aurort Deonuvor vRACARIC jos maKie Se BUSAN CoUC ep MODRAG MICKOME DeRADOMIR RAISIC ‘DRAGOS STEVANOVIC ZAIZDAVACA Mi STEVAX STANOIEVIG pow mae Cnr DDENIKOLA POPOVIC, pov send ntl Cone Biblioreka \VOINOSTRUCNA LETERATURA GLAYN! 1 ODGOVORNT UREDNIK. MitisaY DoRDeVC, UREDNIK SLAVICA DERICMAGAZINOVIC,profeor U ISHRANA PRIRODI ‘Treée izdanje BEOGRAD, 1950,SUIKAINA KORICAMA ‘Smut (Aton wt) ines (oy me) SLIEA Na UNUTRASNION STRANI KORICA Seri Aerapdian per SLIKA NA STRANI, Di rate acm) ‘UDK 6182681005) ISA le ae Boi Vn a2 en 6 nee 20m, isuteka Voorn ers)” Pac ocagnocnost preweti a pelminara,- Tra 100 primers, Miter er 3 . 1. Venter, Boi} 1) shea pio — Pretec Isr pri bln pivde vie koji so ny SEAR era Epa Sacre See na mopnot dase m hhrany upoee dso on este bike | vounje kaj mee uae Roam mop de nator (CUP ~ Kataogiaciaw pubic (Centaleabioteka INA OD AUTORA POVODOM DRUGOG IZDANJA Pricoda nate zemije je vooms bogass, alle jot uvek malo kori ve {eo ona peula osobto w popleda thrace. U ovome beau wg iam So manogi ne z0aju koje su dive bike i Avorinje esti, kaka im je hnrankiva vednost, geese mogu nai faa ko}. eatin upotebiti za shea ‘nu. Na cl je bio da overs kajigors pratimo te podatheIibitelima Dritode i avima Koj x mogu aac u stuacl. da potrafe izvore hrane Ail} petod. Cijeniea dae prvo indanie ove kjigew kratuom rok taspreceo akazuje dae ona mais na doar prijem hod rake java ‘Tome w prilog govor | brojsa pis upucen autora. Poschna as due Seo e kali aincererovalaomiadins podstakla net akevaone ‘a upoznavanja 1 prouéavanju mogucnosti koje prods pruts Covel, fe simo 24 ekreacj, vee (a opstanck u surovim usloview eats. U fokview omladiaske organiza formiraca ss drustvn il sche ria iscativata, koji se baveistradivaniaa easprostanjenost i ausia upo- ache melo divi bijak i ivotinja. roar tom pogled je Drultvo tmladih ineabivacs »Viadimie Mandié— Mandae tr Valjeva, koje vee Ackoliko godioa planski rll terenska itrativenia, ded seminare na ciladinskim rudaim akejama i popuiacea predavania za stnovaiscvo lanovi ovog draseva bil su iniijator{rajedaitkis akc 2 omladin- cima it drugih mesa nale semi, koje doprinose jaanjs brasten 1 fle Hoje peprent omiainem epterodn od ‘Sa narottim zadovolistvor ititemo da je materi, koju obraduje cova kejiga, wile w nasavne programe seklh nakh skola. Koncepej arena drugog tedarjs ove lige ona iat, a je a0 dopunjeno usklads sa novim saznanjia do Kojih sno dot rads ‘uovim pitanja’ s prdioninu Calica. Poglavle »Jestiva dive bie dlopunjeno fe novia vivtama. Bole su sstematizovana | dopuciena pogltija»festive morske Sivotinje simprovizovana sredsva za lov ‘mors Sivotinjas. Na baz: novijth reali ispiivana revidirana je | dlopanjenatablica vitamins veedaost.divlog ij unete a tblice © emijskom sastavu i taloriéno} veedoost:diviih biljaka { gliva 4Najzad, dodano je novo poxhvlie slmprovizovan smestj u prieodie, jer smo coil do zak da bi za one, koji dobrovoljen ii peiaudne ‘oalazeu produ, bilo orisno da znaju kako cs odabers mesto 2a sned- 1) 1 kako di ga urede, Korsteciimprovieacje stambenih objckaca i sanitarnib uredaja od priruénih: material Predajudt ovo izdanje javnosti a narotito ea8o) omladint i nastav nicima biologie, zahvaljujemo svima oa kocsnim primedbama i mo- limo 2a dal steadaju | predloge: Posehoo se coplo vavaljujemo svien stradaicima na ulazenom erud da xe pripeeri ove novo ixdanie U Beograd, jola 1977, god. Antri PREDGOVOR Iya ire fis bie rina ie ty ft | fre tase U pring eile ak rook paw fae ‘sd dol iy cee lef St shat Jot (Dah abe |r wlio te Nie pg eo at Ce seem ry els prcvamtems,« ty anf def smtalign net prt tf peers w aye men! sel Gm, sto Cie tuber onl haa pg heii Tid so hoe | orotate ptr, aa, ‘metre katte, gs ain tan para © legige roman, eto ro ad nce «he emma mma, Dent gir mite rn pret a of bt Sip dn eben sb ma, ol Pct re Ni | Menpaamia + ip ronan hos mnie been ipo ad kan meee rigs thon dee tin orm keh wl ‘Nete daref area pox rire poke aie i no i er mao a i Sy abn doth ao anit eb oak ait gl raat 0p bl eB pice Saas propped feponl ol prep iphone mpi tain ft fod sme sr. Ta ner pine eb oe Ferm hen, ppt it eit mee cones, dale, drain vhrane divijo odes drial goa ina dfn fren 1 amon pote a prnthtarn tscarome a ratr, Irane math rath pata fe prea altel de 08) ron ‘i ci ane sent Let de sg So re ?1 ha rele flare i fee shri privads male comb; hah emo bila} branlneoredust; hae rik tom pled pote: sbeirom ma gedinja doba; hake jo mspadesipi alin wiboreg pripremanja | hongere- mine teen, Leratianje su opie jol 1961, gudie wx fmanijshn pameé Komiie 8 meicinshonanina isretivania (KOMNIS) + materiialen pomed Intn- dentshe uprase DSNO, 1 Komande Raine mornrice. Itrativathe grape (Adimors, Bago, Colic, Gedoler, Init, Lint, Laks, Ljamon, Mickie, Podobik, Radoiaé, Rajlc, Savi, Starina, Stans, Slaymer, Taste, Uns, Zot) po relives prota tt Bete Vico "fd in tg Habe is os make ele Ved os ae abe ar os sia er ge (eRe ts ir? olde enfer ecley ahr oral Ices Porcine integer ope Per tame 07 eae Preps ar fg at rl ra ra BoC ae, Mh ‘Maal lange erie ‘marge bo pips vel ela be tare opti fcogey, 1 aia pata ial bile has dpa ren ran abo meta t, nitaminshs i mineralni sastojci. Koliine nekib od glacnib vitamina Uma oar erin, ao ei one sinks, nin slo rams mole de ora | me opie ck, lt tem piece des oo, Ped Iiaatm, poked oper (od sumeg gladeaye ‘roma tome, ont hai vb reales mot da bade elder sats tannin, ate wearin (somerset) oka oreo rian mari ew we a lj th fi, mae i me ade rine daria priradom, a 1 liar, da, Ted, omladre rade ride, atria ai hg aa it pose eemetarn hase, broom, le, ree ec # dr “AR de Home tatoril ae tomas dine {ptr Poe teen gedajine me ot meget ae ds 0 fae tt Chat Prd ce tn ian wm pty mi ‘aot, u dabrom poanavanje prio. Pritadse pune prey. Ona meteda be math a ron maa, Se ravi tga vl {oj mesivatamo nautni tscanina 0 nj} Upren kom ein ibe pea i ava jg U ge) oy, ma ain desta prorte sbreoramm ork, date a prabis natin & br rad. weal oh ‘pian na trabe sama er provera me he lat hate dom mic ai es Si in ‘hilesti ni mcbine strat a evaban eksperimenat. Modatin, 2 potpue ie gmat aa es agen sear dep moa hates tecsapeet eet oe Ne oi ns ont foal pa tak hes per cae prakticheg wvetbavanja ea teres. Lops caee pulmo 4 eeldes- ama ig plod crag, neeig poy = lgwed yer reg rng Ma Saphany Petate ng) antag als bas BONE STS a pcs oe el Site wea een wi ao mE aes Sey ae pai as SSyiac late pola! epes eo Bok Sue ates ith ed maine pig yn pony ke Sr nL armen dw ponte t folmecoient pacndig apn feohceg erat graben Solas hoa setae i, as ee a pad gin soe ony cel a Seri meenchea aeons ae javanica ae Taba ae Te ee oe oe ipa seals don ihe wdendele Cocke inugsriae aaron pod tae eet aa ie ts es a bs iar re tatacten ee rar epee a bose Beograd, Genera pukovnit jana #968, god de Gols NoCovel je oduvek tio i danians tti da to bolle upozma.pritod i ‘mogucaoit koje mu goa pruta, Jodan od osnovnih ratlogs fe 10 $0 i prrode dob bran bet koje ne mote de opmane. A prioda je ajen ogromaa, nepreninl ievor Koj fe jo vel: nedovoljo lakoriten, (Gi obo js0000 beds vrata, hoje rata oa semalako) hugh, pribldao {elo tenn ode aw ede Covel stvaroo bowled vs jlo iva ke Goo sta Ct oko + maliona tvotajskih vet, jede se oko so. To _zaa8 ca ogromno hogatsteo late, KO pritodk prua ote neakor®. Si. Gil ae ov sean sorte eve kan, wlskos eek cel ore jeree pe Glorenese nave, koje ai fe ako retko eave, tro dovode do nepravile irae 1 ometaje dt se ona pobolia primenom vee dobro pozmtis | priznat naéed isheane tite | uvedenjam a iahrans na icaleisni | odomacenihnarieica jel, Ita svar | predeasuda ‘a. Otic tw mas jof vel srevemo an poavom de jd a eda nee trate kaltivisanog, pow (kel mkruyspanad al)» drug ne jd facke vrte mes (apt. ovtje) U pogleds horkgesjs x jlo dive bia i ivigh dvorija, svat fe jo gor Na ovo, sem eaviks | pred rasuca, ait | drugi fktori U prvom reda too maogi ne ona fa took de fede 0 coca tc min divin elec pects fm bof Gain tnote da priptemi za jlo. Su aezoanjn tes fe poverta jst od ‘rovanj, hope evo prsteran {seopenydan fr fe web he envi tifa & rehdlvag eae etcovaik, Nejbol. peer m gle, Od wile stotinn vista koje se mogu nad nalim Sumama ina atin livadama, veya ackoliko ih otovea, No, pored tog, « as ve give ede veo- ‘ra mao, U nekim kasjeviow stanovaiiev fak talupip povedine este flv sul hi pode na pac al h ne jee To Sto Se wie slujeva Alive Hvocnje need, nnielG fe tslog gacjiven, Ovi akon naj ‘atl efehatu sanim Leajevi nae sete | w eas slojevioa sta ovals, Tle wf lea lava fla clade hopefra tral on of Kieljas, slat od mslatha i eatintce pape orba od Korma id Medti, ae retka pojava ys1s jedaom naseljutakva fran jede, au susedlnom ne. Bil ef sludajeva sda su u godinama gladi pojedinel radije umiali od gladl nego da 36 spasa jeduei pudeve, tabe, gle, dive bilje ish, Drastine primere fe laa glad koja je harals Hercegovinom i Crom Gorom 1916 19t6. godie. Tada su celokupne porodice poumiesle od glock Lyudi st Jel bervradne predmete, kao Sto su hristova kor, koda el stath op faka i sL, a 2bog nezeani, predtasida i gadljivost nisa x paibvatl pputeva, faba i welembaés. Zbog toga, da bismo bolle hors ibaa ‘sve Ro am prio pruta, neophodno je upornati se sa vatama diva bill (2ivocinja koje mogu da se ject, Keo stim ge og dae ud, kako mogu dt se raviluja of otrovais i neuporrebljivth vie, kao 'se pripremaju za jlo i Konzervisanje, Pei tome treba da i idu daje gradsko sanovaisevo najvise odvojeno od prirode i naviknuto ase shor iskludivo kort kuluivisanim bilflams i dom fjama. Seosko stanovaisevo jeu salnom kontakt v4 prirodom, bole je poze i lakse Loris, maa jf uvek nedovoljao zo, pred t Uukorenjenih navika, Najmanje pati od predrasudh | gadlvost! stanow- nigtvo primorskih krajeva, jr je naviklo da se hrael razniey mors Fivotinjas, divjionsaatara i. Potrebu ot se za ishracu upotreblavaje divi bike & Bivotinje posto} i dans 1 poted earvijene proizvodnje kakivisanih Iyfiaka t domain Hivorija, U planiaskim krajevinw iahesna stanovaistva je jecnoliéna i sicomasna, Jer klimatske pike ne dorvaljavaja da se gah vista povees | vod. Itovsemend, we jedu se brojoe jestive vente jeg bila Bivotin), Radnici koji rade na sed Sume, geil. putevt i deugen radovima nx mestima salen xl caseja des oskudevaje w vitamieskoj bran, cok svuda oko js im i fod koga mogu ch se pripreme veome ukusne Corbe, v vitaminski Gajevi. Pracinari, izvidae i deugi Wubiceli peizode takode se malo koriste onim St im diva pritoda pruza, vee se obieno iskli= ivo brane konzervama, Medutim, jot yaiell razlog od ovih je ta) 0 1 taznim masovain katavtrofima dolar do oskurice Kane | pore fmeésja ishtane stanovniltva w posteadalin podeutjima. To jane Pokazuju iskustva stecera priikor poplava il zemljotresa, a nafoeto 71 vreme rata karatrofa. Ne treba da se izgubs iz vida al Cinjenien dd je sada akcii 1 edunarodal program talatenia novi ievora ane, di bi se otklonio postojedi dete w isheani starovnistwn netaz~ jenih podrucia i podiinie sve vede poteche syeta re heanom, ilove kage je da ukade ea mogucnont da se 2a isheans upottch Ijavaju one jestive divlje bijke i 2votinje koje Ceke 1 u_priignien Kolidicama mogu da se sad 1 nafo| zemli U zavisnosd ed Koakretne waste, mogu da se upotecbjavaj ill kav dopansid égort brane za adivanje heane vieumiaiesa, belanéevinama | deugien sastojeimay, ho jedi vor bran, Seo rwohe da bude slugs w vrcme masovadl larassofa. Ne cba stati» wise da jetve dle bike i fvorisie toga ds ponte kas dob aravac orem inde pray th Lonsare, Howcenra iti capi Jeutiva vie bille po svoj camen! branlivo)vrednont snort dive seit eck ge Ae ie! tls, liv eke ke upoucblvaju a pipreanje salam Sri | varies. Hila fle moos Of Lora, tal ior plod, sho hogatstvs usr, mogs da pose pepremanc pita, Kala i niche. Gig bije 9 oe tie lie il celoapat adem dori po srebjavajs 21 spremanje ey ii vitamioakthsapiala. “Gade hfe ste da te sit pobolin vk have | ramen ties pape drupe aati. Cab nekihjevtth divi bijaka moe da xe ypotch za shana samo jedan deo ie, i Koren, plo) a od drags dat vie Mi delovs ‘Prabambons vd jotieg drs be avi pvcorceno od dea Sit je koi a akan, LAS, po peal, bogato iain, plod leccrima