VAZDUHOPLOVNA

METEOROLOGIJA
ZA PILOTE ULTRALAKIH LETELICA

Todorovi Boko, PPL(A), ULAPL, FI

2012

Ultralight pilot school MAG-plastic

Vazduhoplovna meteorologija

T-47 ATMOSFERA

Atmosfera je gasoviti omota zemlje koji omoguava i titi ivot na njoj. Debljina joj
je oko 1000km, mada su tragovi atmosfere prisutni i do 3000km.
-sastav i struktura
Atmosfera nema jasno odreenu gornju granicu, ali se uzima da debljina
vazdunog omotaa iznosi oko 1000 km. Vazduh je smea vie gasova, koji imaju
razliite molekularne teine. Zbog vertikalnih i horizontalnih kretanja sastav vazduha
je gotovo nepromenjen do visine oko 100 km. Ovaj sloj se naziva HOMOSFERA.
Iznad homosfere do gornje granice je HETEROSFERA. Ako iz stalnih sastavnih
estica vazduha apstrahujemo estice vodene pare, tada se takav vazduh naziva suvim
vazduhom. Suv vazduh je sastavljen od azota (78,08%), kiseonika (20,94%), argona
(0,94%), ugljen-dioksida (0,03%). Ostalih gasova u vazduhu ima u malim koliinama
(neon, helijum, ozon, vodonik, jod, metan i drugi).
Vlaan vazduh, pored ovih sastojaka, sadri i vodenu paru. Vodena para je vaan
gas bez kojeg ne bi bilo magle, oblaka i padavina. Ona se nalazi u vazduhu
zapreminski od 0-4%. Neorganske i organske estice, koje lebde u vazduhu, kao to
su: dim, praina, pesak, morska so, mikroorganizmi i druge nazivamo aerosolima.
Njih ne smatramo sastojcima vazduha, ve pridodacima. Bez aerosola ne bi bilo
kondenzacije vodene pare, pa prema tome magle, oblaka i padavina. Postojanje
aerosola u vazduhu uvek smanjuje daljinu horizontalne i kose vidljivosti. U zavisnosti
od koliine vodene pare, praine i drugih estica, je boja neba koju vidi posmatra. Na
malim visinama je plavo dok je na velikim, gde ne postoji refleksija, teget ili tamne
boje.

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

Vertikalna podela atmosfere

Atmosfera se, prema promenama temperature sa visinom i nekim drugim osobinama

deli na: troposferu, stratosferu, mezosferu, termosferu i egzosferu.
Troposfera je najnii i najtanji sloj atmosfere. Prostire se od zemljine
povrine do oko jedanaest kilometara. Njena debljina zavisi od geografske irine. U
ovom sloju, nalazi se vie od 75% mase atmosfere. U njemu se nalazi skoro sva
koliina vodene pare. U troposferi se stvaraju magle, oblaci, padavine, razvijaju se
Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

grmljavinske nepogode i druge meteoroloke pojave. Sve te pojave znatno utiu na

letenje. U njoj temperatura uglavnom opada sa visinom u proseku 6,5 stepeni na 1km.
Glavni izvor energije na zemlji je sunce. Temperatura povrine sunca je oko 6000
stepeni a unutranjosti oko 26 miliona stepeni. Na suncu se stalno odvijaju
termonuklearne reakcije koje dovode do pretvaranja vodonika u helijum i oslobaanje
velike koliine energije. Ta energija se velikom brzinom zrai u okolni prostor
(300.000 km/sek), i ova pojava se zove insolacija ili suneva radijacija. Od ukupne
energije sunca koja dolazi do atmosfere 40% se odbije od oblaka, vodenih povrina,
kopna itd, nazad u kosmos, 44% apsorbuje zemljina povrina, dok 16% apsorbuje
atmosfera. Vazduh atmosfere se uglavnom zagreva od povrine zemlje. Usled
zagrevanja i drugih faktora vazduh u troposferi se neprestano kree horizontalno i
vertikalno.Troposfera se uslovno moe podeliti na tri sloja i to:donji, srednji i visoki.
Donji sloj je sloj trenja i prostire se do visine 2km.Ovo je najtopliji sloj
troposfere. U ovom sloju su najai toplotni i mehaniki uticaji zemlje. Vremenski
uslovi u ovom sloju imaju najvei uticaj na poletanju i sletanju. U ovom sloju leti
najvei broj malih letelica.
Srednji sloj se nalazi iznad sloja trenja i prostire se do visine 6km. Obino
se unutar njega nalazi nulta izoterma na umerenim irinama. Vodena para prisutna u
ovom sloju je u obliku kapljica ili ledenih kristala. Veina oblaka je u ovom sloju.
Gornji sloj se nalazi iznad srednjeg sloja i prostire se do tropopauze.
Temperatura tog sloja je obino negativna tako da je vlaga prisutna u tom sloju u
obliku ledenih kristala.
Izmeu
troposfere
i
stratosfere nalazi se prelazni slojtropopauza. Njena debljina iznosi od
500m do 1-2km, i temperatura u njoj
raste
sa
visinom
ili
ostaje
nepromenjena. Za vertikalna kretanja
ona predstavlja snaan zadravajui
sloj. Moe da ima sloenu strukturu tj.
vie slojeva. Obino se nalazi na
visinama od 8-16km a kod nas na
oko 11km.Takoe visina tropopauze
zavisi i od godinjeg doba (zimi nia a
leti visoija) kao i od pritiska ispod
nje ( ciklon nia a anticiklon via).
Stratosfera se nalazi iznad tropopauze i prostire se do visine od 40km.
Vazduh u stratosferi se zagreva od sunevog i zemljinog zraenja.
Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

