoma je vano da Aktivno
Revalorizujete opsesiju, umesto to ekate da korak Revalorizovanja doe na red, koje obino
dolazi u borbi sa kompulsijama-prisilama i naravno odgovara na stalno pitanje "Kako da budem
siguran da neu to i uraditi?". Odgovor glasi: "Zato to zaista to ne elim da uradiml To je samo
opsesija, samo pogrena poruka iz mozga. To ne moe nadvladati moju volju".
Lara je ophrvana mislima o nasilju sa noevima. Jedanput ju je prijateljica, psiholog,
opomenula: "Kako zna da nee to i da uradi? Sigurno da je arls Menson bio opsesivan.
Defri Damer je bio opsesivan". Ali Lara sada razume: " Oni su bili psihopate, oni nisu imali
oseanje krivice. Za mene postoji krivica, tu je depresija, tu je i oseanje, ja ne elim
posledice.''' tavie veoma je veliko pitanje da li su ova dva zla oveka zaista bili opsesivni u
bilo kakvom pravom OKP smislu. Oni nisu dobijali pogrene poruke iz mozga. Oni su
meditiriali o zlim stvarima o kojima su eleli da meditiraju. Lara i ja smo razgovarali o ovoj

razlici. Rekla mi je: "Ja neu to uraditi jer ne elim to da uradim. Ne elim da bilo koga
povredim. Nikad to ne bi mogla da uradim". I u pravu je.

LAKO JE REI - TEKO JE URADITI

Meni kao profesionalcu na polju medicine veoma je teko da posmatram ljude kako se bore da
bi prevazili svoje opsesije i prisile. Mnogo puta su mi ljudi sa OKP-em rekli "Lako je rei.
Teko je uraditi". Verujte mi, razumem kako je to teko i nikad ne kaem:
"Samo to uradi" na neki nemaran ili bahat nain. To jeste teak posao, naporan rad, ali rezultati
su velika nagrada. tavie, to je bitka koju ne moete izbei jer OKP ne daje mira, bilo kakav
mir od njega mora da bude zaraen!
Krajnji cilj je naravno da strahovi nestanu zauvek. Mi na UCLA-i smo otkrili da korienje
progresivnog ekanja, koje se postepeno poveava do petnaest minuta ili due, uz deljenje
zadatka na manje delove, ponovno procenjivanje situacije dok ste jo anksiozni i beleenje
promena u vaim reakcijama, ini ovaj cilj dostinijim. Naravno, uvek moete da pokuate da
spojite ta vremena ekanja, da bi ste produili taj interval. U vreme ekanja uvek vebajte etiri
Koraka. Beleenje aktivnosti koje radite za vreme Refokusiranja i Revalorizovanja kao uspeha
koje ete zapisiviati, dosta pomae u ovom procesu. Kad beleite svako smanjenje intenziteta
vae anksioznosti i prisilnih potreba i zapiete koja aktivnost uzrokuje najvee smanjenje
anksioznosti, ti znaci napretka e ojaati vau reenost da nastavite teak rad u metodi etiri
Koraka. Kao rezultat ovoga ete vide ti svaki mali napredak kao pobedu, umesto da vidite svoju
nesposobnost da potpuno prevaziete svoje strahove iz prvog, drugog ili treeg puta kao
demoralizujui znak neuspeha. Videete da u ulozi svog terapeuta aktivno pomaete sebi.
Jedna od ironija OKP-a je da omoguava nekim ljudima da funkcioniu veoma dobro i
intenzivno jer je njihova sposobnost da uoe detalje vrlo dobra. Godine praktikovanja rituala
OKP-a izgleda da stvaraju vetine koje poveavaju mo pamenja i opservacije na nain koji
moe da bude veoma prilagodljiv. Na nesreu, ljudi sa OKP-em ne mogu da prestanu da se
pitaju koliko su mogli da postignu da nisu proveli toliko vremena nosei se sa svojim
opsesijama i prisilama. Majkl, koji ima opsesiju da mu se pantalone skupljaju, izjavio je: "Moj
OKP je ubio moj uspeh. Inteligentan sam i imao sam dosta potencijala u mnogim oblastima, ali
to me je zaista ubilo. Ujutru se probudim i odvezem se svojim 'Dod Koltom' na moje radno
mesto stenografa, posao koji ne elim da radim. OKP je to prouzrokovao. Ja mrzrim svoj
OKPjer mi nije dopustio da radim ono to sam eleo da radim".
U pokuaju da to bolje razume kako je to uticalo na njegov ivot, Majkl dosta ita o
duevnim oboljenjima i njihovim uzrocima. On trai odgovore na pitanje zato se kod njega
razvio Opsesivno-Kompulsivni Poremeaj. Pita se: "Da li je pored biohemijskog faktora jo
neto bilo razlog da sam tad bio taj tuni osmogodinjak u koli? Da nije OKP bio posledica
emocionalnih faktora, zajedno sa drugim tetnim faktorima kao to je genetika? Ja elim da
saznam kako sam doao do take na kojoj se sad nalazim, i kako bi moda jednog dana doao
do take na kojoj elim da budem. To je neverovatna misterija i elim da je sam izuavam.
Mislim da je to deo procesa oporavka". Ima dana kad, kako kae, "eli da uzme no, i da ga
stavi u svoju glavu i isee bolestan deo mog mozga". Budi se umoran i pita se:"Zato ja ne
inim vie?" (Mnogi ljudi sa OKP-em imaju poremeen red spavanja, to ih ini konstantno

umornim. Ako su ovi poremeaji hronini, mogunost da je OKP iskomplikovan depresijom se

mora ozbiljno uzeti u obzir.) Neki put, kako Majkl kae, "probudio bih se oseajui se kao da
sam pretrao maraton, dok sam spavao". Lekovi, kao dodatak terapiji ponaanja, su mu
pomogli da bolje spava i efikasnije funkcionie na poslu, tako to su verovatno leili i
depresiju u isto vreme zajedno sa OKP-em.

GUBLJENJE "STAROG PRIJATELJA"

Kad ljudi uspeno Revalorizuju svoje simptome i ponovo preuzmu kontrolu nad svojim
ivotima, nije neobino da prou kroz period tugovanja zbog "gubitka" OKP-a. Kako su
opsesije i prinudne potrebe postajale sve ree, Deremi, (ije su anksioznosti ukljuivale i
strah ,da mu je hrana zagaena alkoholom), je osetio prazninu u svom ivotu. Sea se: "Ranije
se nisam nikad tako oseao. Godinama je OKP upravljao mojim ivotom i bio moj ivot. Vie
sam o tome mislio nego o bilo emu drugom. Sad je to uglavnom otilo. Tako da je praznina
stvarna. Ja sam zapravo alio za svojim OKP-em. Oseanje je ostalo, dok nisam poeo da
ispunjavam prazninu sa pozitivnim aktivnostima. Pozitivne misli i oseanja su dola sa njima.
Veeravanje vie nije bilo muenje. Kad sam shvatio da je OKP bio samo ometajua buka,
shvatio sam da mogu i da uivam u svojim obrocima. Nisam razmiljao o svojim opsesijama
oko hrane ve dve godine". Deremi je takoe prevaziao svoj strah od korienja javnog
toaleta kao i veinu drugih strahova. Kae: "Odlino se oseam zbog toga".
Drugi ljudi sa OKP-em mogu da koriste svoje medicinsko stanje kao dobar izgovor za
svoje neuspehe, ili da racionalizuju svoja u sutini samounitavajua ponaanja. Psihijatri
obino prave referencu prema ovim izgovorima kao "sekundarnim dobicima" OKP-a.
Barbara, koja je imala opsesiju oko Gosn. Kafe, bila je privremeni radnik pri Ajvi Ligi (Ivy
League - honor degree). "Iako je teko priznati, mogu da uzmem poslove koji su ispod mojih
mogunosti, i onda za to da krivim moj OKP. To mi takoe omoguava da izbegnem rizike.
Naravno, ovo su problemi sa samopotovanjem, a ne problemi OKP-a. Na ovo moram da
pazim jer ne mogu celog ivota da koristim OKP kao izgovor". Barbara spremno daje do
znanja da ona uvek uzima loije poslove, jer "ne mora da bude zbog OKP-a, ve zbog
nedostatka vere u moju sposobnost da uradim neki posao. Tako da radim stvari koje mogu da
uradim i vezanih ruku. Sigurno je da mi zato ne treba obrazovanje sa koleda". Ali Barbara je
uvek imala veliki problem sa samopotovanjem. Alkoholizam je rairen u njenoj porodici, pa
je jedno vreme mnogo pila i imala nastupe preteranog uzimanja hrane kako bi lake izdrala
stresnu situaciju ivota sa ocem alkoholiarem.
Ona govori: "Znam da sam pametna, da sam sposobna - i u isto vreme mislim da nisam
dovoljno dobra. Isto je to i sa OKP-em. Znam da su vrata zakljuana, znam daje tednjak
iskljuen. U isto vreme, ja u to ne verujem. Na papiru (sertifikatima) izgledam odlino, ali
sebe potpuno potcenjujem. Nedavno mi je ponuen odlian posao. Potpisala sam ugovor i
onda pobegla od toga. Koristila sam anksioznost kao izgovor. Rekla sam im da se previe
bojim, i naravno da su jednostavno angaovali drugog. To je bilo veoma neprofesionalno od
mene. I znam da verovatno nikad neu ponovo dobiti drugi takav posao, iz te oblasti". Vredno
je napomenuti da je njen rad kroz terapiju etiri Koraka poboljao njeno stanje sa OKP-em
tako da ona sada lake preuzima odgovornost.
Problem samopotovanja je takoe bio problem i za Karlu. "Kad imate OKP, vae
samopotovanje je tako slabo da ste skloni da okrenete svoj bes prema sebi samima i kad to
nije opravdano. Verovatno da ako vam je neko rekao neto, ili vam se neto negativno desilo

tog dana, umesto da reavate problem - samo taj problem - vi to primate dublje i to
internalizujete. Anksioznostje deo toga. Imate tendenciju da se ljutite i kaete: "Zato nisam to
i to uradila drugaije, zato sam to rekla nekome, zato mu nisam rekla ovo drugo?" To je kao
sa OKP-em. Ponovno proveravate sebe svo vreme, umesto da shvatite da je mogue da
problem nema nikakve veze s vama". Mogue je da OKP doprinosi da se loe navike stvore i u
misaonom procesu. Vebanje etiri Koraka moe da pomogne u reavanju oba ova problema.
Iako je Dil osloboena veine svojih problema prisilnog pranja i ienja, (vie ne
alkoholira celu kuu), redovna je u dolaenju na nau OKP-terapijsku grupu na UCLA-i. Prvo,
grupa joj pomae da Ponovno vrednuje svoj ivot da shvati "da joj je mnogo bolje nego
mnogim drugim ljudima". To takoe ojaava njenu reenost, jer vidi kako "esto ljudi koriste
OKP kao take, izgovor da nita ne urade sa svojim ivotima, da ne naprave pokuaj da sebe
poprave i unaprede. Postoji mnogo produktivnih talentovanih ljudi koji jednostavno proputaju
svoje ivote zbog ove bolesti". Ona eli da ohrabri druge ljude sa OKP-em da koriste orue
etiri Koraka, pravei male - deje korake (baby steps), ba onako kako je ona radila na svom
putu ka oporavku.
Na leenju je Dil nauila da Revalorizuje svoje strahove od smrti i zagaenja. U svojim
etrdesetim, shvatila je: "Ne mogu uvek da upadam u velike ivotne krize kad god neko blizak
umre". Njen prvi mali korak je bio terapija izlaganja na koju se sama privolela. Postavila je
miolovku, ali kad je nala malog mia zalepljenog na miolovci, osetila se tako strano da je
poela da mu donosi vodu. "Znala sam da e da ugine. Na neki nain, ja sam to uradila da bi
mogla da se suoim sa smru". Njena voljena maka, koja je bila deo porodice ve jedanaest
godina, se razbolela i Dil je koristila mia kao pripremu za smrt make. Bila je obuzeta
strahom da e njena maka prestati da die pred njenim oima. "I ta bih onda uradila? Da li bi
ceo grad onda bio zagaen?" Dil je ve bila u terapiji kad je maka uginula, i ve je bila
sposobna da se nosi sa time. Poljubila je maku za poslednje zbogom i istuirala se. I to je bilo
to. Sea se: "Mi smo na naem putu do veterinara svratili do video-kluba da vratimo kasetu, da
ne bismo plaali za jo jedan dan. Ostajati tako smiren, za mene je do tada bilo neverovatno.
Najvea proba za Dil, tek je trebalo da doe kasnije, sa smru njene majke. Znala je da je
kraj blizu i na dan kad je njena majka umrla, ona se mnogo dvoumila ta e obui za posao.
Sigurno da ako bi stigao muan poziv iz bolnice tog dana, ta god da je nosila tog dana bi
automatski postalo "zagaeno". Na kraju je ipak naterala sebe da nosi svoj najbolji beli platneni
kostim. Kad je dobila telefonski poziv, nije se oseala primoranom da baci kostim.
Sledea prepreka je bio majin pogreb. Zbog toga to je vezivala poetak svog OKP-a i
velike strahove od zagaenja za pogreb svoje prijateljice, dok je ova bila jo tinejder, nije
posle toga mogla da ide ni na jednu sahranu. Oseajui veliku krivicu zbog toga to nije htela
da ide na majin pogreb, konsultovala se sa svetenikom koji ju je mudro posavetovao da
majka ne bi elela da se ona razboli zbog toga. Dil je napravila kompromis. Ona i erka su
odnele cvee do plae i tamo odrale privatnu ceremoniju u slavu njene majke.

IZGUBLJENE ANSE
Do, koji je imao opsesije da je moda gurnuo spajalice u kafu svojh kolega, (kojima bi se ovi
mogli zadaviti) i da je moda olabavio znakove na automobilma (stvarajuii tako mogunost da
se ovi otkae na autoputu i probiju prednje staklo vozila), doao je do toga da jasno razume
kako njegova krivica, njegova smanjena mogunost da funkcionie i njegovi pogorani odnosi
sa roacima i prijateljima, dolaze od njegovog OKP-a, a povreivali su i njega i druge. "Kad to

izrazimo strunim ekonomskim terminima, postoje veliki trokovi izraeni u ansama za

izvravanje prisila-kompulsija". Ekonomski izraeno, to znai da vreme provedeno u
izvravanju prisila rezultira u gubitku ansi i prilika na poslu i drugde u ivotu. Deo Doove
krivice je bio zbog, kako je on to video, njegove nedovoljne reenosti da finansijski podri
prihvatilita za beskunike. Tako daje sebi govorio: "Kad bih mogao da izbegnem ovu opsesiju,
mogao bih da izaem tamo i steknem vie novca i vie dam drugima". Ponekad je ovakvo
rezonovanje pomagalo i Do je zaista Revalorizovao.
Doov koncept o gubicima u ansama je taan. To jeste zapravo odgovor zato nema prave
vrednosti u izvravanju kompulsija. ak i ako ne moete da shvatite da je vae vreme vredno u
ekonomskom smislu, izvravanje kompulsije-prisile da bi ste spreili neku zamiljenu i
neloginu katastrofu jo uvek nije dobar posao. Zato? Zato to vam napor koji ulaete
izvravajui prisilu oduzima vreme, udaljuje od drugih ljudi i od rada na nekoj celishodnoj i
produktivnoj aktivnosti. Ovo ne znai da ba govorim o spasavanju oveanstva. To moe da
bude neto veoma prosto i osnovno, kao to je da sednete i porazgovarate malo sa svojom
porodicom.
Uobiajena i ozbiljna greka koju ljudi sa OKP-em ine je da kau: "Dobro, samo da uradim
ovu prisilu jer u inae svo vreme da brinem i to e me ometati u mom radu". Prvo, izvravanje
prisile e samo pogorati kompulsivno oseanje, kako ste to ve nauili. Ali postoji drugi
problem. Jedna prisila-kompulsija vodi ka drugoj. Koliina vremena koju provodite izvravajui
sve te kompulsije bi mogla da se utroi na rad na neemu zaista korisnom. Stoga, vi ne samo to
ste traili vreme radei bezvezne prisile, ve ste za to vreme takoe izgubili priliku da uradite
neto korisno. Zato imajte na umu: Ako uradite neto korisno umesto vaeg OKP-a, to je takoe
i Refokusiranje, to je i glavni nain da menjate va mozak i da se poboljate. I to jeste
pravljenje novih ansi i veih vrednosti, po bilo ijoj definiciji.
Brajan, koji se bori sa potrebom da nou pere i riba ulice da bi ih oistio od akumulatorske
kiseline, kae: "Vreme koje ljudi sa OKPem troe radei potpuno iracionalne stvarije najvei
gubitak.To je vreme koje vam se nikad nee vratiti. To je vreme koje je trebalo da provedem sa
mojom decom umesto to sam ribao ulice. OKP uzima svaki gram vae energije, preuzima
toliko od vaeg ivota. Bio bih napolju u 1:30 ujutru, ribao ulicu, onda bih se vraao kui jedva
se vukui, i ujutru bih se budio mrtav umoran". Fiziki je bio izmoren od nedostatka sna, a
duevno izmoren od stalne obuzetosti svojom opsesijom. Da nije bio suvlasnik u firmi za
prodaju kola, u kojoj je radio, kako ree Brajan: "Oni bi mi odavno rekli 'Idi do avola'" .
Kad se naao na najnioj taki - pre nego to je zapoeo sa terapijom u naoj UCLA grupitoliko je bio oajan da se zakleo da ako umre, ako mu bude nekako ponuena druga ansa da
ivi, e je odbiti ako bi to znailo da e se vratiti ovozemaljskom ivotu kao osoba sa OKP-em.
Svaki dan u surovoj agoniji: "Mogu otvoreno da kaem da sam mrzeo prokleti izlazak sunca.
Jo jedan prokleti dan sa OKP-em, jo jedan prokleti dan sa strahom. Molio sam se da dobijem
smrtonosnu bolest. Samo sam se molio: 'Boe uzmi me. Vie ne mogu ovo da podnesem"'.
Brajan je proao kroz teak period za svoj brak i kroz teka vremena sa svojom decom, kao i
mnogi drugi ljudi koji pate od OKP-a. Ali on danas moe da posmatra svoj napredak i da sa
ponosom govori o velikoj dobrobiti koju je dobio borei se protiv bolesti. Inae borba sa OKPem za njega ipak ostaje stalna.

"MALO SVETLOSTI U MOJOJ DUI"

Oni koji su Revalorizovali svoje simptome i preli na Revalorizovanje svojih ivota, nude nam

neke duboke filozofske samospoznaje, kako nam to ilustruju sledei primeri.

Doana, koja je godinama bila zaokupljena mranim i tekim mislima, otkrila je poto je
poela redovno da veba etiri Koraka: "Moj strah je poeo da nestaje i moj ivot je poeo da
poprima neki smisao. Mogla sam najzad da vidim neto malo svetla u svojoj dui. Po prvi put
sam mogla da doivim oseaj da se moj um pomera, nije vie blokiran u jednom momentu ve
se pokree napred. To je bilo neverovatno! Znala sam ta se dogaa sa mnom, i da mogu sebi da
pomognem. Neki govore da sve loe stvari koje nam se dogaaju u ivotu imaju razlog i pouku.
Nisam sigurna da se slaem sa ovim stavom, ali sve to mogu da kaem je da sam se nauila
saoseanju i oseam se srenom zbog toga. To mi je pomoglo da postanem bolje ljudsko bie".
Njena pria je takoe elegantan opis nekoga sa poboljanim funkcionisanjem mozga: kretanje
napred, blokiran mozak je osloboen, nije vie "zaglavljen u brzini".
Lara, koja je izgradila produktivan profesionalni ivot uprkos injenici da ima OKP i Tureov
sindrom, kae: "'Nikad se ne predaj' je moj moto. Niko sa OKP-em ne treba nikad da se preda.
Ja sam uspela da dobijem diplomu, da magistriram i da postanem savetnik. Sad mogu da
pomognem i drugima u njihovoj svakodnevnoj borbi protiv OKP-a. To to imam OKP i
Tureov sindrom mi je pomoglo da se bolje uklopim sa svojim klijentima. Verovatno da u se
uvek boriti sa OKP-em i Tureovim sindromom, i to je u redu. Moda mogu da pomognem
drugima sa OKP-em i Tureovim sindromom. esto zamiljam kako bi ivot bio lep bez
OKP-a i Tureovog sindroma i kakva bih ja bila. Na nesreu ja to verovatno nikad neu otkriti
ali i to je u redu" .
Karen, kompulsivni sakuplja koja je dozvolila da gomila starih stvari preuzme njenu
kuu i njen ivot, kad je saznala da ima posla sa boleu zvanom OKP postavila je pred sebe
pragmatine i duhovne ciljeve. Poelela je da ima dom ispunjen sveim vazduhom i
sunevom svetlou - previe dugo je drala prozore zatvorene barikadama, krijui svoju
stranu tajnu. Takoe je elela da iskoristi svaki as svog vremena koje bi imala za odmor,
kad jedanput sebe oslobodi od kompulsija koje su uzimale toliko vremena. Ona kae:
"Vi nemate pojma koliko vremena sam provodila svakog dana nametajui stvari, da bih
mogla da smestim jo stvari. Troila sam sate tragajui za stvarima koje su bile beznadeno
izgubljene u tom lomu i haosu. Bili su sati potrebni da se doe do svih tih stvari - a sati i
godine zapravo da se sve to raisti - to se sve sabralo u najmanje jednu deceniju mog
ivota. Godine trvenja, stresa i frustracije, sa oseanjem bespomonosti, beznadenosti i
tuge". Ono to je zaista najvie elela, kako sama ree, jeste smirenost. "Pretpostavljam da bi
to bio cilj broj jedan za sve one sa opsesivno-kompulsivnim poremeajem. OKP je teak rad.
On vodi u interni (i naizgled eterni-veni) nemir, mahnitu aktivnost, fiziku, duevnu, i
emocionalnu premorenost".
Dok je bila na terapiji na UCLA-i, Karen je uvidela: "Ja nisam loa osoba zbog toga to
imam potrebu da sakupljam stvari iz kanti za smee". Nauila je da iako nije mogla da sprei
prisilne potrebe, moe da kontrolie svoje akcije povodom tih potreba. Ona kae:
"Nikad me neete uti da kaem 'O, tako mi je drago da imam OKP jer je to tako veliki
izazov i potpuno je izmenilo tok mog ivota.' To jeste izazov i bio je. Znam da sam danas
jaa linost zbog toga. Ipak izgubila sam vie od decenije ivota zbog OKP-a, i to se nikad
ne moe nadoknaditi. Zato ranije nisam uvidela da se materijalne stvari mogu zamenitinadoknaditi, a da je izgubljeno vreme otilo i nikada se nee povratiti?"
Karen je sad u svojim pedesetim, u dobu kad ljudi obino ponovno ocenjuju svoje ivote.
I ona je to i uradila. Ona filozofski obrazlae: "Ja neu sebe da maltretiram zbog svih tih
godina. Uradila sam to sam bolje mogla, u to vreme". Njena najvea greka koje je sad svesna,

je bila to je dopustila da je njen lani ponos sprei da potrai pomo pre nego to beskorisna
gomila stvari ovlada njenim ivotom. Ona zna: "Vi stvarno morate da dobijete pomo od drugih
ljudi, da bi sebe izveli na put oporavka. Imati poverenja da pustite drugoga da vas vodi e biti
jedna od najteih stvari koju ste ikad uradili, ali to morate uraditi. Imajte nekoga voljenog da
vam pomogne i ohrabri vas, prijatelja ili lana porodice. Nemojte da budete rtva ove bolesti.
Budite pobednik nad njom. Rizikujte. Uradite to sada. Povratite sebi svoj ivot. Vaa budunost
je u vaim rukama".
Vreme, viak sati u toku dana koje ljudi sa OKP-em otkriju da imaju kada ih vie ne provode
izvravajui prisilne radnje, takoe je postalo vaan faktor za Deka, kompulsivnog peraa
ruku. On je nalazio da je ovo pomeana blagodat. "Moete da ispunite mnogo vremena sa OKPem i onda imate problem kada nema OKP-a. Posle terapije ponaanja moete da uradite poslove
bre, naroito kune poslove: zalivanje, hranjenje maki, pranje vea". Kod kue se osetio da
vlada situacijom i voleo je da radi stvari na vremenski efikasan nain. Na nesreu, ovo oseanje
je samo dovelo do vee frustracije na radnom mestu. Postao je jo vie frustriran jer mu je
privremeni posao bio u osnovi veoma dosadan. Dek je imao lo radni dosije, probleme sa
koncetracijom i loe odnose prema ljudima. "Ja se samo razbesnim i mislim.'Evo me ovde,
samo uzalud troim svoje vreme Mogao bih barem da budem napolju traei neki dobar posao
ili kod kue radei poslove'. ena bi mi rekla: 'Nikoga nije briga ako ti opere ve. Zato ne
potrai neki bolji posao?' Ali to je smeno. Sa OKP-em postoji veliki otpor prema promenama"
.
Dek je razvio dobre navike prilikom Revalorizovanja svojih prisilnih potreba OKP-a, dok je
radio na svojim kompulsijama pranja ruku pomou metode U etiri Koraka. Opisao je:
"Naravno da sam u poetku bio anksiozan (da se oduprem potrebi da perem) pri pranju, ali sam
onda otkrio da to vie vremena ne popustite prisili i tako iskusite da se nita ne deava, to vam
je lake sledeeg puta. Onda dobijate listu sluajeva u kojima se zaista nita ne dogaa kad
ignoriete opsesiju". On sad ui da primenjuje princip Revalorizovanja na optiji nain, da bi
poveao svoje samopouzdanje i da bi prevaziao svoj otpor promeni. "Ja pokuavam da radim
na svom OKP-u svaki dan, da radim na nekim suptilnijim simptomima i nainima razmiljanja.
Pokuavam da ne budem preotar prema sebi. Teko je da se potpuno oslobodite ovog
problema, ali morate sebe da pohvalite za svaki napredak koji napravite". Tako to je uio da
belei svoje uspehe i pravi mentalne beleke koje bi ga podrale, Dek je poveao svoj stepen
samopouzdanja. Sada se bolje osea na poslovnim intervjuima i njegovo celokupno
funkcionisanje nastavlja postepeno da se poboljava.

SAMOPODRKA
Nemogue je prenaglasiti vanost uenja pravljenja reenica samopodrke kao integralnog dela
rada metodom U etiri Koraka. Ukratko, vi radite da bi ste nauili kako da Revalorizujete va
OKP nanie, a Revalorizujete svoje uspehe terapije ponaanja navie. Na primer, nikad
nemojte smanjivati znaaj ili potcenjivati vanost ak i najmanjeg vremenskog intervala
ekanja - odlaganja pre izvravanja prisile. Moete rei: 'Ja elim da uradim i vie ", ali nikad
nemojte nipodatavati uspehe koje zapravo pravite. Naravno, odravanje dnevnika sa zapisima
vaih uspeha pomoi e vam da postignete ovaj cilj.
Bendamin, iji se snimak mozga PET skenerom nalazi na slici, sada je u svojim srednjim
40-tim godinama. Borio se sa svojim kompulsijama, ukljuujui proveravanje i ienje, sa
promenjivim intenzitetom jo od svoje este godine. Pranje kola moglo je da traje i est sati jer

je moralo da bude uraeno 'ba kako treba'. Garaa, ostava i njegova dokumenta morali su da
budu u strogo odreenom redu. Nered nije mogao biti tolerisan. Dolazak majstora u kuu bio bi
trauma jer bi ovaj stranac upadao u Bendaminovo besprekorno uredno okruenje i neto
isprljao ili poremetio. Bendaminove prisile i anksioznosti su poele da uzimaju toliko
vremena, da nije mogao da podnese celokupni teret kolovanja na vioj koli. Najzad je
potpuno podbacio u svojoj produktivnosti.
Bio je administrator kolskog kvarta, a poticao je iz porodice uspenih i efikasnih ljudi i
zbog toga je oseao stid i krivicu. On zapravo nije sebi priznavao pravo stanje stvari. Znao je
daje njegovo ponaanje abnormalno. Rezonovao je tako to je sebe smatrao jednom
pokvarenomjabukom na porodinom drvetu. Sve dok nije saznao da ima bolest OKP,
Bendamin je stalno bio pod iluzijom: "da e jednog dana doi ivot iz snova. I sve savreno u
njemu. Biu uspean i srean. Stoga, bilo mi je veoma teko da prihvatim da e moj ivot biti
vea borba nego ivoti drugih ljudi, i da stvari nisu bile savrene".
Dok je uio etiri Koraka terapije ponaanja, nauio je takoe da preuzima, za njega "velike
- glavne rizike". Terao je sebe da ivi sa izvesnom koliinom fizikog nereda, da dodiruje
stvari koje je nekad smatrao zagaenim. Neto tako nevano kao to je ostavljanje fioke
otvorene i nekoliko papira nesreenih je za njega bila velika pobeda. Dok je preuzimao
kontrolu od OKP-a, Bendamin je poeo sa Revalorizovanjem svoga ivota, i ponovnim
razmiljanjem o stepenu vanosti stvari u svom ivotu. Kae daje borba sa boleu "od njega
napravila mnogo senzitivniju osobu. Postao je mnogo svesniji i saoseajniji prema ljudima koji
imaju poremeaje i fizike nesposobnosti. Takoe je postao mnogo spontaniji i realistiniji.
Kae "ivot je rizik, to je ansa, a takoe i velika prilika. To je ono to ga ini uzbudljivim i
lepim. U poetku mi je bilo veoma teko da prihvatim da je to OKP i pomirim se sa time da e
uvek biti tu, u raznim stepenima. U isto vreme znam da kad poveate samosvest, to vas ini
veim ovekom. Stepen do koga prihvatate ta ste i ko ste, meri koliko ste uspeni kao linost.
Vie ne ivite u nekom fantastinom svetu perfekcije".
Danas po Bendaminovoj proceni njegov OKP je 80 procenata pod kontrolom ali na skali
od jedan do deset on sebi daje peticu, to se tie prijateljstava. "Ja elim da budem korisniji
drugima, da vie pomognem drugima. Nekada sam mislio da je dranje okruenja u redu urednog ivota i uredne kancelarije - u stvari to veliko dobro, ali sam se sada prebacio na stvari
koje su stvarnije, koje traju i vrednije su a manje su materijalne. elim da budem bolji lan
porodice, bolja linost na linom i intimnom planu.U poslednjih pet-est godina prolazio sam
kroz glavno pomeranje vrednosti koje je poelo sa dolascima kod Dr varca. Mislim da je
poruka podrke ovde ta da kad stavite osnovne elemente svog ivota pod kontrolu,
prirodna tendencija je da se kreete prema stvarima koje bi vam pruile vee emocionalno
zadovoljstvo".
Kao kod naih drugih OKP pacijenata, Bendamin je Revalorizovao svoj ivot. On
razume da 'je vrednost linosti u stepenu do kog oni mogu sebe da prihvate, i kreu se
napred sa onim to imje dato".

Vane take da se upamte

Korak 4 je korak Revalorizovanja - Ponovnog vrednovanja.

Revalorizovanje znai ne uzimanje simptoma OKP "zdravo za gotovo" - oni ne

predstavljaju to to nam poruuju. Smatrajte ih onim to jesu.

Trudite se da Revalorizujete na aktivan nain tako to ete uvideti realnost situacije, to je

mogue bre i jasnije. Ojaajte jasnou vaeg posmatranja podravajuim mentalnim
belekama, kao to je "To nisam ja - to je samo OKP".

Kad Revalorizujete i devalorizujete neeljene misli i prisilne potrebe, ojaavate vaeg

Nepristrasnog Posmatraa i izgraujete moan um.

Um koji je sposoban da primeti - zabelei suptilne promene i shvati implikacije tih

promena jeste moan um.

Moan um moe da menja mozak tako to e promeniti svoje reakcije na poruke koje mu
mozak alje.

Ovo je pravo samokomandovanje. Ono rezultira u stvarnom samopotovanju.

etiri koraka
Korak 1.

Preimenovati

Korak 2.

Ponovno prepoznati i pripisati

Dva pomona koraka:

Anticipirati
Prihvatiti
Korak 3.

Refokusirati

Korak 4.

