Total Commander

Branislav Mihaljev
Kopirano je sa DVD-a PC Almanah Softvera 05.
Total Commander spada u grupu uslunih programa namenjenih manipulisanju datotekama i
fasciklama (folderima). Program je poznatiji pod nekadanjim imenom Windows Commander,
koje je vailo do verzije 5.50; razlog promene imena je pravne prirode, o emu autor govori na
stranicama svoga sajta.
Prikazom stabla fascikli u dva paralelna okna, umnogome je olakano manipulisanje
fasciklama i datotekama. Kao takav, Total Commander ne samo da je udobna alternativa
Windows Explorer-a, nego i znaajno proiruje njegove mogunosti. Naime, osim svoje osnovne
uloge, program sadri brojne dodatne alatke koje zamenjuju itavu grupu uslunih programa.
Program se distribuira kao jedna, samoraspakujua datoteka, i instalira se po njenom pokretanju.
Na prvom ekranu instalacije program trai da odaberete osnovnu jeziku koljku kojom e se
ispisivati meniji i poruke. Za poetak, odaberite engleski jezik ili neki drugi kojim bolje vladate.
Klikom na Next prelazite na sledei ekran u kojem birate opcije za instalaciju jezikih koljki za
druge ponuene jezike. Opredelite se za opciju No, a kasnije dodajte prevod na srpski jezik. Na
sledeim ekranima odrediete gde elite da se program instalira, da li elite da se ikona preice
programa nalazi na radnoj povrini (Desktop) i u meniju Start i, konano, gde e program
postaviti svoje konfiguracione datoteke. Ukoliko odaberete da se konfiguracione datoteke
instaliraju u sistemskoj fascikli Windows-a, po sledeoj reinstalaciji operativnog sistema
moraete ponovo da konfiguriete program. Zato preporuujemo da konfiguracione datoteke
instalirate u fasciklu u koju se instalira sam program. Kompletno instaliran program zauzima
svega 2,5 MB, a hardverski zahtevi su veoma skromni radie veoma brzo na svakom raunaru
koji ispunjava osnovne uslove za instaliranje Windows-a.
Uz instalaciju programa, u istoj fascikli na CD-u pronai ete samoraspakujuu arhivu Total
Commander-a po imenu MD551SR.EXE, koja sadri prevode menija, dijaloga i poruka na srpski
jezik; ovaj prevod je usklaen sa aktuelnom terminologijom lokalizacije osnovnog programa
Total Commander. Jeziku koljku za srpski jezik treba po instalaciji programa da runo
raspakujete u potfasciklu ..\TotalCmd\Language. Putanju do fascikle Language moete upisati u
dijalog, ili je moete pronai vizuelno klikom na taster sa tri take.
Po pokretanju programa doekuje vas pozdravni ekran sa informacijama o ceni i nainu
kupovine i koji vas podsea na to da program moete koristiti 30 dana, nakon ega ste duni da
ga kupite ili da ga obriete sa diska.

Ukoliko Total Commander ranije nije bio instaliran, po prvom pokretanju programa odmah se
otvara okno sa opcijama programa. Preite odmah na karticu Language i izmenite jezik u srpski,
izborom opcije Srpski (Latinica). Kliknite na Apply kako bi opcija odmah bila primenjena.
Potvrdite izbor opcije klikom na U redu. Pojedinim opcijama, a naroito onim koje bitnije utiu
na ponaanje programa, posvetiemo vie panje u nastavku teksta.
Osnovne operacije
Za razliku od Windows Explorer-a, ekran Total Commander-a sadri dva velika nezavisna okna
za prikaz sadraja fascikli. Naelna ideja je da se jedno okno uvek ponaa kao izvorite, a drugo
kao ciljno mesto za izvrenje neke komande; u oba okna moe da se vidi ista fascikla. U ovom
poglavlju bie vie rei o osnovnim operacijama efikasnog upravljanja datotekama i fasciklama.
Ali, najpre nekoliko vanih saveta. Upotreba Total Commander-a je najefikasnija ako koristite
preice na tastaturi. Savetujemo vam da tastaturu koristite ee od mia. Mnogi korisnici
pogreno shvataju ulogu pomonih tastera i pokuavaju da istovremeno pritisnu i otpuste
kombinacije tastera. Kada kaemo u isto vreme mislimo na sledee: pritisnite i zadrite jedan
ili vie pomonih tastera (CTRL, ALT, SHIFT), zatim otkucajte potreban znak i tek nakon toga
otpustite pomone tastere.
Kretanje kroz program
Po pokretanju programa u oba okna bie ispisan sadraj matine fascikle diska (oznaka c:\*.*).
Za razliku od Windows Explorer-a koji u levom oknu ispisuje spisak fascikli, a u desnom spisak
datoteka, Total Commander u jednom oknu ispisuje samo sadraj aktivne fascikle. Jedno okno je
uvek aktivno, na ta ukazuje boja njegove naslovne linije, koja odgovara definisanoj boji u
Windows-u (najee plava); neaktivno okno je obeleeno sivom naslovnom linijom. Aktivno
okno menjate tasterom TAB ili prostim klikom mia na jedno od njih. Ukoliko niste u opcijama
drugaije podesili, prvo se ispisuje spisak potfascikli sortiran abecedno, a zatim spisak datoteka.
Opcije za sortiranje liste inicijalno se primenjuju samo na datoteke.
Spisak fascikli i datoteka esto nee moi da stane u okvir okna. Obratite panju na mesto gde se
nalazi kurzor linija koja obeleava datoteku i prua se celom irinom okna: to nazivamo
aktivnom pozicijom. Aktivnu poziciju moete menjati korienjem kurzorskih tastera (strelica
navie ili nanie) ili klikom mia. Sadraj okna ete pomerati uspravnim klizaem ili tokiem
mia; aktivna pozicija se pri tom nee menjati.
Aktivna pozicija znai da e se sve zadate komande odnositi na obeleenu datoteku. Osim jedne
datoteke, moete obeleiti i grupu datoteka nad kojima ete primenjivati operacije (vie o tome
kasnije). Cela obeleena grupa datoteka u ovom sluaju menja boju, kako biste ih razlikovali od
neobeleenih.

Kreirajte novu fasciklu na disku C: pritiskom na taster F7 ili desnim klikom mia u praznom
prostoru jednog od dva okna, gde ete u kontekstnom meniju birati komandu Novi / Nova
fascikla. Nakon izbora, program od vas trai da upiete naziv nove fascikle; u polje dijaloga
upiite Proba. Pripazite: u sistemu datoteka Windows-a, na istom mestu ne mogu postojati dve
fascikle ili datoteke istog imena! Ukoliko fascikla Proba ve postoji i pokuate ponovo da je
kreirate, program e prijaviti greku.
Nakon potvrivanja komande pritiskom na taster ENTER (ili klikom na U redu), program e
osveiti listu datoteka u oba okna, u kojima e se nai i novokreirana fascikla. Obeleite fasciklu
Proba i pritisnite ENTER. Ukoliko ste radili u levom oknu, ono e sada prikazivati sadraj
fascikle Proba, koja je jo uvek prazna, dok desno okno ostaje nepromenjeno - ono i dalje
prikazuje sadraj matine fascikle na disku C. Istu operaciju moete obaviti i miem: dvoklik na
fasciklu otvara njen sadraj. Ovde lei najvea snaga programa: u isto vreme moete videti
sadraj dve fascikle i izmeu njih lako moete razmenjivati sadraj. Na slian nain moete
upotrebiti Windows Explorer, ali sa mnogo manje mogunosti; na primer, Windows Explorer ne
moe da uporedi dve fascikle i obelei samo razliite datoteke.
Na vii nivo stabla fascikli vraate se kada aktivnu poziciju postavite na oznaku dve take [..] i
pritisnete taster ENTER ili dvaput kliknete levim tasterom mia na ovaj simbol. Oznaka .. je
indikator da postoji vii nivo fascikli. U matinoj fascikli diska (root; osnovna fascikla ili najvii
nivo), ovakva oznaka ne postoji.
U Total Commander-u postoje po dva namenska tastera iznad spiska datoteka svakog okna, koja
omoguavaju brzi prelazak u vii nivo fascikli. Klikom mia na taster sa dve take ili preicom
CTRL+PAGEUP, program prelazi u prvu nadreenu fasciklu, a klikom na taster sa levom kosom
crtom (\), aktivira se matina fascikla diska, bez obzira na to koliko ste duboko bili u stablu.
Pretpostavimo da ste gledali sadraj fascikle Proba, potom matinu fasciklu diska i konano
sadraj fascikle Windows. Program pamti kretanje izmeu fascikli i omoguava brzi povratak na
prethodno vienu fasciklu uz kombinaciju tastera ALT i jedne od strelica ulevo ili udesno. Dok
gledate sadraj fascikle Windows, pritisnite levi taster ALT i dva puta strelicu ulevo. Program vas
vraa dva koraka unazad, tj. na fasciklu Proba. Slino, pritisak tastera ALT i strelice udesno vodi
vas dva koraka unapred, tj. na fasciklu Windows (gde ste bili dva koraka pre toga). Ove tehnike
kretanja izmeu fascikli korienjem tastature veoma ubrzavaju rad; ako koristite samo mia, ove
opcije vam nisu dostupne!
Brzi prelazak na datoteku sa poznatim imenom
Spisak datoteka u fascikli ponekad moe da bude veoma dugaak, kao na primer u fascikli
Windows ili u nekoj drugoj u kojoj uvate dokumenta. Do traene datoteke moete doi na

