7 najveih srpskih tajnih agenata u 20.

veku
Drutvo 07:26, 09.08.2014.
Autor: E.K.

Poalji e-mail

Odtampaj tekst

A
Nai pijuni svojim akcijama zapoinjali su svetske ratove, ali i inspirisali pisce

Prethodna stranicaSledea stranica

Vojin Tankosi
1. Hrabri komita poznat je po tome to je amarao erila, vukao za ui princa ora, ali i svojim
delovanjem zapoeo Prvi balkanski, a zatim i Veliki rat
U ultimatumu koji je Austrougarska uputila Srbiji uoi Prvog svetskog rata trailo se hapenje samo dvojice
ljudi - Milana Ciganovia, koji je predao oruje Gavrilu Principu, i Vojina Tankosia.
Sklon incidentima
Tankosi je roen 1880. u selu Rukladi, izmeu Uba i Lajkovca. U Beogradu je zavrio Vojnu akademiju i
gotovo odmah po diplomiranju izazvao diplomatski incident. Nezadovoljan pisanjem jednog engleskog
novinara o Srbima, iamarao ga je u kafani u Knez Mihailovoj ulici, to je dovelo do protesta ambasadora
Velike Britanije. Novinar se zvao Vinston eril i kasnije je postao premijer.
Tankosi je imao 23 godine kad se ukljuio u zaveru protiv kralja Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage
1903. U noi prevrata komandovao je vodom koji je streljao Draginu brau Nikolu i Nikodija. Nije mu
smetalo to je s Nikodijem iao u isti razred Druge muke gimnazije... Po Beogradu se ak prialo da je to
uradio bez nareenja, na svoju ruku.
Slavu je stekao 1905. kao komita u Makedoniji. Tamo je stizao da komanduje, sipa metke na Turke i Arnaute
i zadrava njihov nalet, ali i da previja ranjene etnike.
Kralj Petar Karaorevi izabrao ga je za druga i vaspitaa svojim sinovima, ali se to neslavno zavrilo princu oru, koji je ve bio momak, iupao je ui!
Predvodio Arnaute
U vreme nemira zbog aneksije Bosne 1908. na Terazijama je uskoio u fijaker ministra spoljnih poslova
Milovana Milovanovia, pariskog doktora prava, i izvikao se na njega zbog pomirljive spoljne politike Srbije.
arija je danima brujala o tome, a na zadnjem kraju ministrovog fijakera od tada je stajao pandur...
Sredinom 1912. boravi na Kosovu, gde sa Isom Boljetincem predvodi Arnaute u sukobu sa Turcima. Drugog
oktobra 1912. samostalno napada i zauzima tursku karaulu kod Merdara, pre objave neprijateljstava, ime
praktino poinje Prvi balkanski rat.
Zbog ultimatuma Austrijanaca, koji su traili njegovo hapenje kao jednog od glavnih organizatora
Sarajevskog atentata, srpske vlasti su ga uhapsile, ali je prvog dana rata puten da bi komandovao svojom
jedinicom u odbrani Beograda. Njegov Savski etniki odred tri noi i tri dana spreavao je prelazak
neprijatelja preko Save.
U oktobru 1915. godine smrtno je ranjen, a zatim i tajno sahranjen. Austrijanci su ipak nali Tankosiev grob,
otkopali ga, slikali le i fotografiju objavili u novinama, uz tekst da je demon svetskog rata mrtav.
Posmrtne ostatke prenela je njegova majka i sahranila ih na beogradskom Novom groblju 1922.
Demon rata
Vojin Tankosi je stradao prilikom odbrane Beograda 1915. godine i tad je tajno sahranjen. Austrijanci su ipak
pronali njegov grob, otkopali le, slikali ga i objavili uz tekst: Demon svetskog rata je mrtav
Boin Simi
2. Karijeru je zapoeo kao zaverenik u Majskom prevratu, nastavio kao komita, pukovnik Crvene armije i
ambasador kralja Petra, a zavrio kao Titov ambasador
Za Boina Simia Crnjanski je pisao da je bio saradnik Kominterne, a istaknuti pukovnik Vladimir Tucovi,
brat Dimitrija Tucovia, govorio je da je Simi meunarodni hohtapler.
Stao uz Apisa