Revalorizovati

Deo II

Primenjivanje etiri Koraka

Na Va ivot

Onaj ko se sporo ljuti bolji je nego ratnik; onaj ko vlada svojom duom bolji je od onoga ko
zauzme grad.
Kralj Solomon, Letopis 16:32
Iako su u bici hiljadu puta hiljadu ljudi savladani od strane jednoga, onaj ko savlada samog sebe
je pravi pobednik bitke.
Gotama Buddha, Dhammapada 103

etiri Koraka i Lina sloboda

Borba za prevazilaenje te napasti, Opsesivno - kompulsivnog poremeaja (OKP), skoro uvek

poinje iz veoma pragmatinih razloga. Vaim ivotom je ovladala ta udna strana sila koja je
izgleda jaa od vas. U ovoj knjizi cilj mi je bio da vas nauim najefikasnijoj strategiji za
neutralizovanje ovog neprijatelja zvanog OKP, iji trikovi mogu da budu toliko iznurujui i
tetni za one koji ne znaju da se efikasno brane. Kao i kod veine nasilnika i agresora, njihova
mo potie od sposobnosti da zastrae naivne i neupuene. Kada se posmatra iz perspektive
jasnog uma Nepristrasnog Posmatraa, u prvi plan dolazi prava priroda ovog protivnika. Sa
ovom spoznajom, strah i strepnja poinju da blede i nestaju i pojavljuje se put prema pobedi. To
je ukratko sve to vebanje etiri Koraka treba da donese.
Mo koraka Preimenovanja je neto to nikad ne treba potceniti. To je razlika izmeu
poznavanja pravog stanja stvari i ivota ispunjenog strahom od senki. Kad Preimenujete i
napravite mentalnu beleku i podsetite se: "Ovo je samo OKP. - Ne moram da ga sluam" zapoet je veoma moan proces. Pojavljuje se promena u vrednosti i znaaju koji pridajete tim
neprijatnim opsesivnim mislima ili potrebama. Mo Nepristrasnog Posmatraa je uvedena u
igru i temeljno menja karakter interakcija izmeu vas i vaeg unutranjeg protivnika. Sad se
borba vodi na vaem domaem terenu - u stvarnosti - a ne na terenu vaeg protivnka koji se
oslanja samo na iluzije i prevare. Uvek imajte na umu da je vrsto dranje za realnost va
najvei saveznik u borbi protiv OKPa, jer su strah i pogrene poruke jedino oruje OKP-a. Ako
Ponovno Odredite i pripiete te strahove njihovim pravim uzrocima kako ste to ranije nauili i
Refokusirate se na neku celishodnu aktivnost bar na petnaest minuta, moda neete pobediti u
svakoj bici ali ete na kraju pobediti u ratu. Pomou snage svog uma menjaete svoj mozak.
Tamo gde je nekad bila blokada u mozgu, sad se nalazi slobodniji i laki misaoni proces.
Ljudi obino u poetku leenja pitaju: "Da li u ja ikad biti izleen?" Kao to sam to ranije
pokuao da objasniim kroz ispovesti hrabrih pacijenata, izleenje ne moe da se garantuje,
naroito ako pod tim podrazumevate da nikad neete vie imati OKP simptome. Ali ako
izleenje podrazumeva slobodu da vie nikad ne beite uplaeni pred kugom simptoma OKP-a,
i da eliminiete OKP kao tiranina koji vam odreuje pravac ivota, onda je to cilj dostian
svakom ko pati od jada OKP-a. (Znam da je ovo istina jer sam to previe puta video da bih se
oko toga dvoumio).
Vee znaenje napora koji ljudi ulau pri primeni etiri Koraka, je u poruci koja pokazuje ta
sve moemo da postignemo kad prevaziemo strah, kad praktikujemo celokupnu svesnost uma i
odluimo da preuzmemo kontrolu nad svojim ivotima. Poveana mo uma koju ljudi sa OKPem razviju, mo da se primete i male promene, da se shvati njihov znaaj i da se ide napred
uprkos bolu i strahu, ima viestruki i irok uticaj ne samo na ivote ljudi sa OKP-em, ve i na
ljude koji ih okruuju. Vea mo uma ide i izvan domena OKP-a. Ona moe da vas dovede do

mnogo dublje spoznaje o tome ta znai kad Revalorizujete svoja unutranja iskustva u svetlu
novih i produktivnijih ciljeva. inei to, moete da proirite svoje duevne i duhovne horizonte
onako kako moda pre ne biste ni zamiljali da uradite.
Razmislite o snazi prostog pitanja: "Zato ja ovo radim?"
Umnogome itava metoda U etiri Koraka se svodi na dovoenje perspektive Nepristrasnog
Posmatraa jasnije u na um, kad odgovaramo na ovo pitanje. Bez dileme je da i nova
informacija o tome kako mozak radi pomae ljudima sa OKP-em da odgovore na ovo pitanje,
hrabrije i realistinije. Izgleda da je najvanije shvatiti da su ova otkria u sutini osposobila
ljude da vide svoje sopstvene umove mnogo jasnije. inei to, oni poboljavaju sposobnosti da
pronau svoje prave ciljeve.
Mi ivimo u doba kad mnogi ljudi koji sebe smatraju za sofisticirane mislioce - bilo da su
doktori, naunici ili filozofi - mogu sa najveim autoritetom da izjave da je um jednostavno
neto to nekako proizilazi i potpuno je odreeno fizikim osobinama mozga. O bilo emu
zvanom duh previe se stide otvoreno da govore. Njima to nekako ne izgleda sofisticirano. Po
njima nauka mora da smesti duh i volju u domen obinog sujeverja. to se mene tie, sve ovo je
veoma nesreno. to je mnogo gore, ovo se odraava na duboko pogrean nain razmiljanja.
Jedno od velikih dostignua naeg istraivanja OKP-a je, verujem, i to to nam pomae da
vidimo kako se svestan i razuman um razlikuje od mozga i ne moe biti zavisan samo od njega.
Zamislite ta se dogaa u oveku koji se bori protiv simptoma OKP-a pomou metode etiri
Koraka. Napadne opsesije mu stalno dosauju i izlaze pred njega - "Idi i operi ruke. Idi proveri
tednjak". Pre nego to je vebao etiri Koraka on bi odmah posluao, to je imalo tendenciju da
jo vie pogora njegovu blokadu mozga, sve vie i vie. Posle vebe U etiri Koraka, njegov
mentalni odgovor je veoma drugaiji. Sad kae: "Znam ta si ti. Ti si samo OKP, samo alarmni
sistem u mom mozgu koji se pokvario. Pre u da budem mrtav nego to u tebe da sluam, ti
bedno pokvareno modano kolo". Onda odlazi da slua Mocarta, da veba zamah u golfu ili bilo
ta drugo. Razmilja o svojim ciljevima, pregleda svoje opcije, veba svoju volju, pravi nov
izbor i deluje na drugoj aktivnosti - ponaanju. Na ovaj nain on menja nain na koji njegov
mozak funkcionie. Vremenom, njegov se mozak toliko promenio da mi moemo, uz pomo
nove napredne tehnologije, da izmerimo promenu i ak je snimimo u boji (kako je prikazano na
slici). Neki bi akademici mogli da kau da je ovo samo primer kako mozak sam sebe menja, ali
svaka razumna osoba moe da vidi da pacijent u naem primeru koristi svoju duevnu snagu da
uloi napor i uradi ceo rad koji je potreban da bi izmenio svoj mozak i savlada simptome OKP-a.
Stvarni duhovni (s punom voljom) proces se odigrao, rezultujui u biolokoj promeni na
glavnom organu komunikacije - mozgu, koja se nauno moe evidentirati.

ETIRI KORAKA I OSTATAK VAEG IVOTA

Zaista velika poruka za ljude koji primenjuju etiri Koraka je da e jaajui Nepristrasnog
Posmatraa vebajui potpunu svesnost uma, ojaati snagu uma u svakom drugom aspektu svog
ivota. Potpuna svesnost uma e vam pomoi u odnosima sa drugim ljudima, pomoi e vam na
poslu i pomoi e vam kod problema sa lutanjem misli i preteranim dnevnim sanjarenjem.
Poeete da primeujete poboljanja u svim problematinim oblastima svog ivota, gde
nedostaci prema kojima je um toliko nezatien uzrokuju toliko bola i stresa. Na primer,
zamislite koliko vremena ljudi provedu razmiljajui i nervirajui se u vezi prijateljstava.
Koraci Preimenovanja i Refokusiranja i korienje Nepristrasnog Posmatraa i potpune
svesnosti uma su naroito korisni za ispravljanje intenzivnog, ponovnog premiljanja (koja

skoro svako ini pod stresom), o svojim mladiima odnosno devojkama. Da li treba da je
pozovem da izaemo? Da li bi trebalo da joj telefoniram? Ili ne bi trebalo? Da li treba da jo
saekam? To je jedna kategorija. Onda dolazi ona grupa: "Da li me je ef udno pogledao?" I
sva ona: "ta ljudi misle o meni? Da li sam dovoljno dobar-a? Da li dobro izgledam?" vrste
misli. I ne zaboravimo kategoriju: "ivot bi bio odlian, da-je .... " U ovoj taki ovakve misli
izmiu kontroli, zapoinju svoj sopstveni ivot i postaju veoma neprijatna razmiljanja. Svako
moe da bude kontrolisan od strane ovakvih misli. Ali ljudi sa OKP-em su tu naroito ranjivi.
Kako bilo, video sam mnoge ljude sa OKP-em kako ue da prekinu te struje povratnih misli,
poto spoznaju mo Preimenovanja i razviju tehniku sposobnost da prave mentalne beleke.
Onda mogu da koriste korak Refokusiranja da se prebace na bolju stazu.
Moe da zvui smeno rei da treba sebe da uinimo svesnim toga o emu razmiljamo, ali
svi ljudi treba da razviju tu sposobnost i mnogo ta jo i vie nego to smatraju za potrebno. I
dok se celokupna svesnost uma poveava i pravljenje mentalnih beleki (gde svesno
primeujete tok svojih misli) postaje prirodnije, ubrzo poinjete da shvatate koliko ste vremena
provodili mislei o stvarima o kojima niste ni bili svesni da razmiljate. Ovi principi vae za
svakoga. Ljudi koji vebaju etiri Koraka razviju sposobnosti koje su veoma korisne u ivotusposobnosti koje ljudi bez OKP-a nikad ne razviju. To moe da bude jedna od svetlijh strana
bolovanja od OKP-a, a korienje etiri Koraka nain da se poremeaj prevazie.
Ovo moe da funkcionie kao maina za vebanje u vaoj glavi. Isto kao to maina za
vebanje poveava vau fiziku snagu, tako i rad na OKP-u poveava korienje Nepristrasnog
Posmatraa koji poveava vau duevnu snagu i bolje poznavanje svog i tuih ponaanja.
tavie, kontrola nad vaim unutranjim duevnim ivotom, ak i nad stvarima koje uopte
nisu u vezi OKP-a, e biti dosta poboljana. Uistinu ete poveati svoju linu slobodu kroz
vebanje etiri Koraka zato to je sutina posedovanja uma koji je slobodan da ima kapacitet i
sposobnost da smiri i usmeri nemirna lutanja u koja neumitno upada odsutan, rasejan um.
Pravei mentalne beleke, veoma brzo ete shvatiti da se veliki deo vaeg duevnog ivota
vaeg stalnog misaonog procesa tie stvari koje ne doprinose celishodnom i srenom ivotu.
Jedna od najudesnijh stvari koju nauite dok vebate potpunu svest uma i korienje
Nepristrasnog Posmatraa je koliko samo posmatranje sadraja svojih misli ima tendenciju da
iste usmeri na mnogo zdravije puteve. Drugim reima, svest o tome o emu mislite u svakom
momentu ima tendenciju da usmeri misli dalje od destruktivnih razmiljanja, prema
konstruktivnijem i celishodnijem razmiljanju i delanju.
Umna celokupnost je sama po sebi jedno veoma korisno i celishodno duevno stanje. Svaki
trenutak u kojem um veba potpunu -celokupnu svesnost ili koristi Nepristrasnog Posmatraa
je trenutak u kojem necelishodna misao ne moe da se pojavi. to je dui period u kojem se
primenjuje potpuna svesnost uma, to um postaje jai i zapravo manje doivljavate
necelishodne i destruktivne misli sa njihovom tendencijom da vas vode u bol i patnju. Na
nesreu, um moe neverovatno brzo da pree iz celishodnog i stanja potpune svesnosti u
necelishodno i negativno stanje. Svetla strana je da ponovnom primenom potpune svesnosti
moete isto tako brzo ponovo da uspostavite celishodno mentalno stanje. Na primer, ako je tok
necelishodnih razmiljanja o potrebama, o besu, pohlepi ili zloj volji prekinut mentalnim
beleenjem da: "Ja sad imam misao u vezi sa pohlepom," ili "Ja sad imam misao u vezi sa
zlom voljom ili ljutnjom" , samo prekidanje toka necelishodnog misaonog procesa sa
celishodnom potpunom sveu uma, e dovesti do vie celishodnih misli, koje se tiu neeg
funkcionalnog i zdravog, za vas i za druge.
Ovo ini primenu Refokusiranja mnogo lakom. Kako vreme prolazi i ovaj proces postaje sve

vie i vie prirodan raspored ivljenja, va um e postati otriji i oputeniji i va ivot e biti
laki i sreniji.
Da rezimiramo: Imati OKP je prokletstvo, ali vaa sposobnost da koristite Nepristrasnog
Posmatraa i praktikujete potpunu svest uma je blagoslov. Ako je to to imate OKP uzrok koji
vas vodi ka razvoju celishodnih duevnih sposobnosti, koje inae na drugi nain moda ne biste
izgradili, onda je to zaista veliki zrak svetlosti na tmurnom nebu. To je u stvari i smisao vebanja
etiri Koraka.

Vane take da se upamte

Imajte na umu mo Preimenovanja: To je razlika izmeu perpoznavanja onoga to je

stvarno i ivota sa strahom od senki.

Uvek se upitajte: "Zato ja ovo radim?" i imajte na umu perspektivu Nepristrasnog

Posmatraa kad na ovo odgovarate.

Pravite mentalne beleke da bi sebe podsetili o emu razmiljate. Sam akt

posmatranja ima tendenciju da usmeri misli u celishodnom pravcu.

U svakom momentu u kojem um koristi Nepristrasnog Posmatraa, necelishodna

misao se ne moe pojaviti.

6
OKP kao Porodini Poremeaj

Opsesivno-kompulsivni poremeaj je u pravom smislu rei porodina stvar. Tipino je da

se ljudi sa OKP-em koji nisu leili sve vie izoluju od drugih, zaokup1jeni svojim stranm
mislima i prisilnim potrebama i bilo zbog straha ili stida ili iz oba ova razloga odluuju da
ni sa kim ne dele svoju stranu tajnu.
U okviru porodica, ovo moe da bude iscrpljujue. Nai pacijenti na UCLA-i, nam stalno
ponavljaju: " Dovodim enu do ludila. Odbojno delujem na moje prijatelje. Moja porodica
vie ne moe to da izdri. Moram da prestanem ovo da radim".

SAMO RECITE NE
Uobiajeno je da ljudi sa OKP-em koriste isti kao oruje u konf1iktima sa drugima, u
jednom dosta estom tipu uznemirene linosti, linosti sa problemom zavisnosti. Osoba sa
OKP-em postane zavisna od drugih do patolokog nivoa, kako bi obavljala svoje poslove.
lanovi porodice postaju deo OKP-a, oni koji ga omoguuju ili opsluuju, i u stvari rade
kompulsivne radnje za tu linost da bi sauvali mir u kui. Osoba bi traila: "Proveri bravu
za mene," ili "Operi zidove za mene". Poputajui pred ovim, naravno, porodica samo
osigurava da e osoba nastaviti da se pogorava u vezi OKP-a. Iz istog oaja, oni obino
popuste pred ovim zahtevima.
Suprunici osoba sa OKP-em su nam govorili da ako bi odbili da budu uvueni u bizarna
ponaanja, bili bi izloeni scenama i suzama.Na kraju, sva njihova energija bi mogla da se
troi na pokuaje da se izae na kraj sa boleu. Oni mogu da ubeuju i mole osobu da
prestane, ili mogu da je lau kad joj kau da su uradili to-i-to ili su izbegli da urade to-i-to.
Laganje naravno, na due staze, ne pomae. Supruga jednog oveka koji je imao OKP je
priznala da ne govori svom muu istinu o tome gde je bila, ako bi istina mogla da
prouzrokuje da on reaguje nasilno zbog svojih strahova. Jedanput je otila do nekog mesta
koje je bilo "van granica" i u momentu joj se uinilo da je videla svog mua. "Onda mi je
srce zaista poelo da lupa. Pomislili biste da sam opljakala banku i da mi je policija za
petama". Ako bi je suprug direktno upitao da li je odlazila tamo gde ne bi trebalo da ide, ona
bi mu odgovarala malim bezopasnim laima. Ona rezonuje: "Ako kaem ne, ovek e moi
lepo da veera i da ima prijatno vee, a takoe i ja, umesto epizode psovanja i lupanja
vratima". Laganje ini njen ivot podnoljivim. Ona zna da ne bi trebalo da se povinuje
njegovoj bolesti, ali posle vie godina ovakvog ivota, kae: "Eto, ja sam ona koja to

omoguuje. Jedna mala re i moje vee je lepo". Bez dileme, postoji hiljade ena koje imaju
ovakav problem. To to ona radi je savreno razumljivo i potpuno ljudski. Ali zapravo ona
sabotira njegov progres. Kada i sama naui etiri Koraka i pomogne mu da ih primenjuje,
onda e im oboma biti bolje. Ona e prestati da bude ona koja slui njegovom OKP-u i
postae njegov terapeut. Poruka za lanove porodice li jednoj reenici glasi: "Nemojte

opsluivati OKP, sluite terapiji ponaanja".

Dete sa OKP-em moe potpuno da poremeti porodicu, budei ih mnogo puta u toku
noi traei razne stvari i diktirajui njihovim ivotima sve do toga gde moraju da sede u
datoj sobi i u koje tano vreme moraju da urade X, Y i Z. Preesto roditelji sebi doputaju
da budu uvueni u ovakvo ponaanje jer su nagomilali krivicu u sebi, ubeeni da su oni
odgovorni za bolest svog deteta. Kao to ete videti i okruenje i genetika imaju ulogu
kod veine sluajeva, ali su bioloki faktori glavni razlog da osoba ima OKP. Inae
emocionaini faktori i faktori okruenja su esto odluujui u odreivanju toga da li e
osoba moi da uestvuje u terapiji ponaanja i napredovati ili ne.

OKP KAO ORUJE

Iako lanovi porodice ne mogu da prisile osobu sa OKP-em da se lei i ozdravi, oni mogu da
preuzmu kontrolu nad svojim ivotima, tako to e odbiti da budu oni koji omoguuju ili
opsluuju OKP da budu zarobljenici u svojim sopstvenim domovima i da budu kako se to
popularno u psihijatrijskom argonu kae, ovisnici. Konfrontacija ne mora uvek da bude
prijatna, ali krajnji rezultat je da osoba krene ka poboljanju. Osnovno pitanje je: Da li lan
porodice pomae ili oteava napore osobe sa OKP-em da izvrava etiri Koraka?
Zamislite porodicu u kojoj jedan lan ima opsesiju u vezi zagaenja. Delovi kue mogu da
postanu nedostupni za celu porodicu. Osoba dri sve njih izvan tog dela zbog velikog straha da
e ga oni isprljati, a onda e on ili ona morati da ponu nekontrolisan nastup ienja (ironija je
da kad ove prisile postanu zaista teke, itave sobe postanu zaista veoma prljave jer se osoba sa
OKP-em boji da zapone ienje, a niko drugi ne sme da ulazi u tu sobu). U nekim
sluajevima - a oni nisu tako retki- ljudi su zapravo na kraju iveli u atorima u dvoritu iza
kue. ak i kad opsesije ne dou do ove faze, prostor koji te osobe mogu da koriste se sve vie
smanjuje. Neke stvari mogu da ostanu izvan granica delokruga; recimo nijedan od tih pribora
za jelo "ne sme" da se koristi ili pak odreena odea ne moe biti noena.
Partner ili suprunik mora da zauzme stav. Posle zemljotresa u Los Anelesu 1994, Olivia je
poela da ima opsesije da voda iz toale ta nekako ulazi u njenu mainu za ve. Ona bi to stalno
proveravala i onda bi zamolila svog mua da stavi ruku u mainu da bi bila sigurna. Kad sam
razgovarao sa njima, savetovao sam da on pone da joj odgovara da e da pogleda, ali da
zapravo ne stavlja ruku u mainu. On bi je takoe podsetio da Preimenuje i Ponovo Odredi. On
bi trebao da je uveri: "Nema vode. To je samo opsesivna misao, pogrena poruka u tvom
mozgu. Proveriemo to brzo, da uklonimo kompulsiju sa puta i onda idemo dalje". Posle
nekoliko dana, je trebalo da ode korak dalje i da je upita: "Jesi li sigurna da zaista eli da to
uradim? Refokusirajmo se na drugu aktivnost". Ova strategija je dala rezultate. Vremenom su
se njene prisilne potrebe da proverava vidno smanjile.
Kad oni sa OKP-em zamole druge da rade njihove strane poslove, verovatno su toliko
zaokupljeni i savladani od strane napadnih misli i potreba, da oseaju kako im je potrebno vie
ruku da im pomognu u izvravanju svih tih bizarnih rituala. S druge strane oni mogu da imaju
skriveni plan kojeg ni sami verovatno nisu svesni: Ljudi sa OKP-em esto koriste ovaj

poremeaj kao oruje u konfliktima sa drugima. Na primer, ako ele da naljute nekoga ili da
se osvete za neku pravu ili izmiljenu uvredu ili ako sebe vide kao bespomone u vezi sa
nekim sa ubeenjem da im OKP moe dati neku mo, bie manje motivisani da se bore protiv
svojih prinudnih potreba i neprijatnih oseanja koja ova uzrokuju. tavie, kad osete da se
njihova patnja nipodatava ili potcenjuje od strane drugih lanova porodice, mogu da pokuaju
da se svete tako to e drugima zagoravati ivot, potpuno voljno ili samo polusvesno. Onda
nastaje psiholoka ratna igra nadjaavanja.
U terapiji ponaanja mi odmah povlaimo liniju u pesku, objanjavajui jasno i osobama sa
OKP-em i njihovim porodicama da ovo nije prihvatljivo ponaanje. Ukljuivanje lanova
porodice u tretman je sutinsko i zbog podrke a i kako bi saznali vie o OKP-u.

KO JE OVAJ STRANAC?
Vremenom, kroz stalnu praksu samousmeravajue terapije ponaanja, ljudi mogu da se
promene. Oni zaista menjaju svoj mozak i pobeuju svoje OKP-simptome. Ali kako osoba sa
OKP-em napreduje ka zdravlju dinamika u porodici ima tendenciju da se menja, esto sa
tetnim psiholokim posledicama. Uloge se menjaju i nekad bespomoni partner moe da
preuzme moniju ulogu. Drugi u porodici mogu da zamere zbog napredovanja te osobe jer sad
porodica mora da pone da se suoava sa sopstvenom stvarnou i svojim nedostacima koji ne
moraju uopte da imaju veze sa OKP-em. Osoba vie nije izgovor za porodine neuspehe i
njihov otira. On ili ona je neko sa novopronaenim dostojanstvom, ko trai da se prema
njemu ili njoj odnosi kao prema potpuno funkcionainom lanu porodice. Odjednom, meu
njima je stranac.
Kad osoba pone da napreduje, porodica moe i nesvesno poeti da potcenjuje tretman. Na
primer, jedna ena je godinama terala svog mua da ode pod tu im se vrati sa posla jer je
mislila da je zaraen. Kad je poela da napreduje u terapiji, on je vie voleo da nastavi to da radi
nego da ima zdravu enu, koja bi mogla sebe da odreuje i na neke druge naine koji bi mogli
da mu zadaju brige.
Dr Ajvor Hend (Drlvor Hand), poznati psihijatar sa Hamburkog Univeziteta koji radi na
prouavanju OKP-a ve 20 godina, veruje da su problemi sa intimnou glavni faktor u
odravanju bolesti, tj.da ljudi imaju "sekundarne dobitke" od OKP-a i koriste ih da dre druge
ljude na emocionalnoj distanci. Na UCLA-i smo pokazali da ljudi mogu da naue da odbace
svoje simptome OKP-a i bez reavanja svojih problema sa intimnou, ali ti sekundarni dobici
su i glavni razlog zato neki ljudi ne reaguju na tretman. Drugim reima, ako osoba sa OKP-em
ima temeljno izgraen nain ograivanja od ljudi, on ili ona e takoe nai razloge da se ograde
od tekog rada u terapiji ponaanja. Iako sam ubeen da je OKP vie bioloki nego emocionaini
poremeaj, skoro je sigurno da postoji meusobna veza ova dva faktora. Osoba mora biti
potena u vezi tih problema ispod povrine, ako eli da ima maksimum dobrobiti od terapije.

EMOCIONALNO SAGORELI
N ai pacijenti na UCLA-i su nas mnogo emu nauili u vezi nebiolokih manifestacija OKP-a,
i tome kako OKP utie na njihova prijateljstva, profesionalne ciljeve i ivotne puteve. Kristofer,
koji je imao strane bogohulne misli, je mlad i usamljen i voleo bi da ima devojku ali nije
siguran da li bi mogao da se svidi "normalnoj" devojci. On kae: "Postavio sam to pravilo da ne
mogu, da zaista ne mogu da imam vezu sa devojkom koja i sama ima OKP ili neki drugi

mentalni poremeaj. Ne mogu to da dopustimjer zaista ne elim OKP ili uopteno, ne elim da
mentalni poremeaji uzmu jo vie od mog ivota nego to su ve dosad uzeli".
Majkl, koji ima opsesiju da su mu pantalone preuske, se do skoro oseao veoma neugodno u
skoro svim drutvenim situacijama, nesposoban da "se uklopi", a prijateljstva sa enama nisu
bila izuzetak. On veruje da je OKP, koji je imao od svog ranog detinjstva, pravi uzrok
njegovih oseanja i neuklapanja u drutvo. U srednjoj koli je bio sklon da bude ometan
OKP- prisilama, kao to je stalno brojanje. I ako je znao da se neto udno dogaa, nikad
nije bio u stanju da o tome govori sa svojim roditeljima. Kao posledica, oni su njegov slab
uspeh pripisali "lenjosti i nekoj vrsti ometenosti", njegovoj looj osobi. (Kajl, koji je imao
misli OKP-a o nasilju prema sebi i drugima, imao je jo gore iskustvo u detinjstvu.
Roditelji su gomilali krivicu na njega, govorei mu da su njegova udna ponaanja samo
"Satana u njemu".)
U retrospektivi, Majkl ali to se nije osetio slobodnijim da kae roditeljima o svojim
ludim mislima. "Ali," kae, "siguran sam da bi me poslasli u instituciju, gde ne bi bilo
shvaeno ta se dogaa. Do dananjeg dana moj otac to zaista ne razume. Mislim da re
mentalna bolest ne postoji u njegovom reniku. (Majkl je verovatno u pravu jer se malo
znalo o OKP-u pre 35 godina i mnogi ljudi jo uvek to ne razumeju).
Majkl je eleo da svojim roditeljima iznese to to je doivljavao, a ipak nikad nije to
mogao da uradi. "Celog sam ivota eleo da neko kae 'ao mi je. Voleo bih da su stvari bile
bolje. Shvatam da se trudi''. Ali zbog toga to nikad nije uo nita slino, oseao se da nikad
nije potpuno bio voljen ili prihvaen i nauio je da svoja oseanja dri zakljuana. Kako je
stario, ova osobina je postajala sve izraenija. "Jedna stvar koju vidim kao zajedniku za
ljude sa OKP-em je da njihova oseanja utrnu. Kad sklopim neko poznanstvo, svoja oseanja
potisnem i zapravo sebe sabotiram. Tada OKP postaje najjai. Onda kada zaista elite neto
da osetite, sve to oseate je OKP".
Strahovi vezani za OKP mogu da budu jai od bilo kojih drugih emocija, ukljuujui tu i
ljubav i tugu. Na primer, postarija ena u terapijskoj grupi OKP-a na UCLA-i ima opsesiju
vezanu za smrt koja je toliko jaka da ne moe da ide na mesta gde je neko umro, ak i pre
vie vekova. Porodino turistiko putovanje u Tombstone (u prevodu "Nadgrobni kamen") u
Arizoni je bilo traumatino za nju. Sve to je oblaila ili ponela tamo je postalo zaraeno.
Otuila se od svojih prijatelja jer ovi nisu mogli da razumeju odsutnost i nejavljanje u sluaju
gubitka nekog njima bliskog. Ali ona nije bila u stanju da ih pozove telefonom i izjavi
sauee, ak ni da podigne slualicu i kae koliko joj je ao. Ona je to racionalizovala tako to
je sebe ubeivala da ovim izbegavanjem odrava svoju anksioznost na niem stepenu, uz rizik
gubljenja nekih prijatelja. To nije ba dobro razmiljanje iako je razumljivo da je neko spreman
da uini ovakvu razmenu. U realnosti, to nije prava razmena. Tako to nije zvala da izjavi
sauee, ona je sebe postavljala u situaciju u kojoj bi se njen opsesivni strah samo vie
pogoravao. Da bi njen strah nestao, ona se s njim morala suoiti i obraunati. Druga ena je
propustila priliku da se oprosti od svog oca koji je umirao u postelji jer su je njene prisile
spreile da na vreme ode do bolnice.
Od nedavno su se stvari okrenule za Majkla, koji je redovno upranjavao etiri Koraka, to
je bilo podrano njegovim redovnim dolascima na terapijsku grupu OKP-a na UCLA-i.
Godinama je koristio lekove kao podrku terapiji ponaanja, ali je poeo da veruje da "lekovi
samo unitavaju moju linost. Bio sam samo jako utrnut. Moja oseanja su uglavnom bila
drana pod barikadom. Da bi se borili protiv svojih OKP-a, ljudi moraju da oslobode svoja
oseanja".

Iako je njegov OKP uglavnom bio pod kontrolom, Majkl je osetio da je dostigao odreen
nivo i eleo je da napreduje jo vie. Zato je odluio da prekine sa uzimanjem lekova i osetio se
bolje skoro odmah poto je to uradio. Iako je iskusio odreenu eskalaciiju svojih OKP misli i
prisila, on ih je efikasno kontrolisao primenjujui etiri koraka: "sad idem nadole, umesto da se
borim na putu navie, uhvaen u vodenici OKP-a". I po prvi put, posle mnogo godina, on je
doiveo duboke emocije. Sea se: "Kadje moja majka umrla pre nekoliko godina, nisam uopte
plakao". Ponovo ta utrnutost. "Ali kad je moj omiljeni igra bejzbola Miki Mentl umro" - ovo
je bilo poto je Majkl prestao da uzima lekove - "bio sam veoma pogoen i plakao sam, bio
sam u stanju da izrazim svoja oseanja". Kad je u stanju da to uradi, on nalazi da je stepen
njegovog OKP nizak, dok kad potisne svoja oseanja, OKP postaje najjjai.
Izolacija koju oseaju ljudi sa OKP-em je uglavnom posledica njihove odluke da dre svoju
stranu tajnu dalje od drugih, koliko god dugo to mogu. Majkl nasuprot tome voli da pria
ljudima da ima OKP - "To je veoma oslobaajue oseanje. Prava katarza. Znate ono: 'Hej! Ja
sam lud. Kako ste vi?'" Takoe je saznao da mnoge ljude nije briga da znaju vie o njegovom
problemu, a drugi pak reaguju tako to ga bombarduju sa nizom svojih fizikih i mentalnih
problema.

KAZATI ILI NE
Barbara, koja je imala opsesiju o tome da li je iskljuila Gos'n Kafu, svima je saoptila svoju
dijagnozu, procenjujui da "ako bi ljudi saznali i ono najgore o meni i jo uvek smatrali da
sam u redu, onda sam zaista u redu". Ali je brzo nauila da ne pria o svom OKP-u. Na poslu
bi ljudi reagovali ili pravljenjem viceva na njen raun ili zauenim stavom i pitanjem:
"Zato jednostavno to ne prekine ?" Barbara je otkrila da je otvorenost o OKP-u bila
pogrean potez u karijeri. Na nesreu, ovo je previe esto sluaj.
Bendamin, koji je nekad morao da ivi u idealno organizovanoj sredini, kae: "Ne vidim
nita produktivno u saoptavanju toga ljudima oko nas. Ne elim to da saoptim zbog
generalnog nedostatka razumevanja koje ljudi imaju o mentalnim poremeajima". On ne
saoptava to svojim poslovnim saradnicima ili prijateljima. Ali on je bio otvoren o ovome sa
svojom devojkom i sa svojom porodicom i oni su pozitivno reagovali. "Donoenje odluke da
budem otvoren prema porodici je bilo teko. Zbog toga to sam ponikao u veoma uspenoj
porodici monih ljudi koji su uspeli i profesionalno i u drutvu, ja sam prema njima izgradio
zid", sve u pokuaju da krije ovu manu od njih. Saoptavanje porodici o svom OKP-u je bilo
veliko olakanje. "Kada sam se otvorio, oni su se otvorili jo vie. To je imalo pozitivan
efekat lanane reakcije. Njihova reakcija je bilo mnogo vie razumevanja nego to sam to
oekivao. Nisam morao vie sa sobom da stalno nosim taj mehanizam odbrane. Mnogo sam
otrvorenija linost, vie sam u stanju da priznam i druge svoje slabosti i da se nasmejem na
svoj raun".
Nauio je da ljudi potuju one koji ih prihvataju onakvim kakvi su. "Ljudi imaju veliki
stepen tolerancije za fizike poremeaje ako vide da se osoba trudi da funkcionie to bolje
moe i komunicira kako to najbolje ume."
Bendamin je primetio da ljudi osete kod osoba sa OKP-em tu obuzetost i nedostatak
spontanosti koje spreavaju intimnost. Dok preuzima sve veu kontrolu nad svojim OKP-em
a manje je obuzet sobom, nada se da e proiriti svoje drutvene kontakte. "Znam da moram
da iskoraim van OKP-a. Moram da funkcioniem kao i drugi ljudi. Imam odgovornost prema
drugim ljudima. Stalno procenjujem sebe: Da li je to moj OKP koji me spreava da budem

neko ko moe da se voli, da budem osoba koja moe da ima uticaja na ivote drugih ljudi?
Osoba koja moe da bude korisna, koja se brine i ima vie razumevanja?"
Naravno, nije svako imao pozitivno iskustvo. Kristofer je otkrio da njegovi roditelji nisu
nikad zaista shvatili njegov OKP i samo su ga savetovali da "stalno misli o dobrim stvarima".
Ovaj nedostatak razumevanja je dovodio do napetosti u odnosima sa, njegovim ocem, kadgod
bi se to pomenulo. "Bio sam zapravo prisiljen da prestanem da odlazim kod lekara jer navodno
nisam ni imao pravi psihijatrijski problem, uz opasku da su se te "psihijatrijske stvari" predugo
ve odvijale" . Nekoliko meseci kasnije Kristofer je ubedio svoje roditelje da mu dopuste da
ode na program za OKP pri UCLA-i, gde sam mu predstavio na program U etiri Koraka. On
nastavlja da napreduje i redovan je na naoj OKP terapijskoj grupi.
Pacijenti sa OKP-em esto priaju o posedovanju OKP linosti, o tome da su ekstremno
introvertni, da se boje agresije i da nisu u stanju da se nose sa agresivnim ljudima. Dek,
kompulsivni pera ruku, skakao je sa posla na posao i nauio: "Ja zaista ne volim ba mnogo
da radim sa ljudima. U takvim poslovima se zaista najloije snalazim. Imao sam letnji posao u
banci gde se rukovalo novcem. Stranke su traile brzinu i ljubaznost, dok sam se ja trudio da se
koncentriem na ono to je trebalo da radim. Sigurno je da nisam ba bio ljubazan bankovni
inovnik na alteru ". Takoe je predavao u koli izvesno vreme. "Moete li da zamislite? Na
jednom viem nivou kolovanja, sa svom tom strogou i disciplinom". Ne ba Dekove jae
strane.

