http://www.crowarez.

org/

Pojedi tu abu! je knjiga koja se brzo ita, s obiljem praktinih saveta koji e vam pomoi da
prestanete da odugovlaite i uradite mnogo vie za krae vreme.

Brajan Trejsi sintetizuje i izdvaja najbolje ideje i saznanja o upravljanju vremenom,

razvrstavajui ih u dvadeset jedan logian i trenutno primenljiv korak.

U svakom poglavlju navedene su i konkretne vebe koje moete upotrebiti da biste odmah
primenili Trejsijeve savete i uverili se u njihove rezultate.

Trejsi vam svojim sveobuhvatnim pristupom pomae da odredite koji su vai glavni ciljevi,
da bi potom opisao konkretne, detaljne tehnike za poveanje vae produktivnosti - obezbeujui
neophodna sredstva i metode za ovladavanje svakom od njih.

Brajan Trejsi

POJEDI TU ABU!

21 NAINA KAKO DA PREVAZIETE ODUGOVLAENJE I POSTANETE

EFIKASNI U BIZNISU I PRIVATNOM
IVOTU

Beograd 2003

Mojoj divnoj keri Ketrin,

izuzetnoj devojciudesnog uma
pred kojom lei blistava budunost.

Predgovor

Hvala vam to ste kupili ovu knjigu. Nadam se da e vam ove ideje pomoi isto onoliko
koliko su pomogle meni i hiljadama drugih. tavie, nadam se da e ova knjiga zauvek izmeniti va
ivot.
Uvek nedostaje vremena da uradite sve to biste eleli. Doslovno ste do gue u poslu i
linim obavezama, projektima i gomilama asopisa i knjiga kojih nameravate da se latite ovih dana,
im budete stigli.
injenica je, meutim, da nikad neete stii. Nikad neete uspeti da budete ispred svojih
obaveza, umesto da kaskate za njima. Nikad neete uspeti da na vreme uradite dovoljno da biste se
mirne due latili svih tih knjiga, asopisa i ostalih aktivnosti kojima se ispunjava dokolica, a o
kojima vi samo moete da sanjate.
Usput, zaboravite na poveanu produktivnost kao nain reavanja problema s
organizovanjem vremena. Bez obzira na to kojom tehnikom poveanja line produktivnosti budete
ovladali, uvek e vas ekati vie obaveza nego to ikada moete da postignete tokom vremena koje
vam stoji na raspolaganju, svejedno koliko ga imate.
Kontrolu nad svojim vremenom i ivotom moete da ostvarite samo ukoliko promenite
nain razmiljanja, rada i izlaenja na kraj s beskrajnom rekom odgovornosti koja se svakodnevno
sliva prema vama. Kontrolu nad svojim obavezama i aktivnostima moete da ostvarite samo u
onom stepenu u kom prestanete da radite neke stvari i ponete da provodite vie vremena bavei se
onim malobrojnim aktivnostima koje zaista mogu da unesu pozitivne promene u va ivot.
Vie od trideset godina bavim se prouavanjem upravljanja vremenom. Detaljno sam se
upoznao s radovima Pitera Drakera, Aleksa Mekenzija, Alana Lejkina, Stefana Kouvija i mnogih,
mnogih drugih. Proitao sam stotine knjiga i hiljade lanaka o linoj produktivnosti i sposobnosti.
Ova knjiga je rezultat toga.
Kad god naiem na neku dobru zamisao, isprobam je u vlastitom poslovnom i linom
ivotu. Ako je delotvorna, ugraujem je u svoje govore i seminare i prenosim je drugima.
Galilej je jednom napisao: oveka ne moete niemu nauiti; moete samo da mu
pomognete da to pronae u sebi.
Zavisno od toga koliko znanja i iskustva posedujete, ove ideje vam mogu zazvuati poznato.
Ova knjiga e vam pomoi da ih pronaete negde u sebi i uzdignete do vieg nivoa svesti. Kad
budete nauili ove metode i tehnike i ponete da ih primenjujete sve dok vam ne udu u naviku, tok
vaeg ivota e se izmeniti na vrlo pozitivan nain.

Moja pria

Dozvolite da vam kaem re-dve o sebi i tome kako je nastala ova knjiga.
Izuzmem li radoznao um, u ivot sam krenuo s vrlo malo preimustava. kola mi je ila loe
i napustio sam je ne diplomiravi. Nekoliko godina sam proveo radei fizike poslove. Moja
budunost nije delovala nimalo blistavo.
Kao mladi, dobio sam posao na prekookeanskom teretnom brodu i otisnuo se u svet. Osam
godina sam putovao i radio, da bih se potom reio da jo malo putujem, tako da sam naposletku
obiao vie od osamdeset zemalja na pet kontinenata.
Kad vie nisam mogao da naem fiziki posao, poeo sam da radim kao trgovaki putnik,
kucajui na vrata i radei iskljuivo za proviziju. Tavorio sam od prodaje do prodaje, sve dok nisam
poeo da se osvrem oko sebe i pitam: Zato drugima ide bolje nego meni?
A onda sam uradio neto to mi je izmenilo ivot. Obratio sam se uspenim trgovakim
putnicima i pitao ih kako oni to rade. I rekli su mi. Uradio sam onako kako su me posavetovali, i
moja prodaja je porasla. Napolsetku sam postao toliko uspean da su me unapredili u direktora
prodaje. Kao direktor prodaje, primenio sam istu strategiju. Ustanovio sam ta je to to rade uspeni
direktori i onda sam i sam tako postupao.
Ovaj proces uenja i primenjivanja nauenog izmenio je moj ivot. Jo uvek me zadivljuje
koliko je to lako i oigledno. Jednostavno ustanovite ta je to to rade uspeni ljudi i onda radite iste
stvari sve dok ne dobijete iste rezultate. ovee! Kakva ideja.
Prostije reeno, nekim ljudima ide bolje nego drugima zato to odreene stvari rade na
drugaiji nain, i rade prave stvari na pravi nain. Pre svega, oni svoje vreme iskoriavaju mnogo,
mnogo bolje od prosenih osoba.
Zbog svoje neuspene prolosti, imao sam duboko usaeno oseanje manje vrednosti i
nesposobnosti. Upao sam u duboku mentalnu zamku pretpostavke da su ljudi kojima ide bolje nego
meni zapravo uopte bolji od mene. A onda sam shvatio da to ne mora da bude tano. Oni su samo
postupali na drugaiji nain, a postupke koje su oni mogli da naue, u granicama razumnog, mogao
sam i ja.
Za mene je to bilo otkrovenje. Bio sam zadivljen i oduevljen tim otkriem, i jo uvek je
tako. Shvatio sam da mogu da promenim svoj ivot i ostvarim gotovo svaki cilj koji sebi postavim,
samo ako ustanovim kako postupaju drugi koji se bave istim stvarima i onda postupam na isti nain,
sve dok i sam ne dobijem iste rezultate.
Godinu dana poto sam poeo da se bavim prodajom, postao sam najbolji trgovaki putnik.
Godinu dana poto sam postavljen za direktora prodaje, postavljen sam za potpredsednika
kompanije, sa zaduenjem da kontroliem rad naih trgovakih ispostava u est zemalja sveta, u
kojima je radilo devedeset pet ljudi. Imao sam dvadeset pet godina.
Tokom godina obavljao sam dvadeset i dva razliita posla, pokrenuo i izgradio nekoliko
kompanija i magistrirao menadment na uglednom univerzitetu. Takoe sam nauio francuski,
nemaki i panski jezik i bio predava, instruktor ili savetnik u vie od 500 kompanija. Godinje
mojim govorima i seminarima prisustvuje vie od 300.000 hiljada ljudi, a u publici ume
istovremeno da se nae i 20.000 njih.
Tokom svoje karijere otkrio sam jednu jednostavnu istinu. Klju velikih uspeha, dostignua,
ugleda, poloaja i sree u ivotu jeste sposobnost da se odluno koncentriete na svoj najvaniji
zadatak i obavite ga kako valja i u celosti. To kljuno saznanje je srce i dua ove knjige.
Ova knjiga je napisana da bi vam pokazala kako da bre napredujete u karijeri. Ove stranice
sadre dvadeset jedno najjae naelo line efikasnosti koje sam ikad otkrio.
Ove metode, tehnike i strategije su praktine, oprobane i brze. U interesu vremena, nisam se

zadravao na raznim psiholokim ili emocionalnim objanjenjima odugovlaenja ili loeg

upravljanja vremenom. Ovde nema dugih zalaenja u teoriju ili istraivanja. Ono to ete nauiti
jesu specifini postupci koje odmah moete da preduzmete da biste u svom poslu ostvarili bolje i
bre rezultate.
Sve ideje u ovoj knjizi usredsreene su na poveanje vaeg ukupnog nivoa produktivnosti,
uinka i proizvodnje, to jest na to da vas uine dragocenijim u onome to radite. Mnoge od njih
moete da primenite i na svoj lini ivot.
Svaka od ove dvadeset jedne metode i tehnike jeste sama po sebi celovita; sve su
neophodne. Jedna strategija moe da bude produktivna u jednoj situaciji, a druga primenljiva na
neki drugi zadatak. Zajedno, ove ideje predstavljaju vedski sto tehnika line efikasnosti kojima
moete da se posluite u svako doba, bilo kojim redosledom koji vam se u datom trenutku ini
razumnim.
Delanje je klju uspeha. Delotvornost ovih naela je u tome to donose brza i predvidljiva
poboljanja uinka i rezultata. to ih bre nauite i ponete da primenjujete, bre ete napredovati u
karijeri - garantovano.
Kad nauite kako da pojedete tu abu, nee biti granica onome to moete da postignete.
BRAJAN TREJSI,
Solana Bi, Kalifornija, januara 2001.

Uvod:
Pojedite tu abu

Danas je divno biti iv. Nikad nije bilo tako mnogo mogunosti i ansi da ostvarite vie
svojih ciljeva, kao to ih ima danas. Kao moda nikad dosad u ljudskoj istoriji, bukvalno ste
zatrpani ansama. tavie, toliko je mnogo dobrih stvari kojima moete da se bavite da vaa
sposobnost da se odluite za neku od njih moe da predstavlja kljunu determinantu onoga to ete
u ivotu postii.
Ako ste poput veine dananjih ljudi, znai da imate previe posla i premalo vremena. Dok
se vi borite da nadoknadite zaostatke, novi zadaci i odgovornosti samo naviru, kao plima. Iz tog
razloga, nikad neete uspeti da uradite sve to imate da uradite. Nikad neete nadoknaditi zaostatke.
Uvek ete kasniti u izvravanju nekih svojih zadataka i obaveza, i to verovatno vie njih.
Zbog toga, moda vie nego ikada pre, vaa sposobnost da u svakom trenutku odredite svoj
najvaniji zadatak i potom ga se poduhvatite i obavite ga brzo i valjano, verovatno e vie uticati na
va uspeh nego bilo koja druga vaa vrlina ili vetina koju nauite.
Prosena osoba koja stekne naviku odreivanja jasnih prioriteta i brzog obavljanja vanih
zadataka ostavie daleko iza sebe genija koji mnogo pria i pravi divne planove, ali vrlo malo od
toga zaista i uradi.
Ve dugo postoji pria da, ako odmah izjutra pojedete ivu abu, moete sa zadovoljstvom
da idete kroz taj dan, znajui da vam se ono najgore to bi moglo da vam se desi verovatno ve
desilo.
Vaa aba jeste va najvei i najvaniji zadatak, onaj za koji postoji najvea verovatnoa
da ete ga odugovlaiti ne budete li odmah preduzeli neto u vezi s njim. To je ujedno i upravo onaj
zadatak koji ovog asa moe da ima najpozitivniji uticaj na va ivot i rezultate.
Takoe kau: Ako mora da pojede dve abe, pojedi prvo onu runiju.
To je drugi nain da se kae da od dva vana zadatka koja imate pred sobom valja prvo da
obavite onaj vei, tei i vaniji. Disciplinujte sebe da ponete odmah i potom istrajete na zadatku
sve dok ga ne obavite, pre no to predete na neto drugo.
Mislite o njemu kao o testu. Tretirajte ga kao lini izazov. Oduprite se iskuenju da
ponete od lakeg zadatka. Neprestano podseajte sebe da jedna od najvanijih odluka koje donosite
svakog dana jeste va izbor onoga to ete da uradite odmah i onoga to ete uraditi kasnije, ako to
drugo uopte budete uradili.
Evo jednog dobrog opaanja: Ako ve mora da pojede ivu abu, ne isplati se da dugo
sedi i gleda u nju. Pojedi je, i to odmah!
Klju ostvarivanja visokih rezultata poslovanja i produktivnosti jeste sticanje doivotne
navike da se svakog jutra prvo latite izvrenja najvanije obaveze koju imate. Morate da nauite da
rutinski pojedete svoju abu pre no to uradite bilo ta drugo i ne troei suvie vremena na
razmiljanje o tome.
U brojnim studijama koje se bave mukarcima i enama koji bre dobijaju poviice i
unapreenja, osobina preduzimljivosti istie se kao njihovo najuoljivije i najdoslednije
ponaanje koje iskazuju u svemu to rade. Uspeni i produktivni ljudi su oni koji se bacaju direktno
na svoje glavne zadatke i potom disciplinuju sebe da rade stabilno i usredsreeno sve dok ih u
celosti ne obave.
U naem svetu, a naroito u naem poslovnom svetu, bivate plaani i unapreivani ukoliko
ostvarujete konkretne i merljive rezultate. Plaeni ste da dajete dragocen doprinos, pogotovo onaj
koji se od vas i oekuje.
Neuspeno izvravanje je jedan od najveih dananjih problema u organizaciji. Mnogi

ljudi brkaju aktivnost sa ostvarenjem. Stalno dre govore i maratonske sastanke, prave divne
planove, ali u finalnoj analizi, niko od njih ne obavlja posao niti dobija traene rezultate.
itavih 95 procenata vaeg uspeha u ivotu i radu bie odreeno navikama koje s vremenom
stiete. Navika odreivanja prioriteta, prevazilaenja odugovlaenja i poduhvatanja najvanijih
zadataka jeste psihika i fizika vetina. Kao takva, ta navika se moe nauiti tokom prakse i
ponavljanja, ko zna koliko puta iznova, sve dok se ne uvrei u vaem podsvesnom umu i postane
stalan deo vaeg ponaanja. Kad neto pree u naviku, postaje istovremeno automatska i
jednostavna radnja.
Mentalno i emocionalno ste sazdani na takav nain da vas obavljanje nekog posla ispunjava
pozitivnim oseanjem. ini vas srenim. ini da se oseate kao pobednik.
Kad god obavite neki posao, bilo koje veliine ili vanosti, oseate navalu energije,
entuzijazma i samopouzdanja. to je obavljeni posao vaniji, to se srenije, samopouzdanije i
monije oseate u vlastitoj koi i svetu oko sebe.
Dovravanje vanog zadatka inicira oslobaanje endorfina1 u vaem mozgu. Ti endorfini vas
uzdiu na prirodan nain. Navala endorfina koja sledi posle uspenog obavljanja nekog zadatka
ini da se oseate kreativniji i samopouzdaniji.
U emu se sastoji jedna od najvanijih takozvanih tajni uspeha: u tome da praktino moete
da postanete pozitivno zavisni od endorfina i oseanja pojaane jasnoe, samopouzdanja i
sposobnosti koja oni iniciraju. Kad razvijete tu zavisnost, gotovo ne razmiljajui poinjete da
organizujete svoj ivot na takav nain da neprestano zapoinjete i zavravate sve vanije zadatke i
projekte. Praktino postajete zavisni, u vrlo pozitivnom smislu, od uspeha i doprinosa.
Jedan od kljunih naina da ivite divan ivot, imate uspenu karijeru i oseate se odlino u
vlastitoj koi jeste da steknete naviku da zapoinjete i zavravate vane poslove. Tada e vae
ponaanje preuzeti komandu i ustanoviete da je lake zavravati vane zadatke nego ne zavravati
ih.
Seate se prie o oveku koji zaustavlja muziara na ulici u Njujorku i pita ga kako da stigne
do Karnegi hola. Muziar odgovara: Vebaj, ovee, samo vebaj.
Vebanje je klju ovladavanja bilo kojom vetinom. Sreom, va mozak je kao mii. On
upotrebom postaje jai i sposobniji. Vebom moete da nauite bilo koje ponaanje ili steknete bilo
koju naviku koju smatrate poeljnom ili neophodnom.
Da biste stekli navike usredsreivanja i koncentracije, koje se mogu nauiti, potrebna su
vam tri kljuna kvaliteta. To su odlunost, disciplina i reenost.
Pre svega, donesite odluku da steknete naviku da zadatke obavljate u celosti. Drugo,
disciplinujte sebe da stalno vebate naela koja ete ovde nauiti, sve dok ne ovladate njima.
Najzad, sve to inite potkrepite reenou, sve dok se navika ne uvrei i postane stalan deo vae
linosti.
Postoji poseban nain da ubrzate svoje napredovanje prema visokoproduktivnoj, efikasnoj i
sposobnoj osobi kakva elite da postanete. On se sastoji od vaeg neprestanog razmiljanja o
plodovima vaeg truda i beneficijama koje moete imati postanete li preduzimljiva, brza i
usredsreena linost. Sagledajte sebe kao osobu koja je dosledna u tome da brzo i valjano obavlja
vane poslove.
Vaa mentalna predstava o sebi ima snaan efekat na vae ponaanje. Vizualizujte sebe kao
linost kakva nameravate da budete u budunosti. Vaa slika o sebi, nain na koji sebe vidite
iznutra, umnogome utie na va spoljni uinak. to bi rekao profesionalni predava Dim Katkart,
Osoba koju vidite je osoba koja ete postati.
Posedujete praktino neogranienu sposobnost da uite i razvijate nove vetine, navike i
sposobnosti. Kad obuite sebe, stalnim ponavljanjem i vebom, da prevaziete odugovlaenje i brzo
izvravate svoje najvanije obaveze, ubrzaete kretanje svog ivota i karijere.
Pojedite tu abu!
1 Efekat endorfina, Dejvid Blum; (Finesa 2003).

Postavite sto

Postoji jedan kvalitet koji ovek mora da poseduje da bi pobeivao, a to je jasnoa svrhe,
spoznaja ta hoe i arka elja da to i ostvari.

NAPOLEON HIL

Pre nego to budete mogli da odredite koja je vaa aba i ponete da je jedete, morate da
odluite ta tano elite da postignete u svim oblastima svog ivota. Jasnoa je najvaniji koncept u
linoj produktivnosti. Neki ljudi bre obave vie posla zato to im je apsolutno jasno koji su im
ciljevi i stremljenja i nimalo ne odstupaju od njih.
to vam je jasnije ta elite i ta morate da uradite da biste to i ostvarili, lake vam je da
prevaziete odugovlaenje, pojedete svoju abu i krenete u pravcu dovrenja zadatka.
Osnovni razlozi za odugovlaenje i pomanjkanje motivacije jesu neodreenost, konfuzija i
neodlunost u pogledu toga ta bi trebalo da uradite, kojim redom i zato. Morate svom snagom da
izbegavate ovo uobiajeno stanje, tako to ete teiti najveoj moguoj jasnoi u svemu to radite.
Jedno od velikih pravila uspeha: razmiljajte beleei misli na papiru.

Svega oko tri odsto odraslih ima jasne, crno na belo stavljene ciljeve. Ti ljudi postiu pet
do deset puta vie od ljudi istog ili veeg obrazovanja i sposobnosti, ali koji, iz bilo kog razloga,
nikad nisu nali vremena da zapiu ta je tano ono to ele.
Postoji mona formula za odreivanje i postizanje ciljeva, kojom moete da se sluite do
kraja ivota. Sastoji se od sedam jednostavnih koraka. Preduzimanje jednog, bilo kojeg od tih
koraka moe da udvostrui i utrostrui vau produktivnost. Mnogi koji su proli kroz moje
programe obuke, uz pomo ovog jednostavnog metoda znatno su poveali svoje prihode za svega
nekoliko godina, ili ak nekoliko meseci.
Prvi korak: odluite ta tano elite. Odluite sami ili sedite sa svojim efom i prodiskutujte
o svojim ciljevima, sve dok vam ne bude jasno kao dan ta se od vas oekuje i koji su vam

prioriteti. Zapanjujue je koliko se mnogo ljudi, dan za danom, iscrpljuje radei manje vredne
zadatke, zato to nikad nisu obavili ovaj kritino vaan razgovor sa svojim efom.
Pravilo: jedan od najgorih naina da iskoristite vreme jeste da odlino radite neto to
uopte ne mora da se uradi.

Stefan Kouvi kae: Pre nego to ponete da se uspinjete merdevinama uspeha, pobrinite se
da budu naslonjene uz pravu zgradu.
Drugi korak: sve piite. Razmiljajte beleei misli na papiru. Kad stavite svoj cilj na papir,
time ga iskristaliete i dajete mu opipljivu formu. Stvarate neto to moete da dodirnete i vidite. S
druge strane, cilj koji nije zapisan samo je puka elja ili fantazija. Iza njega ne stoji nikakva
energija. Nezapisani ciljevi dovode do konfuzije, nejasnoe, pogrenog usmerenja i brojnih greaka.
Trei korak: odredite krajnji rok za ostvarenje svog cilja. Cilj iii odluka koji nemaju
odreen rok nisu hitni. Nemaju pravog poetka niti kraja. Bez odreenog roka praenog
dodeljivanjem ili prihvatanjem konkretne od- govomosti za obavljanje zadatka u celosti, sasvim
ete prirodno odugovlaiti i uraditi vrlo malo.
etvrti korak: sainite spisak svega to mislite da ete morati da uradite da biste ostvarili
svoj cilj. Kad vam na pamet padnu neke nove aktivnosti, dodajte ih svom spisku. Nastavite da ga
proimjete sve dok ne bude kom- pletan. Spisak vam daje vizuelnu predstavu ireg zadatka ili cilja.
Daje vam smer kojim valja da se kreete. Drama- tino poveava verovatnou da ete cilj ostvariti
onako kako ste ga zamislili i na vreme.
Peti korak: preradite spisak u plan. Organizujte svoj spisak prema prioritetu i redosledu.
Odvojite nekoliko minuta i odluite ta je potrcbno da obavitc prvo, a ta moete i kasnije. Odluite
ta treba da se uradi pre nee- ga dmgog, a ta mora da se uradi posle. Jo bolje, izloite vizuelno
svoj plan, u vidu serije kvadrata i krugova na listu hartije. Biete zapanjeni time koliko je lake
postii svoj cilj kad ga razloite na pojedinane zadatke.
Sa ciljem stavljenim na papir i organizovanim pla- nom akcije, biete znatno produktivniji i
efikasniji od ne- kog ko svoje ciljeve ima iskljuivo u glavi.
esti korak: odmah ponite da delate u skladu sa svojim planom. Uinite neto. Uinite
bilo ta. Prosean plan koji se energino sprovodi mnogo je bolji od briljan- tnog plana u vezi s
kojim se ne preduzima nita. Da biste postigli bilo kakav uspeh, morate da delate.
Sedmi korak: reite da svakog dana uradite neto to e vas pomeriti u pravcu vaeg cilja.
Ugradite tu aktivnost u svoj dnevni rasporcd. Proitajte odreden broj strana o kljunoj temi. Vidite
se s odreenim brojem kan- didata ili klijenata. Angaujte se odreeno vreme u toku dana nekom
fizikom aktivnou. Nauitc odreen broj novih rei nekog stranog jezika. Ne proputajte nita od
toga ni jednog jedinog dana.
Stalno idite napred. Kad ponete da se kreete, nas- tavite. Nemojte se zaustavljati. Ta
odlunost i disciplino- vanost mogu da vas uine jednim od najproduktivnijih i najuspenijih ljudi
vae generacije.
Jasni, zapisani ciljevi imaju fascinantan efekat na vae razmiljanje. Motiviu vas i teraju na
akciju. Pod- stiu vau kreativnost, oslobaaju vau energiju i poma- u vam da prevaziete
odugovlaenje, kao i bilo ta dru- go to vas ometa.
Ciljevi su gorivo u pei dostignua. Sto su vai ci- ljevi vei i jasniji, to ste vi oduevljeniji
mogunou da ih ostvarite. to vie razmiljate o svojim ciljevima, vei postaje va unutranji
poriv i elja da ih postignete.
Svakodnevno razmiljajte o svojim ciljevima. Sva- kog jutra, kad ponete, preduzmite
korake u vezi s naj- vanijim poslom koji moete da obavite da biste postigli svoj najvaniji trenutni
cilj.