Boin Simi roen je 20. oktobra 1881. u Velikom iljegovcu kod Kruevca. Sin uitelja, zavrava Vojnu
akademiju, postaje mason i 1903. uestvuje u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage.
Pet godina kasnije je u Vranju, odakle ubacuje komite na tursku teritoriju, a krajem leta 1912. on je sam
duboko iza neprijateljskih linija: maskiran u seljaka, crta mape Skopske Crne Gore, Janjeva i Pritine,
neophodne za predstojei Balkanski rat.
Za vreme Prvog svetskog rata komanduje bataljonom, a 1916. godine Dragutin Dimitrijevi Apis ga alje u
Rusiju da meu tamonjim Jugoslovenima i drugim Slovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku.

Od komite
do diplomate... Boin Simi na poetku i na kraju karijere

Kad Apis na Solunskom procesu 1917. godine bude osuen na smrt, Simi e sa jo trojicom srpskih oficira
pokrenuti akciju da ga spase pogubljenja. Iz Petrograda upuuju memorandum svim vodeim dravnicima i
vladarima u svetu, piu pisma i glavnim dnevnim listovima u Rusiji, Francuskoj i Engleskoj... A posle toga,
povratka im u Srbiju nema.
Boin Simi ostaje u Rusiji i posle Oktobarske revolucije postaje pukovnik Crvene armije. Godine 1936.
vratio se u Beograd - ali ga jugoslovenske vlasti samo dva dana dre u zatvoru, a onda putaju na slobodu i
vraaju mu in pukovnika!
Menjao strane
U Beogradu se otvoreno druio s moskovskim ambasadorom. Redovno su igrali karte. Petog aprila 1941. iz
Beograda u Moskvu putuje delegacija da sa Staljinom zakljui Pakt o prijateljstvu i nenapadanju. U njoj su i
Mustafa Golubi i Boin Simi.
On prelazi u London, a kralj ga postavlja za ambasadora kod De Gola.
U jednom obraanju poslanicima u Donjem domu Parlamenta Britanije otro se suprotstavio bombardovanju
Beograda od strane saveznika. Rekao je da je udno da se razara Srbija, u kojoj postoji pokret otpora
okupacionim snagama, a da, na primer, nijedna bomba nije pala na Bugarsku, koja je otvoreno prela na
stranu Sila osovine. Nekoliko dana posle ovog govora usledilo je viednevno bombardovanje Sofije.
Pred kraj rata Simi prelazi na Titovu stranu. Kad je kao njegov ambasador poao preko Bugarske u Ankaru
da preuzme dunost, u Sofiji e pokuati da ga ubiju. Stari majstor konspiracije odmah e rei da je taj napad
osveta za govor u Parlamentu Britanije i bombardovanje bugarskih gradova.
Umro je u Beogradu 24. februara 1966. u 85. godini.

Avanturisti..
. Golubi (dole drugi sleva) i Tankosi (dole trei sleva)
Muhamed Mehmedbai
3. Kao pripadnik Mlade Bosne pokuao je da ubije Oskara Pooreka, Franca Ferdinanda, grkog kralja
Konstantina, ali ni u jednom atentatu nije bio uspean
Muhamed Mehmedbai, roen 1886. godine u Stocu, u Hercegovini, bio je pripadnik revolucionarne
organizacije Mlada Bosna. Kao takvog, Mustafa Golubi pozvao ga je krajem 1913. da doe u Francusku, u
Tuluz, gde mu je poveren zadatak da ubije austrougarskog poglavara Bosne Oskara Pooreka. Snabdeven

boicom otrova i kamom sa otrim vrhom, vratio se iz Tuluza u Marselj da se tu ukrca u brod. U Dubrovniku
je seo u voz. U jednom trenutku primetio je da andarmi pretresaju vagone, pa se uplaio da trae njega. Otrov
i oruje bacio je u nunik. Tek kasnije saznao je da su andarmi tragali za nekim lopovom.
Pobegao iz Sarajeva
Odustao je od atentata na Pooreka kad je saznao da Gavrilo Princip s drugovima sprema atentat na
prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Prikljuio im se, ali na Ferdinanda nije bacio bombu, pravdajui se da
je kolona pored njega brzo prola.