KORIENJE KOMPULSIJE ZA KONTROLU

U intervjuu za ovu knjigu, Dr Ajvor Hend je potvrdio da su ljudi sa klinikim sluajevima
OKP-a skloni opredeljivanju za prostije, nezahtevne poslove. "Ljudi sa OKP-em mogu da budu
dosta uspeni na pravom poslu, kao to je to posao automehaniara ili kompjuterskog
programera. OKP im u stvari moe da pomogne da dobro urade posao. Ali ako ih unaprede, oni
nemaju tu vetinu koja bi ih vodila dalje. Ne znaju kako da postupaju sa problemima
takmienja i konkurencije. Za nekoliko meseci, ljudi koji su bili dosta zadovoljni sa svojim
profesijom to se njih samih tie, potpuno suprotno reaguju i razvijaju prisile koje ih ubrzo
potpuno onesposobljavaju da idu na posao".
Bez sumnje je da faktori okruenja i genetike imaju svoje uloge u razvoju OKP-a.Nekoliko
ljudi koji imaju OKP su mi rekli da su odrasli u domovima koji su bili voeni od strane ili
veoma krutog oca ili dominatne majke (to naravno moe biti rezultat toga to je roditelj imao
nedijagnosticiran OKP), i oni veruju da je ovo doprinelo da imaju veoma malo
samopotovanja. Da bi to nadoknadili, kako je pronaao Dr Bend, oni razvijaju kompulsijeprisile kojima kontroliu druge. "Oni moraju da budu savreni" jer je to nain na koji konroliu
svoje drutveno okruenje. "Jo uvek", kae on " niko ne zna zato neki ljudi koji su odrasli u
ovakvim uslovima kasnije razviju OKP a drugi ne ili pak razviju neke druge poremeaje. Kako
bilo, nauni pokazatelji biolokog rasporeda genetikog naslea su sada prilino ojaani.
Loa predstava o sebi moe ljude da dovede do neuspeha. ovek koji ima OKP, koji sebi
kae: "Nikad se neu oeniti jer nijedna ena nee da ima posla sa ovakvim stvarima" stvara
prognoze koje same sebe ispunjavaju, odstranjuje sebe iz drutvenih situacija i na kraju ostaje
sam.
Jasno je da se ljudi sa slabim samopotovanjem razvijaju u potencijalno agresivne linosti.
Oni su nesigurni i onda kad uspeju da funkcioniu zadovoljavajue u profesiji i u drutvu, ali
im nedostaju vetine potrebne u drutvu i imaju nepoverenje prema ljudima oko sebe. U braku,

ako imaju bioloku predispoziciju, mogu da razviju i opsesivno-kompulsivna ponaanja

kojima kontroliu svoje suprunike. U samoodbrani, dete koje odrasta u emocionalno
uzburkanom okruenju moe da razvije OKP kao protiv-sredstvo. "Oni izgrauju njihov
sigurni mali svet", be1ei Hend.
Ponekad, ali ne uvek, njihova deca reaguju sa mrnjom. Ona mogu onda da potrae ljubav i
drugde, verovatno kod drugova ili drugarica. U intervjuima sa porodicama sa OKP-em, Bend
je ustanovio da u njima ima dosta ljutnje i agresije izmeu lanova. "To je uasno.
Zastraujue - cela porodica, jedan za drugim, e vam rei da su razmiljali o ubijanju onog
drugog". OKP sigurno ima svoju ulogu, ali ne moe da bude i glavni problem. Pravi, skriveni
problemi se pojavljuju za vreme tretmana.

TRAGAJUI ZA LJUBAVLJU

Kad roditelj ima OKP, dete bi moglo da odrasta krijui svoju gorinu i zameranje zbog
uskraivanja "normalnog" ivota i zbog toga to je moralo da uestvuje u bizarnim i dugakim
ritualima svojeg roditelja. Doti, koja je preterano istila i prala pokuavajui da se otarasi straha
da bi neto moglo da se dogodi sa oima njenog sina, objasnila je svom sinu, kad je dovoljno
odrastao, da ona boluje od bolesti zvane OKP i da je radila lude stvari jer nije mogla drugaije.
Ali kadje otiao na koled, sin ju je veoma povredio kad je rekao: "Dosta mi te je, mama".
Potoje bila jedini roditelj, uradila je sve za njega to je mogla, pokuavajui da nadoknadi
nepravilnosti zbog haosa koji je stvarala. "Mislila sam da sam bila dobra majka, ali mi je on pre
nekoliko godina rekao: 'Smatrao sam da si ti najgora majka koja postoji'. Kao da je neko uzeo
no i ubo me u lea ... Mislim da je to je bila najgora stvar koju mi je ikad neko rekao. Da li on
zaista razume, naravno to sad nije ni vano. Uinila sam najbolje to sam mogla".
Pria koju je iznela Karen, kompulsivni sakuplja na naoj UCLA-grupi, je jak argument za
ulogu i okruenja i genetike u razvoju OKP-a. Karenin otac je traio perfekciju od svakoga u
kui iako je sam bio daleko od toga da bude savren. Nesumnjivo je da je imao klasian oblik
OKP-a, opsesije oko proveravanja i zagaenja i da je bio preterano kompulsivan oko toga da se
nita ne sme baciti. Karen je zapravo "nauila" OKP na njegovom kolenu. On ju je nauio kako
da proverava ruice tednjaka i davao joj lekcije o opasnosti od bakterija i virusa. Ona se sea:
"Vaenje trna je bilo praktino kao hirurka operacija. Postojala je itava procedura kojom se
osiguravalo od bilo kakvog razvoja infekcije". Ako Karen ne bi izvrila neku od naredbi,
njegovo lice bi se iskrivilo od besa i znala bi da dolaze batine. Oajniki elei njegovu ljubav i
odobravanje, Karen je pronalazila naine da ih zadobije. On je insistirao da porodica kupuje sve
polovno, obino na dobrotvornim rasprodajama pri crkvi i vodio bi Karen na gradsku deponiju,
da bi uzeo stare stvari koje bi popravljao ili neto od njih pravio. Karen je to preuzela,
spaavajui stvari iz kanti za smee i donosei ih kui. Posle ovakvog donoenja on bi je obino
pomazio po glavi. Karen kae:"U mom sadanjem sredovenom dobu, ove ideje i vrednosti iz
ranih godina su se vratile da me proganjaju - i skoro da su mogle da mi unite ivot".
Vei deo vremena Karen bi se trudila da nadoknadi nedostatak ljubavi kod kue tako to bi
bila "dobra devojica". Imala bi sve najvie ocene u koli i sluala sulude naredbe svog oca.

Ipak on joj nikad nije povlaivao. Jednog dana, ona je eksplodirala pred svojom majkom:
"Zaista ga mrzim!" Sigurna u to da ju je uo, tog dana se bojala da se vrati kui iz kole i suoi
sa posledicama. Kad je ula, zatekla je oca kako lei na kuhinjskom podu. Imao je srani udar.
Karen kae: "Imala sam 15 godina. Oseala sam se kao da sam ubila svog oca, kao da sam
stavila pitolj na njegove grudi i povukla obara". Od onda je jo vie teila da bude savrena,
rezonujui da e nekako njen otac za to saznati i i da e se tako izgladiti konflikt izmeu njih.
Njen pohod ka savrenom ju je mnogo kotao. Dobila je anoreksiju - nervozu i kompulsije
prejedanja i izgladnjivanja i zavrila je u psihijatrijskoj bolnici na dan svog diplomiranja na
vioj koli, gde je trebalo da primi nagradu kao devojka sa najboljim prosekom ocena.
Deca obino veoma dobro reaguju na terapiju. Jedanaestogodinja devojica koja ranije nije
imala nikakve psihijatrijske bolesti, razvila je opsesije i kompulsije neposredno poto je prvi put
doivela zemljotres, odmah posle preseljenja njene porodice u junu Kaliforniju. Imala je
opsesije da e njeni roditelji biti povreeni i da e ona biti odvojena od njih. (Bilo je nekog
loginog razloga za njene strahove jer se njihova kua nalazila blizu epicentra i pretrpela je
odreenu tetu). Ona je dobila poremeaj spavanja i razvila je prisilne radnje. Dok je nekad bila
tipino neuredno 1l-godinje dete, sada je poela da ureuje svoj sto i nameta svoje stvari u
odreenom redu. Razvila je i ritual u kome je trebalo da trideset minuta pre spavanja ispisuje na
tablici "Nita se nee desiti Mami i Tati" . Takoe bi donosila au vode svako vee i drala je
pored kreveta, ubeena da e ona uiniti da njeni roditelji i njen zec budu bezbedni. Poto je
njen otac inae psihijatar, odmah prepoznao da njegovo dete ima problem, porodica je zatraila
profesionalnu pomo pet nedelja poto je devojica promenila svoje ponaanje. Na poetku
leenja terapeut joj je rekao da je kod nje poela da se razvija bolest zvana OKP i objasnio joj
je ta je to i ta to ini. Devojici je takoe reeno da mora da se odupre kompulsijama prisilama ili e se one samo pogorati. Posle tri meseca leenja, njeni simptomi su skoro
potpuno nestali. Manje svesni roditelji su mogli da nastave da povlauju njenom OKP-u,
mislei da je to samo prolazna faza OKP bi se uvreio i na kraju bi bacio porodicu u
emocionaini haos.

PODELJENA BOLEST

lanovi porodice mogu da ugaaju osobi sa OKP-em do apsurdnosti- na primer Karenin

suprug je dopustio da se kr gomila u njihovoj kui, sve dok nisu imali samo jedan mali prolaz
prohodan. Prolo je dosta godina otkako otkako su prestali da primaju posete. Ipak, on je
tolerisao takvo bizarno ponaanje. Da li je i sam bio bolestan? Dr Hend je takvog miljenja.
Samo bi osoba sa tekim psiholokim problemima mogla da dopusti da doe do tako apsurdne
situacije. Pomenuo je sluaj jednog para koji se selio est, sedam puta, mislei da e stvari biti
drugaije u novoj kui. Ali ne bi prolo mnogo vremena i novo mesto bi se napunilo starim
stvarima i krom.
Hend insistira da porodica bude ukljuena prilikom davanja dijagnoze, ali dozvoljava da se
lanovi opredele koliko e biti ukljueni u samoj terapiji. Osoba sa OKP-em moe da bude
veoma veta u sakrivanju svojih drugih problema - kao to su odnosi sa drugim ljudima - kada

je to jedan prema jedan i mogu da se prilino odupiru ispitivanjima koje radi terapeut. "Oni su
uplaeni," izjavljuje Hend, "Oni su razvili stav nauene bespomonosti. Imaju svoje probleme,
ali oni ne mogu biti reeni. Ako imaju stalna prijateljstva, ona su obino bolesna, sve dok
osoba ima OKP. Obe strane ne gaje nikakvu nadu da se odnosi mogu poboljati i u isto vreme
oni se veoma boje da sve to poremete. Zbog toga oni vie vole da ive u loim odnosima".
Obino se u porodicama razvija ono to Hend naziva "interakcioni dinamit". Ovaj termin
oznaava sakrivanje i sakupljanje agresija na due vreme. U kljuno i neprikladno vreme, oni
odluuju da napadnu svog suprunika zbog neke prave ili samo procenjene povrede svoje veze.
Tako da moe doi do iznenadnog napada veoma intenzivnog kompulsivnog ponaanja, koji
uzrokuje haos koji moe da poremeti i druge lanove porodice, sa posledicama iritiranosti i
stresa.
Hend je koristio neke istorije sluajeva iz svoje prakse u Hamburgu, u Nemakoj: Jedna
ena koja ivi zajedno sa svojom erkom i zetom stalno je zamerala erci da joj kua nije
dovoljno ista. Na kraju, erka je razvila odbrambenu kompulsiju. Kad bi nametala krevete
provodila bi sate samo nametajui arave i sve vie je zaputala ostatak kue. Kad je majka
pokuala da je odvoji od ove navike, one su se posvaale i majka je rekla da e dobiti srani
udar. Hend je otkrio da je ovo zapravo samo zavrna borba u dugom ratu za dominaciju. U
borbi za mo, u kojoj je majka insistirala da joj erka bude bolja domaica, razvio se paradoks
u kojem je erka iskoristila svoje kompulsije-prisile da zadobije moniju poziciju
Druga ena je postala opsednuta verovanjem da je njen mu imao drugu vezu pre dvadeset
godina. Kad se sukobila sa njim nazivajui ga "prljavom svinjom", on je poricao. Na kraju je
primljena u psihijatrijsku bolnicu sa simptomima patoloke ljubomore. Kad se vratila iz
bolnice, razvila je jaku kompulsiju ienja, to je imalo za posledicu da 80 procenata kue nije
bilo dostupno za stanovanje jer je za esnaest sati intenzivnog ienja mogla da oisti
"dovoljno dobro" samo 20 procenata. Kad bi se njen mu vratio sa posla, ona bi od njega
traila da se svue i ona bi ga kupala i dezinfikovala, od glave do pete. Ona je ovo obrazlagala
time to ga je njegova veza pre mnogo godina uinila prljavim, pa iako nije mogla da ga
oslobodi od ove unutranje prljavtine, mogla je bar da ga oslobodi od spoljne. Ovo joj je
davalo oseaj da vlada situacijom. U terapiji je proizalo da je ono to ju je ak vie izjedalo
nego pomenuta veza, bila injenica da je njena erka od est godina, njeno najvie voljeno
dete, nastavljalo da otvoreno pokazuje svoju ljubav prema svom "grenom" ocu. Ova ena je
napravila progres i prestala sa svojim ritualima ienja, ali je rekla da je bila prisiljena da to
uradi samo zato to je dobila artritis u kolenima, bolest za koju nikad nije potrveno da je
zaista imala. Ona je potom ak ubedila i svog mua da ide sa njom na asove plesa.Vebe, kako
je objasnila, e biti dobre protiv artritisa.
Drugi je sluaj jednog supruga koji je imao prisilnu potrebu da stalno ponavlja proste
reenice, po neki put i satima. Morao je to da radi u prisustvu svoje ene, tako da je ona mogla
da proveri njegovo pravilno izgovaranje svake rei u svim reenicama i da je njegov glas imao
pravilnu intonaciju. Kada je njegova ena pokuala da izvrda ovu priredbu, on bi zakljuavao
sva vrata. Najzad, je pribegao tome da je zatvori u kupatilo, dok bi on stajao napolju
ponavljajui svoje reenice. Nadajui se osloboenju, ona bi povremeno vikala kroz vrata
"Dobro je!" ili "Tano!". Ovo bi ga samo vie iritiralo jer je procenio da tada nije bila iskrena
prema njemu. Jednog dana ena je uspela da pobegne iz kue, ue u automobil i izae iz
parkinga. Ba tada, njen suprug je pojurio na ulicu i bacio se ispred vozila i tako je naterao da
se zaustavi. Pobedio je.
U tretmanu, Hend kae pacijentima da moraju da definiu prednosti i nedostatke svoje

vezanosti za svoj OKP. Ako su u terapiji ne zato to to ele ve zato to to neko drugi trai od
njuh, Hend veruje da je tada leenje uzaludno. On dodaje da terapeut i osoba zajedno treba da
rade na razvoju strategija za terapiju ponaanja. Na primer, domaica koja da bi izravnala
raune sa muem razvije prisilu ienja, mogla bi da dobije savet kako da njihovi odnosi budu
reorganizovani, tako da ona dobije isto toliko moi i bez OKP ponaanja. Ova tehnika bi mogla
da se smatra proirenjem primene koraka Ponovnog odreivanja - to je ne samo mozak koji
uzrokuje da osoba bude obuzeta simptomima OKP, nego i injenica da je OKP iskorien kao
mehanizam za manipulisanje sa drugima, u privatnom ivotu. Ovo je elemenat sekundarnog
dobitka" i korak Ponovnog Odreivanja moe biti korien da se on aktivno razmotri i zapone
da razreava. Poto prepoznate i blie odredite ulogu koju OKP moe da ima u vaem
emocionalnom ivotu, moete da napravite zdrave promene koje e smanjiti vau sklonost da
koristite simptome OKP-a na ovaj u sutini samoporaavajui nain. Ovo je jo jedan primer
kako metod U etiri Koraka moe da pobolja proces ovladavanja OKP-em.

RAZUMEVANJE, NE POVLAIVANJE
Dopustite mi da vas razuverim da nije tano da se OKP i zdravi brakovi ili prijateljstva uvek
posmatraju kao neto nespojivo. Postoje sluajevi parova koji su zajedno radili koristei
program U etiri Koraka da bi izgradili stabilne i podravajue veze i odnose.
Ipak, prepreke koje OKP moe da baci na njihov put se ne smeju negirati. Ljudi sa
poremeajem mogu da dobiju seksualne strahove vezane za strah od gubitka kontrole. Neko
moe da ima misli o nasilju po kojima nikad nee postupiti, dok neko drugi moe da ima
opsesije o tome da bi mogla da se razulari neka divlja i nekontrolisana seksualnost. Osoba sa
OKP-em moe da ispolji potencijalnu agresiju, tako to e zapoeti sukobe u kojima su obino
ukljueni i simptomi OKP-a, to sve rezultuje u izbegavanju intimnosti. Dublja motivacija
moe biti izbegavanje mogunosti povrede, ako bi se emocionalno otvorili,- stari problem sa
samopotovanjem.
Drugi sluaj koji je imao Dr Hend je bio jedan deak tinejder koji je razvio udna
ponaanja oko hrane. On je mogao da jede samo jednu vrstu hrane - retku i skupu ribu - i
morao je da bude hranjen od strane svoje majke, u nekom ritualnom maniru. Roditeljima je
bilo dozvoljeno da razgovaraju samo u njegovom prisustvu i to o temi koju bi on izabrao. U
nekim oblastima je regresirao do deteta od dve godine i poeo je da prlja krevet nou.
Znaajno je da se sve ovo desilo poto je njegov otac zapretio da e se razvesti. Deak je
postigao ono to je hteo.
Kada se razboleo, otac je prekinuo tu drugu ljubavnu vezu. Deak se ipak sve vie
razboljevao, povlaei se od svojih drugova i od spoljneg sveta. Razvio se zaarani krug. Otac
bi dolazio kui posle posla, ali brak je bio to samo po imenu, bez obostrane ljubavi. Majka je
ispunjavala svoje emocionalne potrebe tako to se posvetila svom sinu i na taj nain omoguila
da se njegov OKP pogora. Deko je koristio svoju bolest da dominira nad roditeljima. Drao
je porodicu zajedno, ali na svoju sopstvenu tetu. Bili su svi zajedno - ali svi bolesni. Ova pria
nije imala srean zavretak. Deak je veoma napredavoao u porodinom tretmanu, ali se
kasnije vratio u bolest. Drutveni nedostaci koje je razvio su se pokazali veoma tetni kada je
pokuao da se ponovo povee sa svojim drugovima. Njegova majka se ponovo vratila ulozi
onoga ko opsluuje. Bila je to porodina stvar, kao i obino.
Najzad, jedna ena je dola kod Dr Henda da zatrai pomo poto su se njeni susedi alili
da pravi previe buke kad otkljuava ulazna vrata svoga stana. Objasnila je da samo eli da

naui kako da smiri svoje susede. U terapiji je poela da pria o svom kompulsivnom
prevoenju Biblije. Kao mlada ena otila je u manastir, elei da se povue iz normalnih
drutvenih kontakata. Dala je manastiru deo novca koji je nasledila, ali kad je razoarana
naputala manstir, godinu dana kasnije, oni su odbili da joj vrate novac. Ubrzo potom, ona je
poela da prevodi Bibliju kako bi pokazala Papi da su svi postojei prevodi bili pogreni,
poto su etiki pokazivali put monasima-monahinjama koji su se loe ponaali prema njoj.
Prevoenje Biblije je postalo njena jedina ivotna okupacija. Dok je radila ogranieno radno
vreme kao sekretarica, ivela je u svom stanu kao asna sestra i prevodila i prevodila, aljui
svoje radove papi ali su je njene prisile izdale. Umesto da izravna raune sa ljudima u
manastiru, ona je samo razvila bizarna ponaanja koja su postala jedina svrha u njenom
usamljenom ivotu.

ZAJEDNIKO OPRATANJE OKP-U

Kada porodice rade slono, mogu da daju udesne rezultate. Jedna pacijentkinja mi je rekla da
je napredovala uz pomo svog mua: "Zajedno smo oprostili mome OKP-u".
Lara, koja je imala misli o nasilju sa noevima, kae da je sklona da se povlai kad ima
opsesije, da postane tiha, zlovoljna i tuna. Njen suprug bi rekao: "Lara, prestani sa
opsesijama, mogu da vidim te zupanike kako se okreu u tvojoj glavi. Prestani s tim". Ovo
Preimenovanje joj pomae da se odmah vrati u realnost. On se nervira, kako ona kae, samo
zato to joj OKP zadaje toliko bola. I on je titi. "Ako je na TV-u prikazan neki straan udes,
znajui da sam privuena katastrofalnim stvarima, on bi rekao: 'Ne mora to da gleda. Ionako
se ve plai od letenja avionom" - drugo proveravanje realnosti. Ona nalazi da se on brine i
hoe da razume i ne doputa da ga njen OKP uplai. Zato je ponekad OKP preplai na teko
objanjive naine. Ona i njen suprug su razgovarali o usvajanju bebe, ali je imala opsesiju da
bi se usvojeno dete - koje naravno jo nema ni ime, ni lice - povredilo. "Imam taj izjedajui
bolni oseaj da bi dete uvek bilo u opasnosti - da doivi nesreu, razboli se, bude
kidnapovano ili da umre". Zbog toga je odluka o usvajanju odloena.
Karla, koja je imala opsesije da e ubiti svoju malu ker, borila se sa problemima
intimniosti u svom braku: To je bila poslednja stvar o kojoj bih razmiljala. OKP uzima
dvadeset etiri asa dnevno. Ja sam se samo trudila da opstanem i funkcioniem. Za mog
supruga je bilo veoma teko da razume nae odnose i injenicu da sam se promenila" . Pre
OKP-a ona je bila superefikasna udo-ena, koja je lako radila svoj posao i brinula se o
iznemoglim roditeljima. Kasnije, sa OKP-em, vie nije mogla sve to da postigne i postala je
veoma frustirirana, a deo te frustracije je iskaljivala na svog supruga. On je bio zbunjen jer je
za etrnaest godina braka uvek ona bila ta koja je preuzimala komandu. Ona je sada traila
da dobije slobodno vreme da bi se brinula o sebi, a on nije bio navikao na to. "Na nesreu
nisam imala dovoljno vremena da reavam to to se dogaalo sa mnom i sa njim takoe. I
zaista nisam delila ni sa kim to to se dogaalo u mojoj glavi. Detalji su bili isuvie
stravini".
lanovi porodice mogu najvie da pomognu, nudei podrku, razumevanje, ljubaznost i
ohrabrenje u primeni etiri Koraka, ali ne ugaajui i povlaujui njihovom OKP-u.
Osnaenje je sutinsko, svako poboljanje treba primetiti. Ljudi sa OKP-em treba da imaju
dobra oseanja o sebi zbog toga to je prolo dosta vremena otkako su ih poslednji put imali.
Ono to im zaista ne treba ljuto kritikovanje, oni su ve dovoljno samokritini. Niti bi trebalo
da budu primoravani da ozdrave za kratko vreme; njihov cilj e biti dostignut malim

koracima, a ne velikim skokovima. Naravno, ponekad e partneri biti umorni i bez strpljenja
za OKP i potrebno mu je ili njoj, sopstveno vreme van toga. I to je u redu. Ne bi trebalo da
bude nikakvih oseanja krivice zbog toga, tavie osobe sa OKPem bi trebalo da ih u tome
ohrabre.
Dek, pera ruku i njegova ena su nekoliko puta teko proivljavali svoje vreme u braku,
pre nego to je on potraio pomo. eni i njihovoj kerci je dosadiilo da ih on stalno pita:
"Da li si oprala ruke?" On sad razume: "To je bilo kao da ste nekome govorili da je prljav".
Njegov um zaokupljen OKP-em je nastavljao da misli o tome kako bi ona nekako mogla da
zagadi jela koja im je spremala i ta misao ga je skoro dovodila do ludila. Ali sebe je naterao da
prestane da je pita da li je oprala ruke. "Jo uvek me je to muilo, ali sam procenio da bi ako
nastavim, to dovelo do vee katastrofe kao na primer da me ena napusti". Spoznaje kao to su
ove mogu da budu veliki motivatori za rad na etiri Koraka.
U tretmanu Dek je pominjao svoju frustraciju zbog toga to porodica nije primeivala kako
on napreduje, oni su eleli da njegov OKP nestane odmah. Njegova ena bi rekla: "Znam ta
radi i zato to radi, ali me to ipak izluuje" . Pre nego to je dobio dijagnozu, ona bi se ljutila
na njega i govorila bi da e mu ruke otpasti ako ne prestane sa pranjem ruku, ali je samo
smatrala da je on malo udan. On se smeje i kae: "Kada dobijete dijagnozu, onda ta stvar ima
svoje ime, onda ljudi mogu da vas zapitkuju o tome ta radite. Pre toga, oni ne znaju ta se to
dogaa i ne ele da postavljaju pitanja". On pita:" Moete li da zamislite da ivite sa nekim koji
od vas trai da se stalno menjate, svakog svog budnog momenta? 'Zna zato to radi', 'ta radi
u kupatilu', 'Zato opet pere?' To me je izluivalo, ali je ona posle izvesnog vremena shvatila da
sam ja dobijao profesionalnu pomo i drala se podalje od toga. Jedanput je poela da plae,
rekla je: 'Volela bih da mogu da ti pomognem.' Rekao sam joj da mi je pomogla time to nije
tolerisala moj OKP i ne povlaujui mi, ime bi samo pogorala moj OKP". Naravno da postoje
bolji i loiji naini da lanovi porodice budu netolerantni prema OKP-u.
Dekova ena je postavila granicu onda kad je trebalo da ide sa njim na grupne terapije. Ona
bi rekla: "Zato da idem da vidim ljude koji rade isto to i ti radi?" On je nije primoravao.
"Mislim da se tu pojavio strah. Pre je milsila da su to samo moji efovi. Ali odjedanput, ja sam
imao mentalni poremeaj. Nije htela ni da misli o tome.''
Karen se sea daje esto bila toliko depresivna, napeta i frustrirana u vreme teih rundi OKP-a
da je postajala preterano netrpeljiva. "Mu me je nazvao kukom, to me je razbesnelo jer sam
se ionako oseala da sam na teretu, tako da sam odvratila 'Dobro, sigurno da si ti ve strunjak
za to. Ima ih dovoljno u tvojoj porodici." Njihovi sukobi su se pojaali, a seksualni ivot
nestao.Tokom terapije saznala je da mu takoe ima OKP, to je i objanjavalo zato je
doputao gomilanje stvari za sve ove godine.
Poto su bili neka vrsta zajednikih konspiratora u ovim suludim ritualima sakupljanja
bezvrednog kra, nije bilo nikavih proveravanja realnosti pa su stvari dole do tragine
apsurdnosti. Stari prijatelji, koji su dolazili iz drugih mesta i gradova, svratili bi da ih posete.
Nisu mogli da budu pozvani da uu u kuu, pa su svi zajedno stajali napolju u dvoritu i
priali. Kada su ih pozvali prijatelji iz Kanade da im kau da dolaze u njihov grad, Karen i
njen suprug su se dogovorili da ih prime u kui njene majke. Ipak, Karen se pribojavala da bi
oni mogli neoekivano da se pojave ispred njihovih vrata. "Bila sam primorana da parkiram
kola nekoliko blokova dalje da bi oni stekli utisak da nismo kod kue. Odlazili bismo u krevet
im bi pao mrak, tako da ih svetla ne bi privukla da tada svrate do nas.''
nas.
Barbarin suprug je imao razumevanja i ljubavi u vezi njenih kompulsija-prisila proveravanja

iako mu je bilo teko da ih shvati. Ali kad je dola kui i objavila da ima straan oseaj da je
tog jutra nekog udarila dok je vozila na posao, on je izgubio strpljenje. "To je prevrilo meru za
njega", kae ona, "bilo je to previe suludo, previe bizarno i totalno bez veze sa realnou. To
ga je potreslo i zaista gurnulo preko granice". Ono to je ona shvatala i prihvatala samo kao
jedan od prljavih, malih trikova OKP-a, on nije. On je skoio: "ula bi udarac -'bum', da si
nekog udarila kolima. Videla bi telo na drumu". Bila je okirana njegovom prejakom
reakcijom: "Znala sam da je to ista stvar togod ona bila, koja mi se inae dogaala". Ubrzo
zatim, u novinama je proitala lanak koji je opisivao teak sluaj OKP-a, sa istim
simptomima. Barbara je tada saznala od ega boluje.
Kako je Barbara napredovala u terapiji, njen suprug je svoju ulogu preuzimao sve bolje. On
je odbijao da proverava stvari za nju, osim ako je ona bila potpuno iznurena. Onda bi neki put
napravio i alu od toga, objavljujui: "Provera!"- ovo je u stvari forma Preimenovanja. Ona
kae: "On zna da ne moe da me popravi, da ja moram sama da se popravim. Zato se nikad
nije previe ukljuivao. On je veoma tolerantan i vrlo dobro prilagoena i normalna osoba. Da
sam se udala za nekog ko kao ja ima mnogo vrsta disfunkcionalnih porodinih problema, bila
bi to katastrofa. On je morao da se nosi i sa drugim problemima pored mog OKPa. Bila sam
alkoholiar i trebalo je da se od toga oporavim. Imala sam teak problem sa samopotovanjem.
Imala sam veliko breme i pre OKP-a". Breme je ukljuivalo i majku, koja je imala blagu formu
OKP-a i koja bi ranije slala svoju ker da ponovo proveri tednjak, pre nego to su mogli da
odu od kue. Barbara priznaje: "Nisam ak ni ulazila u kuhinju. Vraala bih se nazad i govorila:
'Da mama iskljuen je'''. Kakva ironija,- da je mnogo godina kasnije Barbara molila svog
supruga da za nju proverava tednjak.
Danas je Barbarin OKP veoma blag i pod kontrolom. Ali kad joj je bilo najgore, njen suprug
je bio uz nju kao podrka". Mogla sam da se istresam na njega i oslobodim pritiska, a on bi
strpljivo sedeo i razgovarao sa mnom sve dok se ne bi osetila bolje. "On bi se ipak povremeno
alio: "Zna, ti se uopte ne povezuje sa pravim svetom. Ti si u auri. Uopte nisi ukljuena u
svet, sa drugim ljudima. Nije ti vano to ivi u vakuumu". Tano je da bi ona ponekad preko
vikenda samo leala u krevetu. Ponekad bi i on doao u sobu i provodio vreme sa njom, a nekad
ne bi. Kasnije, Barbara je rodila bebu i napustila raniji posao. Sad kada je oputenija, zainje
drutvene kontakte i mnogo je vie zainteresaovana za spoljni svet.
Petnaestominutno pravilo je veoma vano za poboljanje komunikacije izmeu lanova
porodice i osobe sa OKP-em. Ako lanovi porodice mogu da na nain koji podrava osobu, (a
to mora biti uraeno na terapeutski nain) kau" Saekajmo petnaest minuta. Neu sada da
uradim ovo za tebe, ali u to uraditi za petnaest minuta. Znam da ti sada OKP zaista dosauje,
ali saekajmo petnaest minuta da vidimo kako ide" - osoba sa OKP-em onda tei da ponovo
proceni situaciju na kraju tog intervala. I opet intervenciji se mora prii sa dobrom voljom jer e
u suprotnom samo pogorati situaciju.