Temperatura je uz tropopauzu konstantna do visine oko 25km i iznosi -56.5

stepeni. U njoj je prisutna neznatna koliina vodene pare. U sloju izmeu 20 i 40km se
nalazi najvea koncentracija ozona u atmosferi, i taj sloj je veoma bitan za ivot na
zemlji jer zadrava ultraljubiasto zraenje sunca. Letenje u stratosferi je obino
mirno ali zna da bude i jakih vetrova i turbulencije.
Mezosfera se prostire od 40 do 80km visine. U ovom sloju do visine 60km je
prisutan ozon koji apsorbuje odreenu koliinu ultraljubiastog zraenja i zagreva
vazduh, a iznad tog sloja temperatura pada i na granici sloja dostie minimum oko -90
stepeni.
Termosfera se nalazi iznad do visine oko 800km. U ovom sloju temperatura
raste sa visinom i dostie nekoliko stotina na visinama preko 150km. Ovo zagrevanje
je zbog toga to azot i kiseonik apsorbuju ultraljubiasre suneve zrake.
Egzosfera je spoljni sloj atmosfere i nalazi se iznad termosfere pa prema
kosmosu. Vazduh je sastavljen od vodonika i helijuma a temperatura je visoka.

T-48 PRITISAK, GUSTINA, TEMPERATURA I VLANOST

Osnovni pokazatelji za definisanje svojstava atmosfere su temperatura, pritisak,
gustina i vlanost. U zavisnosti od njihovog odnosa predviamo pojave i deavanja u
atmosferi u blioj i daljoj budunosti.
-barometarski pritisak
Vazduh svojom teinom vri pritisak na zemljinu povrinu.
Vazduni pritisak se definie kao teina vazdunog stuba poprenog
preseka kvadratnog centimetra koji se prostire od zemljine povrine do vrha
atmosfere. Iz ove definicije proizilazi da vazduni pritisak sa visinom opada, jer se
koliina vazduha koja ostaje iznad smanjuje. Na ovom principu se zasniva i merenje
visine vazduhoplova pomou pritiska. Poto vazduni pritisak nije isti u svakoj taki
na Zemljinoj povrini, izvlae se linije koje povezuju take sa istim pritiskom, koje se
nazivaju izobare. Jedinica za merenje vazdunog pritiska je milibar- 1mb koji je
jednak 1NPa. U standardnim uslovima pritisak na nivou mora iznosi 760 mm ivinog
stuba ili 1013,25 mb.
Barometarska stepenica je promena ( pad ) pritiska sa visinom, i ona iznosi
na povrini zemlje oko 1mb na 11 metara ali se porastom visine da bi pritisak opao za

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

1mb potrebno je vie visine, kao na 5000m treba 20m za promenu od 1mb, dok na
18km treba 90m za 1mb.
Horizontalni gradijent je promena pritiska u horizontalnom pravcu. On se
kree oko 1mb na 100km, a u ciklonu moe dostii i 10 mb na 100km.
Pored ovih promena pritiska postoji i dnevni hod-oscilovanje, koji na umerenim
geografskim irinama iznosi do 1mb. Sprava pomou koj merimo pritisak se zove
barometar.
-gustina bazduha
Gustina vazduha je odnos mase vazduha i zapremine koju on zauzima. Na
meteostanicama se gustina ne meri direktno nego se proraunava iz pritiska i
temperature. Sa opadanjem temperature ili porastom pritiska raste gustina i obratno.
Gustina vazduha opada sa visinom i od nje zavise aerodinamike karakteristike
letelica ( uzgon, otpor ). Najvei uticaj na klipne avione, gustina i temperatura
ispoljavaju na poletanju. Ako se povea temperatura za 10 stepeni iznad standardne to
poveava duinu zaleta za 7% a protravanja za 3,5% to se mora uzeti u obzir,
naroito ako je aerodrom na velikoj nadmorskoj visini a temeratura je visoka.

-temperatura vazduha
Vazduh se uglavnom zagreva od podloge iznad koje se nalazi, a vrlo malo
od direktnog Sunevog zraenja, tako da moemo rei da temperatura zavisi od vrste i
osobina podloge. Temperatura vazduha dostie svoj dnevni maksimum 2 sata nakon
zenita kada podloga intenzivno greje donji sloj vazduha. Iznad kopna su vee dnevne i
periodine oscilacije temperature zbog toga to se kopno bre i greje i hladi od mora.
Zbog toga se kae da je klima na primorju blaa i povoljnija za oveka. U Srbiji je
najvee kolebanje temperature u Banatu i na Peteru.
Temperatura vazduha se definie kao stepen zagrejanosti vazduha.
Izraava se u stepenima Celzijusa, Kelvina ili Farenhajta.
Celzijusova i kelvinova skala dele interval izmeu topljenja leda i kljuanja vode na
100 stepeni ali im je razliit poetak skale dok farnhajtova skala deli taj interval na
180 stepeni a 0 celzijusa je 32 farenhajta.
Temperatura uglavnom opada sa visinom. Linije koje spajaju take sa istim
temperaturama nazivaju se izoterme. Izotermija je pojava kad temperatura sa visinom
ostaje ista. Temperatura vazduha ima svoj dnevni hod. Minimalne temperature su
neposredno pred izlazak Sunca, a maksimalne as do dva posle zenita.

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

Procesi u atmosferi kod kojih nema dovoenja ni odvoenja toplote nazivaju se

adijabatskim procesima. Na bazi ovih procesa stvaraju se oblaci u atmosferi.
Promena temperature vazduha na 100 m visine naziva se vertikalni
gradijent temperature. Pored vertikalnog postoji i horizontalni gradijent
temperature i on u normalnim okolnostima iznosi 5-7 stepeni na 1000km, a na
granicama vazdunih masa dostie ekstremne vrednosti od oko10-15 stepeni na 50km.
Kod adijabatskih procesa temperatura vazduha opada za oko 6,5 stepen na
1000 metara, a moe da bude do 10 stepen na 1000m. U zavisnosti od odnosa
adijabatskog gradijenta temperature i stvarnog gradijenta temperature atmosfera moe
biti stabilna i nestabilna.