POJEDITE TU ABU!

Odmah uzmite ist list hartije i sastavite spisak od deset ciljeva koje elite da ostvarite
tokom naredne godine. Zapiite ih kao da je godina ve prola, a oni postali stvarnost. Upotrebite
sadanje vreme, pozitivno i u prvom licu, kako bi ih va podsvesni um odmah prihvatio.
Na primer, napisaete: Godinje zaraujem X dolara ili Imam X kilograma ili Vozim ta
i ta kola.
Zatim pregledajte svoj spisak i izaberite jedan cilj koji e, budete li ga ostvarili, imati
najvei pozitivan uticaj na va ivot. Koji god bio taj cilj, zapiite ga na posebnom listu hartije,
odredite rok, napravite plan, preduzmite korake u skladu s njim i onda svakog dana uradite neto to
e vas primai za korak blie tom cilju. Sama ova veba mogla bi da vam izmeni ivot!

Unapred isplanirajte svaki dan

Planirati znai dovesti budunost u sadanjost, kako biste mogli da odmah uradite neto u
vezi s njom.

ALAN LEJKIN

uli ste za ono staro pitanje: Kako moete da pojedete slona? Odgovor je, razume se:
Zalogaj po zalogaj.
Kako da pojedete svoju najveu i najruniju abu? Na isti nain; podelite je u konkretne i
postepene aktivnosti i potom krenete od prve.
Va um, vaa sposobnost da razmiljate, planirate i odluujete, vae su najmonije sredstvo
za prevazilaenje odugovlaenja i poveanje produktivnosti. Vaa sposobnost da odredite svoje
ciljeve, napravite plan i stupite u akciju u skladu s tim odreuje pravac vaeg ivota. Sam in
razmiljanja i planiranja oslobaa vae mentalne moi, podstie vau kreativnost i poveava vau
mentalnu i fiziku energiju.
Suprotno tome, kao to je napisao Aleks Mekenzi, akcija bez prethodnog planiranja uzrok
je svih neuspeha.
Vaa sposobnost da planirate znatno unapred, pre stupanja u akciju, mera je vae ukupne
kompetencije. to je bolji plan koji imate, lake vam je da prevaziete odugovlaenje, pokrenete se
s mrtve take, pojedete svoju abu i potom nastavite dalje.
Jedan od vaih najvanijih ciljeva u radu treba da bude najvea mogua kamata na uloenu
mentalnu, emocionalnu i fiziku energiju. Dobra vest glasi da svaki minut proveden u planiranju
utedi ak deset minuta rada. Potrebno vam je svega deset do dvanaest minuta da isplanirate svoj
dan, a to malo ulaganje moe da vam utedi najmanje dva sata (100-120 minuta) koje biste inae
protraili i verovatno razvodnili svoje napore u toku dana.

Moda ste uli za formulu est P. Ona glasi: Pravilno Prethodno Planiranje Proizvodi
Poveanu Produktivnost.
Kad se uzme u obzir koliko planiranje moe da vam pomogne da poveate produktivnost i
uinak, tada je zauujue to to ga vrlo malo ljudi svakodnevno praktikuje. A planiranje je odista
vrlo jednostavno. Potrebni su vam samo papir i olovka. Krajnje sofisticiran kompjuterski program,
palm pilot, planer vremena, zasniva se na istom principu: sedite i pravite spisak svega onoga to
valja da uradite pre nego to ponete.
Uvek radite prema tom spisku. Kad iskrsne neto novo, dodajte ga na spisak pre nego to ga
obavite. Od prvog dana kad ponete dosledno da se drite svog spiska, moete da poveate svoju
produktivnost i poboljate krajnji rezultat za 25 odsto i vie.
Sainite svoju listu uvee, na kraju prethodnog radnog dana. Prebacite na nju sve to tog
dana niste stigli da uradite i potom dodajte sve to valja da uradite sledeeg dana. Kad tako uvee
napravite listu, va podsvesni um cele noi, dok vi spavate, radi na njoj. esto ete se probuditi s
odlinim idejama koje moete da iskoristite kako biste posao obavili bre i bolje nego to ste
mislili.
to vie vremena odvajate na to da unapred sastavljate liste svega to imate da uradite, to
ete biti produktivniji i efikasniji.
Za razliite svrhe, potrebne su vam razliite liste. Prvo, morate da sastavite glavnu listu, na
koju upisujete sve to vam padne na pamet da ovih dana ili nedelja morate da uradite. Na njoj
beleite sve ideje kojih se setite i svaki novi zadatak ili obavezu koji iskrsnu. Sve te stavke sortirajte
kasnije.
Zatim, trebalo bi da imate i mesenu listu, koju pravite krajem meseca, za naredni mesec.
Ona moe da sadri stavke prenesene s glavne liste.
Tree, trebalo bi da imate nedeljnu listu, na kojoj ete unapred isplanirati celu nedelju. To je
lista koja se cele nedelje nalazi u fazi izgradnje.
Ova disciplina sistematskog planiranja vremena moe da vam bude od velike pomoi.
Mnogi ljudi su mi rekli da je navika da krajem svake nedelje odvoje sat ili dva za planiranje naredne
znatno poveala njihovu produktivnost i u potpunosti im izmenila ivot. Ova tehnika e i vama
izuzetno dobro doi.
Naposletku, trebalo bi da prenesete stavke sa svoje mesene i nedeljne liste na svoju dnevnu
listu. To su konkretne aktivnosti koje ete obaviti narednog dana.
Kako koju stavku odradite, precrtajte je. To vam daje vizuelnu predstavu o tome koliko ste
uradili. Stvara vam oseaj uspenosti i napretka. Kad na listi vidite da ste napredovali, to vas
motivie i daje vam energiju, jaajui vae samopouzdanje i samopotovanje. Stabilan i vidljiv
progres tera vas napred i pomae da prevaziete odugovlaenje.
Kad imate bilo kakav projekat, ponite tako to ete napraviti spisak svih postupaka koje
ete morati da obavite da biste ga odradili od poetka do kraja. Organizujte zadatke vezane za
projekat prema prioritetu i redosledu. Izloite ih pred sobom na papiru ili na kompjuteru, tako da
moete da ih vidite. Zatim ih odraujte jedan po jedan. Zaudie vas koliko mnogo moe da se
uradi na taj nain.
Obavljajui jednu po jednu stavku sa svojih lista, postajaete sve efikasniji i snaniji.
Oseaete poveanu kontrolu nad svojim ivotom. Biete prirodno motivisani da uradite jo vie.
Razmiljaete bolje i kreativnije i sticati brojnija i bolja saznanja koja e vam omoguavati da radite
jo bre.
Odraujui redom zadatke s liste, stei ete oseaj pozitivnog impulsa koji vas goni napred i
omoguava vam da prevaziete odugovlaenje. Ovaj oseaj napredovanja dae vam vie energije i
odrae vas u pokretu tokom celog dana.
Jedno od najvanijih pravila line efikasnosti jeste pravilo 10/90. Ono kae da e vam prvih
10 procenata vremena koje provedete u planiranju i organizovanju svog rada, pre no to ponete da
radite, utedeti itavih 90 procenata vremena koje biste inae proveli u obavljanju samog posla.
Probajte, i uveriete se i sami da je tako.
Kad unapred isplanirate svaki dan, ustanoviete da vam je mnogo lake da se pokrenete i

potom nastavite da radite. Rad tee bre i stabilnije nego ikada ranije. Oseate se jai i
kompetentniji. Na kraju, postajete nezaustavljivi.

POJEDITE TU ABU!

Ponite jo danas da unapred planirate svaki dan, nedelju i mesec. Uzmite rokovnik ili list
papira i napravite spisak svega to morate da uradite tokom naredna dvadeset etiri asa. Ako
iskrsnu neke nove stavke, dodajte ih na tu listu. Napravite listu svih projekata i velikih vieslojnih
zadataka vanih za vau budunost.
Izloite ih sve prema prioritetu, koji je najvaniji, i prema redosledu:
ta mora da se uradi prvo, ta drugo, i tako dalje. Ponite imajui na umu kraj.
Razmiljajte beleei misli na papiru! Uvek radite prema svojoj listi. Zadivie vas koliko
ete produktivniji postati i koliko e vam lake biti da pojedete svoju abu.

Uvek primenjujte pravilo 80/20

Uvek imamo dovoljno vremena, ako ga upotrebimo na pravi nain.

JOHAN VOLFGANG GETE

Pravilo 80/20 je jedan od najkorisnijih koncepata u upravljanju vremenom i ivotom.

Naziva se i Paretovim naelom, po italijanskom ekonomisti Vilfredu Paretu, koji je prvi pisao o
njemu 1895. Pareto je uoio da ljudi u njegovom drutvu kao da se prirodno razdvajaju na ono to
je nazivao vitalnom nekolicinom, 20 odsto prvih u pogledu novca i uticaja, i beznaajnu
veinu, preostalih 80 odsto.
Kasnije je ustanovio da se ovo pravilo odnosi praktino na sve ekonomske aktivnosti. Na
primer, ovo pravilo kae da e 20 odsto vaih aktivnosti biti odgovorno za 80 odsto vaih rezultata,
20 odsto vaih klijenata bie kupci 80 odsto onoga to prodate, 20 odsto od vaih proizvoda ili
usluga bie zasluno za 80 odsto vaeg profita, 20 odsto vaih poslova bie odgovorno za 80 odsto
vrednosti onoga to radite, i tako dalje. To znai da e se, ako imate spisak sa deset stavki koje valja
da obavite, dve od njih pokazati kao vredne koliko osam ostalih, ili jo vie.
Evo jednog zanimljivog otkria. Svaki od ovih zadataka moda iziskuje isto vreme.
Meutim, jedan ili dva od njih doprinee pet ili deset puta vie u odnosu na vrednost svih ostalih.
esto se deava da jedan od deset zadataka koje morate da obavite vredi vie od ostalih
devet zajedno. Taj zadatak je, dakle, sasvim izvesno aba koju treba prvo da pojedete.
Moete li da pogodite ta je to to prosena osoba najee odugovlai? Tuna je istina da
veina ljudi odugovlai upravo sa 10 ili 20 odsto najvrednijih stavki, onom vitalnom
nekolicinom. Umesto toga, zamajavaju se s onih manje vanih 80 odsto, beznaajnom veinom,
koja vrlo malo doprinosi ukupnim rezultatima.
esto vidite ljude koji kao da celog dana neto rade, ali postiu vrlo malo. To je gotovo uvek

zato to se bave zadacima male vrednosti, odugovlaei s jednom ili dvema aktivnostima koje bi
bile zaista znaajne za njihovu kompaniju i karijeru.
Najvredniji zadatak koji moete da uradite svakog dana esto je najtei i najsloeniji.
Meutim, on se moe viestruko isplatiti i omoguiti vam ubiranje vrednih plodova. Iz tog razloga,
morate nepopustljivo odbijati da radite zadatke koji spadaju u donjih 80 odsto, ako jo uvek niste
uradili sve one iz gornjih 20 odsto.
Pre no to ponete da radite, uvek se zapitajte: Da li je ovaj zadatak u prvih 20 ili u ostalih
80 odsto?
Pravilo: oduprite se iskuenju da prvo raistite sitne poslove.

Upamtite, ta god odaberete da radite, to vam na kraju postane navika koje ete se teko
reiti. Ako odaberete da svoj dan poinjete kojekakvim posliima, uskoro ete stei naviku da uvek
tako radite. To nije vrsta navike kakva vam je potrebna.
Najtei deo svakog vanog zadatka je njegovo zapoinjanje. Kad zaista ponete da radite
vredan zadatak, nekako postajete prirodno motivisani da nastavite dalje. Deo vaeg uma voli da
bude obuzet znaajnim zadacima koji zaista predstavljaju ozbiljan doprinos. Va posao je da
neprestano hranite ovaj deo svog uma.
Ve vas samo razmiljanje o zapoinjanju i dovravanju vanog zadatka motivie i pomae
vam da prevaziete odugovlaenje. injenica je da je za obavljanje vanog posla esto potrebno
isto onoliko vremena koliko i za obavljanje nekog sasvim nevanog posla. Razlika je u tome to
vas, poto obavite neto vredno i znaajno, obuzima oseanje ogromnog ponosa i zadovoljstva.
Meutim, kad zavrite neki beznaajan zadatak, uloivi pri tom isto vreme i energiju, dobijate
malo ili nikakvo zadovoljstvo.
Upravljanje vremenom je u stvari upravljanje ivotom, upravljanje sobom. To je zapravo
preuzimanje kontrole nad redosledom deavanja. Upravljanje vremenom je kontrola nad onim to
ete sledee raditi. I uvek imate slobodu da odluite koji e zadatak biti sledei. Vaa sposobnost da
razlikujete vane od nevanih zadataka jeste kljuna determinanta vaeg uspeha u ivotu i radu.
Efikasni i produktivni ljudi disciplinuju sebe da ponu od najvanijeg meu zadacima koji
su pred njima. Primoravaju sebe da pojedu tu abu, kakva god ona bila. Rezultat toga je da postiu
mnogo vie od prosenih osoba i da su mnogo sreniji od njih. Tako bi trebalo da se i vi ponaate.

POJEDITE TU ABU!

Sastavite listu svih ciljeva, aktivnosti, projekata i obaveza koje trenutno imate. Koji bi se od
njih mogli svrstati u onih 10 ili 20 odsto koji e vam doneti 80 ili 90 odsto rezultata?
Odluite jo danas da ete sve vie vremena provoditi radei u tih nekoliko oblasti koje
zaista mogu da promene va ivot i karijera, a sve manje na onim beznaajnijim poslovima.

Razmotrite posledice

Svaki ovek je postao veliki, svaki uspean ovek je uspeo u onoj meri u kojoj je usmerio
svoje snage na jedan odreeni kanal.

ORISON SVET MARDEN

Obeleje superiornog mislioca jeste njegova sposobnost da precizno predvidi posledice

injenja ili neinjenja nekih postupaka. Potencijalne posledice svake aktivnosti su kljune
determinante njene istinske vanosti za vas i vau kompaniju. Ovakvom procenom zadatka
odreujete koja je vaa sledea aba.
Dr Edvard Banfild s univerziteta Hardvard je posle vie od pedeset godina istraivanja
doao do zakljuka da je dugorona perspektiva najprecizniji predskazatelj drutvenih i
ekonomskih pomeranja navie u Americi. U odreivanju vaeg uspeha u ivotu i radu, dugorona
perspektiva je vanija od porodinog porekla, obrazovanja, rase, inteligencije, veza i praktino svih
ostalih faktora.
Va stav prema vremenu, va vremenski horizont, ima nemerljiv uticaj na vae ponaanje i
izbore. Ljudi koji nastoje da sagledaju u perspektivi svoj ivot i karijeru kao da uvek donose mnogo
bolje odluke u vezi sa svojim vremenom i aktivnostima od ljudi koji vrlo malo razmiljaju o
budunosti.
Pravilo: Dugorono razmiljanje unapreuje donoenje kratkoronih odluka.

Uspeni ljudi imaju jasnu buduu orijentaciju. Oni razmiljaju pet, deset ili petnaest godina
unapred. Zatim analiziraju svoje trenutne izbore i ponaanje, kako bi bili sigurni da su dosledni
dugoronoj budunosti koju prieljkuju.
Ako u svom poslu imate jasnu zamisao o tome ta vam je zaista vano na duge staze, mnogo
vam je lake da donesete bolje odluke o svojim kratkoronim prioritetima.
Po definiciji, ono to je vano ima potencijalne dugorone posledice. Neto nevano ima

malobrojne potencijalne dugorone posledice, ili ih uopte nema. Pre no to ponete bilo ta, trebalo
bi da postavite sebi pitanje: Koje su potencijalne posledice obavljanja ili neobavljanja ovog
zadatka?
Pravilo: Ono to nameravate u budunosti utie na sadanje postupke i esto ih odreuje.

to ste vie naisto u pogledu onoga to nameravate u budunosti, ta jasnoa ima vei uticaj
na ono to trenutno radite. Ako imate jasnu dugoronu viziju, mnogo ste sposobniji da procenite
trenutnu aktivnost i osigurate da bude dosledna onome to istinski elite da postignete.
Uspeni ljudi su oni koji su spremni da odloe zadovoljenje i ak se i rtvuju na kratke staze,
kako bi mogli da uivaju u mnogo veim dugoronim plodovima svojih napora. Neuspeni ljudi,
naprotiv, vie razmiljaju o kratkoronom zadovoljstvu i neposrednom zadovoljenju, ne marei
naroito za dugoronu budunost.
Denis Vejtli, koji dri predavanja na temu motivacije, kae: Neuspeni rade ono to im
ublaava tenziju, dok pobednici rade ono ime se ostvaruje cilj. Na primer, ranije dolaenje na
posao, redovno itanje literature iz svoje oblasti, pohaanje kurseva koji poveavaju znanje i
usredsreivanje na zadatke od visoke vrednosti - sve to zajedno e neizmerno pozitivno uticati na
vau budunost. S druge strane, dolaenje na posao u poslednjem trenutku, itanje novina, ispijanje
kafa i askanje s kolegama moda jeste zabavno i prijatno na kratke staze, ali dugorono neizbeno
dovodi do izostanka unapreenja, neostvarivanja radnih zadataka i frustracije.
Ako va zadatak ili aktivnost imaju potencijalno vane pozitivne posledice, dajte im
vrhunski prioritet i odmah ih se latite. Ako neto moe imati potencijalno znatne negativne
posledice ukoliko se ne obavi brzo i dobro, tome bi takoe trebalo dati vrhunski prioritet. Koja god
bila vaa aba, stisnite petlju i progutajte je odmah.
Motivacija zahteva motiv. to je potencijalno pozitivniji uticaj koji neki postupak ili
ponaanje mogu da imaju na va ivot, kad ga jasno definiete biete motivisaniji da prestanete s
odugovlaenjem i brzo obavite ono to je potrebno.
Budite neprestano usredsreeni i napredujte tako to ete stalno poinjati i zavravati one
zadatke koji su najznaajniji za vau kompaniju i vau budunost.
Vreme svakako prolazi. Pitanje je samo kako ga koristite i gde ete se nai posle nekoliko
narednih nedelja ili meseci. A gde ete se nai, umnogome zavisi od toga koliko razmiljanja
posveujete posledicama svojih kratkoronih postupaka.
Stalno razmiljanje o potencijalnim posledicama vaih izbora, odluka i ponaanja jedan je
od najboljih naina da odredite svoje istinske prioritete u radu i privatnom ivotu.

POJEDITE TU ABU!

Redovno itajte spisak svojih zadataka, aktivnosti i projekata. Stalno se pitajte: Koji bi
projekat ili aktivnost, ako ih obavim odlino i blagovremeno, imali najpozitivniji uticaj na moj
ivot?
ta god bilo ono to vam moe najvie pomoi, odredite to sebi kao cilj, napravite plan kako
da to postignete i odmah se bacite na posao, delajui u skladu sa svojim planom. Setite se divnih
Geteovih rei:
Samo poni, i um e ti obliti vrelina; zavrie posao, bie prava milina!

Stalno vebajte metod ABCDE

Prvi zakon uspeha je koncentracija, usmeravanje celokupne energije na jednu taku i

kretanje direktno prema toj taki, bez gledanja levo ili desno.

