BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I

MATURSKI RAD.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM
WWW.DIPLOMSKIRAD.COM
WWW.MATURSKIRAD.COM
NA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA
POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA
MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI
ODGOVARA.
U
NAOJ
BAZI
SE
NALAZE
GOTOVI
SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOETE SKINUTI

I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U

BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU
MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI
DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE
DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI
REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKIRAD.COM

SADRAJ
Strana
______________________________________________________________

1. Uvod

2. Pojam menadmenta

3. Menadment trgovine

3.1.Menadment trgovine kroz istoriju

3.1.1.Klice menadmenta trgovine u praistoriji

3.1.2.Menadment trgovine u robovlasnitvu

3.1.3.Menadment trgovine u feudalizmu

3.1.4.Menadment trgovine u kapitalizmu

3.2.Savremeni menadment trgovine

3.2.1.Pojam i odredjenje menadmenta u trgovini

3.2.2.Trgovinski menadment kao nauka

3.2.3.Trgovinski menadment kao vetina

3.2.4.Trgovinski menadment kao teorija

10

3.2.5.Trgovinski menadment kao praksa

10

3.3.Karakteristike trgovinskog menadmenta

10

3.4.Vrste trgovinskog menadmenta

12

3.5. Organizacija u trgovinskom menadmentu

13

3.6.Motivacija

14

4. Zakljuak

15

5. Literatura

16

1. Uvod
Menadment se kod nas prevodi kao rukovodjenje i upravljanje. Proces
menadmenta je veoma kompleksan. Ciljevi menadmenta su zadovoljenje
ljudskih potreba kroz razliite delatnosti, kroz organizaciju, motivaciju,
unapredjenje, obrazovanje tj. upravljanjem i rukovodjenjem.
Menadment , pored navedenog, obuhvata i proces planiranja , izvravanja
i kontrole. Iz toga proizilazi da je menadment multidisciplinarna vetina.
Uspean menadment optimalno i efikasno koristi resurse , materijal, ljude
, maine i tehnologiju radi postizanja kvaliteta i maksimalne
produktivnosti.
U poetku su preduzeima upravljali iskljuivo vlasnici preduzea koji su
bili i preduzetnici. Danas preduzeima upravlja menaderski sloj ljudi koji
je nastao u kasnijem periodu razvoja industrijskog drutva.
Menaderske aktivnosti su one koje produkuju ciljeve organizacije na
osnovu raspoloivih resursa ljudi, materijala, tehnike...
Menaderi pretvaraju ciljeve u aktivnosti, upravljaju izvravanjem
operacija i kontroliu opsege i granice u okviru kojih se ciljevi ostvaruju.
Menadment se, prema tome, odnosi na primenu metoda, strategiju i
taktike upravljanja preduzeem.
Menadment je nezavisan od vlasnitva, poloaja ili moi. To je funkcija,
zadatak, proces koji treba realizovati a menaderi su profesionalci koji
menadment sprovode u praksu.

Najvaniji resurs je ovek. Iako e se tehnika sve vie unapredjivati , ljudi

e biti sve znaajniji i sve vie e se zahtevati kooperativnost, a naputae
se hijerarhijski modeli upravljanja, gde je pravo jednih da naredjuju a
obaveza drugih da ta naredjenja izvravaju.

2. POJAM MENADMENTA
Menadment ( MANAGEMENT ) je re engleskog porekla i kod nas se
objanjava pojmom upravljanja i rukovodjenja. Osim kao nauka o
rukovodjenju i upravljanju , menadment se moe definisati i kao uspeno
vodjenje ideje prema cilju.
Pojam menadmenta se moe shvatiti kao proces, kao nauka i kao
aktivnost ljudi.
Postoji nekoliko teorija menadmenta i to su:
- klasina ( nauno upravljanje ) tvorac F. Tejlor
- kvantitativna
- bihejvioristika ( odnosi medju ljudima ).
Menadment se moe podeliti po vie osnova a neke od tih su:
- po delatnosti i
- po funkcijama.
Po delatnosti menadment se deli na :
-strategijski i
-operativni.
Po funkcijama, menadment se deli na:
- planiranje
- organizovanje
5

- rukovodjenje
- kadrovska politika i
- kontrola.
Sutina strategijskog menadmenta je da se odnosi na upravljanje i
obuhvata: viziju, misiju,ciljeve i strategiju.
Operativni menadment proizilazi iz strategijskog i odnosi se na
rukovodjenje i obuhvata ostale funkcije: planiranje, organizovanje,
rukovodjenje, kadrovsku politiku i kontrolu.