T-49 VLANOST I PADAVINE

Vodena para u atmosferu dolazi uglavnom isparavanjem sa vodenih

povrina. Vazduh nikada nije potpuno suv, ve uvek poseduje manju ili veu koliinu
vodene pare.Ta koliina pare se kree od 0 do 4%. Temperatura pri kojoj vazduh
poseduje najveu koliinu vodene pare (zasien vodenom parom) je temperatura
take rose. Temperatura take rose je ona temperatura na kojoj e se, pri postojeoj
vlazi i nepromenjenom pritisku dostii zasienje (stvorie se oblak ili magla). Zbog
ove injenice piloti mora da vode rauna o taki rose. Odnos stvarne i maksimalno
mogue vlanosti vazduha pri istoj temperaturi naziva se relativna vlanost, dok je
apsolutna vlanost odnos vlage i vazduha u nekoj zapremini. Ona se izraava u
procentima. U oblacima, pri magli ili padavinama relativna vlanost je oko 100%. to
je temperatura via relativna vlanost je manja. Vodena para nema neki veliki uticaj
na aerodinamike karakteristike letelica, ali u kombinaciji sa temperaturom i
pritiskom ima vrlo veliki uticaj. Ima posebno vanu ulogu u odreivanju
meteorolokih uslova za letenje.
Prelazak vodene pare iz gasovitog u teno stanje naziva se kondenzacija.
Prelazak vodene pare iz gasovitog u vrsto stanje je sublimacija.
Sva voda koja se izlui iz atmosfere su padavine (kia, sneg, grad). Padavine
ograniavaju vidljivost i utiu na stanje tla.

T-50 PRITISAK I VETAR

Na prizemnim sinoptikim kartama na kojima su izvuene izobare javljaju se
karakteristini oblici raspodele vazdunog pritiska-bariki sistemi, anticikloni i
cikloni.
Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

Anticiklon je podruje visokog vazdunog pritiska, karakteristian po

elipsastom obliku izobara, gde je pritisak u centru najvei i opada prema periferiji. U
njemu vazduh cirkulie u smeru kazaljke na satu. Donosi stabilno vreme, leti
uglavnom, lepo vreme sa visokim temperaturama.
Ciklon je podruje niskog vazdunog pritiska, karaktristian po
koncentrinim krunim izobarama, gde je pritisak u centru najnii i raste ka periferiji.
U njemu vazduh cirkulie suprotno kazaljci na satu. Donosi loe vreme. Kae se da
vazduh cirkulie tako da mu je nizak pritisak sa leve strane.
Promena pritiska u horizontalnom pravcu na 100km je horizontalni
gradijent pritiska. Postojanje gradijenata pritiska uslovljava cirkulacije u atmosferi.
Horizontalno strujanje vazduha u atmosferi je vetar. Vertikalna strujanja u atmosferi
su uzrokovana gradijentima pritiska, zagrevanjem i orografijom. Na orografijama
dolazi do kon- vergencije i divergencije strujnica.
Na pravac prizemnog vetra pored gradijenta pritiska utie i trenje. Sa
visinom uticaj trenja slabi, i visinski vetar cirkulie paralelno izohipsama (linije
konstantne visine).
to su izobare ili izohipse gue na kartama, to je brzina vetra vea. Na
severnoj hemisferi vazduh cirkulie tako da mu nizak pritisak ostaje sa leve strane
(Buys Ballot-ov zakon).
Promena pravca i brzine vetra u dve take na malom rastojanju naziva se
smicanje vetra. Ako je to ispod 600m, onda je to smicanje vetra na malim
visinama. Ono utie na promenu vazdune brzine vazduhoplova pa samim tim i na
silu uzgona. To moe dovesti do naglog propadanja ili propinjanja vazduhoplova
prilikom poletanja ili sletanja,to direktno ugroava bezbednost letenja. Vetar se
definie sa dve veliine i to pravac (odakle duva) i brzina kojom duva. Brzina vetra
zavisi od gradijenata pritiska i u prizemnom sloju moe da bude i preko 100m/s pri
uraganima. Vetar obino sa visinom raste, tako da mu je brzina na 500m visine
dvostruko vea nego pri tlu. Lokalni vetrovi su vazduna strujanja karakteristina za
odreena podruja. Nastaju prvenstveno zbog uticaja reljefa, razliitih uslova
zagrevanja i hlaenja podloge i tipinom raspodelom vazdunog pritiska.
Najznaajniji vetrovi koji duvaju u naim krajevima su: koava, bura, jugo,
dolinski i planinski vetar, fen i severac. Ovi vetrovi u prizemlju uzrokuju pojavu
turbulencije i smicanje vetra na malim visinama. Sprava pomou koje se meri brzina
vetra se zove anemometar.
Koava se pojavljuje u Podunavlju. To je jugistoni turbulentni vetar snage
do 30m/s pa i jae. Osea se do visine 1500m, a obino duva 3 i vie dana zaredom.
Turbulencija je neureeno, haotino strujanje vazduha u atmosferi.
Turbulentna strujanja uzrokuju horizontalne i vertikalne udare vetra, a oni
horizontalna i vertikalna ubrzanja vazduhoplova. Vertikalna ubrzanja vazduhoplova

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

su znaajnija sa stanovita bezbednosti letenja. Postoji nekoliko vrsta turbulencije od

kojih su karakteristine orografska i termika.
Orografska turbulencija nastaje usled strujanja vazduha preko razliitih
prepreka, manjajui tako pravac i intenzitet. Osea se do 1500m visine.
Termika turbulencija se javlja na mestima gde se topao vazduh podie a
hladan sputa. To se javlja usled nejednakog zagrevanja zemljine povrine. Ova
turbulencija se osea do 2km visine u vedroj atmosferi a pri pojavi termike
oblanosti do gornje granice tih oblaka.
Mlazna struja je relativno uska i skoro horizontalna zona vrlo jakih
vetrova koji ponekad opisuju celu zemaljsku kuglu. U njima je skoncentrisana najvea
kinetika energija atmosfere. Te zone su obino iroke 500 do 1000km a visoke 3 do
5km. Brzine vetra u njima su od 30m/s do 150m/s zavisno od poloaja i geografske
irine. Zona najvee brzine struje je u centru i naziva se osa mlazne struje. U
pojedinim delovima mlazne struje je prisutna umerena do jaka turbulencija.