VILIJAM METJUZ

to vie misli uloite u planiranje i odreivanje prioriteta, jo pre no to ponete, uradiete

vie vanih stvari i bre ete ih dovriti poto ih ponete. to vam je zadatak vaniji i dragoceniji, to
ete biti motivisaniji da prestanete sa odugovlaenjem i date se na posao.
Metod ABCDE je odlina tehnika za odreivanje prioriteta, koju moete da svakodnevno
primenjujete. Toliko je jednostavna i delotvorna da je sama po sebi dovoljna da vas uini jednom od
najeftkasnijih i najsposobnijih osoba u vaoj oblasti.
Snaga ove tehnike krije se u njenoj jednostavnosti. Evo kako ona radi: ponete sa spiskom
svega to imate da uradite tog dana. Razmiljajte beleei misli na papiru.
Zatim sve stavke na svom spisku oznaite sa A, B, C, D ili E, pre nego to ponete da radite
prvi zadatak.
Stavka A je definisana kao neto veoma vano, neto to morate, ili ete se nai suoeni s
ozbiljnim posledicama. Stavka A bi mogla biti poseta kljunom klijentu ili zavravanje izvetaja
koji je vaem efu neophodan za sledei sastanak poslovodnog odbora. Ove stavke su vae abe.
Ako imate vie obaveza koje se klasifikuju kao A, odredite im prioritet tako to ete ih
oznaiti kao A-l, A-2, A-3, i tako dalje. A-1 je svakako najvea i najrunija od svih tih aba.
Stavka B je definisana kao zadatak koji bi trebalo da obavite. Meutim, njene su
posledice umerene. Ove stavke su punoglavci u vaem radnom ivotu. To znai da nekome moda
ba i nee biti milo, ili mu nee sasvim odgovarati ako ne obavite neki od tih zadataka, ali da nisu ni
izdaleka vani kao A zadatak. Uzvraanje nebitnog telefonskog poziva ili proveravanje
elektronske pote spadalo bi u B zadatke.
Pravilo je da nikad ne bi trebalo da se poduhvatate B zadatka ako imate neobavljen A
zadatak. Nikad ne bi trebalo da se zamajavate punoglavcem ako neka abetina sedi i eka da je
pojedete.
Zadatak C definie se kao neto to bi bilo lepo da uradite, ali nee biti nikakvih posledica
ako i ne budete uradili. Meu C zadacima su telefoniranje prijatelju, odlazak na kafu ili ruak s

kolegom s posla, ili obavlja- nje nekih privatnih poslova u toku radnog vremena. Ta vrsta aktivnosti
ni na koji nain ne pogaa va posao.
Zadatak D se definie kao neto to moete da prosledite nekome drugom. Po pravilu,
trebalo bi da prosleujete dalje sve ono to neko drugi moe da uradi, kako biste imali vie vremena
za A zaduenja, koja samo vi moete da obavite.
E zadatak je definisan kao neto to moete u potpunosti da eliminiete, a da se pri tom
nimalo ne odrazi na va posao i ivot. To moe biti zadatak koji je u odreenom trenutku imao
odreenu vanost, ali vie nije relevantan vama ni bilo kom drugom. esto je to neto to
nastavljate da radite iz navike ili zato to u tome uivate.
Poto primenite metod ABCDE, biete potpuno organizovani i spremni da bre obavite vie
vanih stvari sa svog spiska.
Klju delotvornosti ovog ABCDE metoda je u tome da disciplinujete sebe da se bez
odlaganja bacite na A-1 zadatak i ne ostavljate ga dok ga ne obavite u celosti. Upotrebite svoju
snagu volje, ponite i zavrite taj posao, taj najvaniji zadatak koji imate. Pojedite celu abu i
nemojte se zaustavljati dokle god ne bude sasvim gotovo.
Vaa sposobnost da podrobno razmislite, analizirate spisak svojih poslova i odredite svoj
zadatak A-1 jeste odskona daska do viih dostignua i poveanog samopouzdanja,
samopotovanja i linog ponosa.
Kad budete stekli naviku da se koncentriete na svoju najvaniju A-1 aktivnost - na
konzumiranje svoje abe - uspevaete da uradite vie nego dvoje ili troje drugih.

POJEDITE TU ABU!

Proitajte odmah svoj spisak poslova i oznaite svaku stavku sa A, B, C, D ili E. Odredite
posao ili projekat koji zasluuju oznaku A-1 i ponite odmah da to radite. Disciplinujte sebe da ne
radite nita drugo sve dok taj posao ne bude obavljen.
Primenjujte svakodnevno ovaj ABCDE metod, na svakoj svojoj listi poslova, pre nego to
ponete s radom, celog sledeeg meseca. Na taj nain stei ete naviku da odreujete svoje najvee
prioritete, a vaa budunost bie osigurana!

Usredsredite se na oblasti kljunih rezultata

Kad se usredsrede sve fizike i mentalne sposobnosti, mo osobe da rei problem viestruko
se uveava.

NORMAN VINSENT PIL

Zato me plaaju? Ovo je neto najvanije to ste se ikad zapitali i to ete se uopte
zapitati tokom svoje karijere.
Kako stvari stoje, mnogi ljudi zapravo nisu sasvim sigurni zato ih tano plaaju. Meutim,
ako vam nije ba najjasnije zbog ega vas plaaju i koji su rezultati koji se od vas oekuju, bie vam
teko da pruate najbolji mogui uinak i bre dobijate poviice i unapreenja.
Najjednostavniji odgovor bi glasio da ste zaposlenje dobili da biste postigli konkretne
rezultate. Plata je nadoknada koju dobijate za konkretan kvalitet i rad koji moe biti udruen i s
radom drugih, kako bi se stvorili proizvodi ili usluge za koje su klijenti spremni da plate.
Svaki posao moe da se razloi na pet do sedam oblasti kljunih rezultata, a rede i na neto
vie. To su rezultati koje neizostavno morate da ostvarite da biste ispunili svoju odgovornost i dali
maksimalan doprinos svojoj organizaciji.
Oblasti kljunih rezultata sline su vitalnim telesnim funkcijama, kao to su one indikovane
krvnim pritiskom, pulsom, respiratornom stopom i aktivnou modanih talasa. Nedostajanje bilo
koje od ovih vitalnih funkcija dovodi do smrti organizma. Na isti nain, va propust da ostvarite
uinak u oblasti kljunih rezultata vaeg posla moe da dovede do toga da vie nemate posao.
Na primer, oblasti kljunih rezultata u menadmentu su planiranje, organizacija,
rukovoenje osobljem, davanje zaduenja, nadgledanje, procena i izvetavanje. To su oblasti u
kojima menader mora da ostvari rezultate da bi bio uspean u svojoj oblasti odgovornosti.
Morate da posedujete esencijalno znanje i vetine potrebne za obavljanje vaeg posla. Ti
zahtevi se konstantno menjaju. Razvijate sutinske sposobnosti koje vam pre svega omoguavaju da
uopte obavljate svoj posao. Meutim, kljuni rezultati su uvek najvaniji u vaem poslu i odreuju
da li ste uspeni ili neuspeni.
Oblast kljunih rezultata je neto to morate da uspostavite da biste uspeli u svom poslu. Re
je o zadacima za koje ste u potpunosti odgovorni. Ako ih vi ne obavite, niko drugi nee. Oblast
kljunih rezultata ine aktivnosti koje su pod vaom kontrolom. To je izlazna snaga vaeg rada koja

postaje ulazna snaga ili faktor doprinosa radu drugih.

Poetna taka visokog uinka jeste identifikovanje oblasti kljunih za rezultate u vaem
poslu. Porazgovarajte o njima sa svojim efom. Sainite listu iskljuivo svojih odgovornosti i
pobrinite se da je odobre vai pretpostavljeni, kolege koji imaju isti nivo odgovornosti, kao i vai
potinjeni.
Na primer, ako se na bilo koji nain bavite prodajom, oblast kljunih rezultata za vas je
proirenje trita i poveanje prodaje. Te aktivnosti su sredite celokupnog procesa prodaje.
Zakljuivanje prodaje je druga oblast kljunih rezultata. Kad se prodaja zakljui, time se iniciraju
aktivnosti mnogih drugih ljudi, u smislu proizvodnje i isporuke proizvoda ili usluge.
Za vlasnika ili generalnog direktora kompanije, oblast kljunih rezultata jeste pregovaranje s
bankom od dobijanju zajma. Angaovanje pravih ljudi i efikasna podela zaduenja takoe su oblasti
kljunih rezultata. Za sekretaricu ili radnika na recepciji, brzo i efikasno kucanje pisama ili
odgovaranje na telefonske pozive i prebacivanje veze definiu se kao oblasti kljunih rezultata.
Sposobnost ljudi da brzo i valjano obavljaju ove zadatke umnogome odreuje njihovu platu i anse
za unapreenje.
Kad odredite koje su vae oblasti kljunih rezultata, drugi korak je da u svakoj od tih oblasti
ocenite sebe na skali od jedan do deset. U emu ste jaki, a u emu ste slabi? Gde ostvarujete odline
rezultate, a gde podbacujete?
Pravilo glasi: vaa najslabija oblast kljunih rezultata odreuje visinu na kojoj koristite
sve svoje ostale vetine i sposobnosti.

Ovo pravilo kae da moete biti izuzetni u est od sedam oblasti kljunih rezultata, ali loi u
sedmoj, i da e vas u tom sluaju taj va lo uinak u sedmoj oblasti unazaivati i odreivati koliko
ete postii ostalim svojim vetinama. Ta slabost je kao kamen oko vrata vae sposobnosti i
predstavlja konstantan izvor trvenja i frustracije.
Na primer, podela zaduenja je oblast kljunih rezultata za menadera. Ta vetina je od
kljunog znaaja, jer mu omoguava da upravlja i dobija rezultate organizovanjem rada drugih.
Menader koji ne ume da podeli zaduenja ne moe maksimalno da iskoristi ostale svoje vetine i
sposobnosti. Loa podela zaduenja moe da dovede samo do neuspeha u obavljanju posla.
Postoji vie razloga za odugovlaenje i odlaganje na radnom mestu a jedan od osnovnih je to
to ljudi izbegavaju poslove i aktivnosti u kojima se ranije nisu dobro pokazali. Umesto da postave
sebi cilj i naprave plan kako da u odreenoj oblasti postanu bolji, veina ljudi tu oblast sasvim
izbegava, a to samo pogorava situaciju.
Vai i obrnuto: to bolji postajete u nekoj vetini, to ete biti motivisaniji da obavljate tu
funkciju, manje ete odugovlaiti i biete mnogo reeniji da posao obavite do kraja.
injenica je da svi imamo svojih slabih i jakih strana. Odbijte da racionalizujete,
opravdavate ili branite svoje slabe strane. Umesto toga, jasno ih odredite. Postavite cilj i napravite
plan da postanete veoma dobri u tim oblastima. Razmislite malo! Moda vas jo samo jedna
kritino vana vetina deli od toga da postanete najbolji u svom poslu.
Jedno od najboljih pitanja koje moete sebi da postavite glasi ovako: Koja bi vetina, ako
bih je razvio i koristio na najbolji mogui nain, imala najpozitivniji uticaj na moju
karijeru?
Ovo pitanje bi trebalo da vodi vau karijeru do kraja ivota. Potraite u sebi odgovor na
njega. Verovatno ga ve i znate.
Postavite ovo pitanje svom efu. Postavite ga svojim kolegama. Postavite ga svojim
prijateljima i porodici. Naite odgovor, kako god on glasio, i potom radite na tome da poboljate
svoj uinak u toj oblasti.
Dobra vest je da se sve vetine vezane za biznis mogu nauiti. Ako je neko drugi izuzetno

dobar u odreenoj oblasti kljunih rezultata, to je dokaz da i vi moete da postanete isto tako dobri,
samo ako odluite tako.
Jedan od najbrih i najboljih naina da prestanete s odugovlaenjem i obavite vie stvari za
krae vreme jeste da postanete aposlutno odlini u svojim oblastima kljunih rezultata. To moe da
bude vano koliko i sve ostalo to radite u ivotu ili karijeri.

POJEDI TU ABU!

Odredite oblasti kljunih rezultata u svom poslu. Koje su one? Zapiite kljune rezultate
koje morate da ostvarite da biste svoj posao obavljali na najbolji mogui nain. Ocenite sebe na
skali od jedan do deset u svakoj od njih. Zatim odredite vetinu koja bi vam, ako biste je koristili na
najbolji mogui nain, najvie pomogla u vaem poslu.
Odnesite tu listu svom efu i porazgovarajte s njim. Neka vam iskreno kae ta misli. Bie
vam samo bolje budete li otvoreni za konstruktivne predloge i miljenja drugih ljudi. Popriajte o
svojim rezultatima sa svojim osobljem i kolegama. Porazgovarajte o njima sa svojim branim
partnerom.
Steknite naviku da redovno vrite ovu analizu, dokle god se bavite svojom karijerom. Nikad
nemojte prestati da se trudite da postanete bolji. Ova odluka sama po sebi je dovoljna da vam
promeni ivot.

Pokoravajte se zakonima nametnute efikasnosti

U svom najistinitijem i neizmenjenom obliku, koncentracija znai sposobnost da

usredsredite um na jednu usamljenu stvar.

KOMAR

Zakon nametnute efikasnosti glasi: Nema nikad dovoljno vremena da se uradi sve, ali uvek
ima vremena da se uradi ono najvanije.
Drugim reima, ne moete da pojedete sve abe i punoglavce u bari, ali moete da smaete
onu najveu i najruniju i to je sasvim dovoljno, makar za izvesno vreme.
Kad vam ponestane vremena, a u pitanju je zadatak ije posledice neobavljanja mogu biti
zaista ozbiljne, kao da uvek naete vreme da ga ipak obavite, esto u poslednjem trenutku.
Poinjete rano, ostajete do kasno i primoravate sebe da zavrite posao, radije nego da se suoite s
negativnim posledicama koje bi usledile ukoliko ne biste bili gotovi u predvienom roku.
Pravilo: nikad neete imati dovoljno vremena da uradite sve to imate da uradite.

injenica je da prosena osoba svakog dana radi sa 110 do 130 procenata svog kapaciteta. A
poslovi i obaveze se samo gomilaju. Svi imamo gomile literature koju tek valja da proitamo. Jedna
nedavna studija je dola do zakljuka da prosean direktor ima 300-400 sati zaostalog itanja i
projekata, to kod kue, to u kancelariji.

To znai da nikad neete moi da nadoknadite zaostatke. Izbacite to iz glave. Moete samo
da se nadate da ete stizati da obavite ono najvanije. Ostalo e jednostavno morati da prieka.
Mnogi ljudi kau da bolje rade kad ih pritiskaju rokovi. Naalost, dugogodinja istraivanja
dokazuju da je to tano samo u retkim sluajevima.
Pod pritiskom rokova, esto nametnutih zbog odugovlaenja i odlaganja, ljudi pate od
velikih stresova, prave vie greaka i moraju iznova da urade vie zadataka nego pod bilo kojim
drugim okolnostima. Greke napravljene u urbi esto dovode do defekata i trokova probijanja
rokova koji, opet, dugorono dovode do znatnih finansijskih gubitaka. Ponekad je za obavljanje
posla potrebno vie vremena onda kad ga radite navrat-nanos, u poslednjem trenutku.
Postoje tri pitanja koja moete redovno da postavljate sebi da biste ostali usredsreeni na to
da obavite najvanije zadatke koje imate. Prvo glasi: Koje su moje najvanije aktivnosti?
Drugaije reeno, koje su najkrupnije abe koje morate da pojedete da biste dali najvei
doprinos svojoj organizaciji? Porodici? Svom ivotu uopte?
Ovo je jedno od najvanijih pitanja koja moete da uputite sebi i odgovorite na njega. Koje
su vae najvanije aktivnosti? Prvo razmislite o tome sami. Zatim, postavite pitanje svom efu.
Pitajte kolege i podreene. Pitajte prijatelje i porodicu. Kao kad podeavate soivo na foto-aparatu,
morate da imate kristalno jasnu sliku o tome koje su vae najvanije aktivnosti, pre no to se bacite
na posao.
Drugo pitanje koje sebi morate neprestano da postavljate glasi: ta je ono to ja i samo ja
mogu da uradim, a to e, ako to uradim kako valja, predstavljati razliku?
Ovo pitanje potie od Pitera Drakera, gurua menadmenta. To je jedno od najboljih pitanja
za ostvarivanje line efikasnosti. ta je ono to vi i samo vi moete da uradite, a to e, ako to
uradite kako valja, predstavljati razliku?
Ovo se odnosi na neto to samo vi moete da uradite. Ako ne budete to uradili, niko drugi
nee. Ali, ako uradite, i to dobro, moe zaista da promeni va ivot i vau karijeru. ta je to? Koja je
to aba u vaem poslu?
Svakog sata u danu, svakog dana, postavite sebi ovo pitanje i dobiete konkretan odgovor.
Va posao je da budete naisto koji je odgovor i potom ponete i radite taj zadatak pre bilo ega
drugog.
Tree pitanje koje valja da postavljate sebi jeste: Kako trenutno mogu najbolje da
upotrebim svoje vreme? Drugim reima, Koja je trenutno moja najkrupnija aba?
Re je o kljunom pitanju kad je posredi upravljanje vremenom. Postavljanje tog pitanja
jeste klju za prevazilaenje odugovlaenja i pretvaranje u visokoproduktivnu osobu. Svakog sata u
svakom danu, postoji odgovor na to pitanje. Va je posao da ga sebi postavljate, uvek iznova, i da
uvek radite s ciljem da pronaete odgovor, kako god on glasio.
Uradite prvo ono najvanije, a ostalo i ne morate. Kao to je rekao Gete: Najvanije stvari
se nikada ne smeju nai na milost i nemilost onih najmanje vanih.
to su precizniji vai odgovori na ova pitanja, bie vam lake da odredite jasne prioritete,
prevaziete odugovlaenje i poduhvatite se one aktivnosti koja predstavlja najbolje iskoriavanje
vaeg vremena.

http://www.crowarez.org/

POJEDITE TU ABU!

Razmiljanje koje e vas odvesti najblie uspehu jeste vaa sposobnost da razluite prioritete
od svega ostalog. Utroite svakodnevno nekoliko minuta na sedenje u miru i tiini. Za to vreme se
opustite i bez stresa ili pritiska razmislite o svom radu i aktivnostima.
U gotovo svim sluajevima, tokom ovog vremena provedenog u samoi stei ete divne
spoznaje i ideje koje e vam utedeti veoma mnogo vremena kad ih budete primenili u poslu. esto
ete stei prelomne spoznaje koje e promeniti pravac vaeg ivota i rada.

Temeljito se pripremite pre no to ponete

Bez obzira na to koliki je nivo vae sposobnosti, imate u sebi vie potencijala nego to ga za
ivota moete razviti.

DEJMS T. MEKEJ

Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje i uradite vie stvari za krae vreme
jeste da pre no to ponete da radite obezbedite da vam sve bude pri ruci. Kad ste potpuno
pripremljeni, tada ste poput napetog pitolja ili strelca ija je strela maksimalno zategnuta u luku.
Sve to vam je potrebno jeste mali mentalni podsticaj da biste se bacili na obavljanje svojih
najvrednijih zadataka.
To je kao da pripremate sve za jedan kompletan obrok, kao to je krupna aba. Stavite sve
sastojke na kuhinjski pult pred sobom i potom ponete da pripremate veeru, korak po korak.
Ponite tako to ete raistiti pisai sto ili radni prostor, tako da se pred vama nalazi samo
jedan zadatak. Ako je potrebno, stavite sve na pod ili sto iza sebe. Prikupite sve podatke, izvetaje,
detalje, studije i radne materijale koji e vam biti potrebni da biste obavili posao do kraja. Neka
vam budu pri ruci, kako biste mogli da ih dohvatite bez mnogo ustajanja ili kretanja.
Povedite rauna da imate sve pisane materijale, kompjuterske diskove, pristupne ifre, email adrese i sve ostalo to vam treba da biste zapoeli i nastavili da radite sve dok posao ne bude
obavljen.
Svoj radni prostor sredite da bude udoban i privlaan za oko, tako da vas prosto mami da
dugo radite. Naroito se pobrinite da imate udobnu stolicu koja vam podupire lea i omoguava da
vam stopala lee ravno na podu.
Najproduktivniji ljudi odvoje dovoljno vremena da stvore radni prostor u kojem e im biti

prijatno. to je taj prostor pre poetka rada istiji i uredniji, bie vam lake da ponete i nastavite s
radom.
Jedna od velikih tehnika za prevazilaenje odugovlaenja (jedenje aba) jeste da sve
pripremite unapred. Kad je sve sloeno uredno i prema redosledu, vie e vam se raditi.
Zapanjujue je koliko mnogo knjiga nije nikada napisano, koliko mnogo magistratura i
doktorata nikada dovreno, koliko mnogo stvari koje menjaju ivot nije nikad ni zapoeto zato to
su ljudi propustili onaj prvi korak, pripremanje unapred.
Los Aneles privlai ljude iz cele Amerike koji sanjaju o tome da napiu uspean filmski
scenario i prodaju ga nekom od tamonjih studija. Sele se u Los Aneles i godinama rade bedne
poslove, neprestano sanjajui o tome kako e napisati i prodati popularan scenario.
Nedavno je Los Aneles tajms poslao reportera da intervjuie prolaznike na bulevaru
Vilajer. Postavljao im je samo jedno pitanje: Kako napreduje va scenario? Troje od etvoro je
odgovaralo: Skoro je gotov!
alosna istina je da skoro gotov verovatno znai nije jo ni zapoet. Nemojte da vam se
to desi.
Kad sedite sa svime ispred sebe, spremni da se bacite na posao, poprimite i govor tela kakav
podrazumeva visok uinak. Sedite uspravno i ne navaljujte se na naslon stolice. Drite se kao
efikasna, sposobna i izuzetno produktivna osoba. Zatim uzmite prvu stavku, recite sebi: Na
posao! i zaronite u njega. A kad ponete, ne zaustavljajte se dok posao ne bude gotov.

POJEDITE TU ABU!

Dobro pogledajte svoj radni sto ili kancelariju, kod kue i na radnom mestu. Upitajte se:
Kakva osoba radi u ovakvom okruenju?
to je vae radno okruenje urednije i istije, oseaete se pozitivnije, produktivnije i
samopouzdanije. Odluite jo danas da potpuno raistite svoj radni sto i kancelariju, kako biste
osetili da ste produktivni, efikasni i spremni da odmah ponete s radom.

Uradite domai

Jedini siguran nain da uspete jeste da uvek radite vie i bolje nego to se oekuje od vas,
bez obzira na to kojim se poslom bavite.

OG MANDINO

Jedno od najvanijih linih naela produktivnosti jeste obavljanje domaih zadataka.

Nauite ono to morate da nauite, kako biste mogli da radite na najbolji mogui nain. to bolji
postanete u konzumiranju odreenog tipa aba, to je verovatnije da ete naprosto sesti i odraditi
posao.
Glavni razlog odlaganja i odugovlaenja jeste oseanje nedovoljne sposobnosti,
pomanjkanje samopouzdanja ili strunosti u kljunom delu zadatka. Ako mislite da ste u nekoj
oblasti slabi ili da o njoj ne znate dovoljno, to ve moe da vas obeshrabri da uopte ponete s
radom.
Neprestano unapreujte svoje znanje o oblastima kljunih rezultata. Upamtite, meutim, da
vae znanje i vetina zastarevaju velikom brzinom, bez obzira na to koliko ste danas dobri u
neemu. Kao to je rekao Pat Rajli, trener koarke: Ako ne postaje bolji, znai da postaje loiji.
Postoji tehnika za upravljanje vremenom koja je oduvek bila od najvee pomoi, a to je da
postanete bolji u svojim kljunim zadacima. Lino i profesionalno unapreivanje spada u najbolje
mogue naine utede vremena. to ste bolji u kljunim zadacima, dobijate vie motivacije da se
bacite na njih. to ste bolji, imate vie entuzijazma i energije. Kad znate da moete dobro da obavite
posao, ustanovljavate i da vam je lake da prevaziete odugovlaenje i obavite posao bre i bolje,
bez obzira na okolnosti.
Neki novi podatak ili dodatno umee mogu da predstavljaju ogromnu razliku u vaoj
sposobnosti da dobro obavljate posao. Odredite koje su najvanije stvari koje radite i potom
napravite plan da neprestano unapreujete svoje znanje u tim oblastima.
Pravilo: neprestano uenje je minimalan zahtev za uspeh u svim oblastima.