t vtaminina, » kl korea lakovice ee Brae bcs drug Sera NeW pleiovi cmcoje ws oan (bvor masnoca. Zbog oga, pel koticenju dive bila ra israna reba mat vide dx dol talon Seora make dole podzem- ih delova (Artal, hore akovie) i plodovs dl let rele stab Tike preeestvent" mata Inala zbog bogus viewinima. Kalo- fia vaminska veedaoat jeicivh dete ij pkaran fw po toga 213. °F Kaloticna vredoos ia jst deova biljaka fe elaivan eal, kao ito ye t0 sha kulatnin poreeem tpn spanae, Kopan. Keita Ur 100 g ofeaispovreni faa alas dolsn se od 22 do re laionia,savino of vse bill. Kslritn vrelaos podsemai delova, aarotho krola zatna fe Ve Lala fe lao Kod keompic. rods sei tn g otkecihblebth ijl dob od y4— 4p kalo. Namcio vis islonés vredeon maj ons nic, 2 kexenov 'U posleda vitaminake vednomi na. prvom ment su povecne bite alte kao boat ievor tami C | kari. Dive vse fe ogi u vitae © Podscoai deo bola ne madre Herons, na € inj a. Zng toga za obogadvane rane viii prvenstveno tra uporravat pour hij | aate, 41 obcabedene kala Neboe tite t dite woe ‘Veort vain das dv povsne be iis Gk Noma «vitamin oego eutivsane bile, lake @ pokane ovo aporede Sj sada vmina Ci hari soo goekh divin pits bij yere) esear 22222222 ajc alte su veoma bogatew vitamins C, kako zo pokazay po- dk 0 hoitinama ovog vim, hoje se dete 100g poeta éajnih biljakea: ae Posto dnevae potrebe éoveka u vtariau C nose w proseks 75 mi, A vieamina A'y mg, to as obnow naprad savedeeih podstska mode da se takljui date pottebe Coveks mogu lako da se podmite s1 to0—200 g ojedinih vesea dicjeg bila, wximajud w obsir da we vitemici delimiges ‘aistavaje pelikom kaa Poito bile tokom starcaje poste sve bogatie celalorom (orud i smanje svathivo) i sve gorés, to ma ishrana treba upoceeblavali peven srveno elade bijke, Najsodaije najstivie je mac bij w protege it row ishoje, kop iebijaje u jen. U leto rade bile treba radie po labnim i senovitim mestiea, a brati sotaile Ler | made ovrske Gortina se doneble uklanja taka So se buen prva voda od kuvanja, kako seco eal prilikom pripreme spanaéa, Neke biljke mga: das edt 6 | sicove (slate, voce), time se obeabeduje vile vitamin i mineral, kof dlinidao gabe prilkor, koran Medi, po pra, be je mekle, svadjvije | ukusaje ld se kava Iskustvo pokazuje da a jelawleusnij, ako se spremaj oc melavi ne nekaliko vesta divih biaks nego samo od jedae este, Natin Dripremania ovih jela praktitki fe istoveran kao prt pripremanye ela fd piso billaka (¢. »Pripreranje jel) ile bilje mode da se saduva a dase vreme (konzeevile) sale jem na vazddhu, w euinie pomoca vruceg varduta ii samokiselje njem (v. sKonzervisaaje rane). Gijive su, 24 rantica od jestivog divieg bila, dobar izvor bean: ovina. U too g vegaaia i pedurk! ima 4.2 g, Sto Je vile nego 4 niza lcukivisanih biljake, Polto ove belandevine imaje prilifno visoku bio- lois vredaost, to pllive mogs donckk di amene aumiraice #votin skog porekla (meso, mleko, jja) i nadolinade ryihov redostarae u ishrani. Ovo je narotito znadajoo u sluéajeviom Kada se onkuders hea m vreme masovak katastrofa. Od ghiiva moga dh se pripremaju veoma ulcusne éorbe, papeicali,sloto, prdene glee i de. (s. »Pripre mane felis) One mou da se konzervita susenjem ik rariiranjent (¥. sKonzervisanje hraney). Za pripremu jela i konzcrvisanje treba da s¢ bent miade live, jer sh organizam lakSe vati i bole iskoritcava, Hanljiva veedaost najéetéh nalih ejiva prikazaca je w priloga 4. ‘Teovanje divljio biljem i gljivama mote lako da'se spret, ko se poteaju slededs prvi: audit: da se dabeo raspozeaje otrovne divi biljke | otrovne live, Koje opisane w ovo) kaj Lakse je da se nuuti ovih nekolixo ego cds por sve ee je dvi ila bot je og 2m isheacu pevenstveao poteeblisvati bijke { glive aavedene 1 ovo) lenin, jer Je njthova upoteebijivos proverena 4 peaksi. Moga th se horse | One vase koje ovde sisu opiate, al ik lolaleo stanovrie vo upoteebjava za isha; 5. mole da te jede i bile koje jeds fivotnie i ptie, jer ono aie Divlie Aivotinje sa odigea zamena mem domaéih sivotnja, ‘Teeba obaverco dae Koriste jer sx dobar tzvor kaloia, mast a naro- to bioloski pasovredah belanceving, koje su neophodae 2 nota lon sas, stan jal orgacinma. To name ne pra w porrebnoy meth bile bi samo biljae sheama ubeeo dovela do pothranjecost 'U aus se obitao jede lovna divlaé (zetevi, sme, jelen, divokoze, dive svinje), rune price Fazani, div golubov, dive guske:plovke), morske i reéne ribe. Medutim, poscoj iz vist divlisZivocinja od kort smogs da se peipremaja veoma anja twlusna fla au tas se retko jell se wopite ae jedu. To su: vukow, lsice, janavel,jeevi, veverice, appubovi,tekunice, het, zne price, koenjag, rakowi, putevi,sholike, Jabe, zlembad, emije ide. U eanogion zemljama ove Bivorinske vate s¢rado jedu | predtavljaju potlastce. U nas to alje sts) zbog preden- sda i gadljivose. Medutim, radt obogaéivana ishrane, a naroeito kada je oskudicnu brani, erebalo bi savladan predrasude i gadlivost, te upo- {rchliavat tora veoma ukusnw i heaniieu hranu. Po kalorieno} vaed nowt jsadrdaju belancevina w ico ava se su mesom domacib 2ivo- tinja, kako se viel iz ovih podataka va meso pojedinih #votinia Kaleia | ecesian Mewo divlith tivotinja sprema se 2 jelo na isti natin kao i meso domadih tivotinja (v. »Pripremanje jes). Konzervite se salamure- jem, suenjem ea vazduba | dimljenjem, kao Sto se w Gin sa riba 1 imesorn do (#. sKoseervisanye hanes), Lov divijth Zivetinja predstavla problem. Zato se « o¥o| koje ‘os! gde pojeine vate ogy de se ma, koje doba godine dana, ej tn ele, kalo se iypeoviup atedstea alow, Medutiny lov i oridcenja divi #ivocinja mure se pridrtat! ld pravla 1. w aormalnima usloviena éivoroje se ne smeju lovid improve zovanimn stedstvima (rarce vest zamki, Klopki | de), « ibe nedoz Woljenim sreditvima (Zksploviv, teovanje i sl) Ova seedstva mogw da se upoteebe samo kad je Coveku 2ivot ugroten usled gladl, 2 ne rmiogs c upotrebe vatreno orate tlh druga dozvoliena seedstva 2. mraviie arve mogu da se uporrebe mi ishrana samo w Ara) ‘skudicl brane, jr 90 creel veor korisal 2s zadeca bome: s. meso divljih ivorinja pre upotrebe mora se obavezno dere shavati, ipa prt, da bi se nists paraiti, kojih w njeme mote bude Racionalisanje sa heanom i vodom u uslovima krajnje 05 Ikudice vaneedno je vaino, Treba preduseti sve mere dt se smanie potrcbe w hrani i da so sajacionalnije upoteche raspolobive holitice Fran. Poxrche u rani i vou mogy da se smanje ako se ith mupor, a time i energetshi shod, ave ar msjmeniv mers, Zao w wslovima hadice w brant i vod treba isbeguva sve suviine i nepoteebne poslove i napore. Reipeltine gale rede brew raje raperedit va onoliko dana keotko se predvida a ce trajai potemecs) w seabdevanjs. Ovien licen treba dodarsijsie dae babe 4 Siotine radi dopune. Aki redowne brane nema, treba se skljucivo hranisionim so pra divlia priroda Treba tell come da se 1 w eajetin uslovima svakodnevn0 feck ber jedan kaman, tops obed. Ovo je narotto vaio zim Oskudics rede rabcevn da se preduzens siedede mere: 1 dase fzi¢hi napori svedtt at majemnje meru, da se odkmara a adovin’ w aajtoplie dota dana i da se aktivnos prebaci aa bladaije dlelove dam (n0¢, jutro); ‘2. dh se ichegava suva, bealjasta i jako zadinjena beans, a take | meso, jr iazivaju ted. Vode {svete sotno divlle bile mogu dobro (uc poslute za gatenje Jedi, Mode se nacedit i sok ca biljaka: '. Tspolozive valihe vode treba racionalno Kors piti pomalo | vremenskim rarmacima, ekonomisati sa vodom prilikom_pripre: fnanja heane i pei obavljanju lie higijene. U najtedim uslovie svu ‘aspolotivu vous val horiatti samo pice i a napitheUL, JESTIVO DIVLJE BILJE Od velikog broja samonikih (divjh) sta billaka koje w saz {cin okolnostima mogu da scupotreblavaju m jel, ovde je naveden samo izvestan bio, i 0 od onik koje se Geide nalaze u znatnijojkoliini ‘koje su u narodu manje-vile poznuce i su vee w uporeebi U prethod. nom popisu (abel 1) bilje veste su grupisane po upottedijivosti ovetne, za salata, hlebne sieovine, 2vori musnog, id). Opstepor= vest, kao Ko su, na pene, bukva, leska, beast is ssw posebeo wane, dole 1 ontale viste opiaanc w saictom obima, koliko je we sliku rajocophodaie da biljkt mote da se easporna. Na sledeéo) tabelt prikazano je koje od ovih vex mogu da se upotrebe 24 Koja sve NEKA PRAVILA ZA SAKUPLJANJE 1 KORISCENJE DIVLJIH BILJAKA ZA JELO Pai sakupljanje i koriéenja bili vest samonikle Gore ereba vodis aguas o ackim osnovnim praviliea, i to 1. Rada se upotcebljavaju litovi i deugi soni nadzemad bilai elowi (papoljel, ovric stabljia {s), treba uvek brat Seo miade t sognije deiove (narotito leads se ovi delovi sakuplia aa slaty). St ‘mane sotai deloviimaj ile acsvarive celulore, eanje kocsis sasiojla i esto potinja mane il vile da gorée. 2 Uvek su soéait, svasjivij | heealwig delovi onih biljaka koje su rasie | rave sew hla od nth koje su ease stan a sunt (iruze ‘sta koje ikljudivo rastu aa mestima ialofenim suc, '. Kad god je moguée, delove zelene bilfke trim brat ujutru, ok je job svedina. 4 Pai sakupljanju nadzemaih biljoih delova, treba uvek da se era samo seed, zelen, adravi listovt | iadanci, a da se izhegavaja svenut, suvi, podutel.listovi I idan i oni koji su aapadnuth ruznizn pparaitimayesrivoc owvijec aja Pana NAMEN ° ve a] | ls ; 41 |e toss i A ay Ald Zieleleals * ‘i ¢ + LEHRER ay ERE PEER 5 TEE VA U8 ealals i tin 4 [3/5]3/4]5}4|s]315/ 312] 3|318 ea feel : seams | a «8 /e- FEE ; re Ke wa (lee echaid 3 me “FEE tke a wt RIESE EER) Mee | a 3 i : : ie bells | 7 eft cue iH | 7 tate Balcls it Be lelelglets fs mi ; 7 Bete | aii =. oi elt eles ree ru : ; mys} lees eta aif ae : goat | if i miEEEEE f Seer bee |p | etree ate? IS} ma aafafatal ‘heap cv mage Ont Ouran at uy =o Fist ee Seah Too ro TOO oy Toe n mo ope ooo Too TESS aaa =o ELD ror Tape ale Tore EenVoda Vramlors eva Vana ald vine Ze is “rin tk Fou Pasle pp Feat ance 2a je Kean Teed §. Maoge billke se odliuja specifiéus ukusom il atin airisom, 2 ocke wu uvek a izvesnom stepons eagorke, te ako je jel spravliens samo od takvib biljaka, oe daa ma prijatan ubs, Pojedine biline viste sadele i ncke sstojke koji xs u emanjoj olin’ aethodlivi va Goveku, A, w veliko} lolitini uporeeblene mogs da buds Shodlive. U sviat vin slugajevima bole je, ukusaije 1 prjatmje jelo koje se dobija orovijenjem mesavioe takvih billaka i drag koje ima jeden Uukus. Prilikom opisivanja svake bike naznageno je dk 2 odlkue oscbaim ulusom ii mirisom, ib sade& kakiy Skodlivi sssojal Pojedine bile vrste su veoma hranjive i gest se alae u roacno) bo Hiei, al in je ukus jedaoiesn jelo ox takvih bila se popravta do davanjem odgovanyjucih biljaka zaginskog ukusa j peijatcog mira 6, Cajne bljhe se najéesce uposreblavaju u mesavii, pl Cem 3¢ vod raguna © rome da se medaju vest koje imal costa vitamina 4.98 codlkuju prijeaim akusom t misigom sa onima koje, ali nemaja maogo vieamina, imaja peijaran ules {mins NAJCESCE VRSTE JESTIVIH DIVLJIH BILJAKA 1. NAVALA — Nepbrdis f- lav man, pororlicn Polypadiaceat Papen (papeat, uit paprat, a wake, pampucka, paprad, rap. cat, lisina visoka 30 do 100 em. Listovi joj isbiaju pravo is zemlje | poredunt suka Krug Savin ena (peiiom vivian) uvijens su kao pub, a Kasnije se razvigu i poseajs du adki, dvosteuko ladeljen i nejed- ako vepéast. Pod zemliom sna lit veltki mesaati_podanak Raspeoseranjena je skoro u eeloj aso} zemij, 4 Fase po sumama, fod itih bea pa do preko 1300 tadmorske visiee, ‘Sasvim mad, sogni, jot nents vijen lito, koji su job uvjent ea tapers olan) ge fm upocetleras m sprenane oe, wot pen mee sa drug civion povreem GL Stati survien tarot ma Ee, tadeke dows exe | amare odyivim,Podhaak (poets do) tadeti otrorae sao {te mob se wpocijaat m hrs Ni movin oa koja 9 avala jew vcoj bolting, fda ove foots wr kn ds da kph do {ig seetvjenih tows. Ako je dhopine etvetion, aie da fe armen drugom veto papent, Ai je vn star bezopesn, et SN me mom oop ®: Z2ENSKA PAPRAT — 42 loviam fs fomina (np, shaaavala), Rusprostranjens je skoso u cela} nafoj emi}, ma slignim ali malo svetiim mestima nego prethodoa venta, Od je se rua Kuje majvile po tome Seo. mt joj listovt sitnije deli. Madi tovi sadrie vide vitamina od