T-51 OBLACI

Oblaci su skup sitnih vodenih kapljica i kristalia leda koji su nastali

procesima kondenzacije i sublimacije i lebde u atmosferi. Da bi se stvorio oblak u
atmosferi mora postojati odreena koliina vodene pare i vertikalno strujanje vazduha.
Te ve stvorene estice se kreu i sudaraju sa drugim i njihova masa postaje sve vea i
jednog trenutka one svojom masom savladavaju silu uzgona ili gravitacije i kreu ka
zemlji u vidu padavina. Spoljnji izgled oblaka i njihov oblik ukazuju na procese koji
su uslovili njihovo stvaranje.
Slojasti oblaci (stratusi, nimbostratusi, altostratusi, cirostratusi) nastaju pri
kosom uzlaznom strujanju vazduha malih brzina (topli front). Vertikalno strujanje
vazduha pri nestabilnoj atmosferi dovodi do stvaranja oblaka vertikalnog razvoja
(konvektivni oblaci).
To su oblaci tipa: Cumulusi ,Cumulus congestus, i Cumulonimbus. Talasno
kretanje vazduha na granici inverzija i orografijama dovodi do formiranja oblaka
altocumulusa.
Po meunarodnoj klasifikaciji svi oblaci se dele po spoljanjem izgledu, na
10 osnovnih rodova: stratusi St, stratocumulusi Sc, cumulusi Cu,
cumulonimbusi Cb,nimbostratusi Ns, altostratusi As, altocumulusi As, cirostratusi
Cs, cirocumulusi Cc i cirusi Ci.

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

Prema visinama baze,oblaci se svrstavaju u 4 grupe:

visoki oblaci (Ci,Cs,Cc
srednji oblaci (Ac,As);
niski oblaci (St,Sc,Ns) ispoljavaju najvei uticaj na poletanje i sletanje, kao i na
letove na vrlo malim visinama
oblaci vertikalnog razvoja (Cu,Cu cong,Cb) ispoljavaju najvei uticaj na
poletanje, sletanje i rutno letenje jer ih moramo izbegavati.
U naelu, let u oblacima je let u SMU. Mogue je leteti u pojedinim tipovima
oblaka ako u njima ne postoje opasne meteoroloke pojave (zaleivanje,turbulencija,
ili grmljavinske aktivnosti).
Grmljavinske nepogode ili oluje su atmosferske pojave sa estim i mnogobrojnim
elektrinim pranjenjima izmeu oblaka ili oblaka i zemlje praenim zvunim
efektom-gromom. Istovremeno se javljaju obilne padavine kao i vetrovi olujne jaine.
Pravilom letenja je zabranjeno ulaenje u grmljavinske oblake. Oni se zaobilaze na
10km i vie,odnosno nadleu minimalno 500m i vie od gornje granice. Strogo je
zabranjeno proletanje ispod takvih oblaka.
Po manifestacijama u atmosferi kada je ona nestabilna uoavaju se poeci nastanka
oblaka vertikalnog razvoja i preduzimaju se mere da se ouva bezbednost letenja.
Koliina oblaka na nebu odreuje pravila po koima e se leteti, i izraava se u
osminama. Ako ima 8/8 onda je nebo skroz pokriveno, 4/8 pokriveno je 50%, a 0/8
vedro. Pravila po kojima e se leteti odreuje i pozicija tih oblaka u odnosu na
letelicu. Sa koliinom oblaka 5/8 i manje ispod planirane visine leta mogue je leteti
po pravilima VFR a preko te koliine samo po pravilima IFR.
-padavine
Atmosferske padavine su estice vode ili leda koje padaju iz oblaka na
zemljinu povrinu. Mogu da budu tene i vrste. Vrste padavina i njihov uticaj na
letenje:
-kia: dugotrajna i kratkotrajna, sa razliitim intenzitetom; utie na vidljivost i
karakteristike piste
-sneg; dugotrajan, kratkotrajan, suvi i mokri, krupa; utie isto kao kia
-grad: pada u vidu ledenih kuglica od sitnih do onih veliine jajeta, koje su vrlo
opasne po letelice, zbog toga to oteuju strukturu.

Vazduhoplovna meteorologija

Ultralight pilot school MAG-plastic

T- 52 MAGLA; SUMAGLICA I ZAMUENOST

Magla je skup mikroskopskih siunih vodenih kapljica i kristala leda koji

lebde u atmosferi i smanjuju vidljivost ispod 1 km.
Sumaglica je pojava kod koje je vidljivost od 1-10 km.
Magla je sa stanovita bezbednosti letenja opasna pojava. Magle nastaju na dva naina
i to:
- hlaenjem prizemnog vazduha ( magle hlaenja )
- prilivom vodene pare u prizemni sloj vazduha ( magle isparavanja )
Magle hlaenja su radijacione i advektivne, a magle isparavanja su frontalne
i jesenje.
Radijacione magle nastaju tako to se zemljina povrina nakon zalaska
sunca intenzivno hladi. To dovodi i do hlaenja prizemnog sloja vazduha i kad on
postane zasien vodenom parom dolazi do kondenzacije i pojave magle. Javljaju se u
hladnoj polovini godine, kad je vreme tiho. Debljina sloja magle je oko 100m.
Advektivne magle se obrazuju pri pojaanom vetru (3-7m). Nastaju u
prizemnom sloju vlanog i toplog vazduha kada se on kree iznad hladne povrine.
Najee se obrazuju u toplom vazduhu koji zimi dolazi sa mora na hlaadno kopno.
Frontalne magle nastaju u zavisnosti od atmosferskih frontova i mogu biti:
predfrontalne, prifrontalne i izafrontalne.
Jesenje magle nastaju u prizemnom sloju hladnog vazduha koji se kree
iznad toplih povrina a tada su to jezera, reke i mora.
Hladne magle su one u kojima je temperatura ispod 0 stepeni, a zovu ih i
ledene.
Sumaglice se javljaju kao prelazne faze prilikom nastanka i nestanka
magle.Slojevi sumaglice mogu nastati i na veim visinama kao posledica inverzije, i
oni smanjuju kosu vidljivost. Na vidljivost utiu i jake padavine kao to su sneg i kia.
Na aerodromima koji se nalaze u blizini vetakih zagaivaa atmosfere
dolazi do smanjenja vidljivosti usled dima. Negde vidljivost smanjuju pesak i praina
koju podie vetar. Kada su u pitanju meteominimumi misli se na horizontalnu
vidljivost a za pilote je bitna i vertikalna vidljivost a kombinacija te dve daje kosu
vidljivost.
Horizontalna vidljivost je najvee rastojanje u horizontalnom pravcu na
kome se uoavaju i raspoznaju objekti a nou svetla umerene jaine.