nekoliko naina. U sortiranom pogledu datoteka, abecedno po imenu, spustiete aktivnu poziciju
do traene datoteke ili ete miem povui vertikalni kliza nanie ili navie dok ne ugledate
traenu datoteku, pa kliknuti miem na nju. Imate jo jednu mogunost brzog prelaska na
datoteku sa poznatim imenom. Za probu, preite najpre u fasciklu Windows. Pritisnite zajedno
tastere CTRL i ALT i zatim ukucajte znak c; otvorie se dijalog Trai. Otpustite tastere CTRL i
ALT i kucajte dalje slovo d: u dijalogu sada pie cd. Aktivna pozicija je prela na prvu datoteku u
ijem imenu su poetna slova cd. Pritisnite sada jednu od strelica za navie ili nanie. Program e
kruno etati kroz aktivnu poziciju preko svih datoteka koje poinju slovima cd. Kada pronaete
traenu datoteku, pritiskom na taster ESC zatvorite dijalog Trai.
Preicu za brz prelazak na datoteku sa poznatim imenom moete promeniti u dijalogu
Konfigurisanje / Opcije / Operacije / Brzo traenje. Ukoliko se ovde opredelite za opcije Samo
slovo ili Slovo sa dijalogom, pritiskom na bilo koji taster program daje prioritet oknu za traenje
datoteke u odnosu na komandnu liniju.
Lista najee korienih fascikli
Program nudi mogunost da kreirate listu najee korienih fascikli kako biste direktno
prelazili u njih. Prikladna komanda nalazi se u meniju Komande / Lista najee korienih
fascikli ili kao preica CTRL+D. Preite u fasciklu Proba i pritisnite CTRL+D.
Prvi put kada otvorite dijalog imaete samo dva izbora: Dodaj trenutnu fasciklu i Konfigurii....
Odaberite stavku Dodaj trenutnu fasciklu. Ovo okno se sada zatvara. Preite na matinu fasciklu,
a zatim u fasciklu Windows. Pritisnite sada preicu CTRL+D: u listi najee korienih fascikli
sada se kao prva stavka nalazi fascikla Proba. Odaberite tu stavku i program e odmah prei na
prikaz sadraja fascikle Proba. Na slian nain moete dodati i ostale najee koriene fascikle.
U istom oknu, klikom na stavku Konfigurii... dobiete novi dijalog u kojem moete
konfigurisati ovu listu, obrisati nepotrebne stavke ili im promeniti ime. Ukoliko je lista
predugaka, moete je konfigurisati tako da sadri glavne stavke sa podreenim stavkama (na
primer glavna stavka Slike moe sadrati podstavke, odnosno fascikle Letovanje, Zimovanje,
Nerasporeene, itd.).
U dijalogu liste najee korienih fascikli omoguen je skok na naziv, ije prvo slovo odgovara
slovu koje ste pritisnuli. Na primer, ako je lista dugaka i u njoj postoji nekoliko fascikli sa
poetnim slovom P, pritiskom tastera P program naizmenino prelazi aktivnom pozicijom kruno
sa jedne na drugu. Kada pronaete eljeni naziv, potvrdite izbor pritiskom tastera ENTER i
program e u odgovarajuem oknu liste datoteka prikazati sadraj eljene fascikle.
Izbor datoteka

Total Commander nudi nekoliko naina izbora vie datoteka, za razliku od Windows Explorer-a
u kojem je datoteke mogue odabrati samo na dva naina obeleavanjem datoteka levim
tasterom mia uz pritisnut taster CTRL ili SHIFT. Jedino je zajednika preica CTRL+A, koja
obeleava datoteke i fascikle odjednom. Preica iste funkcije u Total Commander-u je
CTRL+NUM PLUS (PLUS na numerikoj tastaturi), a njoj suprotna komanda je CTRL+NUM
MINUS, koja skida obeleja sa svih obeleenih datoteka.
Pritiskom na taster NUM PLUS dobijate dijalog Proiri izbor u kojem moete definisati masku
imena datoteka koje elite da program obelei. Ponueni izbor je *.*, odnosno sve datoteke (bilo
kog imena i bilo koje ekstenzije). Preite u fasciklu Windows, pritisnite taster NUM PLUS i u
oknu Izaberi vrstu datoteke upiite r*.bmp: bie obeleene sve datoteke koje poinju slovom r i
imaju ekstenziju BMP. Siite do prve takve datoteke ona je obeleena drugaijom bojom u
odnosu na ostale. U statusnoj liniji program ispisuje broj obeleenih datoteka i njihovu
zajedniku veliinu. Naizmeninom grupnom selekcijom moete obeleiti grupu datoteka po
raznim kriterijumima (na primer, obeleite sve datoteke sa ekstenzijom TXT, pa BMP). Ukoliko
pokuate izbor datoteka po nekom kriterijumu koji ne odgovara sadraju u aktivnoj fascikli,
program e vas upozoriti da takav zahtev ne moe da se izvri.
Skidanje obeleja sa grupe datoteka obavlja se kroz dijalog Suzi izbor, pritiskom na taster NUM
MINUS (MINUS na numerikoj tastaturi). Ukoliko ste obeleili sve datoteke ekstenzija BMP i
TXT, izbor moete suziti samo na datoteke tipa BMP zahtevajui od programa da skine obeleje
sa tekstualnih datoteka, navoenjem kriterijuma *.txt u dijalogu Izaberi vrstu datoteke. Polje
dijaloga je padajua lista koja pamti ranije kriterijume, pa moete odabrati neki od njih kada listu
otvorite preicom F4 (ili ALT+DOWN) ili levim klikom na strelicu na desnoj strani.
Pritiskom na taster / na numerikoj tastaturi, program obeleava datoteke po poslednjem
zadatom kriterijumu. Taster * na numerikoj tastaturi invertuje selekciju. U datom primeru, ako
ste obeleili datoteke tipa BMP i TXT, pritisak na taster * skinue obeleje sa njih, ali e
istovremeno obeleiti sve ostale datoteke u fascikli.
Tasterom INSERT menjate status obeleja datoteke ili fascikle. Prvim pritiskom na taj taster
obeleavate datoteku i prelazite na sledeu; sledeim pritiskom nad obeleenom datotekom
skidate obeleje i prelazite na narednu. Ovaj taster ete koristiti kada obeleavate manji broj
datoteka i kada obeleavanje po zadatom kriterijumu ne bi bilo prikladno. Slinu operaciju
moete obaviti klikom desnim tasterom mia ukoliko ste u dijalogu Konfigurisanje / Opcije /
Operacije / Nain rada za izbor miem ukljuili opciju Koristi desni taster mia kao u NC-u.
U dosadanjem radu sve selekcije su se odnosile samo na datoteke, iako mogu postojati i cele
fascikle koje zadovoljavaju zadate kriterijume. Program e odabrati i fascikle istovremeno sa
datotekama ukoliko u dijalogu Konfigurisanje / Opcije / Operacije / Selekcija sa numerikim '+'
obeleite opciju Takoe selektuj i fascikle.