pret. hhodae veste{ upocrebipvaja se 21 hhrans kuvani kao varivo it bazeni kao Spargha 3. BUJAD — Prridian agai Jinan (velika papeat, bua, gore paprat, orlova puprat,sela, how. fl prapeot; sh 5). Vilegodioja biti, vitoka jo do 130 em. Ve lik lstovi se ea veoma dugackin jakim devhams koje s+" doe rane ilebljene. Trouglastog st oblika i dvortruko do trontuko indeljeni Veoa je rasprostrinjent po clo} zeal, od ih bed pa do ‘isokih planina, Raste na suvlin fnestima it tetkim, evetijim Sama sma, mn proplancima, kréevinama, Sueoskien Cstinama, na zapusteni mikdih iadanaka. Podansk (pod- Rasprostasera je od pobrda tema sablita) bud sndeidon do stednjp planinshog. poss & “elite Koliine soba. Mee se skoro Gtzve ral] aml curew adhd + jen if krjom sme peioria tle u Drino, pa tao upoure "Grin se moge epotrebih 2 inva bap dodstk sroviarm m spraiane sromuig vein spravjnyhlebn il sei takve nase skog Qari ko ble, koje Thode iapinanjen advoji skrob, sade Iirvesoe kolitine leer STKLEKA Janprar comma Bobice se Korte | ao satin pel sit porodi Capua — fem spevlan rani fla nar fret tborovca, Yona seks br to od mesa dvi fhm, bein; a3). Cxtinrsi bun Sliéne se upoerebinea {pode sok oj do oto ym aepraviloo «2 obiéne Keke polegla Klcka Tngranat, sli |i my Jopor ons, jaf tatno ia ‘len titovira Cts). Velo Ysa polegtin granary ee Siew cveov rv seu parabu ix wiikon pata Korie 8 listovs, Pod fe bobien, Koj sx. java obigon “ea (2) te joes { ploviocmbnte 'y/CRVENA SMREKA— fx ir be riper exyetrae (eka, sei, planinskies njivama { livadarna § “ cab {iim mening, vek ac scam the, Como wave vel pove Sige ogromno kali. Mad, soto induct (4), brant ano 6 Prleda, tu oj oe lator Tol Saenz, poets ean toravianje fo metanhvariva, Tat" Mogu. de se opocreblavags ber ogeanitene {ne pono Opa tee fe oeew a eis om Hkodivom biljom, Na me tina 4 kojima se bujad jin © eco} Kolin, jedan Govek mode crvena borovies, mona borovi a sl 6). Zan ii omanje devo do 5-6 vise st kosim navile us- 9‘merenim granama. Slitna je pret hhodno} vest ali je vec { krup- nije bobicama ervenkasto- «tks tte boje. Rasprosranjen jeu Citavoa sredozemnom podeueja, a zalai 1 W kopaeni deo nate zemlje u sve delove koji se odlikuju vecom toploom 1 suiootsa (ere. sub rmediteraaske oaze) dospevajuél u visine do oko foo m aad more, U naiea primoria je velo esta fa kamenjacioa, u maki (Pe: forskom Aibjaku) ima degra ‘anim povrsinama, Bobic # mogw koristit presne, mada im je ukus malo prejako aconnatigan oa terpenti, ih kuva foe vod il eke, « takode| kao ‘atin rast jela; narotvo mes 6. PUKINJA — Jaiperar mac rcarpa (sh. 7), Sliema je pretho ‘rat al jo grane povijene pre ima zemij. Bobior al neko krup nije od bobies prethedne vest i Aad sazru signe so boje kao i kod prothode ste Rasprostranjens jc samo w prio balnom pojast primoria, ali je reda od prethode vrste pote eka od pea "7. BREZA — Berle wr, potodic Bete — bre (ole (ress, trie, flows rem, la Devo visoko do sy mys gator telom pototican preko lore, Ko ine feria lo clei; greice fl tanks, sarabive chvenkae tome bos laevis vel saobleno trogle «po iil ‘pist ZadLstomli cretou Pap 1 © proles, inovremeno ‘sa listovima. Rtste ase mogu da Tks dagatie do 10 cm 1 vie doko ttre te woje von Tibeieteacfeat jet boca podrata ce tae tne a be ih predea do. wacky 2 rane om navn, petkovors cris ett, eee. dea iy o8 vil fog proved {treatm mena beens po Sotelo scl popoid i sasvim adh lee a eer meavit st deagin dsb pove Ges et peeve toe a Pires Sat Intovpowsj gorkd Feet ee U pee prilkene tex eo oke cme | Boog ee bes og a foe oe. betel we clea Hleba a mogu die propre ao zamena haf Kad seu madi sallies bye ops hat (coda cane eet ee i eu foe i beove ex 1 ule 1 mote da a pie set ceva kao cop fo taliske tating spoon Oo fednog stable mat Gora mole da se dobije oven 4 tas soka; mcs Sore ge erie ee prodacima, vere iad wpore eraon i brezoa hors tleweas «nla lao trina Hib Slaw uportal matno amano me, a sede vse SMALJAVA BREZA. 2 ins pbc (pune enn, bers Crea), Rast veda dela ale Semlevplaninsiam Krew fo reetim fvlatoim fumama i 93 wtvarnin meta (sara Sheek feted peetkodes es 2 PATULJASTA BREZA ile ana, Rese 0 visokopanin ‘Kim prdelina | mnogo fe maie tx ob prethodne vine to, KOPRIVA — Uric divice, porodiea Urticartr — koprive (a fa, velika kopeiva, fegaviea, igoea Keopriva, Kropiva; sl 8). Visego: dilojareljasta billka. Mote ca faraste { preko 100 «mu visu. Stablia fe detvreana, Lixcovi sa sjoliko-dugulant, a produdenim filjasio krajer, po ivic: zupeast S obe strane poktivent su kratkim rekim dlakamsa. I sabljka‘Lstovi ‘brasli'sa jot | dusien, lomijvimn dlakam punim kisline koja ad leariva plikove na kodi Siti, ace fledai zelenkast evetowi shublicn Suu razgeanaty geordasta vast pi vehw stable ili njenih ogra taka. Cvets juna i jla ‘Veoma je rasprostrancna u elo} ado} vem, od nizina do visokih planina. Raste po zapustenion mes: fima, kao korovukraj_puteva,pesrevo ove mye oko aasla, crovs, kis) oprada, po kimama, motvarams,zapulte ry ava {vocaacima. toa Signe mestima, ceo wu velkor tposews aa jedan mesa Mladfedancl 1 linovi, bao i coved mladit sabia moge de x pow "mri dort vativa, piven, x adeve sy ‘takode mogu di pete ma li ‘uma. nue | sarleveal a prah mogu di se Cura a kes pote a mogai sve dae bon servi te rani ative, Ne Postojtopaseost dase samene Fekoa drugom Skodlivom bil fom vrstom mogu da se wpotreb- iavaju bee ogstigenja. Lissovi se ajvileupoucblavaje a prolee, hi hasnije, pi jeten nak tadnih ibojaka. Ne mestima ox Kojima se opriva java u veo} Kolin jedan Covek mote jedan Gasca eabere do «ky liova |e tk oveaka. sable. ‘Sino mogu. dt 4 upotebl aw filet vate kopeva: Tu MALA KOPRIVA ~ Ur ‘ioe ares (Sitaa_kopriva, grtka Kopsivay Tako je veoma tsps teanjena w tan Jednogodiin fe dele bike. Map je od elie Koprive, a nurse do Go em roi a Jost. 1s LJUTA KOPRIVA — Ur sea pliers (Acoboa koptiva, vep fia). Jedeogodsoja je clare bills, mrprostanjena wpe shim pede topijin dow ‘ma Makecoaie 1s. STAVELJ — Ramex erp, porodia Pebypmarar {polis ze, konjki val, tele, ave) aL. 9). ” Vilegoditnja je zclasta biljka, loja saraste od so do 100 em, 54 jakom, slabije razgranatom stab- Tikom. Listovi su duguljasty psi zemlju veel i is, a uz stbljku {ij malo manj. Sv listovi su po ivi) Kovediavo naborani (dl. 104) Cvetovi su sitni, zelenkasti, mao. gobrojel i nalaze se uw brojaim lasastim cvastima pet vehu iw ornjem dela sable. Cvera june ala. Rasproseranjen je & skoro celo} ado} emij # vooma je Cest od nizina do oko 1500 m nadmorske visioe. Rasee po svetio i vlan ‘estima, oko potoka, jarkova, aa ‘apultenim teavajacima, pabojaci ‘ma i ajivama, festo kao korov i w veto), holt sakupi do. kg uporrebljivih li ‘Slitno mogu da se upoteeblie vaju i listovi i soa delovi od sledecih viva 4. POLJSKO ZELJE — Ru ‘mex paleber (jut, livadsko 20 Tye dil bliewa; a. tob). Respros tranjeno jeu veéem dei male emlje, a raste po mestima gde 1 peechodma vsta, 13. STAVLJE — Remorse Mladi listovi mogu da se upo- geinar (divi devel, vagina, avs Lucbljavaju a2 speavljanje doebi, toe). Rasprosteanjeno jew sk wari, pleea, a nadeve | sl, | t0 0 eeloj naloj zemll | sa slimy ste eogranigeno} bolidai. Skupljaja mista ea kojima i prethodne te o¥ ranog protec do kraia maja, vite pre nego sto se razvijecvetna stub. x6. KONJSKI STAVELJ Fitka, Cesto mogs dh se koriste i Rumer sbraifolar (kositak, tava ad listovl koji inbijaa kea- od koajiaka, Konjsko zelje, uli jem lee illu jesen, narozto posle jak; sl. rod) Naraste | do 120 em Kofena ivade: Na mestima na koji- u visina. Listovi su psi zemlj ve sma se Seavel java u veto) Kolin, iki | éesto pei dow ervenkasth ina jedan éovek moze za jedan éas da dutim peteikama. Veora je ras 8prostranjen skow u celoj mato} i, od nizina pu sve do bli: om nadmorshe visine. Raste fog slifnim stanifeima ax koji i prethodne vree 17. ZELJE — Ramos patient. mo zelje, pow saveli, en glesk’ spanae, sepsko zee; sk 0), Slieno je prethodim vrstama, aie goatno vec | mole da natant preko 2m u visinu, a, sablika ‘mote di bude debela io prt. Resprostrasjeno je u voter del fae zemlje, aarosto w jab, predelima,a saste po poliima ise Zien, pa Cai po vlaznion messi, esto w bliin sel, ts. VODENO ZELJE — 2s ‘mex Ipdroleparhun (vorden Save, ‘eéai Save} vodeni konjstak), Valo je visoka i sazna moevaraa biljka Rasprostranjena jeu vedem dela eae zemlje, rate po veoma Wiab fim } motvarnim mestima, bara ma, stajacim vodama i siénim me stizna (Lt). 'y, PLANINSKO ZELJE Ramec ips (pleainska kiselica, pk zl, alps Stave, plutur, ravent, saglina, vet; sle18). Vi Segodiinja zljasa bila sa seas ‘nom sablikom, koja mote da naraste ido 2 «visio. Przemoi listo su veoma veliki, a mogu bist degaeki i do 50 em i veoma firoli, saobljeno-srestog. obliks TRasprortranjeno je skoro w celo} fnafo} rem, (ro sumo w phinin skim predelina xl oko 1300 do blim 2jco m nadmonke visine Raste aroéto a mestima kuds se Keei ili mdeiava stoka, oko planiaskis patos, corova, x tuna, zatiza oho planieskih poroka 4 po drugies planinsie vladnim imeatioa, estou veoma velikoj olin, pokrivajudl kathad ue prekidnom cilims povetinn od po. Vite eka, Suavien mala, jos pomalo uc. least listovi else irdane’ mo dla se upotichijavaiy ea spremanje mebacil sata, 22 Gorbe, vativa, pres, nadeve i sl, Takode mogt dda se Kiscle kao kupusi dase ostav- Hiaje ex zima, Beru se od cnog. proke ie toku eclog lem sve do Keaspe jeseni, budud de 24 Sve 10) vreme izbijaju eaknadnt mid i= tov Mogu a se upotrebliavaja er ogranitenja, Saif Hstovi su lerutt magorki Na mestima oa. eojiems se Diljka java w velikoj olin jedan Covek mode w prote Ge ma jedan Gas da tabere $k upoceebljvik Ustova i tadanale ig t= U Leto‘ jase skuplanie ide spo jc, posto moraju da se odabera samo eajmlad:listovi, Koren sade A skeoba, nebo Secera, tanion i Augih materia. Mode di se kuva lupoteebijva 2a jelo, fo. SCAVLIKA— Rams aque iow (celiki Seas, vodert aval onjski Si, earkave,Stavol), Dos: fa rasprostranjeat nay 4 aate ukej veda. Pazaja! Sve vee sash 2clia upocebjise su za jelo tne posto foparnose da se ramene an Sekom Uagom dkod\vor werort. Je dina nepovoljaost je w tome i nicke vise canije, 2 neke kasnile pontja nagorke il gorke. Zato {reba bead fo made listove i Tebojke, ali imaci aa urns da je ron zea samo nepriaena, & de Mihoaliva, 21, KISELJAK — Rumes ac 1a (kiselca, veiki kien kisavec, Ajdovec, Liselea; sl 13), Vegods. fj zljata bij, koja mote da na tet do too emu visinu, Sabijka Je urdu izbrardana, ésto je crven- laste boje. Najéeiee se ig jedaog Korena rurvije po vile staiiea Listovi au strelastog oblika, Mao fpobrojni sisi ervenkast: cverovi Alofeos su u merlasu cvast prt veh Stabljke. Cvera od mata do jula, a Kata jpo dragi put jesen. Rasproterinjen je po celo, ago} emi, rate po svetim | viazin livadina #eeavajuciera, bli 90: (oka, po rethian itraeljnien Suen ‘skim proplancia 1 ruboviea velit fuma, Cesto mote da se ‘hale w velkom mnodtvs, ako éa te livada u vreme evetanja bilfke Mad tt tw ploy ity sae Up ljavaju se svedi za salatu ili kuvani 2 Ca ate, peace 3 Shek mela tpn “seu iegpovee Zo wrath ORES cone Eat Soe be a Fs sro tt ta ferro Site a own lt °F wane maseryax — 2 sat sr a th, Ft eta tp tne fp eth i Se Tan pe aon mene pas te es eens jeeiea! wieder Heh RSs Pema et Speen are incu ea op “Satan Alas, ai foot ge‘coskot (pit roskor rik, pth dvorik, kameniac, teoskovac, krupaik, molava, prc dresea, sreskovac, eeuskavac, et lena eusomacs; sk 13), Jednogostisnj je elas bilks, sitta, ceugledna, najéetée polegla po zemli, veoma razgranasa i ean: ovis sti elipicno-kopljas im listovima ra seavien rackoy petejel. Cverovi a seni, eesti, Peleakast tl bel, Cvees oa kes prolea db jsens, ‘Veorsa je rasprostraona bila 1 celoj naloj 2emlj, od rizina pa do oko tace m audmorske visine, Raste na poljima, niskim tavoja ima, wet) puteva, aa sazama, au pustin mestina — svada gdo 36 gaz i gue salno gaderje onemo- frucava drugim teavime de se od de; éesto obrazue nepeekidal ge liza, Mad listori i mbidi sotait ye stabljka moga da se upe: teebljavaja 2a speemanye mani ‘alta, Corb, cari sk Na mestima fa kojima se workot java u vecoj ‘olin, jedan dowel moze va jedan as du abere do 1g sth listova ‘ovtiaka