Vazduhoplovna meteorologija

10

Ultralight pilot school MAG-plastic

T-53 VAZDUNE MASE

Vazdune mase su velike koliine vazduha duine do nekoliko hiljada km a

visine do vrha troposfere. Njihove fizike osobine su uglavnom jednorodne u
horizontalnom pravcu. Da bi velike vazdune mase dobile slina svojstva moraju due
vreme da borave iznad jednorodne podloge od koje poprimaju osobine. Te podloge se
nazivaju izvorine oblasti vazdunih masa.
Pojave koje se razvijaju unutar vazdunih masa u mnogome zavise od njene
istorije i to:
- izvorite gde se stvorila i koje joj je dalo osobine podloge (suva, vlana; hladna,
topla )
- put kojim se masa kree i ije osobine delimino preuzima
- vreme u kojem se masa premeta i vri uticaj na okolinu
Klasifikacija vazdunih masa se temelji na dva principa. Po prvom ih delimo
prema njihovom toplotnom sastavu na tople , hladne i lokalne.
Topla vazduna masa je toplija od podloge iznad koje se kree, dok je
hladna hladnija i donosi pad temperature. Lokalne se obino zadravaju u izvoritu a
toplotne karakteristike dobijaju u zavisnosti od pravca u koji e krenuti (bie tople ili
hladne).
Po drugom principu se klasifikuju prema geografskom poreklu na arktike
(polarne), umerenih irina, tropske, ekvatorijalne. Kada napusti svoju izvorinu oblast
vazduna masa poinje da se transformie u zavisnosti od podloge iznad koje se kree.
Hladne mase u toploj polovini godine u nae krajeve dolaze iz oblasti
severnog dela Atlantika.
To su nestabilne mase, koje se greju kreui se preko toplog kopna, i
prepoznaju se po sledeim karakteristikama:
- konvektivna oblanost praena pljuskovima i grmljavinom
- dobra horizontalna vidljivost van zone padavina
- prizemni vetar na udare
Tople vazdune mase zimi dolaze sa Atlantika i obino su stabilne.
Karakteristine su po sledeem:
- advektivne prostrane magle, sumaglice, niska oblanosti sipee padavine
- loa vidljivost u prizemnim slojevima
- slab prizemni vetar
Tipine hladne vazdune mase se javljaju u toploj polovini godine a tipine tople u
hladnoj polovini godine.

Vazduhoplovna meteorologija

11

Ultralight pilot school MAG-plastic

T-54 FRONTOVI

Atmosferski frontovi su prelazne zone izmeu razliitih vazdunih masa,

najee tople i hladne vazdune mase. Poto se cikloni sastoje iz vie vazdunih
masa, atmosferski frontovi se javljaju u ciklonima. U zavisnosti od toga na koju stranu
se sistem kree, odnosno koja vazduna masa napreduje a koja se povlai govorimo o
toplom ili hladnom frontu.
Granica izmeu dve razliite vazdune mase je koso poloena povrina
odreene debljine (prelazni sloj) ispod koje je hladni, gui, a time i tei vazduh, a
iznad topli, rei a time i laki vazduh.
Ukoliko se hladni i gui vazduh povlai a topli i rei napreduje govorimo o
toplom frontu. On se javlja na prednjoj strani ciklona. Karakteristino za topli front
je to da se sporo kree. Presek te prelazne zone sa horizontalnom povrinom je linija
fronta. Oblani sistemi vezani za topli front, pa i padavinske zone se nalaze ispred
linije fronta. Za njega su karakteristini i odreeni oblaci. Izraeniji je u hladnoj
polovini godine nad kopnom. Karakteristini oblaci koji se javljaju kod toplog fronta
su stratusi, nimbostratusi, altostratusi, cirostratusi i cirusi. Ako pilot leti u susret
toplom frontu prvi oblaci koji se uoavaju na oko osamsto kilometara od linije fronta
su cirusi. Iza njih slede cirostratusi, pa altostratusi, nimbostratusi i pri samoj liniji
fronta stratusi. U okviru takvog oblanog sistema padavine daju nimbostratusi i
stratusi. Ponekad, i to uglavnom zimi altostratusi takoe daju padavine i to sneg.
irina padavinske zone ide od 300-500 km. Uslovi za letenje u takvim frontalnim
sistemima su uglavnom sloeni do nepovoljni. Nepovoljni su uglavnom zbog niske
oblanosti i slabe vidljivosti u zonama padavina. Ponekad se u oblanim sistemima
javljaju i opasne pojave kao to je zaleivanje. Kada je oblanost raslojena mogui je
leteti instrumentalno izmeu dva oblana sloja i to je onda let u sloenim uslovima.
Kod toplih frontova oblane zone su jako iroke i oblani sistemi prekrivaju
velika prostranstva. Direktno utiu i na stanje tla odnosno piste. Poto se sporo kreu
relativno dugo uslovljavaju loe meteoroloke uslove za letenje. Ako je topla
vazduna masa nestabilna u sklopu navedene oblanosti mogu se javiti i takozvani
maskirani kumulonimbusi. U tom sluaju je pravilom letenja zabranjen ulazak u takve
oblane sisteme i frontove.
Iza linije toplog fronta ostaje toplna vazduna masa, koja u sklopu ciklona
ini njegov topli sektor. Vreme u toplom sektoru ciklona pogotovo zimi odlikuje se
maglama, sumaglicama, niskom oblanou i sipeim padavinama. Stoga su
meteoroloki uslovi za letenje u toplom sektoru najee nepovoljni za poletanje i
sletanje zbog smanjene vidljivosti i niske oblanosti. Meteoroloki uslovi za
vanaerodromski let najee su sloeni to znai da se mora leteti instrumentalno.