Mustafa
Golubi
Muhamed Mehmedbai jedini je od atentatora koji je posle pucnjeva Gavrila Principa uspeo da se izvue iz
Sarajeva i preko planina pobegne u Crnu Goru, u Niki. Mislei da je tu bezbedan, poeo je da pria o svojoj
ulozi u Ferdinandovom ubistvu, pa su ga Crnogorci, bojei se da glas o njemu ne stigne do Austrougarske,
zatvorili, a onda ga tajno prebacili u Srbiju. Kao potporunik, uestvovao je u povlaenju srpske vojske preko
Albanije, a na Solunskom frontu prikljuio se Apisu i organizaciji Crna ruka.
U prolee 1916. Apis je prihvatio predlog mladobosanaca da rtvuju svoj ivot za stvar saveznika i ubiju
dva najvernija pomagaa Nemaca na Balkanu, grkog i bugarskog kralja Konstantina i Ferdinanda.
Nepoeljni svedok
Snabdeo je orujem Mehmedbaia i njegovog pomagaa, kojima je zapao ovaj prvi, i otpremio ih u Atinu.
Mehmedbai je svoju rtvu ekao u pozoritu, ali je Konstantin u poslednjem momentu zbog nazeba ostao
kod kue. Poto ih je otkrila srpska policija, neprijateljski raspoloena prema Apisovoj obavetajnoj slubi,
morali su da se sklone. Mehmedbai se prijavio u bolnicu zbog navodne bolesti, a njegov pomonik je
ubijen. Ni danas se ne zna da li je njegovo ubistvo naredio Apis jer nije izvrio zadatak ili je srpska policija
uklonila nepoeljnog svedoka.
Na Solunskom procesu 1917. godine, kada je Apis zbog uea u navodnoj zaveri za ubistvo srpskog
prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia osuen na smrt, Mehmedbai je osuen na 15 godina zatvora.
Amnestiran je 1919. i vratio se u Sarajevo.
U tom gradu su ga 1943. ubile ustae.

Muhamed
Mehmedbai
Mustafa Golubi
4. Odlian ak postao je jedan od glavnih Apisovih ljudi, pa otiao u Rusiju i postao Staljinov ovek. U
Beograd se vratio u vreme Drugog svetskog rata
U prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo vanijeg istorijskog dogaaja na Balkanu u kojem Mustafa
Golubi nije uestvovao
Atentat na kralja
Roen je 1891. godine, u porodici ni siromanoj ni bogatoj. Kao darovito dete i kao najboljeg aka osnovne
kole u Stocu, optina ga je poslala u gimnaziju u Sarajevu. kolovanje prekida zbog Prvog balkanskog rata,
iz kojeg je izaao je s inom narednika srpske vojske i Ordenom Obilia za pokazanu hrabrost.
Nakon mature 1913. sa stipendijom vlade u Beogradu otiao je na studije prava u Lozanu i enevu, a onda u
Pariz, gde je stupio u Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijevi Apis.
Apis ga je 1914. postavio za pisara u Uikoj armiji, a 1915. alje ga u Rusiju da prikuplja dobrovoljce za
srpsku vojsku. Vraa se s hiljadu novih ratnika u trenutku kada se srpska armija ve uveliko povlai preko
Albanije. Na suenju Apisu 1917. Golubi je osuen na godinu dana, ali je pobegao u Francusku.
U Beograd se vratio 1918, a srpske vlasti ga hapse 1921. zbog sumnje da je spremao atentat na kralja
Aleksandra. Detalji o ovom atentatu nisu poznati, ali se zna da se Golubi jednom prilikom na Terazijama,
dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da e osvetiti Apisa. Otiao je u Pariz, pa u Be, gde
su ga etiri puta hapsili na zahtev Beograda.
Odao ga Tito
Ne zna se kad je poeo da radi za sovjetsku obavetajnu slubu, ali je vrlo brzo stekao takav ugled da je i kod
Staljina u Kremlj ulazio bez propusnice.
Izvrie nekoliko spektakularnih poduhvata, a svakako je najvei meu njima ubistvo Lava Trockog.
Trocki je bio drugi ovek Oktobarske revolucije, a posle sukoba sa Staljinom potucao se po Evropi dok se
1937. nije sakrio u Meksiku. Zna se da je Golubi otkrio njegovo sklonite, a posle je bilo lako - drugi ruski

agent ubio je Trockog udarcima pijukom u glavu.

