Put aja(sad)

Uvod
Oko 2700. godine pre nove ere kineski imperator en Nung je otkrio aj, koji se na neki nain
bavio medicinom.
Kako bi se mogao razumeti put aja i kultura ispijanja aja u Japanu, treba prikazati kulturu
ispijanja aja u svetu kao konrast. U daljem tekstu bie opisane kulutre ispijanja aja u svetu, a
zatim i u Japanu.
aj je u Evropu prvi put donet 1610. godine, a donet je Holandskim brodovima istonoindijske
kompanije.U Rusiji se prvi put pojavljuje 1618. godine kada je Kinska delaegacija caru Alekseju
Mihajloviu Romanovu donela nekoliko vrsta aja. U Rusiji postoji bogata kultura aja. U ruskoj
porodici kao pravilo, aj se pije ne manje od dva do tri puta dnevno. aj se pije svakodnevno,
nekada kao zamena za desert, posle obroka. Takoe se pije kada dou gosti, a postoje i ajdinice
u kojima Rusi esto piu aj, ali tamo i organizuju poslovne sastanke. Rusi aj zaslauju medom,
eerom, takoe dodaju i limun, ali i mleko i ponekad slatko. Uz aj jedu kolaie ili mau krike
hleba medom ili slatkim. U Rusiji se najvie konzumira crni aj, 94%, zatim 4% razne vrste
aromatinih ajeva i 2% zelenog aja. U Engleskoj je aj donet 1657. godine, ali za dananji
engleski obiaj ispijanja aja u podne je zasluna portuglaska princeza Katarina, supruga
enegleskog kralja arsla II. U Engleskoj je aj poseban obrok uz koji se jedu kolaii ili mini
sendvii. Postoje i pravila o kombinovanju ukusa, boja i mirisa. Veina pije aj s mlekom, a oni
koji dodaju limun, ne cede sok, ve seku na krike i ubacuju krike u aj. Englezi su 1765.
godine uveli carinu na proizvode koje izvoze u Ameriku, izmeu ostalog u na aj. To je izazvalo
veliko nezadovoljstvo meu omladinom Bostona, koja je u znak protesta 1773. godine bacila u
more nekoliko tona aja. Ovaj dogaaj je u istoriji poznat kao Bostonska ajanka ili Ispijanje
aja u Bostonu. Zemlja u kojoj, takoe, postoji bogata kulutra ispijanja aja je Turska.
Serviranje aja gostima je u Turskoj vid ljubaznosti, i veoma je bitan deo kulture. Postoji
poseban turski aj koji se proizvodi na obalama Crnog mora. aj piju bez mleka, a esto i bez
drugih dodataka. Turska godinje proizvede 180.000 tona aja, a uveze jo 40.000 tona. U Srbiji
ne postoji posebna kulutra ispijanja aja. U nekadanjoj Jugoslaviji je postojala odraena kulutra
aja, ali samo u jednom delu Makedonije. Kod Srba se ispijanje aja vezuje za leenje prehlade i
gripa. U Srbiji se pod aj podrazumevaju biljni ajevi, dok se na primer u Inidiji pod aj,
podrazumeva crni aj, iako se koristi ista re, tanije preuzeta je iz Indije. U Indiji se u aj sipaju
maleko i zaini, najese kardamon.
U navedenim kulutrama, ispijanje aja je svakodnevna stvar, kojoj se ne pridaje posebna
vanost. Teme za razgovor u toku ispijanja aja su ivotne sitnice, svakodnevni problemi,
politika situacija, vremenska prognoza.
aj je u Japan donet 705. godine, a doneo ga je monah Saio. U poetku su aj pili budistiki
monasi, za vreme meditacije i prinosili su ga Budi. U 15. veku se aj uzdie do religije