NE GURAJ, NE POURUJ
Zbog puno godina prakse, ljudi sa OKP-em su veti da sakriju svoju bolest kad je to u njihovom
interesu. Mnogi ljudi su nam rekli da u vremenu od vie meseci u kojima su imali intimna
prijateljstva nisu nalazili razloga da posumnjaju da njihov partner ima mentalni poremeaj. Tu
mogu da postoje neka mala udnovata ponaanja na koja se moe slei ramenima i mogu se
racionalizovati. Domingova biva devojka Keti rekla je da je veoma rano u njihovoj vezi
Domingo imao lo OKP dan. Skoro da nije nita znala o OKPu i nije znala ta da ini. "Bilo je

to kao 'O Boe, o moj Boe'. Nisam znala da mu kaem te magine rei koje bi ga izvukle iz
toga govorila bih pogrene stvari, sve to bi ga samo razljuivalo". Ponekad bi Domingo sve
gledao sa vedrije strane, govorei joj: "Zato se samo ne skine gola i stane ispred mene kako
bih razmiljao o neem drugom?" Kad bi njegov OKP bio tako jak, ona je bila voljna da uradi
bilo ta da bi ga odvojila od toga, ali "nita to je manje od bombe koja bi eksplodirala blizu
njega, nije moglo da pomogne".
Smejala se dok nam je govorila: "Smeno je da na pas ima ista anksiozna ponaanja. Znate
kako kau da ivotinje poprime vau linost? Da, to je udno. Ovaj pas je zaista maza. Mora
stalno da bude uz nas. Mi smo napravili udovite od njega. Ako odlazimo a on treba da ostane
kod kue, disanje mu se od jedanput promeni, pone sa lizanjem i dobije onaj glupi izraz. To
me podsea na Domingova anksiozna oseanja. Kaem mu: "Vas dvojica ste isti.''' Ipak ne
postoje nikakvi kliniki dokazi koji bi pokazivali da psi koji pripadaju ljudima sa OKP-em
takoe razviju OKP.
Selidba moe da bude traumatina za ljude sa OKP-em, kao to je to bilo kakva promena u
njihovom redosledu aktivnosti. esto izbegavaju da putuju, naroito ako imaju opsesije u vezi
zagaenja. Putovanje znai korienje javnih kupatila i spavanje u krevetima u kojima su drugi
spavali. Domingo je kupio sebi mauntin-bajk, bicikl vredan 500 dolara i namestio ga ba
onako kako je to eleo, ali kad je Keti predloila da idu na izlet u planine morala je bukvalno
da ga zajedno sa njegovim biciklom izgura van kue. On se sea: "Plaio sam se da e bicikl da
se izgrebe. Ali smeno je da kada sam otiao u planine, to vie nije bio moj bicikl tako da sam
bio u stanju da uivam u vonji. Nije me bilo briga ako bi se pokvario ili se ogrebao. OKP
jeste udan".
Iako su Keti i Diomingo iveli zajedno kao par imali su zasebne spavae sobe. Ona je imala
obiaj da se ali na njegov raun i da njegovu sobu naziva mauzolejom, mestom gde je drao
kolekciju umetnikih predmeta rasporeenih u naroitom redu. Znala je da ne treba nita da
premeta. "Ako ikad i oistim njegove stvari," kae ona, "to ga samo izluuje. On mora da ode
i proveri ima li tete. Ja ne perem ni njegov ve. Ja veoma loe to radim. Imam sklonost da
ostavljam bele fleke od belila, a to ga takoe razbesni".
Keti je shvatila da je Domingov otpor ka promenama u svom ivotu imao neoekivanu
povoljnu propratnu stranu. Rekla nam je: "Da nije imao OKP, verovatno bi ve za ovo vreme
imao deset devojaka jer je po prirodi promiskuitetan. Ali zbog OKP-a, ovo je deo koji ja
volim, on je veran. On je latinac, jel' tako? Ali, ako bi i hteo da me vara, morao bi da mi to
kae. Prvo, tu je ta stvar oko zagaenja. On je morao da mi kae da je dodirvao neku drugu."
Domingo je potvrdio ovo to je ona rekla. Kad se jedanput naviknem na neto -nekoga, moja
anksioznost sve vie opada. Sa nekim novim moram da ponem ispoetka. Mi sa OKP-em smo
drugaiji. Mi smo se navikli na stvari". Postoji sigurnost sa poznatim.
Keti je dolazila na nae grupe za porodinu podrku gde se upoznala sa lanovima porodica
drugih ljudi sa OKP-em.
Mnogi od njih su prolazili kroz pakao sa OKP-em i kako se Keti sea: "mnogi od njih su se
pitali ta sam ja traila u ivotu sa Domingom. Nisu mogli da shvate zato bih ja ivela sa
ovim momkom kad sam mogla da izaberem da to ne radim. Nisam se rodila da to trpim. Nisam
bila roditelj." Odgovor je bio da sa ili bez OKP-a, ona ga je cenila zbog njegovih dobrih
osobina.
Dodue i oni su prolazili kroz teke periode u svojoj vezi. Ketina prirodna reakcija je bila da
se povlai kad bi videla da nastupa OKP. "Bilo bi ovako, 'O Boe, moram da beim odavde; ne
mogu da s' nosim sa ovim. Kako mogu da se borim sa ovim do kraja ivota?" Ali kada me je

upitala kakva bi trebalo da bude njena uloga, ja sam joj rekao da ako je odluila da bude sa
Domingom, onda bi morala da se vie zainteresuje i ukljui u tretman.
Posle pet godina Domingo i Keti su se rastali iz nekih drugih razloga. Bilo je to strano
vreme za njega i on je nazadovao u leenju. On je objasnio: 'Veoma se naviknem na ljude i
stvari. Ako je taj red poremeen, moj mir je izgubljen. Onda moram da se malo borim da bi
opet obezbedio svoj mir". On se nedavno venao sa enom koju je sreo posle onog raskida.
Ironija je da ju je sreo kad je odlazio do prodavnice zdrave hrane da kupi preparat za gojenje
koji je Keti neumorno nastavljala da uzima. Prvi put kad ga je njegova budua supruga videla,
kako mu je docnije rekla, primetila je neto "drugaije" i "interesantno" u vezi sa njim. Izveo
ju je na veeru i rekao sve o svom OKP-u. Ona nikad nije ula za OKP i zaista nije razumela,
ali sada ui. Domingo joj je odmah rekao: "Nikad me ne teraj, nikad me ne pouruj inae
moe oekivati da postanem agresivan. Nikad mi nemoj rei 'Pouri!' jer to pobuuje moju
lou stranu. Ja se zaista razbesnim kad me ljudi pouruju jer ne razumeju kroz ta ja prolazim".
Zato mu treba toliko vremena da uradi tako proste stvari kao to oblaenje arapa ili tuiranje.
Domingo se izgubi u svojim opsesijama. Ako vidi mrlju od keapa na svojim pantalonama
moe da ima opsesije da je to od krvi da gleda u mrlju sve dok njegov um ne shvati da je to
samo keap.
"Ne pouruj me" je dobar savet svakom ko ivi sa osobom koja se bori sa simptomima
OKP-a.

DIL I NJENE KERI

Kada je Dilina starija ker imala 11 godina, Dilina najbolja priajteljica je poginula u
saobraajnoj nesrei. Dil je bila veoma potresena, njih dve su zajedno radile u kancelariji za
nekretnine i esto bi se jedna drugoj poveravale za vreme veere, na koju bi ile posle rada.
Dil nije mogla da ode do mrtvanice, kako bi identifikovala Marilinino telo, niti je mogla da
ode na memorijainu slubu. Nije mogla jer da je otila ceo njen svet bi postao "zagaen".
Dil se sea da je onog dana kada je Marilin umrla nala obe svoje erke - Eriku i
osmogodinju Trejsi - na vratima kako je ekaju. "One su plakakle i ja sam plakala, one su me
zagrlile i tad sam rekla 'Nemojte mi prilaziti, prljava sam'''. Dil je odmah svukla odeu i otila
da se okupa.
Ostala je u kui vie nedelja. "Nisam mogla da idem nigde, gde smo Merilin i ja zajedno
odlazile. To je bilo to oko zagaenja".
Za dvadest pet godina - otkako je kao tinejder morala da ode na sahranu najboljeg druga
svog momka, sahranu sa otvorenim kovegom - Dil je preivljavala strahove od zagaenja u
vezi sa smru i umiranjem. Iako je prolo mnogo godina pre nego to joj je postavljena
dijagnoza, ona je patila od tekog OKP-a.
Na dan memorijalne slube za Merilin, desilo se nezamislivo.
Znajui koliko je Dil bila potresena gubitkom, prijatelji su svratili do nje da joj daju korpu sa
voem. Kad je Dil provirila kroz prozor i videla ih kako stoje tamo, rekla je Erici i Trejsi da ne
otvaraju vrata. To su bili ljudi koji su identifikovali Merilinino telo. Oni su bili zagaeni. Korpa
sa voem je bila zagaena. Dil i njene erke bi se takoe zagadile ako bi oni uli unutra.
"Bilo je to uasno", kae Dil, "sve to sam mogla da uradim tada je bilo da govorim 'Ne
mogu to da primim, Ne mogu to da uzmem, Ne mogu to da uzmem!' Ali, ja sam elela to da
primim, tako da sam najzad rekla Erici da otvori vrata, uzme korpu, ode u kupatilo i stane u
kadu. Moji prijateli su otili i tu je bila Erika koja je stajala u kadi, sa korpom u rukama. Nisam

znala ta da radim. Ona je bila zaraena i korpa je bila zagaena".

Erika ju je vratila u realnost, viui: "Mama, ne moe tek tako da spere Marilin niz
slivnik!"
Dil je rekla erki da postavi korpu na vrh friidera, gde je mogla da je vidi, ali ne bi mogla
da je dotakne i da se onda dobro okupa. Korpa je stajala na friideru dugo vremena, a onda je
Dil bacila voe. Ali je seanje na to ostalo kod Erike i Trejsi.
Trejsi je skoro ula kako je Dil prepriala taj dogaaj. Ona sad ima 22 godine i tek je
poslednjih nekoliko godina bila u stanju da se oslobodi svog besa koji je oseala prema majci
zbog onog to je njena majka uinila njoj i njenoj sestri dok su odrastale - bizarni rituali
ienja, selidbe iz grada u grad i iz drave u dravu u potrazi za mestom koje nije bilo
"prljavo" kao i stid koji su oseale, kad bi prijateljima pokuavale da objasne zato ne mogu da
dou u njihovu kuu.
Dil se udala kad je imala samo 18, a sa 20 je ve imala dve bebe. Nekoliko godina kasnije,
ona i njen suprug su se razveli. Stres se nadovezivao na stres. Bila je tada jedini roditelj,
pokuavala je da zadri svoje radno mesto, a bila je bolesna. Nije znala koja je to bolest, ali je
znala da nije uobiajena. Znala je da nije normalno da razgovara sa roacima kroz zatvorena
vrata ili da zabranjuje svojim erkama da poljube svog dedu jer je bio mesar i dirao krv. Tuna i
depresivna, mesecima ne bi izlazila iz kue, osim da kupi namirnice ili da odveze nekuda svoje
devojice.
Tada je ve bilo prolo esnaest godina otkako je prekinula svaki kontakt sa svojom majkom,
ocem, bratom i sestrama. Oni su bili zaraeni-zagaeni i nije mogla sa njima da razgovara ni
preko telefona. Dil, Erika i Trejsi su se stalno selile jer bi itava susedstva i gradovi postajali
zagaeni.
Trejsi sad moe da se smeje dok se prisea "Uvek smo morali da nalazimo stan sa dve
garderobe (c1oset-soba za graderobu)". Tako to je odreivala da jedna od soba za graderobu
bude "prljava", Dil je reavala problem koji je za nju iskrsavao zbog injenice da su njene
devojice morale da idu u kolu, gde su mogle da se isprljaju- zaraze. Izmislila je i proceduru
kako bi odravala "istima" i njih i nihovu kuu. Kada bi se devojice vraale iz kole, Dil bi
im otvarala vrata. erkama nije bilo dozvoljeno da dodiruju kvaku na vratima. Onda bi morale
na vrhovima prstiju da odu do prljave sobe za garderobu, gde bi skinule odeu i ostavile svoje
torbe. Zatim bi isto tako brzo otile u kupatilo da se okupaju. Ako je trebalo da urade i domae
zadatke, onda je procedura postajala neto komplikovanija. Devojice bi morale da sede u toj
sobici sa otvorenim vratima i da rade svoje zadatke. Posle toga su mogle da se okupaju.
Naravno, Dil nikad nije ni prilazila "prljavoj" sobi za garderobu. Trejsi se sea da ako bi neka
od njih morala da koristi toalet za vreme rada, morala bi prvo da se istuira (da bi kupatilo
ostalo isto), pa da se posle vrati i zavri svoje zadatke i onda ponovo istuira.
Erika i Trejsu su ile u privatnu kolu i izgubile su itavu godinu kada im se porodini budet
toliko smanjio da nisu mogli da plate kolovanje. Dil je uvek bila izmeu dve vatre. ''Ako bih
se jako razbolela, nisam mogla da radim jer bi celo vreme provodila u ienju. Morali smo
mnogo da se selimo jer nismo mogli da plaamo stanarinu" .
Kada su bile veoma mlade, devojice su mislile "Pa dobro, ovako svi rade". Ipak, kasnije im
je bilo veoma teko da objasne prijateljima udno ponaanje svoje majke. Sigurno je da je
njihovim drugaricama i drugovima bila veoma zagonetna injenica da nikad nisu bili pozvani u
njihovu kuu. "Mama bi nam govorila koje prie da iznesemo kao izgovore pred tim ljudima".
Trejsi se sea: "kako da napravimo opravdanja za ovo ili ono. To me je mnogo muilo, to u vezi
sa ostalima iz kole: 'Kako to da tvoja majka veeras ne moe da nas odveze na klizanje.?'

Trejsi bi neto promrmljala, kao: 'Tako, jednostavno ne moe'''.

Kada je Trejsi bila u treem razredu, cela njena kola postala je "zagaena". Ako bi neka od
sestara morala da ode u direktorsku kancelariju, to je bila neka vrsta duplog zagaenja. Trejsi
kae: "Seam se, jedanput sam morala otii u kancelariju kod direktora. To je bila Katolika
kola i ja sam tada bila veoma religiozna. I zaista sam se molila Bogu da ne budem pozvana da
idem u kancelariju jer sam znala da u tada morati da prolazim kroz dodatne besmislice" .
Odlazak u direktorsku kancelariju je znaio da se treba istuirati dva ili etiri puta kad se stigne
kui - uvek paran broj.
Trejsi je poela pomalo i da lae. Kad bi je Dil ispitivala, govorila je da nije bila u
direktorskoj kanceliriji iako je ustvari bila. Ponekad bi se uunjala u "prljavu garderobu" i uzela
udbenik da bi uila u svojoj sobi.
Dil je otkrila da suje erke lagale "Obuzeo bi me bes. Sad je sve bilo prljavo jer nisam imala
pojma gde su zaista bile i ta su dodirivale. Od toga sam dobila svrab po celom telu i ubrzano
disanje". Kad je Trejsi bila u devetom razredu prekinula je sa utanjem i poverila se svojoj
najboljoj drugarici o ovim udnim stvarima koje je njena majka radila. "Za mene je to bio veliki
dogaaj, najzad sam razgovarala sa nekim o tome". Naravno, njena drugarica je to kazala i
drugim devojkama. Uskoro, devojke su zbijale ale u koli: "Hej, Mislim da je to cool. Mogu li
ja da navratim i stojim sa tobom u sobici za garderobu?" Za Tresji to nije bilo smeno.
Devojke su mrzele majin OKP, ali su nauile da iskoriste prednosti takve situacije. Trejsi
kae: "Moja sestra i ja bi joj rekle: 'Ako nee da dopusti da nai prijatelji dou ovde, onda
treba da nam da novac da bi mogle da izaemo.'" Nije im bilo dozvoljeno da zarade novac
uvajui decu jer bi ta deca ili njihovi roditelji mogli da budu zaraeni. Iako se Dil muila da
zaradi dovoljno, uvek bi im davala to to su traile. Naravno, nije bilo nikakve logike u
opsesijama koje je Dil imala oko zagaenja i ova injenica je zaista delovala zbunjujue na
devojke. Trejsi se sea: "Erika i ja smo joj esto postavljali pitanja 'Dobro, kako je sad ovo
prljavo, a ranije nije bilo ?'" Ako bi se desilo da zagaena osoba telefonira, Dil bi satima ribala
zid pored telefona, dok bi se u sudoperi gomilali sudovi". To bi zaista poraavalo moju decu.
Ponekad bih prvo svukla svu odeu, tako da ne moram posle da je perem. One bi se vratile kui
i nale bi me kako stojim naga, sa papirnim pekirom i boicom alkohola u rukama. Bilo je to
bizarno. Rekle bi: 'Mama, ti si alkoholiar.' Naravno, kad bi ih videla uznemirene i ja bih se
uznemirila. Strano je kad vas se deca stide".
"Mrzela sam je," kae Trejsi. "Stalno bih joj govorila 'Mrzim te, mrzim te to me tera da
ovo radim.' OKP je uticao na svaku stvaricu u mom ivotu, laganje ljudima, konflikt koji
sam oseala. Kada bi me terala da se istuiram etiri puta govorila sam sebi: 'Radim ovo zato
to je volim'. A onda bih je mrzela i takva sam i sada. Udarila sam je, toliko sam bila ljuta. A
volim je. Ne elim da udarim svoju mamu".
Jedanput, iz kaprica, Trejsi i njena prijateljica su odluile da se etaju nou po groblju.
Kad ih je Dil upitala gde su bile, kao to je to uvek radila, Trejsi je rekla istinu. Nedeljama
je Dil bila opsednuta time: groblje - smrt - zagaenje. Kada je sledei put Trejsina drugarica
dola kod Tresji, dok je Dil bila otila van, znala je da o tome mora da slae. Ne bi bilo
dovoljno alkohola na svetu kojim bi mogla dobro da oisti kuu. Trejsi nam kae kako je to
bilo: "Odlazile bi smo u grad i kupovale itave kutije sa bocama alkohola- tri, etiri, pet
kutija. U toj fazi, sve to je radila bilo je ienje.
Stvari su se izmakle kontroli i devojkama je bilo dosta. Trejsi je imala 16 godina, porodica
je ivela u Severnoj Karolini kad je dolo do "velike eksplozije". Erika je poela da grdi Dil
i rekla joj da su je Trejsi i ona godinama lagale, da su radile stvari koje im ona nije

dozvoljavala, a da nisu radile ono to im je ona govorila da rade. "Rekle smo joj. 'Neemo
vie ovako da ivimo. Neemo da imamo ovakav ivot.'' I onda su otile i preselile se kod
porodica svojih drugarica. Dil je bila slomljena. Znala je da ih ne moe imati pored sebe
ako e je izdati, ali je bila isuvie bolesna da shvati ta im je uradila.
Erika kojoj je bilo 19 godina, se nije vratila. Ona i Trejsi su zakupile stan, ali se posle
isvesnog vremena Trejsi vratila kui. "Nedostajala mi je. Volela samje. Oseala sam se loe
zbog nje. Znala sam daje povreena".
Naravno, povratak kui je inicirao masivno "alkoholiranje" kue, poto je Trejsi sad bila
veoma "zaraena". Dil se sea: "Na kraju sam istila i maku". Trejsi kae: "Govorimo o
ienju alkoholom, ak i knjiga, stranicu po stranicu i foto-albuma. Moji sertifikati i
nagrade iz kole su se izmrljali alkoholom i morali su da budu baeni. To me je ubijalo. Bila
sam besna na sestru to me je naterala da govorimo mami sve ono jer je sve razorila i sad je
trebalo ja da se vratim i skupljam parie". Dil, tada nesrena i depresivna, je mislila da bi
ivot mogao da bude bolji u Floridi. Odluila je da ode kolima na jug i da izvidi. Ali prvo su
sve njihove stvari morale da budu isprane alkoholom, pre nego to bi ih stavila u ormane.
Bio je poetak prolea i dok je njena majka bila u Floridi, Trejsi je planirala da ode u
Montgomeri u Alabami, i poseti svoje stare kolske drugarice. Znala je da je za Dil
Montgomeri zaista "prljav", pa je slagala. Rekla je majci da e da ide da obie svoje druge
prijateljice u Savani u Dordiji. Napravili su plan da se sastanu u Floridi. Meutim Dil je
postala sumnjiava i na putu ka Floridi pozvala telefonom Trejsine prijateljice. Njene najgore
strepnje su bile opravdane. Tresi je ipak otila u Montgomeri. Dil je oseala da "su me po
drugi put izdale. To mi je lomilo srce, da su mogle tako da me lau. A bila sam jo uvek veoma
zbunjena u vezi moje bolesti". Trejsi je sad bila zaraena i nisu vie mogle da ive zajedno.
Trejsi kae: "Nije mogla ni preko telefona da razgovara sa Erikom ili sa mnom".
Na kraju su Dil i Trejsi nekako reile ovaj problem i dogovorile se da dele jedan stan blizu
UCLA-univerzitetskog bloka, gde je Trejsi bila student. Godinama, Erika i Dil nisu imale
nikakvog kontakta. Erika nije mogla da joj oprosti. Ona ivi u drugom delu zemlje i njih dve su
se videle samo jedanput u poslednjih pet godina, ali su razgovarale telefonom. Dil razume:
"Ona jo uvek nosi u sebi dosta starog neprijatetljstva. Ali, stvari su se popravile. Vie ne krivi
mene da sam joj oduzela porodicu. Shvatanje injenice da imam ovu bolest je dosta smanjilo
pritisak i ona mi je oprostila. Ona zna da je to bolest, a ne ja".
Iako Dil i Trejsi nisu potpuno razreile sukob, one rade na tome.
Kad Diline opsesije ponu da utiu na nju, Trejsi se razljuti- "Ne elim da budem udak".
Duboko u sebi ona se pomalo boji da i sama nema neke sklonosti ka OKP-u. Trejsi ima mali
problem oko prihvatanja smrti i oko umiranja i veoma je probirljiva oko hrane.
Dil je podelila sa Trejsi ono to je nauila o OKP-u od mene i od drugih lanova terapijske
grupe za OKP, na koju redovno dolazi. Nedavno je Dil dobila saobraajnu kaznu i prikljuila
se programu "kole za vonju kod kue". Tu je postojao jedan problem: nije mogla da dotakne
prirunik zbog stare opsesije od zagaenja od slubenih dokumenata, koja je zapoela jo u
vreme njenog razvoda. (kad je Erika imala 16 godina i elela da dobije dozvolu za vonju,
morala je da saeka jo tri godine zbog toga to Dil nije mogla da ue u prostorije Odeljenja
za motorna vozila - slubenu zgradu) Zato je Trejsi za nju okretala stranice prirunika. Na
kraju, Trejsi joj je rekla: "OK sad mora da se potpie" . Poto je to uradila, Trejsi joj ree:
"Sad kada si se potpisala na priruniku, da li hoe da pokua da ga dodirne?" Trejsi, videvi
da se Dil unervozila i uznemirila, je malo razmislila i onda rekla svojoj majci: "Mislim da bi
zaista bilo dobro ako ga dodirne. Dobie veliku medalju". Nije bilo lako, ali Dil je ispurila

ruku i dotakla prirunik. "Odjedanput", kae Dil, " na rukama su mi izale crvene take i
svrbelo me je meu prstima ali sam znala da elim da to dodirnem - morala sam zbog moje
terapije ponaanja".
Danas su Diline opsesije i kompulsije uglavnom pod kontrolom.Vie ne alkoholira svoju
kuu. Smrt njene majke pre dve godine je prouzrokovala odreeno nazadovanje - lanovi
porodice koji su prestali da budu zagaeni, odjednom su opet to postali.
Ona radi na tom problemu, primenjujui terapiju svakog dana. "Znate", kae," uvek sam
imala veoma jak instinkt za opstajanje".

BRAJAN I NJEGOVA ENA

Vei deo svog etrnaestogodinjeg braka, Sara je delila Brajana sa njegovim OKP-em,
njegovim morbidnom strahom od akumulatorske kiseline i njegovom prisilnom potrebom da
pere ulice da bi izbegao trovanje od kiseline.
Ne tedi mnogo rei kada govori o svom muu, njegovoj bolesti i kako je to zapravo unitilo
njihov brak: "OKP je unitio moj ivot. To uzima mog supruga. To ukrade vaeg ljubavnika,
vaeg druga, vaeg prijatelja. To krade vae vreme, va novac i energiju. To uzima sve to se
moe uzeti i nita ne daje zauzvrat. I nikad ne kae "hvala.'"
Sara i Brajan su se upoznali u preduzeu gde su oboje radili i znali su se est godina pre
nego to su se venali. Za sve to vreme Sara nije primetila nikakve znakove njegove bolesti.
Prolo je samo nekoliko meseci otkako je bila u braku, kad je poela da primeuje neka malo
udna ponaanja. "Rekao bi mi da ne peaim na odreenim mestima, da ne vozim odreenim
putevima, ne nosim odreene cipele". Ona je sebe ubedila da su to samo njegove male
ekscentrinosti.
Dodue tu su bila ta veoma dugaka tuiranja, ali je ona to samo pripisala "njegovoj velikoj
urednosti".
Ve su bili godinu dana u braku kada se dogodilo izlivanje akumulatora na poslu i ona se sea:
"On se jednostavno otkaio". i morao je da bude hospitalizovan. Tada su se za njih otvorila vrata
pakla.
Svake noi bi Brajan leao u krevetu, ekajui da uje sirene koje bi mu ukazivale na mesto
gde se dogodio saobraajni udes. Bio je uvek spreman da zgrabi kofu i sodu i da se odveze do
tog mesta i zapone ribanje.
Ponekad bi kad zauje te sirene, kako je rekla Sara, ak skoio usred reenice i nestao na
nekoliko sati, zaboravljajui pritom, u toj panici, da za sobom zatvori ulazna vrata.
Porodica, koja je ukljuivala njegovog sina i njenog sina iz prethodnog braka je bila raskidana
njegovim OKP-em. "Moja deca nisu znala ta se dogaa", kae Brajan. "Sve to su znali je da se
tata strano plai akumulatora i akumulatorske kiseline i da nije bio spreman da izlazi meu
ljude. Mislim, to je bilo strano. Strano. Da me je ena mogla da napusti da ne oseti krivicu, to
bi i uradila. Ja nisam mogao nita da uradim. Hteo sam da otpuzim i sakrijem se ispod stene" .
Naravno, deaci nisu mogli da pozivaju drugove jer Brajan nije mogao da kontrolie kuda bi
sve ti momci mogli da idu dovozei se kolima i kuda bi onda odlazili. Jedanput su doli iz kole
i poverili se Sari: "ovee, danas smo pravili hemijske eksperimente i sumporna kiiselina je bila
svuda". Ovo je bila tajna koju su skrivali od Brajana, znajui da bi on zgrabio deake i odmah
poeo da ih pere i riba. Brajan sa sea: "Moj sin je zaista hteo to pre da se pridrui Marincima.
Mislim daje samo eleo da pobegne od mene, da pobegne od problema".
Kako je njegov OKP sve vie uzimao maha, Brajan vie nije mogao da radi. "Bio sam

izgubljen sluaj. Oseao sam da je kiselina na meni i da nisam mogao da se oistim. Bila je u
mojoj spavaoj sobi, bila je na zidovima. Jednog dana nas je posetio prijatelj moje ene i
saznao sam da je proao ba ulicom u kojoj se desila saobraajna nesrea. Sad je to bilo i na
njegovim gumama. Celo vee sam proveo na kolenima, prao i ribao tepihe sa sodom. Onda sam
iznajmio jedan od onih velikih usisivaa i istio sam i istio".
Brajan kae: "Dolo je do take kad sam zamiljao da je to jednostavno padalo i sa neba".
Prao je ulice cele noi i budio se izmoren, a onda iznova zapoinjao ciklus.
Da li je bio lud? Da li je ona bila luda? Sara je tada ve bila toliko zbunjena, da nije bila
sigurna.
Nekih veeri bi sedeo pred televizorom i gledao kasne emisije, nadajui se da e nekako da
odloi zoru i sledei dan, koji sobom nosi strah i ribanje.
Zatraio je psihijatrijsku pomo, ali je dobio itav spisak pogrenih dijagnoza, ukljuujui i
izofreniju. Tridest dana u psihijatrijskoj bolnici, nije mu mnogo pomoglo, kao ni jo dve
nedelje u drugoj bolnici. Niko nije mogao da odgonetne "ta je to moglo da se deava s njim".
Brajan kae: "Njihovo leenje je izgleda bilo da mi daju dosta stvari koje bi me uspavale' .
On se skoro niega ne sea iz prvih nekoliko meseci 1985 godine.
"Sara mije rekla da su ljudi koje smo znali u to vreme umrli, a da sam ja samo leao potpuno
iskljuen iz okoline. Imao sam burne napade depresije i puno bih plakao jer sam ludeo u sebi".
I onda se jedne veeri dogodilo da gledaju '20/20'- emisiju na televiziji, kada je bio prikazan
prilog o ljudima sa OKP-em. Sara se sea: "Bilo mi je toliko lake da ta stvar ima ime". Brajan
kae: "Zazvonilo je zvonce". Sada je znao ta ima. U prilogu je pomenut i UCLA-program
dnevne bolnice za ljude koji pate od OKP-a i Brajan ih je pozvao. Kad je doao do mene, bilo
muje toliko lake da je poeo da plae.
Brajan je klasian i teak sluaj OKP-a i njegov je napredak bio promenljiv, u zavisnosti
koliko je bio redovan u uzimanju svojih lekova i koliko je redovan u praktikovanju etiri
Koraka terapije ponaanja kao i dolaenju na terapijske grupe.
Ako na tome dosta radi, u stanju je da svoje simptome dri pod kontrolom, ali nije uspeo da
naui najvaniju lekciju: Samo konstantna spremnost pobeuje OKP. Dok to ne naui, patie od
posledica i Sara e morati da pati sa njim. Kada mu se pogora OKP, to je toliko ekstremno da,
kako kae Sara: "koristi papirne ubruse i kese za sendvie da bi otvorio vrata. A ne moemo da
idemo u crkvu jer tamo ide i ovek koji je vlasnik kompanije za akumulatore". Sve dok Brajan
uzima Paxil u prepisanim dozama, u stanju je da se izbori sa depresijom i samoubilakim
tenjama.
Kad osea da je u stanju da se suoi sa posledicama - koje skoro uvek ukljuuju ljutite
reakcije - Sara pokuava da ga natera da se suoi sa stvarnou, da prihvati da ta stvar koja ga
mui nije sumporna kiselina, ve da je to OKP. Ponekad on to uradi, ponekad ne. Uglavnom on
to nee. Ona kae: "OKP je ogromno udovite koje sedi tamo u uglu. To nas ive jede, ali mi
navodno ne bi trebalo to da primetimo" .
"Problem sa kiselinom je sam po sebi dovoljno teak da bi se s tim ivelo" , kae Sara. "On
je vie stvari unitio pokuavajui da sprei zagaenje kiselinom, nego da smo ih svaki dan
prskali sa njom". Njihov ulazni parking i travnjak su natopljeni sa bikarbonom sodom i
amonijakom. On ak isti i ispod bunja. Umivaonici su oteeni amonijakom. Sara kae da
oekuje da e se i cevi uskoro raspasti.
Mi troimo tri-etiri stotine dolara meseno za sodu i amonijak.
Tako je frustrirajue gledati to bacanje. Unitilo je nae cipele, nau odeu, tepihe. Brajan
posmatra kuda ona hoda da bi kasnije odluio da li da uzme te cipele iz ormana i oisti ih. Tako

je od omiljenih plavih cipela napravio zelene, natopivi ih amonijakom.