Taster razmaknice (SPACE) ima istu namenu kao i INSERT, ali sa tom razlikom da pritiskom
razmaknice nad fasciklom, program proraunava ukupnu veliinu fascikle, sabirajui
pojedinane veliine datoteka unutar nje. Obeleite fasciklu Windows na jedan od ova dva
naina i obratite panju na ispis veliine fascikle prilikom obeleavanja jednim i drugim
nainom.
Izmene prikaza
U meniju Prikaz, ukljuivanjem prve etiri opcije prve grupe utiete na nain ispisa datoteka.
Ukljuivanjem izbora Samo imena ispisuju se imena datoteka bez ostalih podataka. Ovakav tip
prikaza moe se koristiti kada brzo elite da pronaete i pristupite datoteci, ako vas dodatni
podaci ne zanimaju. Ukljuenom opcijom Sve (osnovni prikaz) prikazuju se potpuni podaci o
datotekama i fasciklama. Stablo je karakteristian prikaz fascikli u kojem se one prikazuju
poreane hijerarhijski, bez pripadajuih datoteka. Slian vid prikaza prisutan je u levom oknu
Windows Explorer-a. Izborom opcije Vertikalno uravnanje prikaz okna sadraja fascikli
prebacuje se iz horizontalnog u vertikalni izgled (okna su gore i dole, umesto levo i desno).
Prikaz sadraja fascikli osveava se odabirom opcije Prikaz / Ponovno itanje (preica CTRL+R
sa tastature). Prikaz treba da osveite ako nekim drugim programom menjate sadraj fascikle
koju Total Commander trenutno prikazuje.
Operacije sa datotekama i fasciklama
Nad datotekom, fasciklom ili obeleenom grupom sadraja moete primeniti standardne
operacije (brisanje, premetanje, kopiranje ili izmena imena), kao i neke posebne.
Grupa se kopira iz jedne fascikle u drugu pritiskom na taster F5 ili prevlaenjem iz aktivnog u
neaktivno okno. Pritiskom na taster F5 dobijate dijalog u kojem vas program izvetava o broju
datoteka ili fascikli koje e kopirati i lokaciji gde e kopirati. Na primer, kopiraete odreene
datoteke sa CD-a na disketu. U levom oknu postavite prikaz CD-a klikom na taster za prikaz
sadraja CD-a (odgovarajue slovo ureaja) ili izborom CD-a iz padajue liste. U desnom oknu
postavite pregled sadraja diskete (oznaka ureaja A ili B). U levom oknu obeleite datoteku ili
fasciklu (ili njihove grupe) i pritisnite taster F5. Program e odmah ponuditi lokaciju kopiranja u
obliku oznake diskete: A:\*.*. Klikom na U redu zapoinje kopiranje.
Vratite se dijalogu za kopiranje. U njemu je ponueno polje Samo datoteke ovog tipa gde moete
postaviti filter na datoteke koje e se kopirati. U ovom polju moete koristiti doker znake. Na
primer, filter *b?.bmp e kopirati sve datoteke kojima je pretposlednje slovo b i pripadaju tipu
BMP. Ukoliko datoteka istog imena ve postoji na disketi, prilikom kopiranja program e stati i
ukazati na problem, nudei tastere za dalju akciju; postojeu datoteku moete prepisati

(Presnimi, Presnimi sve, Presnimi sve starije), odustati od kopiranja (Preskoi, Preskoi sve,
Otkai), promeniti joj ime i nastaviti kopiranje (Preimenuj) ili pripojiti datoteku ve postojeoj
(Pripoj). Opcije prilikom kolizije moete podesiti pre kopiranja klikom na taster Opcije u oknu
za kopiranje, a osnovna vrednost je Pitaj korisnika. Odabirom, na primer, opcije Prepii sve
program e sve ciljne datoteke istog imena prepisati novima.
Konano, klikom na taster Stablo moete vizuelno pronai fasciklu u koju ete kopirati
obeleenu grupu datoteka ili fascikli, a za brzo pronalaenje naziva dovoljno je da ukucate naziv
fascikle i prikaz e odmah prei na ukucani naziv, ako takva fascikla postoji.
Premetanje datoteka ili fascikli obavlja se pritiskom na funkcijski taster F6 ili prevlaenjem uz
zadran levi taster mia i pritisnut taster SHIFT na tastaturi, kada se oznai datoteka koju
prevlaite dodaje znak . Postoji i jedan manje poznati trik: prevucite datoteku ili fasciklu
levim tasterom mia na drugu lokaciju i, bez otputanja levog tastera, pritisnite odmah i desni
taster. Umesto da se kopira, datoteka ili fascikla bie premetena na ciljnu lokaciju. Tehnikom
prevuci i pusti (drag and drop), moete premestiti ili kopirati datoteke ili fascikle i van okna
Total Commander-a u bilo koji program koji podrava ovu tehniku ili pak na radnu povrinu
(desktop). Ako prilikom prevlaenja pritisnete tastere CTRL+SHIFT na tastaturi, program e
umesto kopiranja kreirati preicu do datoteke ili fascikle.
Oznaena pojedinana datoteka ili grupa brie se pritiskom tastera F8 ili tastera DEL na tastaturi.
Pregled i ureivanje
Pritiskom na taster F3, otvorie se dodatak programu, Lister, koji je namenjen prikazu sadraja
razliitih vrsta datoteka. Lister prepoznaje slike, audio datoteke, HTML sadraj i tekstualne
datoteke i prilagoava izgled i prikaz u zavisnosti od otvorene datoteke. Lister se razlikuje od
Notepad-a po tome to se sadraj ne moe ureivati, ve samo pregledati, iako se pregledani
sadraj moe sauvati pod drugim imenom (meni Datoteka / Sauvaj kao). Odreeni tekstualni
sadraj moete traiti odabirom menija Ureivanje / Trai (taster F5) i / Trai dalje (taster F7). Iz
istog menija moete odabrati ceo sadraj (Selektuj sve, dobija se tasterskom preicom CTRL+A)
i kopirati u ostavu Windows-a (clipboard) za kasniju upotrebu (Kopiraj kao tekst, preica
CTRL+C). Iz Lister-a ete najbre izai pritiskom na ESC.
Funkcijski taster F4 namenjen je otvaranju datoteke u spoljnom programu za ureivanje sadraja,
kao to je na primer Notepad. Ureivanje sadraja ima smisla samo kod tekstualnih datoteka tipa
TXT, HTML i slinih. Podeavanje ponaanja Lister-a i programa za ureivanje obavlja se na
kartici Ureivanje / Pregled menija Konfigurisanje / Opcije.
Pretraga

U Total Commander je ugraen moan modul za pretragu datoteka i fascikli; poziva se

komandom iz menija Komande / Pretraga ili preicom ALT+F7 sa tastature.
Okno za pretragu podeljeno je na tri kartice. Na prvoj kartici Osnovno zadaete deo imena
datoteke ili fascikle koju elite da Total Commander pronae. U ovom polju ne morate koristiti
dokere (* i ?), dovoljno je da unesete bilo koji deo imena koje traite.
U polju Trai u: upiite lokaciju od koje poinje traenje. Podrazumevano je da se od poetne,
zadate fascikle, traenje nastavlja i kroz sve potfascikle; na primer, ukoliko elite da pretraite
celu particiju diska C, u ovo polje ete upisati c:\. Ukoliko elite, moete zadati i vie putanja za
pretragu, odvojenih takom i zarezom (znak ;). Particije ili diskove za pretragu moete odabrati
otvaranjem padajue liste koja se dobija klikom na taster Diskovi a zatim odabirom diska koji
elite da pretraite. Ako kliknete na Svi lokalni HDD, kriterijum traenja e se proiriti na sve
particije u vaem sistemu.
Kako je u program ugraena interna podrka za razne arhivere, datoteke se mogu traiti i po
arhivama (ZIP, ARJ, RAR, itd.). I ne samo to: u potrazi za odreenom datotekom, moete
zahtevati da se pretraivanje izvede po tekstu u njoj, upisanom u polju Trai tekst.
Na kartici Dodatno suziete izbor za pretragu odreivanjem raspona datuma za koji
pretpostavljate da odgovara vremenskom periodu kada je datoteka poslednji put sauvana.
Umesto da upisujete tane datume od-do, moete zahtevati pretragu za datotekom koja nije
starija od odreenog vremenskog perioda, a mogunost izbora kree se od jednog minuta do
nekoliko godina.
Proirenom izboru kartice Dodatno moete dodati kriterijum veliine datoteke, pomou kog
odreujete da li je datoteka manja, jednaka ili vea od zadate veliine. Izboru se, takoe, moe
pridruiti filter atributa datoteke, tako da se pored ostalih kriterijuma moe zahtevati, na primer,
pretraga samo skrivenih ili sistemskih datoteka. Broj kombinacija je velik, pa se kombinovanjem
pretpostavljenih ili poznatih parametara moe pronai praktino bilo koja datoteka, to ovaj
modul ini veoma upotrebljivim.
Modul za pretragu dupliranih datoteka moe vam pomoi u odravanju urednosti diska. Lako
ete pronai datoteke koje postoje na nekoliko mesta i brisanjem nepotrebnih duplikata
osloboditi prostor na disku. Kriterijum pretraivanja ne mora biti samo isto ime, nego i ista
veliina i sadraj.
Konano, nakon postavljanja svih potrebnih kriterijuma, kliknuete na Pronai. U statusnoj liniji
program ispisuje trenutnu fasciklu koju pretrauje, a pronaene datoteke ili fascikle ispisuje u
vidu liste u oknu Rezultati traenja.