Vazduhoplovna meteorologija

12

Ultralight pilot school MAG-plastic

U koliko se topla vazduna masa povlai a hladna napreduje govorimo o

hladnom frontu. Hladni front se razvija na zadnjoj strani ciklona gde prodire hladna
vazduna masa i dolazi do prisilnog uzdizanja toplog vazduha u klin hladnog i
stvaranja karakteristinog oblanog sistema. Hladni frontovi su izraniji i uglavnom se
javljaju iznad kontinentalnih delova leti. Osnovni oblaci hladnih frontova su
grmljavinski oblaci - kumulonimbusi. Hladni frontovi se relativno brzo kreu.
Odlikuju se uskom padavinskom zonom u kojoj dominiraju pljuskovi, kie i grad.
Oblani sistem i padavinska zona se nalaze iza linije fronta. Meteoroloki
uslovi za letenje u takvim frontalnim sistemima su uglavnom nepovoljni, zbog vie
opasnih meteorolokih pojava za letenje. Javlja se jaka turbulencija, smicanje vetra,
zaleivanje, jako slaba vidljivost i u takvim uslovima se uglavnom ne leti. Ako se
hladni frontovi kreu jako brzo govorimo o hladnim frontovima druge vrste. Pored
toga to nepovoljno utiu na letenje, mogu dovesti do oteenja vazduhoplova i na
samoj stajanci ako ne preuzmu odreene mere.

T-55 FORMIRANJE LEDA

Zaleivanje je formiranje ledenog omotaa na delu ili celoj povrini aviona.

Obino se javlja na napadnim ivicama krila, pogonskim grupama i u karburatoru.
Javlja se u uslovima velike vlage i temperature oko 0 stepeni. Avion moe da se zaledi
na zemlji i u letu. Zaleivanje u letu je mnogo opasnije jer poveava teinu a
pogorava aerodinamiku aviona. Kao pomo pilotu u sluaju zaleivanja slue ureaji
za zagrevanje napadne ivice krila i drugih povrina gde se obino javlja led, grejanje
karburatora itd, ali nema apsolutno sigurnog sistema pa se izbegavaju zone
zaleivanja. Dok se zaleivanje oplate deava na okolonultim temperaturama,
zaleivanje karburatora se deava na temperaturama i do +15 stepeni ako je okolni
vazduh mnogo vlaan. Pri letu kroz oblake zaleivanje je mogue i do -40 stepeni.
Led koji se stvara na oplati aviona poveava teinu, otpor i minimalnu
brzinu a smanjuje uzgon, dok otpali komadi leda mogu da naprave veliku tetu na
konstrukciji. Zaleivanje pogonske grupe smanjuje raspoloivu snagu i remeti rad
motora. Zaleivanje stakala remeti vidljivost ili je onemoguava u zavisnosti od vrste
i koliine leda.
Postoje tri osnovna naina borbe protiv zaleivanja i to:
- mehaniki- skidanje leda sa oplate pomou razleivaa
- toplotni- porast temperature u zoni zaleivanja pomou grejaa
- hemijski- nanoenje tenosti koja je otpornija na mrnjenje
Avion koji nema ureaje za odleivanje nesme da ulazi u zonu zaleivanja.

Vazduhoplovna meteorologija

13

Ultralight pilot school MAG-plastic

T-56 GRMLJAVINSKE OLUJE

Grmljavina je atmosferska pojava koja nastaje u kumulonimbusu (Cb), a

koju prate zvuni efekat (grom) elektrino pranjenje-munja, i obino pljusak kie sa
jakim vetrom. Najvaniji uslov za stvaranje grmljavine je topao i nestabilan vlaan
vazduh koji se nejednako zagreva od podloge. Vazduh zasien vodenom parom moe
da se die samo ako je topliji i die se dok mu se temperatura ne izjednai sa okolnim
vazduhom. Ukoliko je vei temperaturni gradijent uslovi za stvaranje Cb su povoljniji.
Obino je tropopauza granica do koje raste Cb. Vreme razvoja oblaka je
oko 3 sata, i sastoji se iz tri faze: kumulus, stvaranje nakovnja i raspadanje Cb.
- kumulus se stvara od uzdiueg toplog i vlanog vazduha. Ukoliko je
okolni vazduh stabilan to e biti kumulusi lepog vremena i nee rasti delje ka Sb, a
ukolikoje vazduh nestabilan oni e rasti i spajati se u vee i na kraju dostii nivo Sb.
Prelazni stadijum se naziva SuCong. U njemu su prisutna jaka uspona i nispona
strujanja, i mogua je pojava kie i jakog vetra i turbulencije. Nije preporuljivo leteti
kroz njega nego ga treba zaobii sa strane ili iznad a ako nije veliki moe i ispod.
- stvaranje nakovnja je momenat kada vrh oblaka dospeva u oblast
negativnih temperatura i vodene kapi u njemu se pretvaraju u led. Uzlazne struje ih
vie ne diu i one kreu da padaju ka zemlji topei se i padaju kao kia u vidu pljuska,
esto praena olujnim vetrom i grmljavinom. U Sb vladaju jake uzlazne i silazne
struje, turbulencija, zaleivanje
(temperatura u oblaku pada i do -50 stepeni),
grad, jaka kia, olujni vetar i turbulencija koja moe da polomi avion. Silazne struje
su hladne i ispred oblaka se oseti nagli pad temperature za 5-10 stepeni.
- rasplinjavanje Sb je faza kada on poinje da gubi energiju, opasne pojave
gube na intenzitetu, padavine slabe a boja mu se menja u sivkastu.
Atmosfera je obino pozitivno naelektrisana a zemlja negativno. U uslovima
bez oblanosti vazduh je izolator a u uslovima koji vladaju u Sb uz jaka uspona i
nispona strujanja dolazi do pojave jakog elektriciteta i kada dostigne vrednost oko
10000 volti nastaje munja tj. elektrino pranjenje izmeu raznorodno naelektrisanih
polja. Najee su pojave linijskih i loptastih munja. Munju obino prati grom usled
zagrevanja vazduha i brzog irenja u okolini munje. U poetnom stadijumu Sb
prisutna su pranjenja izmeu oblaka i zemlje a u zavrnoj fazi oblaka pranjenja su i
izmeu oblaka. Uslovi letenja u gmljavinskoj zoni su vrlo sloeni i zahtevaju poveani
oprez pilota. Potrebno je izbei ulazak u oblake u kojima ima grmljavinske aktivnosti
zbog opasnih pojava koje su ranije spomenute. Na avionima postoje radari koji
pomau pilotu pri izbegavanju opasnih oblaka.