sable 6 Mogu da se upottebljavaja isle: 24. LISAG — Polygonum pers aria (junta, prasevinac, andre sell, broskova trave, kolerens sh Jednogodtiija efjasa bila, vi soka so—fo cm, st razgranaiom lankovitom seablikom, dugalias tia, koplistin, priliéna Airokim lisovim { zelenkasto-belim ik ct venkastiz evetovima, Kojt ssl Zea Klas pri vehw ogranaka stay Ike. Cyets od jla do seprembra, Rasproseranien je koro po eel) fag) zemlja raste po viaiain rmestima, oko ber | moevara, po jarcima uk) puteva, potokt, a abn livadama, po svelim aia: skien Suma i slgzim mestiaa, festo u veil} koliin Mladilistow {soda ovrici stab Ila pre eveeanja mogu da se upo- ticbe 7a spravl orb i variva 25, SROENJAK — Polygonum biserta (stant, trava 08 stdobo- Ij, 2eludaja,jemnen, stéano elie; s"13) Lintovi su ans Sie a do jem dels sudavaje seu dein, ‘Crecn stabika je dost Soka, 4 pp veh aos Klasastu evast od fica ruiiéasch everova, Ina oveet knuglast podanal, Raipeoseranjen je w vecem dela nate zemlje, po visokim bidima planioama, a rase aa viataim liea- tama iw uvalama, gest u velikom maokeva, Sasvio lad! scowl { seablike mogs da se koriste kao salata, = bei variva 26, PAPRAC — Polygonum fy ‘epiper (papria,paprent lisa, vo- ena bibela, vodens paprika; sl dlodaje se saltama, Socbama i va five, Seme mote da se upotre th kio ramena ma bier. 5, MALI SRCANIK — Pai jon svipram, Vibegodisaa bil tera jojo i koplasti lista wim, Raspeoseanera je oa sie fasim vedmn pluniaama, «taste tu pacitakin vada. Koren deh dostaskroba {tania {onuten | tamleven moi da 4e Kors ‘pavlane lala, kao dodaak dew ign blcbaicssiovinam 1 aL Od Korea se kuva t uktsan 3) kao saricna cuskom js, Ss ALPSKE SREENJAK Polygon alpine, Im ee eve tove | dagulasto-kopjate love iste at plaiskin lived keamenjarina svi asin visi ianina Listowi i ogai delovi Seabee sadete vitamin’ C, peo teiea{ deagh materia. Moga da ). Slidan je lise, soma je malo jl sie od ajega, a fase na siéaien ‘taniftima, Cela bilfka ima papren kus, Uporeebljava se lao satinse uponteljvaja a eaana, Sorte, ‘ita | kao tena 2 1), VIJUBAC — Polanco rabatr(papueae, pee, da). Sebi se eae pow po ‘lu Rasee po livadama & pole Respronanjen je skoro po eo] nal amie Mla stout te upo trea 2 Coe vativa.S deh proteng sro mas0oce | Spoueebava sem spremane hula Peete w bratao eH Jo. BRASNJENIK — Chen poli bows bari, porate etree pcs i spanad, ciganallsranae, drop aor al 7) Witegod alana bik, koja naan ol o do foe, st spraenoe usr sablikon tial agranaton, pola ce ‘okaxorn Lintowi ms amoorse te bole koplsto-rouglst, pr nl ish duge pete, x gor aya ao brattorn pout. Mao- fobroja sim. newpct cvetovi Eelgastorcenkase boje lose! Di ns sable Klmot evse Gets od at do oltabra Rasprostanen fe akoro po clo aaSoj nen od beds predela pave do pelo 1000 m nadinonke Wisin ge mute nu dbrevitom {yeni oa estima ga re Ge sadetava sto, oko ota ican samara (kana), torovy, © kala paciskih atc.) oko potora, pored putea | nt Sige mestioa, gst velo, Keli Madi Hanoi sot. url stab ‘ia epoca se a sea the tof, vane, pies, mu caeve 15, sami, jo bole, pomesaai sa drugin divi povrder, Nog da kore od pret dost die lea, kof a sn ok tid labo woe Uatorl inate san Uo pots grt Img Savi a pro inhale pe azine liars duoc pede ka arg, Na mee Sin kojins se bad ali 1 retool jedan Gove mode sj un de ners do) i Spats iat dlova Moga s upoweijra hea ognize Ne powoj opsnom dase munca 2 aekam aifaam Skadivom bl Stes vstor, a bea ko ale dur posal ove bike ke dh fe mien odin bilan ‘divas pepo (Che pala tari) | scaieom pe Peogcn (Clhopadin iio Tie sls ovovn, a inj op rijacaa eitis, po éeme: ih je lakor ravlikovati kad se rastliaie cued. Pe tao bradojenibu. upottelj aja se. sledede srodne. vse: Nt. PEPELJUGA — Cheropo ino elbam (bela lobods, jue fmukave; sh 18). Jednogoddaia Pelnsea balla. Seabijiha jo je us pprivaa, do t i visoka, st dugulia: Srovajlikim listovima po Avie rec ot ejednako zupeastim | po povrtini beadnjastim. Cvetovt Siti, zelenleas! { skupljeni w St folike i klaaste cvasti Cvetajuna ‘ula Veost. je exsprostranjens kao ocoy tly atl} nem. Rese tx nia do visoko «pacino frissevima na plodaoc zeit Mrogatom mincralnie soli, apuitenin arama, oko tail, fm dubai {drag espe tim marina, oko oprade wha Mad lstovif sotai ove sab ike a of davainn upocebavas aa sprang Corb varia, pices io Kad tea, necks 9 Nemertina on koji poping java vedo Kolin jedan eovek node 1 jedan dav da sukept do 1 sporreijivi delova. Blogs date Lorie bee oprnizenj Se tre pepeluge sade xaataa bol finw ears lenin bide, proeing, belanéerina ide i od thina jc, maroc u vem glad bilo upertebjavano. m2 dotssje trates aa apremanie Weba.Po neki posacima, upouebavelikt Holi bron od. semen je preporuciea jer mote da bude Meoahiva. js, BASTENSKA PEPELJU- GA — Chenin palypermam Liscovi sa joj jajoliki, dugulas, isu iearito benji bee aaro fitog su mis, seablka je eazgen fata, visoka yo do so em. Stara biljka postje ervena. Cree jura | jul Rasprosteanjena je u celoj aafo} emljy od izina do arednje visor Tah beds, arate po vlagnim mest rua lio korov, ma reénien osteve ma i al, éexo o veliko) olga Liscovi se bez ikakvih ograni Zenia upoteebljaaju 2a Sorbe, va fiva pres. 3) MALA TURICA — Cie ropa morale (eala pepeljyga) Jedaogodisoja zeljasa biljia visor 1 o,— Popetegn sskx do jo em, sa amnom sta om i rombitaim liscovims, sini ccecrovi sastavlaj Sito evast. smu. kao | prethodae dve vest Smatta se veoma hranljivor ‘jeni miadh listovi i sodel ovrich sabljke uporrebljavaj se za sprav- Hjanje éorbs, vativa 1 pirea. Mog «la se koriste ber ogeanitenja. Se- me male turice takode mote da sludi 2a shea. 34 GRADSKA LOBODA Chenopedinn srbicun, Jednogodis- fj zeliasea biljka sa sjajnoen stab- Hlkom’visokom 30 do yo. em_ i twouglastm, rede rombinim lis tovima. Sita evetovi slodeni su i vebu w Klasase evase Rasprostranjens jeu vecem dela nase remie, najéekée kao korov, fa slignien resin. kao | preted Mlaci delovi biljke upotebiia: vaju se kao salts, 2 orbe, vas prea a ss, CRVENA PEPELJUGA —"Champotin rabra GvEatie jagode). Manje je rasprostraniens prethodne vee, a fase aa she ni estima, narotco ke vode, Mladi delowi ‘lhe uporsebliavajs se kao salata, 22 Corbe, variva i ee LOBODA — Arise ber. ‘exss (velika loboda, lobuda, 1: deta Johoda), Keleurna bil, all je veoma ext slugyj da se nalazi podivijala daleko od mesta aa Kojima je bila gajena, ako da mo- fe na mnogo mesta da se nade kao Mladi delovi biljke, « narotico liscovi, upoteebjavaju se bez ake og Ogranigenjt Kio salata, ori, variva sy, LJUSPASTA LOBODA — Airiples nite, Jednogodisoa. 20 ijasa iljla, = sreolikotrouglase tien Uistovima, po. ivielvecinom: ja ‘Raste po. cravnimpovrsinamgy vetem dle nate rij, vslavaot ©" planimkisdlovima, Sox Mad licovt mogu du ve upd techjesit mt spraviaoje via sho i, a ino tak tn orbs vata i eee w me invit oa deagin efi vaca Na ment pe jee veg olin joa ovek moja toviea koji su d fs a sakupi do 1,5 ig lscova. Ne Pposwoit opasaose da se zameni sa Rieko kodlivom biljaor vestom s0) PLANINSKIVIRAK homili alpttri, rast uglaw.en predliom visoldh planina, po planinskim pasnjacima i livaduma, Shablike & peteljbe listova su ob- isl pileglin dlaicama, listovi su Iubrcfastog obliks,aajile do po Hovine krpasto iadeljent. Upotrels Ijvaju se kao i listovi prethodac S) PETROVA Diora, poroicn Recaree — tbe {ervva celog sveta, keaviea, velika fskorien; sl. 48). Zaljasa bila, Koja mote ca naraste do Go cm Wisinu, a kepasto irdejenim, a Togled’ geubie listovioa cari felene hoje; evetovi su 2usi, a Kupleaiu vitke grozdove pei veku feverne stabljike, Cveta od maja do Rast po eave povetinama uz Ivice Suonacaea, averlin eckien Famama, okra] sciaa, od oideg pba do stedajin planina lo Jase m sadmoeske visine) Mladi listovi do evetania biljke upotreblivaju sea spaavlanje Sieaminskog djs blage arom Tho povrée, u medavin sa dra pelistim biljkams, 2a speavtanje arbi, varia isl Sa, DIVEJA RUZA — Boss ‘enna, porodica Rosaese {asia ua, fipak, Sipkovina, Sepu fika; al. 43). Veoma razgranato {ible obraso jalim eraovia, koje fuaraste u visinw doy m, sa vide povijen grama, sa eeparno perasto Fadeljeni listoviesa, eit su liste vila, po ivich zupeast. Cretovi sa vel lpi suitor it bell coma prjtiog mit; ever main uaa. Dlod je jsoiko-dagulast (Gipkini), 20 jp eacandaxocerve Dehoje sano on dug seers scptemibrs Jo oltobe Baste baju, etn et im sucureimy meds abuaje, tra) putea sae, od san do scodajeg planing poss, sho to clo} nal ze Mla listo se uporteljvaja aa spravianie vamienklh jee, Zc plodovs 4 takode upotte favaht me spevlaie veoms aks fog | aromatignog viaminakog & jets (ou vtarinsld once, tence, dtc, dele druge sat EE. Na neti gee ive dt tata kad dobro rode, dan eovel mote m jedan cas dk aabere do $x plodows, Ne poxtoji opasaost ”vile, uglavnom s wspravnim gre rama; listovi su neparao perasta indelieni, po ivid plicko nupéast malo ila. Cretovi su bli nepel jatnog miisa, grupisan & sttoll vast; evetaj steno maja Pld je dost sitma bobiea, kad uti svetlocevene je bojes sazteva sep po cael tHatkasto-takisela 1 nagorka, all pose slane i prvih meazeva 0 ves Tikoj mes! gubi goréina Ravte po fumanma « planioskiag peedelims w skoro celoj mao} ze Hi, sem w ajjetnijien delovion 1 vojvodansko| ravnici; im je a bedima oko. soo. m_ nadmorske! wisine pe do rg00 m, Cesta je dosta brojaa' skoro svake godine obilag tember do oktobr Skodljivom biljaom vetom. itso gorki), moge dase upocebe 8), POLJSKA RUZA Rose % spremanfe vou tajevs | ma tao | peatedsh vrs al cache #0 vote, nevtho u mcievialil copie eae Aion divin vom Ceitaminskd Se. PLANINSKA RUZA — koncentmt, diemovi poke! ish) Rest pending, Raste po plain. Ne posto opssnost dase zamene skim fumams {im artorwbiaste 8 kor slinoe Skodlivom es i ervean create tom. Na meson gee se ji 5). ZIMZELENA RUZA ess uemperiens,Raste opti, predelina « narotio w priori Tistovt a joj semen, koi 1 obe strane sa Wh ruta upotreavaja se on ist atin, $6. JAREBIKA — Sorbus a sper, porodicn Reset arcing smediikoving, re 45) Omanie fumato devo, kof nate do to metary, fetko ineito sy ate ecem broju, jedan Covek mot De eden das ce nabere do 3 ky plotova, Sy, BREKINJA — Sorbus rr Prins, porodica. Rovere — rate ck, okunja, brekulj, makol ea. 44) Visoko fumsko devo (visoko do rm — rede malo vite), jako raz felis oko to em, po iviel ws epatt Inejednako krupaije rupees C¥e wt su bel, sito i grupsani na ‘Uugackie pexejkama, everaja ma 1 do juna. Plod je duguljasto-ok fuglas, dogadak do #5 x, tajpee evenkasto-tuckast, « katije, kad eri, pontaje seed sa beicasti Raste w velikom dela jew Bedski ij i toplijn Sumama do visin cd oko 500 m, narotito na Keed Djaku, na sundinim | suvljim mes tima, Plodovi sadrie dost tanina te m4 opori, ali pose sane i prvog. ‘urra portaja veoma ulus | pod secaju on onudaule, Moga de 90 bru { ranije, pa da se ontave da ‘ugnjle. Uporrebljaaje se a raz te aging kao dumsko voce. Sa jedoog drveta mote da se nabere fo octoliko kilogram plodova Ne postoji opasoost da s¢ zamene 12 cekom slignom skod}jivom bil 88, MUKINJA — Sorbar aria, porodica Rerrtae — rate (ul fica, mk, mok; a. 43). Vel abun okojemariste do tom nom, Lisrovi 48 eelovit, oko 19 (odo 4) cm dugathi, a do 8 cm Hicoki, okruplasto jai, po ivi apts, x2 donje strane belias Mnogobrojai bel evetovi sloteni2 u mastente gronaxe cvs Piod je bolita, velltine | oka krupaog.grska, Kad ze ( cobra, Sveti jeervene da ceveno- tarandbate bee Uae po reskin sein Suman, fu steajcima, mad ret Sa em, oa suntanim obtoncina, po bodkina fvadau bedski pln skim peedetina,najesde kre. njatkim teresa. Cesto se sede u fem broj lod je dons, etna, brafoae, akitclosladaniay, a pode soe i'prvog mira fe satan uk Mose cise uponredi kao. dive vets, tl wd zim plodoria. OM ngs most thse speave veomm hraniive kate; a: meio beac tebe <2 taciaje Mei S eng drvera {roa} godin mode da nant fe ackoiko kllograma plodova Re posto opasnost dase zamena fackom iene. tkoiivem bi om 5, DIVEJA KRUSKA — Pas Dieter, porodca Ressnar — ee. reo, ke naan do 19 m vsine, 0 avijesom krunoen 1 vetinon pravnim gear ogra ith ort mvc, Lito uj Hk nisu yell a 0 gorne sane fu plat famnordet,«s donje bled Ceetovt a bel sa test vena petnicina w ted, gr pial po ackoiko ca. knjevins rath Iecorssus crea od ae ‘pala do stedine maja Pld. fe ‘ogo maa nego ugatene krlke, ote kar Shae 2elee fe hoje. Storer sepembea do oktobea, a 58 4 Raste u redken stl Su po ivicums. Suma i Samarcima, od pobréa, do sredae Planinskog pojass. Cexo se jednom mestu alae vile stab Prodovi sa, i kad sazeu, de vedi § opory ali ad preana, a ae ‘otito kad gale, eon au uk fii slatki, Mog se upoteebit ‘drugo vote —prese ila ral nadine spravieni, 2 takowde x2 ajih og pravii koladl, mogu smefadi a deugim hlebnim sitove fama 2 sprivijanje blebs i aly Sa jedoog drvera move da x aber # do 50 kg plodova 90, GLOGOVICA — Praca porodica Rowaceae — ube livia trnovina, pirakant). Dost argeanat tua, koji aarite do) mu visi, a2 eenovitin grants ‘maw mali, kotastin, po ivieh fase kostuniet velitine krupaie keatka, koja sazreva od ota So decembra, Ruste u peimorju, a velo Stato a ‘eu po parkowim {caseljimes vam rok boca ‘Mesnati deo plod je bratsiay, sialo opor i mote da se kovist wt jelo peesan il priced ns saalitite fatine (lao melavina 2a marten lade, 2a Spremaje kaa, bleba i Veoma obileo todi, a mode da se pere tok cele’ zime Prben seenenke slide kao eamena ra ka Ne mote da se rameni #4 ackom sliénom skodljivom bijkora even ino moke da se zameni s glo fgom, éii sv plodovi netkodlivi 1 ‘Bhode jestivi. 