POKONDIRENA TIKVA, Jovan Sterija Popovi, odlomak

VASILIJE: Dobro jutro elim, majstorice.

FEMA: Kakva je ovo svinja? (epei se.) Dragi moj, gde si ti taj epiket nauio da u sobu noblesa ue bez kucanja, bez
komplamenta? Zna li ti da mogu taki na pedintere povikati da te ak na sokak isteraju?
VASILIJE: Ja ne znam ta vi govorite, majstorice.
FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu trai.
VASILIJE: ta je to? Evice, ta je tvojoj materi?
FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospoa.
VASILIJE: Zaboga, gde sam ja?
FEMA: Ti si kuu pomeo, dragi moj. Ti si moe biti traio proste ljude, pa si doao kod noblesa.
VASILIJE: Ta ja nisam lud, koliko sam puta dolazio dok de jo i pokojni majstor iveo.
FEMA: Riftik, opominjem se, kad je hteo za pedintera stati.
VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obeali Evicu?
FEMA: ta, mamzel tebi obeala? To je grubijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte grubijana hinauz.
VASILIJE: Ta nemojte se aliti, majstorice nego ja sam doao da pitam kakve emo haljine za Evicu.
FEMA: (podboi se): Molim te, kai mi, s kim misli ti da govori?
VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere opanara ena?
FEMA: Ja opanarova ena, u ovi 'aljina opanarica? Ah, same daske moraju od alosti plakati!
VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vaim zetom?
FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad e me smesta groznica uhvatiti.
VASILIJE: Ali zaboga, majstorice ...
FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred oiju, nemoj mi smraditi sobu s
tvojim 'aljinama.
VASILIJE: Slatka majstorice ...
FEMA: (uhvati ga za ruku): Mar iz moje kue, trai majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. uh! (Najedanput ga
pusti.) Uh! usmradila sam ruku! (Duva u ruku, pa je posle brie maramom.) Sad je moram tri dana prati, dok je opet u
nobles dovedem.
VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.
FEMA: (poleti na njega, pa se opet trgne): Vuci se, kad ti kaem, iz moje kue, ili u taki pandure dozvati.
VASILIJE: Nisam se nadao da ete me s panduri terati.
FEMA: S panduri, dakako, s panduri se teraju oni koji est noblesa diraju. (Evici) ta si stala, te ga ne tura iz sobe.
EVICA: Ali, slatka majko, ovo je na Vasa.
FEMA: Na Vasa, paorska trago! Hoe da se ljubi s njime? (Vasiliju) Napolje se vuci!
VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li due?
FEMA: (poe, pa se trgne): Uh, to ne smem da mu se pribliim, da ga sama isteram. Ali ekaj, bezobraznik! (Uzme
lepezu, pa ga pone s njom turati.) Napolje iz moje kue!
VASILIJE: Slatka majstorice, samo jo jednu re.
FEMA: Kest mair, mar! (Istura ga.) Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti Anici.
EVICA: Ah!

FEMA: A ta ti tu uzdie? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gleda ta je nobl. Na mene gledaj, ako misli da
togod bude od tebe, a ne na kojekakvo ubre.
SARA: Slubenica, slubenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibes ksihtl! Lepe oice, glatki
obrazi, smea kosa, hip, hip! Vi kec frajlice, vi kec?
EVICA: Oprostite, ja nisam kec.
SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite.
FEMA: Ne zna vam ta nita, nevospitana je kao krava.
SARA: Aa, nita, nita, dosta su vospitani, jo su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago (pokloni se). Jue sam bila
kod gospoje Mirkovike na ruku, to je togod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu to je imala, nisam jela skoro, pa
srnei erek i trudla, to je togod komi fo! Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pa opet kafa, eera suvie.
Tu sam i Finesku povela, o betija jedna, i ona se ba dobro astila, pa najposle zaspala pod astalom. Viem ja: Fineska,
Fineska, Fineska ... jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne moe iskazati; volim nju nego najbolje peenje. Pa
kako ste mi, kako ste vi ruali?
FEMA: Miko fo!
SARA: Drago mi je, bez drutva to najbolje nije ba moglo biti. Drutvo vam je osobito pri ruku nuno. Ono se
razgovara, ono se ali, a najvie pravi apetit.
FEMA: Danas uzimam est ajnodlovati vas na ruak.
SARA: Blagodarim, blagodarim! Nemojte se samo e mnogim truditi; ja sam s najmanjim zadovoljna: malo supe i jedno
parence rindflaja.
FEMA: Miko fo!
SARA: Ali samo da je debelo; to je kuriozno da ja sve debelo milujem, ali rindflaj osobito, samo ako je dobar sos.
FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo!
SARA: Drago mi je, drago mi je, to je za mene dosta. Jot kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u dui jot od gospoje
Mirkovike, a i ajngemock ne kodi; a peenje, a, to daje apetit vinu. Rihtig, malo nisam zaboravila tortu, to sam ba
sama mislila mesiti; to je osobito jelo, jot ako e posle konfekt doi. Kafa rastvara sve, daje dobro skuvati, osobito
enskim personama.
FEMA: (okrenuta ogledalu): Miko fo! .... Mi ko fo!
SARA: A, nove lokne! Rihtig! ... Po poslednjem urnalu! armant, ala boner!
FEMA: Ovo su iz Pariza, beke nita ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski.
SARA: Hip! hip! Ovo nema jo nijedna kod nas, armant! Nek' se zna koja je gospoja od Miri.
FEMA: Kaite mi, molim vas, kako emo ovu moju devojuru na nobles podii? Stoji mi kao kost u grlu.
SARA: A, mamzel, njojzi emo jednog lepog mladoenju nai od velike familije; un apo, to kae Francuz.
FEMA: Zna vam ta ta je apov, ili kapov; ona se dri svoga paorluka, to je od oca primila, kao pijan plota.
EVICA: (izie napolje).
FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi nainila komplament, a ona ...
SARA: Ala boner! To e biti mamzel, to e se para traiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu nee biti takove. Imate li
volju udati je?
FEMA: To je moja jedna elja; ali, znate, da mi je kakav nobles!