STUDIJE I RASPRAVE

UDC 821.163.2/.4-14.09:398
821.163.41-95

Qiqana Peikan-Qutanovi
ZMAJ I SVADBA U USMENOM PESNITVU
JUNIH SLOVENA
Apstrakt: Rad se bavi bugarskim, makedonskim, srpskim, hrvatskim i muslimanskim usmenim pesmama razliitih anrova u kojima se opeva veza zmaja i
svadbe i mogue, pozitivno ili negativno, uee ovog dimorfnog demona u svadbi
kao obredu.
nost

Kqune rei: zmaj, svadba, plodnost, obred prelaza, medijator, ambivalent-

Ovaj rad se bavi anrovski veoma raznovrsnom usmenopoetskom

graom: pre svega lirskim pesmama (svadbenim, ali i mitolokim,
obrednim, poslenikim), potom lirsko-epskim, pa i epskim pripovednim pesmama (bugarskim, makedonskim, srpskim, hrvatskim, muslimanskim), zapisanim na irokom podruju, u kojima se zmaj dovodi u vezu sa svadbenim obredom i iz kojih se mogu izvui neki opti, na junoslovenskom terenu vaei zakquci o prirodi i genezi te veze.
Uloga zmaja u svadbenom obredu, na celom junoslovenskom prostoru, izrazito je ambivalentna. Zmaj se, najoptije uzev, javqa kao
medijator, koji pomae da se uspeno pree najugroeniji i najopasniji prostor izmeu mladoewine i nevestine kue, i kao davalac
plodnosti, pre svega mukog poroda, ali, nasuprot ovim pozitivnim funkcijama, i kao otmiar koji u liminalnoj fazi prekida
svadbu, a dodir s wim izaziva raawe demona.
Ova ambivalentnost je, po svoj prilici, uslovqena specifinim sinkretizmom tradicionalnih religijskih sistema i specifinom prirodom usmenog stvaralatva, u kome se naslojavaju i
uporedo traju i meusobno protivrene starije i novije predstave
(Jovanovi, 19). Na ovaj specifini sinkretizam u poimawu prirode i uloge zmaja ukazuje i Prop, zakquujui da zmaj-davalac i zmaj-neprijateq nisu dva razliita zmaja, nego dva stupwa wegovog razvitka" (Prop, 353). Ovo stanovite se moe potvrditi i na karakteristinom junoslovenskom razdvajawu zmaja i adaje (ale, lamje,
lame), u kome se kao dva zasebna demona oblikuju negativna"/enska i pozitivna"/muka strana zmaja (Benovska-Sbkova, 162163).

8
Adaji se tako uglavnom pridaju svojstva proizala iz veze zmaja sa
zemqom, enskom reproduktivnom moi, vodom" (Ivanov, 83), a
zmaj dobija ona svojstva koja proizlaze iz veze zmaja s domaim ogwitem, vatrom (posebno nebeskom), a takoe i sa mukim oplodnim principom" (Ivanov, 83). Ovo je naroito dolo do izraza u
liku zmaja junaka srpske epike.1
Istovremeno, ambivalentnost zmajeve uloge, u svadbi i uopte,
moe biti i posledica one ambivalentnosti koja obeleava ovekov
odnos prema svim nadmonim biima, prema viim silama, koje, i
kada su dobronamerne, upravo zbog svoje moi, ostaju istovremeno i
ugroavajue i opasne (vidi: Jovanovi, 20).
Kada je re o pozitivnom, dobronamernom ueu zmaja u svadbi, u razmatranoj grai najbrojnije su pesme u kojima se zmaj javqa
kao medijator, prenosilac i zatitnik devojke/neveste i (u veem
broju pesama) ruha devojakog.2 Uvodna formula u veini pesama
ocrtava identian prostor s mora na Dunavo" dok se glagol
mewa: polete (polee, poleti, poqete)/prolee (proqee) i, najee, Zmaj prelee s mora na Dunavo". Pored ovog iroko ocrtanog
prostora, s jedne granine vode na drugu, javqaju se i Crno more
(Zmeh preletal preku crno more" Miladinovci, 527), siwe more
(Zmaj prelete preko siwe more" Simonovi, 35 i 36), lug (Zmaj
prelete, zmaj prelete, / Zelenijem lugom" Vasiqevi KOS, 299),
ili poznati gradovi (Zmaj preleti s mora na Saraj'vo" Dizdar,
327; Zmaj prelee preko Sarajeva" auli III, 157; Zmaj preletje preko Kostajnice" HNP VII/3, 333). U pretenom broju zbirki
ova pesma je uvrtena u mitoloke. Ipak, uvodna formula i neki
elementi sadrine, ukazuju da bi mogla biti re o svatovskim pesmama, ili bar pesmama koje su zaete kao svatovske. Uz to, u jednom
broju zbirki iz Sanxaka, s Kosova i iz Makedonije varijante ove
pesme zapisane su kao svatovske, koje se pevaju koga hodat na crkov
na venawe" (Miladinovci, 527), ili s nevestom po putu" (Vasiqevi SAN, 66, 158, 238; Vasiqevi KOS, 299; Xogovi, 58).
Osnovni razlog da se ove pesme veu za svadbeni obred jeste
pomiwawe devojakog ruha i darova. Tako u jednom broju razmatranih
varijanti zmaj uz devojku prenosi i ruho devojako, ili devojka ali
zbog nedovrenog ruha ili nedovezenog jagluka koji nema ko da joj
1 Naravno, re je o podeli koja se vie javqa kao preovlaujua tendencija nego
kao u potpunosti dosledno realizovano podvajawe. Zmaj srpskog usmenog predawa
ostaje vrsto vezan za vodu zemaqsku i nebesku, a zadrava i naglaeno htonske
osobine, po belezima, vezi s gorom, po peini kao stanitu, koje su, uostalom, jasno
prepoznatqive i kod zmaja-junaka, naroito u asu roewa i smrti.
2 SNP I, 239; SNP V, 250; Vienac, str. 146; HNP VII/3, 333; Miladinovci,
527; Rovinski, 85; auli II, str. 15, auli III, 157; auli IV, 8; Pavievi, 9;
Dizdar, 326; orevi, 427; Vasiqevi SAN, 66, 158, 238; Vasiqevi KOS, 299; Xogovi, 58; Simonovi, 35, 36, 210; Orahovac, str. 609; Poznanovi, 6; Dimitrijevi
III, 55.