Vazduhoplovna meteorologija

14

Ultralight pilot school MAG-plastic

T-57 LETENJE IZNAD PLANINSKOG PODRUJA

Najvea opasnost pri letenju iznad planinskog podruja je dinamika

turbulencija. Na njen intenzitet utiu oblik i veliina reljefa, kao i brzina vetra i
stabilnost vazduha. Najjai vrtlozi se javljaju u zavetrini brda, dok se sa strane vetra
javlja uzdizanje proporcionalno brzini vetra. Uspone struje se javljaju ispred padine u
zavisnosti od njene strmine, ako je blaa dalje od nje poinje uspona struja. Ako je
padina visoka 1000m uspona struja poinje na oko 15km ispred nje. Najvea brzina
uzdizanja je na vrhu grebena. Iza grebena naglo poinje nispona struja i turbulencija
tako da je oteano upravljanje avionom. Planinske grebene treba preletati na visini
veoj za 50% od visine vrha, ukoliko ima vetra. Na grebenima se jo stvaraju i oblaci,
posebno vertikalnog razvoja. Ukoliko postoji i najmanji vetar iznad planine moramo
raunati na turbulenciju. Iznad planina se javljaju i planinski talasi u zavetrini ijem
stvaranju pogoduju: brzine vetra preko50km/, poveanje brzine vetra sa visinom,
postojanje stabilnog sloja u atmosferi, izotermija i inverzija iznad grebena do 2-3km.
U zavetrini se ponekad i pritisak vazduha koleba tako da moemo oekivati
nepouzdano pokazivanje visinomera.

T-58 KLIMATOLOGIJA

Na klimu u naoj zemlji utiu mnogi elementi a najvaniji su: okolni

planinski venci, blizina Jadrana i Egeja, kao i reni tokovi. Prosena temperatura raste
idui od severa ka jugu. Ekstremne hladnoe zimi pogaaju sever Vojvodine i
Petersku visoravan. Vetrovi koji preteno duvaju su koava, severac i fen (obino
kod nas severozapadni). Iznad Evrope je preteno zapadna cirkulacija, kao i iznad
nae zemnje. Vazdune mase dolaze uglavnom sa zapada i seveozapada.
Za praenje optih osobenosti klime potrebno je koristiti sledee klimatske
pokazatelje:
- srednji meseni pravac i brzina vetra
- srednja maksimalna i minimalna temperatura po mesecima
- srednja mesena i godinja koliina padavina
- datumi pojave i nestanka snega
- najmanja i najvea godinja i mesena koliina padavina
- datumi pojave i prestanka mrazeva
Vazduhoplovna meteorologija

15

Ultralight pilot school MAG-plastic

- srednji broj dana sa jakim vetrom preko 15m/s

- broj dana sa grmljavinom, jakim padavinama, maglom i sumaglicom
Ove klimatske pokazatelje trba imati u obliku karata, tabela, ema i skica koje treba da
budu dostupne korisnicima aerodroma.

T-59 MERENJE VISINE

U temi o pritisku reeno je da pritisak opada sa visinom. To ne ide ba

linearno ve po nekom eksponencijalnom zakonu. Kao to pritisak opada sa visinom
tako i gustina vazduha opada sa visinom. Kada se uspostavi veza izmeu visine i
gustine to se obino radi u aerodinamici govorimo o visini po gustini. Ako se
uspostavi veza izmeu gustine i pritiska, to se najee radi u navigacijskim
proraunima govorimo o visini po pritisku.
U mnogim vazduhoplovima postoje instrumenti za merenje visine visinomeri koji rade na tom principu. Kada je vazduhoplov na stajanci visinomer se
podesi tako da pokazuje 0m visine. Prilikom poletanja i letenja u okviru aerodroma
visinomer e pokazivati relativnu visinu u odnosu na prag piste, to je QFE. Po njemu
se slee i polee. Ako je u pitanju vanaerodromski let (let na mar-ruti) visinomer se
podeava tako da pokazuje 0m. na nivou mora. Pilot u letu ustvari oitava visinu od
svoje kabine do nivoa mora, to je po QNH. Ako se visinomer podesi tako da pokazuje
0m. pri pritisku od 1013 mb govorimo o QNE. Prilikom preleta u takvom sluaju
visinomer pokazuje visinu, odnosno rastojanje od izobarske povrine od 1013,2 mb.
Vazduhoplovi lete ustvari po odreenim izobarskim povrinama kada im
instrumenti pokazuju stalnu visinu. To su tzv. nivoi leta o kojima e biti vie rei u
navigaciji.
Da bi se izvrila badarenja instrumenata i mogle definisati odreene
performanse (karakteristike) vazduhoplova uvodi se pojam standardne atmosfere
ICAO (International Civil Aviation Organization).
Fizike karakteristike standardne atmosfere na nivou mora su:
temperatura vazduha T=288 K tj. 15 S
pritisak vazduha p=1013,25 mb
gustina vazduha 1,255 kg/m
vreme bez vetra (tiho)
Meunarodna standardna atmosfera- MSA definisana je po visini na taj
nain to je uzeto proseno opadanje temperature sa visinom od 0,65S na svakih
100m porasta visine. Po ovom modelu standardne atmosfere za svaku visinu je
definisana vrednost temperature i pritiska, a time i gustina vazduha.
Vazduhoplovna meteorologija