Sortiranje i irina kolona za ispis

Datoteke u oknu za prikaz mogu se sortirati po pet kriterijuma: ime, tip, veliina, datum/sat ili
atribut. Opcije za sortiranje zadaju se prilino jednostavno: u vrhu okna za prikaz spiska datoteka
i fascikli nalazi se pet identifikatora irine kolona za ispis parametara datoteka. Klikom na jednu
od njih ukljuuje se sortiranje po odabranom kriterijumu u rastuem abecednom ili numerikom
redosledu, a ponovnim klikom na isto polje, redosled sortiranja se obre. Isti efekat sortiranja po
svakoj od pet kolona postii ete sa tastature preicama od CTRL+F3 do CTRL+F7; drugi odabir
iste preice e obrnuti redosled sortiranja.
Izmeu polja za identifikaciju kolona nalaze se vertikalne linije, nad kojima se, kada postavite
strelicu mia, kurzor menja u oblik sa dve horizontalne strelice. Pritiskom levog tastera mia
uhvatite liniju i pomerajte u levu ili desnu stranu da biste promenili irinu kolone. Precizno
podeavanje irine kolona moe se obaviti na kartici Tabulatori menija Konfigurisanje / Opcije.

Napredne operacije
Auriranje sadraja dve fascikle
Auriranje dve fascikle je korisno prilikom usklaivanja sadraja fascikle na radnom disku i
mediju koji sadri sigurnosne kopije (backup) ili prilikom usklaivanja sadraja prenosnog i
stonog raunara. Dve fascikle ete lako aurirati ako jednu postavite u levo okno, a drugu u
desno, pa iz menija pozovete Oznaavanje / Uporedi fascikle ili pritisnite SHIFT+F2. Total
Commander e obeleiti datoteke koje se meusobno razlikuju po bilo kom kriterijumu (veliina,
vreme snimanja, naziv, tip ili osobine). Bie oznaene datoteke i u levom i desnom oknu, a
sinhronizaciju moete obaviti runo kopirajui datoteke iz jednog okna u drugo.
Ukoliko niste potpuno sigurni da li e sinhronizacija biti obavljena ba kako elite, odaberite
komandu Oznaavanje / Prikai razliite datoteke i bie sakrivene potpuno iste datoteke u oba
okna ete videti samo one koje se razlikuju. U toku ovog filtriranog prikaza, moete odabrati
samo odreene datoteke koje ete sinhronizovati.
Napredno sinhronizovanje sadraja dve fascikle obaviete posebnom alatkom ije se okno
prikazuje odabirom opcije Komande / Sinhronizuj fascikle. Podrazumevano su odabrane fascikle
aktivne u oknima programa, ali ih moete i upisati u polja na levoj i desnoj strani; to moete
uiniti i vizuelno, klikom na jedan od dva tastera >>, pronalaenjem i odabirom u pomonom
oknu. U srednjem polju izmeu putanja fascikli, nalazi se polje filtera po imenu i tipu datoteka i
ono uvek prikazuje sve datoteke (*.*). Upotrebom dokera, kriterijum za poreenje moete
suziti.

U etiri polja za potvrdu moete odabrati nain poreenja (Nesimetrino), da li e se porediti i

sadraj potfascikli ako postoje (Potfasciklu) i da li e se obeleavati datoteke koje se meusobno
razlikuju po datumu snimanja. U grupi Nain postoje etiri tastera sa slikama koje moete
ukljuiti/iskljuiti, a prema slikama na njima odreujete akcije sinhronizacije nakon poreenja.
Zelena strelica udesno oznaava da e datoteka iz leve fascikle koja se razlikuje od datoteke u
desnoj, biti kopirana sa leve na desnu stranu; plava strelica ulevo ima suprotno znaenje, tj.
datoteka e sa desne strane biti kopirana na levu. Znak jednakosti oznaava datoteke koje su
potpuno jednake. Crveni znak nejednakosti oznaava da se datoteke razlikuju, ali da se fascikle
meusobno nee sinhronizovati. Iskljuivanjem tastera duplikati sakrivaju se datoteke koje
postoje u uporeenim fasciklama (ne prikazuju se razliite po veliini i datumu!), a
iskljuivanjem tastera jedinstveni sakrivaju se datoteke koje postoje samo na jednoj strani.
Klikom na Uporedi, u glavnom oknu dijaloga ispisuju se nazivi datoteka sa operatorom akcije,
po kriterijumu koji ste postavili u dijalogu Nain. Pregledanjem datoteka i operatorima akcije,
utvrdiete koje e datoteke program iskopirati sa leve na desnu, odnosno sa desne na levu stranu.
Sinhronizacija datoteka poinje klikom na Sinhronizuj, nakon ega poinje kopiranje.
Trea alatka Datoteka / Uporedi po sadraju nije namenjena sinhronizaciji datoteka, ali je moete
upotrebiti kada zaista elite da vidite meusobne razlike izmeu dve datoteke u razliitim
fasciklama pre sinhronizacije. U prvom i drugom polju moete upisati putanju i naziv datoteke ili
ih moete odabrati vizuelno klikom na jedan od dva tastera >>.
Nakon klika na Uporedi program tekstualno uporeuje datoteke i ispisuje razlike, i to u levom
podoknu razlike datoteke sa leve strane u odnosu na datoteku sa desne strane i obrnuto. Opcija
poreenja po sadraju koristi se u poreenju datoteka koje sadre tekst i omoguuje da
sinhronizujete njihov sadraj. Mogu se porediti i datoteke drugih tipova (recimo, datoteke slika),
ali poreenje ima smisla samo ukoliko elite da utvrdite da li je njihov sadraj identian. U ovom
sluaju ukljuiete opciju binarno koja e rezultate poreenja ispisivati u heksadecimalnom
obliku. Ponuena opcija Razlikuj mala i velika slova e dodatno traiti razlike izmeu istih slova
razliite veliine. Klikom Font odabraete vrstu i veliinu slova kojim e se ispisivati razlike.
Razlike se mogu pregledati prevlaenjem vertikalnog klizaa nanie ili upotrebom tastera za
prikaz razlike, Sledea razlika i Prethodna razlika. Odreeni sadraj moete pronai klikom na
Trai (taster sa slikom dvogleda; preica F7), na iji pritisak dobijate dijalog u koji upisujete
tekst koji e se traiti. Za traenje sledee razlike po zadatom tekstualnom kriterijumu
upotrebiete drugi taster za pretragu (preica: F3).
Rad sa arhivama
Komande za arhiviranje nalaze se u meniju Datoteka kao komande Arhiviraj (ALT+F5)
Dearhiviraj (ALT+F9) i Proveri arhivu (ALT+SHIFT+ F9). Datoteke i fascikle koje elite da

arhivirate morate prethodno obeleiti; ako to ne uinite, program e arhivirati samo onu fasciklu
ili datoteku koja se trenutno nalazi ispod kurzora. Nakon prvog izvravanja komande Arhiviraj,
otvorie se ekran sa opcijama kojim vas program opominje da jo niste konfigurisali rad sa
arhivama. Interno, program omoguuje rad sa veinom popularnih arhiva, tako da nisu potrebni
drugi programi za arhiviranje; opcije kartice Arhiveri neete menjati, osim u sluaju da imate
instaliran neki drugi omiljeni program za rad sa odreenom vrstom arhiva. Na primer, ako ste
navikli da radite u programu WinARJ za manipulisanje ARJ arhivama, iskljuite polje za potvrdu
Ako je mogue, upotrebi interni un-ARJ. Poto izmenite ovu opciju, po aktiviranju ARJ arhive
bie automatski pokrenut program WinARJ.
Rad sa ZIP arhivama se konfigurie na zasebnoj kartici Zip arhiver. Na ovoj kartici se moete
opredeliti da li e program koristiti interni modul ili spoljni program za rad sa ovim tipom arhiva.
ZIP je najbri i najpopularniji arhiver, a na ovoj kartici moete dodatno uticati na brzinu rada
izmenom opcija za stepen kompresije; to je vea kompresija, rad je sporiji i obrnuto. Ponuena
opcija Normalna kompresija (6) je kompromis izmeu brzine rada i izlazne veliine arhive.
Nakon podeavanja opcija za rad sa arhivama, potvrdite izbor klikom na U redu. Posle izvoenja
sledee operacije za arhiviranje ili dearhiviranje, dijalog sa opcijama se vie nee pojavljivati. Za
naknadnu izmenu ovih opcija, otvoriete meni Konfigurisanje / Opcije / Arhiveri.
Nakon to ste odabrali grupu datoteka ili fascikli za arhiviranje, iz menija Datoteka odaberite
opciju Arhiviraj (ALT+F5). Otvara se novi dijalog u kojem ete odabrati mesto na kom e se
kreirati nova arhiva, vrstu arhive, kao i nekoliko drugih karakteristinih opcija za svaki od
odabranih tipova arhivera. Program vas obavetava o broju datoteka/fascikli koje e arhivirati. U
dijalogu ispod ovog obavetenja, zahtevae od vas da upiete putanju i naziv nove arhive.
Podrazumevana putanja je fascikla drugog okna programa. Putanju ciljne arhive moete izmeniti
vizuelnim putem, klikom na Stablo i odabirom fascikle sa stabla. Ime arhive program nudi
unapred i uvek je isti kao naziv fascikle iz koje arhivirate datoteke. To ime moete promeniti
odmah ili kasnije, promenom imena arhive.
Total Commander u novu arhivu moe smestiti i nazive putanja (nazive fascikli). Uz opciju
Ukljui i potfascikle, u novoj arhivi e se nai i sve potfascikle nieg nivoa. Na primer: ako
postavite kurzor na fasciklu Windows i odaberete opciju za arhiviranje, sve datoteke unutar
fascikle Windows i njenih potfascikli, nai e se u novoj arhivi.
Viedelna arhiva je karakteristika odreenih vrsta arhivera i omoguuje da velike arhive
prenesete disketama (ili drugim medijumom malog kapaciteta) na drugi raunar. Savetujemo da
koristite format ARJ za kreiranje viedelnih arhiva; arhive najpre kreirajte na disku, a zatim ih
kopirajte na diskete. U svim drugim sluajevima, ZIP arhiva je bolji izbor.
Odabirom opcije Premesti u arhivu, program e sve datoteke i fascikle koje arhivira na kraju