esteticizma- do Teizma. Teizam je kult zasnovan na dubokoj odanosti onome to je lepo meu
prljavtinom svakodnevnog postojanja. On uliva istotu i harmoniju, tajnu uzajamnog milosra,
romantinost drutvenog reda. To je, u sutini, potovanje Nesavrenog, kao to je i blag pokuaj
ostvarivanje neeg mogueg u ovoj nemoguoj pojavi koju poznajemo kao ivot. 1 ajna
ceremonija se razvila iz Zen rituala.
Priprema i ispijanje aja uvedeno je u Japan u Heian periodu (794.-1192.). U poetku, Japanci
su na aj gledali kao na neku luksuznu robu ili lek, mnogo vie nego kao na aj, i u skladu sa tim
uzimali su samo potrebnu koliinu.
Poetkom Kamakura perioda (1185.-1333.), japanski svetenik Eisai vratio se sa budistikih
studija iz Kine, i sa sobom je doneo uenje o ritualu aja koji se praktikovao u kineskim
budistikim hramovima u vreme Song dinastije (960.-1279.). Zen budizam je imao primarni
uticaj na razvoj ajne ceremonije u Japanu.
Tokom Muromai perioda, ispijanje aja postalo je veoma popularno. Autentini kineski aj
Karamono bio je veoma hvaljen, skup i popularan meu feudalnim lordovima koji su prireivali
velike ceremonije da pokau kako se aj koristi. Sa druge strane, postojao je Murata Juko-ov
nain za pripremu i ispijanje aja, koji je bio posveen propovedi kako je to nain duhovne
razmene izmeu domaina i gostiju, zabranjujui kockanje i ispijanje sake-a tokom ajne
ceremonije.
Nakon toga, ajna ceremonija poela je da se razvija kao izmenjena praksa, i da dobija
sopstvenu estetiku, posebno poznatu kao vabi. Vabi je proao kroz fazu Takeno oo Sakai
tokom Momojama perioda, i zavrio sa uenicima Sen no Rikju. Rikju vabi aj se zatim
proirio i na klasu ratnika samuraja.
Zen redovnik koji je preneo ceremoniju aja iz Kine u Japan bio je Dai-o, nacionalni uitelj, on
se vratio iz Kine 1267. godine.
Nakon Dai-oa, znaajniji majstor zena koji se bavio ajem bio je slavni majstor Ikkyu Sojun,
za kojeg se govorilo da je sin dvorske dame i cara Go-Komatsua. Kao poglavar zen hrama
Daitoku-ji, u Kyotu, Ikkyu je vjetinu ajnog obreda preneo na jednog od svojih uenika po
imenu Murat Shuko, koji se smatra za prvog slubenog japanskog majstora aja, i svitak koji je
Ikkyu poklonio Shukou, kaligrafski zapis kineskog majstora Yuan wua, bio je izloen na prvim
Shukoovim okupljanjima za aj.
Tako je stvoren obiaj da se u nii za vreme obreda okai delo nekog uitelja.
1 Kakuzo Okakura, Knjiga o aju

Murata Juko je objedinio etiri osnovna principa ajne ceremonije: harmoniju (wa), istotu
(sei), tiinu i spokoj (seki), potovanje (kei). On se u ceremoniji pridravao ideje o Vabi koja
predstavlja tenju ka jednostavnosti i prirodnosti, nasuprot raskoi u kojoj su tada uivali
samuraji.
Od 13. veka samuraji su poeli da upranjavanju ceremoniju ispijanja aja, kao i da potuju
naela ajne ceremonije. U prostorije u kojima se odvijala ceremonija, samuraji nisu mogli da
uu s orujem (velikim katanama), zbog toga to je ulaz bio nizak. To odlaganje orija
sibmolizuje otklanjanje briga i duhovno proienje pred samu ceremoniju aja.
Murata Shuko i redovnik Jotei (za koga se pretpostavlja da je Ikkyuov sin) preneli su te ideale na
Takena Jooa, koji se danas smatra utemeljivaem modernih kola aja u Japanu.

Do ranog Edo perioda (1603.-1868.), populacija koja je uivala u aju bila je malobrojna,
uglavom bogati trgovci i gospodari, da bi se zatim aj polako popularizovao meu srednjom
ekonomskom graanskom klasom Tokija. ajnom ceremonijom iskazivala se dobrodolica
novim lanovima glavne klase trgovaca. To je poreklo Maikata, ljudi koji ekaju u redu za aj.
Novi trend Maikata uveden je i promovisan od strane tri porodice majstora aja, Sen OmoteSenke, Ura-Senke i Muanokoi-Senke, koji su vodili poreklo iz Maikata klase.
Kada se feudalni sistem raspao 1868. godine, kole za ajnu ceremoniju bile su iroko
rasprostranjene po celoj zemlji. Prethodno su pripadale bogatim gospodarima, koji su poeli da
se suoavaju sa finansijskom krizom, i tada dolazi do pada interesovanja za ajnu cremoniju.
Krajem 80-tih 19. veka , zahvaljujui velikom majstoru ajne ceremonije Ura-Senke, koji je
pokuao da oivi tradiciju ajne ceremonije, i tako privukao panju poslovnih ljudi, ajna
ceremonija postaje deo kultivisanja ena.