Novac koji su protraili, je novac koji ne mogu sebi da priute.
On je bio suvlasnik firme za prodaju kola, koja je bila rtva prevelike ekspanzije, recesije i
promene rute za autoput u ranim '90-tim godinama. Ta finansijska katastrofa ga je ostavila u
siromatvu. Zbog njegovog OKP-a je njegov uinak na poslu nestabilan. Sadanji posao
prodavca zahteva dosta vonje, a on ne moe da ode na sastanke sa klijentima ako bi to
zahtevalo da vozi ulicama na kojima je moda dolo do prosipanja kiseline.
Iako nije pri novcu, Brajan se jo uvek osea primoran da kupuje stvari koje mu ne trebaju.
Njegov orman je ispunjen kravatama i odelima koje nikad nije nosio. "On ne eli da ih zagadi"
objanjava Sara. Jedanput je otila do robne kue da kupi roendanski poklon za njega i poto
nije mogla da se odlui, zatraila je savet od prodavaice. Kad je ova predloila kravatu, Sara
je brzo izabrala neto drugo. Prilikom naplaivanja poklona, prodavaica je proitavi ime na
kreditnoj kartici rekla: "Ne, njemu sigurno ne treba kravata" . Prepoznala je da je to ovek koji
nije mogao da prestane da kupuje kravate.
Brajan kupuje ekie i druge alate, sve po vie komada, a jedanput je morao da iznajmi
garau da bi mogao da smesti sve stvari koje je gomilao. Sara primeuje: "Mogli smo da
ikolujemo njegovog sina na koledu novcem koji je on uloio u svoju bolest".
On bi kupovao i kupovao - i onda bi ga obuzelo veliko oseanje krivice. Zbog svog OKP-a,
on je rezonovao da mora sebi sve da uskrati, sve", kae Sara, "ampone, ianja ... , a onda bi
sebe nagradio i isto onoliko koliko je sebi uskraivao i ciklus kupovanja i krtiarenja bi se
ponovio".
Ali ono to je njegovu porodicu vie kotalo, bila je emocionalna cena. "Ako ste bolesni od
vrata nadole, svako e vam pomoi", kae Sara, "ako ste bolesni od vrata nagore, tu je sad ta
sramota. ena ostaje sa svojim muem, koji ima smrtonosnu bolest i ona je svetica. Meni je
reeno da mora da sam van pameti to ostajem sa Brajanom. Ja pitam ljude: 'Zar ne bih bila
dobra prema njemu, da je on imao srano oboljenje ili polio?'"
Vie puta sam ljuta i frustrirana razmiljala o odlasku. "Ja bih zapravo odlazila i sedala u
automobil i vozila sve dok mi rezervoar ne bi ostao skoro prazan, ne znajui kuda sam
krenula. Na kraju bih se zaustavila i pitala se 'Gde sam to ja?'"
"Rekla sam mu da elim razvod. Tada je on poeo naveliko da uzima svoje tablete, da zove
doktora i da odlazi na grupe". Ali samo dok ne bi prola kriza braka.
Postoji mnogo razloga zbog kojih je ostala sa njim. Ona je u 56-toj i ovo je njen trei brak;
njen prvi suprug je bio izofreniar, drugi je bio alkoholiar. Tu postoji stvar predanosti.
"Strano sam mu potrebna". I dodaje: "ak i nestabilno, ako je konstantno, postaje bezbedno".
Kada je onaj pravi Brajan, on je ljubazan, brian i armantan ovek, ovek za koga se udala,
ovek kakav je bio pre nego to je ophrvan svojom boleu koji ne misli samo o svojim
potrebama.
Sara mrzi ulogu na koju je naterana u svom braku: "postala sam majka, pas uvar, kritiar.
Ja proganjam. Ja dosaujem. Ja pokuavam da kontroliem. Ja plaem. Ja odustajem. Onda
nita. Samo apatija i tuga. Kakvo upropaavanje - njega, mene, vremena, novca, svega".
Vie od svega je prisutna strana usamljenost. "Vei deo vremena sam sama, bilo da je Brajan
tu ili nije. On vie ne misli o meni. Uvek je sa svojim mislima, uvek razmilja o akumulatorskoj
kiselini. Nikad nisam osetila ovakvu usamljenost. ak i posle razvoda, nisam bila tako
usamljena".
Vei deo vremena ona je "zagaena' i fizika intimnost izmeu njih ne dolazi u obzir. "On ak
nee da dotakne neto to sam ja koristila ili da uzme isti pekir ili isto posue". Problem je

uvren i injenicom da ona radi u prodaji automobila, to za Brajana predstavlja samo jednu
stvar: akumulatorsku kiselinu.
Ponekad bi pokuala da ga zagrli i tada bi ugledala apsolutni strah na njegovom licu. Ili bi
uhvatila njegovu ruku i "on bi se samo skupio". Vremenom je nauila da svoja gui oseanja, da
ne pokazuje nikakve znake dopadanja, da ne bi bila odbijena. "Vie nisam ravnopravna, nisam
vie enstvena, vie nisam predmet ljubavi".
"OKP vas izoluje vie od ijedne druge bolesti", kae Sara, "to pokuava da porodicu i
prijatelje dri dalje od vas. Ne moete da planirate nikakva okupljanja ili praznike. To kontrolie
kuda vozite, hodate, kupujete, gledate filmove, svaki aspekt vaeg ivota. Nita ne ostaje
netaknuto".
Ona se smeje i kae "Da nisam imala smisla za humor, prekratila bih sebi, ili njemu".
Kad mu se stanje stvarno pogora, a to je onda kad postane neuredan u uzimanju lekova i
terapiji ponaanja, ona strepi da bi mogao da uradi neto samoubilaki. "Ne elim da se kad
doem kui sa posla," kae ona, "pitam da se nije obesio u garai".
Ponekad se Sara bori da odri zdrav razum. Sela bi i recitovala tablice mnoenja, da bi se
refokusirala na neto drugo osim njegove bolesti. Tri godine se leila. I bacila se osvetniki na
hobije "Umaram se do smrti".
Ali njena prava snaga dolazi od njene "duboke i stalne religiozne vere" i od vetine
podnoenja, koje je nauila ivei sa alkoholiarem. 'Ja bih u mislima ponovo proivljavala
dobra vremena i stalno ih iznova koristila" - da proe kroz loa vremena.
Ona jo uvek mora stalno da uzima lekove protiv lupanja srca. I preteruje u jelu: "Jo nisam
nauila da hranom nita ne mogu izleiti". Jedanaput, kad je Brajan bio van grada, naruila je
ogromnu koliinu pasti iz omiljenog italijanskog restorana, u koji ne mogu da idu jer je
"zagaen" i sama ih sve pojela.
Pre nekoliko godina Sara i Brajan su odluili da odvedu svoje sinove na odmor na Havaje.
"Putovanje o kojem sam sanjao", kae Brajan, "Mislio sam da emo se veoma dobro provesti".
Ali drugog dana su odluili da idu na ekskurziju posmatranja podvodnog sveta, dalje od obale.
Sluaj je hteo da je vlasnik brodia zatraio od svih da ostave svoje cipele pre nego to se
ukrcaju.Otvorio je jednu ostavu i u nju smestio cipele. Brajan se sledio, poto je video da su u
ostavi bili poreani akumulatori.
Od tog momenta, kae Sara, " Sve to smo imali na sebi bilo je zagaeno i sve to smo
kupili bilo je zagaeno. To je upropastilo ceo odmor".
"To je bilo skoro kao u paklu, tih pet est dana tamo", sea se Brajan, "nisam ni uzeo cipele
poto smo izali iz brodia. Jednostavno sam ih ostavio tamo. Ali nikako nisam mogao da
istim svuda kuda su moja deca gazila svojim patikama, a nisam hteo da im bacim patike i
kupim nove".
Dugo vremena je Sara pruala podrku Brajanu. Kad je bio u najoajnijem stanju,
razmiljao je o podvrgavanju operaciji mozga, ali ga je ona odvratila od toga. Kad je poeo da
trai pomo na UCLA-i, tada se ona obratila advokatu zbog razvoda. Brajan se sea : "Molio
sam je da to uradi, rekao sam 'Ne vidim da pravim neki napredak i nikako ne mogu da te teram
da prolazi kroz ovo do kraja svog ivota. Idi i nai nekog drugog. Daj da zavrimo s tim.'"
Sara govori o svojem umoru, o svojoj usamljenosti. Ponekad je jednostavno previe umorna
da bi se borila protiv njegovog OKP-a tako da popusti pred tim iako zna da mu to nee pomoi
da ozdravi.
Ona kae: "Pokuavam da ne nasednem njegovoj bolesti, da ne ugaam, da ne budem 'onaj
koji omoguuje.' Ali tada kua postaje ratna zona. Nema mira. Tako da ako on misli da postoji

kiselina na odreenoj ulici, ja prihvatam da ne vozim njom, kako bi on imao mira. Zaobilazim
takva mesta, pokuavajui da odrim sve u miru. Kada se oseala da je dovoljno jaka, ona bi
ga prisiljavala na reavanje problema i terala ga da se sukobi sa svojom boleu. I on bi se
vraao svojoj terapiji ponaanja i uzimanju lekova. Tada su se stvari znaajno poboljavale.
Najgore je, kae Sara, "da je on u ovome sam i ja sam u tome sama". Retke su prilike kada
je iskren u vezi toga to ga mui - to nije akumulatorska kiselina, to je OKP - ali tada je njoj
mnogo lake. Vei deo vremena "zver izjeda oboje, a oboje se pretvaramo kao da to nikoga ne
dotie".
Sara iekuje kad e Brajan da kae "Strana si to ostaje uz mene", ali on to nikad ne kae.
Ona misli da on ne razume kroz ta je on provodi. Ipak, on je taj koji ustaje nou da bi prao
ulice, a ne ona. Prijatelji joj kau: "Trebalo bi da pregleda svoju glavu". Ali ona ne moe ni da
misli o tome "kakav bi bio i kako bi iveo bez mene". Tako da ona ostaje.
On zna gde moe da dobije pomo, Sara gaji nadu da e pre ili kasnije odluiti da savlada
svoju bolest jer on to mora da uradi zbog sebe i zbog njih". U meuvremenu, on baca svoj
ivot i ja bacam svoj, gledajui njega. Ja elim da mi se vrati. elim da budemo u ovome
zajedno. Sigurna sam da je i on usamljen kao to sam i ja".
Nije lako razumeti zato Brajan prolazi kroz tako duge periode neprihvatanja lekova i rada
na terapiji ponaanja, kad je svima jasno, ukljuujui i njega, da pokazuje sigurno i znaajno
poboljanje kad to prihvata. Iz perspektive klasine psihoterapije, jasno je da on ima
emocionalne konflikte u vezi poboljanja, ali nije lako dosei do toga ta su zapravo njihovi
koreni. Raspored njegove koopercije sa planom leenja uliva neke nade jer su periodi
osloboenja od simptoma sve dui, ali su stvari ostale jo uvek previe nekonzistentne.
Pouka ove prie jeste da niko ne iskoristi jednako svoje prilike da ozdravi. Izgleda da se
neki ljudi vie dre svojih patnji nego drugi. Mi se nadamo da e se Brajan na kraju presabrati
i potovati kombinovanu preskripciju leenja lekovima i terapijom ponaanja, koja se za njega
pokazala efikasnom.

DOEL I NJEGOVI RODITELJI

Stiven i Kerol, oboje akademici, su isprva ugaali Doelu, svom 14-godinjem sinu, u
njegovom novom interesovanju za pretplaivanje na novinske listove iz raznih mesta.
Ono to nisu znali, je da Doela nisu mnogo ni zanimale te novine. On ih zapravo nije ni
itao. On ih je sakupljao. Gomile i gomile novina su bile u njegovoj sobi. "To je bila prava
poarna opasnost" kae Doel.
Kerol se sea: "Kada bi uli u njegovu sobu zaplahnuo bi vas veoma jak miris. I onda bi
shvatili da je to od tampe". Karol i Steven su logino postupili: uzeli su novine - tada ih je ve
bilo na stotine kilograma - stavili ih u dvorite i zatraili od Doela da odvoji one koje eli da
zadri. On je poeo da bira, ali onda, kae ona 'Jednostavno nije mogao, nekako je tu pukao.
Nije mogao to da uradi. "Iako nikad nije itao ove novine imao je opsesivnu ideju da mora da
sauva ove informacije". Dugo vremena je Doel bio u stanju da racionalizuje svrhu svog
"kolekcionarstva".
Njegovi roditelji su smatrali da je to malo udno. Nikako nisu mogli da znaju da je to
zapravo bila prva faza OKP-a, prisilnog sakupljanja, koje e se potpuno oteti kontroli. Karol
kae: "Poeli smo da nalazimo stare limenke od hrane. uvao je stvari kao to su
McDonaldsove kesice za hranu. Pronjukala bih naokolo i nalazila ih svuda po kui. Isprva
Stiven je smatrao 'U redu, on pravi kolekcije' i doputao muje da zadri po jedan primerak od
svake. "Ali nije prolo dugo, a Doel bi bio napolju i tragao po njihovom kraju pretraujui

tue kante za smee, u potrazi za odreenim kesicama i papirima. A onda je poeo da sakuplja
staru potu. Karol je morala da uzme svu tu staru potu i odnese je u kolu im bi ova pristigla
u kuu i tamo je odbaci.
Naravno, Karol i Stiven su poeli da uviaju uznemirujue crte u ponaanju svog sina, ali su
bili potpuno zbunjeni u vezi svega toga. ta je moglo da se odigrava u njegovoj glavi?
Razmiljajui o prolosti oni se priseaju jedne epizode koja se dogodila nekoliko godina
ranije i koja je izgledala bezopasno. Doel se odjednaput bio zainteresovao za snimanje
videotraka. Ovo nije bilo obino tinejedersko eksperimentisanje. Ubrzo, on je snimao
kompulsivno ne birajui mnogo.Video-rekorder je radio po ceo dan. Naravno, nikad nije
putao nijednu od traka. Snimanje je, samo za sebe, postala ivotna aktivnost.
Doel objanjava svoje gomilanje tako to kae da je tada bio u "tosu recikliranja" , ali kako
Kerol primeuje: "Nita nije zapravo bilo reciklirano" . Samo je bilo sklonjeno u stranu.
Opsesija sakupljanja je na kraju poela da nestaje, to je bile veliko olakanje. Doel nije bacio
gomile kra iz svoje sobe - tada je bio isuvie bolestan da bi to uradio - ali je bar prestao da
donosi nove koliine. Karol i Stiven su rezonovali: "Dobro, moda je ovo bio samo
adolescentni problem" . Konsultovali su se sa psihijatrorom koji im je izneo da pritisci i bes,
koji dolaze sa odrastanjem, mogu da uzrokuju da tinejderi da rade svakakve vrste udnih
stvari.
ivot je naizgled tekao potpuno normalno jo nekoliko godina, a onda su Karol i Stiven za
Doelov l6-ti roendan reili da ga izvedu u njegov omiljeni restoran na veeru. Ali Doel nije
hteo da jede. Oni su zatraili da promene sto, mislei da bi to moglo pomogne, ali je Doel bio
u stanju da pojede samo nekoliko zalogaja. Doel je onda objasnio da je ve neko vreme
razmiljao o prelasku na organsko vegeterijanstvo i odjednom je bio zbunjen i razoaran
hranom. Kao i mnogi mladi ljudi imao je interesovanja i brige za ivotnu okolinu, koje su ga
tako usmeravale da nije hteo da vidi da se ivotinje ubijaju zbog mesa. Karol i Stiven su to
razumeli i tome nisu zamerali, zapravo su pokuali da ugrade njegova nova naela o ishrani i u
svoj ivot, koliko god je to bilo moguno i praktino. U toj fazi Doel je jo uvek konzumirao
mleko i poneki put meso, ako bi ga neko drugi pripremio.
Ubrzo je Doel poeo da pokazuje znake preterane brige zbog stvari koje su bile "prljave".
Poeo je stalno da pere ruke, koristi velike koliine vode i da se veoma dugo tuira. Karol i
Stiven poeli da sumnjaju da je tu bilo vie od obine ekoloke svesti i onoga to je stajalo iza
Doelovih sve gorih i kruih navika u ishrani. Kasnije su shvatili da je poeo da izjednaava
"neorgansko" sa "neistim". Provodio bi sate birajui povre u prodavnicama zdrave hrane. Kad
bi doneo povre kui, morao bi satima da ga pere. ak i kad bi povre ve postalo svo
izgnjeeno i natopljeno vodom, nije uvek mogao da poveruje da je dovoljno isto da bi se
moglo jesti. Stiven se sea: "nije to bilo samo vegetarijanstvo koje smo mogli da razumemo, ve
detaljno ispitivanje svakog sastojka, duge i mune procedure". Doel je prolazio kroz period
brzog odrastanja i bio je dosta mrav za svoju visinu. Njegovi roditelji su poeli da brinu da je
postajao neuhranjen.
Otprilike u to vreme kompulsivno pranje ruku je poelo da izmie kontroli. Ranije je Doel
uvek bio veoma taan, sada nije mogao da stigne u kolu na vreme. Kad god bi izlazio iz kue,
sea se Stiven, "Doel je morao da prolazi kroz sve vee procedure pranja. To je postajalo sve
due i due i intenzivnije. Nije mogao to da objasni, osim da kae da "mora". Nisam znao ta
da radim. Bilo je oigledno da vikanje ne bi popravilo stvari. To bi verovatno uinilo da se
njegovi strahovi samo poveaju i verovatno bi pogoralo situaciju. Jednom, dvaput, pomislio
sam, 'Dobro, moda mogu da ga okiram i otresem ga od ovoga tako to u da zatvorim glavni

ventil i prekinem dotok vode.' Pa, to jeste napravilo ok i haos. I na kraju, zapravo nije se nita
postiglo jer su se stvari toliko pogorale da nije mogao da izlazi iz kue ako prethodno ne bi
beskrajno prao ruke, pa je to bio samo zaarani krug. Naravno, na kraju sam shvatio da ovo ne
pomae. Ne samo to, ve da nisam mogao ovo da radim vie od jednog do dva puta a da ne
pokvarim instalacije vodovoda. Znate da kad stalno zatvarate i otvarate glavni ventil imate
problem. Tako da sam odustao od toga".
Kerol i Stiven su znali da je koja god to sila preuzela kontrolu nad njihovim sinom, bila je
jaa od njih.
ivot svih u porodici se okrenuo naglavake. Doel nije mogao da brie ruke pekirom koji
su drugi koristili, on bi samo otresao ruke i tako nanosio vodu na pod. Putao bi da se nivo
vode u umivaoniku toliko podigne, da bi se ona prelivala. I Kerol i Stiven su se okliznuli na
mokrom podu i pali. Morali su da kupe velike komercijalne sprave za brisanje kako bi se
izborili sa poplavom. Doelove ruke su postajale ranjave i crvene. Gledajui unazad na to
vreme u svojoj kui, oni opisuju svoj ivot kao "takmienje u izdrljivosti". Doel nije mogao
da jasno pokae na tu "zagaenost". Nije to bio strah od bakterija, ve samo oseaj da bi se
"neistoe mogle svuda da prenesu. Jedna stvar bi dotakla drugu stvar, a ova bi dotakla treu".
Nije mogao da sedne da jede a da ne skoi i da po nekoliko puta opere i ponovo opere svoj
tanjir, no i viljuku. Karol i Stiven su ispraznili sve kuhinjske ormarie i uredili ih, a sve
sudove su oprali u maini za sudove pre nego to su ih ponovo stavili unutra. To se pokazalo
kao uzaludan trud jer Doeljo uvek nije bio ubeen da su stvari bile iste.
Ubrzo potom, poeo je da izbegava da koristi toalet kako ne bi morao da pere ruke posle
toga. U koli, kako se sea "uopte nisam koristio toalet jer nisam eleo da me drugovi vide
kako ponavljam svoja pranja ruku. Naravno da su morali da znaju da neto nije u redu sa mnom
jer sam stizao u kolu kasnei deset, dvadest ili tridest minuta, sa rukama belim od sapuna".
Ve tada, Doel je kompulsivno prao i svoju odeu. Kerol kae:
"Trebalo mu je sedam do osam sati da opere ve i onda je morao da opere mainu za suenje pre
nego to bi mogao da stavi u nju". Nije vie imao poverenja u to da e majka ispravno oprati
njegov ve. Kako bi odvojeno vadio svaki deo odee iz maine za suenje, tako bi trao gore
stepenicama u svoju sobu, drei u isprueoj ruci kao da e svakog trenutka eksplodirati i to
tako da nita ne dotakne na svom putu uz stepenice. U junoj Kaliforniji je bila na snazi tednja
vode, porodica je uveliko premaivala svoju dozvoljenu koliinu pa su bili kanjavani. Stiven je
instalirao specijalne slavine koje bi racionalnije troile vodu, isto tako i tueve, ali je bilo
uzalud. Doel, koji je pre svoje bolesti bio veoma svestan nestaice i osetljiv prema tom
problemu nedostatka vode, bi samo due putao da voda tee. Karol i Stiven bi pravili ale o
Hauardu Hjuzu, ali bez rezultata. Doel je koristio gomile ubrusa i ogromne koliine
specijalnog sapuna (od sastojaka neivotinjskog porekla). Karol kae: "Poeli smo da ivimo u
strahu da e nam iskljuiti vodu". U oaju, Stiven je napravio katanac za mainu za suenje
vea. Doel ga je slomio. Ponekad bi se nadvio nad mainom, ukljuivao je i upravljao njom,
satima. Jednom ga je Stiven, izgubivi strpljenje udario, s namerom da ga povrati u realnost. Ali
dublje u sebi, znao je da to nee pomoi. Stiven je pokuao da uzme pekire koje je Doel
postavio na pod kako bi upili vodu koja je prskala iz umivaonika. Doel se uspaniio i poeo da
obara stolice i stolove.
Doel je odlazio kod psihijatra, koji je rekao roditeljima da e ako se situacija potpuno
otrgne kontroli, verovatno morati da pozovu policiju. Oni su procenili da je ovo bila takva
situacija i okrenuli broj policije. Doel je reagovao tako to je udario Kerol, pokuao da istrgne
telefon iz zida i pobegao napolje. Kadaje policija stigla, ve je bio otiao.

Bilo je jasno da je dostignuta krizna taka. Tada, Doel nije mogao nita da dotakne posle
pranja i ponovnog pranja svojih ruku. Pribegao je korienju svog kolena za menjanje kanala
na televizoru i pokuao bi pomou kolena da olaka svoj odlazak do kole i dok je nekada
sakupljao, sada nije mogao ni da ita novine jer nije mogao da podnese da mu na rukama
ostanu tragovi tampe.
Doel je napustio sve svoje hobije, ukljuujui i radio-amaterstvo i batovanstvo, kako bi se
skoncetrisao na svoje prisile. Ironija je da dok je troio svu tu energiju na odravnju svoje
isitoe i svoje hrane, njegova soba je postajala strano podruje jer nije bio stanju da dotakne
nita prljavo. Gomile i gomile novina su leale u dvoritu netaknute, a kad bi neko pomenuo
njihovo bacanje, Doel bi se uspaniio i poeo da vie. On bi se sada retko kad osmehnuo i
retko komunicirao sa svojim roditeljima, osim na neprijateljski i agresivan nain. Poeo je da
shvata da je gubio kontrolu nad svojim ivotom, da je proputao da uradi domae zadatke - a
uvek je bio najbolji uenik- i esto je plakao, krei ruke od frustracije. Bio je starija
generacija u koli ali je pokazivao slabo interesovanje za aktivnosti svoje generacije i ostavljao
programe koleda neotvorene. Ceo dan bi mogao provesti u pranju vea i kupanju.
Doelovi strahovi u vezi hrane su se poveavali. Jo uvek je mogao da pije mleko, ali samo
odreeno, od jednog proizvoaa. Kompulsivno pranje mu nije ostavljalo vremena za doruak
ili ruak. Insistirao je da sam kuva svoju vegeterijansku veeru, ali je ovo bio dug i aljkav
proces zbog toga to je sad mogao da koristi samo jednu ruku, ak i posle ponovnih pranja obe
ruke. Salate vie nije pripremao jer nije mogao da dovoljno dobro oisti povre za njihovu
prirpremu. Njegova koa je bila sve vie iritiriana i kad su Karol i Steven odbili da dalje
kupuju njegov specijalni sapun, poeo je da se pere svojim amponom. Provodio veliki deo
vremena stojei sa savijenim rukama, stegnutim akama, nita ne radei i izbegavajui da bilo
ta dotakne. I dok je nekada uivao da vozi bicikl do prodavnice zdrave hrane, sad je morao da
bude voen do nje. Jednog dana Stiven i Karol su po povratku kui nali Doela kako stoji u
mraku, sa stegnutim rukama, nesposoban da sebe natera da dodirne prekida za svetlo. Cipele
su ga brukale svojom pohabanou, ali je on odbijao ak i ideju o novim cipelama. Nove cipele
bi bile tvrde i prljave i morao bi da ih dodirne kako bi ih obukao, umesto da, kako je nauio,
samo gurne stopala u njih.
Karol i Stiven su pokuali da privole Doela da govori o svojim strahovima, ali on bi onda ili
utao ili bi menjao temu. Bili su mogui samo laki i uopteni razgovori.
Svo to previranje je neizbeno poelo da se odraava i na njegovie kolske ocene. Dok je
nekad Doel bio veoma organizovan i njegov rad veoma temeljan, sada su njegovi izvetaji i
zadaci bili sklepani u poslednjem minutu, na brzinu otkucani na kompjuteru (njegova tastatura i
mi su jo uvek mogli da se dodirnu) i to bez mnogo razmiljanja i traganja za injenicama.
Retko kad je mogao da se dovoljno skoncetrie na uenje za ispite.
Sreom, on se prijavio na nekoliko univerziteta u Kaliforniji pre nego to ga je njegov OKP
potpuno obuzeo i onesposobio za rad. Stiglo je nekoliko potvrdnih odgovora za prijem. Kerol i
Striven su mu govorili da ita kolsku literaturu, mislei da bi to moglo da pojaa njegov ego,
ali on je pokazivao slabo interesovanje. Najzad, poto je bez mnogo panje posetio nekoliko
studentskih mesta, odluio se - bez mnogo entuzijazrna - za San Diego. Njegovi roditelji su
strepeli da bi zbog Doelovih ne tako dobrih ocena Univerzitet iz San Diega mogao da povue
svoju ponudu - ili da bi Doel mogao da li posledqjem trenutku odlui da ostane kod kue i da
nita ne radi.
Karol, Stiven i Doel bi retko seli zajedno za obrok. To je bilo previe teko za nerve. Ako bi
neko od roditelja, pripremio hranu u Doelovom prisusutvu izbila bi rasprava i duga svaa oko

toga da li je sve bilo isto. Karol i Stiven su poeli da opisuju njegovu fiks-ideju kao
"molekularizam" - ako bi postojala i mala verovatnoa da je neto zaprljano, bez obzira koliko
je to u tragovima ili izmiljeno, predmet bi bio neist i neupotrebljiv. Doel nije mogao vie da
oblai odeu ako bi ova sluajno dotakla pod ili kad bi je dotakli Karol i Stiven. Njegova prisila
pranja je eskalirala. Cevi su poele da cure i Stiven je morao da postavi kofe ispod njih i da ih
redovno prazni. Zid iza umivaonika je stalno bio natopljen od Doelovog bacanja vode na
njega, kojim bi ga "istio". Izguvani pekiri su bili razbacani po celoj kui. Karol i Stiven su
postali taoci u svom sopstvenom domu. "Nali smo se u situaciji da kriom uzimamo hranu
kada ga to ne bi uznemiravalo, nije mogao da podnese da budemo u njegovoj blizini. Doel se
neprestano alio da je "kua prljava". Zapravo je on bio taj koji ju je prljao, bacajui stvari
svuda naokolo.
Doelove opsesije oko hrane su se pogoravale. Zbog toga to je sve bilo prljavo,
ukljuujui i roditelje, nije mogao da jede nita to bi oni pripremili. Nije mogao da jede iz
njihovih tanjira i da koristi njihovo posue. Poeo je da preivljava na komercijalnim paketima
organskih vegeterijanskih obroka i organskih sokova, koje bi pio direktno iz flaice. Tad ve
nije mogao da koristi telefon, niti da otvara vrata. Filmovi su mu bili jedina rekreacija.
Autobusom bi se odvezao do bioskopa i sa sobom nosio svoju specijalnu uinu.
Porodine svae i eksplozije su bile veoma este, Doel je bio frustriran i ljut. S druge
strane, imao je normalan tinejderski odnos ljubavi i mrnje prema svojim roditeljima, ali je
takoe bio abnormalno zavisan od njih na udnovat i groteskan nain, na primer da otvori
vrata. Fiziki je bio icrpljen od dugih sati provedenih u kompulsivnim aktivnostima, kao i od
dijete koja je bila potpuno neuravnoteena. Vie nije spavao u svom krevetu, ve bi samo
zaspao ispruen na stolici iznuren. Kasnije, kada su njegovi opsesivni rituali postali isuvie
bolni, pribegao je spavanju u vrei za spavanje, kako bi izbegao da se tuira i presvlai kad
doe jutro.
Da stvari budu gore, razvio je opsesiju da su pojedini delovi kue bili zaraeni zamiljenim
bakterijama. Stiven je morao da mu kupi par plastinih rukavica za jednokratnu upotrebu jer je
sad i njegov kompjuter ponekad bio zagaen. Ali Doel bi se alio da nisu dovoljno dugake i
da su bakterije nekako dospevale u rukavice.
Njegova generacija je odlazila na putovanja u Evropu, ali Doel nije pokazivao nikakvo
intersovanje da i on ide. On je tu poslednju kolsku godinu proveo tako to se kroz nju
provlaio, "najvie oslanjajui se na svoja kolena" .
Ba pre nego to je potpuno postao disfunkcionalan - kad je jo mogao da izlazi napolje - u
studentskoj knjiari nabasao je na knjigu Dudit Rapaport (Judit Rapoport): "Deak koji nije
mogao da prestane da pere" ( The boy who couldn't stop washing" ), i s velikim zanimanjem
poeo da je prelistava. Skoro u isto vreme, Kerol je naila na istu knjigu i ponela kui nekoliko
primeraka. Ona i Stiven su je prosto progutali, ali Doel nije mogao. Nije mogao da uzme nita
to su oni dodirivali. Svo troje su sada znali od ega je Doel bolovao i posle nekoliko
ispitivanja Kerol i Stiven su uspeli da ga privole da stupi u kontakt sa mnom na UCLA-i.
"Tada", kae Stiven, "smo prvi put videli celokupnu sliku. To je bio poetak naeg shvatanja te
bolesti".
Doel je poeo da shvata da ima medicinski problem, uzrokovan hemijskom neravnoteom
u mozgu, ali su njegove fizike rezerve bile tako slabe da je malo toga mogao da uini na
njegovom savlaivanju. On nije mogao da izlazi napolje, a da se pre toga ne okupa, a nije imao
dovoljno kondicije da se suoi sa procedurom od osam ili deset sati kupanja. Jednog jutra
Doel je probudio Stivena: plakao je i objanjavao mu da je imao nonu poluciju i da sada

mora da se okupa. Stiven se sloio i dao mu neke predloge i savete kako bi skratio vreme
kupanja, ali to nije pomoglo. Tom prilikom Doel se kupao sedam sati.
Doel je jo uvek stalno prao ruke, a kad bi zavrio nije mogao da zatvori slavine jer bi onda
ponovo isprljao ruke. Jednog dana Karol i Stiven su doli kui i nali kako voda tee iz slavine
ceo dan. Ponekad bi ih usred noi Doel probudio i molio jedno od njih da zatvori slavinu.
Vie nije mogao da pije vodu iz vodovoda ve samo flairanu. Sa veom uestalou i
izraenijom potrebom, je traio od roditelja da idu da mu kupe specijalnu hranu i pie za
vanredne sluajeve a stvarao je i specijalne zalihe sredstava protiv zagaenja. Oni su odbijali
ili odlagali mnoge od ovih molbi, stalno podseajui Doela da imaju ogranien kapacitet za
ugaanje njegovim neloginim zahtevima.
Njegovi rituali oko kupanja su postali toliko bolni da je jednostavno prestao da se tuira.
Sama pomisao o zapoinjanjanju tuiranja je za Doela bio izazov ravan prelasku cele pustinje
peice. "Jedanput", sea se Stiven, "proao je dvadeset i jedan dan pre nego to je skupio
hrabrosti da se okupa. A i to je bilo samo zato da bi mogli da ga odvedemo u bolnicu". Svo
vreme Doel je odbijao da uzima lekove jer se bojao da mogu biti zaraeni. Svi su, ukljuujui
i Doela, shvatili da je hospitalizacija njegova jedina nada. On nije funkcionisao. Bio je kako
on kae "zaleen".
To tuiranje je bilo prekretnica. Stiven kae: "Treba imati zaista dosta hrabrosti da se rade
takve stvari, kad vam je OKP tako jak. Znate, lako je rei nekome: 'Hajde, zato se ne istuira i
ne izae odatle? Ali to je strano, jednostavno strano. Rekao nam je da kad bi uao da se kupa
i poeo da se pere i posle kapnuo na deo koji je ve jedanput oprao, morao ponovo da ga pere.
On bi ak iao dotle da bi se skoro onesvestio prilikom kupanja od toplote isparenja. I naravno,
njegovo telo bi bilo svo crveno posle toga. Kad je otiao u bolnicu, spoljnji sloj koe na
njegovim rukama je bio zapravo potpuno oguljen, sve do iznad laktova" .
Doel je bio u bolnici deset nedelja, to je potroilo celu zalihu porodinog zdravstvenog
osiguranja namenjenog za duevne poremeaje. Iako jo nije imao 18 godina, bio je smeten na
odeljenje za odrasle jer je zavrio kolu, to je bilo za njega veoma vano jer je to znailo da je
mogao da bude lan moje grupe. U bolnicije sve bilo praeno i nadgledano, ukljuujui i vreme
utroeno za tuiranje. Stiven kae: "Imali su jednog velikog jakog momka koji je ljude nage
isterivao iz kupatila. Morali su to da rade". Terapija je ukljuivala i vebu izlaganja i prevenciju
reakcija, kada bi Doelu naloili da dotakne "zagaene" predmete kao to je kvaka na vratima
od kupatila.
Kako su nedelje prolazile, Doel je pravio male napretke i dostigao je odreen nivo a onda bi
napravio jo jednu seriju malih poboljanja. Za ovo vreme je sakupio hrabrost da pokua sa
uzimanjem lekova, to mu je pomoglo u oslobaanju od anksioznosti. Ipak, bilo je i kriznih
trenutaka u bolnici, strani ljudi bi doticali njegovu odeu i on bi traio od svojih roditelja:
"Odnesite to. Ne mogu s tim da se nosim". Stalno je molio Karol i Stivena da mu donose
potpuno novu odeu a da staru bacaju. Oni su znali da nikad ne bi mogli da udovolje njegovim
zahtevima jer bi morali novu odeu da odnesu zapakovanu u nezagaenim kesama. Takoe su
znali da bi provodili svo svoje vreme u donoenju odee u bolnicu i da ne mogu finansijski da
izdre zamenu svega to je bilo prano od strane osoblja i tako oznaeno kao neto to se ne
moe obui. Oni su zapravo razmiljali da mu postave ultimatum: ili e nositi ono to mu je bilo
na raspolaganju ili e morati da nosi bolnike ogrtae. Znali su da bi ovo bilo previe stresno i
poniavajue za nekoga ko ima takve strahove. Najzad su se dogovorili da realizuju
plan po kome e doneti jedan komplet iste odee prilikom svake posete. Oni bi vrsto

zatvorili kesu i dali je nekome od osoblja koji bi to direktno predao Doelu. Ovo je izgleda
funkcionisalo.
Neposredno pre zavretka desetonedeljnog boravka, Doelovo stanje znaajno se
poboljalo. Kad se vratio kui bio je odluan u tome da se ne vraa ponovo u preanje stanje.
Poeo je da uredno odlazi i uestvuje u programu dnevne bolnice za OKP pri UCLA i i ide na
sedmine sastanke terapijske grupe za OKP. Jo uvek je imao vie vrsta anksioznosti, ali je bio
u stanju da kontrolie svoje kompulsivne rituale. Kad bi uhvatio sebe da misli o zagaenju,
naterao bi sebe da se Refokusira na neto drugo. Strana epizoda njihove porodice bila je iza
njih. Posle est meseci rada u terapiji ponaanja, kod njega kao spoljneg pacijenta kompulsije
pranja su nestale za 99 procenata. Doel je bio u stanju da se upie na UCLA iako se jo uvek
borio sa svojim problemima sa koncetracijom.
Momenat istine se dogodio kad je, kako kae Kerol, Doel jednog dana rekao: "Odluio sam
da ne mogu da budem bolji od drugih ljudi. Neu da sebe inim istijim od drugih ljudi". Ona
je znala da e sve biti u redu s njim kad je uradio najteu stvar od svih: dotakao je ruicu za
povlaenje vode na toaletu. Stiven kae: "Doel je imao mnogo sree da dobije pravu pomo,
od pravih ljudi u rekordnom roku. Da se nije naao na ispravnom leenju - proteklo je manje
od godinu dana od kada je bilo jasno da ima OKP - takvo stanje je moglo da traje godinama".
Naravno, kritinu ulogu u svemu tome je imala i injenica da je imao takve roditelje koji su
traili ispravan tretman i bili uporni da ga podre dok je on radio u svojoj terapiji ponaanja.
Karol i Stiven ostaju budni na bilo kakav znak nazadovanja i odmah upozoravaju Doela
ako primete, na primer, da ima problema sa odluivanjem da neto pere na "pravi nain".
Obino je u stanju da ih uveri da je sve pod kontrolom. Postao je veoma efikasan u
Preimenovanju i Aktivnom Revalorizovanju. Kao stvar svog izbora, jo uvek jede
vegeterijansku hranu, ali moe da jede iz tanjira i da koristi posue kao i svako drugi.
Zbog toga to je imao problema sa koncetracijom, Doel je privremeno napustio koled i
privremeno je dobrovoljno radio u Medicinskom centru pri UCLA-i, to je dovelo do toga da
pone da prima platu za nepuno radno vreme na tom mestu. U njegovim privatnim
psihijatrijskim savetovanjima, poeo je da radi na prevazilaenju takvih stvari kao to su
anksioznosti oko realizovanja poslova. Stiven je odoleo potrebi da upita sina: "Zato
jednostavno ne uradi X-Y-Z ? Zato ne pokua da se skoncentrie?" Znao je da "nije lako
onome ko je proao kroz sve ovo. Za njega, to je rad, teak rad. On je mlad momak i proao je
kroz mnogo toga. Kakva je razlika izmeu odlaska na koled u ovom tromeseju i odlaska u
sledeem?" Posle nekog vremena Doel je postao dovoljno jak da napusti njihov dom i ode na
jedan veliki univerzitet, gde studira kompjuterske nauke.
"Ta strana epizoda je sada iza nas," kae Stiven, " nai e on sebe".

