PROJEKTOVANJ

E ISTRAIVANJA

PROCES ISTRAIVANJA

PROJEKTOVANJE

Konceptualizacija
Paradigmatsko i teorijsko
zasnivanje istraivanja

ORGANIZOVANJE

REALIZACIJA

Planiranje
istraivanja

Prikupljanje
podataka

Praktine mere
organizovanja

Metode prikupljanja
podataka

Izbor teme istraivanja

Izbor uesnika u
istraivanju

Ispitivanje

Istraivaki zadatak

Obuka saradnika

Posmatranje

Idejna skica

Eksperiment

Izrada nacrta
naune zamisli

Studija sluaja
Formulacija
problema

Analiza dokumenata

Predmet
istraivanja

Test

Ciljevi
istraivanja

Biografska metoda

Hipoteze

Merenje

Nain istraivanja

Sreivanje i obrada
podataka

Nauna i drutvena
opravdanost

Ocena i analiza
podataka
Provera hipoteze

Nauno zakljuivanje

IZRADA IZVETAJA
O REZULTATIMA

III FAZA
Ukljuivanje rezultata
istraivanja u nauni
fond

I FAZA
Na osnovu postojeeg
naunog saznanja
stvaramo pretpostavke

NAUNI FOND
(NAUNA TEORIJA)

II FAZA
Prikupljanje podataka,
stvaranje iskustvene
evidencije

POJAM
Smisaona, umna aktivnost na izradi
projekta istraivanja.
Dinamiki sistem delatnosti, koordiniranih i
sinhronizovanih mesto, redosled, uloga.
Projekat istraivanja je dokument nastao
kao rezultat projektovanja.

 PROJEKT kao zamiljeni model sitcanja

naunog saznanja.
ZAMISAO o problemu
MODEL kako emo taj problem istraiti
Nauni dokument
Operativno organizacijski dokument
SISTEM sastavljen od 3 dela:
1. Nacrt naune zamisli
2. Planovi istraivanja
3. Instrumentariji i plan obrade

FUNKCIJE PROJEKTA
1) POVEZIVANJE
- teorija i istraivaka praksa
- ranija, tekua i budua nauna saznanja
- faze procesa naunog saznanja, teoriju i
metodologiju, teoriju i stvarnost
2) USMERAVANJE
- prikupljanje, obrada i tumaenje podataka
3) SINHRONIZACIJA
- pravovremenost

PROCES IZRADE
PROJEKTA
1) Opaanje i shvatanje problema i
predmeta istraivanja
2) Preliminarna identifikacija
izdvajanje
3) Preliminarno odreenje definicija i
klasifikacija
4) Analiza izdvojene i definisane pojave
5) Koncipiranje modela problema,
predmeta i dalja razrada

1.1. KONCEPTUALIZACIJA
Izrada, izgradnja, razvijanje najoptije
zamisli o istraivanju
Konstatovanje problema i njegova
preliminarna definicija
1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje
1.1.2. Izbor teme za istraivanje
1.1.3. Istraivaki zadatak
1.1.4. Idejna skica

1.1.1. Paradigmatsko i teorijsko

zasnivanje istraivanja
Ostvarujemo uvid u postojee nauno
saznanje.
Blia identifikacija i preciziranje njegovog
mesta u okviru nauke.
Paradigma (gr.paradeigma) uzor, model,
obrazac, primer
Izbor odreenog POGLEDA NA SVET

1.1.2. Izbor teme za istraivanje

Izdvajamo problem i vrimo razgranienja
PRAVILA ZA IZBOR TEME:
a) nauni znaaj
b) mogunost da bude istraena u okvirima datog
paradigmatsko teorijskog sistema
c) mogunost da se istraivanje konkretno sprovede

Konkretno, precizno, izbegavanje homonima i

sinonima i izbegavanje preopirnih i sloenih
formulacija

1.1.3. Istraivaki zadatak

PRVI potpuno formiran naunooperativni
dokument kojim se iskazuju bitne odredbe
o problemima i predmetu istraivanja, kao
i o nainima istraivanja i okvirnim
sredstvima.
Preiavanje poetne faze formulacije
problema u STAV o njemu
Na osnovu stava, zakljuka, gradi se
idejna skica

1.1.4. Idejna skica

Znatno razraenija zamisao istraivanja
Dokument koji prethodi projektu istraivanja
Zapoinje uvodnom napomenom
animacija naruioca
FUNKCIJE:
a) Ponuda naruiocu istraivanja
b) Orjentacija za naruioca i istraivaa
5 do 7 kucanih strana