obrisati sa diska. Obratite panju na to da se obrisana datoteka ili fascikla nee nai u kanti za
otpatke (Recycle Bin), pa je njeno vraanje mogue samo iz kreirane arhive.
U sluaju da kreirate arhivu koju ete preneti na drugi raunar koji nema podrku za rad sa
arhivama, kreirajte samoraspakujuu arhivu. Program kreira ZIP arhivu i odmah u nju dodaje
program za njeno dearhiviranje. Ta arhiva ima ekstenziju EXE (izvrna datoteka), koja se sama
raspakuje prilikom pokretanja. Na ovaj nain, i mi smo kreirali dodatak Total Commander-u koji
sadri prevod komandi, dijaloga i menija na srpski jezik.
Aktiviranjem opcije Napravi arhive, po jednu za izabrane datoteke/ fascikle, program e kreirati
onoliko arhiva koliko ste datoteka/fascikli obeleili za arhiviranje.
Karakteristika ZIP arhive je mogunost postavljanja ifre nad arhivom koju je gotovo nemogue
zaobii. Aktiviranjem opcije Arhiviraj sa ifrom (samo ZIP), program zahteva unos ifre, bez
koje se kasnije arhiva ne moe dearhivirati. Dobro zapamtite ifru koju ste zadali prilikom
arhiviranja! Bez ifre ne moete dearhivirati sadraj, a kod dugakih ifara nee vam biti od
velike pomoi ni programi za pronalaenje ifre u ZIP arhivi.
Obeleena arhiva moe se dearhivirati na nekoliko naina. Postavljanjem kurzora nad arhivom i
dvoklikom na nju (ili pritiskom tastera ENTER) program prikazuje arhivu kao sadraj fascikle.
Iz ove zamiljene fascikle, rad sa datotekama je istovetan kao i rad sa obinom fasciklom i
podrazumeva da se operacije kopiranja, premetanja, brisanja i izmene imena izvode potpuno
isto kao i u svakoj drugoj fascikli. Jednostavnim kopiranjem iz arhive mogue je dearhivirati deo
arhiviranih datoteka ili, ako ih sve obeleite, kompletan sadraj. Evo i jednog trika: Postavite
aktivnu poziciju nad arhivom u levom oknu i pritisnite CTRL+DESNO (ili CTRL+LEVO ako je
u desnom oknu) i okno na drugoj strani e odmah prikazati sadraj arhive.
Odabrana arhiva, ili vie njih, dearhivira se odabirom menija Datoteka / Dearhiviraj ili preicom
ALT+F9. U dijalogu za dearhiviranje program trai da upiete putanju gde e se raspakovati
arhiva; podrazumevana je fascikla u oknu na suprotnoj strani. Odabir putanje je isti kao u
postupku arhiviranja; pomenimo samo opcije koje se razlikuju.
U dijalogu za dearhiviranje, u polju Datoteke koje dearhivirate unapred je ponuena opcija *.*,
to znai da e se dearhivirati sve datoteke i fascikle. Ovo polje ima ulogu filtera: ako u njega
upiete npr. *.bmp, bie raspakovane samo datoteke tog tipa.
Kao to ste videli, arhiva moe sadrati fascikle sa potfasciklama, ukljuujui i sve datoteke u
njima. Aktiviranjem opcije Dearhiviraj putanje, ako su smetene u arhivi, program e
rekonstruisati sadraj fascikli. Sa iskljuenom opcijom, program e dearhivirati sve datoteke bez
potfascikli, pa e se sve datoteke nai raspakovane u fascikli koju ste za to odredili.

Pri dearhiviranju, moe se desiti da u odredinoj fascikli ve postoji datoteka istog imena kao
ona koja se dearhivira. U tom sluaju program prekida sa radom i postavlja kontrolno pitanje.
Nakon datog odgovora (moete prepisati postojeu datoteku onom iz arhive ili preskoiti njeno
dearhiviranje), program nastavlja proces dearhiviranja. Ovo kontrolno pitanje moete preskoiti i
narediti da program prepie sve istoimene datoteke u odredinoj fascikli, aktiviranjem opcije
Prepii istoimene datoteke.
Poslednja opcija na ovom oknu je naroito korisna prilikom dearhiviranja vie arhiva odjednom.
Njenim aktiviranjem, program e za svaku arhivu kreirati potfasciklu u ciljnoj fascikli po
nazivima arhiva, pa e svaku arhivu dearhivirati u odgovarajuu potfasciklu.
Operacija provere arhive svodi se na dearhiviranje sadraja bez ikakvog upisivanja na disk.
Komanda provere arhive se nalazi u meniju Datoteka / Proveri arhivu (ili ALT+SHIFT+F9).
Moete proveriti jednu ili vie arhiva istovremeno, a nakon provere program nee dati nikakvu
poruku samo u sluaju da su arhive ispravne. U protivnom, dobiete obavetenje o problemu, a
poruku e pratiti i mogui razlozi neispravnosti arhive. Arhive koje ste upravo kreirali na svom
raunaru ne morate proveravati jer se sam in arhiviranja uvek zavrava proverom; ni vae starije
arhive nisu neispravne, osim u sluaju neke havarije diska, kad treba da ih proverite.
Izmena osobina datoteke
Sistemske datoteke ne smete menjati i brisati, jer izmene mogu naruiti stabilnost sistema.
Ukoliko na kartici Prikaz menija Konfigurisanje / Opcije ukljuite prikaz skrivenih datoteka, u
polju za potvrdu Prikai skrivene i sistemske datoteke, Total Commander e prikazivati ovakve
datoteke i fascikle ikonom sa ucrtanim crvenim uzvinikom. Izmene osobina datoteka moete
obaviti u dijalogu koji se dobija kada desnim tasterom mia kliknete na datoteku i izaberete
Properties (kada dobijate dijalog Windows-a za izmenu osobina), ali i odabirom menija Datoteka
/ Promeni osobine. Za razliku od Windows-ovih, ovaj dijalog prua vei izbor promena osobina
datoteka: moe se uticati na vreme i datum kreiranja datoteke ili fascikle.
Komandna linija
Komandna linija Total Commander-a je predviena zamena za reim rada u DOS prozoru i
koristi se da biste radili sa starim ili konzolnim administratorskim programima koji se izvravaju
u DOS-u; ovaj nain ete, takoe, koristiti kada treba da pokrenete program uz odreene
parametre. Na primer, raspakivanje viedelne arhive upotrebom arhivera ARJ izveete kucanjem
naredbe sline ovoj: arj x -v -y arhiva.arj.
Komandna linija pamti prethodno zadate komande u padajuoj listi koja se krije iza nje. Klikom
na taster sa slikom strelice nanie, lista se otvara, pa iz nje moete odabrati komandu koju ste
prethodno zadali, ukoliko elite da je ponovo primenite. Ako elite da primenite neku komandu

vezanu za datoteku koja se nalazi na aktivnoj poziciji, pritiskom preice CTRL+ENTER

