PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U

KOLU
Predavanje br.1



2006/07.
.
85

( 62/03, 64/03, 58/04
62/04)


.


,

, .


.
89.

,
,
.


,
,
,
,
,

.





.

,
,
.

( )


,

.
-
.




, ,



.


,
,
,


.




,
. 20
,

(. 12).



.


-

,


.


.




,
,


,
,


.



,

26.

,


.


: ,

.

,

.

- 5.




,


.


, 5,
,
.




30
.

(4
),
20
.





. 125.

.
,

,
(40 ).

(. 142, 1).
89.
,
.

 POLAZITA PROGRAMA VASPITNO

OBRAZOVNOG RADA
CILJ PREDKOLSKOG VASPITANJA I
OBRAZOVANJA
SFERE RAZVOJA, VASPITANJA I UENJA
PREDKOLSKOG DETETA
INOVIRANA KONCEPCIJA VRTIA

 POLAZITA PROGRAMA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Priprema dece za kolu
tema aktuelna za :
Teoretiare razvojne psihologije
Predkolske pedagoge
Praktiare: vaspitae, uitelje, pedagoge i psihologe;
Dete ili uenika - sa stanovita kontinuiteta njegovog razvoja
Za vrtie sagledavanje mogunosti da se unutar
pojedinanih projekata razvije razliitost u izboru sadraja i
oblika rada sa decom predkolskog uzrasta

ASPEKTI RAZVOJA DETETA PUTEM POJEDINANIH PROJEKATA

Socio- emocionalni razvoj s posebnim akcentom na
podsticanje dejeg samopotovanja
Razvoj govora, govornog stvaralatva i komunikacije
Uvoenje deteta u svet slova i pisanu re
Otkrivanje fizike stvarnosti ( istraivake igre )
Matematiki pojmovi
Razvoj kreativnosti
Saradnja sa porodicom i lokalnom zajednicom u cilju
stvaranja vrtia po meri deteta

CILJEVI PRIMENE PPP PUTEM PROJEKATA

Permanentno osavremenjavanje vaspitno obrazovnog rada

sa predkolskom decom
Naputanje skolarizacije ( drilovi u pisanju, itanju )
Usaglaavanje i postizanje jedinstvenih stavova vaspitaa i
roditelja u primeni pravilnih postupaka i naina rada na
pripremi dece za polazak u kolu
Znaaj korienja ivotnih situacija u kojima odrasta dete i
igre kao posebnog oblika uenja pripremanja dece za
polazak u kolu

SAVREMENA OBRAZOVNA INTERVENCIJA PPP- a

Bazirana na :
Savremenim praktinim i teorijskim dostignuima
predkolske pedagogije i psihologije
Novih shvatanja o uenju kao procesu izgraivanja znanja
putem aktivnih metoda
Shvatanja igre kao posebnog oblika uenja
Razvojnih programa koji nisu unapred dati,ve se stvaraju u
procesu vaspitno obrazovnog rada sa decom i roditeljima,
tzv. Programi po meri deteta
Moguih orijentacionih programskih ciljeva vaspitnoobrazovnog rada, a na osnovu saznanja ta moe predkolsko
dete na uzrastu 5, 5 do 6,5 godina

 Novim shvatanjima o detetu kao aktivnom , interaktivnom i

kreativnom biu
Iskustvima u primeni Osnova programa u republici Srbiji kao i
iskustvima drugih zemalja
Programima predkolskog vaspitanja i obrazovanja
izgraenim na takvim pretpostavkama i iskustvima koji su
koncentrisani oko tri osnovna tematska okvira:
JA I SVET ( oko procesa upoznavanja okolnog fizikog sveta )
putem aktivne konstrukcije znanja o tom svetu, od strane
deteta
JA I DRUGI (oko procesa izgradnje socijalnih saznanja dece
kroz proces dvosmerne dinamike interakcije u kojoj je dete
aktivan partner )
KO SAM JA ( proces upoznavanja samog sebe i razvoja
samopotovanja deteta putem aktivne razmene sa fizikim i
socijalnim okruenjem u kome dete ivi, raste i razvija se )

POLAZITA PROGRAMA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

CILJEVI I ZADACI POSTAVLJENI NA OSNOVU:

VREDNOSTI HUMANISTIKE ORIJENTACIJE U VASPITANJU
PRINCIPA OTVORENOG SISTEMA UNUTAR KOGA POSTOJE:

PROMENE U FILOZOFIJI VASPITAA

NOVI DUH SLOBODE U PREDKOLSKIM USTANOVAMA
OTVORENOST PREMA PROMENAMA
OTVORENOST USTANOVE PREMA UNUTRA I PREMA SPOLJA
REDEFINISANJE CILJEVA , OBLIKA I METODA VASPITNOOBRAZOVNOG PROGRAMA

CILJ PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA KAO

POLAZITE PROGRAMA
DOPRINOS CELOVITOM RAZVOJU DETETA PREDKOLSKOG
UZRASTA TAKO TO E MU PRUITI USLOVE I PODSTICAJE DA
RAZVIJA SVE SVOJE SPOSOBNOSTI I SVOJSTVA LINOSTI
OPTIMALNI FIZIKI, SOCIJALNI, EMOCIONALNI,
INTELEKTUALNI I MORALNI RAZVOJ
PROIRIVANJE SOPSTVENIH ISKUSTAVA, IZGRAIVANJE
SAZNANJA O SEBI, O DRUGIM LJUDIMA I SVETU

SFERE RAZVOJA, VASPITANJA I UENJA PREDKOLSKOG

DETETA

UPOZNAJEMO
SEBE

JA

Moje telo
Moje emocije
Moje potrebe
Moje elje
Moje obaveze
Moje sposobnosti
Moje moi
Moja ula
Moji ukusi
Moje misli
Moja mata
Moji talenti

OTKRITI SEBE

ODGOVORITI
NA SVOJE
POTREBE

UPOZNAJEMO
DRUGE

JA I
DRUGI

PORODICA
VRTI
MOJ GRAD
ODRASLI I
NJIHOVA
ZANIMANJA
MORALNE
NORME
PRAVILA
PONAANJA
TUE POTREBE
KOMUNIKACIJA
SARADNJA I
KOOPERACIJA

POSTATI
SVESTAN
DRUTVENIH I
KULTURNIH
VREDNOSTI
OSPOSOBITI SE
ZA ODNOSE SA
DRUGIMA

STUPAMO U
KONTAKT S
OKOLINOM
JA I SVET oko
mene

ivi i neivi svet

Otkrivanje i
upoznavanje
svojstava i oblika
predmeta i
pojava:
oPrirodnih
oToplotnih
oMehanikih
oSvetlosnih
oZvunih
oFizikih
oHemijskih
oMeteorolokih
oGeografski
pojmovi
oEkologija
oSaobraaj

USVOJITI
ZNAAJNE
INFORMACIJE
OSPOSOBITI SE
ZA
DEJSTVOVANJE
NA ONO TO
NAS OKRUUJE

INOVIRANA KONCEPCIJA VRTIA

OTVORENOST VRTIA PREMA UNUTRA I SPOLJA
VRTI KONCIPIRAN KAO DEO IRE DRUTVENE SREDINE, A NE
KAO NJEN IZOLOVANI ELEMENT
ORIJENTACIJA NA DETE:
SHVATANJA O DETETU
SHVATANJA O IGRI
SHVATANJA O UENJU
AKTIVNE METODE
OBLICI RADA
PROSTOR U FUNKCIJI UENJA DETETA
ATMOSFERA
UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE
PODSETNIK ZA PRAENJE ULOGA DECE U TOKU AKTIVNOSTI

 ATMOSFERA
UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE
PODSETNIK ZA PRAENJE ULOGA DECE U TOKU AKTIVNOSTI
RITAM IVLJENJA DECE
UKLJUIVANJE RODITELJA I LOKALNE ZAJEDNICE
PROGRAMIRANJE
EVALUACIJA
ULOGE VASPITAA

SHVATANJA O DETETU
DETE JE AKTIVNO BIE

Inicijativno u spontanim istraivakim aktivnostima

Eksplorativnim ponaanjima
Aktivno u igri
Ima potrebu da bude ono to jeste, da raste i da se razvija
Dete je vrednost samo po sebi
Nosi pozitivne razvojne potencijale
Samo je inilac sopstvenog razvoja, socijalizacija i vaspitanja

 DETE JE INTERAKTIVNO BIE

Aktivan partner u socijalnim interakcijama
Socijalno bie za ije formiranje su neophodni SOCIJALNA
SREDINA I SOCIJALNA INTERAKCIJA I KULTURA
Interakcija deteta ima razliite oblike:
Saradnja kroz zajednike oblike
Komplementarno delovanje, opoziciju
Konflikte i partnerstvo