 Preliminarno odreenje predmeta

istraivanja tema
Mogui ciljevi istraivanja
Osnovni hipotetiki stavovi o problemu
Znaaj i opravdanost istraivanja
Osnovne metode i tehnike
Potrebno vreme, kadrovi i sredstva

2.1. IZRADA NACRTA NAUNE

ZAMISLI
1. FORMULACIJA
PROBLEMA
2. PREDMET
ISTRAIVANJA

3. CILJ
ISTRAIVANJA

4. HIPOTEZE

5. NAIN ISTRAIVANJA

6. NAUNA I DRUTVENA
OPRAVDANOST

2.1.1. FORMULACIJA PROBLEMA

Odnos izmeu realne drutvene pojave, problema
koji se javljaju u vezi s tom pojavom i naunog i
drugog saznanja o njoj.
Istraivanje nikada ne obuhvata pojavu u celini
sve inioce, strukture, funkcije i veze, u svim
vremenima i svim prostorima.
TRI dela:
2.1.1.1. Hipotetiki stavovi o problemu
2.1.1.2. Znaaj istraivanja
2.1.1.3. Rezultati prethodnih istraivanja

2.1.1.1. Hipotetiki stavovi o

problemu
1) Definie proces pojavu koju istraujemo
2) Izdvajamo delove i dimenzije koji se mogu
smatrati problemom pojave
3) Delovi se organizuju u celine, definiu,
klasifikuju po srodnosti i rangiraju
METODE: analiza, dedukcija, indukcija
OKVIR sadraja iz kojeg se izvodi PREDMET
ISTRAIVANJA

2.1.1.2. Znaaj istraivanja

DRUTVENI i NAUNI ZNAAJ (nejednak

odnos)

1) ZNAAJ PROBLEMA rasprostranjenost,

trajnost delovanja
2) ZNAAJ ISTRAIVANJA
* drutveni: domet rezultata na reavanje problema
* nauni: dejstvo rezultata na fond naunog saznanja

2.1.1.3. Rezultati prethodnih

istraivanja
Koje emo to rezultate smatrati relevantnim za
nae istraivanje.
- neposredna veza problema sa postojeim
naunim saznanjem
- karakter istraivakih rezultata
- nauke i naune discipline
Ovaj deo ukazuje na to koliko je predmet ve
nauno obraivan
Utie na odreenje predmeta istraivanja

2.1.2. PREDMET ISTRAIVANJA

Konkretno odreujemo ta istraujemo
Smisaono, sadrajno, vremensko, prostorno i
nauno-disciplinarno dimenzioniranje.
Neposredno se izvodi iz formulacije problema
Preliminarno odreenje predmeta
DVA osnovna dela:
a) TEORIJSKO ODREENJE
b) OPERACIONALNO ODREENJE

TEORIJSKO ODREENJE
PREDMETA
RAZMATRANJE POSTOJEEG SAZNANJA
Provereno nauno saznanje o predmetu
istraivanja
Jo neverifikovana, ali ipak nauna
saznanja o predmetu
Emprijsko iskustveno, nenauno
saznanje
Nepostojee saznanje o predmetu

TEORIJSKO ODREENJE
PREDMETA
OPERACIONALIZACIJA ZAHTEVA ZA
NOVIM ISTRAIVANJEM
- Izrada kategorijalnopojmovnog sistema

OPERACIONALNO ODREENJE
PREDMETA
1.
2.
3.
4.

inioci sadraja predmeta istraivanja

Vremensko odreenje predmeta
Prostorno odreenje predmeta
Disciplinarno odreenje predmeta (inter
ili intra)

2.1.3.CILJEVI ISTRAIVANJA
Kvalitativna i kvantitativna svojstva znanja koja se
stiu istraivanjem

A) NAUNI CILJEVI
- nauna deskripcija
- nauna klasifikacija i tipologija
- nauno otrkie
- nauno objanjenje
- nauno predvianje
B) DRUTVENI CILJEVI

2.1.4. HIPOTEZE I
INDIKATORI
Hipoteze su osnovne MISAONE
pretpostavke o predmetu istraivanja.
Ne smeju biti ni ue ni ire od predmeta
istraivanja
Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRINE
operacionalnom odreenju predmeta
Saglasne sa CILJEVIMA istraivanja
Teorijski ili empirijski PROVERLJIVE

 Hipoteze kao stav o nepoznatom (ili nedovoljno

poznatom). Mora biti:
- saznajno-nauno smisaon i znaajan
- nauno problemski
- logiki neprotivurean
- izraava razlike, suprotnosti i protivurenosti
- jeziki izraen
ETIRI osnovna razloga nastanka hipoteza:
1. Sticanje novog naunog saznanja
2. Proirivanje i produbljivanje postojeeg
3. Provera postojeeg
4. Obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje
svakodnevnog iskustvenog saznanja u nauno

Osnovne optenaune funkcije

hipoteza
OTKLANJANJE PRAZNINA
OTKLANJANJE PROTIVURENOSTI
PREVAZILAENJEM
OSTVARIVANJE VIEG NIVOA
ISTINITOSTI

KRITERIJUMI PODELE
HIPOTEZA
1.