9
doveze i donese.3 Takoe, javqa se motiv aqewa za rodom: roditeqima, sestrom i bratom to neposredno asocira na svadbeno deqewe devojke od roda.4
Na prvi pogled, od svatovskog rituala odstupaju one pesme u kojima zmaj zbog ei slee na sred puta" i aqe devojku na vodu, gde
se ona susree s junacima (janiarima, dilberima, delijama) koji se
dogovaraju da je uhvate i obqube, ali se potencijalna opasnost ukida
wenim predstavqawem ija je ker, sestra i quba.5 Iako ova predstavqawa, po imenima i socijalnim funkcijama pobrojanih junaka,
ukazuju na specifino istorijsko iskustvo i, u izvesnoj meri, unose
epski ton,6 presretawe neveste na vodi (izvoru) moglo bi biti poetska stilizacija svatovskog rituala. U etnografskoj grai postoje
svedoanstva o ritualnom odlasku neveste na izvor. U Lazaropoqu i
Galiniku ona je u no uoi venawa ila, praena drugaricama, da
posledwi put zahvati vodu za roditeqski dom (Jankovi D., 93).7 Ritualno zahvatawe vode i presretawe i potencijalno ugroavawe neveste vodonoe, odrazilo se i u poeziji. Tako svatovska pesma iz
Aleksinca (Karanovi Matica, 20) opeva presretawe lude mlade" koja ide s vode, prolivawe vode, lomqewe vedra, gaewe papua
to govori u prilog pretpostavci da je i presretawe na vodi
opevano u pesmama o zmaju prenosiocu, u stvari, refleks svadbenog
obreda.
Sem toga, protivrenost izmeu poetka jednog broja varijanti,
gde se kazuje da zmaj nosi devojku i ruho devojako i kraja, gde se ona
predstavqa kao udata ena, ocrtava iskorak iz uobiajenog socijalnog poretka i poziciju neveste u liminalnoj fazi obreda: ona je,
3 SNP I, 239; Vienac, str. 146; auli II, str. 15; Pavievi, 9; Dizdar, 327;
Vasiqevi 1965, 505; Vasiqevi KOS, 299; Orahovac, str. 609; Vukanovi 1975, str.
101.
4 Rovinski, 85; auli IV, 8; Vasiqevi SAN, 238; Xogovi, 58; Simonovi,
35, 36; Poznanovi, 6; Dimitrijevi III, 55.
5 SNP I, 239; SNP V, 250; Vienac, str. 146; Miladinovci, 527; auli II,
str. 15; Pavievi, 9; Dizdar, 327; Orahovac, str. 609.
6 Ja sam kerca cara estitoga, / A sestrica pae bosanskoga, / Vjerna quba
zmaja ogwenoga" SNP I, 239; Ja sam seja Zmaj-Ogwena Vuka, / A qubovca ogwevita
zmaja" SNP V, 250; Ja sam roda kraqa mletakoga, / Jesam zlato zmaja niemakoga"
Vienac, str. 146; Mila seka bega-Fildubega / Vjerna quba Zmaja estokoga"
auli II, str. 15; Ja sam erka sa Bosne vezira, / A quba sam Zmaja Ogwenoga"
Pavievi, 9; Ja sam kerka cara estitoga, / Vjerna quba zmaja estokoga" Dizdar, 327; Ja sam erka timar-teftedara, / A unuka od Bosne vezira, / Vjerna quba
Ibre barjaktara" Orahovac, str. 609.
7 Ovo saznawe moe dati novo znaewe sinonici, natruwenoj vodi, koju po svatovskim pesmama pije devojina majka posle erkine udaje, odnosno, pored simbolikog tumaewa (odlaskom neveste, wen rod gubi onu oiujuu, plodotvornu snagu koju je voda dobijala zato to je zahvaena u zoru kad treba", ali i zbog plodotvornog
dodira mlade ene vidi: Karanovi Peikan, 1921), otvara se mogunost da je
sinonica odista postojala. S vodom sinonicom bi se, po svoj prilici, moglo povezati i ritualno nono ogledawe neveste u vodi, najee bunaru, koje je zasvedoeno
u obiajnoj praksi.

10
istovremeno, i devojka i udata ena i nije u potpunosti ni jedno ni
drugo.
U lirici balkanskih Slovena, zmaj se opeva i kao kiodavac
tvorac plodnosti, kako plodnosti poqa, tako i qudske" (Prop,
387). Tako, na primer, u lazarikoj pesmi, zmaj vodi qubav s tri devojke: drenopoqskom, ovopoqskom i vinogorskom, a kao plod te qubavi raste groe, jagwe se i blizne ovce, i raa se muko dete
(strebov, str. 109). Varijantnim opevawem ovog motiva smatram i
one srpske i makedonske pesme u kojima je zmaj zamewen mladiem
(Miladinovci, 421; Koneski, str. 178; Aleksi D., 25).8 Ova univerzalna oplodna mo zmaja, po svoj prilici, povezana je s wegovom
najoptijom ulogom medijatora izmeu sveta ivih i sveta mrtvih,
a, mogue je, i s refleksima drevne miteme o periodinom sukobu
gromovnika /svetog cara i Volosa/ zmaja, kojim se obnavqa plodnost
i oslobaaju due zatoene u dowem svetu (Ivanov Toporov 1974,
117118, 154). Tako lirska svadbena pesma koja se peva za trpezom,
zapisana u leskovakom kraju:
Zapevala soko tica siva
Na Jastrepca, visoku planinu,
Zapevala pa je govorila:
Boe mili, uda velikoga,
Dokle bee zmaje u planinu,
Sve se tie ovde sastavqae,
Sad nestade zmaje u planinu,
Pogubi ga care u nedequ."
(Vasiqevi LES, 189),

reflektuje ritualni dvoboj svetog cara i zmaja i wegovu vezu s plodnou: pre svega, ritualnim kontekstom u kome se izvodi (svadba);
predstavom o pticama (duama?) koje se kupe oko zmaja; sakralnim
vremenom u kome se dvoboj odvija (nedeqa). Istovremeno, pesma svedoi i o gubqewu predstave o ciklinosti ovog dvoboja, pa time,
posredno, i o gubqewu predstave o smislu i svrsi ponavqawa svetog
ina.
Pesme mogu opevati zmaja i kao mogueg oca qudskog poroda.
Tako pripovedna pesma Jadi malog Hasanage (SNP V, 700), iako je
poentirana kao rugawe pohlepnom Hasanagi, koji zbog blaga uzima
trudnu devojku, jo uvek uva i jedan stariji sloj znaewa, o kojem
svedoi junakov proroki san i wegovo tumaewe:
Sanak snio mali Hasanaga,
Da g' zapade usahla jabuka,
U jabuci zrno biserovo,
8 Qubi Rade tri devojke mlade: / Jednu qubi kad je kod ovaca, / Drugu qubi kad
lozicu sadi, / Treu qubi kad enicu sije / / Svaka ovca po dvoje jawaca, / Svaka
loza po dva grozda dala, / Svaka cura dva lijepa sina (Aleksi D., 25).

11
U biseru quti zmaje spava
()
To e ti do' qubqena evojka,
to j' u wojzi zrno o' bisera,
To je wojzi edo pod pojasom;
to u wemu quti zmaje spava,
To e edo biti muka glava,
I dijete srca ogwevita,
on e caru vrlo dodijati
(SNP V 700)

Ovi stihovi dovoqno jasno uvaju svest da je zmajeviti porod dobitak za zajednicu u kojoj se raa.
Posredno, o moguem poeqnom zatrudwivawu od zmaja govore i
one svatovske pesme o jedewu zlatokrile ribe, koja je, po izgledu, po
nainu na koji se lovi i po funkciji, veoma bliska udesnoj ribi
od koje se raa dete-zmija, koje se, potom, preobraa u zmaja.9
U dve svatovske pesme iz zbornika brae Miladinov (Miladinovci, 522, 568) nevesta lovi i pred kuma stavqa zlatokrilu ribu:
Pletit moma mrea koprinena,
Ja doplete mrea koprinena,
Ja povlai po bela Dunava,
Mi izloa riba zlatnokrila
(Miladinovci, 522)