Vrste i priprema aja

Postoje dve vrste aja koje se koriste u ajnoj ceremoniji. Koia koji se priprema tako to se sa
vrlo malo tople vode prelije aj u prahu, i priprema ga domain u jednoj posudi iz koje gosti
sami sipaju i piju. Druga vrsta aja je usua koji se slui svakom gostu ponaosob.
aj je umetniko delo, a kao i umetnost i aj ima svoje kole i razdoblja. Razdoblja se mogu
grubo podeliti na tri glavne etape, koje nagovetaju duh doba u kome su te kole prevladavale:
Kuvani, Istucani i Natopljeni aj. Prokuvani kola- aj, tueni aj u obliku praka i natopljeni aj
u listovima obeleavaju posebne emocionalne impulse kineskih dinastija Tang, Sung i Ming.

Kola- aj se pee na vatri dok ne postane mekan, a zatim se izmrvi u praak meu komadima
finog papira. Voda vrije tri puta, u prvo vrenje se stavlja so, u drugo aj, a pri treem vrenju se
dosipa puna kutlaa hladne vode, kako bi se aj slegao i obnovila mladost vode. Zatim se aj
sipa u oljice i ispija.
Za vreme dinanstije Sung u modu je uao istucani aj i tako nastaje druga ajna kola. Listovi
se melju do sitnog praha u malom kamenom mlinu, zatim se u toploj vodi udaraju finim tucalom
od rascepljenog bambusa. Ovaj novi postupak doveo je do promene u priboru, kao i u izboru
pribora. Za vreme ove dinastije so je zauvek odbaena.
Dolaskom dinastije Ming, aj u prahu je potpuno zaboravljen. Listove poinju da potapaju u
vruu vodu u inijici ili oljici.

Japan je u stopu pratio razvoj kineske civilizacije, pa je tako upoznao aj u sva tri razdoblja. U
dananjoj Kini aj je ukusan napitak, ali ne i ideal. Tek u japanskoj ajnoj ceremoniji vidimo
kulminaciju ajnih ideala. aj je u Japanu postao vie od idealizacije forme pijenja, postao je
religija umea ivljenja.

Ceremonija
Ceremonija aja se odrava u posebnim kuama, koje se nazivaju chashitsu. Kua se nalazi u
posebno ograenom dvoritu. U dvoritu se nalazi mala bata, lepo ureena, sa puno cvea i
drvea koje titi od jakog sunca. Ima dosta kamenja i fenjera, koji se pale za vreme none
ceremonije, kako bi se osvetlio put prema ajnoj kuici. U dvoritu se esto nalaze i jezerca i
klupice. Na ulazu postoji esma, na kojoj gosti peru ruke, tanije polivaju ih vodom posebnih
kutlaa (sipaa), hishaku. Ovo pranje ruku simbolie proienje duha. Ulaz (niirigui) je mali.
Gosti moraju da uno da bi se tako provukli i uli u sobu, jer se na taj nain demonstrira
ponizan i skroman duh. Kada uu u prostiju, tada su svi jednaki, nezavisno od drutvenog
statusa. Kua ima od est do osam prozora razliitih dimenzija i oblika, koji su postavljeni
veoma visoko, ne da bi se posmatralo kroz njih, ve da bi kroz njih ula dnevna svetlost.
Unutranjost je jednostavna, na podu se nalaze tatami dueci. Dekoracija sobe za aj je
minimalna, to je odraz Vabi estetike. Na zidu se moe nai jedan pergament, na kome je
ispisana neka mudrost ili slika starih mastora. Najvaniji deo kuice je tokonoma, nia u zidu,
koja se nalazi preko puta ulaza. U sobi se moe nai i neka ikebana, koja ne sme biti vezana za
natpis na zidu, zato to se nita ne duplira. Ikebana se aranira esto prema godinjem dobu. Svi
predmeti treba da budu jednostavni i skromni i odgovarajuih dimenzija.
Pribor za aj zove se adgu. Postoji vie vrsta adgu-a i na raspolaganju su razliiti stilovi i
motivi koji se koriste za razliite dogaaje i u razliitim godinjim dobima. Svim delovima
pribora za ajnu ceremoniju rukuje se sa najveom panjom. Pre poetka ajne ceremonije pred