Na poetku Drugog svetskog rata Golubi je doao u Beograd. Sa Matom Vidakoviem, diverzantom
kolovanim u Moskvi, 5. juna digao je u vazduh tvravu u Smederevu. U strahovitoj eksploziji, koja je gotovo
unitila grad, poginulo je 2.500 ljudi.
Izgleda da ga je Tito, plaei se njegovih veza sa Staljinom, odao Nemcima. Oni su ga uhapsili i posle
muenja, izlomljenog, u atorskom krilu izneli u park ispred dananjeg Predsednitva i streljali. Bio je 26. jun
1941.
Kad su 1944. Rusi i partizani oslobodili Beograd, obavetajci III Ukrajinskog fronta pronali su i preneli
posmrtne ostatke Mustafe Golubia u Moskvu. Tamo je sahranjen uz sve vojne poasti kao general-lajtnant
ruske obavetajne slube NKVD. U prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo vanijeg istorijskog dogaaja na
Balkanu u kojem Mustafa Golubi nije uestvovao
Kobni
POVERENIK
Mustafa Golubi je vrlo brzo stekao takav ugled da je i kod Staljina u Kremlj ulazio bez propusnice. Izvrio je
nekoliko spektakularnih poduhvata, a svakako je najvei meu njima ubistvo Lava Trockog

Jugosloveni
bili znaajni u sovjetskoj tajnoj slubi...Mihajlo Sotirovi
Mihajlo Sotirovi
5.Ovaj Vranjanac, autant Drae Mihailovia, ak tri puta je uspevao da pobegne iz ropstva - jednom iz
nemakog, a dvaput iz sovjetskog
Mihajlo Sotirovi roen je 1913. u Vranju. Zavrio je Vojnu akademiju, a kad je u aprilu 1941. Jugoslavija
kapitulirala, odlazi kod Drae Mihailovia na Ravnu goru. Draa ga postavlja za svog autanta.
U zarobljenitvu
Nemci su ga zarobili 1942. godine i zajedno sa ostalim oficirima Kraljevine Jugoslavije sproveli u logor
Rava-Ruska, na teritoriji koja se tada nalazila u Poljskoj, a danas je u Ukrajini.

U januaru 1944, simulirajui napad slepog creva, izdejstvovao je da ga poalju na pregled i tokom transporta
oteo se na stanici Strij i uspeo da pobegne i pridrui se poljskom pokretu otpora pod nazivom Armija Krajova.
Lako je proao proveru identiteta jer je njegov brat bio ministar u izbeglikoj vladi Kraljevine Jugoslavije u
Londonu i odmah je rasporeen u jedinicu kod Lavova.

Lav Trocki
Kao zamenik komandanta 14. regimente uestvuje u operaciji Bura, zajednikoj akciji poljskog pokreta
otpora i Crvene armije. Cilj ofanzive bio je da se od Nemaca oslobodi Lavov i, posle samo nedelju dana
borbe, nacisti su se povukli. Sotiroviu je zbog hrabrosti u tim borbama urueno najvie poljsko odlikovanje Militari virtue.
Spremajui se za preuzimanje Poljske posle rata, Sovjeti su naloili da se rasformira Armija Krajova, a kad je
Mihajlo Sotirovi odbio da razoruao svoje ljude, uhapsila ga je ruska tajna sluba NKVD. Izdrao je
muenje i nije pristao da pijunira za njih, pa je osuen na 10 godina teke robije, iako mu je nogu zahvatila
gangrena zbog rane zadobijene kod Lavova. U oaju, poziva se na brata ministra i njegove veze s erilom,
pa ga Sovjeti vraaju u Lavov.