Ne dozvolite da vas unazauju slabost ili nedostatak sposobnosti u bilo kojoj oblasti. Sve se
u biznisu da nauiti. A to su nauili drugi, moete i vi.
Kad sam poeo da piem svoju prvu knjigu, bio sam obeshrabren time to sam kucao s dva
prsta, stalno traei slova po tastaturi. Ubrzo sam shvatio da moram da nauim da kucam kako
valja, ako mislim da ikad napiem knjigu od 300 strana od prve do poslednje verzije. Zato sam
kupio kompjuterski program za uenje kucanja i tri meseca svakodnevno vebao po dvadeset do
trideset minuta. Po isteku tog roka, kucao sam etrdeset do pedeset rei u minuti. Uz tu vetinu,
uspeo sam da napiem dvanaest knjiga, koje se danas objavljuju u celom svetu.
Najbolja vest je da moete da nauite svaku vetinu koja vam je potrebna da biste postali
produktivniji i efikasniji. Ako treba, moete da postanete daktilograf prve klase. Moete da
postanete kompjuterski mag. Moete da postanete odlian pregovara ili izvanredan trgovac.
Moete da nauite da drite govore. Moete da nauite da piete efikasno i dobro. Sve su to vetine
koje moete da steknete, im odluite da ih steknete i postavite to sebi kao prioritet.
Barem jedan sat dnevno odvojite za itanje literature iz svoje oblasti. Ustanite ujutru malo
ranije i itajte pola sata do sat knjigu ili asopis koji sadre informacije koje mogu da vam pomognu
da postanete efikasniji i produktivniji u onome to radite.
Pohaajte sve kurseve i seminare koji su vam dostupni. Prisustvujte skupovima i poslovnim
sastancima pripadnika svoje profesije ili zanimanja. Odlazite na sesije i praktikume. Sedite u prvi
red i hvatajte beleke. Nabavite audio trake tih programa. Posvetite se tome da postanete jedna od
najkompetentnijih i znanjem najpotkovanijih osoba u svojoj oblasti.
Najzad, sluajte audio programe u kolima. Prosean vlasnik automobila svake godine
provede 500-1000 sati za volanom, vozei se s jednog mesta na drugo. Pretvorite vreme provedeno
u vonji u vreme provedeno u uenju. Moete da postanete jedna od najpametnijih, najsposobnijih i
najbolje plaenih osoba u svojoj oblasti, a sve to blagodarei sluanju obrazovnih audio programa u
toku vonje.
to vie uite i saznate, oseate se sve samopouzdaniji i motivisaniji. to bolji postanete,
biete sposobniji da uradite sve vie i vie u svojoj oblasti delovanja.
to vie uite, moete sve vie da nauite. Ba kao to fizikim vebanjem razvijate svoje
miie, tako i mentalnim vebanjem razvijate mentalne miie. Nema granica tome koliko daleko ili
koliko brzo moete dospeti, sem onih koje vam namee vaa vlastita mata.

POJEDITE TU ABU!

Odluite jo danas da postanete projekat uradi sam. Postanite doivotni uenik svog
zanata. Za profesionalca, kolovanje se nikad ne zavrava.
Koje su kljune vetine koje vam mogu pomoi da ostvarite bolje i bre rezultate? Koje su
kljune sposobnosti koje e vam u budunosti biti potrebne da biste postali vodei u svojoj oblasti?
Koje god one bile, odredite cilj, napravite plan i ponite da razvijate i unapreujete svoju
sposobnost u tim oblastima. Odluite da budete najbolji u onome to radite!

Angaujte svoje posebne talente

Radite svoj posao. Ali ne samo svoj posao nego i vie od toga, ono malice vie za ljubav
izdanosti
- ono malice vie koje je uredno sveg ostalog rada.

DIN BRIGS

Vi ste izuzetni! Posedujete posebne talente i sposobnosti po kojima se razlikujete od svih

drugih osoba koje su ikad ivele. Postoje abe koje moete da pojedete, ili da nauite da ih jedete, a
koje vas mogu svrstati meu najvanije osobe vae generacije.
Postoje odreene stvari koje moete da radite, ili koje moete da nauite da radite, koje vas
mogu uiniti izuzetno vanim za vas i druge. Va posao je da identifikujete one specijalne
jedinstvene oblasti i potom se posvetite tome da postanete veoma, veoma dobri u njima.
Vae najvrednije imanje, u smislu toka gotovog novca, jeste vaa sposobnost zaraivanja.
Vaa sposobnost da radite omoguava vam da u svoj ivot svake godine donesete desetine hiljada
dolara, tako to ete jednostavno primenjivati svoje znanje i umee u svom svetu. To je vaa
sposobnost da odreene abe jedete bre i bolje nego drugi.
Moete da izgubite sve to posedujete - kuu, kola, posao, raun u banci - ali sve dok imate
sposobnost zaraivanja, moete ponovo da zaradite sve to, i jo poneto pride.
Redovno inventariite svoje jedinstvene talente i sposobnosti. ta je ono to naroito dobro
radite? U emu ste dobri? ta je to to vama ide lako, dok drugima teko pada? Kad se osvrnete na
svoju karijeru, ta je to to je dosad najzaslunije za va uspeh u ivotu i radu? Koje su
najznaajnije abe koje ste u prolosti pojeli?

Sazdani ste tako da uvek najvie uivate u stvarima u kojima ste najbolji. U emu najvie
uivate u vezi sa svojim poslom? Koje abe s najvie apetita jedete? Sama injenica da u neemu
uivate znai da u sebi verovatno imate sposobnost da u toj oblasti budete izuzetno dobri.
Jedna od velikih ivotnih odgovornosti sastoji se u tome da odluite ta zaista volite da
radite i potom svim srcem nastojite da to veoma dobro i obavljate.
Pogledajte razne stvari koje radite. ta je ono zbog ega dobijate najvie komplimenata i
hvale od drugih ljudi? ta je ono to radite, a to vie od svega drugog pozitivno utie na rad i
uinak dragih ljudi?
Uspeni ljudi su bez izuzetka oni koji odvajaju vreme da identifikuju ono to dobro rade i u
emu najvie uivaju. Znaju ta je ono to je zaista znaajno za njihov posao i potom se koncentriu
iskljuivo na taj zadatak ili oblast.
Trebalo bi da uvek usmerite svoju najveu energiju i sposobnosti na zapoinjanje i
dovravanje onih kljunih zadataka koje vam vai jedinstveni talenti i sposobnosti omoguavaju da
ih obavite dobro i time date znaajan doprinos. Ne moete da postignete sve, ali moete da radite
onih nekoliko stvari u kojima ste najbolji, onih nekoliko stvari koje zaista neto znae.

POJEDITE TU ABU!

Neprestano postavljajte sebi pitanja: U emu sam zaista dobar? U kom delu svog posla
najvie uivam? ta je najzaslunije za moj dosadanji uspeh? Kad bih mogao da biram posao, koji
bih izabrao?
Da dobijete premiju na lutriji ili na neki drugi nain doete do ogromne sume novca, i to
vam omogui da birate ime ete se baviti do kraja ivota, ta bi to bilo? Kroz kakvu pripremu biste
morali da proete da biste bili u stanju da obavljate taj posao na najbolji mogui nain? Koji god
bio va odgovor na ovo pitanje, ponite s tim jo danas.

Identifikujte svoja kljuna ogranienja

Koncentriite sve svoje misli na zadatak koji je pred vama. Sunevi zraci ne poinju da
plamte dok se ne nau u aritu.

ALEKSANDER GREJEM BEL

ta vas usporava? ta odreuje brzinu kojom postiete svoje ciljeve? ta odreuje koliko se
brzo kreete od mesta na kojem se nalazite do onoga na koje elite da stignete? ta vas spreava ili
vas zadrava da pojedete abe koje zaista mogu neto da znae? Zato niste ve ostvarili svoj cilj?
Ovo su neka od najvanijih pitanja koja ete ikad postaviti sebi i dati odgovor na njih na
svom putu ka postizanju visokog stepena line produktivnosti i efikasnosti. ta god imate da
uradite, uvek je tu limitirajui faktor koji odreuje koliko ete brzo i valjano to obaviti. Va posao je
da prouite zadatak i identifikujete limitirajui faktor ili ogranienje koje on sadri. Zatim morate
da usredsredite svu svoju energiju na ublaavanje te jedne kritine take.
U praktino svakom zadatku, bio on mali ili veliki, jedan faktor odreuje brzinu kojom
ostvarujete cilj ili dovravate posao. ta je to? Koncentriite svoju mentalnu energiju na tu jednu
kljunu oblast. To moe da bude najbolja mogua upotreba vaeg vremena i talenta.
Ovaj faktor moe da bude osoba ija su vam pomo ili odluka potrebni, finansijska sredstva
koja traite, slabost u nekom delu organizacije ili neto drugo. Meutim, limitirajui faktor je uvek
tu i uvek je va posao da ga naete.
Na primer, svrha biznisa jeste sticanje i uvanje klijenata. Ukoliko u tome uspe u dovoljnoj
meri, kompanija stvara profit i nastavlja da se razvija i cveta.
U svakom biznisu postoji limitirajui faktor ili kritina taka koja odreuje koliko brzo i
dobro kompanija ostvaruje svoju svrhu. To mogu da budu marketing, nivo prodaje, ili pak oni koji
su zadueni za prodaju. To mogu da budu trokovi poslovanja ili metode proizvodnje. To mogu da
budu nivoi toka gotovog novca ili trokova. Uspeh kompanije mogu da odreuju konkurenti,
klijenti ili trenutno trite. Jedan od tih faktora, vie od svega ostalog, odreuje koliko brzo
kompanija ostvaruje svoje ciljeve razvoja i profitabilnosti. ta je to?
Precizno identifikovanje limitirajueg faktora u svakom procesu i usredsreivanje na taj
faktor obino moe da za krae vreme dovede do veeg progresa nego bilo koja druga pojedinana
aktivnost.

Pravilo 80/20 odnosi se na ogranienja u vaem ivotu i radu. To znai da 80 procenata

ogranienja, faktora koji vas usporavaju na putu prema vaem cilju, jeste unutranje. Oni su u
vama, u vaim linim kvalitetima, sposobnostima, navikama, disciplini ili kompetentnosti. Svega 20
procenata limitirajuih faktora je spoljno u odnosu na vas ili vau organizaciju.
Vae kljuno ogranienje moe da bude neto sitno i ne naroito oigledno. Katkada je
potrebno da napravite listu svih koraka u procesu i ispitate sve aktivnosti, kako biste videli ta je
tano ono to vas usporava. Ponekad su negativna percepcija ili prigovor klijenta ono to usporava
itav proces prodaje. Ponekad je odsustvo nekakve atrakcije ono to usporava prodaju linije
proizvoda ili usluga.
Pogledajte iskreno svoju kompaniju. Pogledajte svog efa, svoje saradnike i osoblje, da biste
videli postoji li neka kljuna slabost koja usporava vas ili kompaniju, koja deluje kao konica u
ostvarivanju vaih glavnih ciljeva.
U ivotu morate da budete dovoljno iskreni da se zagledate duboko u sebe i tamo potraite
limitirajui faktor ili vetinu koji odreuju brzinu kojom ostvarujete svoje line ciljeve.
Uspeni ljudi uvek poinju analizu ogranienja pitanjem: ta je to u meni to me
usporava? Prihvataju potpunu odgovornost i u sebi trae i uzrok i lek za svoje probleme.
Pitajte i dalje. ta odreuje brzinu kojom postiem rezultate koje elim? Definicija
ogranienja odreuje strategiju koju koristite da biste ga ublaili. Propust u identifikovanju stvarnog
ogranienja ili identifikacija pogrenog, moe da vas odvede u pogrenom pravcu. Moete da
zavrite reavajui pogrean problem.
Velika korporacija, inae moj klijent, suoila se s opadanjem prodaje. Lideri korporacije
doli su do zakljuka da glavno ogranienje predstavljaju sami prodavci i menadment prodaje.
Utroili su gomilu novca na reorganizovanje menadmenta i ponovnu obuku prodavaca.
Kasnije su ustanovili da je primarni razlog opadanja prodaje bila greka raunovoe koji je
sluajno odredio njihovim proizvodima suvie visoke cene u odnosu na njihovu konkurenciju na
tritu. Kad je kompanija prepravila svoje cene, prodaja je ponovo skoila i biznis je opet poeo da
donosi profit.
Iza svakog ogranienja ili usporenja, im ga locirate i uspeno ublaite, nai ete neko drugo
ogranienje ili limitirajui faktor. Bez obzira na to da li je re o blagovremenom dolaenju na posao
izjutra ili izgraivanju uspene karijere, uvek su ti limitirajui faktori i uska grla koja odreuju
brzinu vaeg napredovanja. Va zadatak je da ih naete i usredsredite svu svoju energiju na to da ih
to pre ublaite.
Kad svoj dan ponete otklanjanjem kljunih uskih grla ili ogranienja, to e vas ispuniti
energijom i oseanjem line snage. Podstai e vas da budete u toku i zavrite posao. A uvek ima
neki limitirajui faktor. esto su kljuno ogranienje ili limitirajui faktor najvanija aba koju
moete da pojedete u tom trenutku.

POJEDITE TU ABU!

Odredite koji je trenutno va najvaniji ivotni cilj. ta je to? Koji bi cilj, ako biste ga
postigli, imao najvei pozitivan efekat na va ivot? Koje bi dostignue u karijeri imalo najvei
pozitivan uticaj na va radni ivot?
Kad budete naisto s tim koji je va osnovni cilj, zapitajte se: ta odreuje brzinu kojom
ostvarujem taj cilj? Zato ga ve nisam ostvario? ta je to u meni to me usporava? Koji god bili
vai odgovori, odmah preduzmite neto u skladu s njima. Uradite neto. Uradite bilo ta, samo
ponite ve jednom.

Jedno po jedno bure

Osobe relativno umerenih sposobnosti postii e mnogo ako se u celosti i neumorno

posveuju jednoj po jednoj stvari.

SEMJUEL MAJLS

Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje jeste da prestanete da mislite na

ogroman zadatak koji stoji pred vama i usredsredite se na ono to trenutno moete da preduzmete u
vezi s njim. Veliku abu najlake ete pojesti ako je uzimate zalogaj po zalogaj.
Konfuije je napisao: Putovanje dugo hiljadu liga2 poinje jednim korakom. Ovo je
odlina strategija za prevazilaenje otezanja i obavljanje vie stvari u kraem roku.
Pre mnogo godina putovao sam kroz srce Sahare, duboko u dananjem Aliru. Francuzi su
tada ve odavno otili odatle i nekadanje stanice za uzimanje goriva zvrjale su prazne i razruene.
Pustinja se pruala 500 milja pred nama, bez vode, hrane, travke, bez i jedne jedine muve da
proleti vazduhom. Bila je potpuno ravna, poput velikog utog parkiralita koje se u svim pravcima
prostiralo prema horizontu.
Vie od 1300 ljudi je prethodnih godina nestalo u pokuaju da pree taj deo Sahare. Pesak je
pomerajui se zatirao tragove i putnici bi se esto izgubili u noi.
Da bi se suprotstavili nedostatku orijentira na terenu, Francuzi su obeleili put crnim
buradima za naftu od pedeset pet galona, postavljajui po jedno na svakih pet kilometara, tano u
pravcu horizonta, tamo gde je Zemlja pravila krivulju.
Zahvaljujui tome, gde god da smo se po danu nali, uvek smo mogli da vidimo dva naftna
bureta, jedno pored koga smo upravo proli i ono pred nama, do kojeg je trebalo prei pet
2 Liga - engleska mera za duinu

kilometara. I to je bilo sasvim dovoljno.

Bilo je potrebno samo da se kreemo prema sledeem buretu. Tako smo preli najveu
pustinju na svetu, naprosto napredujui bure po bure.
Na isti nain i vi moete da obavite najvei zadatak u svom ivotu tako to ete
disciplinovati sebe da napredujete korak po korak. Va posao je da idete onoliko daleko koliko
moete da vidite. Zatim ete videti dovoljno daleko da biste mogli da nastavite dalje.
Da biste ostvarili veliki zadatak, morate da zakoraite s puno vere i u potpunosti se pouzdate
u to da e vam va sledei korak uskoro biti poznat. Setite se divnog saveta: Skoi - i mrea e se
pojaviti!
Veliki ivot ili velika karijera grade se obavljanjem jednog po jednog zadatka,
blagovremeno i dobro, i potom prelaenjem na sledei zadatak.
Finansijska nezavisnost ostvaruje se tako to godinu za godinom svakog meseca ostavljate
na stranu pomalo novca. Zdravlje i kondicija stiu se tako to jedete manje i vebate vie, dan za
danom i mesec za mesecom.
Moete da prevaziete odugovlaenje i postignete neverovatne stvari samo tako to ete
preduzeti prvi korak, tako to ete odmah krenuti u pravcu svog cilja i potom se kretati korak po
korak, jedno po jedno bure.

POJEDITE TU ABU!

Odaberite bilo koji cilj, zadatak ili projekat u svom ivotu s kojim stalno odugovlaite i
preduzmite samo jedan korak u pravcu njegovog dovrenja, i to odmah. Katkada, sve to vam je
potrebno da se pokrenete jeste da sednete i sainite listu svih poteza koje je potrebno da povuete da
biste najzad zavrili zadatak.
Zatim jednostavno ponite i zavravajte stavku po stavku s liste. Biete zadivljeni onim to
ete naposletku postii.

Pritisnite sebe

Prvo to je potrebno za uspeh jeste neprekidno korienje fizike i mentalne energije, a da

vam to ne dosadi.

TOMAS EDISON

Svet je pun ljudi koji ekaju da neko naie i motivie ih da budu onakvi kakvi bi eleli da
budu.
Problem je u tome to se najee na vidiku ne pojavljuje niko ko e im pritei u pomo.
Ti ljudi ekaju autobus u ulici kojom autobusi ne prolaze. Meutim, ako ne ponu da
kontroliu svoj ivot i ne pritisnu malo sami sebe, moe im se desiti da ekaju zauvek. A veini ljudi
se desi upravo to.
Svega oko dva odsto ljudi je u stanju da radi bez bilo kakve kontrole sa strane. Te ljude
nazivamo voama. To je ona vrsta ljudi kakva ste sazdani da budete.
Va zadatak je da steknete naviku da pritiskate sebe i ne ekate na nekog drugog da naie i
uradi to za vas. Morate da odaberete svoje abe i naterate sebe da ih pojedete po redu vanosti.
Standardi koje postavljate u pogledu vlastitog rada i ponaanja trebalo bi da budu vii od
onih koje vam moe postaviti bilo ko drugi. Neka to bude vaa mala igra: ustajte malo ranije, radite
malo vrednije i ostajte na poslu malo due. Uvek traite nain da preete jo jedan kilometar, da
uradite vie od onoga za ta ste plaeni.
Vae samopotovanje, sr vae linosti, psiholog Natanijel Brendon definie kao ugled koji
imate kod sebe.
Taj ugled u vlastitim oima gradite ili ruite svim onim to uspeno ili neuspeno radite.
Dobra vest je da se oseate izvanredno u sopstvenoj koi svaki put kad naterate sebe da obavite neki
teak posao, kad god se izdignete iznad prosene osobe, koja bi digla ruke od svega.

Zamislite svakog dana da ste upravo primili hitnu poruku i da sutra morate da otputujete van
grada na mesec dana. U tom sluaju, ta biste nastojali da svakako uradite pre no to odete? ta god
to bilo, pozabavite se odmah tim zadatkom.
Zamislite da ste upravo dobili nagradu u vidu odmora za koji su vam plaeni svi trokovi, ali
morate da odete tamo ve izjutra, inae e nagrada biti data nekom drugom. ta biste svakako
zavrili pre no to odete na odmor? ta god to bilo, latite se tog posla bez odlaganja.
Uspeni ljudi neprestano nameu sebi visok nivo uinka. Neuspenim ljudima moraju da ga
nameu i da ih kontroliu drugi.
Jedan od odlinih naina da prestanete da odugovlaite jeste da radite kao da imate samo
jedan dan da zavrite sve svoje vane poslove pre no to otputujete na mesec dana ili odete na
odmor. Nametnuvi sebi pritisak, postiete vie i bolje obavljate zadatke, bre nego ikada pre.
Postajete osoba s visokim uinkom i ostvarenjima. Oseate se odlino u vlastitoj koi i,
malopomalo, stiete naviku da brzo obavljate zadatke koja e vam dobro doi celog ivota.

POJEDITE TU ABU!

Odreujte razumne i krajnje rokove za svaki zadatak i aktivnost. Stvorite vlastiti sistem
prinude. Imajte stroiji kriterijum prema sebi i ne poputajte nimalo. Kad sebi odredite rok, drite
ga se i pokuajte ak da ga prestignete.
Zapiite sve faze obimnog posla ili projekta pre no to ponete s radom. Zatim odredite
koliko e vam minuta ili sati biti potrebno da dovrite svaku pojedinu fazu. Organizujte svoj dnevni
i nedeljni raspored tako da stvorite periode u kojima ete raditi iskljuivo ove zadatke.

Poveajte do maksimuma svoju snagu

Prikupite svu svoju snagu, udruite sve svoje sposobnosti, ujedinite svu svoju energiju,
usredsredite celokupan svoj kapacitet na ovladavanje najmanje jednom oblau napretka.

DON HAGAI

Vaa fizika, mentalna i emocionalna energija sadri u sebi sirovinu za poveanje linog
uinka i produktivnosti. Jedan od najvanijih preduslova za to da budete zadovoljni i produktivni
jeste da stalno dohranjujete i odravate svoj nivo energije. Vae telo je kao maina koja koristi
hranu, vodu i odmor za stvaranje energije koju potom upotrebljavate za obavljanje vanih ivotnih i
radnih zadataka. Kad ste potpuno odmorni, moete da postignete dva, tri ili ak pet puta vie nego
kada ste umorni.
Pravilo je da produktivnost poinje da opada posle osam ili devet sati rada. Iz tog razloga,
rad do duboko u no, mada katkada jeste neophodan, uglavnom znai da iz asa u as uspevate da
za isto vreme uradite sve manje. to ste umorniji, loije radite i pravite vie greaka. U odreenom
trenutku, poput baterije koja se istroila, dostiete plafon i jednostavno niste u stanju da nastavite.
injenica je da postoje odreeni periodi u toku dana kad ste u svom najboljem izdanju.
Morate da identifikujete koji su to periodi i disciplinujete sebe da ih koristite za obavljanje
najvanijih i najizazovnijih zadataka.
Veina ljudi je najornija izjutra, posle dobrog nonog sna. Neki imaju najvie energije
poslepodne. Manji broj ljudi je najkreativniji i najproduktivniji uvee ili nou.
Osnovni razlog za odugovlaenje jesu umor ili nastojanje da ponete s obavljanjem zadatka
onda kad ste umorni. Nemate energije ni entuzijazma. Kao hladan motor u zimsko jutro, nikako da
se pokrenete.