I u istarskoj svatovskoj pesmi, koja je pevana kada se uvee, iza

tanca", etalo s nevestom po gradu, nevesta u mriicu od svojih
rusih vlas" hvata ribu zlatnokrilu i daje je kraju gospodinu" (Istarske, 24). U ovim primerima zlatokrila riba se u vezu sa svadbom
dovodi kao poasno jelo, koje nevesta sama lovi i priprema, ime se
oplodna mo wenog dodira spaja s oplodnim potencijalom ribe,
stanovnika granine vode.
Niz epsko-lirskih i epskih pesama s motivom zatrudwivawa od
udesne ribe, govori o tome da je i sama voda oploena dodirom
ovog bia dovoqna za zatrudwivawe i raawe zmije/zmaja ili deteta
sa zmajevskim belezima. Re je o onim varijantama u kojima eqni
9 Riba estokrila (SNP II, 12, 13; SNP VII, 13; SNPr III, 35; Juki Marti 1858, 11; Petranovi I, 21; HNP I/1, 33; HNP I/1, str. 524, komentar uz pesme 32,
33, 34; Gri I, XX; Delorko EP II, 25; Razvitak 1987, br. 45, 7); viza/veza riba
(Rajkovi, 171; Karanovi Matica, 140; HNP I/1, str. 527, komentar uz pesme 32,
33, 34; Mileusni Garowa, 2; Garowa, 94); riba mostarkiwa (ER, 34; SNPr II, 6);
riba zlatokrila/zlatnokrila (SNP V, 257; Miladinovci, 522, 568; HNP I/1, str.
520, 521, komentari uz pesme 32, 33, 34; Istarske, 24); risa riba (HNP I/1, str. 521,
komentar uz pesme 32, 33, 34; HNP V/1, 39); mala riba (Kuki, XXVIII); riba perka
(BNB I 190); zlatna riba (Bogdanovi, 153); riba moruna/morunika/pomorliva (HNP
I/1, str. 524, komentar uz pesme 32, 33, 34; Kosti, 117; Dimitrijevi II, 17); riba
krilatica (Mileusni Garowa, 1); riba plemenita (HNP I/1, 32); mnoge ribe
(strebov, str. 259).

12
porod dobija ena koja je srkala orbu, mawe poeqan ona koja je
glodala kosti, a qutu zmiju gospoica koja je jela ribu (Karanovi
Matica, 140; Rajkovi, 171; Garowa, 94; HNP V/1, 39), te o onima u
kojima se zatrudwuje pijewem vode s krila ili ispijawem vode u koju
je riba bila potopqena (Delorko-Hvar, 181; Delorko EP II, 13, 25;
Gri I, XX; Juki Marti 1858, 11). U svetlu ovih pesama moe
se pretpostaviti da i samo dodirivawe ribe moe aktivirati wenu
oplodnu mo (SNPr II, 6), kao to i voda zahvaena nou, u nevreme, i samo prenesena preko zmaja biva otrovana" ili magjosana"
(SNP I, 419; Vienac, str. 156; HNP V/1, 12; Delorko-Hvar, 152).
Za razliku od makedonskih i hrvatske varijante, u kojima moemo samo nagaati o moguoj vezi zlatokrile ribe i nevestine plodnosti, Pesma skoro dovedenoj nevesti iz svrqikog kraja (Bogdanovi, 153), jasno pokazuje da je osnovni motiv za lovqewe i jedewe
ribe upravo eqa za mukim porodom:
Mreu plete nevestica,
Da zmrei Dunav vodu,
Da uhvati zlatnu ribu,
Da izede desno krilo,
Da dobije muko edo.

Motiv zatrudwivawa od ribe i raawe zmije, opeva se i u bugarskim

svatovskim pesmama koje su pevane za trpezom. Tako u pesmi Bezdetka rada zmija, nerotkiwa raa zmiju koja se o ponoi pretvara u
dete (BNB I, 191). U pesmi Dete zmija zaeto od riba perka (koja se,
takoe, pevala na svadbi), u saetoj lirskoj formi opeva se Janino
hvatawe ribe u qiqakova vra", jedewe levog umesto desnog krila
i roewe zmije (BNB I, 190).
Ambivalenciju sadranu i u bugarskim pesmama, jasno artikulie svatovska pesma iz leskovakog kraja. S jedne strane, mladoewina porodica zajedno priprema ribu morunu" (svekar je ubija pukom, svekrva gotovi, dever donosi nevesti), to nevestinom jedewu ribe daje poseban znaaj. S druge, nevesta se od ribe razboleva
bole je srce i glava.10 To se na kraju pesme objawava:
Neje toj, Stano,
Riba moruna,
Ve je toj, Stano,
Zmija osojna.
(Dimitrijevi II, 17)

10

To su, inae, tipine boqke ureenih.

13
I riba i osojna zmija mogu se, daqe, dovesti u vezu sa zmajem,11 i to
s wegovom htonskom komponentom, koja je, istovremeno, i izvor
oplodne moi,12 i izvor opasnosti po qudsko bie.
O opasnosti koju donosi dodir s tom htonskom komponentom
kazuju i pesme o zatrudwivawu od none vode. Zatrudwivawe od udesne ribe moe imati i pozitivan i negativan ishod, zavisno od
pravilnog ili nepravilnog izvoewa magijskih postupaka, dok trudnoa od none/natruwene/trogodiwe/mutne vode (orevi V. 1931,
str. 29; Arnaudov I, 245; Vasiqevi MAK, 220; Penuliski, 54, 55;
BNB I, 192, 193; BNB II, 610; Dimitrijevi II, 17; BV XVIII, br. 5,
str. 25; Mileusni Garowa, 80) uvek ima tragian ishod za enu.
Ili se raa vieglava zmija, ili udovini plod jede majino srce
i oduzima wenu ivotnu snagu zmija rasne, Neda gasne" (Penuliski, 54).13 S ovim pesmama mogu se dovesti u vezu i one koje govore o opasnosti od nonog odlaska na vodu. Mutna", snona",
nedelaka", trigodiwa" voda javqa se u ovim pesmama kao specifian hronotop, u kome se izvor mogui ulaz u dowi svet
povezuje s izvesnim graninim segmentima vremena (no, praznik) koji ostaju nepokriveni svakodnevnom drutvenom delatnou" (Brati, 16). Da je tako, moe se pretpostaviti po razliitom
ishodu susreta sa zmijom ili zmajem na vodi. Nevesta koja u pravo
vreme, u praskozorje, dolazi na vodu i koja ume da se zatiti od neposrednog dodira opasnog bia (nevesta je skutom probudila"), ispod qute guje nalazi tri draga kamena,14 koje zamewuje za tri zlatna
prstena, potvrujui tako svoj nevestinski status (Orahovac, str.
629). Nasuprot tome, nevesta koja nou, u nevreme, odlazi na vodu,
mora qutim gujama dati arne oi (Koeqac 1978, 8), ili zmaju uvaru vode zlatan prsten s desne ruke" (Xogovi, 123), ime ugroava ili ak rtvuje svoj nevestinski status. Pa i tamo gde pesma ne
pomiwe neposrednu tetu po vodonou,15 sama voda doneta u nevre11 Po Ivanovu, zmaj je prvobitno bio slian xinovskoj zmiji (ribi), a potom je
dobio neke crte ivotiwa protivnika, koje su, u najstarijim mitovima, ptice i ivotiwe gorweg sveta (Ivanov, 83).
12 Veza s onostranim neophodna je kao komunikacijski kanal, preko koga inae
nemoni qudi mogu stei boansku mo" (Li, 122).
13 Prop pretpostavqa da su se ovakva verovawa mogla razviti onda kad su blagodat i nunost" inicijacijskog unoewa zmije u telo inicijanta postali neshvatqivi" (Prop, 153).
14 Buewe zmije skutom i nalaewe draguqa ispod we, neposredno asocira na
nemako i eko verovawe da e zmijski car staviti svoju dragocenu krunu na belo
platno prostrto u praskozorje pored izvora ili potoka (orevi 1958 II, 108). Ovo
drago kamewe je, uz to, nesumwivo povezano s univerzalno rasprostrawenim verovawem da zmija u glavi ima bescenik", dragi kamen koji obezbeuje blagostawe i bogatstvo i periodino vaskrsavawe zmija iz zimskog mrtvila (Trojanovi 1911, 10; orevi 1958 II, 109, 114115, 143; Kneevi, 8384), a koji, po svoj prilici, ima veze
s dijamantima i dragocenostima koji su se nalazili u glavi (Filostrat, p. 8) ili
elucu zmaja, a inicijant ih je, poput nemutog jezika i drugih maginih sposobnosti, sticao kada ga zmaj proguta (Prop, 368).
15 O takvoj teti, verovatno, kazuju pesme o nevesti koja je ubledela nosei vodu u nevreme.