goste se iznose slatkii. Postoje dve vrste slatkia koji se koriste u ajnoj ceremoniji: mokar tip
slatkia, omogai, i suv tip slatkia higai. Kada se slue higai slatkii gosti se mogu posluiti sa
dva ili tri komada.
Kada se ispred vas stavi tanjir sa slatkiima, stavite ga prvo izmeu vas i gosta koji sedi do vas,
blago se naklonite gostu koji sedi do vas i podignete tanjir malo od stola da na taj nain iskaete
svoju zahvalnost. Zatim spustite tanjir na sto i uzmete slatki koji zatim stavljate na salvetu koja
se zove kaii. Nakon toga, stavite tanjir sa slatkiima ispred gosta koji sedi do vas. Gosti se zatim
naizmenino posluuju na isti nain sve dok se svi ne poslue slatkiima. Kada su se svi gosti
posluili slatkiima, domain ulazi u sobu. Svi gosti tada ustanu i naklone se da pozdrave
domaina. Pre nego to e napraviti aj, domain ritualno isti sav pribor, ukljuujui posude za
aj, mutilicu za aj i kaiicu za aj. Sve se to radi u prisustvu gostiju i postoji precizan redosled
pokreta na koji se to radi. Pribor se rasporeuje prema odreenom aranmanu. Kada se pripremi
sav pribor, domain poinje sa pripremom aja koristei odreenu grupu pokreta. Ceo proces se
odvija u potpunoj tiini, i svi paljivo prate ta domain radi.
Kada se zavri ritual ienja pribora, domain poziva svakog gosta da pojede svoj slatki
izgovorivi molim vas posluite se slatkiima pre nego to on/ona pone sa pripremom aja.
Nakon to ujete tu reenicu, trebalo bi da pojedete va slatki pre nego to aj bude gotov, a ako
ne moete da ga pojedete do kraja, zamotajte ga u kaii (salvetu) da ga ponesete kui. Gosti ne bi
trebalo da jedu slatkie nakon to su popili aj. Kada je aj spreman, ili e pomonik posluiti
prvog gosta, ili e gost direktno preuzeti aj od domaina. Kada dobijete olju aja, postavite je
izmeu sebe i gosta koji sedi do vas, naklonite se njoj/njemu i kaite izvinite to u se posluiti
pre vas. Zatim stavite oljicu ispred sebe, naklonite se domainu i kaete hvala vam to se
napravili aj. Zatim podignete olju da se tako zahvalite na pozivu da prisustvujete ajnoj
ceremoniji.
Nakon toga, okrenete olju 2 do 3 puta u smeru kazaljke na satu, da biste tako izbegli da pijete
aj sa prednje strane, uzmete gutljaj i udelite kompliment domainu za pripremljeni aj raima
aj koji ste napravili je odlian. ajna ceremonija je tako koncipirana da zahteva aktivno
uee svih gostiju, kao i samog domaina.
aj morate popiti iz 2 do 3 gutljaja. Kada ste popili aj, obriite obod olje prstima, a zatim
oistite prste o kaii. Okrenite olju 2 do 3 puta u smeru kazaljke na satu dok se lice olje ne nae
na suprotnoj strani od vas, a zatim je spustite na sto.
Poto su svi gosti uzeli aj, domain isti pribor i priprema ga za odlaganje.
Onda poinju raygovor, to je deo ceremonije u kojem se govori o samoj ceremonija aja. U tom
razgovoru oni nikako ne priaju o svakodnevnim brigama, o poslu, o politici i svakodnevnim
sitnicama i deavanjima. Po zavretku razgovora, domain odgovara na eventualna pitanja.
Domain i svi gosti onda ustanu, poklone se jedni drugima, i to je kraj ajne ceremonije.
Domain prvi izlazi i sa izvinjenjem naputa ajnu kuu. U njegovom otsustvu gosti razgledaju
kuu, a zatim izlaze iz ajne kue. Za to vreme domain stoji blizu izlaza i utke se klanja
gostima koji odlaze. Posle njihovog odlaska, domain neko vreme sedi u kui, a zatim sreuje i
isti, sakuplja cvee.
Vano je da sama ceremonija utie na stanje duha i uma ljudi koji su uestvovali u istoj.
Da ljudi i nakon zavretaka ceremonije ostanu pod tim utiskom I razmiljaju o tome, jer je
taj trenutak jedan jedini i neponovljiv.

Vrste ceremonija

Nona: Gosti se okupljaju pre ponoi i ne traje due od etiri sata ujutru
Na izlasku Sunca: Ceremonija poinje u 3, 4 sata ujutru i traje do est sati ujutru
Jutarnja: Ova ceremonija poinje ujutru u est asova
Poslepodnevna: Ceremonija poinje oko podneva
Veernja: Poinje oko est sati uvee
Specijalna: Ova ceremonija se deava u vreme praznika, okupljanja prijatelja ili
praznovanja bilo kog dogaaja

Zakljuak
Duh aja je duh Zena, zato to ako se odbaci duh Zena, nee biti ni duha aja. Ako ne znamo
ukus Zena, neemo otkriti i ukus aja, a duh Zena izgleda tako kao da je postignuto
prosvetljenje.