16

Ultralight pilot school MAG-plastic

T-60 ORGANIZACIJA METEOROLOKE SLUBE I

IZVETAJ

METEOROLOKI

Svaki aerodrom pored ostalog ima i aerodromsku meteoroloku stanicu.

Zadatak te stanice je da vri meteoroloko obezbeenje letenja. U okviru aerodromske
meteoroloke stanice rade meteoroloki osmatrai, meteoroloki tehniari i
prognostiari. Zadatak im je da obezbede meteoroloke informacije koje se odnose na
poletanje, sletanje i let vazduhoplova na ruti. Osmatrai i tehniari obezbeuju
prognostiare sa odreenim meteorolokim informacijama neophodnim za uvid u
stvarno stanje vremena i davanja odreenih prognoza letakom sastavu i ostalim
korisnicima meteopodataka.
Pored stalnih meteorolokih stanica na aerodromima, ponekad se aktiviraju i
pokretne meteoroloke stanice kod posebnih zadataka. Po meunarodnim
konvencijama svaka zemlja je obavezna da organizuje meteoroloku slubu na
aerodromima, u obimu zavisno od namene i optereenosti. Primaju i alju izvetaje i
prate stvarno stanje vremena na svom aerodromu i daju te podatke na uvid
korisnicima.
Meteoroloke prognoze prema vremenskom trajanju mogu biti kratkorone
(sat do dan) i dugorone. Prema oblasti koju obuhvataju ze aerodrom, region ili rutu.
U svim ovim prognozama sadrani su slini elementi, oblanost, padavine, pojave,
vidljivost, temperatura, kao i pravac i brzina vetra.

T-61 ANALIZA I PROGNOZA VREMENA

U okviru meteoroloke stanice postoji sluba za prognoziranje vremena i u

njoj uestvuju meteorolozi - prognostiari. Zadatak prognostiara je da letaima daju
uvid u stvarno stanje vremena i prognoze koje su interesantne za letae, odnosno
odreene letake zadatke.
Predvianje vremena na naunoj osnovi koje se zasniva na poznavanju
zakonitosti u razvijanju atmosferskih procesa se naziva prognoza vremena. U svrhu
prognoze, prognostiari analiziraju prizemne i visinske sinoptike karte, podatke
vazdunog i radarskog izvianja vremena kao i podatke poslednjih meteorolokih i
aerolokih osmatranja vremena. Pri takvoj analizi sastavlja se prognoza vremena.

Vazduhoplovna meteorologija

17

Ultralight pilot school MAG-plastic

Vazduhoplovne prognoze vremena mogu biti: za aerodrom, rejon letenja,

rutu, vreme trajanja letenja itd. Mogu biti kratkorone ( 1 dan ) i dugorone- za
nekoliko dana.
Vazduhoplovna prognoza obuhvata sledee elemente: oblanost, padavine,
atmosferske pojave, pravac i brzina vetra, vidljivost temperaturu i eventualno visinu
tropopauze. U toku letenja posadama se moraju dostaviti podaci o naglim i opasnim
vremenskim pojavama. Prognoze se rade za: poletanje i sletanje, aerodromske
prognoze, prognoze vremena u oblasti ili na liniji kao i visinskog vetra i temperature.

T-62 INFORMACIJE O VREMENU ZA PLANIRANJE LETENJA

Sve prognoze koje se koriste za planiranje letenja moraju to preciznije da

pokriju planirano startno vreme, reon letenja i potrebne visine. Za sam aerodrom
postoje dvoasovne-TREND, i prognoze do 24 asa-TAF.
METAR izvetaj se za korisnike radi u obliku odreenih ifri po
dogovorenom klieu. Sadri prognozu za aerodrom za odreeni vremenski period,
obino 6-9 sati, i ukoliko doe do znaajnih odstupanja izdaje se ispravka.

T-63 METEOROLOKO IZVETAVANJE ZA POSADE AVIONA

Pre poletanja piloti dolaze kod prognostiara koji im daju stvarno stanje
vremena za aerodrome i mar-rute koje su za njih interesantne (METAR izvetaji) i
prognoze za odreene aerodrome (mogu biti i alternativni) i mar-rute (TAF izvetaji).
Dakle, METAR izvetaji daju stvarno stanje na aerodromima a TAF
izvetaji su u stvari prognoze vremena za aerodrome. Pored toga, po potrebi pilotima
se daju i karte prognoze vremena i karte odreenih izobarskih povrina (nivoa leta i
visina).
VOLMET je informacija za vazduholove u letu koja se emituje na poznatoj
frekvenciji. Sadri podatke o meteosituaciji na aerodromima u regionu, redosledom
kako je dogovoreno. Ukoliko sa nekog aerodroma nisu stigle svee informacije
emituje se vreme kada su osmotrene zadnje.
SIGMET informacije izdaje meteosluba za poslove bdenja u oblasti
odgovornosti i odnosi se na vremenske pojave koje mogu bitno uticati na bezbednost
letenja. To su: oluje, nepogode, grad, jaka turbulencija i zaleivanje, peane oluje itd.
Period veenja sigmet poruka obino je oko 4 asa.

Vazduhoplovna meteorologija

18