 DETE JE KREATIVNO BIE

Kreira sopstvena znanja sticanjem iskustva u interakcijama sa

svetom koji ga okruuje
Igre stvaranja podstiu deju fantaziju
Omoguavaju svesnu ili nesvesnu projekciju vlastitog
problema i isprobavanje razliitih mogunosti tog problema

SHVATANJA O IGRI

ZA DETE JE IGRA :
Nain izraavanja i specifian oblik uenja
Prva manifestacija sposobnosti deteta da sopstveno iskustvo
pretvori u neto zamiljeno i da svoju svest upotrebi na nov,
jedinstven, stvaralaki nain
Odnosi se na one delove stvarnosti koji su od najveeg
interesa za dete
Ima sopstvenu motivaciju, omoguava slobodan izbor i
odluku, a istovremeno zahteva od deteta da se povinuje
pravilima igranja
Za slobodnu i spontanu igru dete treba da ima dovoljno
doivljaja, iskustva, znanja, dobrih indirektnih uzora, vreme ,
prostor, materijale i priliku da nae partnera za igru

Igru karakteriu:

Dobrovoljnost
Sloboda
Spontanost
Imaginativnost
Izraajnost
Divergentnost
Zadovoljstvo
Autotalinost ( svrha je u njoj samoj , vana je samo delatnost
igranja a ne njeni rezultata )

SHVATANJA O UENJU

Dete ima uroenu motivaciju da ui i saznaje

Ima potrebu da razume sebe i svet oko sebe
Ui kada za to ima lini razlog i kada ono to ui za njega ima
znaenje
Uenje je proces izgraivaja, konstruisanja znanja putem
aktivnih metoda : posmatranjem, istraivanjem,
eksperimentisanjem, manipulisanjem, igranjem uloga,
uporeivanjem, reavanjem problema, interakcijom i
kooperacijom
Bie spremno da ui ako ima mogunost da deluje, misli i
izraava se u skladu sa svojim trenutnim moima, ako je
prihvaeno i uvaeno

Svako dete ui i razvija se sopstvenim tempom

Uenje deteta treba da bude spontano i nenametljivo
Potrebno je permanentno oslukivati ta dete eli i nauiti
slediti njegova interesovanja, potrebe i trenutne psiho- fizike
moi

AKTIVNE METODE UENJA

Posmatranje, istraivanje, manipulisanje, eksperimentisanje,
uporeivanje, postavljanje hipoteza, putem otkria,
stvaralakog uenja i sloenijih aktivnosti prilagoenih detetu,
kroz interaktivno i kooperativno uenje, kroz interakciju i
komunikaciju na relacijama dete dete i dete - odrasli

OBLICI RADA

INDIVIDUALIZACIJA VASPITNOG PROCESA

razvijanje autonomije
socio emocionalne kompetencije
kompetencije u sposobnosti opaanja, miljenja i sticanja
znanja
Sve navedeno upuuje na dominirajue oblike rada- rad u
malim grupama, individualni, rad u paru i frontalni oblik

PROSTOR U FUNKCIJI UENJA DETETA

Prostor struktuiran kao otvoren zbog mogunosti meusobne
interakcije i komunikacije meu decom i odraslima
Fleksibilan, podsticajani individualizovan
Formiran kroz Centre interesovanja
Radionice
Igraonice
Obogaeni prostori pregradama, prostirkama , jastuiima,
laganim daticama, kutijama razliitih veliina, klupicama,
pozornicom lutaka, ogledalima
Oprema fleksibilna, pokretljiva, didaktiki materijal sav na
dohvat ruke deci

ATMOSFERA
Optu atmosferu u grupi treba procenjivati sa aspekta
stepena emocionalne ivahnosti deteta
Radosna, konfliktna ili neutralna
Adekvatna je pozitivna socio- emocionalna klima
Topla emocionalna atmosfera uzajamnog prihvaanja
Razumevanja
Potovanja i uvaavanja
Partnerski odnos na relaciji dete vaspita

UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE

Otvaramo sebi prostor da pomou sadraja koji su deci bliski i
zanimljivi podstiemo i usmeravamo njihov dalji rast i razvoj
Deca lake prihvataju sve uticaje iz socijalne i prirodne
sredine ako su im prezentovani na njima prihvatljiv nain
Deija interesovanja nisu data po sebi, ne nastaju samostalno
ve su odreena uticajima koje dete prima iz svog okruenja
Potrebna je bogata i stimulativna, bliskou i toplinom
proeta sredina
to je vei opseg aktivnosti u kojima dete uestvuje to je
VEA MOGUNOST DA SE RAZVIJU TRAJNIJA I DUBLJA
INTERESOVANJA