ANA I NJEN MOMAK

Anino najranije seanje vezano za opsesije, se odnosi na dogaaj iz petog razreda za vreme
kampovanja devojica izviaa. Ona se pripremala za prijatan i zabavan izlet, kao i ranije, na
logorovanjima. Ali jednog dana se desilo da joj je devojica koja je imala krevet blizu rekla o
svojoj sestri koja je bolovala od teke bolesti bubrega opisavi slikovito i detaljno simptome
bolesti. Ana kae: "Danima me je opsedala misao o toj bolesnoj sestri koju nikad nisam videla i
ta misao nije htela da me napusti. Nije imalo mnogo smisla da se oseam tako loe zbog
potpuno strane osobe, ali je bilo tako". Logorovanje je postalo tuno iskustvo i Ana nije mogla
da zaboravi ove bolne misli sve dok se nije vratila kui.

Posle vie godina, pojavile su se jednako neobjanjive i nelogine opsesivne misli, sada
usmerene na neosnovane strahove i sumnje u vernost svog mladia. To je njega zaista
izluivalo i skoro dovelo do raskida veze. Tada je saznala da nije ljubomorna vetica ve ena
sa tekim oblikom OKP-a
Ana je bila zabrinuto dete i kasnije kao odrasla osoba esto je patila od anksioznosti i
nesigurnosti. Za vreme druge godine na visokoj koli imala je prvu pravu romansu, sa zgodnim
mladiem starijim od nje godinu dana. Poeli su da se redovno viaju. "Zakljuili smo da
volimo jedno drugo. Poveravali smo i najintimnije detalje ivota jedno drugom". Jednog dana
on joj se poverio da je voleo da masturbira gledajui sliku supermodela eril Tiegs u bikiniju.
Anu su poele da opsedaju misli o tome. Stalno bi joj pred oi izlazila slika kako on to radi i
tako sve dok joj se ne bi smuilo u stomaku. "Zato ja o ovome razmiljam ?", pitala se, ali nije
znala odgovor. Kasnije je saznala da je on fantazirao o Tijegs vie zbog svoje potisnute
homoseksualnosti, a ne zbog manjka Anine seksualne privlanosti, i da je zato bio manje
zagrejan za nju. Ipak, za nju je bilo teko da se otrese opsesije o Tijegs. Bile su kasne
sedamdesete godine i slike Tijegsove su bile svuda. Svaki put kad bi ih ugledala, Ana bi osetila
talas odvratnosti pomeane sa strahom da bi njene intenzivne opsesije opet mogle da buknu.
Ana je anlizirala sebe i zakljuila da je preosetljiva i ljubomorna po prirodi, pitala se kako e
uopte moi da odrava veze sa mukarcima u budunosti, kada su i ovakve trivijalne stvari
bile previe bolne za nju. U koledu je postala bliska sa ovekom koji je uzimao drogu. Iako je
isprva pokuala da bude bez predrasuda o ovoj njegovoj navici, ubrzo je poela stalno da se
tome vraa u svojim mislima. Morala je da zna kako je uzimao drogu i sa kim. Nekako je sebi
uvrtela u glavu da je njegov problem sa drogama bio njena krivica. Ova misao ju je dovela do
toga da je otila kod kolskog psihijatra koji je na osnovu petnaest minuta razgovora sa njom,
zakljuio da je pravi problem bio u tome to je bila opsednuta grudima svoje majke. Ana,
potpuno ispravno, nije videla kakve veze bi mogle da imaju takve opsesije i njena povratna
razmiljanja i njeni sve ei panini napadi.
Najzad je dobila dijagnozu da boluje od agarofobije, abnormalnog straha od naputanja
kue. Ovo nije retka komplikacija kod ljudi koji imaju spontane napade panike. "Reeno mi je
da je verovatan uzrok mojim paninim napadima taj to sam odrasla u perfekcionistikoj
porodici, nikad ne nauivi da efikasno izrazim svoje oseanje ljutnje". Iako sad verujemo da
su panini napadi, kao i OKP, uglavnom posledica biolokih faktora, to objanjenje ju je
oslobodilo od strahova da je poludela. Vebanje sopstvene odreenosti u situacijama i terapija
izlaganja situacijama i mestima koja su izazivala napade, kao to su guve i mrana mesta,
oslobodile su je od stranih simptoma oseaja terora i straha da e doiveti srani udar. Iako su
ona i njen mladi odavno raskinuli vezu, ona je jo uvek povremeno imala opsesije o njegovoj
narkomanskoj navici. A onda u leto posle mature, Anu je obuzela nova savlaujua opsesija:
smrt. "Poela sam da se pitam kako je bilo ko mogao da proivi dan, znajui da e pre ili
kasnije smrt uguiti njegov ili njen ivot i uiniti postojanje besmislenim". Poela je da trai
znakove da je gubila razum.
Otila je na viu kolu i srela Gaja: "Svaki put kad bih imala romansu, bilo kojeg
vremenskog trajanja, pojavile bi se opsesije. Do vremena kad sam susrela Gaja, moje nezdrave
veze sa mukarcima su me uinile posebno ranjivom i razmiljala sam na koje sve naine bi
mukarac mogao da me uniti, ak i nenamerno. Znala sam da sam sklona da izaberem
mukarce sa ozbiljnim problemima i previe esto sam osetila uticaje istih na moju osetljivu
duevnu ravnoteu. Ironija je da me je verovatno ta moja elja da sebe zatitim, odvela u moju
najintenzivniju rundu sa OKP-em".

Gaj je bio nevina rtva.

"Najzad", kae Ana, "sam za partnera izabrala osobu kojoj se moglo verovati, a takoe i
oekivati podrka. A onda je poelo i sa njim. Prvo je poela da me opseda ideja da je on
uzimao drogu" - a nije, i neprestano bih ga o tome zapitkivala. Iako je bio veran i pun ljubavi,
poela sam da imam opsesiju o njegovim ranijim romantinim vezama"- ak i o tome da li je
ikad itao asopise o devojkama. Brojne konverzacije bih poela sa: "Da li si ranije bio
zaljubljen? Kad si tano poslednji put video tu osobu? Zato je vie ne via? Da li razmilja o
njoj?" Ana je elela da zna kada je gledao asopise, zato, odakle su oni doli, kada je poslednji
put itao jedan od njih i ukupan broj puta koliko ih je itao i koje.
Zahtevala je d ajoj odmah odgovori. "Ne iznenauje" kae Ana, "da je Gaj mrzeo takve
razgovore koji bi se zavrili tako to bi se oboje naljutili. On je bio ljut jer je oseao da sam bez
potrebe sumnjiava i nepoverljiva. Moja ljutnja se zasnivala na oseaju da su njegovi odgovori
bili neubedljivi i opstruktivni". Ona bi provodila sate proveravajui i ponovo proveravajui
njegove odgovore, u sebi recitujui injenice koje joj je saoptio, tragajui za bilo kakvim
neslaganjima. "esto nije bilo dovoljno da ujem odgovor jedanput. Ako bi on odgovorio na
neko pitanje koje sam ve ranije postavila i taj odgovor se ne bi savreno podudarao sa onim
od ranije, onda bi to kod mene uzrokovalo velike duevne patnje. Uzela bih ove nedoslednosti
kao dokaz da Gaj u poetku nije govorio istinu".
Gaj je bio zbunjen i oseao se kao rtva pogrenog ophoenja.
Ana se osetila ranjivom, uplaenom i osramoenom to nije mogla sebe da kontrolie. Posle
godinu dana ovakve veze, ona je poela da razvija psihosomatska oboljenja i da razmilja o
samoubisvu, na neki apstraktan nain. itala je o nekom oveku koji je patio od duevnih
problema koji je sebi ispalio metak u glavu i nekim udom je sebe izleio tako to je uklonio
oteeni deo mozga, jedna izvitoperena i pogrena verzija tog dogaaja, kako se kasnije
ispostavilo. "Fantazirala sam o istom nainu leenja i u mom sluaju". Tada je ve bila
uverena da je u sutini goropadna, ljubomorna, teka osoba. Mrzela je tu teku i nesretnu
osobu, kakva je bila.
Kao tinejder, Gaj je iveo u Evropi. Oni su tada zajedno otili na letnje putovanje u koje
su bili ukljueni i obilasci njegovih omiljenih mesta i ponovni susreti sa starim prijateljima.
Anu je obuzela potreba da sazna kakvu su tano ulogu oni imali u njegovom ivotu. Koliko
dugo je poznavao ene? Da li je izlazio sa njima dok je bio u visokoj koli? "Uvek bih
zapoeo odgovarjui joj", kae Gaj, "kod petog ponavljanja pitanja postalo bi sasvim glupo.
Upitao bih je: 'Zato me to pita?' A ona bi odgovorila: 'Moram da znam, moram da budem
sigurna.'" Ponekad bi joj odgovorio na nemaran i apstraktan nain, smatrajui da e je to
zadovoljiti. "A, video sam je poslednji put u avgustu pre tri godine". Ali kasnije, u razgovoru,
ta ena bi pomenula da je to zapravo bilo pre etiri godine ili da je to bilo u julu a ne u
avgustu i Ana bi zapoela sa novim bombardovanjem pitanjima.
U njenom umu, jedna od dve stvarije morala da se dogaa: ili ju je Gaj lagao ili je ona
poela da ludi. Nikad nije zapisivala detalje njegovih odgovora i nikad nije bila potpuno
sigurna da su neusklaenosti u njegovim odgovorima bile prave ili izmiljene. Traila je od
njega dajoj dokae kako je samo zamislila da joj je on ranije ispriao drugaiju priu.
Ana je nala reenje. Saoptila je Gaju da e poeti da zapisuje sve to bi joj on govorio. U
tom trenutku on se usprotivio: "Ne nee. To je najgora stvar koju moe uraditi". Bio je u
pravu. Kae: "Znao sam da ako me upita: 'Da li si ikad izlazio s tom osobom i napio se?'
mogao bih da odgovorim sa da ili ne i to bi bilo to. Ali ako bih rekao ne i ona me upita 'Dobro,
kada je bio poslednji put da si video tu osobu? ja verovatno ne bih bio u stanju da joj odgovorim

onako detaljno kako je ona smatrala za neophodno i onda bi zapoela sa novom rundom dosaivanja".
Nekoliko prvih godina njihovog poznanstva odlazili su u Evropu vie puta, gde je ivela njegova
porodica. Iako nije znao za to, Gaj je poeo da koristi terapiju ponaanja kako bi pomogao Ani.
Primetio je da kad bi se previe umorila, njena opseseija bi bila spremna da skoi, pa je on u skladu s
tim i planirao njihovo putovanje. Takoe je unapred planirao i njihove dnevne aktivnosti, shvatajui da
kad je zauzeta ne postavlja sva ta smena pitanja.
Na njihovom drugom putovanju u Evropu, odseli su kod njegove porodice u njihovom malom
domu. Ovo se ispostavilo kao pogrena odluka. Gajeva majka je smatrala da je njen sin doveo u kuu
jednu teko uznemirenu mladu enu i nije imala puno strpljenja za njene probleme. Imala je mnogo
vee brige - njen suprug je nedavno imao srani napad. Ona je svoje nestrpljenje otvoreno pokazivala,
to je naravno samo pojaalo Anin stres i njene opsesije. Gajeva majka bi joj rekla: "U redu, dublje u
sebi ti mora da zaista eli to da radi. Mora da postoji neka specijalna potreba u tebi". Ana bi u oaju
odgovorila: " Ne, ne! Vi ne razumete to". Ovaj sukob je ojadio i Anu i Gaja. "Ja sam samo izgubila"
kae Ana "Htela sam da se ubijem jer sam stalno imala opsesije i poela da radim sve te lude stvari.
Jednostavno sam bila opsednuta pokuajima da rekonstruiem njegov ivot, iako je zapravo on pre
mene imao veoma miran ivot".
Muila ga je u vezi svake ene s kojom je ikad izlazio: "Kako je izgledala? ta ste jeli kad si izlazio
sa njom? Gde ste tano otili? ta ste imali kao predjela, ta kao glavno jelo, dezert:' Da li ste seli i jeli
u podne ili etiri minuta posle? O emu stc razgovara1i?" Ana je bila izmuena. "Nisam imala pojma
ta se dogaalo i oseala sam se strano Jer sam zapravo maltretirala svog mladia svim tim ludim
pitanjima. On se veoma uznemirio. Mislio je da radim to zbog zabave ili tako neto. On je veoma
osetljiv momak i mislio je da mu nisam verovala, to je na neki nain i bila istina. Ali niko od nas nije
znao ta je to bilo. Nismo imali nikakav pokazatelj. Ve sam bila prola leenja za panine napade,
tako da sam znala ta su panini napadi, ali ovo je bilo neto potpuno novo. (Oko 10-15 procenata
ljudi koji pate od OKP-a takoe imaju i panine napade.) Znala sam da neto ozbiljno nije bilo u
redu i da moram da odem kod psihijatra, ali sam bila u Evropi pa sam nekako morala da odivim
ostatak tog leta".
Dublje u dui, znala je da je Gaj zaista jedan stabilan, dobar momak. Nikad nije kod njega
prirnetila neko nepoeljno ponaanje, za sve vreme koliko ga je znala. Ona ga ak nikad nije
videla da previe pije. Dublje u sebi je shvatala da zbog svojih nesigurnosti pokuava da sabotira
divnu vezu. Ono to nije znala je da je imala OKP. Tog leta, kad joj je bilo najgore, Gaj ju je
zaprosio. "Zaista ludo, ha?" - on se sada smeje. Ipak, ubrzo su oboje poeli da ozbiljno sumnjaju
u zajedniku budunost. Ana se sea: " Imali smo brojne sukobe u kojima bih ja vikala na njega,
govorei da me je lagao jer sam ga pitala da li se neto dogodilo u sredu ili etvrtak ili slino, a
on bi pogreno odgovarao. Onda bih pomiljala: "U redu, morau da raskinem sa ovim
mladiem, on lae.''' U stvarnosti, on je tada samo pokuavao da je skine s vrata. Ne bi se setio
svakog odgovora kojeg je dao, ali ona bi.
Vrativi se u Los Aneles potraili su pomo i bili su upueni kod mene na UCLANeuropsihijatriskom Institutu. U to vreme su zajedno iveli i oboje bili u stresnom periodu svog
ivota. Ona je bila na vioj koli, a on poinjao da radi na akademiji - na poslu kome nije mogao
da posveti punu panju. Gaj se prisea tog vremena, kao nekakvog vremena bunila. "Pokuavali
smo da izaemo iz toga i ja nisam bio siguran da li je Ana bila problem ili sam ja bio totalno
nekompetentan kao predava".
Postavio sam joj dijagnozu klasinog OKP-a. Ovo je bilo pre devet godina i Ana je bila jedan
od prvih pacijenata kojoj sam mogao da objasnim sa odreenom sigurnou da je problem bio u
hemijskoj neravnotei u njenom mozgu koju nazivam Zakljuanost ili Blokiranost mozga (Brain

Lock). Kada joj je saopteno da ima bolest mozga, Ani je to bilo veliko olakanje i bila je
nestrpljiva da zapone sa tretmanom. etiri Koraka terapije ponaanja se jo nisu potpuno razvili
kao metod, ali sam tada prvi put primenio petnaestominutno pravilo na jedan sistematski nain.
I dok lanovi porodice ponekad pokuavaju da sabotiraju tretman osobe sa OKP-em jer se
boje da e se osoba promeniti i odbiti da vie bude porodini otira ili togod drugo, Gaj je jedva
ekao da pomogne Ani. Shvatio je: "To nije bila osoba koju sam voleo. Nije ona bila ta koja je
radila sve te otkaene stvari. To se njoj dogaalo i ona je bila u bolu". U poetku tretmana
mnogo puta za njega je bilo mnogo lake da nastavi da odgovara na pitanja, ali je shvatio
da joj tako ne bi pomogao da ozdravi. Postavio je neka osnovna pravila: odgvorio bi na
jedno pitanje, a ne na itavu gomilu pitanja i onda bi je naterao da saeka petnaest minuta
pre nego to bi smela da mu postavi sledee. Oni bi se svaali, a ona bi plakala, ali je Gaj
shvatio da je petnaestominutno pravilo bilo vie od jednostavnog ekanja, ono ju je
navodilo na prepoznavanje i shvatanje da su njena pitanja bila smena i nelogina, da nisu
predstavljala nju - ve da su bila njen OKP.
On kae: "Bilo je teko za nju da se odlui kome da veruje. Kad bih rekao: ' Ovo je tvoj
OKP' ona bi traila da joj kaem da nije samo u pitanju to to ja ne elim da odgovorim na
to odreeno pitanje". On ju je stalno uveravao: "To je samo OKP. Nemoj da brine o
tome". Veoma tiho bih joj rekao: "Ja mogu da odgovorim na tvoja pitanja, ako stvarno to
eli da uradim" ali ju je uvek podseao da problem nije bio u njenoj potrebi da zna
odgovore na ta pitanja. Njen problem je bio OKP. "Prva tri meseca su bila traumatina
zbog antagonizma izmeu nje i mene". Ona bi izletala napolje iz sobe, zalupivi vratima ili
bi samo sede1a na krevetu i plakala. Poto su iveli u malom stanu, jedno drugom su
ostavljali mesta i bukavalno i figurativno. U tih petnaest minuta, jedan bi odlazio u kuhinju
a drugi u spavau sobu. Gaj priznaje, da su koristili petnaestominutno pravilo i na
nekonstruktivan nain: "Jedan od nas bi otiao naduren i ostao tako neko vreme".
Kako je Anin tretman napredovao, Gaj je mogao da je upita: "Da li zaista eli da ja
odgovaram na tvoja pitanja?" I ona bi rekla "Ne". Veliki korak napred. "U takvim
prilikama", kae Gaj, "bila je toliko srena. Oboje smo znali da nije imalo prave svrhe
odgovarati na to pitanje. Ona mi je ranije ve postavila to pitanje i ja sam odgovorio na
njega, ali bi ona zaboravila odgovor. Stoga nije postojao razlog za brigu".
Ana je mrzela to to joj je OKP uinio i bila je motivisana da naporno radi kako bi
ozdravila. Bila je u stanju da nekoliko nedelja ne postavlja pitanja. Gaj kae:"Ana je znala
da mora da nastavi sa svojim ivotom, a ako bi se oslobodila ovoga, mogla je to da uradi".
Ukratko, takvu razmenu je bilo teko napraviti: petnaest minuta ekanja i pravo muenje sa
obeanjem osloboenja posle jednog dueg vremena, nasuprot pravog i trenutnog olakanja
koje bi mogla da dobije postavljanjem svojih pitanja. Gaj kae: "Dublje u sebi, Ana je znala da
je sve u njenom mozgu, pa je vrednost izvravanja kompulsije opala kad je to identifikovala
kao OKP. Sa svakom nedeljom koja proe i sa svakom nedeljom u kojoj ova stvar stoji nad
vaim ivotom, vrednost ne podleganja negativnim impulsima raste. Ana bi koristila rei kao:
"Moram da budem na oprezu.''' Gaj je znao da joj je bilo strano jer bi poela mahnito da
proverava i ponovo proverava stvari po kui. Postajala bi hirovita, neraspoloena i povuena.
"Ako bi se kui vratio sa pola sata zakanjenja, bila bi time veoma uznemirena. Nisam uradio to
to sam obeao da u uraditi i u vreme kad sam obeao da u uraditi".
Kako su meseci prolazili, Ana je sve vie sticala samopouzdanje da moe da kontrolie svoje
simptome OKP-a. Gaj joj je bio partner u terapiji ponaanja. On bi joj rekao: "Zna, loe se
osea jer danas malo vie osea svoj OKP. Ali tokom prole nedelje, stvarno nije bilo loe" ili

"Znam da je ove nedelje bilo dosta loe".

Ana je prola kroz osamnaest meseci terapije ponaanja, jedanput nedeljno kao spoljni
pacijent sa malim dozama lekova kao pomagalom. Za to vreme, kako ona kae: "Gaj je dosta
nauio kako da postupa sa mnom. Ranije, samo bi se naljutio i rekao: 'Ti me maltretira.
Prestani to da radi.' Ali kad je razumeo ta je to bilo, bio je veoma odreen i jak, kad bi mi
govorio 'Neu da uestvujem u ovoj opsesiji. Neu da odgovaram na tvoja pitanja. Moe da
uradi ta god hoe, ali me nee naterati da odgovaram na tvoja pitanja. Zato iskoristi svojih
petnaest minuta, vrati sa za petnaest minuta i onda emo da priamo.' to se mene tie, on je bio
dosta zasluan za moj oporavak. Puno lanova porodice nisu bili od pomoi, ali on je zaista
uvek bio uz mene i ukazivao na manifestacije OKP-a. Naravno, mnogo puta mu ja nisam
verovala. Rekla bih: 'A nije. Ovo je stvarno. Meni zaista treba neka pomo.' Oajno mi je bilo
potrebno da odgovori na jedno od tih pitanja ili da potvrdi neku injenicu - ali on jednostavno to
ne bi uradio. Poneki put bih se veoma razljutila na njega, ali pomagalo je. To je zaista pomoglo.
Pre leenja, tako neto bi me razbesnelo, kao sumnjivo ometanje. Sada to mogu da vidim kao
pozitivan korak za moje dobro".
Gaj je veoma svestan koliko napora je Ana - uz njegovu pomo uloila u ozdravljenje. "Na
neki nain," kae Gaj, "imali smo sree jer sam ja bio ukljuen samom prirodom njenog OKP-a.
Nisam siguran kako bih se ukljuio u terapiju da je ona imala ozbiljan problem sa pranjem ruku.
Bilo mi je lako da uvidim daje tu postojao problem i da uestvujem u terapiji jer sam toliko bio u
tome".
Ponekad, Ana jo uvek ima neku od ludih misli. One imaju vid "ta ako?" pitanja, na koja se
ne mogu dati odgovori. Leei u krevetu jedne noi, poela je sa opsesivnim mislima "ta ako je
moj mu homoseksualac?" Ali, brzo se obratila Gaju i rekla mu da je imala ovu ludu misao i da
zna da je to bio OKP. On je rekao: "Daa, u pravu si. To je OKP. To je suludo". Okrenuo se i
ponovo zaspao.
Ana je zavrila svoj zahtevni program na doktoratu, tako da ona i Gaj sada imaju uspene
karijere predavaa. Sreno su u braku ve etiri godine i imaju bebu.
Ana sada opisuje svoj ivot kao "normalan".

Vane take da se upamte

OKP uvek ukljuuje i porodicu.

Budite svesni toga kako va OKP utie na vae voljene osobe.

Budite svesni vaeg korienja simptoma OKP-a, kao naina da se udaljite od

potreba koje imaju vai volieni.

Na svaki nain izbegavajte da koristite simptome OKP-a kao nain za

pokazivanje vae ogorenosti ili besa prema vaim voljenim osobama.

Pomozite lanovima vae porodice da naue vie o OKPu, i o etiri Koraka,

kako bi ste im pomogli da izbegnu neproduktivno kritikovanje i pohraniivanje
vaih simptoma.

lanovi porodice mogu da postanu odlini koterapeuti. Ohrabrite ih da

pomognu, a ne da kritikuju.

Obostrano prihvatanje u kontekstu konstruktivnih interakcija, veoma je

poeljno za uspeniju primenu metode U etiri Koraka.

7
etiri Koraka i ostali poremeaji

Preterano uzimanje hrane. Zloupotrebljavanje

raznih materija. Patoloko kockanje.
Kompulsivno seksualno ponaanje

Ljudi esto pitaju koja je razlika izmeu tretiranja Opesesivno-kompulsivnog poremeaja

(OKP) i drugih poremeaja, kao to su poremeaji ishrane. Kako se ovaj metod U Cetiri
Koraka, primenjuje kod drugih estih stanja koja takoe mogu biti u vezi sa OKP-em? Kao i
kod OKP-a izgleda da su delovi mozga koji rade sa serotoninom ukljueni u leenju poremeaja
ishrane i drugih poremeaja u vezi sa kontrolom impulsa, kao to su patoloko kockanje,
uzimanje droge i alkohola i kompulsivno seksualno ponaanje.
Glavna razlika izmeu leenja OKP-a pomou etiri Koraka i leenja ovih drugih
poremeaja, je u tome da je kod OKP-a ljudima potreba da urade prisilne radnje neprijatna. Oni
se ale ne samo da previe peru ili proveravaju, ve da se oseaju potpuno zarobljeni tim
potrebama da peru i proveravaju, koje oni sami vide kao potpuno neprikladne i ele da ih se
oslobode jednom izauvek.
Gledano iz prespektive leenja, elja za promenom, na nesreu, nije toliko izraena kod ljudi
sa poremejem oko ishrane i zloupotrebom raznih materija, kompulsivnog kockanja i
seksualnih ponaanja. Jasno je da ljudi koji imaju poremeaje ponaanja vezane za ishranu,
droge, kocku i seksualnost, nalaze da su prirodni viak i loa kontrola nad impulsima veoma
bitni u vezi ovih problema ponaanja. Opet, ljudi ne ele da sasvim prestanu da jedu, a mnogi
narkomani bi voleli da mogu da nastave da uzimaju drogu na neki kontrolisan nain. Isti je
sluaj sa kockanjem i ak je jo vie izraeno za seksualna ponaanja. Tako da je glavni
problem leenja u tome koliko ljudi sa ovim poremeajima mogu da odrede ova preterana
ponaanja kao zaista nepoeljna. Naime, do kog stepena nalaze da je njihovo ponaanje uistinu
strano njihovoj predstavi o sebi i ta oni zaista ele, slino ljudima sa OKP-em prilikom
njihovog odreivanja prema svojim prisilnim potrebama da peru i proveravaJu.

SKRIVENI PROGRAMI
Zbog ovakvih razlika, primena metode U etiri Koraka za probleme oko ishrane, droge,
kompulsivnog kockanja i seksualnog ponaanja zahteva dodatni rad. Ovaj rad moemo
predstaviti kao potrebu za dopunskim koracima. Ljudi sa ovim problemima moraju da urade
mnogo vie nego ljudi sa OKP-em kako bi pojasnili koju ulogu imaju ova ponaanja u
njihovom ivotu i koliko oni zaista ele da prestanu sa tim. Ljudi sa OKP-em takoe imaju
dosta skirvenih razloga da se dre svojih kompulsivnih ponaanja imajui tako izgovor za
izbegavanje potpunog reavanja nekih stvarnih tekoa koje ivot sa sobom donosi. Ovi razlozi
su esto u vezi odnosa sa njihovim porodicama i u vezi straha od preuzimanja vee line
odgovornosti.
Takoe je istina da ljudi sa OKP-em skoro uopte ne uivaju u pranju i ponovnom pranju i
stalnim proveravanjima. Isto tako, oni veoma jasno prepoznaju ta ponaanja kao strana i njima
samima, pa zato i nije tako teko da se privole da prepoznaju, barem do nekog stepena, da

zapravo koriste ova ponaanja kao zatitu i ogradu od suoavanja sa neprijatnim aspektima
stvarnosti ili aspektima koji izazivaju strahove, naroito tamo gde su ukljueni meuljudski
odnosi. Drugi problemi sa kontrolom impulsa su ponekad dosta sloeniji, Uglavnom zbog toga
to mnogi ljudi sa ovakvim poremeajima zaista uivaju u nekim aspektima svog patolokog
ponaanja - bilo daje to jelo, uzimanje droga, kockanje ili seks. Ova ponaanja imaju ono to se
u klasinoj teoriji terapije ponaanja naziva "osnovnim pojaavajuim osobinama". Drugim
reima, ljudi, kao i ivotinje mogu biti naterani na rad i veliki napor, kojima bi zaradili hranu,
seks ili droge koje izazivaju prijatna oseanja.
Ova injenica je veoma dobro poznata mnogim ljudima, pored profesionalaca koji rade u
zdravstvu. Glavna tekoa koju treba da prebrodimo je, pre nego to ak i primenimo korak
Preimenovanja na uoptenu kategoriju problema sa kontrolom impulsa, koliko osoba zaista eli
da prestane sa takivm ponaanjem i koliko on ili ona eli da rtvuje zadovoljstvo koje dobija s
takvim ponaanjem, naroito dok je problem u zaetku - pre nego to ponaanje postane sasvim
patoloko.
Kao to vidite, tu postoji potreba za onim to se obino naziva voljom potrebnom za
prevazilaenje prisilne potrebe da se jede, pije ili uzimaju droge, kocka ili bude neprikladno
seksualno aktivan, i vie nego to je to sluaj kod pranja i proveravanja. Tu lei dilema. Kad
ljudi kau:"To nisamja - toje moj OKP", skoro odmah shvataju da ne ele da peru ili
proveravaju. Dosta napora koji je utroen u usavravanju primene etiri Koraka, zasnovan je na
produbljivanju i jaanju vae spoznaje da ova potreba zaista ne odraava vau pravu linost i
elje i da je ona jednostavno uzrokovana pogrenim porukama iz vaeg mozga. Ali opet, ovaj
posao je dosta jednostavniji u poreenju sa onim koji je vezan za probleme sa ishranom, piem,
uzimanjem droga, kockanjem ili seksom. Odluujui faktor koji odreuje koliko je metoda U
etiri Koraka primenjljiva na probleme kontrole impulsa, jeste stepen do kojeg je osoba u stanju
da razdvoji svoju predstavu i koncept o sebi od ponaanja koje stvara probleme.

NAZIVANJE PRISILE PRISILOM

ak i kod ljudi sa OKP-em potrebno je dosta napora, naroito za razvijanje snane svesti o
razlici izmeu nijh samih i onoga to je njihov OKP. Ali OKP je po prirodi lake razdvojiti od
ega linosti: ljudi gledaju na prisilnu potrebu da peru ili proveravaju kao na neto strano njima
samima. I od stepena do kojeg ljudi sa problemima kontrole impulsa mogu da prepoznaju da "To
nisam ja - to je moja neodgovarajua potreba da: jedem, pijem, uzamam droge, kockam se ili
imam seks", zavisi i stepen do kojeg metod U etiri Koraka moe da bude koristan za njih kao
sredstvo u svesnoj terapiji ponaanja. Sa tim u vezi, moete stei dublje razumevanje koraka
Ponovnog Odreivanja. Iako vam korak Ponovnog Odreivanja pomae da shvatite da su
potrebe da perete ili proveravate uzrokovane pogrenim porukama u vaem mozgu, mnogi ljudi
dou do saznanja da je deo ovih prinudnih potreba u vezi sa emocionalnim potrebama da se
izbegnu bliski meuljudski odnosi i nepoeljne line odgovornosti.
Jedanput kad ponemo da shvatamo kakvu ulogu igraju ovi emocionaini faktori kod koraka
Ponovnog Odreivanja, neprikladnih opsesivno-kompulsivnih potreba i njihovog pripisivanja
pravom uzroku, bivamo svesniji mentalnih procesa koje osoba sa problemima kontrole impulsa
mora da naui da koristi. Ljudi sa problemima sa kontrolom impulsa moraju da ponu da se
vre dre spoznaje te razlike izmeu toga ko su zapravo i ta zaista ele da postanu, na jednoj
strani i njihovih prisilnih potreba da jedu, uzimaju drogu, kockaju se ili neprikladno vode
seksualnu ljubav, na drugoj strani. Tek kada ponu da uviaju ovu vezu, za ta moe biti

potrebna tradicionalna emocionalno usmerena psihoterapija, mogu efikasno da ponu sa

primenom etiri Koraka i stvarno primene borbeni pokli, kao protiv OKP-a: "To nisam ja - to
je samo moja neispravna prisilna potreba". Kako njihova unutarnja spoznaja postaje jaa, oni
e sve vie primeivati razliku izmeu toga ko su i onoga to je njihov neispravan impulsivni
manir. Sa moje take gledita iako biohemija mozga ima znaajnu ulogu kod ovih neprikladnih
prisilnih potreba, to ni na koji nain ne umanjuje linu odgovornost koju linost mora da
preuzme za nain na koji e on ili ona da reaguje na ove neprikladne potrebe. Ovo je istina za
probleme sa kontrolom impulsa isto kao to je tano i za probleme sa OKP-em. injenica da
vam mozak alje neprijatne i bolne poruke sa kojima je teko nositi se, ne smanjuje vau
odgovornost da se borite sa problemom na zdrav nain i da umesto destruktivnih izvravate
funkcionalne aktivnosti. Tu je sad mesto gde se prirodno moe primeniti korak Refokusiranja
kod ljudi sa problemima kontrole impulsa, kao to je to sluaj kod ljudi sa OKPem.