14
me i prenesena preko zmaja postaje otrovna" i magjosana" (SNP I,
419; Vienac, str. 156; HNP V/1, 12; Delorko Hvar, 152).
Ove predstave o opasnosti koja preti od mutne i u nevreme zahvaene vode i odlaska na vodu nou i na praznik mogle bi biti
neposredno povezane i s verovawem da u svakoj vodi (moru, reci, jezeru, izvora, bunaru) ivi zmija, koja, kao htonsko, potencijalno demonsko bie, posebno opasna mora biti u nevreme". Zatrudwivawe
od ribe, zmije ili stonoge tako ponovo pokazuje ambivalantnu prirodu zmaju srodnih bia zmije i ribe a time, posredno, i samoga zmaja, odnosno mogunost da se poeqni i plodotvorni kontakt s
wima, o kome, recimo, govore svadbene pesme ili magijske radwe
vezane za plodnost,16 izokrene u svoju suprotnost.
Tu sutinsku ambivalentnost bia s granice, medijatora, moe
sugerisati i samo imenovawe udesne ribe kao morune/morunike/pomorlive (HNP I/1, str. 524, komentar uz pesme 32, 33, 34; Kosti,
117; Dimitrijevi II, 17), odnosno vize/veze/ pa, verovatno, i rise
ribe17 (Rajkovi, 171; Karanovi Matica, 140; HNP I/1, str. 527,
komentar uz pesme 32, 33, 34; Mileusni Garowa, 2; Garowa, 94;
HNP I/1, str. 521, komentar uz pesme 32, 33, 34; HNP V/1, 39). Da se
naziv moruna i wegove varijante mogu tumaiti kao direktno ukazivawe na ambivalentnu prirodu ovog bia (ova riba mori ubija,
ali i daje ivot) najneposrednije ukazuje pesma iz maleevskog kraja, po kojoj u graninoj vodi ivi riba pomorliva, ije desno krilo
daje ivot i poeqni porod, a levo uzrokuje smrt i raawe zmije
(Kosti, 117).
Direktno neprijateqsko, ometajue dejstvo zmaja u odnosu na
svadbu predmet je pesama o zmaju otmiaru. Zbog pohote, uslovqene
wegovom htonskom prirodom (Prop, 377381), ili zbog ogreewa o
obrednu normu (Benovska-Sbkova, 144, 156158, 161) zmaj u ovim
pesmama naputa svoju ulogu posrednika, odnosno, ne obavi je do
kraja ve uzima devojku za sebe. Svadba se, zbog zmajeve otmice neveste, prekida na putu, izmeu roda i doma, u gori,18 prostoru koji je i
inae viestruko opasan i u kome su svadba i svatovi, a, pre svega,
nevesta i mladoewa najneposrednije izloeni dejstvu demona.
Svadbu zmaj moe omesti i uspostavqawem qubavne veze s devojkom. Bilo tako to je odnosi ili odmamquje iz roditeqskog doma,
16 Nerotkiwa je, recimo, za lek" jela zmijin svlak (orevi 1990, 41) ili se,
u srpskim i bugarskim vraawima, ostavqala odea nerotkiwe na zemqi da bi preko
we, posle prve pojave u prolee, prela zmija (Benovska-Sbkova, 27) ili se ova odea bacala na zmijski splet (Radenkovi, 23; Radenkovi 1996, 157). Prop navodi i
afrika verovawa po kojima dodir zmije ili zmaja lei neplodnost (Prop, 417), a i
antika predawa o zatrudwivawu ene od zmaja ili xinovske zmije takoe svedoe o
tome (Svetonije, Avgust, 94; Pausanija II, 10, IV, 14; Plutarh, Aleksandar, 23).
17 Viza na maarskom znai moruna (Klai, 1428), a i veza i risa mogli bi biti nazivi nastali promenom ove rei.
18 Recimo: V'v Pirina, v'v planina (Penuliski, 33).

15
bilo tako to se devojka zbog veze sa zmajem ponaa asocijalno, ne
ide na esmu, na sedeqke, u kolo, ne kiti se, ne eqa kosu, ne skupqa i ne izrauje svadbene darove i miraz, veriva se, ali se ne udaje, bleda je, zelena i ispijena,19 o emu svedoe poezija i predawa na
irokom junoslovenskom prostoru (Stojkovi, 112; Zeevi 1969,
361; Zeevi 1978, 460; Zeevi 1981, 69; SNP II, 43; auli V,
str. 272; Kaikovi, str. 141; Bovan JP, 5; HNP I/1, 54; HNP I/1,
str. 569, komentar uz pesme 54 i 55; Benovska-Sbkova, 110111;
Miladinovci, 14; Penuliski 1968, str. 59; Verkovi Penuliski I, 236; Penuliski, 33, 34, 35, 37; BNB I, 131, 133).
Otmica devojke motivie se wenom erotskom privlanou.
Tako lepotica koja se divi vlastitom liku odraenom u vodenom
ogledalu, primamquje zmaja:
Oj, Boe le, mili Boe,
Kat sam tenka, ta visoka,
Kat sam bela, ta rumena,
Bre da beh i crnojoka,
ah zaqube carum sina.
De je dou Zmej goranin:
Gorata je potroilo,
Listata je soborilo,
Trevata je polomilo,
Ta mi sleze niz patita,
Ode vrvi urelije,
Ustroi se podgrlence
(Penuliski, 32)

Otmica devojke upravo u asu kada ogledawem potvruje svoju dospelost za udaju, kao i otmica:
Strede jod sredselo,
Najpre' jod taneco!
(Penuliski, 36),

dakle u asu inicijacijskog proigravawa", kakvo je, inae, zasvedoeno na irokom balkanskom prostoru (Jankovi Q. Jankovi D.,
3233) ukazuje na prekidawe inicijacijskog toka koji bi trebao
da se okona svadbom.
Pored devojake lepote, otmicu moe izazvati i jedan niz ogreewa. Tako e, prema bugarskom predawu, zmaj oteti devojku koja ga
pogleda u oi, ili e postati wen qubavnik, spreavajui wenu
normalnu i sa stanovita kolektiva poeqnu socijalizaciju (Benovska-Sbkova, 113). Isto vai i za devojku koju je majka kao malu
19 Belilo i rumenilo lica u tradicionalnoj svesti, bilo da je u pitawu
stvarni izgled ili maskirawe, simboli su dospelosti za udaju" (Karanovi ALP,
281).