Josif
Visarionovi Staljin
Sovjeti ga muili
U Lavovu je Sotirovi opet sasluavan i muen. Pobegao je 15. septembra 1944. tako to je iskoristio
neopreznost islednika, skoio na njega i ubio ga golim rukama. Presvukao se u uniformu ubijenog i izaao iz
zgrade. Opet je bio u redovima Armije Krajove, koja je sada, osim s Nemcima, ratovala i s Crvenom armijom.
Sotirovia su Rusi drugi put zarobili u maju 1945. U pokuaju bega skokom s drugog sprata, polomio je obe
noge. Ali sovjetska policija nije znala ko im je u rukama. Sotirovi je imao dokumenta francuskog oficira
aka Romana, koji se vraa kui iz zarobljenitva u Odesi. Prebacili su ga u bolnicu, odakle su ga dva
pripadnika Armije Krajove, maskirana u policajce, izvela na slobodu. Kraj rata doekao je u Francuskoj kao
ak Roman. Preminuo je 1987. godine na hodoau na Svetoj gori, gde je odlazio svake godine.

Duko Popov
6.Ovog Srbina iz Titela Britanci smatraju jednim od svojih najveih tajnih agenata, a inspirisao je i pisca Jana
Fleminga za kreiranje lika Dejmsa Bonda
Duko Popov je roen u Titelu 1912. godine, odrastao je u Dubrovniku, a kolovao se u Engleskoj,
Francuskoj i Nemakoj.
Trostruki agent
Postao je britanski agent u Londonu 1940. Britanci su ga vratili u Beograd, gde je, uz njihovu saglasnost,
pristao da ga jedan prijatelj Nemac vrbuje za rad u nemakoj vojnoj obavetajnoj slubi Abver.
Popov za Nemce organizuje izmiljenu mreu pijuna i sve do Hitlerovog napada na Francusku nemakom
Generaltabu prosleuje lane podatke koje su za njih Britanci lukavo smiljali.
Posle sloma Jugoslavije Popov se 1941. prijavljuje jugoslovenskoj izbeglikoj vladi u Londonu i radi kao njen
slubenik za specijalne zadatke. Tako je postao trostruki agent: ifrovano ime za Abver mu je bilo Ivan, za
britansku tajnu slubu Tricikl, a za jugoslovensku vladu u izbeglitvu Duko. Bio je komunikativan,
armantan i obrazovan. Govorio je nemaki, francuski, engleski i srpski.
Kao Tricikl, preko Londona je prvi obavestio Amerikance da e Japanci napasti njihovu vojnu ratnu luku
Perl Harbor, ali je FBI 1941. godine tu informaciju zanemario.
Kao Ivan je tokom Drugog svetskog rata znatno doprineo uspehu brojnih akcija iji je cilj bio da obmanu
Nemce. Svakako je najvanija bila ona vezana za invaziju u Normandiji. Preko Abvera je plasirao Nemcima
pouzdanu vest da e se saveznici, da bi oslobodili Evropu, iskrcati u Pa de Kaleu, a da je iskrcavanje u
Normandiji samo ameriki i engleski mamac.
Zadrao Nemce
Jedan nemaki pukovnik posle rata javno je priznao da je Duko lino zasluan za zadravanje sedam
nemakih divizija u Pa de Kaleu, tri nedelje nakon iskrcavanja u Normandiji. Bitka za Normandiju je
odluila Drugi svetski rat. Popov i Britanci su prevarom sauvali veliki broj ljudskih ivota.
Odlikovan je Ordenom Britanske imperije, jednim od najveih odlikovanja u Engleskoj, ali i nemakim
Gvozdenim krstom! Preminuo je 1981. na Azurnoj obali u Francuskoj.

Duko Popov je legenda Drugog svetskog rata i svetske pijunae. Britanci tvrde da je on jedan od deset
najveih britanskih pijuna.
Posluio je engleskom piscu Janu Flemingu kao osnova za kreiranje lika Dejmsa Bonda. Fleming je i sam
bio britanski agent i izvesno vreme zadatak mu je bio da vodi Duka Popova, to jest da prati i proverava
njegov rad. Tada se upoznao s njegovim sposobnostima i saznao za poduhvate na terenu.