91 CRVENI GLOG — Cratw- ys sxgecentha, porodiea Rosaceae — fuse (glogovae, bel ten; sl 46). ‘Ovedt bun ill nisko devo, koje fuaraste do § mu visinu, s2 veora fazgranator Keoom i dost tmo- vim geanama, Listovi su velki do 4 emi duboko urezani a eet fo Kepastih nejednako rupéaseh Feanjeva, Cverovi su bell ili ede feast, geupisani po akoliko w roku’ cease; everaja mala do juna, Plod je bobitaxa kotcunica hoje Sazreva sepeembra do. ole rola ‘asteu svete redkim Sumama, po Sumaceima,ivicama Suma, mel Sivunjem. Veoma je rasprosteagien fo skoro colo) sao) remlj, od Iivina do seedajey paninskog pova fy 4 jvlia se poyedinatao ili po nickollko peimeraka eabliza Plodov: (glogini) su brains. malo nakisel, Mogu dat s¢ upotre ng geatks, kad usti ervene og, sre osraye ye bee ma jlo presi ili spremljeni na ‘aide natine, a osloboden! kot fica i kao sirovina a2 spremanie vib kala, leba sien Jednog stablr moe da se na bere po ackoliko lllogram plo: dovas Ne postoji opasnost dase ‘ameci a Bekom sliéaom skodli- om bj veo 92, BELT GLOG — Crataequr smonagya. Raste ea slignim soestima Kao 1 prethodan vrata, a moze da poraste i neko visi" Listovt 1 fekto. dubje usegeni na rednjere, a cxetovi det sien od ervenog logs 1 razijaju se kasaije.Plod Je tikode erven, a sade samo po feu semenks, ok prechodaa via ima po 2 do s_semenke, Upoceebljava sea ist nadia, 98. TRNJINA — Prana spi. Porodiea Reraat — rte ($e nua, ern cena. 47). Naa, jako razgranat i gust #bua, koji naraste do's mu visu, Listovi su malo laduteao — jajoiki, po ivi sao ‘rapéasti. Maogobrojei_sitaibeli ceetovi, pojedinatai ill po 2) poredent su dud gran: uu “prila do poterka Plod je plavigasea ct, velidine ke igruka, po poveini posta sivkastim pepelikom; sazreva feptembms 1 oktobru, a 2rel plo dlovi ostaja dugo ny granicama, ‘esto eee zine Veoma je rasprostranjen i caste pojedinaéno iu vecem broj, gest0 Wmetavint a daugie abunjen po. ima, u retkien svedion tu ca, po ivicue Suma, key) reve, ograda, ca Karena 4 nim mestima, od eizina pa do ”Prsko roo m nadmorske visine, tine sing grafks, sot i kad sau Pod je mesna, slakasto-aakiseo ©, ere je bye veomt opor,a pos slane {prvi Raste'w jazaim, toplim predelil mrazeva mnogo je ukwsnli { ima ma, poschno u priaory mac sf nie oporoati, Mode da se upot- mesimigno scede i'w kontineatal Ichi svet ili suéen m1 jlo, 2a spre- atom dela nate zemle, naroeito Aa smanje Gjeva, kompor, za cazce kisi, ge se aala oa suadanie votne prerideviee | sl obroncima Plodovi, Koji su dost slat Ali nagock! | opod,retko © up reblavau uelo pany vot Ge Preruea! { u melavicd 2 doug ianje vocnih Cajeva, a 9), DIVIJA TRESNJA — Pr sat era, ‘porodica Reser 9 ‘ue (drole, era cela). Sum flo drvo, vsdko 1) do 20 my i tether Krusom. Lintovi va jt “dugulst Sa dah ekn lk saietars, po iil zupeash eon epi bei evetoi eli se rovtemeno 1 Tnvovima, Ke jem april do pola maja, lod je oleugle Kestnies, dot ea Pre ad (oo Taste koro u econo rer i to po meloviian suman, A ‘elt fedien masting, po Aaa fa, na rubovion fon, ot el ‘bia 'do' oko 300° mvisine Pod je sldak, neo aoc f $4. MAGRIVA — Pram mabe- malo nakiseo, Upoucblave 3 kal 4b, porodica Rosset — rate (eu. tumsko vos — pres ssa x {ei). Vee abun tk omanie devo, iemadine prenidcn do s'm visite, a Sicokom retkors 96 BAGREM Rabie pam leunom, Tistovi su tamnorclenl, draca porodica Legume sii, olo 4 cm dugat, okzug’ mahanarke (geen, egrets, bela itstojli, po vistas supeas- bmgrena. ti Simi bell everoui geupssai Sucka devo wisoko 29 do 34) su Stole grozlise cyst; m/s retkory Leunom i granana ‘yemjs ape do maja pre listanja basi een, tout a Repaen Pod je olrupiasa Kottusica vel: perasto dele. dugatkl 235 6 ‘an, sastavjeni od 9 do 17 jajolikik listics koje 4 po ivick cel, Brojas bel, veoma mitisal evetovi slofen’ fo u viseée grozdaste evasti; {aj ajer maj i poceekoesjuna. lod je pjoseata matuna, dugatks J do to en Poceklom je iz Severn Amerie, flakle je davno preset | veoma falicen po Evropt i nafo) zeml fe danas, ca mnogim mestima, 0 finjavn ‘cele Sumice, naigeice po favaicema, w pobedi iu doojen planioskom pojans, aa peska tl peskovitin eemljifio. Cvetni grozdovi miogu da se Upotche a testom [ deserom ra fravljenje pefenica, signa pala fjnkama, 2 od suv evecova spray Ij se ukusas aromatiéan Ca, Sede iimekane muhune sadeée heaalive materi | mogu da nadine konzervisi, Se me vadeti dose belanteviaa, pa moze da se gocovi slo pasulj, ada je ule, koga ima u semen, tnalo nagorko, Od semena takod mote da se dobije bean, of koga mor da se speavjaju kage i heb, farotito ako ae rarkitim poscupe fia iz nega odstrani ulje. Prope ene zecle semenke su ukusoa 23 mena 2a ka. 97, DITELINA — Prrals bi uminora, porodies Lagemingsee mmahunatke (velika moda detlina, Akecina, modra evita, djrelnji; #1 48). Viegodidaa zeljasa bila hoje narasie do so emu visinu, Siabijika jo) je obrala rtcien ma Ijuma, Listovi su erode, kao deteline, 2 lisidi sa po ivie cei jb Cyetovi su dosta vel cxetaja od mares do maj. Ras toplie predelima, aaroeito u prio. bualskomn pojas peimonpa Miad: prole izdar { listovi pie evetanju bike mogu da se ‘pottebljvaja kao povece-sa spray Ijanje éorbi, varies | pte, sam jot bolle & mesavini sa drugin zeljastim vrstama, Ne posofi opas: fnost da se zameni si ackorn sie ‘om Skodlivom billom; ode da se rameni samo 1 detelinom, Lo} je etkodliva i eakode_jestiva. 98 BELA DETELINA — Tr folam repens, porodica Leeminae ‘mahunatke (puzeca djtcina, lest ume dete; sl 49). Videxo- digaja 2alase bijka aka rst, su dosta razgeanatom sabljkom trodelnim lstovien, Siti, bell, 2 prod precveravaaie bledoeeven 6esti evetovi slodeni su u loptaste svetne glavie: evetai od maja do augusta Rasprostranjena je po livadaea i palajacion irom cele nase zem Tye od niin pa dows visoko Planing; esto se javlla w velicom maoievu, poksivajud velike povr Mladilistovi mogu da se korste kao vitaminska sala i -povice, ajéedée uw melavini sa drogim elation vestama, a moge i da se Kisele. Ponegde sj evetne glavice ‘uporrebljavaju za kuvanje 4 jelo Takode se upoteeblavaja i moo- ae druge vise detelina, Navescemo eke od nih 99. BARSKA DETELINA Trfatiom Iybridum (evedsa deve lina, izrodica}. Liske ove deel su jolie, everovi bel i euieasti, 2 kascije tami. Rasprostranjens je po, livadama i psSojacima. a ‘ajvecem delu nate zemlje too, LIVADSKA DETELINA. Triflinw pretense (cevena dete Tina, Kravliaéa, decla). Nien ite tow! obiéaa imaje bela pep {vetovi su grienizmocreeni; veoma je rasproseranjom po livadama ppaSojacima skoro cele nate zen: Te, « mesimiéno we | gal tor. NOCURAK Halen porodica kipravia fa, vebovica, svilovina, pede st 50). Vieyouisja zlasea bile, visoka do jedaog metea pai vise, ‘4 uskim Iatovima veoma slit wrbovie, od kojth su” prizemnal poredani u krug oko evetne stabs Tike, goenj su naizmenicno obeas sli dat seablike sve do. ajenog, veha, gde 10 nalazi klasasta cvase 4 brojaim rubiéaso-crvenim eves tovima. Cveta od june do avgusta Piod je dugséka usia mahura, i koje posle pcan Ispaca seme st bela svetlatin vlaknioa. Veorm je eaprostranjens bile sim asin krajevina beds predela px sve do. oko 2409 a udmorske visine. Raste & retkith Sumama, ma proplancima, po ivi= cama Suna, na setinama, krgevia= ima, narocito maogo po podaritd: ‘ma, uz mee, puree, wkaj sums ‘pruga i na slienim mestioa, sto 1 veoma velikoy holt Mladi proleéni izbojc,so8nd ve hhovi stabijike, lad listovi {pri emai isa stablike, upotrebjavajy Se kao rana prolerna alata, atk de i'm spravianie éorbi, vate | pie, naléeige u mesavioi st dr ‘gin divi poveéem, Mladi izbojel Chameed thereon — vebovnice mogu da se speavigu kao sparghs Mlado korenje se take uporreb- Ijava kao tpargla. Rezvijen! koren, frotito u jesen, sade ose skro- fh, zatim Secera, tanina i dragih materia t mode da se uporrebijaes 2 dobijanje skroba, kao hlebna Sirovina i al. Listovl se upotre- Ijavaja kao zamena i falsiikat rus hog aia. Sei delovi mogu da se ovis ber ogranigenja. ‘Ne pos: {oli oparnost da se ramene a8 ne om drugom slitnom skodljivom biljkom. Na mestima na Kojima se nocurak javlja w velikim koliina ima, jedan éovck mode za jedan €4s cde sakupi do sky listova i do§ ke tulad izbojaka sa veicima stab: Ik ili do 2 hg Korena, ox, SUMSKA. SVILOVINA Epileicxr sectanam (barske srbovies). Mania je od prethodne wrste | ima keace okruglastie hi ove, Rasprostranjena je w sve) faim fumskim podruelima, od stedajih brda do vison planina, fade rate w metovitim lisesi i ldéarsko-Setinarskie Sumama, i pod neito rede, sklopa drvecs ina rogalingsaa sa mane trave. Lis {ovi moga da xe koriste od proleés psve do kasne jeseni, a upotrebia: frajo se kao slat, 2 Goebe | waciea ‘kao zamena 2&3 10s. RUZICASTI NOCURAK Exilobiae rseae (ervesi noe: raid, Rasprostranjen je skoro elo} nal} semi, 4 raste po vad ‘im mestima, pored jaraka | Tistovi su mi aa dost dugatkim peaiams, sabia wos i ata. Crerovi sa maogobrojal | Bledorutigat il belidat 104. DREN — Cornu ma, po roca Grnaceae — dtenovi (dre Djina, drenovina, drenak; sh. 1). wun ili omanje devo, koje retko raraste vide od J m. Listovi una keatko} petelici, po obliky jaoliki i elipaénl, po ivi cell, pet vehw user, dugatki do ro em isa obe strane malo maljavi. Cvetovi su sitn, uti, mnogobroja, gropiseni UW itivove, Cyeta rano w prolece pre listanja Pod je duguljasta crv fa kostunica (drenjina) sa évestien 6imesom, koje swxreva krajem av usta, slarko nakiseiog je | ponetto ‘oporog ukusa, a kad prez! sasvim je mekans { gubi oporos., Rasprosernjen jeu najvocem eka cake zemlje, od sizine do sedojih planing, 2 ponegde s¢ i ali Raste na copliin i svedilies ‘estima, u eedie furan i po hhovo} sie, medu Abunjem i po iviesma livada, a shuajem obras lim kamenjariona Zreo a aarotio presteo plod vveoma je ukusas i pejatan 2a jel, [aved i prctaden; apotrebljava se, fam iw metavin’ sa deugin dv Ijin plodovims, za spravlanje pee mera, marenelade, 4 mote 1 de se sui 'Guva ma zimu te dase upotee Fjava kao suvo voee ill za sprema je voenog. fa, ros, MECJA SAPA — Fer am iphonslun, potodica Umbel erat — setae (meds dlan, med veda stopa, deden, planiaska perc 6 inka; a. 52) Segodibeja ste do Dvogodisae ik vi asta ilk, koja eo. pa i zaacno vil 1. Listowt ‘elo veliki, Repas{ iedelen «pu upeasti, beapavi; goenjt fo mani Seabljila je supa i vhu nos ragranate krupmi Stitseu evast sa velikie brojent lcrupaijih bell ill zeleskastis eves tova. Cela bila je veom aroma tiena. Cet juna, Rasprosteanjena je u cel) ato) zemlja ruse po svedim: viaeniia imestiea, od bedskih predel do soko uw planine, w rem Sumuaray 1 proplancima ukea) porok {es ea, w elatnim sumakien parting po dumaricama tsignim estima, Mladi listovi su soéai, Upotreb Ijavaje se 2a salar, Corbe, vaciva pire aadeve isl. Miade wabike sa Jof neotvorenim evetaim papolile fra poparene vrelom vodom i va. Hjane u beatno mogs dase prie na lj, Lisoe