Kad god osetite da ste premoreni ili preokupirani obavezama za ije obavljanje imate suvie
malo vremena, zaustavite se i recite: Mogu onoliko koliko mogu.
Ponekad ete najbolje iskoristiti svoje vreme ako rano odete kui, legnete u krevet i
odspavate deset sati u cugu. Na taj nain punite baterije i omoguavate sebi da sledeeg dana
uradite dva ili tri puta vie posla, i to mnogo kvalitetnije nego da ste nastavili da radite do duboko u
no.
Prema zakljucima mnogih istraivaa, prosean Amerikanac ne spava dovoljno u odnosu
na to koliko radi. Milioni Amerikanaca posao obavljaju u stanju mentalne zamagljenosti, jer previe
rade i premalo spavaju.
Jedna od najpametnijih stvari koje moete da uradite jeste da radnim danom iskljuujete
televizor i leete u deset uvee. Samo jedan sat spavanja vie u toku noi moe da vam promeni
ivot.
Evo jednog pravila za vas. Uzmite svake nedelje jedan slobodan dan. Tokom tog dana, bila
to subota ili nedelja, apsolutno odbijajte da itate, odgovarate na potu, dovravate posao donesen iz
kancelarije ili radite bilo ta drugo to vam optereuje mozak. Umesto toga, idite u bioskop,
vebajte, provodite vreme s porodicom, etajte ili se angaujte bilo kojom aktivnou koja vam
omoguava punjenje baterija. iva je istina da je promena korisna koliko i odmor.
Redovno koristite godinji odmor u trajanju od jedne do dve nedelje i ne proputajte
vikende, jer se tada odmarate i podmlaujete. Uvek ste najproduktivniji posle vikenda ili odmora.
Rani odlazak na spavanje radnim danom, puno sna u toku vikenda i jedan kompletan
slobodan dan svake nedelje obezbedie da imate mnogo vie energije. Ova dodatna energija
omoguie vam da prevaziete odugovlaenje i bre ponete da obavljate svoje najvanije zadatke,
s veom reenou nego to biste ikada mogli da ste umorni.
Pored toga, da biste nivo energije odrali na najveoj moguoj visini, vodite rauna ta
jedete. Svoj dan poinjite dorukom koji sadri mnogo belanevina, malo masnoe i malo ugljenih
hidrata. Za ruak jedite salate s ribom ili piletinom. Izbegavajte eer, proizvode od belog brana i
deserte. Izbegavajte gazirane i ostale osveavajue napitke i razne slatke grickalice i peciva. Hranite
se onako kako biste hranili sportistu svetske klase pred vano takmienje jer, u tom pogledu, vi to i
jeste na poetku svakog radnog dana.
Ako se hranite nemasno i zdravo, redovno vebate i dovoljno se odmarate, lake ete i s
veim zadovoljstvom nego ranije uspevati da radite vie i bolje.
to se bolje oseate na poetku radnog dana, manje ete odugovlaiti i revnosnije se truditi
da uradite posao do kraja i poduhvatite se novih zadataka. Visok nivo energije je od neprocenjivog
znaaja za poveanje produktivnosti i vei uspeh u svemu to radite.

POJEDITE TU ABU!

Napravite analizu svog trenutnog nivoa energije i svojih svakodnevnih zdravstvenih navika.
Odluite jo danas da postanete zdraviji i energiniji, tako to ete sebi postaviti sledea pitanja:
1. ta je to to fiziki radim, a to bi trebalo da radim u veoj meri?
2. ta je to to radim, a to bi trebalo da radim u manjoj meri?
3. ta ne radim, a trebalo bi da ponem da radim, ako hou da imam najbolji mogui
uinak?
4. ta je to to trenutno radim, a to pogaa moje zdravlje i to bi trebalo da sasvim
prestanem da radim?
Kako god da glase vai odgovori na ova pitanja, preduzmite jo danas neto u vezi s njima.

Motiviite sebe na akciju

Upravo u neodoljivoj privlanosti uzbudljive avanture, pobede i stvaralake akcije, nalazi

ovek svoje najvee radosti.

ANTOAN DE SENT-EGZIPERI

Da biste radili najbolje to moete, morate da postanete svoj lini voa navijaa. Morate da
ponete rutinski da vodite i ohrabrujete sebe da uvek budete maksimalno dobar igra u svojoj igri.
itavih 95 odsto vaih emocija, pozitivnih ili negativnih, odreeno je nainom na koji se iz
minuta u minut obraate sebi. Nije posredi, dakle, ono to vam se deava, ve je nain na koji sebi
tumaite stvari koje vam se deavaju ono to odreuje kako se oseate. Vaa verzija dogaaja
umnogome odreuje da li vas oni motiviu ili demotiviu, da li vam daju energiju ili vam je
oduzimaju.
Da biste uvek bili motivisani, morate da odluite da postanete optimista od glave do pete.
Morate reiti da pozitivno reagujete na rei, postupke, i reakcije ljudi i situacije u kojima se
nalazite. Morate odbiti da dopustite neizbenim tekoama i preprekama svakodnevnog ivota da
utiu na vae raspoloenje ili emocije.
Vae samopouzdanje, ljubav i potovanje koje oseate prema sebi, najvaniji su za vau
motivaciju i istrajnost. Da biste poveali svoje samopotovanje, trebalo bi da se neprestano obraate
sebi pozitivnim tonom. Ponavljajte stvari kao to je: Ja volim sebe! sve dok ne ponete da
verujete u to to govorite i ponaate se kao osoba kojoj je izvanredan uinak uroena osobina.
Da biste ostali motivisani i prevazili sumnju i strah, neprestano ponavljajte sebi: Ja to
mogu! Ja to mogu!
Kad vas ljudi pitaju kako ste, uvek im odgovarajte: Ne moe biti bolje!

Bez obzira na to kako se zaista oseate ovog asa ili ta vam se trenutno deava u ivotu,
reite da ostanete vedri i optimistini. Kau da nikad ne bi trebalo da poveravate drugima svoje
probleme, jer 80 odsto ljudi svakako ne daje za njih ni pet para, dok je preostalih 20 odsto na neki
nain zadovoljno to uopte imate problema.
U zakljuku brojnih studija stoji da je optimizam osobina najvanija za lini i
profesionalni uspeh i sreu. ini se da se optimisti ponaaju na tri specifina naina, koja su nauili
u praksi i ponavljanjem.
Prvo, optimisti nastoje da u svakoj situaciji otkriju neto dobro. Bez obzira na to ta ide
pogrenim pravcem, uvek nastoje da u tome nau neto dobro ili korisno. Nimalo ne iznenauje to
u tome uvek uspevaju.
Drugo, optimisti uvek nastoje da iz svake prepreke ili tekoe izvuku vrednu pouku. Veruju
da tekoe ne dolaze da bi nas muile ve da bi nas pouile. Smatraju da u svakoj smetnji ili
prepreci lei vredno naravouenije koje moe da im bude korisno, stoga su reeni da ga otkriju.
Tree, optimisti uvek tragaju za reenjem svakog problema. Umesto da prebacuju krivicu na
nekog drugog ili se ale kad kola krenu nizbrdo, oni odmah nastoje da neto preduzmu. Postavljaju
pitanja kao to su: Koje je reenje ovoga? ta bismo mogli da uinimo odmah? Koji je sledei
korak?
Pored toga, ljudi koji su po prirodi optimisti, pozitivni i vedri, stalno misle i priaju o svojim
ciljevima. Razmiljaju i priaju o budunosti i tome kuda idu, umesto o prolosti i tome odakle
dolaze. Uvek radije gledaju napred nego nazad.
Kad neprestano vizualizujete svoje ciljeve i ideale i obraate se sebi na pozitivan nain,
usredsreeniji ste i imate vie energije. Doivljavate jae oseanje kontrole i line snage.
to se pozitivnije i motivisanije oseate, to ste orniji da ponete i odluniji da nastavite rad.

POJEDITE TU ABU!

Kontroliite svoje misli. Upamtite, najee postajete ono to mislite. Vodite rauna da
mislite i govorite o stvarima koje elite, a ne o onima koje ne elite.
Neka vam um ostane pozitivan, tako to ete prihvatiti potpunu odgovornost za sebe i sve
to vam se deava. Odbijte da krivite ili kritikujete druge za bilo ta. Odluite da napredujete,
umesto da stalno traite izgovore. Neka vam misli i energija budu usmereni na budunost, na ono
to moete da uinite kako biste unapredili svoj ivot, a ostalo zaboravite.

Praktikujte kreativno odugovlaenje

Svakog dana odvojite vreme za obavljanje vanih poslova. Unapred sainite svoj dnevni
plan rada.
Izdvojite relativno mali broj sitnih poslova koji apsolutno moraju da se urade odmah
izjutra. Zatim preite direktno na velike poslove i ne prekidajte dok ih ne zavrite.

IZVETAJI POSLOVODNOG ODBORA

Kreativno odlaganje je jedna od najefikasnijih tehnika poboljanja linog uinka. Ona moe
da promeni va ivot.
injenica je da ne moete da postignete sve to morate da uradite. Neto morate da
odugovlaite! Odloite sitnije poslove, ili manje rune abe. Uvek prvo pojedite najvee i najrunije
abe.
Razlika izmeu onih koji imaju visok uinak i onih koji ga nemaju umnogome je odreena
time ta su reili da odugovlae. Budui da svakako morate s neim da oteete, odluite jo danas
da to budu aktivnosti koje nemaju veliku vrednost. Odluite da odugovlaite, prebacite na druge ili
eliminiete one aktivnosti koje ne znae neki naroit doprinos vaem ivotu.
Evo ta je bitno. Da biste pravilno odredili ta je prvo, morate odrediti i ta je poslednje.
Prvo (ili prioritet) jeste neto to radite ee i pre, dok je poslednje ono to radite vrlo retko i
posle, ako to uopte i uradite.
Pravilo: Svoje vreme i ivot moete da kontroliete iskljuivou onoj meri u kojoj

prestanete da se bavite nebitnim stvarima.

Jedna od najvanijih rei u upravljanju vremenom jeste re Ne! Recite ne svemu to nije
vredno troenja vaeg vremena i ivota. Izgovarajte tu re blagovremeno i esto. injenica je da
nemate rezervnog vremena to bi rekli, sve ste plesove ve obeali.
Da biste poeli neto novo, morate da zavrite ili prestanete da radite neto staro. Da biste
negde uli, morate odnekud da izaete. Ne moete da uzmete neto u ruke ako neto drugo niste
ispustili.
Kreativno odugovlaenje jeste promiljeno i svesno odluivanje da neto neete uraditi
odmah i da to moda neete nikad ni uraditi.
Veina ljudi odugovlai nesvesno. Odugovlae ne razmiljajui o tome. Rezultat toga je da
odugovlae velikim, tekim, vrednim i vanim zadacima koji mogu da imaju znaajne dugorone
posledice po njihov ivot i karijeru. Ovu estu tendenciju morate da izbegavate po svaku cenu.
Va je posao da svesno odugovlaite sa zadacima od male vrednosti, kako biste imali vie
vremena za zadatke koji mogu zaista mnogo da znae za va ivot i rad.
Budite uvek u toku sa svojim dunostima i obavezama, kako biste identifikovali zadatke koji
iziskuju vie vremena i aktivnosti koje moete preskoiti bez stvarnih gubitaka. To je vaa
odgovornost koja nikad ne prestaje.
Na primer, jedan moj prijatelj je, pre enidbe, bio strastven igra golfa. Igrao ga je tri do
etiri puta nedeljno, svaki put po tri ili etiri sata.
Tokom godina je pokrenuo biznis, oenio se i dobio dvoje dece. I dalje je, meutim, igrao
golf tri do etiri puta nedeljno, sve dok naposletku nije shvatio da mu to prouzrokuje ogromne
stresove kod kue i na poslu. Tek kad je prestao da provodi tako mnogo vremena na terenu za golf,
ponovo je poeo da kontrolie svoj ivot.
Razmislite o svojim aktivnostima van posla, da biste odluili koje od njih nisu vane.
Smanjite gledanje televizije i provodite tako uteeno vreme s porodicom, u itanju, vebanju ili
nekim drugim aktivnostima koje obogauju va ivot.
Pregledajte svoje radne aktivnosti i identifikujte zadatke koje biste mogli preneti na nekog
drugog ili sasvim eliminisati, kako biste oslobodili vie vremena za zaista znaajne poslove. Ponite
jo danas da praktikujete kreativno odugovlaenje, odreujui prioritete gde god i kad god moete.
Ova odluka sama po sebi je dovoljna da vam izmeni ivot.

POJEDITE TU ABU!

Praktikujte da u svim oblastima svog ivota razmiljate u skladu s trenutnim potrebama.

Neprestano se pitajte: Da ve ne radim ovo, a znajui ono to sada znam, da li bih se danas ponovo
odluio na to?
Ispitajte sve svoje privatne i poslovne aktivnosti i vrednujte ih u odnosu na svoju trenutnu
situaciju. Ako postoji neto za ta se, znajui to sada znate, danas ne biste ponovo odluili, znai da
je to prvi kandidat za ostavljanje ili kreativno odugovlaenje.

Prvo uradite najtei zadatak

to due ivim, sve sam sigurniji da velika razlika meu ljudima, meu nejakim i monim,
medu velikim i beznaajnim, lei u energiji - nepobedivoj reenosti - u donesenoj odluci, posle koje
se ide na sve ili nita.

SER TOMAS FAUEL BAKSTON

Postoji jedna veoma dobra tehnika za prevazilaenje odugovlaenja i obavljanje vie stvari
za krae vreme, a to je da poinjete od najteeg zadatka. To ba znai da valja da pojedete svoju
abu. Re je o jednoj od najteih, ali istovremeno najvanijih vetina upravljanja sobom.
Tu naviku razvijate drei se sledeih uputstava:
Na kraju svog radnog dana, ili vikenda, sainite listu svega to morate da uradite sledeeg
dana.
Preite ovu listu sluei se metodom ABCDE, kombinovanom s pravilom 80/20.
Izdvojite svoj A-l, najvaniji zadatak, posao koji ima najozbiljnije potencijalne posledice
ako ga obavite ili ostavite neobavljenog.
Prikupite sve to vam je potrebno da biste poeli i zavrili ovaj posao i poslaite tako da
vam ujutru bude nadohvat ruke.
Sasvim raistite radni prostor, kako bi vas ovaj zadatak sutradan ujutru ekao na radnom
stolu kao velika, usamljena aba.
Disciplinujte sebe da ustanete, spremite se i onda uetate tamo, sednete i latite se svog
najteeg zadatka, bez ometanja, pre no to uradite bilo ta drugo.
Radite ovo svakodnevno tokom dvadeset jednog dana, sve dok vam ne pree u naviku.
Ovako disciplinovani, doslovno ete udvostruiti svoju produktivnost za manje od mesec dana.
Poinjanje dana s najveim i najteim zadatkom upravo je suprotno onome to radi veina
ljudi. Ovakva disciplina vas odvikava od odugovlaenja i stavlja vau budunost u vae ruke.
Ako krenete od najteeg posla, ili barem jednog njegovog dela, to vas na najbolji mogui

nain stavlja u pokret na samom poetku dana. Kao rezultat toga, imaete vie energije i biete
produktivniji.
Onim danima kad se odmah izjutra uhvatite u kotac sa svojim najvanijim poslom,
oseaete se bolje u vlastitoj koi i radu nego bilo kojim drugim danom. Vi lino biete jai,
efikasniji i imaete vie kontrole nad svojim ivotom nego inae.
Steknite naviku da prvo obavite najtee poslove i vie se neete osvrtati unazad. Postaete
jedna od najproduktivnijih osoba svoje generacije.

POJEDITE TU ABU!

Gledajte sebe kao da na vama stoji natpis radovi u toku. Posvetite se sticanju navika da u
svakom poslu postignete visoku produktivnost, neprestano tome teite sve dok vai postupci ne
postanu automatski i laki.
Jedna od najmonijih fraza koje moete da nauite i primenjujete jeste: Samo danas!. Ne
sekirajte se oko toga moete li da se promenite zauvek. Ako zvui kao dobra zamisao, uradite to
samo danas.
Recite sebi: Samo danas, isplanirau, pripremiu se i latiu se svog najteeg zadatka pre
bilo ega drugog. Biete zadivljeni razlikom koju e to znaiti za va ivot.

http://www.crowarez.org/

Iseckajte zadatak na parie

Poetak sticanja navike je poput nevidljive dlaice, ali svaki put kad ponovimo postupak mi
je jaamo, dodajemo joj jednu po jednu nit, sve dok se ne pretvori u debelo ue i neraskidivo nas
vee za misao i delo.

ORISON SVET MARDEN

Glavni razlog odlaganja krupnih i vanih zadataka je to to, kad im prvi put priete,
izgledaju tako ogromni i strani.
Jedna od tehnika koju moete da primenite da biste veliki zadatak sveli na manje delove i
obavili ga, moe da se nazove seenjem salame na renjeve. Sluei se ovim metodom, razlaete
zadatak do tanina i zatim odluujete da tog asa obavite samo jedan njegov deo, kao kad jedete
salamu reanj po reanj - ili abu, parence po parence.
Psiholoki, ustanoviete da vam je lake da odraujete manje delove velikog projekta nego
da odjednom ponete ceo posao. Kad odradite jedan deo posla, esto se oseate kao da ste
smazali jo jedan reanj. Ubrzo, zatei ete sebe kako sistematski odraujete deo po deo i, dok
dlanom o dlan, posao e biti obavljen.
Vana stvar koju valja upamtiti jeste da duboko u vama postoji poriv za dovravanjem ili
ono to se esto naziva prinudom da zatvorite krug. To znai da se zapravo oseate sreniji i
snaniji kad ponete i zavrite zadatak bilo koje vrste. Zadovoljavate duboku podsvesnu potrebu da
posao ili projekat privedete kraju. To oseanje dovrenosti ili zatvaranja kruga motivie vas da
zaponete sledei zadatak ili projekat i potom istrajete na njegovom dovravanju. Taj in
dovravanja inicira oslobaanje endorfina u mozgu, o emu je ve bilo rei.
A to je vei zadatak koji u celosti obavite, oseate se bolje i ushienije. to je vea aba
koju ste pojeli, vei je i talas line snage i energije koji vas obliva.
Kad zaponete i obavite manji deo zadatka, oseate motivaciju da zaponete i obavite jo
jedan deo, pa jo jedan, i tako dalje. Svaki mali korak napred ispunjava vas energijom. Stvarate
unutranji poriv koji vas motivie da istrajete sve dok ne stignete do kraja. To dovrenje prua vam
snaan oseaj sree i zadovoljstva koji je pratilac svakog uspeha.
Druga tehnika kojom se moete posluiti da biste naterali sebe da ponete jeste metod rada
zvan vajcarski sir. Ovu tehniku koristite da biste ubacili u brzinu, odluujui da nanete

zadatak, otprilike da u njemu prosvrdlate rupu nalik onima u koturu vajcarskog sira.
Zadatak siriete onda kad odluite da ga radite jedno odreeno vreme. To moe da bude vrlo
kratko vreme, pet ili deset minuta, posle kojih ete stati i raditi neto drugo. Uzeete samo zalogaj
svoje abe i zatim se odmarati ili latiti neega drugog.
Snaga ovog metoda slina je onoj koju ima metod renjeva salame. im ponete da radite,
dobijate zamah i oseaj da postiete neto. Vaa energija i oduevljenje rastu. Oseate unutranju
motivaciju i elju da radite sve dok ne zavrite posao.
Trebalo bi da isprobate metode renjeva salame ili vajcarskog sira na svakom zadatku
koji vam se, kad ga prvi put pogledate, uini kao suvie krupan zalogaj.
Zadivie vas koliko su ove tehnike od pomoi u prevazilaenju odugovlaenja.
Imam nekoliko prijatelja koji su postali pisci bestselera tako to su jednostavno reili da
dnevno napiu po jednu stranicu, ili ak jedan jedini pasus, sve dok ne zavre knjigu. I vi moete to
isto.

POJEDITE TU ABU!

Odmah stavite ove tehnike u dejstvo. Uzmite veliki i sloen zadatak koji ve neko vreme
odlaete i ponite da ga seckate ili grickate.
Zajednika karakteristika uspenih i srenih ljudi jeste preduzimljivost. Kad uju neku dobru
ideju, oni odmah delaju u skladu s njom, da bi videli da li moe da im bude od koristi. Ne odlaite.
Pokuajte jo danas!

Stvorite velike segmente vremena

Nita ne daje vaem ivotu takvu mo kao koncentrisanje celokupne vae energije na
ogranien broj ciljeva.

NAJDO KJUBEIN

Strategija stvaranja velikih segmenata vremena iziskuje od vas posveivanje velikim

zadacima u skladu s ranije napravljenim rasporedom. Veini zaista vanih poslova koje obavljate
potrebno je posvetiti due neprekidno vreme kako biste mogli da ih zavrite. Vaa sposobnost da
stvorite i oblikujete ove blokove vrednog i izuzetno produktivnog vremena najvanija je za vau
sposobnost da date znaajan doprinos svom radu i ivotu.
Uspeni trgovci svakog dana odvoje odreeno vreme da bi telefonirali potencijalnim
kupcima. Umesto da odugovlae ili odlau zadatak koji im se ne dopada ba naroito, odluuju da
e pored telefona provesti dobar sat - recimo, izmeu 10 i 11 pre podne - i potom nateraju sebe da
se te odluke i pridravaju.
Menaderi mnogih biznisa svakodnevno odvajaju odreeno vreme da pozovu klijente kako
bi direktno doli do povratnih informacija. Neki ljudi odrede trideset do ezdeset minuta u danu
samo za vebanje. Mnogi obavezno itaju klasike petnaest minuta pre spavanja. Na taj nain, na
kraju e proitati na desetine najboljih knjiga koje su ikad napisane.
Klju uspenosti ovog metoda rada u odreenim vremenskim segmentima jeste planiranje
radnog dana unapred i konkretno odvajanje odreenog vremena za pojedine aktivnosti ili zadatke.
Zakazujte sebi radne sastanke i disciplinujte sebe da ih odravate. Odvajajte segmente od
trideset, ezdeset ili devedeset minuta koje ete upotrebljavati za obavljanje i dovravanje vanih
zadataka.

