Gospoa ministarka, Branislav Nui, odlomak

IV
IVKA, EDA
EDA (kad su ostali sami): Ja sam se reio, majka, da definitivno uredim stvar.
IVKA: Vrlo dobro, a i ja sam se ba reila da definitivno uredim stvar.
EDA: Ja sam, dakle, reio da vi jo danas razgovarate sa ocem...
IVKA: ekaj, ekaj da ja prvo tebi kaem ta sam ja reila. Ja sam, vidi, dragi moj zete, reila da uzmem moju
derku natrag.
EDA: Kako da je uzmete natrag?
IVKA: Tako, da se ti lepo p ljucki izvue iz ove kude i da ostavi enu.
EDA: Kako, molim vas?
IVKA: Pa tako de, to se iuava? Da napusti enu i ona tebe da napusti.
EDA: Tako. A zato to, molidu?
IVKA: Tako! Nije opa za tebe. Ona je sada sasvim drugo neto nego to je bila kada si je uzeo za enu.
EDA: Je l' ts? Gle, molim vas, ko bi to reko?!
IVKA: I ona sad moe da nae mnogo bolju priliku nego to si ti!
EDA: Kako, molim?... Recite to jo jedanput.
IVKA: Ama, ta se ti tu vazdan iuava? Mogu da naem za nju bolju priliku, pa eto ti.
EDA: Tako! E, sad razumem!
IVKA: Pa nema tu, brate, ta da se buni. Evo, razmisli sam, ta si ti i ko si ti: jedna obina vucibatina...
EDA (uvreen): Gospoo ministarka!...
IVKA: Ama de, mi ovo razgovaramo prijateljski i familijarno, i ja tebi to sasvim familijarno kaem da si
vucibatina. Jer, eto, ta si ti svrio nita. Niti ima kole, niti zna jezike; triput si dosad otputan iz slube.
Zar nije?
EDA: Dozvolite...
IVKA: Hode da kae: kad si takav, to smo dali dete za tebe? E pa tako, vidi, zakaio si se za nju, a mi tada
nismo bili bogzna ta, a devojka zamakla u godine a zadorila, pa eto tako sludovasmo. Bilo to je bilo, ta de
mu, ali ako se stvar moe popraviti, treba je popraviti.
EDA: Ama, koga da popravite?
IVKA: Tebe ne, ne boj se! ... Nego stvar... Zato sam ja i smislila da mi tebe najurimo.
EDA: Tako! A to ste vi smislili?
IVKA: Ja, dabome! Tebe da najurimo, a Daru da udamo kao to joj prilii.
EDA: Divan plan. Istina, raun je napravljen bez krmara, ali svejedno. A ta bi vi, gospoo ministarka, rekli
kad bi vam ja rekao da ne pristajem na sve to?
IVKA: Pa ti, ako si pametan ovek, i ako zrelo razmisli, uvidede i sam da je ovako za tebe bolje. Mogao bi ak
da dobije klasu, ako se lepo i familijarno sporazumemo.
EDA: Ja ne prodajem enu za jednu klasu.
IVKA: Pa dobro de, kad si ba zapeo, neka bude dve klase.
EDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vaaru? Molim vas, recite vi meni, mislite li vi ozbiljno sve ovo to
govorite?...
IVKA: Pa ozbiljno, dabome! Ovaj zubni lekar, kod koga sam nametala zub, primio se za provodadiju i ved je
razgovarao sa ovekom.
EDA: Ima, kako to, kod mene ivog, pa ved razgovarate s ovekom?

IVKA: Boga mi, pravo da ti kaem, nedu ja za tvoju ljubav da ispustim ovako lepu priliku.
EDA: Gle' te, molim vas! A sme li se bar znati ko je taj bududi zet?
IVKA: Poasni konzul.
EDA: Kako?
IVKA: Tako, poasni konzul Ni... ekaj, molim te. (vadi iz tane jedno cedulje i ita) Poasni konzul Nikarague.
EDA: Gospode boe, ko vam je to opet?
IVKA: ovek iz diplomacije i onako od reda, kao to i prilii jednoj ministarskoj derki.
EDA: E, to mi je milo! A ta je inae taj Nikaragua?
IVKA: Koj' Nikaragua?
EDA: Pa taj va bududi poasni zet?!
IVKA: Kako ta je, pa konzul!
EDA: Ama, poasni konzul. Ne moe se tek od toga iveti. Ko je jo od poasti iveo? On mora imati neko
zanimanje? ...
IVKA: Pa inae je koarski trgovac.
EDA: Uf, ala to neto smrdi!
IVKA: Nego kao ti, to niti smrdi niti mirie. Kamo srede da si ti koarski trgovac!
EDA: Ono, kako vaem Raki trebaju svake nedelje nova pendeta, bilo bi dosta dobro.
IVKA: Gledaj ti svoja pendeta!
EDA: A je l' te, -molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui?
IVKA: Ama, kakav Nikaragau, ubio te bog!
EDA: Pa taj va zet.
IVKA: A, za njega pita. Ime mu je Rista Todorovid.
EDA: Dakle, Rista? E, to je lepo, to je odista lepo. A, velite, zubni lekar provodadija?
IVKA: Pa jeste, on!
EDA: Sluajte, pa poruite provodadiji da doe k meni da progovorimo. Recite mu vrlo demo se lako
sporazumeti jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube.
IVKA:Ti?
EDA: O, te jo kako! Prednjake vadim po nekoliko odjedanput, a kutnjake po jedan, ali kad jedan izvadim, sve
ostale zaljuljam. Pa zato ba i kaem, recite vaem zubnom lekaru nek doe k meni.
IVKA: Nije potrebno, jer stvar je ved potpuno ureena. Danas de ved dodi mladoenja na vienje sa
devojkom.
EDA: Ama, kojom devojkom?
IVKA: Pa sa tvojom enom.
EDA: I dodi de ovamo Nikaragua da je gleda?
IVKA: Razume se!
EDA: E, to je lepo! Sluajte, pa treba kazati devojci da se obue. A, ta mislite, treba li i ja da se obuem?
IVKA: Ama, ta de mi to? Udaj se ti za tvoj raun, ako ti treba, a nas ostavi na miru.
EDA: Sasvim, pravo kaete, ja du se udati za svoj raun! (epa eir) Ja du vas zvati u svatove! (ode naglo)