preneete njeno ime iz okna u komandnu liniju.
Deljenje i spajanje datoteka
Operacija deljenja slui da se datoteka podeli na vie delova, ukoliko je potrebno da se smesti na
medije manjeg kapaciteta (ili prenese e-potom u vie poruka). Recimo, da biste datoteku od 3
MB snimili na diskete kapaciteta 1,44 MB, podeliete je na tri dela. Obeleite datoteku koju
elite da razdvojite i odaberite opciju menija Datoteka / Deljenje datoteke. U novom dijalogu
program ispisuje ime datoteke koju e podeliti i putanju koja pokazuje gde treba smestiti njene
delove. Podrazumevana je putanja do drugog okna, a nju moete izmeniti prekucavanjem.
U padajuoj listi Bajtova po datoteci odabraete jednu od ponuenih veliina koje su prilagoene
izmenljivim medijima, a ponuene veliine su prilagoene svim vrstama klasinih i ZIP disketa,
kao i CD-ova. U ovom polju moete slobodno ukucati i proizvoljnu veliinu na koju e se deliti
datoteka; otkucajte veliinu i meru: npr. 300k, 2M. Izborom opcije Automatski datoteku moete
direktno snimati na medij ogranienog kapaciteta, a Total Commander e voditi rauna o tome da
veliinu dela datoteke prilagodi postojeem slobodnom prostoru. Ako je ciljna putanja izmenljivi
medij, bie dostupno polje za potvrdu Obrii datoteke na ciljnom disku, ijim izborom ete
tokom prenosa prazniti ciljne medijume. Izlaznu fasciklu, odnosno medij gde e biti smeteni
delovi datoteke moete odabrati i vizuelno klikom na Stablo.
Klikom na U redu zapoinje deljenje. Uz sastavne delove datoteke, bie kreirana kontrolna
datoteka tipa CRC, uz iju pomo se rekonstruie polazna datoteka. Delovi datoteke dobijaju tip
oznaen rastuim brojevima, poev od 001.
Spajanje datoteke u izvorni oblik je znaajno jednostavniji proces: obeleite prvi deo razdvojene
datoteke (onaj sa oznakom 001) i odaberite meni Datoteka / Spajanje podeljene datoteke. U
sledeem dijalogu odabraete fasciklu u kojoj e se nai rekonstruisana datoteka, koju moete
odabrati i vizuelno, klikom na Stablo. Nakon klika na U redu zapoinje spajanje, nakon ega vas
program obavetava da li proces jeste ili nije uspeo.
Viestruko preimenovanje
Ugraena alatka za brzo preimenovanje e vam posluiti kada veliki broj datoteka morate da
dovedete u red. Recimo, urednik ovog izdanja je zahtevao da sve slike predam u formatu imena
Slika iza koje sledi njen broj (na primer Slika01.bmp itd.); iskoristio sam ovu alatku da bih brzo
doveo u red datoteke slika pripremljene za ovaj lanak. (Primedba urednika: poto smo neke
slike morali da izbacimo, upotrebio sam istu alatku da prenumeriem imena slika.) Alatka se
pokree odabirom stavke menija Datoteka / Viestruko preimenovanje ili preicom CTRL+T.
Prethodno treba da obeleite one datoteke kojima ete izmeniti imena na ovaj nain.

U velikom oknu nai e se spisak datoteka koje ste obeleili pre otvaranja alatke. U zaglavlju
okna nalaze se imena kolona, a datoteke se mogu sortirati klikom na polje Veliina i Datum.
Sortiranje se moe obaviti po rastuem ili padajuem nizu veliina ili datuma datoteka. Jednim
klikom na polje naziva kolone, datoteke e biti sortirane opadajue (od najvee ka najmanjoj
veliini), a ponovnim klikom na isto polje obre se nain sortiranja (rastue).
U oknu Maska za preimenovanje ponuene su mogunosti izmene imena datoteka prikazanih
tasterima, a vrednosti se mogu kombinovati. U dijalogu ovog okna upisao sam Slika i dopunio
masku pritiskom na [C]. Sada kriterijum za izmenu imena izgleda ovako: Slika[C]. U oknu
spiska datoteka prikazani su stari i novi nazivi datoteka u obliku Slika1, Slika2... Primenio sam
opciju za rastue sortiranje po datumu, da bih sloio slike prema redosledu njihovog kreiranja.
U oknu Tip uticaete na naziv ekstenzije, odnosno na tip datoteka. Ukoliko ostavite ponuenu
vrednost [E], tipovi izvornih datoteka ostae nepromenjeni, to je poeljna opcija; ipak, moete
upisati ili izmeniti kriterijum pritiskom na neko od tri ponuena tastera.
Okno Pretraga i zamena e posluiti da ispravite greke u nazivima datoteka. Pretpostavimo da
sam nehotice promenio sva imena u Silka umesto u Slika. Obeleiu sve datoteke po imenu
Silka, u polje Trai upisau il, a u polje Menjaj sa upisau li.
U oknu VELIKA/mala slova uticaete na izmenu veliine odreenih slova. Ovo je padajua lista
ijim otvaranjem se vide mogui naini preimenovanja grupe datoteka. Pretpostavimo da imate
fasciklu sa mnogo engleskih naziva audio datoteka, gde je samo prvo slovo prve rei napisano
velikim slovom, a sva ostala su mala; po engleskim pravilima ispisa naslova, svako prvo slovo
svake rei treba da bude napisano velikim slovom. Obeleite sve takve datoteke, otvorite alatku
za brzo preimenovanje grupe datoteka i u ovom polju postavite kriterijum Prvo Veliko Slovo
Svake Rei.
U oknu Definii broja uticaete na parametar [C] u kriterijumu izmene imena. Ponuena
vrednost poetka brojanja je 1 sa korakom 1. Izmenom prve vrednosti broja moe krenuti sa
poetnom vrednou od one koju ovde definiete (upisom vrednosti 100, broja kree od 100 i
nastavlja sa 101, 102...), a izmenom vrednosti koraka definiete brojanu razliku izmeu imena
(postavljanjem vrednosti na 2 u ovom polju, broja e krenuti od 100 i nastaviti sa 102, 104...). U
padajuoj listi Decimalno definisaete broj vodeih nula kod brojaa. Postavljanjem vrednosti 3
u ovoj listi, broja e ispisivati vrednosti 001, 002, 003...
Nakon klika na Preimenuj zapoinje postupak, nakon toga se spisak datoteka uklanja iz okna
prikaza datoteka.
tampanje liste datoteka

Komandom menija Datoteka / tampanje / Liste datoteka otvara se okno sa spiskom datoteka i
fascikli koje ste obeleili, u obliku pregleda pre tampanja. Od ponuenih opcija moete izmeniti
font prikaza, njegovu veliinu i oblik (podebljani ili kurzivni ispis). U drugoj grupi opcija birate
prikaz papira na ekranu: koja strana dueg spiska e biti prikazana, odnosno sa kolikim
uvelianjem e ispis biti prikazan.
Trea grupa opcija je zaduena za izbor tampaa, gde se moe uticati na podeavanja
karakteristina za odabrani tampa i margine papira. Margine se mogu promeniti i
postavljanjem mia iznad linija koje ih prikazuju, kada se kurzor mia menja; drite levi taster
mia i prevucite linije margina na eljeno mesto. Sadraj fascikli se moe tampati dvostrano, pri
emu e Total Commander voditi rauna o tampi i zahtevati od korisnika da okrene i ponovo
uloi papir u tampa.
Odabirom susedne komande u meniju tampanje / Liste datoteka sa potfasciklama, pojavljuje se
isto okno kao u prethodnom sluaju, ali sa tom razlikom to e biti iitan i sadraj potfascikli.
Broj potfascikli koji e biti prikazan na papiru odreuje se na dijalogu koji se pojavljuje
neposredno nakon poziva ove stavke menija. Vrednost -1 kao parametar znai da e biti
proitane sve potfascikle, a unoenjem pozitivnog broja dobie se onolika dubina koliku tim
brojem odredite. U polju Samo datoteke ovog tipa primeniete filter u kojem moete koristiti
dokere za imena.
Trea opcija podmenija, tampanje / Sadraja datoteka, otvorie program povezan sa tipom
obeleene datoteke, odakle je omogueno direktno tampanje.
Mrena povezivanja i FTP
Opcije mrenog povezivanja se nalaze u meniju Mrea u kojem se pomou prvih pet stavki
menija pozivaju sistemski dijalozi Windows-a. Kako ovi dijalozi nisu delovi Total Commandera, ovom prilikom ih neemo objanjavati, poto se njihovo objanjenje nalazi u datotekama
pomoi operativnog sistema Windows.
Program podrava povezivanje sa FTP serverima i slanje i preuzimanje datoteka putem FTP
protokola (File Transfer Protocol), optimizovanog za razmenu datoteka putem Interneta.
Odabirom menija Mrea / FTP povezivanje (preica CTRL+F) dobija se dijalog (u poetku
prazan) sa spiskom FTP servera koje ste kreirali. Nova veza se kreira klikom na istoimeni taster.
Bri put je komanda menija Mrea / Nova FTP veza ili preica CTRL+N.
U oknu FTP: detalji o vezi postoji nekoliko polja koja treba popuniti. U polju Sesija: upiite
proizvoljan naziv koji e vas asocirati na server na koji se povezujete. Polje Ime hosta (:Port) je
veoma znaajno, jer ono predstavlja adresu servera (ftp.server.com i slino). Ako je broj porta