16
prepovijala ili ostavqala da lei na podlozi na kojoj se natire
hleb (Benovska-Sbkova, 144). Dakle, otmica devojke iz svatova ili
ometawe wene udaje mogu biti posledice ogreewa o specifino
uzajamno slepilo, koje u normalnim socijalnim okolnostima vlada
izmeu bia ovog i onog sveta ili ogreewa o ito (hleb), koje zmaj
titi kao kiodavac i uvar poqa od grada. Ritualna nemost i slepilo/zabrana gledawa i inae univerzalno karakteriu inicijacijske obrede (Prop 1990, 216), a javqaju se i u mitu uopte. Tako viewe neviewe moe biti jedna od osnovnih razlika izmeu mitskog
bia koje dri oi otvorene i oveka koji ih mora zatvoriti (Ivanov-Toporov 1974, 127128). Pri tom, stepen izolacije, pa
time i zabrana viewa (govorewa), srazmeran je stepenu svetosti izvesne pojave, bia, obreda (Bandi 1980, 78), a naroito se mora potovati u svemu to je vezano za odnos sveta ivih i sveta mrtvih.
Upravo slepilo za zemaqsko jeste obeleje sutinske suprotnosti
bia onog i ovog sveta (Benovska-Sbkova, 11). Pri tom se pod slepilom obino skriva pojam neke uzajamne nevidqivosti", koja ini da ivi ne vide mrtve isto tako kao to mrtvi ne vide ive"
(Prop 1990, 115). Zato su neviewe i nevidqivost obeleja pripadawa htonskom (Benovska-Sbkova, 39), pa se iz pozicije smrtnika
onostrana htonska bia esto i ne mogu precizno sagledati.20
Zmajevo odmamqivawe devojke, obeawem dvora samotvora, majke
i sestara (Simonovi, 211; Koeqac 1972, 5) u sutini je odmamqivawe u drugi, onaj svet, u kome je kua onaj stalan kamen", majka
zmija ridovkiwa", sestre dve jele zelene", i gde se ne raa edo
ve zmija ridovkiwa". Isto je i u makedonskoj pesmi, gde zmaj mami Kalinu u hleborodnu zemqu", u kojoj se kose tri kosidbe i beru
po dve berbe godiwe, a dovodi je:
V pusti gori visoki,
V pusti gori, Kalino,
V pusti temni peteri.
(Penuliski, 31)

Normalni ivotni tok moe se vaspostaviti magijskim unitewem ili proterivawem zmaja. Terawe ili trovawe zmaja, po pesmama, izvodi se biqem (BNB I, 120, 123, 124, 144, 145, 146, 147,
151; HNP V/1, 11; Miladinovci, 14), mlekom majke i keri svarene
u novom grnetu (Penuliski, 37), spaqivawem (Penuliski, 38),
ili kaewem (BNB I, 149, 150).21
20 Niko, na primer, po verovawu iroko rasprostrawenom kod Srba, ne moe
videti pravu veliinu zmije, izuzev odreena vrsta kowa u odreenim okolnostima
(orevi 1958 I, 107), a, po bugarskom verovawu, kuna zmija koju nije dobro videti,
istovremeno je i sama slepa, dakle nevidqiva i nevidea (Benovska-Sbkova, 38).
21 Pesme u kojima se devojka oteravi ili otrovavi zmaja vraa majci neposredno asociraju na spasovdanske pesme o travoberici" i zmaju, kao i na mit o Per-

17
Jedan broj otmica opevan je i kao zmajevska svadba, po izvesnim
elementima inverzna u odnosu na qudsku. Recimo, darovi za svatove
i ruho koje devojka sprema bitan su preduslov tradicionalne svadbe.
Nasuprot tome, u makedonskim pesmama javqa se motiv udavae koja:
Nito tkaje, nito ie
Ni tanki dari prilaga
(Penuliski, 34)

ili:
Nito prede, nito t'e,
(Penuliski, 33)

ili, pak, u bugarskoj pesmi (BNB I, 85), tka na Uskrs to je drastino naruavawe osnovnih religijskih normi. Ovo poremeeno ponaawe objawava se u pesmama time to devojci koju qubi zmaj darovi ne trebaju.
Ostupawe od norme artikulie se i u onim pesmama u kojim se
zmajeva svadba, sa utom i bledom nevestom bez darova i blagoslova,
za razliku od qudske koje se zbiva u horizontalnoj ravni, odvija po
vertikali, u prostoru od zemqe do neba:
Ta si digna moma Vela,
Izvie e v siwu nebe
(Penuliski, 33),

ili:
Ta si grabna bela Vela,
Ta a vodi na planina,
Na planina, na viina.
(Penuliski, 34)

ili:
Oni u dvore vlezaa
I si Marika dignaa
(Penuliski, 35)

U timokom kraju u okolini Zajeara zapisane su dve varijante

pesme o devojci Stanaji, koja je zapalila selo i koju zato veaju svatovskim pekirima (vidi: Peikan-Qutanovi 1996). Obe pesme,
i sasvim eliptina kraa varijanta (Koeqac 1972, 15) i dua lirsko epska varijanta (Zlatanovi, 69) izrazito su hermetine. Nisu jasni ni ogreewe, ni kazna koje one opevaju. A opet, nasuprot
ovome, priroda greha kojim je Stanaja zarazila" sebe, a potom i kosefoni i Demetri. Uz to, veina ovih pesama pripada prolenim obrednim pesmama,
pre svega uskrwim.

18
lektiv kojem pripada, u svetu pesme jasna je: i devojka i seqani saglasni su i o krivici i o kazni. Takoe, u obe varijante pesme nagoveteno je da je ovo ogreewe neposredno vezano za tkawe svatovskih pekira, dakle za posao kojim se u tradicionalnoj zajednici
devojka pela na inicijacijskoj lestvici spremnih za brak" (Karanovi ALP, 273). A pojedinac koji odstupa od osnovnih normi kolektiva sudbinski je obeleen i opasan kao mogui izvor opte nesree.
Takva nesrea se u pesmama o Stanaji i desila. U kraoj varijanti kazuje se bez ikakvih objawewa: Stanaja selo zapali" (Koeqac 1972, 15). U duoj varijanti (Zlatanovi, 69) dato je objawewe:
Mlade mome naklale
Na sred selo sedenu,
Na sred selo golemo
Silni vetri duvali
Ogaw selo zapali,

ali takvo da vie ukazuje na centralni, opti znaaj nesree i wen

obim nego to otkriva prirodu Stanajine krivice. Ostaju otvorena
pitawa zato iz mnotva devojaka kmetovi izdvajaju upravo wu, te
zato je ba Stanaja kriva to su silni vetri zapalili selo. I to
toliko kriva da je obese:
Na sred selo golemo
S wojni beli peiri.

Meutim, upravo vihori, ogaw i potresi, kao i viri vetri", koji

tokom tkawa tri puta ponesu pekire, neposredno asociraju na zmaja i wegovu vezu s devojkom.22 Tako se u makedonskoj pesmi direktno
kae:
Ne sa si silni vetrove,
Tuku sa zmejski svatove.
(Penuliski, 35),

a isti motiv o vetru/vihoru koji odnosi devojku javqa se i u bugarskim pesmama:

Svili se silni vetruki,
otzeli sa bla Rada
(BNB , 133)
22 Iza vihora (se) obino krije ili zmaj ili Kaej ili ptica" (Prop, 332).
I u srpskoj bajci zmaj uz pomo vihora otima tri careve keri (SNPrip, str. 66), a
doletawe prosaca zmajeva prate huka, tutwava, lupa, potresawe i quqawe dvora iz temeqa (SNPrip, str. 195). Iz jedne od glava vojvode Balaka (a balaur na vlakom
znai zmaj) ladan vjetar bije" (SNP II; 28). Takoe, u demonolokim predawima, kao
sinonimi se javqaju zmajevit ovek i vetrovwak (Zeevi 1981, 149), a iz tela mrtvog
zmaja moe duvati veliki vetar (SMR, 6263).