3. MENADMENT TRGOVINE
Vetina menadmenta javila se jo pre nekoliko hiljada godina kod Starih
Egipana prilikom izgradnje piramida, kod izgradnje Kineskog zida... Jo
tada primenjivane su funkcije menadmenta kao to su planiranje,
organizacija posla, izvrenje odluka i kontrola.
Za vreme Drugog svetskog rata, amerika proizvodnja skrenula je panju
na menadment i od tada on poinje da se izuava i poinje verovanje u
menadment kao vetinu. I menadment u trgovini imao je svoje etape
razvoja.
3.1.

MENADMENT TRGOVINE KROZ ISTORIJU

3.1.1. Klice menadmenta trgovine u praistoriji

Za praistoriju karakteristina je zajednika svojima i raspodela se vri po
principu ravnopravnosti. Dobra su se sticala sakupljanjem plodova za to
su bili zaduene ene i starci, i lovom koji su obavljali mukarci. Razmena
je bila primitivna. Pronalaskom ilovae i pojavom grnarije, stvorena je
6

mogunost za izgradnju sela i naselja, a kasnije gradova i drava. Time su

stvoreni uslovi za intenzivan razvoj i unapredjenje razmene, kao pretee
savremenog trgovinskog menadmenta.
3.1.2. Menadment trgovine u robovlasnitvu
Robovlasnitvo karakterie pojava gradova, drava i robno-novanih
odnosa. Pojavljuje se trampa ( roba se menja za robu ) a okarakterisale su
ga razliite vrste trgovina: torbarska, trgovina robovima, vavilonska,
kineska, rimska, grka, persijska i indijska trgovina.
Od ovih trgovina treba istai kinesku trgovinu koja datira od oko 2800
g.p.n.e. jer povezuje upravljanje, rukovodjenje i izvravanje. Prvi su
utvrdili standarde odgovornosti za rukovodioce putem uovog zakonika
gde su za svakog rukovodica precizno definisani zadaci, odgovornosti itd.
Kinezi su prvi razvili ideju o filozofiji i moralu upravljanja.
Rimska trgovina medju prvima uvidja znaaj transportnih trokova te
savetuje da se pri izboru imanja obrati panja da li ima more, reku ili
prometni put.
Grka trgovina uvodi merne instrumente i uspostavlja kontrolu kvaliteta.
Za indijsku trgovinu karakteristino je da se pojavljuju prva profesionalna
udruenje zanatlija i trgovaca. Odlikuje je visok nivo profesionalizacije,a
posebno se razvija kodeks etikog ponaanja.
3.1.3. Menadment trgovine u feudalizmu
U doba feudalizma nastaju novi rukovodioci katelani i poni kmetovi
koji su lojalniji od drugih. Kao sredstvo upravljanja koriste se porezi,
takse, kuluci i dabine. Ovo sredstvo je efikasnije i naprednije sredstvo
upravljanja od robovlasnikog bia.
7

to se tie trgovine u Srbiji, ona poinje da se razvija poetkom

devetnaestog veka. Trgovinom su se posegno gafili Jevreji, Grci i Cincari.
Trgovinska struka je imala poseban rejting i ulazak u tu struku bio je
uslovljen ispunjavanjem razliitih ulova. Trgovinom su se bavili majstori
tj. ljudi koji su bili obueni za taj posao.
3.1.4. Menadment trgovine u kapitalizmu
Za kapitalizam je karakteristino uvodjenje institucije koja se formira da
otkupi celokupnu proizvodnju domaih proizvodjaa a ona dalje preuzima
sve rizike daljeg plasmana proizvoda. Zbog mnogobrojnih malverzacija taj
sestem je propao. Javlja se masovna proizvodnja i tehnika masovnog
prometa kao posledica industrijske revolucije. Mali, nezavisni trgovci
ustupaju mesto velikim poslovnim sestemima trgovine sa velikim
prodajnim objektima i modernim distributivnim centrima. To je dovelo do
odvajanja funkcije vlasnitva od funkcije upravljanja kapitalom i
upravljanje je povereno profesionalnim najamnim radnicima koji su
nazvani menaderima.

3.2.