Mnogi izuzetno produktivni ljudi unapred smetaju konkretne aktivnosti u ve ranije

isplanirane vremenske pregrade svog radnog dana. Ti ljudi grade svoj radni ivot tako to
obavljaju jedan po jedan kljuni zadatak. Rezultat toga je da postaju sve produktivniji i najzad
proizvode dva, tri ili pet puta vie od prosene osobe.
Planer podeljen na dane, sate i minute, organizovan unapred, moe da bude jedna od
najmonijih alatki koje poveavaju linu produktivnost. On vam omoguava da uvidite kako
moete da konsolidujete i stvorite blokove vremena za koncentrisan rad.
Tokom tog vremena, iskljuujete telefon, eliminiete sva ometanja i radite bez prestanka.
Jedna od najboljih radnih navika je da ustanete rano i radite nekoliko sati kod kue, pre odlaska na
posao. Kod kue moete za isto vreme da obavite tri puta vie posla nego to biste ikad mogli u
kancelariji u kojoj je veito guva i stalno zvrje telefoni.
Kad avionom putujete na slubeni put, moete da napravite kancelariju u vazduhu, tako to
ete pre polaska sve detaljno isplanirati. Poto avion uzleti, moete bez prestanka da radite tokom
celog leta. Zaudie vas koliko mnogo moete da uradite u avionu, gde vas niko ne ometa.
Jedna od stvari koje su kljune za visok uinak i produktivnost jeste da nauite da je svaki
minut vaan. Koristite vreme koje provodite u prevozu i na putovanjima, za koje esto kau da je
dar s neba, da biste zavrili manje delove velikih zadataka.
Upamtite, i piramide su graene kamen po kamen. Veliki ivot i velika karijera izgrauju se
obavljanjem jednog po jednog posla, katkada i jednog po jednog dela posla. Va zadatak u pogledu
upravljanja vremenom jeste da promiljeno i kreativno organizujete vreme u periode koji su vam
potrebni da biste valjano i blagovremeno obavili svoje kljune poslove.

http://www.crowarez.org/

POJEDITE TU ABU!

Neprestano razmiljajte o razliitim nainima na koje moete da utedite, uklopite u

raspored i konsolidujete vee segmente vremena. Upotrebite to vreme za vane zadatke, koji imaju
najznaajnije dugorone posledice.
Ne zaboravljajte ni jedan jedini minut. Radite postojano i kontinuirano, bez ometanja i
prekida, tako to ete unapred isplanirati i pripremiti svoje vreme. Pre svega, budite uvek
usredsreeni na najvanije rezultate za koje ste odgovorni.

Razvijte oseaj za hitnost

Nemojte ekati; nikad nee biti pravi trenutak.

Ponite odmah i radite pomou svega to vam se nade pri ruci, a bolje alatke ete ve usput
nai.

NAPOLEON HIL

Preduzimljivost je moda najvidljivija osobina koja se moe identifikovati kod osobe koja
ima visok uinak.
Visokoproduktivni ljudi odvajaju vreme za razmiljanje, planiranje i odreivanje prioriteta.
Zatim se brzo i snano bacaju u pravcu svojih ciljeva. Rade postojano, glatko i kontinuirano, i kao
da obavljaju ogromnu gomilu posla tokom istog onog perioda koje prosena osoba provede u
askanju, traenju vremena i bavljenju aktivnostima male vrednosti.
Kada reavate zadatke velike vrednosti, na visokom i kontinuiranom nivou aktivnosti, moe
da vam se desi da zaete u zadivljujue mentalno stanje zvano bujica. Gotovo svako je u nekom
trenutku proao kroz to. Istinski uspeni ljudi su oni koji u to stanje zalaze ee od proseka.
U stanju bujice, koja je najvie ljudsko stanje uinka i produktivnosti, s vaim umom i
emocijama deava se neto gotovo udesno.
Oseate odvanost i jasnou misli. Sve to radite ini vam se lako i precizno. Oseate se
sreni i puni energije. Doivljavate oseanje neverovatnog spokoja i line efikasnosti.
U stanju bujice, za koje se ve vekovima zna, u stvari funkcioniete na viem nivou jasnoe,
kreativnosti i kompetencije. Svesnost i oseajnost su vam pojaane. Mo spoznaje i intuicija
funkcioniu s neverovatnom preciznou. Vidite meusobnu povezanost ljudi i okolnosti oko sebe.
esto dobijate briljantne ideje i spoznaje koje vam omoguavaju da napredujete jo bre.

Jedan od naina da se inicira ovo stanje bujice jeste razvijanje oseaja za hitnost. Re je o
unutranjem porivu i elji da brzo prionete na posao i zavrite ga to pre. Ovaj unutranji poriv je
nestrpljenje koje vas motivie da neumorno idete dalje. Oseaj za hitnost umnogome lii na
utrkivanje sa samim sobom.
S ovim ukorenjenim oseajem za hitnost, stiete podstrek za stupanje u akciju. Stupate u
akciju, umesto da stalno priate o onome to nameravate da uradite. Usredsreujete se na konkretne
korake koje moete odmah da preduzmete. Koncentriete se na ono to moete ovog asa da
uradite, kako biste dobili rezultate koje hoete i ostvarili ciljeve koje elite.
Brz tempo kao da ide ruku pod ruku s velikim uspehom. Razvijanje takvog tempa zahteva
da se pokrenete i nastavite da se kreete postojanom brzinom.
Kad postanete preduzimljiva osoba spremna za akciju, aktivirate princip impulsa uspeha.
Ovaj princip kae da je potrebno mnogo manje energije da bi se kretanje nastavilo, i pored toga to
je moda potrebna ogromna energija da bi se prevazila inercija i uopte krenulo.
Dobra vest glasi da, to se bre kreete, imate sve vie energije. to se bre kreete,
obavljate vie stvari i oseate se efikasnije. to se bre kreete, stiete vie iskustva i vie uite. to
se bre kreete, postajete kompetentniji i sposobniji u svojoj oblasti delovanja.
Oseaj za hitnost automatski prebacuje vau karijeru na brzu prugu. to bre radite i to
vie uspevate da uradite do kraja, to e vee biti vae samopouzdanje, samopotovanje i lini ponos.
Jedan od najjednostavnijih, a ipak najjaih podsticaja da se date na posao jeste da sebi stalno
ponavljate: Uradi to odmah! Uradi to odmah! Uradi to odmah!
Ako vam se ini da usporavate ili da vas dekoncentriu razgovori ili manje vredne
aktivnosti, neprestano ponavljajte sebi: Natrag na posao! Natrag na posao! Natrag na posao!
U konanoj analizi, nita vam u karijeri nee pomoi koliko sticanje reputacije osobe koja
brzo i valjano obavlja vane poslove. Takva reputacija uinie vas jednom od najdragocenijih i
najpotovanijih osoba u vaoj oblasti.

POJEDITE TU ABU!

Odluite jo danas da razvijete smisao za hitnost u svemu to radite. Odaberite jednu oblast
u kojoj imate tendenciju da odugovlaite i odluite da steknete naviku brzog delanja u toj oblasti.
Kad uoite ansu ili problem, odmah stupite u akciju. Kad dobijete zadatak ili obavezu,
obavite ih to pre i brzo podnesite izvetaj o tome. Kreite se brzo u svim vanim oblastima svog
ivota. Zadivljujue je koliko ete se bolje oseati i koliko ete vie stvari uspevati da obavite.

Koncentriite se na svaki zadatak

U ovome lei tajna istinske moi. Nauite, kroz stalnu praksu, kako da gazdujete svojim
sposobnostima i usredsredite ih u svakom trenutku na dati cilj.

DEJMS ALEN

Pojedite tu abu! Svaki deli planiranja, odreivanja prioriteta i organizovanja svodi se na

ovaj jednostavan koncept.
Vaa sposobnost da izdvojite svoj najvaniji zadatak, ponete da radite i potom se
koncentriete samo na njega sve dok ne bude obavljen, klju je svakog visokog uinka i line
produktivnosti.
Svakom velikom dostignuu oveanstva prethodio je dug period tekog i usredsreenog
rada, sve dok posao nije bivao okonan.
Koncentrisanje iziskuje da, poto ponete da radite neki zadatak, nastavite da radite bez
ometanja ili upadica, sve dok posao ne bude sto posto gotov. Neprestano terajte sebe napred,
ponavljajui: Natrag na posao! kad god doete u iskuenje da stanete ili radite neto drugo.
Usredsreivanjem iskljuivo na svoj najvaniji zadatak, moete za ak 50 odsto ili vie da
skratite vreme potrebno za njegovo obavljanje.
Procenjuje se da tendencija viestrukog zaustavljanja u radu i ponovnog poinjanja moe
ak 500 odsto da produi vreme potrebno za obavljanje zadatka.
Kad god ponovo ponete da radite neki zadatak, morate iznova da se priseate gde ste stali i
ta jo imate da uradite. Morate da prevaziete inerciju i iznova se pokrenete. Morate da dobijete
zamah i uete u produktivan radni ritam.
Meutim, kad se temeljno pripremite i potom ponete, odbijajui da stanete ili se sklonite
sve dok posao ne bude gotov, stiete energiju, entuzijazam i motivaciju. Postajete sve bolji i

produktivniji. Radite bre i efikasnije.

Ako emo pravo, kad odluite koji je va najvaniji zadatak, sve ostalo to radite predstavlja
relativan gubitak vremena. Prema vaim prioritetima, svaka druga aktivnost naprosto nije tako
vredna ili vana kao taj posao.
to vie disciplinujete sebe da non-stop radite samo jedan zadatak, bre se kreete napred
du krivulje efikasnosti. Obavljate sve vie visokokvalitetnog posla za sve krae vreme.
Meutim, kad god prestanete da radite, prekidate ovaj ciklus i vraate se unazad na krivulji,
zbog ega vam reavanje svakog zadatka postaje tee i dugotrajnije.
Elbert Habard je samodisciplinu definisao kao sposobnost da naterate sebe da uradite ono
to je potrebno, onda kad je to potrebno, bez obzira da li vam se to dopada ili ne.
U konanoj analizi, uspeh u bilo kojoj oblasti iziskuje disciplinu. Samodisciplina, vladanje
sobom i samokontrola osnovni su gradivni blokovi karaktera i visokog uinka.
Otpoinjanje prioritetnog zadatka i istrajavanje na tom zadatku sve dok se u celosti ne obavi
jeste istinski test vaeg karaktera, snage volje i reenosti.
Istrajnost je zapravo samodisciplina u akciji. Dobra vest glasi da ete vie voleti i potovati
sebe i imati vie samopouzdanja to se vie budete disciplinovali da istrajete na vanom zadatku. A
to vie volite i potujete sebe, bie vam lake da se disciplinujete da istrajete jo vie.
Usredsreujui se jasno na svoj najvredniji zadatak i koncentriui se samo na njega sve dok
ne bude u celosti obavljen, zapravo kleete i uobliavate vlastiti karakter. Postajete superiorna
osoba.
Postajete jai, kompetentniji, pouzdaniji i sreniji. Oseate da ste jai i produktivniji.
Naposletku osetite da ste sposobni da sebi postavite i ostvarite svaki cilj. Postajete gospodar
vlastite sudbine. Stavljate sebe na uzlaznu spiralu line efikasnosti, na kojoj vam je budunost
apsolutno zagarantovana.
A klju svega toga je da u svakom trenutku odredite ta je najvrednije i najvanije to biste
mogli da uradite i da onda pojedete tu abu!

POJEDITE TU ABU!

Stupite u akciju! Odluite jo danas da izdvojite najvaniji zadatak ili projekat koji biste
mogli da dovrite i odmah se dajte na posao.
im otponete da radite svoj najvaniji zadatak, disciplinujte sebe da istrajete bez ometanja,
sve dok ne bude u celosti obavljen. Shvatite to kao test koji odreuje da li ste vrsta osobe koja
moe da donese odluku da neto obavi do kraja i da onda tu odluku i sprovede. Kad jednom
ponete, ne dopustite sebi da prestanete sve dok posao ne bude zavren.

Zakljuak: sve u svemu

Klju sree, zadovoljstva, velikog uspeha i predivnog oseanja line snage i efikasnosti jeste
sticanje navike da svakog dana, im ponete s poslom, prvo pojedete svoju abu.
Sreom, to je vetina koja se moe nauiti praksom. A kad steknete naviku da uvek poinjete
od najvanijih zadataka, uspeh vam je osiguran.
Ovo to sledi je rezime dvadeset jednog odlinog naina da prestanete s odugovlaenjem i
uradite vie za krae vreme. Redovno itajte ova pravila i principe, sve dok ne postanu vrsto
ukorenjeni u vaem nainu razmiljanja i postupanja, i vaa e budunost biti zagarantovana.
1. Postavite sto: odluite ta tano elite. Jasnoa je od sutinskog znaaja. Zapiite svoje
ciljeve pre no to ponete.
2. Unapred isplanirajte svaki dan: Razmiljajte napismeno. Svaki minut koji provedete u
planiranju moe da vam utedi pet ili deset minuta posla.
3. Uvek primenjujte pravilo 80/20: Dvadeset odsto vaih aktivnosti odgovorno je za 80
odsto vaih rezultata. Uvek se koncentriite na napore vezane za tih 20 odsto.
4. Razmotrite posledice: Vai najvaniji zadaci i prioriteti su oni koji imaju najozbiljnije
posledice, pozitivne ili negativne, na va ivot ili posao. Usredsredite se pre svega na njih.
5. Stalno vebajte metod ABCDE: Pre no to ponete da radite prema svojoj listi zadataka,
odvojite malo vremena da ih organizujete prema vrednosti i prioritetu, kako biste bili sigurni da
radite u skladu sa svojim najvanjim aktivnostima.
6. Usredsredite se na oblasti kljunih rezultata: Identifikujte i odredite one rezultate koje
apsolutno morate da postignete da bi va posao bio dobro obavljen, i bavite se njima celog dana.
7. Pokoravajte se zakonima nametnute efikasnosti: Nikad nema dovoljno vremena za
sve, ali uvek ima dovoljno vremena za one najvanije stvari. Koje su to stvari?
8. Temeljno se pripremite pre no to ponete: Pravilno prethodno planiranje proizvodi
poveanu produktivnost.
9. Uradite domai: to su vei znanje i umee koje stiete u pogledu svojih kljunih
zadataka, bre ete ih zapoinjati i bre zavravati.
10. Angaujte svoje posebne talente: Odredite ta je ono u emu ste izuzetno dobri ili u
emu biste mogli da budete izuzetno dobri, i dajte se svim srcem u valjano obavljanje tih konkretnih
stvari.
11. Identifikujte svoja kljuna ogranienja: Odredite koja su uska grla, ili kritine take,
unutranje ili spoljne, koja odreuju brzinu kojom ostvarujete svoje najvanije zadatke, a zatim se
latite njihovog ublaavanja.
12. Jedno po jedno bure: Ako ih obavljate po fazama, moete da zavrite i najvee i
najsloenije poslove.
13. Pritisnite sebe: Zamislite da morate da otputujete na mesec dana i radite kao da sve
svoje poslove morate da zavrite pre no to krenete na put.
14. Poveajte do maksimuma svoju snagu: Identifikujte periode u toku dana u kojima su
vaa mentalna i fizika energija najvee i u skladu s tim obavljajte svoje najvanije i najzahtevnije
zadatke. Mnogo se odmarajte, kako biste u poslu mogli da dajete sve od sebe.
15. Motiviite sebe na akciju: Budite svoj vlastiti voa navijaa. Traite dobro u svakoj
situaciji. Usredsreujte se na reenje umesto na problem. Budite uvek optimistini i konstruktivni.
16. Praktikujte kreativno odugovlaenje: Poto ne moete da postignete sve, morate
svesno da odloite one zadatke koji su manje vani, tako da dobijete dovoljno vremena da uradite

onih nekoliko koji zaista vrede.

17. Prvo odradite najtei zadatak: Ponite svaki dan najteim zadatkom, onim koji moe
da predstavlja najvei doprinos vama i vaem radu, i odluite da ga ne ostavljate dok ne bude
potpuno gotov.
18. Iseckajte zadatak na parie: Obimne i sloene zadatke razloite na manje delove i
zatim uradite jedan od tih delova, koliko da biste zapoeli.
19. Stvorite velike segmente vremena: Organizujte svoj dan tako da u njega uklopite vee
segmente vremena tokom kojih ete se posveivati svojim najvanijim zadacima.
20. Razvijte oseaj za hitnost: Steknite naviku da brzo uradite svoje kljune zadatke.
Postanite poznati kao osoba koja radi valjano i brzo.
21. Koncentriite se na svaki zadatak: Odredite jasne prioritete, odmah se latite svog
najvanijeg zadatka i potom radite bez zaustavljanja sve dok posao ne bude sto posto zavren. To je
pravi klju visokog uinka i maksimalne line produktivnosti.
Donesite odluku da ete ove principe primenjivati svakog dana, sve dok ne postanu vaa
druga priroda. S ovim navikama upravljanja sobom kao stalnim delom vaeg karaktera, vaa
budunost nee imati granica.
Uradite to! Pojedite tu abu!

Beleka o autoru

Brajan Trejsi je profesionalni govornik, instruktor, konsultant i predsedavajui kompanije

Brian Tracy International, koja se bavi edukacijom i konsaltingom, sa bazom u Solana Biu, u
Kaliforniji. Ujedno je i milioner koji je to postao zahvaljujui iskljuivo svom trudu i radu.
Brajan je svoje pouke izvukao na tei nain. Napustio je srednju kolu ne diplomiravi i
nekoliko godina radio fizike poslove. Prao je sudove, bio drvosea, kopa bunara, fabriki radnik i
nadniar na farmama i ranevima.
U dvadeset i nekoj, postaje prodavac i poinje svoj uspon u svetu biznisa. Godinu za
godinom, uei i primenjujui svaku zamisao, metod i tehniku koju je mogao da nae, radom se
probio do mesta direktora operative u kompaniji vrednoj 265 miliona dolara.
U trideset i nekoj upisao se na Univerzitet u Alberti i diplomirao ekonomiju, da bi potom
magistrirao menadment na univerzitetu Kolumbija Pacifik. Tokom godina radio je u 22 razliite
kompanije i industrije. Od 1981. poeo je da irom zemlje dri seminare i predavanja na kojima je
druge pouavao kako da primenjuju njegova naela uspeha. Danas su njegove knjige, audioprogrami i video-seminari prevedeni na 20 jezika i koriste se u 38 zemalja.
Brajan se usredsredio na jednu stvar. On veruje da prosena (ili natprosena) osoba ima
ogroman potencijal. Veruje da moete bre da napredujete u pravcu svojih ciljeva ako nauite i
primenjujete kljune metode, tehnike i strategije koje koriste drugi uspeni ljudi koji su poeli pre
vas.
Otkako je poeo s profesionalnim predavanjima, Brajan je svoje ideje podelio sa vie od dva
miliona ljudi u 23 zemlje. Bio je konsultant i instruktor u vie od 500 korporacija. ivi u skladu s
principima opisanim u ovoj knjizi. Sebe i stotine hiljada drugih ljudi je od oseanja poraza i
zaostatka u ivotu doveo do napretka i uspeha.
Brajan Trejsi sebe naziva eklektinim itaocem. Ne smatra sebe akademskim istraivaem
ve sintetizatorom informacija. Svake godine provodi stotine asova itajui bezbroj novina,
asopisa, knjiga i drugog materijala. Pored toga, sate i sate provodi sluajui audio-programe,
pohaa bezbroj seminara i gleda brojne video-trake o onome to ga interesuje. Informacije koje
dobija s radija, televizije i drugih medija takoe dodaje svojoj bazi znanja.
Brajan asimiluje ideje i informacije zasnovane na vlastitom iskustvu, a one koje se zasnivaju
na tuem iskustvu ugrauje u vlastito. Napisao je vie od deset bestselera, meu kojima su
Maximum Achievement (Maksimalno dostignue), Advanced Selling Strategies (Napredne strategije
prodaje) i 100 Absolutely Unbreakable Laws of Business Success (100 apsolutno nezaobilaznih
zakona uspeha u biznisu). Napisao je i producirao vie od 300 audio i video edukativnih programa
koji su prevedeni na 20 jezika i koriste se u 35 zemalja.
Brajan je sreno oenjen i ima etvoro dece. ivi na jednom terenu za golf u San Dijegu.
Putuje i dri vie od 100 govora godinje i ima poslovne operacije u 17 zemalja. Smatra se jednim
od vodeih svetskih autoriteta u oblasti uspeha i dostignua.

http://www.crowarez.org/

BRAJAN TREJSI
ZLATNA PRAVILA ZA USPJEH
Ovo je vrijeme dostignua. Nikada ranije nije bilo toliko mnogo ljudi koji su
ostvarili tako mnogo u razliitim oblastima kao danas. Ni u jednom drugom
vijeku u povijesti nije se desilo da tako veliki broj ljudi toliko brzo postanu
uspjeni. I nijedno drugo doba kao ovo dananje nije prualo vie
mogunosti da snove pretvorite u stvarnost.
Vodei futuristi i prominentni biznismeni predviaju ulazak ovjeanstva u
Zlatno doba. Zapadni ideali demokracije, individualne slobode i slobode
poduzetnike aktivnosti obilaze svijet i donose prosperitet, razvoj i ljudsku
slobodu gdje god se ka njima zaista tei. Moda niste mogli roditi se u sretnije
vrijeme i u sretniji as u pogledu toga da postignete vei uspjeh, postati
slobodniji, sretniji i financijski neovisniji.
Ovaj materijal e vam pokazati na koji nain da unapredite svoj ivot, ostvarite
svoje ciljeve i postanete svjesni svog istinskog potencijala za postizanje uspjeha
i ivot ispunjen sreom. Bez obzira na to tko ste ili u kakvoj se situaciji
nalazite, vi, u ovom trenutku, duboko u sebi imate sposobnost da postignete
daleko vie nego prije. U vama se nalazi sposobnost nadmaiti sve prethodno
postignute nivoe dostignua. Vi moete biti i uiniti daleko vie nego to ste
ikada pomislili. A sve to je potrebno da uinite je ovladavanje metodom
pomou koje to sve moete ostvariti, a onda usvojeno znanje primijeniti u
praksi.
Sedam elemenata uspjeha
Sve ono to ste ikada mogli poeljeti, kao i svaki inilac koji ste mogli smatrati
presudnim za vau sreu, moe se svrstati u jednu od sedam kategorija. Ovih
sedam elemenata uspjeha su dosljedni svim onim tekstovima koji su ikada
napisani o uspjehu i srei. Oni obiljeavaju ivot i dostignua svih izuzetno
uspjenih ljudi, obuhvaaju sve ono to ste ikada mogli poeljeti.
Va idealan ivot je smjesa ovih sedam sastojaka, odnosno, njihova prava
kombinacija koja vas ini najsretnijim u bilo kom danom trenutku. Definiranjem
vaeg uspjeha i sree u odnosu na jedan ili vie od ovih sedam sastojaka,
stvarate jasan cilj kojem treba teiti. Nakon toga moete procijeniti koliko vam
to polazi za rukom. Moete prepoznati one oblasti u kojima je potrebno provesti
promjene ukoliko elite promijeniti svoj ivot.
Morate poeti sa svojim idealom, vizijom savrene budunosti. U onom trenutku
kada budete podigli oi i ugledalisvoj ivot kao da je ve savren u svakom
pogledu, vi ete poeti oslobaati svoje unutarnje sposobnosti. Va prvi posao
sastoji se u tome da napravite nacrt, jasnu sliku o tome kuda idete i kako e
izgledati vaa cjelokupna situacija kada tamo stignete. Ta slika e potom sluiti
kao princip organizacije, vodi, polazna toka, u odnosu na koju ete moi
procijeniti i urediti sve ono to ste uradili u procesu njenog ostvarenja.