19
to se, pak, tie ogwa on je viestruko povezan sa zmajem. Veza
zmaja i ogwa", istie Prop jeste wegova postojana crta". A motiv
obasjavawa i paqewa sela kao posledica dolaska zmaja, javqa se u bugarskim pesmama o zmajevskoj svadbi/otmici devojke (BNB , 133):
Cloto selo ogrlo,
ogrlo, pk ne plavnalo,
Radinata ka plavnala,
Plavnala, pk ne izgorla.
Svili se sa silni vetruki,
otzeli sa bla Rada

Bugarska balada Zmeove vdvigat moma tkaka, koja se pevala na poselima, i neposredno potvruje tumaewe pesama o Stanaji kao pesama o qubavi devojke i zmaja. Zmaj u bugarskoj baladi prebacuje Galini zato to tka darove koji joj za zmajske svatove nisu potrebni:
Galino, lybe, Galino,
Za kogo te tu dari?
Zmeove rizi ne nosat,
Zmeove dari ne darat,
Zmeove svatba ne pravat!

Uprkos Galininom pravdawu da darove tka za mlau sestru, zmaj joj

preti da e, kada zmajevi dou za wu s dvanaest koija, pasti tamna
magla i sa etiri strane poeti da gore weni iroki dvori. To se
i deava, uprkos devojinoj molbi da je majka sakrije od zmaja:
Dode si duma izduma,
Zmeove dvori naplniha,
Cloto dvori plamnalo,
I e sa Galina dignali,
U nebesa zaneli.
(BNB , 131)

U svetlu ovih bugarskih pesama, nesrea koja se deava Stanaji moe se tumaiti kao posledica zmajeve qubomore zbog tkawa darovnih
pekira i sebine strasti koja ga od dobrog" demona kiodavca
pretvara u izvor opasnosti za zajednicu, bez obzira na to tumaimo
li poar koji pali selo kao simboliku sliku sue koja satire seoske useve ili kao istinski poar izazvan zmajevim dolaskom.23
Veza zmaja i ene koja dovodi do raawa zmajevitih junaka,
uzornih predstavnika porodice i zajednice u kojoj se rode, i do unapreewa svake plodnosti qudske, skotske i zemaqske", izvrgava se
23 U Srbiji je bilo rasprostraweno verovawe da zmaj obuzet qubavnim zanosom
moe potpuno zanemariti svoju dunost kiodavca i izazvati pogubnu suu. Da bi
se ova sua okonala, mora se obrednim radwama koje izvodi sama ena ili seqani,
prognati zmaj (Trojanovi 1911, 157158; Prvanovi, 56; Zeevi 1981, 6970).

20
tako u svoju suprotnost u zatvarawe v pusti gori visoki, / v pusti
temni peteri", u raawe zmijskog poroda koji izjeda majino srce
i izazivawe satirue sue. Tako se krug koji, bar uslovno, ocrtavaju
pesme zabavqene odnosom zmaja i svadbe zatvara, opet potvrujui
sutinsku ambivalentnost zmaja, koja, po svoj prilici, proistie
iz wegove prirode medijatora.
SKRAENICE
Arnaudov I Mihail Arnaudov, Blgarsko narodno poetiesko tvorestvo, otbor i harakteristika ot , prvi tom, Nauka i izkustvo, Sofi 1976.
Benovska-Sbkova Milena Benovska-Sbkova, Zmet v blgarski folklor,
Blgarska akademi na naukite Institut za folklor, Sofija 1992.
BV Bosanska vila. List za zabavu, pouku i kwievnost, Sarajevo 18861914.
BNB I Blgarski narodni baladi i Pesni s mitieski i legendarni motivi,
Lilna Bogdanova, Stonka Bodnieva, Nikola Kaufman, Kat Mihalova, Lybomira Parpulova, Svetla Petkova, Stefana Stokova, ast 1, izdatelstvo na Blgarskata akademi na naukite, Sofi 1993.
BNB II Blgarski narodni baladi i pesni s mitieski i legendarni motivi,
Lilna Bogdanova, Stonka Bodnieva, Nikola Kaufman, Kat Mihalova, Lybomira Parpulova, Svetla Petkova, Stefana Stokova, ast 2, izdatelstvo na Blgarskata akademi na naukite, Sofi 1994.
Bovan JP Vladimir Bovan, Narodna kwievnost Srba na Kosovu, Junake pesme, priredio dr , Jedinstvo, Pritina 1980.
Bogdanovi Nedeqko Bogdanovi, Svadbene pesme svrqikog kraja, Etno-kulturoloka radionica, Svrqig b.g.
Brati Dobrila Brati, Gluvo doba. Predstave o noi u narodnoj religiji Srba, Plato, Beograd 1993.
Vasiqevi KOS Miodrag A. Vasiqevi, Jugoslovenski muziki folklor I, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, Prosveta, izdavako preduzee Srbije, Beograd 1950.
Vasiqevi LES Miodrag A. Vasiqevi, Narodne melodije leskovakog kraja,
Muzikoloki institut Srpske akademije nauka, posebna izdawa, kw. 11, Nauno delo, Beograd 1960.
Vasiqevi MAK Miodrag A. Vasiqevi, Jugoslovenski muziki folklor II,
Narodne melodije koje se pevaju u Makedoniji, Prosveta, izdavako preduzee Srbije,
Beograd 1953.
Vasiqevi SAN Miodrag A. Vasiqevi, Narodne melodije iz Sanxaka, Muzikoloki institut Srpske akademije nauka, posebna izdawa, kw. 5, Beograd 1953.
Vasiqevi CG Miodrag A. Vasiqevi, Jugoslovenski muziki folklor III, Narodne melodije koje se pevaju u Crnoj Gori, Prosveta, izdavako preduzee Srbije, Beograd 1953.
Verkovi-Penuliski I Stefan Verkovi, Makedonski narodni pesni, kniga
I, enski pesni, podgotvil i redaktiral Kiril Penuliski, Makedonska kniga, Skopje 1985.
Vienac Vienac uzdarja narodnoga o. Andriji Kai-Mioiu na stolijetni dan
preminutija, u Zadru 1861.
Vukanovi 1975 Tatomir Vukanovi, Srpske narodne lirske pesme, Radniki
univerzitet, Vrawe 1975.
Garowa Slavica Garowa, Narodne pesme slavonske granice, Narodna kwiga,
Beograd 1987.
Gri I Stjepan O. Gri, Narodne pjesme i priawa I, Siwske narodne pjesme i
priawa, sabrao i protumaio , Split 1920.