SAVREMENI MENADMENT TRGOVINE

Savremena trgovima se razvija 90-ih godina prolog veka i u plasmanu

roba trgovci postaju neizbena karika. Takodje imamo pojavu i elektronske
trgovine tj. trgovine putem elektronskih sredstava pri emu se moe
kupovati i prodavati iz kancelarije. To menja staru definiciju trita po
kojoj je trite mesto gde se susreu ponuda i tranja. Veliki doprinos
elektronskoj trgovini dao je internet koji je povezao sve delove sveta.
8

Danas postoje maloprodajna preduzea koja pruaju specijalizovane

marketing usluge proizvodjaima, veletrgovcima i potroaima i
preuzimaju na sebe sve rizike plasmana odredjenih proizvoda.
3.2.1. Pojam i odredjenje menadmenta u trgovini
Menadment je univerzalna nauka i na svako preduzee se primenjuju
univerzalni principi. Medjutim, postoje i specifinosti.
Trgovinski menadment je profesija i on uvaava zakonitosti drugih
preduzea. To je specifian modalitet rukovodjenja i on dominira u
menadmentu tercijalnih delatnosti.
Postoji nekoliko podela trgovinskog menadmenta i to : sa stanovita
nivoa na kojima deluje i sa stanovita funkcija kojim upravljaju.
Sa stanovita nivoa na kojima deluje deli se na :
- strategijski ( top ) menadment
- operativni ( srednji ) menadment i
- taktiki ( nii ) menadment.
Sa stanovita funkcija kojim upravlja moe biti:
- marketinki
- finansijski
- kadrovski
- razvojni itd.
Za trgovinske menadere se kae da su ambasadori globalizacije jer oni
kroz promet roba , usluga, ideja i informacija ine svet bogatijim i
interesantnijim.

3.2.2. Trgovinski menadment kao nauka

Trgovinski menadment ima metod, predmet i cilj istraivanja i u tom
smislu moemo ga posmatrati kao nauku. To je ujedno i vetina
upravljanja svim resursima u sferi prometa i trgovine. Trgovinski
menadment karakterie interdisciplinarnost. To znai da treba da ima
timove menadera specijalizovane za odredjene oblasti i raznovrsne po
polu , godinama starosti, temperamentu, ...
Kao nauna disciplina, trgovinski menadment je jedan od najmladjih
menadmenta. Nastao je kada se problemi korporacija nicu mogli reiti
primenom opte nauke o menadmentu.
Trgovinski menadment ima interaktivan odnos prema drugim naunim
disciplinama to znai da saradjuje sa mnogim naukama kao to su: pravo,
sociologija, ekonomija, matematika, umetnost, religija, i dr.
3.2.3. Trgovinski menadment kao vetina
Trgovinski menadment, osim kao nauku, moemo posmatrati i kao
vetinu. Ta vetina se stie iskustvom, treningom i uenjem, a ogleda se u
sposobnosti improvizacije, sopstvenog zakljuivanja, procene odredjenih
situacija i adekvatnom reagovanju.
Prilikom analiziranja uspenosti srpskih trgovaca dolo se do zakljuka da
su oni posevnu panju pridavali sticanju vetina kako svojih tako i svoje
dece. Slali su decu preko raspusta u inostranstvo kod prijatelja ali i kod
drugih trgovaca u zemlje da naue vetinu trgovanja, ophodjenje sa
ljudima, strane jezike i sl.

10

3.2.4. Trgovinski menadment kao teorija

Kako je svakoj delatnosti potrebna teorija tako je i sa trgovinskim
menadmentom. Teorija mora biti povezana sa praksom jer ako nije ona
postaje ili utopija ili fantazija.
Mnoge ideje koje su teorijski date, u odredjenom trenutku nisu mogle da
se speovedu u praksi i zato se moralo saekati povoljnije vreme da se
realizuju.
Za trgovinski menadment veoma su bitni logika i mo ubedjivanja jer bez
logine teorije menadmenta nema uspenosti.
3.2.5. Trgovinski menadment kao praksa
Realizacija ideja i odluka koje su nastale kao teorija, predstavlja praksu.
Suvino insistiranje na praksi je kontraproduktivno jer unitava inovativnu
atmosferu i koi razvoj tj. dovodi do prakticizma.
U trgovinskom menadmentu veoma je bitan tzv. Fenomen teorijske
prakse jer su se kao najbolja pokazala reenja do kojih su doli zajedno
teoretiari i praktiari. Zato se u ovom menadmentu akcenat stavlja na
ravnotei izmedju teorije i prakse.
Pozitivni efekti prakse se mogu valorizovati samo ako se eliminie ili
minimizira prakticizam u ta trgovinski menadment ulae dosta napora.