Duevni mir
Prvi od sedam elemenata uspjeha, i jedan od najvanijih, je duevni mir. To je
ovjekovo najvee blagostanje. Ukoliko toga nema, sve ostalo gubi vrijednost.
Upravo zbog toga, to je neto za to se borite cijelog svog ivota.
Da li vam u odreenom trenutku ivota ide dobro ili ne obino procjenjujete na
osnovu toga koliko imate duevnog mira.
Duevni mir je va unutarnji iroskop. Kada ivite u skladu sa svojim
najuzvienijim sistemom vrijednosti i najdubljim uvjerenjima - kada ste
savreno uravnoteeni tada ste ispunjeni duevnim mirom. Ali, ako iz bilo
kog razloga kompromitirate svoj sistem vrijednosti, ili postupate suprotno glasu
svog unutarnjeg vodia, prvo to ete izgubiti je va duevni mir.
Duevni mir, ili sklad, je od osnovne vanosti za funkcioniranje ovjeka u
okviru svih grupacija, poevi od vae veze sa prijateljima i lanovima obitelji
do poslovnih odnosa i organizacije u kojoj radite. Svi ljudi tee tome da njeguju
skladne odnose sa drugim ljudima. Svi maniri, moralna pravila, propisano
ponaanje i diplomacija su organizirani oko elje svake osobe da sebi osigura
duevni mir ne naruavajui duevni mir drugih.
Ljepota istine o duevnom miru sastoji se u tome da je to vae normalno,
prirodno stanje. Vi imate pravo biti sretni. To je neto to vam pripada. Nije to
nikakvo iskustvo kroz koje prolazite povremeno ako vam je srea naklonjena.
Duevni mir je od osnovnog znaaja za samu vau egzistenciju. To je osnovni
preduvjet za uivanje u svim ostalim ivotnim sadrajima.
Dostizanje unutarnjeg mira mora biti osnovni princip vaeg ivota. To mora
postati glavni cilj kome su podreeni svi ostali ciljevi. U stvari, vi ste sretan
ovjek u onoj mjeri koliko ste sposobni sebe uiniti sretnim, zadovoljnim i
ispunjeni blagostanjem jednom rijeju, duevnim mirom.
Duevni mir je toliko znaajan za sve ostalo emu teite da on mora biti
podvrgnut vrlo ozbiljnoj analizi. Odakle on potjee? Pod kojim uvjetima vas
ispunjava taj unutarnji mir? Kako dostii jo dublji unutarnji mir?
Najjednostavnije reeno, vi ste sretni i spokojni kad god u vama ne postoje
destruktivna osjeanja kao to su strah, ljutnja, krivica, uvrijeenost i
zabrinutost. im se oslobodite negativnih emocija u vama se spontano javlja
unutarnji mir. U skladu s tim, klju sree sastoji se u sistematskom
odstranjivanju, ili barem svedete na minimum, one sadraje svog ivota koji
predstavljaju izvor negativnih emocija ili bilo kakvog stresa.
Kada svoj duevni mir budete postavili sebi kao cilj i sve to radite budete
planirali u vezi s tim da li to potie ili koi ostvarivanje tog cilja, nikada vie
neete napraviti greku. init ete i govorit ete prave stvari. Otkrit ete da
djelujete na osnovu vaih principa. Bit ete zadovoljni sobom. Duevni mir je
klju svega.

Zdravlje i energija
Drugi element uspjeha je zdravlje i energija. Poput duevnog mira, isto tako i
zdravlje i energija predstavljaju normalno i prirodno psihiko stanje. Vae tijelo
po prirodi tei k tome da bude zdravo. Ono spontano proizvodi energiju bez
obzira na psihike ili fizike utjecaje. A zdravljem zrai onda kada nema
nikakvog bola, bolesti ili oboljenja. Nevjerojatna stvar, ali vae tijelo sazdano je
na takav nain da se ono esto spontano oporavi, ozdravi i obnovi energiju im
prestanete koditi mu na neki nain.
Ako i postignete viestruki uspjeh u materijalnom svijetu, a pri tome
izgubite zdravlje i duevni mir, nikakvo zadovoljstvo neete osjeati zbog
svih svojih dostignua.
Veze prepune ljubavi
Trei element uspjeha su veze prepune ljubavi. Rije je o odnosima sa onim
ljudima koje vi volite i do kojih vam je stalo, kao i onim ljudima koji vole vas.
Oni su pravo mjerilo vae ostvarenosti kao ljudskog bia. Vei dio sree i
nesree u ivotu izvire iz vaih odnosa sa drugim ljudima, jer vas upravo veze s
drugima ine pravim ovjekom.
Osnovno obiljeje koje ukazuje na to da li nekom ovjeku sve ide od ruke sastoji
se u tome da li ima sposobnost da stvara i odri dugotrajna prijateljstva i intimne
veze sa drugim ljudima. Osnova vae osobnosti se vidi u nainu na koji
njegujete odnose s drugima, kao i u nainu na koji se drugi odnose prema vama.
Gotovo uvijek moete procijeniti kvalitetu svoje komunikacije s drugim ljudima
na osnovu jednog vrlo jednostavnog testa, a to je smijeh. Koliko se dvoje ljudi,
ili obitelj, smiju dok su zajedno je najpouzdanije i jedino mjerilo kvaliteta
njihovih odnosa. Kada veza odie pravim skladom i sreom, ljudi se puno smiju
dok su zajedno. Ali kada odnos izmeu dvoje ljudi zahladi, prvi znak predstavlja
odsustvo smijeha.
Ovo pravilo odnosi se i na kompanije.Najreprezentativnije, visokoprofitne
organizacije jesu one u okviru kojih se ljudi ale i zbijaju ale jedni sa drugima.
Oni uivaju u uzajamnom drutvu i atmosferi u kojoj rade. Oni
funkcioniraju kao jedan uigran i sretan tim. Prepuni su entuzijazma, otvoreni za
nove ideje, kreativniji i fleksibilniji.
Neoptereenost financijskim problemima
etvrti element uspjeha jeste neoptereenost financijskim problemima, a to
znai imati dovoljnu koliinu novca kako ne bi bili stalno zabrinuti, kao to je
sluaj kod veine ljudi. Ne nalazi se novac u korijenu svih zala, ve nedostatak
novca. Stjecanje financijske nezavisnosti je jedan od najvanijih ciljeva i
odgovornosti u vaem ivotu. Daleko je vanije sebe staviti na probu.
Punih 80% populacije je preoptereeno problemima oko novca. Oni razmiljaju
i brinu o novcu im ustanu ujutro, dok dorukuju i tokom cijelog dana. Da bi

tokom veeri opet bili opsjednuti istim problemom, bilo da priaju ili razmiljaju
o njemu. A to znai da ne ive na zdrav nain, kao i to da njihov ivot nije
ispunjen sreom i zadovoljstvom. Takav nain ivota ne doprinosi ostvarenju
punog potencijala vae osobnosti.
Novac je znaajna stvar u ivotu. Iako je stavljen na etvrto mjesto na listi
elemenata uspjeha, on je osnovni faktor od kojeg zavisi ostvarenje prva tri
elementa. Najvei dio briga, stresa, strahovanja i gubitka duevnog mira
prouzrokovano je zabrinutou oko novca.
Osjeaj nezavisnosti i slobode je od bitnog znaaja za ostvarenje bilo kog
drugog cilja, tako da vi ne moete biti slobodni sve dok ne zaradite dovoljno
novca da to prestane biti vam glavna preokupacija. Jedan od vaih glavnih
ciljeva u ivotu mora se sastojati u tome da izgradite svoju financijsku
nezavisnost, bez samoobmanjivanja, odugovlaenja ili vjerovanja u sreu.
Zamislite da ste imali arobni tapi i da ste mogli zamahnuti njim tako da
osmislite svoju idealnu financijsku situaciju u ivotu. Kako bi va ivot izgledao
kada biste postigli sve svoje ciljeve u pogledu novca? U emu bi se razlikovale
vae svakodnevne aktivnosti? ime bi se bavili vie, a ime manje?
Koliko biste novca voljeli zaraditi za jednu godinu, pet godina, deset godina
poevi od danas? Na koji nain bi u tom sluaju ivjeli? Koliko novca bi voljeli
imate u banci? Koliku mirovinu bi eljeli?
Ovo su vrlo vana pitanja! Veina ljudi ih nikada ni ne postavi, niti odgovori na
njih tokom itavog svog ivota. Ali, ako ne moete precizirati koliko u ivotu
novca elite zaraditi, onda moete nauiti ono to vam je potrebno i poduzmete
korake koji e vas odvesti do cilja.
U onom trenutku kada budete imali jasnu predstavu o tome kako elite da
izgleda vaa financijska situacija, vi ete biti u stanju primijeniti ovaj sistem koji
e vam omoguiti da svoje ciljeve ostvarite bre nego to ste ikada mogli da
zamislite da je mogue. Sve poinje sa preciznom definicijom vaeg budueg
materijalnog stanja i detaljnim nacrtom plana koji e dovesti do ostvarenja vae
vizije. To e biti izvor svega.
Znaajni ciljevi i ideali
Peti element uspjeha su znaajni ciljevi i ideali. Moda je va najdublji
podsvjesni poriv potreba za smislom i svrhom u ivotu. Da bi zaista bili sretni,
potreban vam je jasno zacrtan pravac djelovanja. Osjeate potrebu posvetiti se
neemu to je vee i vanije od vas samih. Jednom rijeju, imate duboku
potrebu za tim da se u ivotu borite za neto, da vi na neki nain dajete znaajan
doprinos svijetu.
Srea je definirana kao postepeno ostvarivanje uzvienog ideala. Moete biti
sretni samo onda kada se korak po korak pribliavate nekom svom stvarno
vanom cilju.
Promislite u kojim vrstama aktivnosti i uspjeha najvie uivate. Koji vas je
posao i prolosti uinio najsretnijim? Koje vrste aktivnosti vas ispunjavaju
najsnanijim osjeajem smisla i svrhe u ivotu

Samospoznaja i samosvijest
esti element uspjeha jesu samospoznaja i samosvijest. Tokom itave povijesti,
samospoznaja je bila neophodan preduvjet unutarnjeg zadovoljstva i uspjeha u
ivotu. Fraza ovjee, spoznaj samoga sebe potie jo iz stare Grke. Da bi
ostvarili vrhunski uspjeh, potrebno je spoznati samog sebe i otkriti najdublje
uzroke svog trenutnog raspoloenja i naina razmiljanja. Potrebno je stei uvid
u sve ono to je potaklo i utjecalo na formiranje vaeg karaktera od najranijeg
djetinjstva. Morate otkriti zbog ega na izvjesne situacije i ljude reagirate na
odreeni nain. I tek tada kada budete razumjeli i prihvatili sebe, vi ete poeti
napredovati i na drugim ivotnim planovima.
Osobna ostvarenost
Sedmi element uspjeha je osjeaj osobne ostvarenosti. To je osjeaj da postajete
olienje svih sposobnosti koje posjedujete. Jednostavno reeno, to je pouzdan
osjeaj da polako ostvarujete svoj puni potencijal kao ljudsko bie. Psiholog
Abraham Maslov je to nazvao samoaktualizacija. On je rekao da je to
osnovno obiljeje najzdravijih, najsretnijih i najuspjenijih ljudi.
Definiranje sedam elemenata uspjeha postavlja pred vas niz ciljeva kojima treba
teiti. Od onog trenutka kada definirate pojam idealnog ivota, i skupite
hrabrosti odluiti to je to to zaista elite, pokreete proces oslobaanja svojih
potisnutih sposobnosti za postizanje uspjeha.
VJETINA KOJA OTKLJUAVA VRATA USPJEHA
Sposobnost zacrtavanja ciljeva i osmiljavanja plana za njihovo ostvarenje
predstavlja vjetinu koja otkljuava vrata uspjeha. Razvijanje ove vjetine e
vam osigurati uspjeh prije nego bilo koje drugo umijee kojem ste ikada
pribjegavali. Tokom dvadeset pet godina prouavanja i stjecanja iskustava,
doao sam do zakljuka da postoji jedna jedina jednadba, a to je: uspjeh
jednako ciljevi, a sve ostalo su komentari. Intenzivna usmjerenost k ciljevima je
osnovna karakteristika ljudi koji su ostvarili velike uspjehe, u svakoj studiji, na
svakom polju. Ne postoji mogunost da shvatite ak i najmanji dio vlastitog
potencijala sve dok ne budete nauili da svoje ciljeve postavljate i ostvarujete na
jedan toliko prirodan i spontan nain kao to ujutro perete zube ili eljate svoju
kosu.
Ciljevi kao gorivo
Ciljevi su gorivo pomou kojeg idete k uspjehu. Osoba bez ciljeva je poput
broda bez kormilara, koji pluta besciljno i kojem neprestano prijeti opasnost od
toga da ne zavri putovanje razbivi se o stijene. Osoba sa ciljevima je nalik
brodu sa kormilarom kojim upravlja kapetan sa mapom, kompasom i
odreditem, plovei direktno i pravo prema luci koju je sam odredio. Tomas

Karlajl je napisao da ovjek slabe volje ide i naprijed i nazad, ne napredujui

ak ni na najravnijem putu, dok osoba snane volje vrsto ide naprijed bez
obzira na to koliko je teak put kojim ide.
Ljudska bia, vi i ja, jesmo bia koja su orijentirana ka ciljevima. Teoloko
objanjenje naeg rada sastoji se u tome to nas pokreu svrhe, ciljevi koje
elimo ostvariti kao i odreeni drutveni status. Na mentalni sklop je stvoren
da bi napredovao i uspjeno ostvarivao cilj za ciljem, i to tako da u stvari nikada
ni ne postanemo sretni u pravom smislu te rijei, sve dok se ne pribliimo k
tome da ostvarimo i zaista ostvarimo neto to je vrlo znaajno za nas.
Va mozak u sebi sadri mehanizam traganja za ciljem, koji vas vremenom
nepogreivo vodi i usmjerava prema tome da ostvarite sve ono emu stremite.
Ova kibernetika sposobnost nalik je sistemu za navoenje projektila; ona vas
neprekidno vodi na putu do cilja i automatski korigira pravac vaeg kretanja.
Upravo zbog ovog mehanizma koji postoji u vaem mozgu, postiete
doslovno svaki cilj koji sebi postavite, sve dotle dok je cilj jasno definiran, a
vi dovoljno uporni. Proces postizanja ciljeva je gotovo automatski. A upravo na
prvom mjestu, zacrtavanje ciljeva izgleda priinjava najvei problem veini
ljudi.
Ope poznata istina je da svako od nas postie ciljeve koje postavi pred sebe.
Vi ste tu gdje jeste i to to jeste zbog toga to ste vi tako odluili. Vae misli,
vai postupci i vae ponaanje su oni elementi koji su vas postavili u trenutnu
ivotnu situaciju, i oni nisu ni mogli dovesti vas ni u jedan drugi poloaj, ako
samo dobro razmislite o tome.
Ako je va cilj da jedan dio dana provedete na poslu, da biste se potom vratili
kui i gledali TV, to ete i postii. Ako je va cilj biti u dobroj fizikoj
kondiciji, da pucate od zdravlja i poivite dugo, onda ete to i postii. Ako
je va cilj biti financijski neovisni ili ak bogati, ako je to uistinu va cilj,
onda ne postoji nita to vas moe sprijeiti u tome da to i postignete, prije
ili kasnije. Jedino ogranienje je vaa elja. Koliko arko to elite?
Mehanizam uspjeha
Opremljeni ste i mehanizmom uspjeha i mehanizmom neuspjeha. Va
mehanizam neuspjeha je vaa prirodna sklonost k tome da sledite liniju manjeg
otpora, vaa tenja k tome da vrlo brzo doete do nagrade sasvim malo ili
nimalo ne marei za dugorone posljedice svojih postupaka. Va mehanizam
neuspjeha funkcionira automatski dvadeset etiri sata dnevno. On otkucava
svakog minuta, svakog asa, i veina ljudi se povodi za svojim eljama
dozvoljavajui da sve ono to je zabavno, lako i prijatno odreuje veinu
aktivnosti koje obavljaju.
Meutim, vi takoer raspolaete mehanizmom uspjeha koji ini sastavni dio
vaeg mozga. Va mehanizam uspjeha moe da pobjedi va mehanizam
neuspjeha. A ono to pokree va mehanizam uspjeha je cilj. to je vei cilj i
to ga vie elite ostvariti, to ete vjerojatnije primijeniti svoju mo

samodiscipline i snagu volje, i izraziti veu sposobnost u tome da sebe

prilagodite tako da uradite stvari koje treba uraditi da bi stigli do eljenog cilja.
Dva zahtjeva za uspjeh
uvenog vlasnika naftonosnih polja, milijardera H.L.Hanta, koji je bankrotirao
uzgajajui pamuk u Arkanzasu, da bi se potom silno obogatio stekavi milione
dolara i postao jedan od najbogatijih ljudi na svijetu, jednom su upitali koja je
njegova formula uspjeha.
On je odgovorio da su ovjeku potrebne samo dvije stvari da bi postao uspjean:
Prva stvar, rekao je on, je odluiti tono to je to to elite. Veina ljudi to
nikada ne sazna. Druga stvar, odluiti koja je cijena koju morate platiti da bi do
toga doli, i onda odluite da to i platite.
Velika slabost veine ljudi sastoji se u tome to, ak i onda kada imaju
predstavu o tome to ele, nikada u stvari ne sjednu i ne zamisle se dobro nad
tim koliko treba uloiti u ostvarenje tog cilja, niti da li su spremni ili ne platiti tu
cijenu.
Mi znamo pouzdano samo dvije stvari o cijeni uspjeha. Prvo, da bi doli do toga
to elite, ma kako vi to definirali, morate platiti punu cijenu. Morate posijati da
bi njeli. I morate raditi dugo i naporno prije nego to uberete plod. Tu je na
djelu strog i opevaei zakon uzroka i posljedice. Veina frustracija u
postizanju ciljeva proizlazi iz pokuaja da se prokri ovaj vjeni princip.
Drugo, morate platiti punu cijenu, i to unaprijed. Cijena uspjeha se ne plaa
tako kao kada odete u restoran gdje moete platiti nakon to ste uivali u veeri.
Uspjeh koji elite ostvariti zahtijeva plaanje pune cijene, unaprijed, i to svaki
put.
A kako moete znati da ste platili punu cijenu uspjeha? Pa to je sasvim lako.
Kad platite punu cijenu, uspjeh e iskrsnuti tu pred vama, tako da svi vide. To e
se desiti po zakonu, a ne sluajno. Kada ste posijali, onda ete i eti; uzrok i
posljedica, akcija i reakcija. ivot kakvim ivite danas je odraz cijene koju ste
platili do sada. ivot kojim ete ivjeti u budunosti e odraavati cijenu koju
ete platiti u meuvremenu.
Ciljevi ine da zakoni rade u vau korist
Najvei neprijatelj u pogledu toga da oslobodite svoje potencijale za postizanje
veeg uspjeha i dostignua je vaa utjena zona, odnosno vaa sklonost da se
zaglavite, neprestano se vrtei u krugu rutinskih aktivnosti, da biste se potom
opirali svakoj promjeni, pa ak i onoj pozitivnoj, koja bi vas izbacila iz te
koloteine.
U prirodi svih ljudi je da se plae i izbjegavaju promjene. elimo da stvari
ostanu iste, a u isti mah i bolje. Meutim, svaki razvitak, svaki progres, svako
unapreenje zahtjeva promjenu. I promjena je neizbjena. Usprkos svim
nastojanjima, ivot nikada ne ide dugo u istom pravcu. Uvijek se mijenja,