podrazumevani (21), ne morate da ga navodite; ali ako je atipian, onda otkucajte npr.
ftp.server.com:1021. Veina javno dostupnih servera dozvoljava pristup ostavljanjem odreenog
korisnikog imena i e-mail adrese kao ifre. Ako kliknete na Anonimni login, program e ova
polja popuniti umesto vas.
Korisniko ime je va naziv koji ste dobili ili izabrali kod dobavljaa Internet usluga, a lozinka je
ona koju ste kreirali za pristup servisima dobavljaa; ovo ete koristiti za, recimo, pristup
sadraju sajta koji ureujete. Naredna dva polja nije neophodno popuniti, ali objasnimo ta
znae: Udaljena fascikla je neka potfascikla na FTP serveru kojoj se pristupa automatski po
povezivanju, a Lokalna fascikla je ona koja e biti prikazana u jednom oknu liste datoteka po
povezivanju sa FTP serverom; to polje moete popuniti ukucavanjem putanje ili se moe
odabrati klikom na >>. Ovde ete, recimo, postaviti putanju do lokalne verzije sajta na svom
disku.
Ukoliko elite da program poalje neku posebnu komandu po povezivanju, upisaete je u polje
Poalji komandu. Ovo polje takoe nije neophodno popuniti. Za Tip servera je preporuljivo da
stoji vrednost Autodetektuj, a ako od vlasnika FTP servera dobijete odreene podatke o
povezivanju koji nalau definisanje vrste servera, odabraete vrednost Definii vrstu servera.
Firewall ili Proxy je svojevrsna zatita servera, a definie se prema uputstvu vlasnika FTP
servera. U najvie sluajeva, ovo polje za potvrdu ostaje neobeleeno. Opcija Koristi pasivni
mod za prenos e usporiti prenos i nain povezivanja e biti kao kad Windows Explorer-om
pristupite FTP lokaciji na Internetu; ipak, opcija je neophodna u nekim sluajevima, to e vam
rei administrator servera. Poslednje polje ovog okna, Poalji naredbu za ouvanje konekcije e
u definisanom vremenskom intervalu (Interval slanja: svakih... minuta) poslati FTP serveru
odabranu komandu (najbolje je NOOP) kako zbog neaktivnosti ne bi dolo do spontanog raskida
veze na strani servera. Snimite vrednosti izborom opcije U redu. Sada e se u listi pojaviti FTP
veza koju ste upravo definisali, sa imenom upisanim u polju Sesija.
Povezivanje na FTP server obavlja se izborom opcije Povei se. Nakon uspenog povezivanja, u
jednom oknu (iz kojeg ste zahtevali povezivanje) pojavljuje se spisak datoteka i fascikli na FTP
serveru, dok se u drugom prikazuje sadraj lokalnog diska. Razmena datoteka je potpuno ista kao
razmena datoteka dve fascikle na lokalnom disku; jedino je pitanje da li na FTP serveru imate
puna prava ili samo pravo itanja (kopiranja). Prilikom prenosa, Total Commander e prikazati
novi meni sa opcijama koje su karakteristine za ovu vrstu konekcije. Nain prenosa je
preporuljivo ostaviti na automatsku vrednost, jer se FTP vezom prenose i tekstualne i binarne
datoteke, a program uglavnom moe sam da odredi optimum. Nakon klika na Iskljui u ovom
meniju (ili odabirom Mrea / Prekid FTP veze; preica CTRL+SHIFT+F), FTP veza se raskida.
U oknu Povei se na FTP server, klikom na taster Novi URL prikazuje se novi dijalog,
prilagoen brzom povezivanju na servere koji dozvoljavaju anonimni pristup bez pretplate.

Zapravo, ovo je dijalog za povezivanje u kojem ete definisati samo minimum podataka
dovoljnih za vezu sa FTP serverom.
Odabirom veze i izborom opcije Ureuj ponovo dobijate dijalog FTP: detalji o vezi sa ranije
unetim podacima, koje moete prepraviti. Taster Dupliraj e kreirati novu stavku u spisku veza i
moe da poslui kada elite da definiete FTP vezu kod koje su mnogi parametri za pristup slini
polaznoj. Klikom na Obrii, briete definisanu vezu sa spiska.
Kompletan pregled opcija
Total Commander je veoma bogat izborima za konfigurisanje ponaanja. Meutim, pojedine
opcije i njihove namene ponekad mogu biti zbunjujue, a posledice nekih promena mogu biti ak
i nepoeljne za korisnika. Na primer, direktno brisanje datoteka i fascikli bez uvanja kopija u
kanti za otpatke moe vas liiti prilike da ispravite nehotinu greku. Zbog toga emo detaljno
pregledati stavke sloenog dijaloga Konfigurisanje / Opcije.
Sve opcije na kartici Izgled odnose se na sadraje na radnoj povrini Total Commander-a, a
poeljan izbor je za svakog korisnika individualan. Podeavanja nemaju uticaja na rad programa,
a sve ukljuene opcije samo olakavaju rad miem. U protivnom, ako ste se navikli na rad sa
tastaturom, iskljuite nepotrebne elemente programa kako biste poveali korisnu radnu povrinu
programa.
Na kartici Operacije moete podesiti ponaanje programa u odnosu na rad sa tastaturom,
odnosno miem. Najpre podesite nain rada desnog tastera mia. Ukoliko se koristi kao u Norton
Commander-u, to je uzor po kojem je Total Commander napravljen, desnim tasterom mia
birate datoteke koje ete obraivati, za razliku od klasinog naina obeleavanja datoteka i
fascikli u Microsoft Windows-u, gde datoteke i fascikle birate klikom u kombinaciji sa tasterom
SHIFT ili CONTROL.
Dodatna funkcija desnog tastera mia u Windows-u je dobijanje kontekstnog menija sa
operacijama koje se mogu izvriti nad datotekom ili fasciklom. U sluaju da ste odabrali opciju
da koristite desni taster mia kao u Norton Commander-u, kontekstni meni u Total Commander-u
ete dobiti malo duim pritiskom desnog tastera mia nad datotekom ili fasciklom.
Na istoj kartici, podesiete odabir fascikli korienjem tastera NUM PLUS (na numerikoj
tastaturi). Ukoliko se opredelite za opciju odabira fascikli istovremeno sa datotekama,
ukljuiete opciju Takoe selektuj i fascikle. Preporuljivo je da ovu vrednost promenite odmah;
ona je naroito korisna ako esto kopirate celu fasciklu sa potfasciklama, jer svaki naknadni
odabir svake potfascikle predstavlja zamoran posao.
U fasciklama sa velikim brojem datoteka brzo moete pronai onu ije ime znate, ako pritisnete