21
Delorko EP II Olinko Delorko, Narodne epske pjesme II, priredio , Matica hrvatska Zora, Zagreb 1964.
Delorko-Hvar Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara: Prema zapisima
osmorice sabiraa u devetnaestom stoqeu, priredio , akavski sabor, Split
1976.
Dizdar Halid Dizdar, Sevdalinke: izbor iz bosanskohercegovake narodne lirike, sakupio, odabrao i uredio , Izdawe dravne krugovalne postaje, Sarajevo
1944.
Dimitrijevi II Sergije Dimitrijevi, Narodne pesme leskovakog kraja, Leskovaki zbornik, sv. 2, kw. XXVIII, Leskovac 1988.
Dimitrijevi III Sergije Dimitrijevi, Narodne pesme leskovakog kraja, Leskovaki zbornik, sv. 3, kw. XXIX, Leskovac 1989.
orevi Dragutin M. orevi, Narodne pesme iz leskovake oblasti, sakupio , priredio Momilo Zlatanovi, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1990.
orevi 1958 I, II Tih. R. orevi, Priroda u verovawu i predawu naega
naroda, kw I i II, Srpski etnografski zbornik, LXXI i LXXII, Nauno delo, izdavaka ustanova Srpske akademije nauka, Beograd 1958.
orevi 1990 Tihomir R. orevi, Deca u verovawima i obiajima naeg
naroda, Idea Prosveta, Beograd Ni 1990.
orevi V. 1931 Vladimir R. orevi, Srpske narodne melodije (predratna
Srbija), skupio , Beograd 1931.
ER Gerhard Gezeman, Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama, izdao prof. univer. u Pragu, Beograd Sr. Karlovci 1925.
Zeevi 1969 Slobodan Zeevi, Zmaj u narodnom verovawu severoistone Srbije sa slovenskim i balkanskim paralelama, Makedonski folklor, Prv meunaroden
simpozium za balkanskiot folklor, Ohrid, 7. i 8. juli 1969. godina (Materijali),
Makedonski folklor, Spisanie na institut za folklor, god. II, br. 34, Skopje 1969,
str. 361368.
Zeevi 1978 Slobodan Zeevi, Narodna verovawa u okolini Zajeara, Glasnik etnografskog muzeja, kw. 42, Zajear i okolina, Beograd 1978.
Zeevi 1981 Slobodan Zeevi, Mitska bia srpskih predawa, Vuk Karaxi" Etnografski muzej, Beograd 1981.
Zlatanovi Momilo Zlatanovi, Lirske narodne pesme iz june i istone
Srbije. Izbor, Narodna kwiga, Beograd 1982.
Istarske Istarske narodne pjesme, izdala Istarska kwievna zadruga, Opatija 1924.
Ivanov Toporov 1974 Vaeslav Vsevolodovi Ivanov Vladimir Nikolaevi Toporov, Issledovani v oblasti slavnskih drevnoste. Leksieskie i frazeologieskie vopros rekonstrukcii tekstov, Akademi nauk SSSR, Institut slavnovedeni i balkanistiki, Izdatelstvo Nauka", Moskva 1974.
Ivanov Vjeeslav V. Ivanov, Zmaj ili krilata zmija, s ruskog prevela Qiqana ijakovi, Gradac. asopis za kwievnost, umetnost i kulturu, god. 1314, novembar-decembar 1986, januar april 1987, str. 8386.
Jankovi D. Danica S. Jankovi, Dramski elementi u naim narodnim orskim
igrama i narodna orska igra kao dramski elemenat narodnih obiaja, pretampano iz
Glasnika Etnografskog muzeja u Beogradu, kw. XV, tampa Dravna tamparija Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1940.
Jankovi Q. Jankovi D. Qubica i Danica S. Jankovi, Prilog prouavawu
ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji, SAN, posebna izdawa, kw. CCLXXI, Etnografski institut, kw. 8, Nauno delo, Beograd 1957.
strebov I. S. strebov, Obai i pesni tureckih Serbov (v Prizrene.
Ipeke, Morave i Dibre), Iz putevh zapisok, S. Petersburg 1886.
Jovanovi Bojan Jovanovi, Magija srpskih obreda. Magija srpskih obreda u
ivotnom ciklusu pojedinca. Raawe, svadba i smrt kao rituali prelaza u tradicionalnoj kulturi Srba, Svetovi, Novi Sad 1995.

22
Juki Marti 1858 Ivan Frawo Juki Bawoluanin i Qubomir Hercegovac (fr. Gr. Marti), Narodne piesme bosanske i hercegovake, svezak pervi, piesme junake, izdao o. Filip Kuni Kuprjeanin, u Osieku 1858.
Karanovi ALP Zoja Karanovi, Antologija srpske lirske usmene poezije, priredila , Svetovi, Novi Sad 1996.
Karanovi Matica Zoja Karanovi, Narodne pesme u Matici, Matica srpska Institut za kwievnost i umetnost, Novi Sad Beograd 1999.
Kaikovi Nikola T. Kaikovi, Narodne pjesme, iz zbirke , Svjetlost, Sarajevo 1951.
Klai Bratoqub Klai, Rjenik stranih rijei. Tuice i posuenice, priredio
eqko Klai, Nakladni zavod MH, Zagreb 1990.
Kneevi Srebrica Kneevi, Lik zmije u narodnoj umetnosti i tradiciji
Jugoslovena (sa osvrtom na isti motiv kod drugih naroda), Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, kw. 2223, 1960.
Koeqac 1972 Qubia Rajkovi Koeqac, Dvori samotvorni. Narodne umotvorine sa Sredweg Timoka, Biblioteka asopisa Razvitak", Zajear 1972.
Koeqac 1978 Qubia Rajkovi Koeqac, Zdravac miriqavac. Narodne pesme i bajalice iz Timoke krajine, sakupio , Grafiko-izdavako preduzee
Zajear", Zajear 1978.
Kosti Slavko Kosti, Maleevski narodni pesni, zbirka na , Institut
za makedonski jezik, Skopje 1959.
Kuki Nikola Stankov Kuki, Srpske narodne umotvorine iz raznih srpskih
krajeva, pribiqeio i izdao , Srpska tamparija, u Zagrebu 1898.
Li Edmund Li, Kultura i komunikacija. Logika povezivawa simbola. Uvod u
primenu strukturalistike analize u socijalnoj antropologiji, preveo s engleskog Boris Hlebc, Prosveta, Beograd 1983.
Miladinovci Brat Miladinovci Dimitri i Konstantin, Blgarski narodni pesni, sobrani od , i izdani od Konstantina, Zagreb 1861. (Navedeno po:
Miladinovci. Zbornik 18611961, Koo Racin, Skopje 1961.)
Mileusni Garowa Slavica Garowa Radovanac, Srpske narodne pjesme iz
okoline Pakraca i Poege u zapisima Sime D. Mileusnia, priredila , SKD
Prosvjeta", Zagreb 1998.
Orahovac Sait Orahovac, Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine,
prikupio, izbor i redakciju izvrio , Svjetlost, Sarajevo 1968.
Pausanija Pausanija, Opis Helade, tom 1, kw. IV, prevela Qiqana Vulievi, tom 2, kw. VIX, prevela Zora orevi, predgovor i anotacije napisala Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi, Matica srpska, Novi Sad 1994.
Pavievi Miun M. Pavievi, enske narodne pjesme iz Crne Gore, sa studijama univ. prof. dra. Dim. urovia i Bogdana Jajakovca, Etnografski muzej u Zagrebu, tampa Dravne tamparije Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1938.
Penuliski 1968 Kiril Penuliski, Obredni i mitoloki pesni, izbor i
redakcija , Makedonska kniga, Skopje 1968.
Penuliski Kiril Penuliski, Makedonski narodni baladi, Makedonska
kniga, Skopje 1983.
Petranovi I Bogoqub Petranovi, Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine. Lirske, sakupio , kwiga prva, predgovor (Bogoqub Petranovi kao sakupqa
narodnih pjesama) Novak Kilibarda, Svjetlost, Sarajevo 1989.
Peikan-Qutanovi 1996 Qiqana Peikan-Qutanovi, Pesma o devojci
koja je zapalila selo u svetlu verovawa o zmaju kiodavcu, Mit. Zbornik radova, Filozofski fakultet, Novi Sad 1996, str. 699706.
Plutarh Plutarh, Atinski dravnici. Izbor iz uporednih ivotopisa, preveo, anotacije napisao Milo uri, Prosveta, Beograd 1950.
Poznanovi Radoslav Rade Poznanovi, Tradicionalno usmeno narodno
stvaralatvo uikog kraja, Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 1988.
Prvanovi Svetislav Prvanovi, Nae stare praznoverice i obiaji, Razvitak 1961, br. 6, str. 5455.