dese, 52 koji je og Tjena pokofiea, moje dase maak ‘jut osavlaja zu zima. Sei ov dlelovi mogu di te upotrebjavaya (od ranog proleca do stedine lec, 2 {sto cako i naknadai zbojei ujesen. Koen sui rnaene koliineSecera Feoba i mode di se upotrebljava 2a lobilane stupa; ovusen se mele 1 brafco 4 mote da se Koristi kao Alalitak ue sieovine 24 priprem nije bleba. Na mest an koja fe exc Sapa javlja uw veco) koi Gi, eda Covel mode 2 jedan &xe ‘de sakupl do 3 ke upatceblivh ze Hjasth delova, ik et ikopa do 2 ky orens, Billka mote da se upocteb: Hava ber ogranigena | ne posto fopasnoxe da se vameni #2 nekom ‘rugom, sienom, skadljivom bil ton Sléno se uporrebljavala isle Aloe vete meee Sape’ eG, VELIKA MECJA SAPA Heracles sir (medeaia Apa, dudalena). Jaslja se an si fhm mest kao i prethodna vest, Cyeroes su jo} fuckanth tor. SAPIGA — Heracles pyre fa,» ina bole everove, ‘cs, MATAR otinam, poodica Umbliferse fiace (otk mora, morskt oper, oma, sul; sh 53). Vitegoditnja zcliasta bila, koje Gesto ase a bokorima. Seabljita fo ie lata, Puckayer do. so pai $2 Gm vivoka, a dtitastom vas enom ol vecex 1 buckasto-zelenih eve Listovi su uski, koplast mesnati, modrozelene ‘bois Cala Tain je weoma aromacions i jako nie. Cveta skoro elo let. Rasprostranjena few nalem prt ona i ae omtrvima ur mock shale, a estima do koh dopien fmorski tals, a Katkads 1 naive Crithon me dalje od mora, po mealams, sidori mma’ vaputeenien krovoviena. Cero mote da se nade a veco) Kolicit Mladi sofa deloyi i litovi sade de neo vitamins Ci karotina, ala bogs ukusa{ veoma arooratita, Moga da se wporrebe 2a slaty, za speavlanie Cocbi i vativa, al hog. jako misia samo a mesavini sa drug vestama divlieg povees, fog: SEDMOLIST “lees inn padagraria, porodica Umbul ferme — stare (basa, kore 8oga, regovaca, regata; sl. 44). Vibego- dlisoja celine bila, how arate preko so (do too) emu visinw Seablita joj je wspravna,iabrazd fa, wzouer Suplja, «pa vhs ea ganic. Listovi su uglavnor: pa Zernni, na dito} ese, iadelent at 7 jajolikih liscova (otuda rau cola ime) kok. po ivilsitno nuptast Dub stabijike ima malo. lstova, 6sastavijenih ol po tri mania Sijasta bolje w mesavial sa deugien di fata. Cretovd su maogobrojti, povréem, kome pop bel ede eubiastyalofendu vel Na Siasca evast pr veh. stablike mole i cca onl aprila do. poterka sep- daa éas da nabere oko 4 ky upou smbra trebhivis lstova. Ne posto; opase rem od porda pa do Hocliven hak cadmonke vnine ste vat 140, IVEJA MRKVA — Daw foo, po ircaras faa, omar ire ie langarep, crt ms, veka Iva, bie poroks lh korea eterna. 3) ae ote do $9 (put ecko t a) [Lori dosn aroma {po 1 vsina i in dota ku podsfaja oa tania, Moga wretenan, bein fucka fort dase kerate olai melt skoro Seblita je anpeena, dost sx tle ee veyetacione peiode grant | Supla. Litovt 96 dvo “ Fadl. Cverovi sum lini, bet, pei -vehu stabhike li grams slodeni w potii sit, koji Jefe precveravanjau sedi nett Liublien U sredinievssti male ve, fio tamaa mrlics, ackoliko eam hhocevenih, eankastih everica, Cee fa ol aprile do potetka avgusa, Barprtsjan x coe} mc} Been od nite pa doa voto « pltinc 3 joi se vie varies Bein, abi po avetin i vctnin, Bo gon! Loncr po. mpuhenin, ivan kta] pcre, ce) opm Bre. po retin sven sar Limtovi ws pelinn arora i Bogs do w tpoteblinja muro poles ran lod jsenla aloadaisichojka, m spnvaaie cbf vacva, sani i od bole 1 mctavia sa deagim divjim poer Gem kome diju ulus mina, Koren, ok je lad, mode da se kort 2a jelo sved il kuvan, a kasije hao ‘cin, narodito u supama, Mada ovo) porodic bila ima i kod Givi, pat oetovrih vesta, diva mela im aije maogo signa, pa je padliysakupljé ne mote ramenith $4 nckom of takvih vrata, ihe PLANIKA — 1 , pocoica Erica —- vresovi prpak, planiéae; al 56). Rages ‘att sitzeleni $a, Koji mobs da suaraste i do velitine (a vizolog do $ ajliko-duguljast, po ivici rtko plo aupeasey, kota | sjajel | a ~eatno| Mes podseéaju na lovoro. te. Cyctovi st mali, bel do zeke lastobell Fe groadicima sasavlie sie od po vide evetiea; vets jot 2 ‘vreae zim, Plod su dosta krupas, lopaaste, ervene bobe (entgite) velitine manjeg oraha, atcandias tovervene boj apolia ligne oka lo} ela jag, besseasi( weora takusals sarevaj hase u json il ak u zim, pa se dette dogaca da se fm jednors Shans alae evetovi | ze plodov "Resprostrasjena je samo w uiem rani, sa veo ierafenim li primorskom pojasuina jadranskim ‘lama, koje se porpuno swavalu W Sstevima, gde taste u gustim éib- sasvim kratku ‘detku. Cvetov sf Tacima (alii), sa hrastom cey- jasao fut, ca duzim pecejkamtal ‘inom, primorskom klekor,ccaim koje ibijju pravo iz prizemnog jasenom i deagim thunastodeve- bokora, Cre u mano prokte ‘stim bili veseama Rasprontranjena e skoro po cel Pladoxi su veoma raaljvi i ago} zembi, od eiziaa pa do 0&0: hus, bogati leéerom { vitami- 12co m midmonke visine, Raste foima, a narotico viteninom C. po livadata sa niskom tetvorl Moga da se jedu pecsni, ali ne u reckin svete fumama, oa Suis Yelk) Kolin, jr mogi de im. skim proplancima, medu Sbuajeay ojo} olin porpuno ne- tins. Sodljvi Kuvaju se tao Kompor, — Listovi sadrbe veoma veike kod Preradujé uw marmelade i al Ne ligne vitamina C 1 apadaja mcd Postol opascost da ze zamene +4 najbogatie ixvore ovog vam Plodovina ‘eke sliése Skodlive Upotelijavsu se sved m1 slat bike : zat 2a spravijanje Corbi, viv istovi mogu da se upocteb- pieca, aadeva isl Havaja Kao za i nuimen lovorovih "Smatn x da vet ackoliko sve lsova tis listovs. og da »adovel Tn JAGORCEVINA — ri dco prc fovea vate mle tigers, porodien Primalanet sony C. Ne rite ik poche ing Gag, agactioa,faglite, 4 vclikoy holdin poio sade iagolica, jase, apes, igavee. Sanoninay paw takwom sata plskavia sk s7) Vileyodlnia = jo da bad shod. Ne posto pisnost de zamene sa istovia ete dge ane vite, ko tnanjo) oli’ bila Skodljva. Na retina na Koja 2 gore Eevee move mijn és cn aber do't kg upoweblivisintova, Cd tov ae moge upoereblaeat {2 tpravanje eamask és ee Sligo mogu da sel wre jagorgerin 15, JAGLIKA — Primale vor (weanaétl, ran jagla, galing, geen Hasta biljla, visoka 5 do 10 cm, goritica, gor, kljutacic, kuna Listovi aa prizemn, buckscozele- vac, prvi evil), Ned je manie £65 hoje, dugulastojajasti, eabo- prostraniens ed prethodre vrste a SL an Sagrenien— Prin Reste uglavnom po livadarna C fovi au tamootute boie | po nckor liko se nalaze w obliku fica aa uo} det ty, PRAVI JAGLAG — Pi una atin (estepia s.s8). Dosta je rasprostranjena po skoxo celoj aalo} zembji Raste po livadarna visih beda i planiaa, Cvetovi su mu bledobut i stofe po aekollko u iid nu do dese 115, POPONAG — Corelalus antes, poroicn Comelealicae popoad (sla, ladolea, polish sak, njivakslak, brataniea, bij éxdor atljak; si 49) Vilopodieia re Hasta biljia koja se kao povijain puta po zemlf il uvija ok aused: nik Cvrsihbilaka, Listoel sa ste lastog oblika. Cvetosi sa u obliku. levla it fileka, a boje su bee il doe eutigane Coeta jana jul, 6jan as da sakupi 15 do x ky — Phyealisalkekongl, poten Se ih liscova lanteue — pornossiee (joskavac S, POGANCEVA TRAVA. poljaskavacy vaca jabutica, anje Veoms je rasprostrnjons bill zeljast biljks, mahom cise all korov. Ima je od nizina pa do vith Vila je dlakava, Listovi su sje bea po ari, uw im del prema ora a Ke pueva stein po vara, “jl dag do” = ima lassi i svetlo-zelenim pega ack linovi se upottebljavaju used Gegi podsetaja na pul va apravljanje orbs, vacva, plrea, (met) i imaju dow duge petcllel 2 audeve i siéno, ito ber ogeiai- po povstini su kratkodlakavi, Du specficun mies | wkus, pik erena zeatno mae maspramna sth metati aa drugim divtiim povecem, veoma kratkom petelikom i fl Ni mestima na kojima se poponac ber petelike. Cvetori 34 levkastog javijew voto) kolidatfedan tovek oblika, najpee rutléast, a cat mote 2a jedan ds da saupi 0, kg, Ijubigasto-plavkast, | iam dy pol apoteebjivih Listova nckolixo u eepraviloo) evse Grell Ako je sakupliaé_neizvesban, ta seedinom proleta dda se dest da je vameni st Rasprostranjen je u skoro ceo sledecien vista: vijusssomn (Pol alo) zemlji, ali vibe w sted pada Krajen 2 dose visoko iam poe mecen lebol fe collie: tecairraircoociaa Coal 16 PLUCNJAK — Primos lari voter broje ts ednoa rid fouls, poco. Bargin casi at — gave (placeniea, Luda, Mla wow, bat nee vid digerleiaks 8. 60). Viemodie. mise Asta cragih soja cporeblanja x 2 speelaal acbi vata prea, m aadevel teede i os ty vl i, sel dawg iin pov Jet spelen ot ad aco fstab eure, 3 fe apoteblaval ber ogre ramene 2 neko deagom skodk jivom biljaom vestom. Na mesa eon a Kojima se plucnjak jevla 1 veto} koliin, jedan éovek moze1 Soha hhurae; sh. 61). Vilegodiinjs 2e Has biljka, vboka dogo em. U2 sazgranatog podacka rste uspeay fa stablja, esto razgranaeh, st jajolkim listovima. Cvetovisu 2v0- folky zeleakastobele boje; ever 1 jun, Pld su ao tren krapae even sine bobioe, koe se nalave vatvorene u mehurast) Cie koja po oblik podseca oa alu paprike baburw ekode ervene boje: sure ju camo u jesen Rasprostranjena je koro w cco nao) 2emii, od niziea do seedoje, planiaskog poiast, 1 ponegde se 1 ‘gc kao uirasoa bilka. Raste po Fumama, stenovitim dumarcinta, okra) ogra, evel x aekeo 5 fiji estima, arotit aa kree jac eerenina Zrele bobice, koje su slatko: iselkastog i eto malo nagorkog, uusa, sade dostavieamina Cy Seder i deagh samojoka imogu da S upotrebijavaju kao prijaeno oF velarajude voce, presne li na raz lice ain pretadene, Pri bean treba da se pie da sen otkidaj | delovi mehucaste éaice, koja je & zaatnoj meri gotka i skodljiva Moga’ da se upotrbljavaja bez ogranigen, a siénih bobica, ako 1x8, MRTVA KOPRIVA Laminm alin, porotics Lahiate usnatice (hela kopriva, mare nica, brat, prisadence). Viego- dignja zljasa alia, isola do $0 pai jo em, slabie cazgranat ‘a éecyrtastom Supliom stablilkor, koja je gormjem dew maljava | sligaom skodivom. biljkom, Litovi su rasporeden! una po dea ue sabia i po obi podsecaj a listove prave kop veovi st beli, a rele | belonud fast, Cvera of maa do avast leatkada | naknadoo u jeren ved Rasproscrasjens je u vedem ale zemlje, rede w oizinam ‘mnogo CeSee w bedskim predelin sve do oko too m_nadmon ‘isin. Raste po Sumamsa, ivi Sumskit peoplanaks, meds jem, a Stnacien proeederien tiem, na zaputteaie akorovljen ‘aa alien seanittiena. Mest mote da se nude w veo) Kol Mladi listovt i celokupal sonic lovi billke iemaja blaga pein aroma i moga da se upocee lia 21 spremanje mesanih sala, €orbh ‘aria, piteaisL Koren podeen stable’ sadrie viumioa C, ag Kerotina | fedora, Mog da se 21 jlo, Sotai delovi bike £0 bee ogranigenje ct se koriste 0 projec do kasne jeseni, » citkag lupoctebljvi delovi mogu de fnadu i ipod sacga Ne posta pasnose da se zameri sa tel smestima gde ima vile mete Ki ve, jedan Sovek mote x jedan 6 a sakupi doc kg upotrebiell biljadsdelova Mogu se upoceebljavati i le ‘vote meve kopeive: ‘19. MRLJAVA MRTVA KO- PRIVA — Lamia maciatum (90. ava mrva kopriva, mei, viaowe ie, prisadnica, pezdetivli; sl. 63), Rasproseeanjenif je of peethodae ‘im ralige nadine pried ste, 2d je se rahul po rome bubrefasto-sreastog oblika, veoma ho na sredins Ustova obieno imma malo maljavi. Cvetovi sa plavics fovotu bein meja, a everori su jo} rorjubiast, Cvea od a sevenkasti. Cole bi 20, CRVENA MRTVA KOP- RIVA — Lamium parpariam (put urna eveva kopriva, medavac, otkaljka, 2dr). Jedaogoditeja Sista bilfka sa ezvenian eveto> fina. Raste ea slignim estima fo i prethodne viste. Raypro- Mranjeuia eo bel neve koprive. “Takode se upotreblavaja slo Alege vrste veorna srodne mato) opie Hit, DOBRICICA — Gishoms Iuderaese Gobritavt, sanobsil, sritantrava, kondermaa, ogejen ec, Searal sak; sl. 63). Vibeyor Hija zejasea Dijk, netto aida fad mirtve opie, sa delimicno fuetien, a delimiéno uadignution ‘lorie sable. Liscovisu dosta lini mervo} koprivi, ali su vile st 6 via del ik do kraj juna, a Ge poaovo u jesen. jks je veo acomanéna Rasprostcinjens jeu celo) aio) ser uaem primorskor Raste a recki, svetijim Jumama, ma. iskséen tina, svcd | vlad avajacima,ukraj og vic, puteva, kao korov po apa fi ajivama, vrtovima, vinogeadi ‘mina slignin mest {Uo Rolin, Mla listovi | soeai i sblitka upoceeblava je mapravijanemefovith sala, va éorbe, varies, aadeve js. Zbog