PREMA PREDMETU
- teorijske
- empirijske
- iluzorne
2. PREMA LOGIKOJ PRIRODI
- logiki proces nastajanja = prosto implikacione, deduktivne,
induktivne, statistike
- modalitet sudova = mogue, verovatne, sluajne
3. PREMA OPTOSTI
- obuhvatnost materije = opte, posebne i pojedinane
- optost vaenja
4. PREMA SAZNAJNOJ ULOZI
- funkcije u delatnosti istraivanja = ad hoc, radne, pomone, naune
- u skladu sa ciljem istraivanja = deskriptivne, klasifikatorske,
eksplikativne, statistike

SISTEM HIPOTEZA U NACRTU

NAUNE ZAMISLI
a) GENERALNA HIPOTEZA
- pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili
pitanje o preliminarnom odreenju predmeta
a.1.) OPTA HIPOTEZA
- razrada generalne hipoteze, ali su i dalje opte i nuno ih
je konkretizovati
b) POSEBNE HIPOTEZE
- konkretizovan deo generalne, opte hipoteze
- hipotetiki stav o posebnom delu predmeta
c) POJEDINANE HIPOTEZE
- najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih
hipoteza

PRIMER
GENERALNA: Pretpostavka ovog istraivakog rada je
da je ivot na Marsu mogu.
OPTA: Pretpostavka je da su za ivot ljudskog bia na
nekoj planeti neophodni: voda (H2O), kiseonik (O2),
atmosfera, odreena temperatura, kopno.
POSEBNE HIPOTEZE:
H0: Pretpostavka da na Marsu ima ili je bilo vode.
H1: Pretpostavka da postojanje vode, uz odreenu srednju
temperaturu stvara vegetaciju
H2: Pretpostavka da se fotosintezom stvara kiseonik.
H3: Pretpostavka da je Mars kopnena (tvrda) planeta

Generalna hipoteza generalnog projekta

Kumulativna posebna hipoteza
Specifikovane hipoteze
Nulta hipoteza

PREMA NAUNOM CILJU:

A) Deskriptivne
B) Klasifikatorsko-tipoloke
C) Heuristiko konstatujue
D) Eksplikativne
E) Prognostike

Elementi hipoteze
STAV HIPOTEZE sadraj, sutina i
smisao hipoteze
VARIJABLE HIPOTEZE opti pojmovi,
mogu menjati znaenje. Zavisna i
nezavisna varijabla.
Otkrivanje promena u zavisnoj varijabli
pod uticajem nezavisne varijable

INDIKATORI
SPOLJANJE MANIFESTACIJE UNUTRANJE
SUTINE.
- Neposredni
- Posredni
injenice materijalne stvarnosti
Razne drutvene tvorevine
Odreena ponaanja
Utvruju se odmah posle formulisanja svake
pojedinane hipoteze. Veza izmeu stava hipoteze i
instrumentarija za sakupljanje podataka.

Vrste indikatora
I a) EKSPRESIVNI indikatori
stavova
b) PREDIKATIVNI indikatori
svojstava
II a) KVANTITATIVNI
b) KVALITATIVNI
III a) OBJEKTIVNI
b) SUBJEKTIVNI

2.1.5. NAIN ISTRAIVANJA

METODE I TEHNIKE ISTRAIVANJA

Uslovljen teorijskim odreenjem predmeta, paradigmtskim
odreenjem i svojstvima indikatora.

1)
2)
3)

Osnovne metode
Optenaune i druge metode
Vrste podataka, statistike serije i analize. Prikazivanje i
obrazloenje uzoraka
Kriterijumi, merila i merne skale
Vrste modela, njihovog mesta i uloge
Tehnike prikupljanja podataka i plan njihove obrade

4)
5)
6)

2.1.6. NAUNA I DRUTVENA

OPRAVDANOST ISTRAIVANJA
NAUNA OPRAVDANOST
Povezana sa pretpostavljenim doprinosom
nauci:
a) heuristiki rezultat
b) verifikatorni rezultat
Doprinos u oblasti:
a) spoznaje same pojave
b) metodologije i metoda
DRUTVENA OPRAVDANOST
Doprinos u reavanju drutvenih poblema