23
Prop Vladimir Jakovqevi Prop, Historijski korijeni bajke, prevela Vida
Flaker, Svjetlost, Sarajevo 1990.
Radenkovi Qubinko Radenkovi, Narodna bajawa kod Junih Slovena, Prosveta Balkanoloki institut SANU, Beograd 1996.
Radenkovi 1996 Qubinko Radenkovi, Simbolika sveta u narodnoj magiji Junih Slovena, Prosveta Balkanoloki institut SANU, Ni Beograd 1996.
Razvitak Razvitak, asopis za drutvena pitawa, izlazi u Zajearu od 1961.
Rajkovi ore Rajkovi, Srpske narodne pesme (enske), veinom ih u Slavoniji skupio , Matica srpska, u Novom Sadu 1869.
Rovinski Pavel Apolonovi Rovinski, Crna Gora u prolosti i sadawosti, tom III, Etnografija kwievnost i jezik, prevela Vidosava Stojanovi, redaktor prevoda dr Aleksandar Terzi, Centralna narodna biblioteka ura Crnojevi" Izdavaki centar Cetiwe Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sr.
Karlovci Cetiwe Novi Sad 1994.
Simonovi Dragoqub Simonovi, Narodne pesme iz istone i june Srbije,
Etnoantropoloki problemi, kw. III, Odeqewe za etnologiju Filozofskog fakulteta,
Beograd 1988.
SMR S. Kulii P. . Petrovi N. Panteli, Srpski mitoloki renik, Nolit, Beograd 1970.
SNP I Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao
, Kwiga prva u kojoj su razline enske pjesme, tamparija jermenskog manastira, Be 1841. (Navedeno po: Sabrana dela Vuka Karaxia, kwiga etvrta, priredio
Vladan Nedi, Prosveta, Beograd 1975.)
SNP II Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao , Kwiga druga u kojoj su pjesme junake najstarije, u Beu, u tampariji jermenskoga manastira, 1845 (Navedeno po: Sabrana dela Vuka Karaxia, kwiga peta,
priredila Radmila Pei, Prosveta, Beograd 1988.)
SNP V Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao , Kwiga peta u kojoj su razline enske pjesme, priredio Qub. Stojanovi,
Dravno izdawe, Biograd 1898.
SNP VII Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao , Kwiga sedma u kojoj su pjesme junake sredwijeh vremena, predgovor napisao
i priredio Qub. Stojanovi, Drugo dravno izdawe, Beograd 1935.
SNPr II Srpske narodne pjesme iz neobjavqenih rukopisa Vuka Stef. Karaxia,
kwiga druga, Pjesme junake najstarije, za tampu priredili ivomir Mladenovi i
Vladan Nedi, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1974.
SNPr III Srpske narodne pjesme iz neobjavqenih rukopisa Vuka Stef. Karaxia, kwiga trea, Pjesme junake sredwijeh vremena, za tampu priredili ivomir
Mladenovi i Vladan Nedi, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1974.
SNPrip Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne pripovjetke, Be 1853. (Navedeno po: Sabrana dela Vuka Karaxia, kwiga trea, priredio Miroslav Panti, Prosveta, Beograd 1988.)
Svetonije Trankvil Gaj Svetonije, Dvanaest rimskih careva, preveo i propratnu grau napisao Stjepan Hosu, Naprijed, Zagreb 1978.
Stojkovi Sreten J. Stojkovi, Kraqevi Marko: zbirka 220 pesama i 90 pripovedaka narodnih, pokupqenih iz svih krajeva srpskih i ostalih jugoslovenskih zemaqa,
probrao i sredio , Drutvo svetog Save, Zadubina Lenke Beqanice, Novi
Sad 1922.
Trojanovi Sima Trojanovi, Glavni srpski rtveni obiaji, Srpski etnografski zbornik, kw. XVII, Beograd 1911.
Filostrat Flavije Filostrat, ivotopis Apolonija iz Tijane, s grkog prevela elica Milovanovi, str. 109173, u kwizi: Povesti iz antike kwievnosti,
ivoti putevi podvizi vojne, izabrao, priredio, predgovor (O romanima i povestima iz antike kwievnosti) i beleke i objawewa napisao Miron Flaar,
Srpska kwievna zadruga, Beograd 1986.

24
HNP I/1 Hrvatske narodne pjesme, odio prvi, Junake pjesme, kwiga prva, uredili dr Ivan Broz i dr Stjepan Bosanac, skupila i izdala Matica hrvatska, Zagreb
1896.
HNP V/1 Hrvatske narodne pjesme, kwiga peta, odio drugi, enske pjesme,
sveska prva, Romance i balade, uredio dr Nikola Andri, skupila i izdala Matica
hrvatska, Zagreb 1909.
HNP VII/3 Hrvatske narodne pjesme, kwiga sedma, Qubavne pjesme, odio drugi
/ sveska trea, uredio dr Nikola Andri, Matica hrvatska, Zagreb 1929.
Xogovi Alija Xogovi, Narodne lirske pesme Metohije, Jedinstvo, Pritina 1979.
auli II Novica auli, Srpske narodne pjesme, iz zbirke narodnih pjesama , kw. I, sv. 2, Beograd 1926.
auli III Novica auli, Srpske narodne pjesme, iz zbirke narodnih pjesama , kw. I, sv. 3, Beograd 1927.
auli IV Novica auli, Srpske narodne pesme, iz zbirke narodnih pesama , kw. I, sv. 4, Beograd 1936.
auli V Novica auli, Srpske narodne pjesme, Kosovo, kw. I, sv. V, iz
zbirke narodnih pjesama , Beograd b.g.

Lilna Peikan-Lytanovi
ZME I SVADBA V USTNO POZII YNH SLAVN
Rezyme
V rabote izuaets bolgarska, makedonska, serbska, horvatska i musulmanska ustna pozi razlinh anrov lirieskie (svadebne, mifologieskie,
obrdove, poslannieskie), liro-pieskie, a take i pieskie povestvovatelne
pesni, v kotorh zme stavits v svz so svadebnm obrdom i na osnovanii kotorh mono sdelat nekotore obie, dl ynoslavnsko territorii destvitelne vvod o prirode i genezise danno svzi.
Potieski material, a take i demonologieskie predani i tradicionno-obrdov kontekst dayt isklyitelno protivoreivuy kartinu uasti zme v
svadbe, vosprinimaemo v kaestve obrda perehoda. to uastie moet bt poloitelnm: zme kak mediator pomogaet nadeno pereti prostranstvo medu domami nevest i eniha, perenos devuku i ee pridanoe, i, krome togo, zme neposredstvenno ili oposredovanno (pogloa rbu zlatokrluy" ili vpiva vodu, v kotoro ona bla) sposobstvuet rodeniy silnogo kak zme muskogo potomstva, bogatr plamennogo serdca". Odnako pesni i predani opisvayt i vpolne vozmonuy otricatelnuy rol zme v svadbe: on iz-za sobstvenno pohoti ili iz-za kakogo-libo sogreeni lyde pohiaet devuku v gore ili preptstvuet ee vhodu zamu. Lybovna svz so zmeem ugroaet enine, a take i kollektivu, kotoromu
ona prinadleit, tak kak tim naruaets plodorodie eloveka, a zme, uvleenn
lybovy, perestaet vpolnt svoy osnovnuy funkciy daritel dod i zaitnika
ot gradobiti.