PODSETNIK ZA PRAENJE- POSMATRANJE PONAANJA

DECE U TOKU IGARA I AKTIVNOSTI

INICIJATIVA ija je ?
DONOENJE ODLUKA ko ih donosi ?
PSIHOLOKI SADRAJ AKTIVNOSTI koje sposobnosti se
angauju, da li su kreativne ili reproduktivne?
PEDAGOKI SADRAJ AKTIVNOSTI koji tip aktivnosti deca
upranjavaju?
SAMOSTALNOST DECE TOKOM AKTIVNOSTI
MEUSOBNI ODNOSI DECE TOKOM AKTIVNOSTI
ULOGE KOJE POJEDINA DECA IMAJU U AKTIVNOSTIMAinicijator, voa, organizator, izvrilac,konstruktivni
saradnik,kritiar,apstinent,ruilac
PRODUKTI AKTIVNOSTI I OPTA ATMOSFERA U GRUPI

UKLJUIVANJE RODITELJA I LOKALNE ZAJEDNICE

U osnovi je PARTNERSKI ODNOS u kome su RODITELJI :

Volonteri (povremeno ukljuivanje )

Izvori ( znanja, novih iskustava, inicijativa )
Inovatori ( ureuju, kreiraju prostor, materijale, centre )
Posmatrai ( prate i analiziraju aktivnosti )
Koordinatori za ukljuivanje drugih roditelja
Organizatori poseta svom radnom mestu
Aktivni uesnici u pripremanju proslava u dejem vrtiu

PROGRAMIRANJE

Interaktivno, sukcesivno, razvojno susretljivo

U saglasnosti sa akterima vaspitno obrazovnog procesa
CIKLUS je : posmatranje programiranje akcija evaluacija
Program je koherentan skup ideja dece, vaspitaa i roditelja,
logino proistekao iz unutranje motivacije dece u grupi i
njihove ivotne sredine
MERA STVARI su :
Dete, njegova interesovanja, potrebe, ivotne situacije, ivotni
problemi,vaspita i njegovo umee, roditelji, kulturna sredina i
koncepcija zvaninog programa

EVALUACIJA

Vaspita - kao kreator programa vaspitno obrazovnog rada i

istraiva sopstvene prakse planira ukupni rad i vaspitnu
sredinu polazei od posmatranja i razumevanja dece u
posebnim uslovima; deluje u skladu sa tim planom,
programom i procenjuje njegove efekte i valjanost ( evaluacija
).
EVALUACIJA SAMOKRITIKI OSVRT koji se odnosi naprocenu
programa, uloge vaspitaa, uloge i aktivnosti dece, povratne
reakcije dece.

 U procenjivanju programa vaspita analizira da li je

deklarisani program pretoen u konkretne korake- odnosno
da li je operacionalizovan ( ega ima a ega nema u
konkretnom programu od onoga to je deklarisano )
Analizira uloge vaspitaa koje su dominirale a koje su
odsustvovale
Istie uloge dece u toku aktivnosti
Feed back povratne reakcije dece, ta prihvataju, ta ne
OBLICI EVALUACIJE
Samoevaluacija
Formativna u toku aktivnosti
Sumativna po zavretku aktivnosti

ULOGE VASPITAA

VASPITA NAJVIE VASPITAVA ONIM TO JESTE KAO LINOST

I ONIM TO UME DA RADI
KREATOR
ISTRAIVA
PRAKTIAR
Emocionalni partner
Partner u pedagokoj interakciji
Organizator aktivnosti dece
Model ( obrazac ) ponaanja
Regulator odnosa u deijoj grupi
Izvor znanja i iskustava
KRITIAR SOPSTVENE PRAKSE

VASPITA OLAKAVA PROCES STICANJA ZNANJA

Vodi i stimulie decu za uenje i stvara za njih sigurno
okruenje
Paljivo opservira interakciju dece sa materijalima
Priprema aktivnosti u skladu sa mogunostima dece
Stvara problemske situacije sa ciljem da se deca oprobaju u
samostalnom reavanju problema
Sa decom analizira tane i pogrene zakljuke
Radije e rei da ne zna nego dati pogrenu informaciju
Partner u igri sa detetom
Kad proceni da deca nemaju vie sopstvenih ideja, paljivo
bira direkciju i uputstva
Mora da oseti kad se treba povui kako bi omoguio deci da
usmeravaju sopstveno uenje