3.3.

KARAKTERISTIKE TRGOVINSKOG MENADMENTA

Krajem dvadesetog veka, trgovina je postala jedna od najprofitabilnijih

privrednih delatnosti. Zbog visoke profitabilnosti dolazi do seobe kapitala

11

iz sfere proizvodnje , pa i bankarstva u sferu trgovine , naroito u

maloprodaju.
Trgovinski menadment od drugih menadmenta odvajaju sledee
karakteristike:
1. veliko prisustvo ivog rada
2. turbulentnost promena
3. napornija profesija od drugih
4. radi se 24 sata na dan, 365 dana u godini
5. preteno enska radna snaga
6. nepotpuno radno vreme, u vremenu piceva od 11:00-13:00 h.
U trgovinskom preduzeu postoje tri misije i to:
1. Drutvena misija kroz trgovinsko preduzee drava realizuje svoje
ciljeve ( ubiranje poreza, zapoljavanje tehnolokog vika i sl. )
2. Misija preduzea to je dobit tj. cilj zbog kojeg preduzee postoji i svi
drugi ciljevi su podredjeni ovome
3. Misija pojedinca to su pojedinani interesi zaposlenih . U
savremenom trgovinskom preduzeu pojedinani interesi su primarni jer
samo zadovoljni pojedinci mogu dovesti do prosperiteta preduzea u
celini.
Menader u trgovini mora da bude ovek koji e da integrie kolektiv i
uskladjuje svoje ponaanje sa datim situacijama. On mora da ima tzv.
sedmo ulo .
Radno vreme trgovinskih menadera je znatno due od ostalih menadera.
Oni misle o poslu i kada ne rade. Posao ovih menadera uglavnom je
vezan za zatvoren prostor u kome nema dovoljno istog vazduha. Zato
dolazi do pojave menaderskih bolesti pa se sad i u medicini specijalizira
leenje ovih bolesti.
12

3.4.

VRSTE TRGOVINSKOG MENADMENTA

Trgovinski menadment moemo podeliti na osnovu nekoliko kriterijuma i

to su:
1. po kriterijumu hijerarhijskog nivoa i funkcije
2. po kriterijumu nacionalnih granica i podele rada u prometu
3. po kriterijumu linih osobina
Po kriterijumu hijerarhijskog nivoa trgovinski menadment se deli na :
strategijski ( top ) menadment, operativni ( srednji ) menadment i
taktiki ( nii ) menadment.
Po kriterijumu funkcije trgovinski menadment se deli na:
1. Komercijalni menadment upravlja poslovima ugovaranja, nabavke,
prodaje i skladinim poslovanjem. Od efikasnosti komercijalnog
menadmenta zavisi uspenost poslovanja celog trgovinskog
preduzea.
2. Finansijski menadment upravlja aktivom odnosno pasivom
preduzea kao i profitabilnou.
3. Kadrovski menadment upravlja ljudskim resursima tj. kadrovima.
Njegova uloga u trgovinskim preduzeima je neuporedivo znaajnija u
odnosu na proizvodna preduzea jer je trgovina delatnost gde
preovladjuje ivi rad. Sloeniji je od drugih menadmenta jer ne
postoje neka univerzalna pravila.
4. Razvojni menadment je orjentisan na rast i razvoj preduzea. Njegov
rad je usmeren na inovacije i kreacije novih reenja u organizaciji i
trgovinskom menadmentu.
Po kriterijumu nacionalnih granica trgovinski menadment se deli na
unutranji i spoljni.
13

Prema kriterijumu podele rada razlikujemo:

1.Trgovinski menadment na veliko ( grosisti ) posreduje u robnom
prometu izmedju proizvodjaa i trgovaca na malo. Istie se sposobnost i
vetina upravljanja velikim sredstvima, skladitima i kadrovima da bi se
obezbedio kontinuitet u snabdevanju potroaa.
2. Trgovinski menadment na malo ( detaljisti )- posreduje u robnom
prometu izmedju proizvodjaa ili trgovaca na veliko i potroaa. Glavne
aktivnosti su usmerene na maloprodajnu mreu, kadrove i upravljanje
zalihama. Maloprodaja je sloenija delatnost, jer su promene intenzivnije.
3. Angrodetaljistiki menadment obavlja istovremeno i grosistiku i
detaljistiku funkciju. On smanjuje broj posrednika , ubrzava robnu
cirkulaciju i pojeftinjuje robni promet.
Svaki trgovinski menader je individua sa svojim linim karakteristikama i
osobenostima i stoga se mogu podeliti na : uspene, neuspene, suvo
racionalne, profesionalne protivnike, menadere intrigatore i utljive ili
defanzivne menadere.
S obzirom na slinosti pojedinih nacionalnih menadmenta danas se
govori o regionalnim menadmentima ( evropski, azijski, afriki, ...) u
okviru kojih imamo manje regionalne menadmente ( skandinavski,
balkanski, ...).

3.5.

ORGANIZACIJA U TRGOVINSKOM MENADMENTU

U trgovinskom menadmentu postoji centralizovan i decentralizovan nain

organizovanja.

14

1. Centralizovan nain organizovanja do prvog svetskog rata

smatralo se da se ne moe obezbediti uspeno poslovanje ako vlast nije
skoncentrisana u najviem hijerarhijskom nivou i zato je u to vreme bio
dominantan centralizovan nain organizovanja. Ovaj nain
organizovanja se pokazao veoma neefikasan u tercijalnom sektoru. U
savremenom menadmentu ovaj nain organizovanja je neprihvatljiv.
2. Decentralizovan nain organizovanja je savremeni pristup
organizovanju. Ovde se ovlaenja i odgovornosti prenose na nie
organizacione delove, koji se formiraju u strukturi trgovinskog
preduzea.
Savremeni menadment prednost daje decentralizovanom nainu
organizovanja. S obzirom da strategijski menadment mora na svom nivou
imati finansijsku, kadrovsku, razvojnu i kontrolnu funkciju jer jedino tako
moe obezbediti jedinstvo organizacije, ne moemo povui granicu
izmedju isto centralizovanih ili decentralizovanih organizacija.

3.6.

MOTIVACIJA

Motivacija kao fenomen savremenog menadmenta, predstavlja

stimulisanje radnika da promene nain ponaanja , svest ili potrebe.
Motivisanje saradnika i podredjenih je ustvari uticanje raznim sredstvima
da bi se zadralo ili poboljalo tj. eliminisalo ili korigovalo odredjeno
ponaanje.
Cilj motivacije je promena stanja ili naina ponaanja ljudi i njihovo
usmeravanje prema novim ciljevima. Zadovoljenje potreba mora biti
obostrano, i onih koji motiviu i onih koji su motivisani.

15

Da bi mogao da motivie svoje ljude , menader mora da upozna njihove

potrebe. Takodje , da bi ljudi mogli motivisati druge ljude , moraju najpre
oni biti motivisani.

4. ZAKLJUAK
Rukovodjenje je kvalitetan model upravljanja ljudima, zasnovan na
pridobijanju ljudi, sporazumevanju oko zajednikih ciljeva i principu istog
statusa svih ljudi u organizaciji. Ovde se vodja smatra prvim medju
jedinkama.
Menadment se sve vie izdvaja kao posebna elita u klasi najamnih
radnika.
Zbog stalnih promena, trgovinski menadment e morati sve vie da se
usavrava, a menaderi e morati da stinu nova znanja , sposobnosti i
vetine.
Poseban znaaj u budunosti daje se strategijskom menadmentu jer
postoje tendencije nestanka srednjeg menadmenta i njegovu ulogu e
preuzeti strategijski i taktiki menadment.
Velike trgovinske organizacije formiraju sopstvene kole za obuku i
menadera i radnika, a pored obrazovanja i obuke uvode se i treninzi za
sticanje vetine trgovanja.

16

LITERATURA

1. OSNOVI MENADMENTA
Duan Risti i saradnici
CEKOM BOOK, FAKULTET ZA MENADMENT, Novi Sad, 2005.

2. STRUNI I NAUNI RADOVI

Prof. Dr sc. Tomo Ivanovi, profesor
INSTITUT ZA INTERNACIONALNI MENADMENT, Beograd

3. OSNOVE PRAVA ZA MENADERE

Prof. Dr Dragoslav Nekov
PRAKTIKUM, MENADMENT U NEKIM DELATNOSTIMA, Novi Sad

4. INTERNA LITERATURA
KOMPANIJA TARKETT, Baka Palanka

17

18