POSMATRANJE UNUTAR NAS

Naravno, prva dva koraka se Uglavnom rade da bi se poveala sposobnost osobe da izvrava
korak Refokusiranja, drei se uvida u situaciju. To je ono to zapravo radi Nepristrasni
Posmatra: trudi se da posmatra svoje ponaanje kao to posmatrate tue. Kako se vaa
sposobnost da to radite poveava, postajaete sposobniji da se Refokusirate na nova i
prilagodljiva ponaanja. Naravno, veoma je vano da imate na umu da su ova dva procesa
interaktivna i da jedan drugog jaaju. to vie Refokusirate svoje ponaanje, to vie jaa va
Nepristrasni Posmatra. A to je jai va Nepristrasni Posmatra, bre moete da preusmerite
tj. refokusirate svoju panju na neto drugo i usmerite vae delovanje ka neem
funkcionalnijem i zdravijem. Ovo je tano za ljude sa problemima sa kontrolom impulsa isto
koliko i za ljude sa OKP-em. Izazov za ljude sa problemima sa kontrolom impulsa koji ele da
zaponu sa metodom etiri Koraka je da poteno sagledaju svoje sopstvene motive i ciljeve za
budunost i da urade sve to je potrebno kako bi razdovojili svoje ivote na emocionalnom
planu od kompulsivnog uzimanja hrane, pia, kockanja i sl.
Kad ljudi ovo urade, u stanju su da efikasnije iskoriste korake Preimenovanja i Ponovnog
Odreivanja i na putu su izgraivanja prilagodljive grupe zdravih aktivnosti-ponaanja za
Refokusiranje, kao to radi osoba sa OKP-em.
Da rezimiramo: Ljudi sa OKP-em su u prednosti u poetku terapije U etiri Koraka zato to
poznaju razliku izmeu sebe i svoje prisilne potrebe da peru ili proveravaju. Ljudi sa
problemima kontole impulsa moraju tek da dou do iste spoznaje. Kad jednaput to urade, oni
mogu da primenjuju etiri Koraka slino ljudima sa OKP-em.
I nekoliko poslednjih rei u vezi prisilne potrebe upkanja kose, to je glavni simptom
trihotilomanije, stanja bliskog OKP-u. Mogu da vam dam jedan praktian savet: kad radite
korak Refokusiranja i pokuavate da "prebacite brzinu" dalje od upkanja kose, veoma je
vano da razvijete druge aktivnosti kod kojih se koriste ruke. Mnogi ljudi naue da pletu, vezu,
bave se grnaarijom, sviraju muziki instrument ili da izvravaju bilo koju aktivnost koja
ukljuuje korienje ruku. Moete ak da radite i tako prostu stvar kao to je stezanje gumene
loptice ili kad vam zaista bude jako teko, pljeskanje rukama u vazduhu. Dr Don Jeffreys iz
Melburna u Australiji izvetava da noenje gumenih zatitinika za prste, kakve nose ljudi koji
broje novac ili sreuju papir, moe biti veoma korisno. Sa njima na rukama, mnogo je tee
upkati kosu, to vodi ka smanjenju ove potrebe. Nekim ljudima ak pomae i sedenje na
rukama u toku petnaest minuta. Opet, kao i uvek kod koraka Refokusiranja, trudite se da

koristite due vremenske intervale i zabeleite ak i nevidljiva smanjenja prisilne potrebe poto
proe petnaest minuta ili vie.
Jo jedna vana stvar kod ljudi koji upkaju svoju kosu je da to pre postanete svesni da su im
ruke otile u kosu jer ljudi sa trihotilomanijom mogu poeti da vuku svoju kosu pre nego to su
toga i svesni isto kao to strastveni puai mogu da zapale cigaretu a da nisu svesni da su to
uradili. (Inae, sve to sam sada izneo o uzimanju droga i etiri Koraka, takoe se primenjttie i
na prekidanje puenja.) Ponekad bih, kao u ali, rekao svojim pacijentima sa trihotilomanijom da
stvore sebi naviku da govore stvari kao: "Sada je tano deset asova. Da li znam gde su mi sada
ruke?" To zapravo pomae i u stvari je drugi nain na koji Nepristrasni Posmatra dovodi do
potpune svesti. Automatska ponaanja mogu da vam se prikradu i veoma lako preuzmu kontolu,
a potpuna svest je va najbolji saveznik u odbrani od neeljenih i destruktivnih ponaanja.

Vane take da se upamte

etiri Koraka mogu da se primene na skoro svako ponaanje koje zaista

elite da promenite.

Klju za Preimenovanje i Ponovno odreivanje, jeste jasno uoavanje

razlike izmeu vas i ponaanja koje elite da promenite.

Nauite da se obraate vaem Nepristrasnom Posmatrau to ee, u

momentima slabosti - ovo je nain na koji moete da odredite svoje prave
ciljeve i interese.

etiri Koraka i Tradicionalni Pristupi

Terapiji Ponaanja
(Pripremljeno u saradnji sa Paulom Stesel (Paula W. Stoessel Ph. D.) i Keron Meidment
(Karron Maidment R.N.), na UCLA-i (Univerzitet Kalifornije u Los Anelesu - Ode1jenje
Psihijatrije)

Leenje opsesivno kompulsivnog poremeaja (OKP), doivelo je revoluciju u 70-tim i 80-tim

godinama, razvojem tehnike u okviru terapije ponaanja koja je nazvana izlaganje i
spreavanje reakcije. Ovde u ukratko opisati dalji razvoj tih, sada klasinih tehnika na UCLAi u 90- tim, u kontekstu naeg rada sa etiri Koraka, u okviru samotretmana terapijom
ponaanja.

DEO I : KLASINA PRIMENA IZLAGANJA I (PREVENCIJE) SPREAVANJE

REAKCIJE ZA OKP
Ponimo sa prezentacijom klasinih tehnika terapije ponaanja. Bilo da je leenje vreno u
bolnici na UCLA-i ili u UCLA-centru za leenje OKP-a u vidu dnevne bolnice, svi ljudi sa
OKP-em napreduju kroz sledee faze: 1) procena, u koju je ukljueno i uenje, 2) plan leenja
kao proizvod saradnje terapeuta i te osobe, 3) izlaganje i spreavanje reakcije i 4) dodatno
praenje stanja posle leenja.

1. PROCENA
Poto je posle temeljnih ispitivanja ustanovljena dijagnoza OKP-a, a ova ukljuuju i
struktuirani intervju, onda su osobi jasno objanjena znaenja rei opsesija i kompulsija, kao to
je opisano u Uvodu.
Kad je osobi jasna prava priroda opsesija i kompulsija, pravi se potpuni pregled svih opsesija
i kompulsija koje osoba ima. Ova lista opsesija ukljuuje interne i eksterne pokazatelje koji
uzrokuju pojavljivanje opsesija i one koji su povezani sa fizikim ili telesnim tegobama ili
bolestima. Kompulsije ili prisilne radnje, ukljuuju i stvari koje se neispravno izbegavaju i sve
vrste rituala, kao i tipina kompulsivna ponaanja, kao to su proveravanje i pranje.
Tada terapeut objanjava tretman i racionalno obrazlae tretman terminima terapije
ponaanja:
Izlaganje i spreavanje reakcije, su planirani za slamanje dve asocijacije navika:

1) asocijacije izmeu opsesije i anksioznosti, 2) asocijacije izmeu anksioznosti i izvravanja

kompulsivnih radnji, u pokuaju oslobaanja od tih anksioznosti.
Pored predstavljanja ovog klasinog pristupa terapije ponaanja prema OKP-a, terapeut
ponaanja objanjava neurobiologiju OKP-a, kao to je to opisano u Drugom Poglavlju, to
pomae osobi da kod sebe sagleda ovaj poremeaj kao medicinski problem. Ovakav medicinski
model oslobaa osobu od bacanja krivice na sebe, skida sramotu sa OKP-a i pomae osobi da
prevazie stid zbog ovog poremeaja. Na UCLA-i, mi naglaavamo da bioloki aspekti ovog
poremeaja mogu biti pod uticajem genetskog faktora, ali da biologija i genetika ovog problema
nikako ne utiu na njihovu reakciju u odnosu na terapiju ponaanja. Zapravo, za terapiju
ponaanja kao i za psihotropne lekove (vidi Deveto Poglavlje), je utvreno da je efikasna u
tretmanu biolokog faktora OKP-a.

2. PLAN LEENJA IZRAEN USARADNJI

Plan leenja je zajedniki rad terapeuta i osobe sa OKP-em. Svakoj opsesiji i svakoj kompulsiji
su dodeljene vrednosti koje su oznaene merama subjektivnihjedinica stresa - SJS, na skali od 1
do 100, na kojoj 100 predstavlja neto ije razreavanje stvara najveu anksioznost. Opsesije
i kompulsije su onda poreane po redosledu terapije ponaanja gde su elementi koji
uzrokuju najmanji strah, na dnu, a oni koji stvaraju najvie straha na vrhu. (Ovo je Profesor
Galaher, sa poetka knjige izostavio da uradi). Uglavnom je predstavljeno 10 do 15
elemenata u toj hijerarhiji za jednu osobu i leenje zapoinje kod elementa sa oko 50
jedinica.
Hipotetina hijerarhija za osobu sa strahovima od zagaenja, bi mogla da izgleda ovako:
SJS
100 urin
95 daska na toalet olji
85 ruica za vodu na toalet olji
80 rolna toalet papira,
75 kvaka od vrata na kupatilu
70 ruice na slavinama u kupatilu
50 lepljive supstance kao to je elatin.

Pacijent sa OKP-em koji uglavnom ima brige oko proveravanja bi napravio sledeu
hijerarhiju:
SJS
100 plamenici na ednjaku
95 prekidai za svetlo
90 prikljuci kuhinjskih aparata
85 greja za vodu
80 bojler u kupatilu
70 brave
60 vrata
50 TV prijemnik
Ove hipotetine hijerahije su uproene radi vee jasnoe. Treba znati da mnogi ljudi sa
OKP-em imaju veoma sloene opsesije i kompulsije. Kako bilo, ciljevi terapije ponaanja

su isti, nezavisno od sloenosti opsesija.

3. IZLAGANJE I SPREAVANJE REAKCIJE

Kad je zavrena izrada hijerarhije, osoba je spremna da zapone sa tretmanom. Kao i kod
izrade plana, osoba se ohrabruje da sarauje sa terapeutom u odreivanju zadataka.
Izlaganje je vreno na terapijskim sesijama i ponovo kod kue.
Prvi zadatak poinje kod elementa sa oko 50 SJS, a onda se sledei zadaci kreu navie po
skali sve dok se svi elementi ne obrade. Osoba je anksiozna za vreme izlaganja odreenoj
situaciji, ali ova anksioznost opada posle oko devedeset minuta. (Podsetnik: ovo je klasina
tehnika terapije ponaanja koja se izvrava uz pomo terapeuta. Kod primene etiri Koraka
u samotretmanu, poslovi su podeljeni na manje delove i koristi se petnaestominutno pravilo,
kao to je to opisano u Treem Poglavlju.) Prilikom sledeih ponavljanja izlaganja,
anksioznost se smanjuje. Ako nema anksioznosti izlaganje nije dovoljno teko. Ako je
anksioznost prevelika, zadatak se mora izmeniti tako da bude odgovarajui.
Na UCLA-i traimo od ljudi da izvravaju tehniku izlaganja najmanje dva puta dnevno i
da se uzdre da na njih reaguju prisilnim ponaanjima, sve dok ne opadne stepen
anksioznosti. Ovo izlaganje se ponavlja sve dok se poetna anksioznost ne dovede u stanje
koje moe biti kontrolisano; a onda se razreava sledei elemenat u hijerarhiji. Primer
poetnog izlaganja za oveka sa strahom od zagaenja, bi bilo stavljanje elea na njegovu
ruku i insistiranje da ne pere ruke sve dok se ne smanji stepen njegove anksioznosti. Mogao
bi da zapone ovo izlaganje sa stepenom od 90 SJS, to pokazuje da ga je ele inio veoma
anksioznim i da ga zavri devedeset minuta kasnije sa 30 SJS. Terapeut bi sve vreme bio
prisutan ili bi lako bio dostupan. Kad bi radio ovo izlaganje drugi put, poetne SJS bi
verovatno bile oko 75 - 80 i smanjile bi se do ispod 30. SJS e nastaviti da opada pri
svakom sledeem izlaganju. Od ene koja stalno proverava, bilo bi zatraeno da doe na
terapijsku sesiju bez proveravanja televizora i da se ne vraa da ga proveri sve dok sesija
nije zavrena. Kao i kod oveka sa strahom od zagaenja, njeni poetni strahovi bi bili
veliki, ali bi se vremenom smanjivali u okviru datog izlaganja. Intenzitet simptoma ima
tendenciju smanjivanja sa svakim sledeim izlaganjem i spreavanjem reagovanja. Ipak,
kako su poetni strah i odgovarajui broj SJS-a sve vei a hijerarhijski stepen raste, to je
vie potrebna pomo terapeuta.
Kroz opsesiju bez reagovanja prisilnom radnjom-kompulsijom, osoba slama tu asocijaciju
izmeu opsesije i anksioznosti jer stepen aksioznosti opada sa svakim ponovnim izlaganjem
opsesiji. Pored toga prisilna radnja-kompulsija vie nema tu funkciju smanjivanja
anksioznosti. Tako da je prekinuta ta petlja izmeu opsesije i kompulsije, koja je nekad
toliko zahtevala i samu sebe produavala, proizvodei strah. Drugim reima, osoba mora da
se sukobi sa opsesivnim strahovima koje stvaraju opsesije i ne izvri prisilnu radnju, kako bi
prekinula spregu opsesije i prisilne radnje(kompulsije). Ova promena u mislima (opsesije) i
oseanjima (anksioznost), postugnutam je promenama u ponaanju (kompulsije).

4. PRAENJE STANJA POSLE LEENJA

Osoba koja je zavrila sa svakim elementom iz hijerarhije je ohrabrena da nastavi kao
spoljni pacijent ili da barem telefonom odrava kontakt, u sledeih est meseci Ako bi se

pojavio novi simptom, osoba je nauena da nastavi da radi tehniku izlaganja dva puta
dnevno, kako je to radio ili radila za vreme leenja.

DEO II: PRIMENA ETIRI KORAKA

Metoda U etiri Koraka moe veoma efikasno da se kombinuje sa ovim klasinim
terapijskim tehnikama. Time to e redovno izvravati korak Preimenovanja, ljudi sa OKPem postaju sve svesniji svojih neto skrivenijih simptoma i stvari koje izbegavaju da rade
zbog svojih strahova od simptoma OKP-a. Preimenovanje im pomae kod stvaranja
potpunog pregleda simptoma prilikom pripremanja hijerarhije SJS-a, za terapiju ponaanja.
Redovno korienje koraka Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja im pomae kod
kontrole reagovanja na strahove, to im zauzvrat omoguuje da vebaju izlaganje i
spreavanje reakcije. Ovaj proces pospeuje i blie odreuje njihov rad na hijerarhiji SJS-a.
Kod koraka Refokusiranja, prilikom izlaganja i spreavanja reakcije kod kojih terapeut
pomae, osoba sa OKP-em fokusira svoju panju na podrku terapeuta i interakciju sa njimom, dok eka da se anksioznost zbog izlaganja stimulusu koji indukuje OKP ne povue. Kad
radite sami, kao to je to opisano u Treem Poglavlju, moete da koristite druga konstruktivna
ponaanja i da koristite petnaestominutno pravilo kao automatsko pravilo u vremenskom
intervalu odlaganja, prilikom prevencije reakcije. Naravno uvek morate da se trudite da
produavate taj interval ekanja ili da spojite vie perioda od po petnaest minuta zajedno.
Zapamtite da nastavite sa primenom koraka Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja i u ovim
periodama. Ideja iza ovoga je da se ne eka pasivno, ve da se aktivno Revalorizuju te prisile
kao nita drugo do simptomi OKPa, kojima vie neete dozvoliti da kontroliu va ivot. I kako
imate sve bolju kontrolu nad reakcijama, takoe poboljavate funkcije svog mozga. Prekidanje
vora petlje kojom anksioznost i strahovi tesno vezuju opsesivne misli za kompulsivna
ponaanja-prisile vas vodi ka progresivnom Revalorizovanju opsesija i prisilnih potreba, to
rezultuje u daljem smanjenju anksiznosti.
Korienje hijerarhije zasnovane na skali SJS-a, kao naina izrade struktuiranih vebi
izlaganja i spreavanja reakcije, je izvanredan pristup radu u terapiji ponaanja i primeni etiri
Koraka.

Vane take da se upamte

Izradite hijerarhijsku listu ponaanja.

Ponite sa radom na simptomima koji izazivaju manje anksioznosti - i postignite

uspeh, pre nego to preete na vie elemente u hijererhiji. Nemojte prenagljivati.
Redovan, stabilan proces je ono emu teite.

Koristite petnaestominutno pravilo, i pokuajte da spojite vie intervala ekanja

zajedno.

Konzistento izvravajte etiri Koraka.

OKP i lekovi
Moja istraivanja su tokom vie od dvadeset pet godina uglavnom bila u polju biolokog
aspekta psihijatrije, u polju primene lekova u psihijatriji i ja ostajem branilac ispravne primene
psihofarmaceutskih sredstava. Ali ta je zapravo ispravna upotreba lekova kod leenj OKP-a?
Pa, odmah vam mogu rei da nisam veliki pristalica one "uzmite ovu pilulu i saekajte na
poboljanje" psihijatrijske kole. Previe je pasivna i zahteva premalo usmerenog napora od
strane pacijenta, stavljajui preveliku odgovornost za uspeh leenja na doktorovo nalaenje
"prave formule".
Kroz celu ovu knjigu, esto sam pominjao pristup "gumenog ko tura za plivanje" prema
korienju lekova izraz koji sam uveo u toku rada sa ljudima ija je sposobnost da izvravaju
etiri Koraka bila poveana dodavanjem lekova. To se jednostavno odnosi na injenicu da su u
poetnim fazama tretmana, mnogi ljudi sa OKP-em (tipino za oko polovinu do dve treine
njih) doivljavali simptome u mnogo manjem intenzitetuu kada bi uzimali lekove i tako im
olakali primenu koraka Refokusiranja. (Ipak, treba naglasiti da svi ljudi koji su uestvovali u
istraivanju sa snimanjem mozga u terapiji ponaanja, koje smo radili na UCLA-i, uopte nisu
uzimali lekove). Lekovi imaju istu funkciju koju ima i gumeni kotur za plivanje, kad pomae
deci da naue da plivaju: on smanjuje strah i olakava plutanje, dok vi uite pokrete. Analogija
je naroito prikladna jer ba kao to deca ue da plivaju sa sve manje vazduha u koturu da bi na
kraju mogla i bez njega, tako ljudi sa OKP-em mogu da uzimaju sve manje doze lekova, kako
prolaze nedelje u terapiji ponaanja. Na kraju mnogi od njih zavravaju leenje sa malim
dozama lekova ili bez njih. Kako je nae istraivanje pokazalo, primena etiri Koraka menja
hemiju mozga skoro na isti nain kako to rade i lekovi.
Svi medikamenti sa kojima su se do sada vrila istraivanja, a koji su se konzistentno
pokazali uspenim u leenju OKP-a imaju interakcije sa hemijskom supstancom u mozgu
zvanom serotonin. Serotonin je jedan od mnogih neurotransmitera u mozgu - to su supstance
koje pomau u prenoenju signala od jedne nervne elije do druge. Poto je neuotransmiter
osloboen iz nervne elije, jedan od glavnih naina da se on ponovo de aktivira jeste korienje
"pumpe" kojom se ponovo prenosi u nervnu eliju. Sloeni molekuli koji preuzimaju
neurotransmitere, kako bi ih deaktivirali, su zato nazvani "pumpe za ponovno preuzimanje".
Jedna od najvie korienih grupa lekova koje doktori danas prepisuju, su selektivni inhibitori
preuzimanja serotonina ili SSRI-i, koji selektivno blokiraju ili spreavaju pumpe za ponovno
preuzimanje, da deaktiviraju serotonin.
Dva leka koja su odobrena od strane amerike Administracije za hranu i lekove (FDA) za
leenje OKP-a, su floksetin (Prozac) i fluovoksamin (Luvox). Pored njih za sada jedini drugi
lek odobren za leenje OKP-a, jeste clomipramine (Anafranil), koji je takoe inhibitor
preuzimanja serotonina, ali je stariji lek iz ranih dana psihofarmakologije, nije selektivan i
deluje dosta i na druge neurotransmitere pored serotonina. Druga dva SSRI-leka sa dobrom
podrkom od strane istraivanja u leenju OKP-a, a koja jo nisu odobrena od strane
Administracije (FDA) za tu svrhu, su proksetin (Paxil) i sertralin (Zoloft). Verovatno najvanija
stvar koju treba zapamtiti je: da bi se postigao maksimum u leenju OKP-a ovim lekovima,
potrebno je nekoliko meseci uzimanja da bi pokazali svoj puni efekat. Opti je princip da
morate uzimati tri meseca bilo koji od ovih lekova, da bi se pokazalo da li su efikasni u leenju
vaeg OKP-a. Naravno, u svakom posebnom sluaju treba se pridravati doktorskih instrukcija.
(Interesantno je da su svi ovi SSRI-lekovi takoe efikasni i u leenju depresije obino za oko

dva puta krae vreme nego to je potrebno za leenje OKP-a).

Iako je potrebno da proe nekokoliko meseci da bi se video pun efekat ovih lekova na
simptome OKP-a, ( to opte uzev znai 50% smanjenja intenziteta simptoma OKP-a), oni vam
omoguuju dosta laki i bri rad u terapiji etiri Koraka. Na nesreu, dosad se nije radilo
nijedno istraivanje koje bi pokazalo da terapija ponaanja moe da ubrza efikasnost lekova, ali
ja verujem da posle rada sa stotinama pacijenata sa OKP-em kod kojih je koriena i terapija
ponaanja i lekovi, ona to sigurno ini. Razumno je oekivati da ona to ini, znajui da terapija
ponaanja sama menja nain na koji mozak radi isto kao to to rade i lekovi. Neosporno je da je
jo dosta istraivanja potrebno uraditi na polju mentalnog zdravlja.
Jedan lek koji je Administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila protiv anksioznosti radi
tako to uglavnom deluje na serotonin, ali ne i na pumpe za preuzimanje. Zove se buspirone
(BuSpar) i iako sam nije previe efikasan u smanjivanju intenziteta simptoma OKP-a, veoma je
koristan za ljude koji se previe uplae kad treba da zaponu terapiju ponaanja. Izgleda da
naroito pomae kod mislenog dela tretmana, kad se ljudi toliko uplae od simptoma OKP-a da
zaborave da Preimenuju i Ponovo Odrede ili postanu toliko anksiozni da ne mogu da se
Refokusiraju i shvate "To nisam ja - to je moj OKP". BuSpar je blag lek i dosta se lako podnosi,
a poinje da efikasno deluje posle dve do etiri nedelje uzimanja. Takoe se dobro kombinuje
sa SSRI- lekovima i moe ak i da zaustavi neke od propratnih smetnji koje izazivaju lekovi iz
te grupe medikamenata, ako bi va doktor eleo da ih zajedno daje.
Ako vam je OKP previe jak ili mislite da moete da iskoristite ovaj "gumeni kotur" koji bi
vam pomogao u radu sa etiri Koraka, svakako razgovarajte sa svojim doktorom o mogunosti
korienja lekova. Ali molim vas da zapamtite: vi morate raditi na tome. Kako sejete, tako ete i
njeti.

Vane take da se upamte

Lekovi su kao gumeni kotur za plivanje ili bicikl za vebanje - oni mogu da pomognu
da drite stvari pod kontrolom dok uite etiri Koraka.

Saekajte nekoliko meseci na uspostavljanje ravnotee.

Polako smanjujte doze lekova.

Kako se doze lekova smanjuju, mogue je da se pojaaju simptomi OKP-a. Koristite

etiri Koraka za ovladavanje svojim reakcijama na kontrolisan nain.

Dok se va mozak menja radom u metodi etiri Koraka, potreba za lekovima se

skoro uvek smanjuje.

10

Formular testa Opsesivno

Kompulsivnog Registra Univerziteta
U Hamburgu
Da li perete svoje ruke poto ste se previe pribliili nekoj ivotinji ili prljavom prdmetu?
1. Da
Ne
Da li nametate stolnjake ili krpe zato to smatrate da ne stoje kako treba?
2. Da
Ne
Da li postoje dani kad morate da mislite na neke rei ili slike toliko da ne moete nita drugo
da radite?
3. Da
Ne
Da li je za vas esto nemogue da prekinete da ponavljate (ili samo u sebi) reenicu koju ste
ve izgovorili?
4. Da
Ne
Da li u toku dana nekoliko puta razmiljate o poslu koji ste ve uradili?
5. Da
Ne
Da li nalazite da u nekim aktivnostima ne moete da prestanete da brojite?
6. Da
Ne
Da li ponekad elite da odagnate misli o neemu to va partner ne bi eleo da sanate?
7. Da
Ne
Da li postoje neke aktivnosti koje ne moete da zavrite dok ne izbrojite do odreenog broja?
8. Da
Ne
Da li ponekad svesno beite od pomisli da sebe povredite ili ubijete?
9. Da
Ne
Da li se u toku dana esto podseate na neku re, sliku ili reenicu?
10. Da
Ne
Da li proveravate istou stolica i sedita na javnim mestima, kao to su ona u autobusima ili
taksijima, pre nego to na njih sednete?
11. Da
Ne
Da li ponekad glasno ponovite ono to je ve reeno iako pokuavate da to ne radite?
12. Da
Ne
Poto ste napustili dom, da li stalno morate da mislite o tome da li je tamo sve u redu?
13. Da
Ne

Da li, pre nego to ponete da svlaite odeu, mislite kako ete tano to uraditi?
14. Da
Ne
Da li sebe nekad uhvatite da brojite stvari bez pravog razloga?
15. Da
Ne
Da li je za vas postojao takav dan u kom niste mogli da mislite ni na ta drugo, osim na
samopovreivanje ili samoubistvo?
16. Da
Ne
Da li perete ruke posle itanja novina?
17. Da
Ne
Da li primeujete da dodirujete predmete nekoliko puta pre nego to ih upotrebite ili poto ste
ih ve upotrebili?
18. Da
Ne
Da li ste ikad nekoliko puta dodirivali prekidae na elektrinim ureajima i pritom brojali,
uprkos pokuaju da to ne radite?
19. Da
Ne
Da li proveravate da knjige i magazini nemaju povrnute uglove stranica i onda ih odmah
ispravljate?
20. Da
Ne
Poto proitate novine, da li ih savijate tano onako kako su prvobitno bile savijene?
21. Da
Ne
Da li vam se esto pojavljuje misao da bi mogli da se razbolite ili da oslepite ili da poludite?
22. Da
Ne
Da li postoje takvi dani u koljima ne moete da razmiljate ni o emu drugom, sem o
povreivanju ili ubijanju nekoga?
23. Da
Ne
Poto odete u krevet, da li ponovo ustajete da proverite elektrine ureaje?
24. Da
Ne
Da li se brojanje koliko puta dotaknete prekidae elektrinih ureaja mea u vae
svakodnevne aktivnosti?
25. Da
Ne
Da li stalno preureujete stvari na svom stolu, policama ili drugim mestima iako nisu bile

pomerane otkad ste ih vi poslednji put namestili?

26. Da
Ne
Da li proveravate adresu poiljaoca, pre nego to aljete pismo?
27. Da
Ne

A Izraunajte ukupan broj odgovora koji potvrdno odgovaraju na pitanja 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

10, 13, 14, 15, 16, 22 i 23. Ovo su opsesije.
Ako je ukupan broj potvrdnih odgovora za ova pitanja 1 ili 2: Verovatno je da nemate
opsesije koje su kliniki znaajne.
Ako imate 3, 4, 5 ili 6: Verovatno imate kliniki znaajne opsesije.
7-14: Vi definitivno imate opsesije koje su kliniki znaajne.
B
Izraunajte ukupan broj potrvdnih odgovora na pitanja 1, 2, 11, 12, 17, 18, 19, 20, 21,
24, 25, 26 i 27. Ovo su kompulsije - prisilne radnje.
Ako je ukupan broj potrvdnih odgovora 1, 2 ili 3: Verovatno nemate kliniki znaajne
kompulsije.
Ako je 4, 5, 6 ili 7: Verovatno je da imate kliniki znaajne kompulsije.
Ako je 8-13: Vi sigurno imate kompulsije koje su kliniki znaajne.
Izvor: Dr Ivor Hand i Dr Rudiger Klepsch, Univerzitet u Hamburgu, Nemaka.
Ako elite vie informacija o OKP-u, molimo da kontaktirate tab Nacionalne Fondacije za
Opsesije i Kompulsije (Obsessive-compulsive Foundation Natinal.H., P.O. Box 70, Milfords,
CT 06460, neprofitabilna organizacija, tel: (203) 878-5669, Fax (203) 874-2826.

11

Dnevnik pacijenta sa OKP-em; u

vezi sa njegovim samotretmanom
pomou etiri Koraka
Jedan od naih pacijenata je pravio sledee beleke o tome kako da primenjuje U etiri
Koraka na njegove sopstvene simptome, u poetku leenja. One su predstavljene samo kao
primer. Drugi ljudi mogu da organizuju svoje simptome sasvim drugaije.

PREKINI BESKONANU PETLJU, ANALOGIJA

MONSTRUMA, PREPOZNAJ OKP MISLI.
1. PREIMENUJ odmah kad:
A. Opsesivna misao,
Opsesivna ideja,
Opsesivna fraza,
Opsesivna re, (broj slova, simetrija, asocijacija)
Opsesivna slika.
Tipovi: Nasilne, Seksualne, Bogohulne, Oni voljeni, Odricanje od zadovoljstava za ubudue.
Samokanjavanje (prevelika obzirnost). Loa osoba. Samooptuivanje (Namera. Da li sam tako
zaista mislio, eleo?)
Izgovori: Lana elja, nada. Prikrivena i iskrivljena ljutnja. Prikriveno-iskrivljena
polurealnost. Zagaenje. Potreba da se bude savren. Potreba za ispovedanjem. ta ako? Loa
osoba. Potreba za uveravanjem.
B. Anksioznost - privremena. Krivica. Tuga. Nervoza.
C. Kompulsije - mentalne. Potreba da se dobro osea. Negirati. Zameni pozitivnim. Vraati
se u mislima na neto. Brojanje. Prisline radnje - vidljive. Ispovedanje. Traenje razuveravanja.
Iskoriavanje.
2. PONOVNO ODREIVANJE: Medicinsko stanje, Biohemijska neravnotea. Teorija
kapije: zaglavljenost u brzini (nukleus-kaudatus/ putamen / striatum). Pogrena poruka: Autoalarm. Statinost. Ego-stranac. Genetska bolest.
TO NISAM JA - TO JE MOJ OKP.
VAN MOJE KONTROLE, POREMEAJ.
KRIVITI ZA TO SVOJ MOZAK.
A. ANTICIPIRANJE: Pripremi se. Nemoj se bojati. Kriviti za to svoj mozak.
B. PRIHVATANJE: Molitva za smirenost. Nije zbog mene, ve uprkos meni.
3. REFOKUSIRANJE: Okreni na drugu stranu (drugi obraz). Uradi neto drugo. Samo reci

znam. Zaustavi - odloi kompulsije. Ignorii.

4. REVALORIZOVANJE: Oduzmi vrednost pogrenim porukama. Briga me ako to ne
nestane. To iaonako nije stvarno. Apatija - ravnodunost. Humor. Sarkazam. Nemojte nastupati
polemino, to je samo ''hemija''.

Deo III

Prirunik za samotretman
metodom U etiri Koraka

Ako imate opsesivne misli i kompulsivna ponaanja - prisilne radnje, osetiete olakanje
poto saznate vie o znaajnim napretcima u leenju ovog stanja. U poslednjih dvadeset
godina terapija ponaanja se pokazala kao veoma efikasna u leenju opsesivnokompulsivnog poremeaja (OKP).
Koncept samotretmana kao dela pristupa terapije ponaanja, je njegova najvea prednost.
U ovom priruniku nauiu vas da postanete svoj sopstveni terapeut ponaanja. Saznaete
neke osnovne injenice o OKP-u i shvatiete da je to medicinski problem koji reaguje na
retman, tako da ete biti u stanju da prevaziete potrebe za izvravanjem prisilnih radnji i
ovladaete novim tehnikama i nainima da se nosite sa dosadnim, opsesivnim mislima.
Na UCLA-i, mi ovakav pristup nazivamo samotretman saznajnom terapijom ponaanja
(cognitive behavioral self treatment). Re "cognitive" dolazi od latinske rei "znati"; znanje
ima vanu ulogu u ovom pristupu uenja osnovnih tehnika terapije ponaanja. Istraivanje je
pokazalo da su izlaganje i spreavanje reakcije veoma efikasne tehnike terapije za leenje
OKP-a. U tradicionalnoj tehnici izlaganja i prevencije reagovanja, ljudi sa OKP-em ue - sa
stalnom asistencijom i usmeravanjem od strane profesionalnog terapeuta - da sebe izlau
stimulansima koji pojaavaju njihove opsesivne misli i kompulsivne potrebe i onda naue
kako da se odupru reakciji na te misli i potrebe. Na primer, ljudima koji imaju iracionaine
opsesije oko zagaivanja moe biti reeno da uzmu rukom neto prljavo, a onda da ne peru
ruke bar tri sata. Mi smo napravili neke izmene u ovom metodu kako bi vam omoguili da to
radite sami.
Tehnika je nazvana "spreavanje reakcije" jer uite da spreite vae naviknute kompulsivne
(prisilne) reakcije i da ih zamenite novim konstruktivnijim aktivnostima. Mi nazivamo taj
metod (biobehvioral- biobihevioralnom metodom) - metodom bioponaanja jer koristimo nae
novo saznanje o biolokoj osnovi OKP-a kako bismo vam pomogli da kontroliete vae
anksiozne reakcije i pojaate svoju sposobnost odupiranja dosadnim simptomima OKP-a. Na
tretman se razlikuje od klasinog izlaganja i spreavanja reakcije, u jednoj vanoj stvari: razvili
smo metod iz etiri dela, koji poboljava vau sposobnost da sami izvravate tehniku izlaganja
i spreavanja reakcije, bez prisustva terapeuta.
Osnovni princip je u tome da poto shvatite ta su zapravo ove misli i potrebe, nauite da
ovladate nad strahom i anksioznou koje stvara OKP. Savlaivanje straha e vam zauzvrat dati
mnogo efikasni ju kontrolu vaih reakcija u ponaanju. Vi ete koristiti znarje o biolokom
aspektu i saznajnu svest, koja e vam pomoi da sami izvravate terapiju izlaganja i
spreavanja reakcije. Ova strategija ima etiri osnovna koraka:

Korak 1. Preimenovanje
Korak 2. Ponovno odreivanje i pripisivanje
Korak 3. Refokusiranje
Korak 4. Ponovno vrednovanje i revalorizovanje

Cilj je da se ovi koraci izvravaju svaki dan. (Prva tri koraka su naroito vana u poetku
leenja.) Samotretman je sutinski deo ove tehnike za uenje svakodnevnom ovlaivanju nad
vaim reakcijama u odnosu na OKP. Ponimo sa uenjem etiri Koraka.