razvijajui se u ovom ili onom pravcu. Stvari ili idu nabolje za vas ili se
pogoravaju, ali nikada ne ostaju iste.
Zakon kontrole glasi da ste sobom zadovoljni u onoj mjeri u kojoj osjeate da
kontrolirate svoj ivot. Prva dobrobit postavljanja ciljeva je u tome to vam cilj
omoguava da kontrolirate pravac u kome se promjena odvija u vaem ivotu,
uz sigurnost da je promjena uglavnom pozitivna i sprovedena vaom voljom.
Niko se ne boji promjene koja predstavlja unapreenje. Sa jasnim ciljevima,
potpomognutim detaljnim planom akcije, vi ste sigurni u to da promjene, koje se
odigravaju, predstavljaju unapreenje u vaem ivotu, tako da eliminirate glavni
uzrok straha i osjeaja nesigurnosti.
Ljudi koji nemaju ciljeve osueni su da zauvijek rade za one koji ih imaju. Vi ili
radite da ostvarite vlastite ciljeve ili radite da ostvarite ciljeve nekog drugog. A
najbolje od svega je kada svoje ciljeve postiete pomaui drugima da ostvare
svoje.
Tuna je injenica to to veoma mali broj ljudi uope ima prave ciljeve. Manje
od tri posto ljudi imaju svoje ciljeve zapisane. Manje od jedan posto njih
redovno itaju i pregledavaju spisak svojih ciljeva. A veina ljudi izgleda da
uope ak nemaju ni predstavu o tome koliko su ciljevi vani.
Zato ljudi ne postavljaju ciljeve
Prvi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je to su jednostavno
neozbiljni. Oni su ljudi od rijei a ne od akcije. Oni ele biti uspjeniji,
unaprediti kvalitetu svog ivota, ali nisu spremni da naine neophodan napor.
Oni nemaju ara u trbuhu koji bi se rasplamsao u arku elju da od sebe
naprave neto, da svoj ivot uine znaajnijim, boljim i uzbudljivijim.
Jedini nain na koji moete da ustanovite u to neka osoba stvarno vjeruje je da
obratite panju na njena djela, a ne na rijei. Tu se ne rauna ni ono to kaete,
ni ono to namjeravate, elite, emu se nadate ili za to se molite, ve samo
ono to uradite. Va pravi sistem vrijednosti i uvjerenja se ogledaju i izraavaju
samo i uvijek u vaem ponaanju. Jedna osoba koja e da poduzme neku akciju
vrednija je od deset briljantnih govornika koji ne rade nita.
Drugi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve se sastoji u tome to
jo uvijek nisu prihvatili odgovornost za svoj ivot. Imao sam obiaj da ciljeve
smatram polaznom tokom uspjeha sve dok nisam uvidio da ljudi ak nee
napraviti ni onaj prvi korak k tome da ih postave, ukoliko prethodno u
potpunosti ne preuzmu odgovornost za svoj ivot i sve ono to im se deava.
Neodgovorna osoba je ona osoba koja i dalje eka na to da njen pravi ivot
pone. Takva osoba iscrpljuje svu svoju stvaralaku energiju na pronalaenje
izvinjenja u pogledu toga to nije uspjela napredovati, da bi potom kupovala
listie lotta i otila kui gledati televiziju.
Trei razlog zbog kojeg ljudi ne zacrtavaju svoje ciljeve su njihova duboko
ukorijenjena osjeanja krivice i nie vrijednosti. Osoba koja je toliko klonula
duhom i duom da mora pogledati nagore da bi vidjela dno, ne pripada tipu
osobe koja sa pouzdanjem i optimizmom postavlja ciljeve mjesec ili godinu

dana unaprijed. Osoba koja je odgajana u negativnom okruenju, nosi ig na

dui u tom smislu to ima osjeaj da ne zasluuje nita u ivotu, a njeni stavovi
emu bilo kakav napor i Ja nisam dovoljno dobar za to teko mogu
posluiti kao polazna toka za postavljanje ciljeva.
etvrti razlog zbog kojih ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je to ne vide njihov
znaaj. Ukoliko ste odrasli u takvoj kui u kojoj roditelji nisu imali nikakve
ciljeve, niti su ikada priali na temu postavljanja i ostvarenja ciljeva, onda kao
zrela osoba moete biti ak i nesvjesni u pogledu toga da i izvan sporta postoje
takve stvari kao to su ciljevi.
Ukoliko se kreete u drutvenom krugu u okviru kojeg ljudi nemaju jasno
definirane ciljeve kojima tee, onda e biti sasvim prirodno za vas pretpostaviti
kako ciljevi i nisu naroito vaan dio ivota. Budui da 80 posto ljudi oko vas
ide kroz ivot bez cilja, ako ne budete paljivi i vi ete zavriti tumarajui
u gomili, koraajui za sljedbenicima, ne stigavi nikuda poput svih njih.
Kada bi ljudi znali da sve njihove nade, snovi i planovi, sve aspiracije i
ambicije, ovise od njihove sposobnosti i spremnosti da postave ciljeve kada bi
ljudi shvatili koliko su ciljevi znaajni za sretan ivot ispunjen uspjesima
mislim da bi onda daleko vie ljudi imalo ciljeve nego to je to danas sluajPeti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je taj to ne znaju kako.
Moete stei fakultetsku diplomu u naem drutvu, a da za sve vrijeme
kolovanja ne dobijete ni jednosatnu instrukciju o postavljanju ciljeva, unato
tome to je to vanije za vau doivotnu sreu nego bilo koji drugi predmet
koji ste ikada uili. A jo goru greku ljudi prave onda kada ve znaju kako
postaviti ciljeve. Osoba koja pretpostavlja da je ovladala ovom presudnom
vjetinom dok je u stvarnosti, u najboljem sluaju, njeno poznavanje krajnje
povrno, nalazi se u velikoj opasnosti da ne uspije u ivotu.
esti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je sasvim jednostavno strah
od odbijanja, ili strah od kritike. Jo kao djeca, mi smo imali priliku iskusiti
kako se nae nade i snovi rue pred kritikom i podsmjehom drugih. Moda nai
roditelji nisu eljeli da nam ulijevaju nade, ili su pokuali da sprijee da se danas
sutra ne razoaramo, pa su zato brzo ukazivali na sve one razloge zbog kojih
ne bi bili u stanju ostvariti svoje ciljeve.
Rjeenje za ovaj strah od kritike ili bojazni da ete ispasti smijeni je
jednostavno: Svoje ciljeve drite u tajnosti. Nikome nemojte priati o njima.
Samo oni koji efikasno postavljaju svoje ciljeve na kraju naue ih zadrati samo
za sebe. U tom sluaju, ako niko ne zna vae ciljeve, ne moe vas ni ismijati niti
vas kritizirati.
Postoje dva izuzetka od pravila koja se tiu toga da drite svoje ciljeve u
tajnosti. Prvi se tie ljudi, kao to su va ef ili brani partner, ija e vam
pomo biti potrebna da bi ostvarili svoje ciljeve.
I drugi, svoje ciljeve moete podijeliti sa drugim ljudima koji su usmjereni na
svoje ciljeve, ljudima koji e vas ohrabriti u tome da idete u pravcu kojim elite
ii. Trebalo bi takoer stvoriti jednu svoju devizu da pomaete i ohrabrujete sve
one ljude koji vam priaju o ciljevima koje su sebi zacrtali. Ohrabrivanje drugih
motivira i vas same. To je jedna od najboljih primjena zakona sjetve i etve.

Ako bi eljeli da drugi ohrabruju vas, iskoristite svaku priliku da i vi ohrabrite

njih.
Sedmi i najrasprostranjeniji razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je
strah od neuspjeha. Strah od neuspjeha je jedna od najveih prepreka na putu do
uspjeha u ivotu odraslih. To je ono to ljude zadrava u njihovim utjenim
zonama. I to je ono to ih tjera na to da obore glavu i igraju na sigurno dok
godine prolaze.
Strah od neuspjeha se izraava stavom Ja to ne mogu, ja to ne mogu, ja to ne
mogu. Taj strah je u stvari nauen jo u ranom djetinjstvu kao posljedica
destruktivne kritike i kazne za sve one stvari koje se urade bez odobravanja
roditelja. I kada jedan takav strah pusti korijene u podsvjesnom umu, on
efikasnije rui nadu i ubija ambiciju nego bilo koja druga negativna emocija iz
cjelokupne palete ljudskog iskustva.
Glavni razlog straha od neuspjeha je to to veina ljudi ne razumiju ulogu
neuspjeha u procesu ostvarenja uspjeha. Pravilo se jednostavno sastoji u
sljedeem:
Nemogue je uspjeti bez prethodno pretrpljenog neuspjeha. Neuspjeh je
preduvjet za uspjeh. Najvei uspjesi u ljudskoj povijesti su takoer u isti mah
bili najvei neuspjesi.
Moete nauiti kako prevladati svoj strah od neuspjeha jasnim zacrtavanjem
ciljeva, i prihvaanjem injenice da su privremeni zastoji i prepreke neizbjena
cijena koju plaate kako bi postigli bilo koji znaajniji ivotni uspjeh.
Principi zacrtavanja ciljeva
Zacrtavanje ciljeva moe predstavljati mono iskustvo ivotnog preokreta,
ukoliko ga sprovedete na ispravan nain. Postoji pet osnovnih principa
zacrtavanja cilja koji su od bitnog znaaja za maksimalno ostvarenje vae
osobnosti.
Prvi princip je princip kongruencije. Da bi savreno funkcionirali, vai ciljevi i
sistem vrijednosti moraju se uklapati kao ruka i rukavica. Va sistem vrijednosti
predstavlja vaa najdublja uvjerenja o tome to je ispravno, a to pogreno, i to
je ono to vam je najvanije i najznaajnije u ivotu. Vrhunska uspjenost i
veliko samopotovanje dolaze do izraaja onda kada su vai ciljevi i va sistem
vrijednosti u savrenoj harmoniji jedno sa drugim.
Drugi princip zacrtavanja ciljeva je oblast u kojoj blistate. Svaku osobu krasi
poseban dar za neku oblast, a moda i za vie oblasti. Svoj puni potencijal
moete ostvariti tek kad otkrijete oblast u kojoj dolaze do izraaja i blistaju vae
posebne sposobnosti i talenti, da bi se potom svim srcem posvetili tome da ih
razvijete.
Nikada neete biti sretni ili zadovoljni ako ne budete otkrili to je to to vae
srce eli i potom tome posvetite itav svoj ivot. Va zadatak je to otkriti,
ukoliko to ve niste uinili.
Trei princip zacrtavanja ciljeva je koncept polja dijamanata. Polja dijamanata je

bio naslov govora sveenika po imenu Rasel Konvel. Njegov govor je postao
toliko popularan da je na zahtjev mnogih na kraju morao odrati govor vie od
pet tisua puta, rije po rije.
U prii, stari farmer, Afrikanac, jednog dana se vrlo uzbudio kada je uo od
trgovakog putnika za ovjeka koji je otiao u Afriku, otkrio polje dijamanata i
postao basnoslovno bogat. Zato je on odluio prodati farmu, organizirati
karavanu i krene u vlastito istraivanje Afrike ne bi li pronaao dijamante kako
bi svoj ivot mogao okruniti nevjerojatnim bogatstvom.
Dugi niz godina je proveo u potrazi za dijamantima lutajui po nepreglednim
prostranstvima afrikog kontinenta. I na kraju, ne samo da mu je ponestalo
novca, nego su ga napustili svi sa kojima je bio zajedno. Ostavi na kraju sam, i
bez trunke nade, bacio se u ocean i udavio.
U meuvremenu, na farmi koju je prodao, novi farmer je pojio magarca na
potoku koji je tekao preko farme. Tu je pronaao udan kamen koji se vrlo
neobino presijavao. Uzeo je taj kamen i ponio ga kui ni ne razmiljajui vie o
njemu. Par mjeseci kasnije isti trgovac, na poslovnom proputovanju, zaustavio
se da bi prenoio na farmi. Kada je ugledao kamen, on se uzbudio i upitao da li
se stari farmer konano vratio. Ne, bio je odgovor koji je dobio, starog farmera
vie nikada niko nije vidio, ali zbog ega je on bio tako uzbuen?
Trgovac je podigao kamen i rekao: Ovo je dijamant basnoslovne vrijednosti i
kota itavo bogatstvo. Novi farmer je bio sumnjiav, ali je trgovac uporno
insistirao na tome da mu ovaj pokae gdje je pronaao taj dijamant. Otili su na
ono mjesto na farmi gdje je on pojio magarca, i kada su na istom tom mjestu
potraili unaokolo, pronali su drugi dijamant, pa jo jedan i jo jedan.
Ispostavilo se na kraju da je cijela farma zapravo bila prekrivena nalazitima
dijamanata. Stari farmer je otiao u Afriku tragajui za dijamantima a da
prethodno nije pretraio tlo pod vlastitim nogama.
Pouka ove prie sastoji se u tome da stari farmer nije shvatio da dijamanti ne
lie na dijamante kada su neobraeni. Nevjetom oku oni jednostavno izgledaju
kao kamenje. Dijamanti moraju da se isjeku, izbruse, poliraju i obrade prije nego
to postanu nalik na onu vrstu dijamanata kakve vidite u trgovinama nakita.
Isto tako, vaa polja dijamanata vjerojatno lee direktno ispod vaih nogu. Ali su
ona preruena u vidu tekog rada. Mogunosti pristiu obuene u radna
odijela.
Vaa polja dijamanata vjerojatno lee u vaim talentima, interesiranjima,
obrazovanju, vaoj sredini i iskustvu, proizvodnji, vaem gradu i kontaktima.
Jednostavno reeno, vaa polja dijamanata vjerojatno lee odmah ispod
vaih nogu samo ako izdvojite malo vremena da ih prepoznate i potom
krenete raditi na njima.
etvrti princip koji se odnosi na uspjeno zacrtavanje ciljeva je princip
ravnotee. Princip ravnotee ukazuje na to da vam je potreban itav spektar
ciljeva u est kljunih podruja ivota da bi bili u potpunosti ostvarena osoba.
Upravo tako kao to toak automobila mora biti izbalansiran kako bi se mogao
kretati glatko, tako i vi morate uravnoteiti svoje ciljeve kako bi vam ivot
prolazio u savrenoj harmoniji.

Potrebno je imati ciljeve koji se tiu obitelji i vas osobno. Treba imati ciljeve u
pogledu svog psihofizikog zdravlja. Zatim bi trebalo imati ciljeve u pogledu
uma i intelekta, kao i ciljeve sa uenjem i osobnim razvojem. Isto tako, treba
imati ciljeve koji se tiu vae karijere i posla. Neophodno je imati ciljeve u
pogledu financija i materijalnog stanja. Konano, potrebno je imati ciljeve
duhovne prirode, ciljeve koji se odnose na va unutarnji razvoj i duhovno
prosvjetljenje.
Da bi odrali ravnoteu kako treba, potrebno je imati po dva ili tri cilja u svakoj
oblasti, sveukupno od dvanaest do osamnaest ciljeva. Ova vrsta ravnotee e
vam omoguiti da stalno radite na neemu to je za vas vrlo bitno. Kada ne
radite na poslu, onda se moete posvetiti ostvarivanju ciljeva koji se tiu vae
obitelji. Kada ne radite na poboljanju vae fizike kondicije, onda moete raditi
na osobnom i profesionalnom razvoju. Va krajnji cilj je svoj ivot uiniti
jednim kontinuiranim procesom napretka i dostignua.
Peti princip u zacrtavanju ciljeva je odreenost vae glavne svrhe u ivotu. Vaa
glavna svrha je va cilj broj jedan, cilj koji vam je vaniji od bilo kog drugog
pojedinanog cilja ili namjere u tom trenutku. Moete imati itav niz razliitih
ciljeva, ali moete imati samo jednu glavnu svrhu. Propust koji osoba napravi u
tome da odabere jedan jedini osnovni cilj je glavni razlog rasipanja napora,
gubitka vremena i nesposobnosti da se napravi korak naprijed u ivotu.
Metoda pomou koje birate svoj osnovni cilj sastoji se u tome da analizirate sve
svoje ciljeve i pitate se koji je to cilj koji bi mi, u sluaju da ga ostvarim,
pomogao u tome da ostvarim sve moje druge ciljeve?
Obino je to cilj koji se tie financija i biznisa, ali to ponekad mogu biti i
zdravlje ili odnosi sa ljudima. Izbor vae glavne svrhe je polazna toka svih
velikih uspjeha i dostignua. Taj cilj postaje vaa misija, princip organizacije
svih vaih ostalih aktivnosti.
Pravila zacrtavanja ciljeva
Postoji nekoliko vanih pravila koja obavezno prate efikasno zacrtavanje ciljeva.
Prije svega, vai ciljevi moraju biti u skladu jedan sa drugim. Ne moete imati
cilj da budete uspjeni na financijskom planu, ili da postiete uspjeh u okviru
vlastitog biznisa, i da u isto vrijeme imate cilj da pola dana provedete na teaju
golfa ili na plai. Vai ciljevi moraju podravati jedni druge i da se meusobno
potiu.
Drugo, vai ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju izazvati vas u tom pogledu
da uloite dodatni napor, ali da vas pritom ne opterete previe. Kada u poetku
postavljate ciljeve, vjerovatnoa da ih ostvarite se poveava za otprilike pedeset
posto. Ovaj stupanj vjerovatnoe je idealan za motivaciju, a ipak nije toliko
teak da bi vas lako obeshrabrio.
Tree, trebalo bi imati i dodirljive i nedodirljive ciljeve, i kvantitativne i
kvalitativne. Trebalo bi imati konkretne ciljeve koje moete objektivno
procijeniti i ocijeniti. U isto vrijeme, morate imati i kvalitativne ciljeve, koji se
tiu vaeg unutranjeg ivota i odnosa sa drugima.

Moete imati kvantitativan cilj da steknete veu kuu za svoju obitelj. Va

kvalitativan cilj mogao bi se sastojati u tome da prema svojoj obitelji postanete
strpljiviji i da joj pokaete vie ljubavi. Ova dva cilja se lijepo uklapaju jedan sa
drugim. Oni odravaju balans izmeu unutranjeg i vanjskog.
etvrto, potrebno je imati i kratkorone i dugorone ciljeve. Treba imati ciljeve
za dananji dan i ciljeve za pet, deset i dvadeset godina od tog trenutka pa
ubudue.
Idealan kratkoroni cilj za posao, karijeru i osobno planiranje je otprilike
devedeset dana. Idealan dugotrajni period za iste te ciljeve je dvije do tri godine.
Rasponi ovih vremenskih perioda izgledaju idealno za kontinuiranu motivaciju.
Najbolja glavna svrha ili osnovni cilj je onaj koji je kvantitativan, izazovan i
osmiljen tako da je za njegovo ostvarenje potrebno dvije ili tri godine. Potom
ga moete podijeliti na segmente od devedeset dana, i potom podijeliti na
mjesene, tjedne i dnevne pod-ciljeve sa mjernim referentnim tokama koje e
vam omoguiti da ocijenite svoj napredak. Idealno osmiljen ivot je
osmiljen, svrsishodan, pozitivan i organiziran tako da se vi svakog dana, u
svakom trenutku kreete k ostvarenju ciljeva koji su vam vani. Uvijek znate to
radite i zato. Stalno imate osjeaj da napredujete. I vei dio vremena se osjeate
kao pobjednik.
Kako odrediti svoje ciljeve
Evo sedam pitanja koja u okviru zacrtavanja svojih ciljeva stalno iznova morate
sebi postavljati i na koja treba stalno sebi odgovarati. Predlaem vam da uzmete
komad papira i zapiete svoje odgovore.
Pitanje broj jedan:
Kojih pet stvari u ivotu smatrate najvrednijim?
Ovo pitanje je osmiljeno tako da vam pomogne u tome da raistite sa sobom u
pogledu toga to je to to vam je zaista vano, kao i da proiri vae vidike na sve
one sadraje u ivotu koji su vam manje vani, ili ak potpuno nevani.
Kada jednom odredite pet najznaajnijih stvari u ivotu, koje u okviru vaeg
sistema vrijednosti zauzimaju prvih pet mjesta, organizirate ih po prioritetu, od
broja jedan, kao najvanijeg, pa sve do broja pet.
Pitanje broj 2:
Koja su trenutno tri najvanija cilja u ivotu?
Zapiite odgovor na ovo pitanje u roku od trideset sekundi.
To se zove metoda brzo sastavljene liste. Kada imate samo trideset sekundi
zapisati svoja tri najvanija cilja, va podsvjesni um brzo sortira mnogo ciljeva.
Vaa tri cilja e jednostavno bljesnuti u vaem svjesnom umu. Sa trideset
sekundi na raspolaganju, vi ete biti precizni tako kao da ste imali trideset
minuta.

Pitanje broj tri:

to bi uradili, kako bi provodili svoje vrijeme, da ste danas saznali da ete
ivjeti jo samo est mjeseci?
Ovo je jo jedno u nizu pitanja, koje se tie vaeg sistema vrijednosti, ne bi li
vam na taj nain pomoglo stei pravi uvid u to to vam je zaista vano. Kada
vam je vrijeme ogranieno, pa makar to bilo samo u vaoj mati, postajete
veoma svjesni do koga i do ega vam je uistinu stalo.
Netko je jednom prilikom izjavio da ovjek nije spreman za ivot sve dok ne
odgovori na pitanje to bi radio da zna da mu je preostao svega jedan sat na
zemlji. Dakle, to bi vi radili?
Pitanje broj etiri:
to bi uradili kada bi na lottu sutra dobili milion dolara gotovog novca,
osloboenog poreza?
Kako biste promijenili svoj ivot? to bi kupili? ime bi se poeli baviti, ili koji
posao bi eventualno napustili? Zamislite da imate samo dvije minute da napiete
odgovore na ovo pitanje i da ete biti u stanju uraditi ili postii samo ono to ste
zapisali.
Ovo je zaista pravo pitanje koje vam pomae u tome da odluite to je to to bi
radili kada bi imali i dovoljno vremena i dovoljno novca, i kada u vama ne bi
postojala ni trunka straha od neuspjeha. Odgovori koji e za vas predstavljati
pravo otkrie su oni koji e doprinijeti tome da shvatite koliko bi stvari radili
drugaije kada bi osjeali da ste u situaciji da birate.
Pitanje broj 5:
to je to to ste oduvijek eljeli raditi, ali se niste usudili ak ni probati?
Ovo pitanje vam pomae da jasnije sagledate gdje se kriju oni strahovi koji bi
mogli blokirati vas u tome da se bavite onim to zaista elite.
Pitanje broj est:
Koji posao vam priinjava najvee zadovoljstvo? to vas ispunjava najveim
samopotovanjem i osobnim zadovoljstvom?
Ovo je drugo pitanje koje se tie vaeg sistema vrijednosti, koje moe ukazati
gdje bi trebalo istraiti kako bi otkrili elju srca svog. Po pravilu, vi ete biti
najsretniji dok radite ono to najvie volite, a to to najvie volite je svakako
aktivnost koja ini da se u najveoj mjeri osjeate ivim i ostvarenim.
Najuspjeniji ljudi u Americi stalno se bave onim poslom u kome najvie
uivaju.
Pitanje broj sedam, i to moda ono najvanije:

Koja je to najuzvienija stvar o kojoj bi se usudili sanjati kad bi znali da ona za

vas nije neostvariva?
Zamislite da se duh iznenada pojavi ispred vas i kae da e vam ispuniti jednu
elju. Duh vam garantira da ete biti apsolutno savreni u bilo kojoj stvari u
kojoj se okuate, velikoj ili maloj, kratkotrajnoj ili dugotrajnoj. Kad bi vam
uspjeh u pogledu bilo koje stvari, vrlo znaajne ili beznaajne, bio apsolutno
zagarantiran, koji bi uzbudljiv cilj postavili pred sebe? Ma to napisali, vi to
moete ostvariti, budete ili imate. Sama injenica da ste to mogli zapisati znai
da moete i ostvariti.
Izdvojite nekoliko minuta i napiite svoje odgovore na svako od ovih sedam
pitanja. Kada jednom budete imali odgovore na papiru, preletite ih pogledom i
istog tog trenutka se odluite samo za jedan od njih kao vau glavnu svrhu u
ivotu. Pred sobom ete imati skup zapisanih ciljeva, koje treba ostvariti.
Sada ste spremni napraviti divovski korak naprijed !