Prvo
partizan, pa onda agent drave, a na kraju direktor... Ratko Draevi
Ratko Draevi
7.Poznati udba je za sebe esto govorio da je dravni ubica, pijun i valer i da je ubio 2.000 ljudi i bio sa
2.000 ena
Neposredno po zavretku Drugog svetskog rata Tito je osnovao Misiju za hvatanje ratnih zloinaca i
izdajnika. Zadatak njenih lanova bio je da pronau to vie od 2.000 ratnih begunaca sa spiska tajne policije
Ozne, kasnije nazvane Udba, da ih privedu u Beograd ili likvidiraju na terenu. Partizanski komesar Ratko
Draevi, roen 1918. godine, bio je jedan od istaknutih funkcionera Misije.
Naredba
- Mrzeo sam to, ali Krcun Penezi mi je prosto naredio: Mora da pree. J.bi se, nauie vremenom kako
se to radi! - zapisao je Draevi seanje na poetak svoje udbake karijere, tokom koje je likvidirao veliki
broj etnika i tragao za ustakim glaveinama Antem Paveliem i Andrijom Artukoviem.
Kad je sredinom ezdesetih SFRJ poela da se otvara prema Zapadu, Tito je u svet poslao agente Udbe da se
bave uvozno-izvoznim poslovima. Ratko Draevi osnovao je predstavnitvo firme Geneks u Njujorku,
nastavio da se bavi pijunaom, ali i vercom nakita, engleskih tofova, cigareta... Sve, naravno, u korist
drave.
Godine 1962. godine Ratko Draevi, kao ovek koji je govorio razne jezike i dobro se snalazio u belom
svetu, postavljen je za direktora Avala filma. Tadanja dravna vlast je shvatila da je filmska industrija vrlo
unosan posao, a njegov zadatak bio je da dovede holivudske, italijanske i ostale zapadne koprodukcije i da
donese amerike dolare.

Polo mu je to za rukom, zahvaljujui vezama, kao i sputanju cene filmskih projekata, da dovede na
snimanje u Beograd najpoznatije zvezde svetskog filma. Za nekoliko godina snimljeno je etrdeset filmova, u
kojima su uestvovali Dejvid Lin, Orson Vels, Entoni Kvin, Klint Istvud, Bert Lankaster, Frensis Ford
Kopola, Dejms Mejson i drugi. On sam izaao je na glas kao osvaja domaih i svetskih diva. Kasnije se
hvalio da je ubio 2.000 ljudi i bio sa 2.000 ena. Predstavljao se javno kao dravni ubica, pijun i valer.
Proglaen izdajnikom
Draevi je doneo Jugoslaviji nagradu iz Kana za film Skupljai perja, a on je zapoeo sedmogodinju vezu
s glavnom glumicom Oliverom Vuo, docnije Katarina.
Obezbeivao joj je glavne uloge, nekad i prevarama, kao u sluaju nemako-jugoslovenskog filma o
panskom slikaru Goji. Reditelju je rekao da Tito eli da Olivera igra glavnu ensku ulogu, i tako je i bilo. A
kad je na premijeri Titu reditelj rekao neto o toj temi, ovaj je odgovorio da pojma nema o emu govori.
Sama Olivera je govorila o Ratku Draeviu kao o srpskom Dejmsu Bondu.
Docnije je otiao iz Jugoslavije u Italiju, gde je bio generalni direktor filmske kue Prodi. Zbog toga su ga
komunistike vlasti proglasile za izdajnika.
Umro je kao penzioner 1992. godine.

Otar...
Slobodan Penezi Krcun
Krcun:
NAUIE TI TO
- Mrzeo sam to, ali Krcun Penezi mi je prosto naredio: Mora da pree. J.bi se, nauie vremenom kako
se to radi! - zapisao je Draevi seanje na poetak svoje udbake karijere, tokom koje je likvidirao veliki broj
etnika i tragao za ustakim glaveinama

Orden za
LANE VESTI
Po naredbi efova iz Britanije, Duko Popov je u Beogradu 1940. za Nemce organizovao izmiljenu mreu
pijuna, a zvaninom Berlinu je 1944. poslao pouzdanu vest da e se saveznici iskrcati u Pa de Kaleu, a da
je iskrcavanje u Normandiji samo mamac. Zbog toga je dobio nemaki Gvozdeni krst
Sledee subote: Sedam najveih politikih svaa u Srbiji