KORAK 1.: PREIMENOVANJE

Prvi vaan korak je nauiti da prepoznate opsesivne misli i kompulsivne potrebe. To ne traba
da uradite povrno; morate uloiti trud i rad da bi ste shvatili da misao koja vas toliko mui
jeste opsesivno oseanje ili prisilna potreba. Da bi to uradili, neophodno je da poveate svoju
potpunu svest uma, svest da su ove napadne misli i potrebe simptomi medicnskog
poremeaja.
Dok je obina svakodnevna svest automatska i esto dosta povrna, potpuna svest uma je
dublja i preciznija i postignuta je samo kroz usmeren napor. Ona zahteva svesno
prepoznavanje i mentalno beleenje opsesivnog i kompulsivnog simptoma. Trebalo bi da
bukvalno pravite mentalne beleke, kao to je: "Ova misao je opsesija, ova potreba je
kompulsivna-prisilna potreba". Morate da uloite napor da bi savladali intenzivne, bioloki
zasnovane misli i kompulsije, koje tako intenzivno napadaju i ulaze u vau svest. Ovo znai
ulaganje neophodnog truda za odravanje vae svesti, onoga to mi zovemo Nepristrasni
Posmatra, te moi za posmatranje unutar nas, koja daje svakoj osobi sposobnost da prepozna
ta je stvarno, a ta je samo simptom bolesti i da se ogradi od patoloke potrebe sve dok ona
ne pone da bledi i nestaje.
Svrha Koraka 1. je da nauite da Preimenujete napadne misli i prinudne potrebe u
sopstvenom umu kao opsesije i kompulsije - i da to uradite odluno. Ponite da: ih tako
zovete, koristite nazive: "opsesija" i "kompulsija". Na primer uvebajte se da kaete: "Ne
mislim ili ne oseam da su mi ruke prljave. Ja imam opsesiju da su mi ruke prljave". Ili "Ne
oseam da imam potrebu da perem ruke. Imam kompulsivnu potrebu da izvravam
kompulsiju - prisilu pranja ruku". (tehnika je ista i za druge opsesije i kompulsije, ukljuujui
kompulsivno proveravanje vrata ili ureaja i nepotrebno brojanje). Morate nauiti da
prepoznate napadne i ometajue opsesivne misli i potrebe kao OKP.
Kod Koraka Preimenovanja, osnovna ideja je: Nazovi opsesivnu misao ili kompulsivnu
potrebu njenim pravim i odgovarajuim imenom. Odluno Preimenujte, da bi ste poeli da
shvatate da je ovo oseanje samo lana uzbuna, sa malo ili nimalo realnih osnova. Kao
rezultat brojnih naunih istraivanja, sada znamo da su te prisline potrebe uzrokovane
biolokom neravnoteom u mozgu.

Tako to ih nazivamo onim to u stvari jesu - opsesije i kompulsije vi poinjete da shvatate da

one zaista ne znae i ne predstavljaju to to vam saoptavaju. One su jednostavno pogrene

poruke u vaem mozgu.
Vano je upamtiti da samim Preimenovanjem ovih misli neete uiniti da one nestanu. U
stvari najgora stvar koju moete da uradite je da pokuavate da uinite da one nestanu. To se
tada nee dogoditi jer opsesije i prisilne potrebe imaju bioloki uzrok koji je van vae kontrole.
Ono to moete da kontroliete je vaa reakcija u ponaanju, na te prisilne potrebe. U
Preimenovanju poinjete da shvatate da ma koliko stvarno ih oseamo, ono to nam govore nije
stvarno. Cilj je da nauimo da im se odupremo.
Nedavna nauna istraivanja OKP-a su otkrila da uenjem odupiranja opsesijama i
kompulsijama kroz terapiju ponaanja, vi u stvari menjate biohemiju mozga koja stvara
simptome OKP -a. Ali imajte na umu da proces promene na tom biolokom problemu i s njim i
promene na prisilnim potrebama, moe da potraje nedeljama, pa i mesecima. To zahteva
strpljenje i istrajan rad. Pokuaj da se oteraju te misli i potrebe u trenutku ili u nekoliko minuta,
e samo stvoriti frustraciju, demoralisanost i stres. Tada bi zapravo postojala tendencija da se
prisile pogoraju. Verovatno najvanija stvar u tretmanu ponaanja jeste da su vae reakcije na
ove misli i prisilne potrebe pod vaom kontrolom, bez obzira koliko su jake i dosadne. Cilj je da
kontroliete vae odgovore na misli i prisile, a ne da kontroliete same misli i prisile.
Sledea dva koraka su isplanirana da vam pomognu da nauite nove naine da kontroliete
reakcije na simptome OKP-a.

KORAK 2: PONOVO ODREDI

Klju za na pristup samousmeravajuoj terapiji za leenje OKP-a moe da se sumira u jednoj
reenici: "To nisam ja - to je moj OKP". To je na borbeni pokli. To nas podsea da misli i
prisilne potrebe OKP-a nemaju znaaja i da su to pogrene poruke iz mozga.
Samousmeravajua terapija vam omoguava dublje razumevanje ove istine.
Vi radite na tome da dublje razumete zato potreba da proverite tu bravu ili oseanje "da su
mi ruke prljave" imaju toliku mo nad vama. Ako znate da misao nema smisla, zato onda na
nju odgovarate? Razumevanje razloga zbog kojeg je misao toliko jaka i zato ne nestaje, jeste
klju za jaanje vae volje i omoguava vam da se borite protiv prisile da perete ili
proveravate.
Cilj je da nauite da Ponovo odredite intenzitet misli ili prisile i pripiete ih njihovim
pravim uzrocima, da oseanje i neprijatnost prepoznate i odredite kao posledice biohemijske
neravnotee u mozgu. To je OKP - medicinsko stanje. Primanje k znanju ove injenice, je prvi
korak ka razvijanju dubljeg razumevanja da ovi simptomi nisu to to na prvi pogled izgledaju
da su. Vi nauite da ih ne uzimate zdravo za gotovo.
Duboko u mozgu se nalazi struktura zvana nukleus-kaudatus (caudate nucleus). Naunici iz
celog sveta su prouavali ovu strukturu i veruju da nukleus-kaudatus kod ljudi sa OKP-em
verovatno ne funkcionie kako treba. Zamislite da je nukleus-kaudatus centar za obradu ili
stanica za preiavanje veoma sloenih poruka koje su stvorene u eonom delu mozga, koji
slui za razmiljanje, planiranje i razumevanje. Zajedno sa srodnom strukturom putamenom,
koji se nalazi uz njega, nukleus-kaudatus funkcionie kao automatski menja u kolima.
Nukleus-kaudatus i putamen, koji se zajedno nazivaju striatum, preuzimaju poruke iz veoma
komplikovanih delova mozga - onih koji kontroliu telesne pokrete, fizika oseanja i
razmiljanje i planiranje, u koja su ukljueni ti pokreti i oseanja. Oni funkcioniu

jedinstveno, kao automatska transmisija, osiguravajui lak prelazak iz jednog ponaanja

(aktivnosti), u drugo. Tipino, kad neko odlui da napravi neki pokret, pokreti koji se meaju i
neusmerena oseanja su automatski preieni, tako da eljeni pokret moe da se izvri brzo i
efikasno. Tu postoji brzo i glatko prebacivanje brzina.
U toku dana mi uinimo mnogo brzih promena ponaanja lako i obino i ne razmiljajui o
njima. Funkcionisanje nukleus-kaudatusa i putamena omoguava sve ovo. Kod OKP-a izgleda
da je problem u tome da efikasno preiavanje i promene misli i ponaanja bivaju prekinute
kvarom u nukleus-kaudatusu.
Kao posledica ovakvog kvara, eoni deo mozga postaje previe aktivan i troi previe
energije. To je kao da ste se sa kolima zaglavili u jarku. Vi okreete, okreete i okreete vae
tokove, ali bez spoljne vue ne moete izai iz tog jarka. Kod OKP-a previe energije se
koristi u prednjem delu mozga zvanom prefrontalni korteks - preeona kora (orbital cortex).
To je kao da se prefrontalni korteks, koji ima taj deo,- kolo za otkrivanje greaka - zaglavio u
brzini. Ovo je verovatno uzrok zbog kojeg ljudi sa OKP-em dobiju oseaj da neto nije u redu
i to ih ne naputa. Morate da uloite rad da izaete iz te brzine - "da prebacujete brzine". Imate
runi, a ne automatski prenos brzine. U stvari, osoba sa OKP-em ima lo runi prenos brzina i
on ili ona mora sam da prebacuje brzine. Za ovo je potreban veliki napor jer mozak ima
tendenciju "da se zaglavi u brzini". Ali dok je kod automobilskog prenosa brzina menjaki
mehanizam izraen od metala i ne moe sam sebe da popravi, ljudi sa OKP-em mogu sami
sebe da naue prebacivanju brzina kroz samousmeravajuu terapiju ponaanja. Radei ovo,
oni zapravo mogu da poprave pokvareni prenos brzina u mozgu. Mi sada znamo da moete da
promenite svoju sopstvenu biohemiju mozga.
Kod Ponovnog Odreivanja i pripisivanja, najvanije je da shvatite da su uasna napadnost
i veoma jak intenzitet OKP-misli, posledica medicinskog stanja. Iza toga lee problemi u
biohemiji mozga, koji ine da ove misli i prisile budu toliko napadne. Eto zato one ne
nestaju. Tako to ete raditi metodom U etiri Koraka, u samousmeravajuoj terapiji
ponaanja, vi moete promeniti biohemiju svog mozga. Za ovo je potrebno vie nedelja ili ak
meseci napornog rada. U meuvremenu, razumevanje uloge koju va mozak ima kod OKP
misli i prisila e vam pomoi da izbegnete da inite ono to najvie demoralie i deluje
destruktivno, a to ljudi sa OKP-em skoro uvek ine; frustrirano pokuavanje da se "oslobode
od misli i prisila". Vi ne moete nita da uradite kako bi ih oterali. Ali upamtite: ne morate da
izvravate radnje i aktivnosti povodom njih. Ne uzimajte ih ozbiljno. Ne sluajte ih. Znate ta
su. To su pogrene poruke iz vaeg mozga, koje su posledica medicinskog stanja zvanog OKP.
Koristiite ovo znanje da bi ste izbegli da radite po njihovoj komandi. Ono to je najefikasnije
to moete da uradite - neto to e vam pomoi da promenite va mozak nabolje i na due
staze - jeste da nauite da stavite ove misli i oseanja u stranu i da nastavite sa sledeom
aktivnou. To je ono to podrazumevamo pod prebacivanjem brzina: Uradi drugu aktivnost ponaanje. Pokuaji da ih oterate e samo gomilati stres na stres - a stres samo pogorava misli i
prisile OKP-a.
Korienje koraka Ponovnog Odreivanja e vam takoe pomoi da izbegnete izvravanje
rituala u uzaludnom pokuaju da "imate pravi oseaj" (na primer oseaj jednakosti ili oseaj
kompletnosti). Saznavanjem injenice da je dobijanje tog oseaja ustvari prisila uzrokovana
biohemijskom neravnoteom u mozgu, moete nauiti da ga ignoriete i da nastavite dalje.
Upamtite: "To nisam ja - to je moj OKP". Tako to odbijate da sluate prisilu ili da delate po
njenom nalogu, vi ete zapravo menjati svoj mozak i uiniti da to oseanje oslabi. Ako uzmete
prisilu kao neto stvarno i vano i delate na osnovu nje, mogue je da e vam u trenutku biti

lake, ali e se za veoma kratko vreme, prisila samo pojaati. Ovo je verovatno najvanija
lekcija koju ljudi sa OKP-em moraju da naue. Ovo e vam pomoi da izbegnete da vas lani
mamac OKP-a stalno vara i pravi od vas budalu.
Preimenovanje i Ponovno Odreivanje se obino izvravaju zajedno, kako bi doneli jedno
dublje razumevanje o tome ta se zaista dogaa kada vam misao ili prisila OKP-a stvara toliko
bola. Vi Preimenujte, nazovite to njihovim pravim imenima - opsesijom ili kompulsijom.
Koristite potpunu svesnost uma da odete dalje od povrnog razumevanja OKP-a i temeljnije
shvatite da misli i prisile nisu nita vie od produkta medicinskog problema - bolesti.

KORAK 3: REFOKUSlRANJE
Refokusiranje je korak kod koga je izvren pravi rad. U poetku moete na njega da gledate
kao na korak slian onom: "bez muke nema nauke". Mentalne vebe su kao i fizike. Kod
Refokusiranja, vi treba da odradite taj posao. Morate sami da menjate brzine. Ulaui napor i
usmerenu i potpunu svesnast uma, vi ete uraditi ono to inae nukleus-kaudatus normalno
radi automatski, a to je da vam stavi do znanja kada da preete na drugo ponaanje - aktivnost.
Zamislite hirurga koji pere svoje ruke pre operacije. Hirurg ne mora da eka da zazvoni alarm
na toperici koji oznaava da je vreme da prestane da pere svoje ruke. Posle izvesnog vremena,
ova aktivnost jednostvano postaje automatska. On prosto osea kad je dovoljno prao ruke,
oprao ih. Ali ljudi sa OKP-em ne mogu da osete neto uraeno, kad je jedanput uraeno.
Automatski pilot se pokvario. Sreom, rad kroz etiri Koraka to uglavnom moe da popravi.
Kod Refokusiranja ideja je da se radi zaobilazei OKP misli i prisile, tako to usmerimo
panju na neto drugo, ak i na samo nekoliko minuta. Jo bolje je da pre toga izaberete neku
odreenu aktivnost (ponaanje), koja e zameniti kompulsivno pranje i proveravanje. To moe
biti bilo koja prijatna i konstruktivna aktivnost. Naroito su zato dobri hobiji. Na primer,
moete da odluite da odete u etnju, vebate, sluate muziku, itate, igrate kompjutersku igru,
pletete ili igrate koarku.
Kada se pojavi takva misao, vi je prvo Preimenujte u opsesivnu misao ili u prisilnu potrebu,
a onda je Ponovo Odredite i pripiete je injenici da imate OKP - medicinski problem. Onda
Refokusirajte - preusmerite vau panju na tu drugu aktivnost koju ste izabrali. Zaponite
Refokusiranje odbijanjem prihvatanja znaaja i navodne vrednosti opsesivno kompulsivnih
simptoma. Kaite sebi: "Ja imam simptom OKP-a. Treba da preem na drugu aktivnost''.
Morate da se uvebavate u novoj metodi reagovanja na misli i prisile, preusmeravanjem
vae panje na neto drugo. Svrha ovog tretmana je prekidanje uobiajene reakcije na
simptome OKP-a, dok prihvatate da e vas u jednom kraem vremenskom intervalu neprijatna
oseanja nastaviti da mue. Poinjete da radite zaobilazei ih, tako to prelazite na drugu
aktivnost. Tada nauite da iako je neprijatno oseanje OKP-a jo uvek tu, ne mora da
kontrolie vae postupke. Vi donosite odluke o tome ta ete raditi, umesto da odgovarate na
misli i prisile OKP-a kao robot. Refokusiranje, ponovo preuzimate svoju mo donoenja
odluka. Ti biohemijski kvarovi u vaem mozgu vie ne vode glavnu re.

Petnaestominutno pravilo
Refokusiranje nije lako. Bilo bi nepoteno rei da za odbacivanje misli i prisilnih potreba nije
potrebno dosta napora i ak otpornosti i tolerancije prema odreenom bolu. Ali samo uenjem
da se oduprete OKP-u, vi moete menjati svoj mozak i vremenom smanjiti bol. Da bismo vam
pomogli da uradite ovaj zadatak, razvili smo petnaestominutno pravilo. Ideja je da se odloi
vaa reakcija na opsesivnu misao ili na vau prisilnu potrebu za izvravanjem odreenog
kompulsivnog ponaanja, tako to ete pustiti da proe neto vremena - po mogustvu
najmanje petnaest minuta - pre nego to uopte i razmislite o postupanju po nalogu prisilne
potrebe ili misli. U poetku ili kad god je prisilna potreba veoma jaka, treba da postavite sebi
krae vreme ekanja, na primer pet minuta kao cilj. Ali princip je uvek isti: nikad ne radite
prisilnu radnju-kompulsiju, bez nekog vremena za odlaganje. Zapamtitie, ovo nije pasivno
vreme ekanja. To je vreme za aktivno izvravanje koraka Preimenovanja, Ponovnog
Odreivanja i Refokusiranja. Treba da imate potpunu svesnost uma za Preimenovanje tih
neprijatnih oseanja u OKP i njihovo Ponovno Odreivanje i pripisivanje biohemijskoj
neravnotei u mozgu. Ova oseanja su uzrokovana OKP-em; ona nisu to to nam prezentuju da
su. To su pogrene poruke iz vaeg mozga.
Potom morate da preete na drugu aktivnost-ponaanje; to moe biti bilo koja konstruktivna,
prijatna aktivnost. Poto je postavljeno vreme odlaganja prolo, ponovo procenite vau prisilnu
potrebu. Upitajte se da li ima ikakve promene u njenom intenzitetu i zabeleite eventualnu
promenu. ak i najmanja pozitivna promena vas moe ohrabriti da due ekate. Nauiete da
to vie ekate, vie e se menjati i prisilna potreba. Cilj e vam biti petnaest minuta ili vie.
Dok nastavljate sa vebanjem ista koliina uloenog napora e dovoditi do veeg smanjenja
intenziteta prisila. Uopte uzev, to vie vebate petnaestominutno pravilo, ono postaje sve
lake. Za kratko vreme vi moete dostii dvadeset ili trideset minuta ili vie.

Rauna se ono to uradite

Najvanije je da usmerite svoju panju dalje od prisilnih potreba i to na neki razuman posao ili
aktivnost. Ne ekajte da misao ili oseanje odu. Ne oekujte da odmah nestanu. I nikako
nemojte raditi ono to vam va OKP nalae da radite. Umesto toga, ukljuite se u bilo koju
konstruktivnu aktivnost koju ste sami izabrali. Videete da e insistiranje na vremenu ekanja odlaganja izmeu pojavljivanja prisilnih potreba uiniti da ak i razmiljanje o postupanju
prema njima ini da one blede i nestaju. Ono to je vanije je da ak i ako se prisilna potreba
skoro upote ne promeni, to je ponekad sluaj, nauiete da moete imati odreenu kontrolu
nad svojim reakcijama na ove pogrene poruke iz mozga.
Ova primena Nepristrasnog Posmatraa e vam davati snagu, naroito posle toliko godina
oseanja da ste ostavljeni na milost i nemilost ovoj bizarnoj i naizgled neobjanjivoj sili.
Naravno krajnji cilj koraka Refokusiranjaje da nikada vie, reagujui na OKP misli i potrebe,
ne izvravate prisilne radnje ili kompulsije. Ali jedan blii cilj koji se nalazi na putu do toga
krajnjeg cilja jeste postavljanje vremenskog intervala odlaganja, pre izvravanja bilo koje
prisilne radnje. Uite da ne doputate OKP-oseanjima da odreuju ta ete raditi.
Ponekad e prisilna potreba biti suvie jaka i vi ete izvriti prisilnu radnju. Ovo nije poziv
da zbog toga sebe muite. Imajte na umu: kako primenjujete etiri Koraka i vae ponaanje se
menja, tako e se i vae misli i oseanja menjati. Ako ste popustili i uradili prisilnu aktivnost
posle vremena ekanja i pokuaja da se Refokusirate, onda uloite dodatni napor da

Preimenujete to ponaanje i primite k znanju da vas je ovoga puta OKP savladao. Podsetite
sebe: "Ja ne perem ruke zato to su one prljave, ve to radim zbog mog OKP-a. Sledei put u
ekati due". Na ovaj nain, ak i izvavanje prisilne radnje moe da sadri elemenat terapije
ponaanja. Veoma je vano da se shvati da Preimenovanje prisilnih radnji, u kompulsivnaprisilna ponaanja, jeste jedna forma terapije ponaanja i mnogo je bolje nego izvravanje
prisilnih radnji bez njihovog mentalnog beleenja i definisanja.
Jedan savet za one koji se bore sa ponaanjem proveravanja proveravanjem brava, tednjaka
i drugih ureaja: Uzmimo da je va problem, na primer, proveravanje brava na vratima.
Pokuajte da proverite bravu na vratima sa dodatnom panjom i potpunom sveu. Na ovaj
nain ete imati kompletnu sliku u svesti na koju moete da se pozovete kada se pojavi prisilna
potreba. Anticipirajui da e se prislina potreba da proveravate pojaviti u vama, treba da
proverite bravu prvi put polako i namerno, pravei mentalne zabeleke kao to su "Vrata su sad
zakljuana. Ja mogu da vidim da su vrata zakljuana". Vi elite jasnu sliku tih zakljuanih
vrata u vaoj glavi, tako da ete kad vas uhvati prisilna potreba biti u stanju da odmah to
Preimenujete i kaete: "To je opsesivna ideja. To je OKP". Vi ete Ponovo Odrediti i Pripisati
intenzitet i napadnost prisilne potrebe da proveravate, vaem OKP-u. Setiete se, "To nisam ja
- to je moj OKP".
Vi ete se Refokusirati i poeti sa radom, zaobilazei OKP potrebe tako to ete raditi na
drugoj aktivnosti sa spremnom mentalnom slikom da ste zakljuali vrata jer ste prvi put to
uradili paljivo i sa punom sveu. Vi moete da koristite to znanje kao pomo za aktivno
Refokusiranje na rad na drugoj aktivnosti, ak i u toku Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja
prisilne potrebe koja se pojavila kao to ste anticipirali da e se pojaviti.

Voenje dnevnika
Vano je da odravate jedan dnevnik terapije ponaanja, kao zapisanu istoriju vaih uspenih
napora u Refokusiranju. To ne mora biti neto mnogo lepo i uredno uraeno. Ideja je da se
jednostavno na papiru dre zapisi koji e vas podsetiti na vae uspehe u samousmeravajuoj
terapiji. Dnevnik je vaan jer moete da pogledate unazad i vidite koje su vam aktivnosti
najvie pomogle za Refokusiranje. Ali - to je jednako vano - pomae vam da dobijete
samopouzdanje kad vidite kako lista uspeha raste. U vrelini borbe protiv prisilnih potreba, nije
uvek lako setiti se na koju aktivnost se treba Refokusirati. Voenje dnevnika e vam pomoi da
prebacujete brzine onda kad postane zaista teko, kad se opsesivna misao ili prisilna potreba
usija, to e vam uvebati um da se seti ta je ranije najvie imalo uspeha. I kako se lista uspeha
poveava, to deluje i kao inspiracija.
Zapisujte samo svoje uspehe. Nema potrebe da zapisujete neuspehe. Morate da nauite da
sebe potapete po ramenu. Ovo je neto to ljudi sa OKP-em moraju da naue da rade vie.
Osigurajte da sebe hrabrite tako to ete svesno primati k znanju upena korienja aktivnosti
za Refokusiranje, kao dobro obavljen posao. Ojaajte taj uspeh tako to ete ga zapisati u svoj
dnevnik i dati sebi malu nagradu, ak i ako je to samo da bi sebi rekli koliko ste odvani to
tako naporno radite da bi sebi pomogli.

KORAK 4: REVALORIZOVANJE - PONOVNO VREDNOVANJE

Svrha prva tri koraka je korienje vaeg znanja o OKP-u kao o jednom medicinskom
problemu koji je uzrokovan biohemijskom neravnoteom u mozgu, da vam pomogne u
pojanjenju da ta oseanja nisu to to na prvi pogled izgledaju da su kao i da odbijete da
prihvatite te misli i prisilne potrebe kao neto to ima neku pravu vrednost, da izbegnete da
izvravate rituale prisilnih radnji i najzad da preusmerite svoju panju ili da se Refokusirate na
konstruktivne aktivnosti ili ponaanja. Moete posmatrati Korake Preimenovanja i Ponovnog
Odreivanja kao zajedniki napor koji je uloen zajedno sa korakom Refokusiranja. Zajedniki
efekat ova tri koraka je mnogo vei nego sam zbir njegovih pojedinanih delova. Proces
Preimenovanja i Ponovnog Odreivanja intenzivira saznavanje do kog se dolazi kroz naporan
rad Refokusiranja. Kao rezultat ovoga poinjete da Revalorizujete odnosno ponovno
vrednujete te misli i prisile, koje bi vas pre terapije ponaanja neminovno vodile ka izvravanju
prisilnih radnji. Posle odgovarajueg vebanja i prakse, u prva tri koraka, vremenom postajete
sposobni da pridajete mnogo manje znaaja i vrednosti mislima i prisilama OKP-a.
Mi smo koristili koncept Nepristrasnog Posmatraa, koji je razvijen od strane filozofa
Adama Smita u 18tom veku, da bismo vam pomogli da razumete ta zapravo vi postiete
izvravanjem etiri Koraka saznajne bioterapije ponaanja. Smit je opisao Nepristrasnog
Posmatraa kao bie unutar nas, koje sa sobom uvek nosimo i koje je svesno svih naih
oseanja, stanja i okolnosti. Kada jedanput uloimo napor da ojaamo gledite Nepristrasnog
Posmatraa, uvek moemo pozvati naeg Nepristrasnog Posmatraa i sebe posmatrati na delu.
Drugim reima, moemo da budemo svedoci svojih sopstvenih akcija i oseanja kao to bi to
bio neki nezaintersovan spoljni posmatra. Kao to je Smit to opisao: "Mi pretpostavimo da
smo posmatrai svog sopstvenog ponaanja". On je razumeo da je jasno odravanje
perspektive Nepristrasnog Posmatraa, to je u sutini isto to i korienje poptune svesti uma,
veoma teak posao, naroito u tekim okolnostima i zahteva "najvee i iznurujue napore i
pregnua". Naporan rad o komeje on pisao, je izgleda veoma blizak intenzivnim naporima koje
morate napraviti u izvravanju etiri Koraka.
Ljudi sa OKP-em moraju naporno da rade, kako bi savladali bioloki indukovane prisile
koje ometaju njihovu svest. Vi se morate boriti da bi odrali svest Nepristrasnog Posmatraa,
tu posmatraku mo u nama koja nas osposobljava da se odbranimo od patolokih potreba,
sve dok one ne ponu da blede i nestaju. Morate da primenjujete vae saznanje da su
simptomi OKP-a samo besmisleni signali, pogrene poruke iz vaeg mozga, kako bi mogli da
se Refokusirate i "promenite brzinu". Morate da sakupite svoje duevne snage, stalno imajui
na umu: "To nisam ja, to je moj OKP. To nisam ja to je moj mozak". Iako ne moete da za
kratko vreme promenite svoja oseanja, moete da promenite svoje ponaanje. Menjajui
svoje ponaanje, otkrivate da se vremenom i vaa oseanja menjaju. Ova borba se moe svesti
na ovo: Ko je ovde glavni? ak i kad vas OKP savlada i vi popustite i izvrite kompulsiju,
morate shvatiti daje to samo OKP i rei sebi da ete se sledei put jae boriti.
Kod kompulsivnih - prisilnih ponaanja, samo konzistentno praktikovanje
petnaestominutnog pravila i Refokusiranje na drugo ponaanje, dovodi do etvrtog koraka Revalorizovanja, shvatanja da to oseanje ne zasluuje da mu se posveti panja i
neprihvatanja bilo kakve navodne vrednosti tog oseanja imajui na umu daje to OKP i da je
on uzrokovan medicinskim problemom. Rezultat ovoga je da vi mnogo manje vrednujete - i
da devalorizujete oseanje OKP-a. Kod opsesivnih misli morate pokuati da pospeite proces
Revalorizovanja na jo aktivniji nain. Dva meukoraka:
Anticipiranje i Prihvatanje, pomau vam kod koraka 2: Ponovnog Odreivanja i pripisivanja.
Kad primenjujete ova dva meukoraka, izvravate aktivno Revalorizovanje. Anticipiranje znai

"biti spreman", znati da to oseanje dolazi, tako da budete spremni na to, nemojte biti
iznenaeni. Prihvatanje znai da ne treba uzaludno troiti energiju i kriviti i muiti sebe zbog
toga to imate ta loa oseanja. Vi znate ta ih uzrokuje i znate da morate delovati tako to ete
ih zaobilaziti. togod da je sadraj vaih opsesija - bilo da su nasilne ili seksualne ili se
manufestuju na mnoge druge naine znate da se one mogu pojaviti i po stotinu puta dnevno. Vi
elite da prestanete da svaki put reagujete kao na neku novu misao, na neto neoekivano. Ne
doputajte da vas to okira, nemojte dopustiti da zbog toga sebe muite. Tako to anticipirate
pojavljivanje sopstvene poznate opsesije, moete da je prepoznate istog trenutka kada se pojavi
i odmah da je Preimenujete. Kada se opsesija pojavi, biete spremni. Znaete: "To je samo
moja glupa opsesija. Ona nema smisla. To je samo moj mozak. Nema potrebe da na to obraam
panju". Zapamtite: Ne moete da oterate tu misao, ali ne morate ni da na nju obraate panju.
Moete da nauite da preete na drugo ponaanje. Nema potrebe da ostajete sa tom milju.
Krenite napred. Ovde je sada mesto za drugi pomoni korak-Prihvatanje. Zamislite auto-alarm
koji vas svojom bukom uznemirava i prekida. Nemojte ostati s tim. Nemojte rei: "Ne mogu da
uradim nita drugo, sve dok dosadni alarm ne prestane". Jednostavno se trudite da ga ignoriete
i nastavite sa drugim aktivnostima.
Saznali ste u drugom koraku da su dosadne opsesivne misli uzrokovane OKP-em i da su
povezane sa biohemijskom neravnoteom u mozgu . Kod Prihvatanja, pomonog koraka
Ponovnog Odreivanja i Pripisivanja, vi shvatate tu injenicu na dublji nain, verovatno ak i
na duhovnom planu. Nemojte biti otri prema sebi jer nema smisla sebe kritikovati oko
unutranjih motiva, samo zbog biohemijske neravnotee u vaem mozgu. Shvatajui da je
opsesivna mIsao tu, uprkos vama, a ne zbog vas, vi moete smanjiti veliki strees koji vam
ponavljajue opsesivne misli obino stvaraju. Stalno imajte na umu "To nisam ja - to je moj
OKP. To nisam ja - to je samo moj mozak". Nemojte sebe muiti pokuajima da oterate te
opsesivne misli jer u tako kratkom vremenskom periodu to neete uspeti. Najvanije je da ne
razmiljate i ne fantazirate mnogo o posledicama eventualnog ispunjenja uasne opsesivne
misli. Vi neete postupiti prema njoj jer to zaista i ne elite. Ostavite sve negativne,
omalovaavajue sudove i kritike o ''vrsti ljudi koji imaju ovakve misli''. Za opsesije,
petnaestominutno pravilo se moe skratiti na jednominutno ili ak na petnaestosekundno
pravilo. Nema potrebe da za zaokupljenou s tom misli iako ona ne nestaje iz vaeg uma. Vi
jo uvek moete da nastavite - i zaista morate nastaviti - da prelazite na sledeu misao i na
sledee ponaanje - aktivnost. Sa te strane, Refokusiranje je kao borilaaka vetina. Opsesivna
misao ili prisilna potreba jeste veoma jaka, ali isto tako veoma glupa. Ako se postavite tano
ispred nje, u pokuaju da je oterate iz svog uma i primite pun udarac njene snage, svaki put e
vas poraziti. Morate da se pomerite u stranu, delate zaobilazei je i da preete na sledeu
aktivnost. Vi uite da ostanete prisebni i mudri prilikom suoavanja sa monim protivnikom.
Ova lekcija vai i mnogo vie od samog savlaivanja OKP-a. Preuzimanjem kontrole nad vaim
akcijama, vi preuzimate vlast i nad svojim umom i nad svojim ivotom.

ZAKLJUAK
Mi koji imamo OKP moramo nauiti da ne prihvatamo napadne oseaje takve kakvi nam oni na
prvi pogled izgledaju. Moramo da nauimo da nas ovakva oseanja pogreno vode. Na
postepen nain mi emo promeniti svoje reakcije na ta oseanja i odupreti im se. Mi imamo
novi pogled na istinu. Na ovaj nain mi dobijamo nove spoznaje istine. Saznajemo da su ak i
uporna i napadna oseanja prolazna i nestalna i da e se povui ako se ne izvrava akcija na
osnovu i povodom njih. I naravno, uvek pamtimo da se ova oseanja pojaavaju i imaju

tendenciju da ovladaju nama, kad pred njima popustimo. Moramo da prepoznamo takvu
potrebu kao prisilnu potrebu - i da joj se odupremo. U procesu izvravanja i primene ove
metode samotretmana ponaanja U etiri Koraka, postavljamo temelje prave line moi i
vladavine linosti, kao i umetnosti vladanja nad svojim akcijama. Kroz konstruktivan otpor
prema oseanjima OKP-a, mi poveavamao svoje samopotovanje i doivljavamo oseaj
slobode. Poboljana je naa sposobnost da pravimo svestan, samousmeravajui izbor.
Sa veim razumevanjem procesa kojim se osposobljavamo za borbu protiv OKP-a i veim
vrednovanjem kontrole koju dobijamo vebanjem naeg uma za prevazilaenje kompulsivneprisilne i automatske reakcije na napadne misli ili oseanja, mi sve vie dobijamo dublju
spoznaju, pomou koje moemo ponovo preuzeti svoje ivote u svoje ruke. Menjanje hemije
naeg mozga, je dobra i povoljna posledica ove akcije koja afirimie ivot. Prava sloboda lei
na tom putu proiene percepcije naeg pravog interesovanja za svoj ivot.

KRATAK PREGLED ETIRI KORAKA,

SAMOTRETMANA KOGNITIVNOM TERAPIJOM
PONAANJA ZA OKP

Korak 1.: PREIMENOVANJE

Prepoznajte da su napadne opsesivne misli i prisilne potrebe REZULTAT OKP-a.

Korak 2.: PONOVNO ODREIVANJE I PRIPISIVANJE

Shvatite da je intenzitet i napadnost misli i prisilnih potreba, UZROKOVAN OKP-EM; to je
verovatno vezano za biohemijsku neravnoteu u mozgu.

Korak 3.: REFOKUSIRANJE

Radite zaobilazei OKP, tako to ete fokusirati svoju panju na neto drugo, barem na nekoliko
minuta. Uradite neto drugo: PRElTE NA DRUGU AKTIVNOST.

Korak 4.: REVALORIZOVANJE

Nemojte uzimati misao OKP-a zdravo za gotovo, sama po sebi ona nema znaaja.