poiebrog ules ne treba fe ki ‘ari sam vee a manjoj Kolin ‘mefavini st dragim billkama, Na ‘esta na koja se java w voeo| leon jedan Zovek mode 2a jedan seed estou ve2s da sakupi do 2 kg upoueiivis delova ths, MALJAVA DOBRICICA labors hr (alava me ‘ua, pave pokeivia). Rastbuje sere peethodne vite po tome So su oj lstovt sabia moog ms avi ela bijka je arena Veora je aprostanjea, 4 ste vide sklopfenin Samana nego fa otvorenom proton Sade Sleae sastojte Hao 1 prethodaa ‘st apoweblga serait mai. 125, GRNJUBA— Pram a. suri porodica Labistae— ustatice ‘Skrull, gor tankas. al 64). Videgodiigs Tas bla, Koa arate do 50cm «sin, eazganaca uve stb te vedinom pote a ede und suk: Linton! ou oasaprom, [aj tka dgisti on peteliama, > oe strane inaja malo mala. Cvec fu ogra’ bite uve a uspaval tom pve sip font pa vias evernog ogranka repel hlaoica eva Coen sldeuge polovine maja do avg, ™ 2 esto pono iu jeses, narod ‘a mestina koja se hose. Rasprosteanjens po cele) fo) etl od nisin pa dont i lcd « planine,gde mote da do do sc00 my, Rast po zatravijed nest Urata, pada fo tte fecal irate ta, reiki syetlin tamara, g eva tam noni eet ito ols ok wade Kolin jedaom mest, Mladt listo mogu da vA jaca elo, cede kao a A eek x spralianie Corbi vac Site ely sal iy eek, iad sa drag bl Mowe des lcs Vert naj ne taste clave meta, 4 ne posto} ni opanosed se ramene st nekom depo ska Domovina bllke je Sredozemle, codakle je gajenjem prenes u aa emlju { danas je ima w bedskim. Predera w gemaljy, po ivieana una, u svelin ropiijie Surnar, ‘edaleko od nasela, uz ograde ial. ‘Ceo gornj. deo bike ima veo frist iis linun | upotee- Hava se 22 spravlanie aomatinog, ajnog napitka, Koj ima i lekovito Aejsvo, Listovi moge da se korisce [hao satin pe speavljaala razah fposastica,umesto lima lie 06 Iuvaj, jee time gube mies, vee se dloiaju sa raja’ pripcemaaja jel (4), VRANILOVA TRAVA — Origaname exigare, porodiea Labia ju wsnutice (eraniloves, mew nae, divi majoran, éober;sL 65) se uporrebljavaje i listovi od fnocverne erajule — Prana ‘hiflra, koja je nesto vec, 94 Ve Uistovien | Keuprijim everov javljuse oa slignim sanistima up ninskien predelima, 24. MATICNJAK — Mel officinalis, porodien Labiatae ice. (matodina, eatienjacy 8 lina. metvica, Gelinja, role sl 63). Videgoditnja zeljasa bi ke su fargranarom, uspravaom ‘ala pei osnovi pol kom, koja aarane do. so—82 i visinw, Listovi su aasprama, ji twiet ‘uptase; kao i cela bi obras 5a redim maliama. On renoljubieass do belicasti cveto ravijaiy se & pazube gorajh ova; evera of jun do ay Visegoditeja billka, koja narsce do 80 emu visinu, razgranao. je i Mibolika. Listovi 3a jajoliki, do 1 cm dugatki, a evetovi yeoma le 66 — Venere mara — Oran er lcci nie Sees ce eae eae Leen ae eae eas pee ee ruljanje veoma prijnog ‘arormaiénog, aj, koji ima t Ieko vito dejsvo, 36, MAJKINA DUSICA — ‘Thymus serpy, porodica Lis fae aseatce (raiding duties, boakine dusica, divljt bosiljak, mu terial, Cabrae; sl 67) Videgodiinje bila sa devenas- ‘um prizeranim deloview { mnogo- beojaim edancima, Listort su se ni, jajliki, dugeeki do 15 mm, ”4 fltokd do 7 em, s4 elim wu Tjenjima po povrliai u kojima se alae Acre st aroraicnin lier, Cyerovi mu sien, svetloerveni do nubigasto-jubigar | zbijeni uu ‘okruglasto-valcace evan poi kw ju ogranaka, Cvera od prolec sko- ro do jeseni 8 6p ~ Majin date 7 Rasprosteanjeas je u ccloj nao) zemlja sizina pa enatno visol a planine, gde se javijx vlik broj posebaih via i podersa port ‘pod isi imenoen i veoma sliénih po obli, delovanja t upotrebi vsti © mogu da se smatraja kao. jedes vista Rasteposuvlim sata fim mestien, na edie ski ea fjacims, Kamenitior mestions, po retkim dibljaciea, iviewra Sum, ka sar psc, esto el *% Mirisai i aromatieei delovi bl sa listovien # evetovim upor Ijavaja se cele godine 2 yprae! tukusnog £ lekovitog. €ajnog pita 127, NANA — Mechs, pon dca Labiatae — usoatice (ae smecviea, Hue nana, paprena mer tmeelicay sl 68, Pored pajene nane (Meribs perita), w prod se ealtze nbn fobrojae veste mana, koje rat ‘asl stanidcina w svi ka vima ale remlje Skoro sve pprjatnog arorsaignog eis noguela se uporrebljavapa a spa ljacje ukusei Each apical, kof sk ue wi lekoviti, Tako se 4 na ‘og da nad KUDRAVA NANA — Moy. thas cispa, sa dosta Sroka jaho= liko-dagulastin “istovima, Kude av { po iil nejedaako wsote ims; case po svcijin estima, SITNA METVICA — Mw hs pagum, sa sta jajolkien liscoviena ea Kratkimn pete kar i fs Ijubiastim rede elim evetow' otal, kra) moe ivadama. Veo. fos je aromatitaa VODENA NANA — Aostie raste w tekuéo) vod iu DUGOLISTA NANA — exe snide rase ra ladaizn POLJSKA METVICA— ow hs erent, taste po vataien po: Ijin e pocoke, kao i deuge vrste fa rola Mentha, 125: BOKVICA — Plencae me Wi, porodiea Planaginaceae ~ bok vice (bokva, diloviak, rpucac, te vac; alg), Videgoditap’re- jst bjs,” visoka s—10. em Listovi su oleuglasti, neko ied ‘Jeni postepeno prelaze uw desk, a int oj 94 veo primetne para lene lisne Ble; led skoro pe 2em- Ij il sa malo usdigewel, a easpore Aeni sa werug oko everne stabljike Pri veh evetee stabljke nalazd se wallkana cvast, sastavliena od ve hoe rosa ace eve ‘Veoma je raspeosteanjens po ce oj natoj zemlja rate po slabie obras tavajacima « livadama, fat ledinama, po manje gateni arama, whe bling 1400 m madmorske Visine. Mladi listowt i bez Bilave deske eva, po jarcima, ied elskor travom, Na takvira tmestima je ima od aizina pa do smo ds hes ogres variva, pire i nadevanje teste, a sasvim mladi i 22 medane salate ‘Mogg da se bers ol ano, proleéa do stedie let pre cvetasa bile, ‘1 kanij, ulcliko se naide ma pti tmetke kof au katnije isbiliy nao- {0 sees jl naknadat jese- fj lad lito. Na mestima gee se bokviea javiia uw veco). koi jedin éovek mote a jean Gas da sakupl dot lg upoceebijivis isto va Seme, koje sted ula, pokise eno w mlcks, mote da sludi kao prijaa zacin, Sligo se upocrebjavaja i lito cod sledecih venta bokvica: say. MUSKA. BOKVICA — Plantags lanceolate (cxs8kiHlovlak, alavor, volgj jerk). Ima znatno ite lstove nego preshodae vista Raste po neleo svljim, peskort ‘in mestina, { mote da se nade fm vetim nalmorskim visinama celoj naloj zen,sy, VELIKA BOKVICA Planes meio (lbs Hovis ve lk erputae), Listow we joj eratno etl | itt od prethodaih sta, Kase po vlainim | avelim, texto ‘eléanio estima, Sade vece ho Tine vtamioa C nego ove pred hodne wate. 131, PESCANA BOKVICA Planta indice, Raste na ierazico peléanim mestima u vecem det fale remlie, Mogu de upotreb Havaje sao avian talc into, jee kataje ponajs rapavo-cajel 42: PLANINSKA BOKVICA Plantage montens (bokvien pe i), Rane precetoo vim pl ninskim predctima w skoro. clo} alo} zemlji, iru. primoria 153. BUACAK Plenty py diam (primorsia bokvicn, bauki baad, boats, buladica). Raste ‘uglawno i primorja iu poyedinim devin Makedone Mog de Gi lbtor, er ube postajagrube dala 34, CIGANSKO PERJE — Alpi praca, porodica tae Pinder ~svilenice. (oiler, filolan, svt dubec, vionie; St 70). Vilegodina see alk, tof mote dx arate vs preko {pai do em. Stabila je wspravaa, foplia, obese scnim’ dlatcams Litovi su aasuprotal, dugulasto jalan, dugadli doo cane po vil cela nalae ser lath pete Gector su mal, bledorales i hoje, skupens u tate Bia" oom do Syguns, Imm eangreoa podeemnl podanak. = eS Cigansko peri je poreklom iz Severe Amerike, « u Evropa j ppreneta lao krasea billy pa i Ppodivlial | w veliko} meri se rai fila. Danas je ima u meogion ket jevima ake zemlje, narotito a Srbii, Hevatskoj, deloviea Slove= fije, Bossi, a prodite | w oftale krajeve. Naratito je mnogo faa Vojvodini Cento raste u veliko) ‘notin w nizinama ukraj tka pO vicar Ubljaka | alskih prireéaih Summ (vebaka, topolaia isl) Mladi prolernji iadane:, kot sh debe soni, mogu da se upocrebs Ijavaju 2a jelo kao veora ukusno: i heaslivo povrce (ea vativo, pit forbe (sl). Mogu da se bers od keraja mara do potetks juna. Velo fe daira bila; aa estima gd $e javlia w veéoj olin, jedan éovek ‘ode za jean éas da sakup i preko to kp, idanaka, Ne posto opest fost da se zameni sa ekom Sle ‘som skodlivor bilikorn sr. ZVONCIC — Campanula tupac, porn Campannaat wontid (debe koren, lev fica, reputeica) Deogodinja 20 Ist bila uspeavne stable, koi Paste do fo pa o em, Prien Tynovt v2 Kopi | pa onort si Sadeny po ‘vic malo zp Tatowt ax evetnoj sable a i. digas 1 bee pee. Grerovi su dost velit, lpi, evo Dok plavosfubitnte bof, Greta fod ania pe ave do agus, Risprostanien je skoro u colo) oj semi, 4 aste po etki tuvorenim Sveti sumama, oko fumaraks, od bedsih predch pa ta vio w plane Nadi Hstovt i eo soda mad nt deo sable mopu se apo uct kao. porte. sprilianic obi, vaiva, plea i ka sata Mesnad korea sudr skola {mo fe Kori kao sirovia Loft 2 tmenjie krompie. Ne posto opas to dns ent vt acom sea Skoalivorn bijsom vestor Sliao mou dase upoebiavaju I sledece wet svontin: 146, GRONJASTI ZVONCIC Campanula ghomersis (1.70) Netto je nifa bike od prethodne ‘rite Prizemn Isto! su seo jl it jlo hops gor. nit pe onovi sco! {obah fae sea. Cetovi su abiaste tie Rane polivadana a ajveden, deta nate tee, od brdsih do roe planinsktpredela. "y7, BRAZDASTI ZVONCIC Campane tracheon (2) Sabla fe obo bedava tov feranto allay i po viel grubo apla vetd geome prada dt ~ avedeg dela taj do ajenog veha Pored navedenib, upotrebljvaju se primorske vrste 2vonti, kao pirtmidalei zvondi ili postenjak (Campanula pyremidals), vedic ratakl ‘evoadk’ (Campana for ‘iralata) i deuge. 138, ZECICA — Plytouma sie tum, porodics Campanlactat vontici (rjka, debeli koren, ko- sea, Hublieniea sl. 73), Viego- Aide zljasta biljla a uspravnors nerazgeasatom stablikom, koje mote da marase prcko 30 pai do 70 em. Donji listovi su na cagien petelikama, soli, a gornji dug Hasto-kopliast i ber petelike, Po iviel sa zpudast. Cretovi sa na thu stabljke slozeni w klasasts cast ( relenkasto-bele hoje. Cveta fod maja do avgasta. Koren bilike ie meseat i po obliku podseds ‘Mladi istovi mogu da se kot va slaty, spreminje Corbi, variva pire, a koren kao zamena za kror pie, Pe branja lieova aeties ini saeuplat mote dah x rovimn keupee lubitice (Vs medutim, ova zamena bezopasna, poito se u nekien Hama tistovi od lhubitice wporte Ijavaje za brane (Nemaéka). 149. OKRUGLASTA ZECI Phyteame arbclare, Voor | sliéns prethodno} vst, samo. a evetovslodeni w okruglasu cv {plvkasto-ljubigate wt boje, Rast w planinskies livadams 1 eetkt Jumareiena, Pored navedenih, mogu da horise { deuge veste zeéic, had Halerova zties(Pbyeama Haller Calbruknerova (Phyieama Zaborie doer) + dupe 140. MASLACAK — Tara cam eftinae, porodica Compeit lavotibe (arena, mleka tabjanska alata; sl 34). Vilegos ditnjazoljasa bila. Listovi suf bl pricrni i porcaniw krug oko tc walk; po fic mop ac x Larkade 1 dabje accent etna sabia je Suple, narce Bh so pat yom uvisiny om vhs Mon slofemscrerau. lariat as Tuyen ed velikog broje zbienh uh cveovs, Cret od mart do Skvaben. Po cvetanj, sino seme je wsaidevano svat. kan Town, pomoca hoje ver mote a Mhlcko dh pu rarnese. Uteavo} Dike aes bel etn sok cog uaa, Pod sejom se alin dows debco vere Koren re bove Masprotranjna jeu el nao) emi on iron do visoko pl ine: po bara bao koro, oka) am | pore, po uta, tar Macina irda na petojei firma, po mspeterin nama Mapa sci, exo vom v= ike Kolin, ako desc w vere fai cla pov sada Kad its pcevers, rbel adi linowi pre crcan w0 Ieleo od oabogatih vhs powr Ie vieminom Mogi ds se grebe a slau, = epenlianie bri ace, ies 24 nadeve | Btreta beat samo lade Unove Inuce porta zeano gor U jeer estos aon wad bnovi Toll cog de ponte w ie svehe ao prot Katkach te 1 imi Hye nega mops nah upoteblie| vi U tas mote ch se nade vie arleres | podve maaagks, Na Toestis gar oe ceaatak evs © eco] mat, jean Evel emake 22 jedan da da ake do + eg ronece o sporrehtivim iarovime Korero masidha, vader prolede ii jesen mote da te upo- trebikuvan, sliéno keompin i imrkei, Takode mote dis jede i sleo, al tanko iseéen a kritke, nade je maogo ers Ispeten ko: fea slut kao zamena mi kafu. Kao i obidan maslagal, mogu da se upotrebe i sledete vite ty. MOCVARNI MASLA- CAK — Teraxacam palate, loa fg skoro w celoy nado} rem a faste om motvarim mestima, po ‘ladnim livadama Listovi st ma intent i ski 42, PRIMORSKI