taster ALT i istovremeno kucate ime datoteke. U grupi Brzo traenje predvieno je da se skok na
datoteku obavlja kucanjem imena datoteke uz istovremeni pritisak na kombinaciju tastera ALT i
CTRL; preporuujemo da ovu opciju podesite na ALT+slovo jer time olakavate rad. Ali, ako to
uinite, pripazite! U Windows okruenju, skraeno aktiviranje menija i naredbi izvodi se
pritiskanjem kombinacije levog tastera ALT i kljunog slova. Ako ste podesili Total Commander
da ovakvom kombinacijom skoi na prvu datoteku sa zadatim slovima, pristup menijima sa
tastature je sada drugaiji: treba da pritisnete i otpustite taster ALT, a tek zatim da pritisnete
kljuno slovo menija ili komande.
Na kartici Prikaz ete podesiti nekoliko veoma vanih opcija programa. Odredite da li se moe
pokrenuti vie instanci programa ili samo jedna (Dozvoli samo 1 kopiju Total Commander-a
odjednom). Polje za potvrdu Spusti ikonu Commander-a u Polje za obavetavanje pri
minimizovanju odreuje da li e se ikona programa po minimizovanju prikazivati u traci za
obavetavanje (systray) ili na traci zadataka (taskbar).
Total Commander moe da prikazuje skrivene i sistemske datoteke nezavisno od odgovarajuih
podeavanja u Windows-u. Ova opcija je iskljuena i mora se naknadno ukljuiti, to se ne
preporuuje poetnicima, koji nehotice mogu obrisati neku sistemsku datoteku i time naruiti
integritet sistema. Ukoliko, pak, elite da program prikazuje ove datoteke, ukljuite opciju
Prikai skrivene i sistemske datoteke (samo za iskusne!).
Uobiajeno je da se ikone svih datoteka nalaze levo od imena. Na sporijim raunarima ispis
datoteka jedne fascikle moe se ubrzati ukoliko se opredelite za jednu od opcija prikazivanja
ikona, a najvee ubrzanje se postie ukljuivanjem opcije Bez simbola. Program moe da sortira
fascikle kao i datoteke po nazivu, odnosno pri prikazu stabla moe sortirati nezavisno prvo
fascikle pa zatim datoteke. Za nain sortiranja fascikli odabraete jednu od dve opcije u oknu
Sortiranje fascikli.
Na kartici Jezik za odabir jezike koljke programa opredeliete se za jezik ispisa komandi,
menija i obavetenja programa. Ukoliko ste dodali podrku za srpski i ispratili uputstvo na
poetku ovog prikaza, znai da je ve odabrana opcija Srpski (Latinica).
U program je ugraen interni pregleda datoteka (Lister), koji smo ranije opisali; na kartici
Ureivanje/Pregled moete se opredeliti i za spoljni pregleda. Internim pregledaem moete
pogledati sadraj velikog broja tekstualnih i multimedijalnih datoteka, ukljuujui i zvune
zapise; sadraj datoteke ovim putem ne moete ureivati. Ureiva datoteka e vam posluiti za
izmenu sadraja tekstualnih datoteka; predvieni ureiva je Windows-ov Notepad, ali ovde
moete podesiti i svoj omiljeni tekst-editor.
Nezavisno podeavanje oblika i veliine slova svakog dela programa, kao i veliine ikona
datoteka, izmeniete na kartici Font. Polazni oblik slova je sistemski, neproporcionalni font MS

Sans Serif, ija je itljivost dobra pri razliitim rezolucijama prikaza slike na ekranu. Uz
podeavanja opcija na kartici Font, na kartici Boje moete dodatno podesiti boju ispisa slova i
pozadine u oknima, zavisno od pozicije kurzora. Program takoe omoguava ispis odreenih
tipova datoteka odreenom bojom.
Pre primenjivanja destruktivnih operacija (recimo, brisanje ili prepisivanje ve postojee
datoteke), od programa moete zahtevati da se oglasi dijalogom upozorenja, tj. naknadnom
potvrdom operacije; te opcije ete menjati na kartici Potvrde. Od postojeih, opcija brisanja nije
prisutna u izboru jer se obrisana datoteka uvek moe vratiti iz kante za otpatke. Preporuujemo
da sve opcije okna Zahtevaj potvrdu pre ukljuite, jer dodatne potvrde vas ponekada mogu
spasiti od nepotrebnih glavobolja u sluaju da nehotice izgubite potrebnu datoteku.
U grupi FTP, definisaete ponaanje Total Commander-a dok funkcionie kao FTP klijent.
Recimo, moete podesiti da se sadraj na serveru uvek pojavi u odreenom oknu programa, ali i
broj i interval izmeu ponovnih pokuaja uspostavljanja veze, kao i reim prenosa; predloene
vrednosti su sasvim odgovarajue.
Na ovoj kartici takoe moete podesiti preice na tastaturi na koje ste navikli ili promeniti one
koje su u programu ve predviene. Za ovo je potrebna izvesna vetina prepoznavanja imena
internih funkcija programa; ako, recimo, vie volite da menjate imena datoteka i fascikli
uobiajenom Windows-ovom preicom F2 umesto ovde uobiajene SHIFT+F6, odaberite taj
taster u prvoj padajuoj listi, a u listi Prikaz pronaite stavku cmRenameOnly i potvrdite izbor
klikom na taster sa oznakom za potvrdu.
Najzad, u grupi Izabrani zvuk moete podesiti zvune signale koje e program aktivirati kod
nekih vremenski zahtevnijih operacija. Na primer, ako esto kopirate velike datoteke, kraju
operacije moete pridruiti zvuk kojim bi vam program skrenuo panju, ukoliko se kopiranje
obavljalo kao proces u pozadini.
Program moe da operie sa svim popularnim arhiverima, a za najee koriene je ugraena
podrka u samom programu. Ukoliko ukljuite opciju Tretiraj arhive kao fascikle na kartici
Arhiveri, program e prikazati sadraj arhive kao svaku drugu fasciklu. U suprotnom,
aktiviranjem arhive (pritiskom tastera ENTER ili dvostrukim klikom mia nad arhivom) bie
otvoren spoljni program za rad sa arhivama (na primer Power Archiver, koji predstavljamo u
ovom Almanahu). Iako je ugraena dobra interna podrka za najpopularnije tipove arhiva, autor
je ostavio mogunost da se program slui spoljnim arhiverima. Upotreba spoljnih arhivera je
opravdana ukoliko takvi arhiveri rade mnogo bre od internog ili imaju neku dodatnu mogunost
koju iz Total Commander-a ne moete da kontroliete.
Arhiveru ZIP je posveena posebna kartica, jer je to najpopularniji format za arhive; na ovoj
kartici se takoe moete opredeliti izmeu internog ili spoljnog arhivera. U sluaju da ste se

opredelili za interni arhiver, moete podesiti nain kompresije, i to bri sa najmanjim stepenom
kompresije ili sporiji sa viim stepenom kompresije. Vii stepen kompresije znai da e arhive
zauzimati manje prostora.
Na kartici Tabulatori moete podesiti nain prikaza datoteka i fascikli. Tip datoteke (ekstenziju)
moete prikazati odmah iza naziva datoteke (ukljuena opcija Odmah iza imena na oknu Prikai
ekstenziju datoteka) ili uravnatu tabulatorom, tako da svi tipovi budu u istoj koloni (ukljuena
opcija Poravnate tabulatorima).
Ako ukljuite opciju Automatski menjaj irinu kolone, naloiete programu da, u zavisnosti od
veliine radnog ekrana, sam podeava irine kolona za ispis datoteka i fascikli i to procentualno u
odnosu na postavljene vrednosti na ovoj kartici. Ukoliko je potrebno, moete ukljuiti opciju za
prikaz godine u etvorocifrenom, odnosno dvocifrenom obliku. Dvocifreni prikaz je dovoljan
ne postoji datoteka starija od sto godina koja bi mogla da unese zabunu.
Veliina datoteke se moe ispisivati dinamiki, to podrazumeva pretvaranje ispisa veliine
datoteka u skraeni oblik (na primer 1024 MB kao 1 GB, itd.). Za promenu podrazumevane
vrednosti ispisa, promeniete vrednost padajuih lista Prikaz veliine i Podnoje. Prikaz veliine
se odnosi na ispis veliine datoteke pored njenog naziva, a Podnoje na ispis veliine datoteke ili
grupe datoteka u statusnoj liniji.
Sve odabrane vrednosti opcija potvrdiete klikom na U redu. Ovim ste podesili Total
Commander, a kasnije uvek moete menjati te opcije. Pomenimo i to da kada definiete
optimalni poloaj Total Commander-a na radnoj povrini Windows-a, moete ga zapamtiti ako
odaberete komandu menija Konfigurisanje / Snimi poziciju.
Na kraju...
Mnoge skrivene mogunosti programa nisu pomenute: otkrijte ih sami! Za poetak, pogledajte
meni Pomo / Tastatura u kojem ete nai preice koje nisu pomenute u ovom tekstu.
Popularnost Total Commander-a utemeljena je jo u doba DOS platformi, kada je program
Norton Commander bio neprikosnoveni vladar na polju programa za upravljanje datotekama.
Rastom popularnosti Windows-a, rad korisnika se preselio u grafiko okruenje, ali efikasnost
ureivanja datoteka i fascikli nikad nije mogla da dostigne onu iz doba tih DOS programa. Total
Commander (zapravo, u ono vreme Windows Commander) nastao je u pravo vreme, spajajui
efikasnost i DOS manir rada Norton Commander-a i prednosti grafikog okruenja Windows-a.
Postojee funkcije programa su neprekidno usavravane, a stalno su dodavane nove mogunosti.
Efikasan rad u operacijama ureivanja sadraja diska doveden je do savrenstva nove verzije
donose poboljane ili nove alatke, ali osnovne operacije ostaju neizmenjene. vajcarac Christian
Ghisler se danas s pravom smatra autorom jednog od najpopularnijih i najuticajnijih ikada

napisanih shareware programa za Windows. Uostalom, pitajte nekog starog korisnika ovog
programa da li bi bio spreman da ga se odrekne; odgovor moete da pretpostavite.