MASLA- CAK — Tarexacam megalerrbigon Raw u adranskom primorja. Ox. Ucoe we time Sto ema velit Adebeo korea, 2 ever u jesen tys. LAVEJL ZUB Lone dn tabrocar, porodica, Compastee ‘ghvotike (golote, logins). Ze Yjastailjla, Koja u svi svojim ddelovima sade toleéad tok. Lis- tovi ai prizemad i slodeni u krog, faduteni i perasto izezani. Na tha gole stable nalazi ve cveena plavica slitea masiatkovoj, dure foje. Koren je aadebljao, Cvea Lavi zub je primoria bili, 4 caste mite w uzem obalskor podeusju. “Zadebljali sreseasi koren. mabe dase Korat kao anion sowing sliéao krompiea tug. KRASULJAK — Bulls peremis, porodica Composter flavotike (bela ada, novi, ta Tignic, veipop, janjac, ledinski vit, obmmila, orotica, traterca 79). Vitegoditoja zeljasea bik sa ‘omanjim linovima lopatiéastog obyesmvo owes ma like poredasim u lerug oko evetne stablike visoke 4—15 em, Cvetna flavica je po jedm na stable, Skeugla, ima i—i,s en u pret, u ste je ura, 2 po oboda bela |W elo ervenkasen Cveea of peo leéa do sredine lee, a katkada do kasne jesen ms, Sp = Komik — Ba ova Veoma je eesprostranjen u celo) alo} zetnli, oa maja. predela do visokin planing, 2 raste po iva ‘lama, travnjacim, po sumskim proplancima, u retkiea Sumama, Uke) puteva, ex stazanm po hols se manje gee ina slidain messin, desta vedo) holt Mindi lstovi upotrebliavaje se ‘2 silat, 2 speadlanie Corbi, vi iva, pire sl. Najvte’mogu da se koriste w peolese | podetkon lea, ‘li donekde 1 tokom lets i u jesen od eaknade indanaka, Na oe tna gde se eave jae «vo alin, jedan cove as da sakapi do 0,79 Iii stor, Cea evel pul moja dase poke wire fo TTupotebliseaja kao zamena tk pat, Cectae alvie | lito up frebjavaja kao zamena 2 Swi delovi mogu da se kore bed granites Ne pontot op coe uments 'nckom rage slgsom skodjivom bilkor. Sliéao se uporebiava isa oa sede aa ay. MALL KRASULJAK el iver, koje woo la Drethodo) vst « ene osm Pemorskie krjcvina 146, JEDNOGODISNILKRA SULJAK — Belir omas, koji je iedndgoinj nels bia, ste fakode u primorskinkrajevie, “a7 BELA RADA — Lac ‘heaton vabjare, porosica dita glavotike (rolovsko okay petrow vet 76). Zelansbiljk Koja namaste do. fo | vile on vising Tistovs ina ¢ prensa ta everno} stabil; priléao si ‘mesa, sel dubokonazubliey shoro pera. Cveovi su slofes veka evetee stable 0 glavcuy Xo se stood ellt bode puch sedis cveeiea. Rasproke iajeat j skoro po clo) 2380 Zen 4 ate po livadama, eave facia, ctvorchin etki Somat Sima sly od pobeda pa dota io plain Mla Unto rajedno sa lain soteim veitin devovima stable pre eveuaja mogu da Se upotebs Tavajs x spealiani Srbiiv “Wo ci. Scalia je uspravaa, sz BF ogeade i na slién fod nizioa pa dosta itoko w plant Mladi, sotai {neko nagorki listovt moga di se upotreblavalu i ‘salar, 2 spremanje Corbi, vat a pleea tal Po ukusa su dota si flmaslackovim, Mogu da xe korite fod prolees do manog leta, 2 1 u jesen, kad naknadno irbiju Koren vodopije se pete i upouebliava leno zamena za kafe (cota), a smote da se lava i kao vativo, # ako je magoral posto opasnose da se zamene iNekomn siénom skodljivor bil [ys VODOPYJA — Cicboriom fr, porodica Composite — gl he (benetaga, ‘useniit, Hut fa, emia erava, eigura; l. 77) @godinja zeasea bila, koja jase u visinu preko so | do te urdud iebrazdana. Koren Jal, veetenas il valjast. Doi fov su cugulast i perasto ice asi, gornit su macy, koplas ivi! krupnije zupéasei, Crerov! Iie ranogobroja, jasco plave boje. Gyein od jula do nega yg. CRNI KOREN — Sree Tika je rasprostraniena u celo) ms roma, porodica Compstat j neni, a taste kao korov po glavotike (rodnat. katja; sl 78). iputtenimnjivar, ivadama,pas- Visegodiénia reljast biljka, ko fmestimna, oko pateva | stars, naraste w visinw do yo ean, pa ido % SL = Vadopie = CatrinaJednog mete, Cela bij ina let og Soka. Listori su dugulas, Ajai, ski, po iviet Gtav {rode slabo.2upéasi, Soko rica uz srabljkas Cveena glavicn cutigaste hoje swzvia se at vel seablike yea od jana do avgusta. Koren je ugaljat, mesaay, spalia eae Boje Rasprostranjent jew velikom cht ate zemlie, narod wt topl jim predelim. Raste po sunearica livadama, “travajacima, pobre feljcima i obeonciom | a eth Svetlim Samama. Mladi soeai ls tovi mogu da se upotebljava kao povese, zt spraviianie Corbi i ve iva, a mesnai korea peedstavla, veoma hesalivu namisnicy, koja stoke de te kori bao vat Seno Iommina, ai hao ‘ala Slag se upotreblaes | vr ‘yo SPANSKICRNI KORE! Serco pea Spach ink). Resta ne of prethod tlevit kao limon nee bole REPUSINA ILI CICAK retin 9p, porodica Compa svat U om ae vie ov blak, ic se VELIKA REPUSINA, Arion Lappe (ol Sak, spall Selita vale vse toca, Sel lopuh, tomes), Dopod zelare bil vison dof Ext do 130 om vooma ven do jo eo dugatin cen ‘ovina dagatim sogi de fakin v gromlst glviu pd wt evens sik, Hee Sake, koje, ka vad lao he sadn dived locket a Veom je stproranea po ce tuto; tent, ae ko Koro a irs) ont ss, MAA. REPUSINA — Ari miss (wal. epuh, enh, crven Cea, epee, boa repjei al 79), Man fe ol Be bodes vee 6 pool po colo) culo) seal He meting kao” vel repudall 4s, MALJAVICICAK = te tir tome (eae copula ‘oll culjert Sek) Rastbalalal od pethodah vos tee Sal tau vette glaviceeprepletane pa ious vaknima t nevo © Fa fle oe ov vee ‘54 SUMSKA REPUSINA — ice aemerata. Take je rete Bal rv vy anal se po Sus BO Seer nec costa poke BM ixtanc | vtne ditte Litors Apia porters se pen p> sts tovant kao namena ae Bi vise clcns sob; aus, Boss Seer, oko wl gansta ction droge materje kao t iliéoo vcamiaa C. Mose ds 30 poets a sean slack. Bip Gskvsvajen), ma dobipne Brion Gotcayan, tlevenem i Bis), hoje se mien oo Perici i rtcsin bein Miuginblcbam srovitama po Mictljova a spremuay Heb, tr is prce, posta Pe opera m gororjenje pa Be torment trompei, to |e ae pr Peo aca Mh tao rama ms kata. Najbo BG) je eschiven msesjan w Jesen, pre nego tsa advent je laajbolle opus Koren mode {ise sui omavia ma rien, a take: de i konzervise marinianjem, Lis tovi 4 korea svih vista repudiea tmoge di se upotreblavaju ber tnigenja { ae postoji opasnoxe di se zamene st nckom deugorn Shodljivern_biljkow: iss. OSTAK — Soachur ale racns,porosicn Comparten — gla wotike' (gorda, kosteé, kosti, Hast biljka,visoka s0-do 100 en uspravne, debele, Suple | expen fate wabljike lspunjene coleénim fokom, Listovi au ber petelike, vel, meki, pod prstima mas, plavigastovzclene Boje t po ivil nazublent, Crecovi su Luckase, de bele boje ‘Sirol je tasprostranjen od i na do sredjeg planinskog pojasa, At raste ukex} Puteva, kao kOrovajivama i povsenjacicn, ea neolyea denim zemlja is ccavo} oa boy semi Mindi proletji listovi +e upo trebljavaja rede les salata, a Geico ‘1 spravlianje Combi i varva 156, KOZJA BRADA — Tre srbeqm pratensis, porodics Cam potter — glavotike (blesk, jar 8 fa cava, Roviaka,turovers #1) planistng oj sede poo rey pert nal al Wht pre dae! 0 veetntinjs me oe el wu Kem © oo a Te VODENA BOKVICA tims plage, pots A footnote oa eecia tae try dal tpoey a nl icp sce te, Col acacia | i fees none ie jung obi kato tance oto chee eae ol Pola suds oe pnw ncaa foams Baprovcacjcn jew cb) om BBY seta po sitrtams, baruna, Ber tn, on olan, | Blasts prodela 0 Bln vo| tl andl vee Liisa Be vcr raat ose dase ici tao Blea siovina, a petvisie metovih kaa, pis Bet possace 1a. See hore Bedi, ai vo siege gt Boative soc nos bes ope Bice da 9 eporebavs Msc. Jetanforck ote «pl Dt vst i cra fax = dong ice se pottbiaes 1s, USKOLISTA. VODENA WOKVICA Adm a Tes. Raslaje od pe ay aes i ei, neo je red od prethodne ta oe bende Wisc, 2 scece se 1 po vecim visiea yy, VODENL ORAH — Tr Deogodiaja, rie vitegodiije ze PP wwlars, porodica Hydrcaraceae brake! (vragolic, kekavac, ofa fi, rasa; st 83) Jednogodiinja eljata bijka sa cinkom sablj hom, kola mote di naraste u di pedo 2 my; rast u vod Tistovi st Ceevetast, roms fo ivi Krupa aupéaiti «slate Bets krug oko acediia stabi, fako da plivaju na povrsini vode; Peteike su im naduvene a obiike Insts bila, uspravne stablike vi soke jo do 79 em, memare, glitke {slabo rargranate, spaniene lee fim sokom Listovi su duguljasi, fila, pa osaovi ubulasto profireat prtash ussrabliku, Cvet fe glaviee su tuckaato-belidast bo. je eosin Rasprostranjena je aajvise po livadarea od pobrda do sredajeg stv rnchura, «© se ko odedavaju oa Gvetajuna i ala, karkada ido usta belim evetoviona, Piod je pac, a bet oftre bode fa sya) strani évrsto} Huse talaze se velika bch jergea, ast po barama, rake, pli im jezenion, mire retain cx kaveima i raznim stajacim vod ma, u ogromno; koi, pokeiva jud u neprekidaom sloju po vie vena hektara povrsine, ako pod jim vod ne vid (oa int skadarskom blaty), Ne Di Jeagro ix plods ima veo pr jatar wks, Kot podsed na pitor Kesten ili orah: Mog se jest pre sna, kuvana, petena, prdeat ilasutena pa samlevena w beatno i ipottebljena m spravianiehleba, ‘eal i raid poslastica, Veors su heanhiva. Plod se sakuplia ‘tea. Pogodaim natinom sakup: nja po povrlini vode mote da se skupi za jedan Cas po 204 vie kilo rama. Go. SRCAK — Butea un: Illatas, porodica Butomaceae sec (vodoljub, vodena lucha, div Iii murabulak; sh. #5) Zaliata noe vara biljka sa uskim trobeidaim prizemnim listovima dugackim do jedog metra i visokom cvetnom Sabljikom (do 72 em). Pr esha tblike su beojed lepi ruttaats ‘ceetovi s2 spoljinje strane jab fai, aa dusim pecejkama, pore. dlani'w Scicoliku evast. Cvet od proleés do seedine let Rasprostranien je po celoj rato} “ 2emlji,¢ caste po mogvarnion ih materia, "U brasnu koje ddobiia od osulenog korena aki ‘na kolitina heanlvih materia d tite do 757%- Upotrebljava se feral sain dt OA peop fog orem dab se leven tialae chassis ble i fog sakog wus: Moe da fad ‘ber opmaltea. Ne pod ‘paces dt we seal a ekg dom sliteom skodjvor i oar Na mei oe bona tak jovi wets boll f fore mote on jan és os ty hore 161, BRULA — Tricia ‘iia, poo Jue Crorupe (mora bral ttorubas, olpans a, 44). fodicp bjta debate Eom Lion dog polo lec wpenal uote, Seb sipravaa, nerzpranat sy pel wri abies alas a Enka exer Maspostanjen je w pein x monk obal, lato te he cenare jMaki ow pa jeje a kn waive, es GAPLJAN ster, orotic Likert (Cele, eaplen, ep, Sant de, olor top moewda say a 26), Viegodiag Wot bla‘ soe del trakastim lstovima u keug 1s poredenim oko evetse stable, Koja naraste do #o pa i 109 em ising. Pet veba seablike Je vast, Koja ¢ sstoji od vee, bro ep beliastih eyerora st mckien arama, Pod zemljom se tabi velle broj ppstoikih krtola (sl. $7), dugadki {do 10 om, debe do cm, ma preseka 2ute ill naranddasto-bute hoje. Cvet od kraja mala do po: etka jl Rasprostrijena je u_velikom dele nate zemlje opin brdskien i planinskien Livadama, medu et kim #bunjem, a veeim proplan- cera retin i svetin urmam, a %savrvlesin delovies senha ta lini rcs, doveo oa ven prostort i'w tavantedao.velto olidini, 4 Podeemne krtole sidrée elite holigceskroba, nek vain C Seder, sua | drag seca, Od

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5839)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5814)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1135)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3045)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20101)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13228)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10971)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5769)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3312)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9005)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25200)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24588)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2487)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2507)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7879)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12956)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2559)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12556)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6698)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2571)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12072)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9975)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)