Bolest ruku, stopala i usta!

HAND FOOT AND MOUTH DISEASE (HFMD)

Autor: Urednitvo Ringeraja.ba | 29.7.2013

Groznica, upala grla, malaksalost, gubitak apetita, koju prati i pojava plikova u
ustima, na akama ili stopalima, sigurni su znaci infekcije koksaki virusom.

Radi se
upljine,
poviena
onaj po kojemu

relativno nepoznatoj i novoj bolesti kod nas, odnosno o akutnoj virusnoj infekciji usne
dlanova i stopala, na kojima se javlja osip s mjehuriima. Postoji jo niz drugih
simptoma koji se javljaju i s drugim virusnim infekcijama kao to je
temperatura, bol u grlu, malaksalost, probavni problemi, no upravo je osip
moete prepoznati problem.

Zbog regije koju napada, koksaki virus (tip A) esto se zove i bolest aka, stopala i usta,
a moe
izazvati i konjuktivitis. Za razliku od njega, tip B najee uzrokuje pleurodiniju (pluni
simptomi, groznica, bol u trbuhu, glavobolja).
Oba ova tipa virusa mogu da izazovu ak i meningitis, miokarditis i perikarditis.
Ovaj period inkubacije traje jedan-dva dana. Zapaljenske zone u ustima se razvijaju za dan-dva nakon
inicijalne groznice i prerastaju u plikove koji esto ulceriu (gnoje).
Veina ljudi sa ovom infekcijom, a to su najee djeca do deset godina starosti, razvijaju ra (osip), koji svrbi
na dlanovima i tabanima. Mogu biti zahvaeni i drugi delovi tjela, recimo, zadnjica i genitalni organi.
Navedeni simptomi obino traju sedam do deset dana nakon ega se bolesnik kompletno oporavlja. Bolesnik
je najzarazniji prvih sedam dana nakon pojave simptoma, jer se virus izluuje iz organizma tjelesnim
tenostima i fecesom, tako da je osoba zarazna i nekoliko nedjelja po prestanku simptoma.
Infekcija najee nastaje feko-oralnom kontaminacijom, odnosno kapljinim putem od zaraenih individua.
Zaraza moe da se iri preko predmeta kao to su igrake, posue, pelene ili slino.
Nema pravila to se tie godita pacijenata, ali su djeca ipak najee zaraena ovim virusom. Infektivni virus
moe se nai u fecesu, pljuvaki, tenosti iz plikova i u sekretu iz nosa.
Ukoliko doe do infekcije trudnice, ona moe da se prenese i na plod i oteti ga. Dijagnoza se uglavnom
postavlja na osnovu klinikog iskustva - tipini simptomi (bolni plikovi na akama, stopalima i ustima kod
deteta sa groznicom) upuuju na ovu infekciju.
S obzirom na veliku uestalost infekcije i najee blag kliniki tok najee se dijagnostika zavrava na
ovom stadijumu kao i za veinu drugih virusnih infekcija.
U svakom sluaju, mogu se uraditi i testovi specifini za ovaj tip virusa, ali su oni skupi i obino je potrebno
da se uzorci poalju u ustanove specijalizovane za ovu vrstu dijagnostike.
Testiranje traje najmanje dvije nedjelje, pa je kad se potvrdi postojanje ove infekcije, inficirani ve izaao iz
najzaraznijeg perioda. Za lijeenje ovog virusa ne postoji specifina terapija.
Najee se primjenjuje simptomatska terapija - analgetici, antipiretici, kao i rastvori za ispiranje usta ako
postoje plikovi. Preporuuje se i to vei unos tenosti radi sprjeavanja dehidratacije, kao i upotreba vitamina
C.
Kisele sokove ukoliko postoje ranice u ustima treba izbjegavati. Trenutno ne postoji antivirusna vakcina.
Izuzetno rijetke komplikacije ove infekcije u vidu zahvatanja srca ili mozga zahtevaju bolniko lijeenje.

Napada srce
Dr Lazar Angelkov, kardiolog, kae da koksaki najee napada srce, i izaziva miokarditis, odnosno
zapaljenje sranog miia.
"Ako nae povoljno tle, koksaki izaziva imunoloku reakciju koja dovodi do zapaljenja. Ono moe da se
razvije kod nekog za mjesec, a kod drugih i est mjeseci poslije ulaska virusa u tijelo.
Simptomi zapaljenja su aritmija, slabost, malaksalost. Dr Angelkov kae da nema pravila kod koga e se
bolest razviti. "Srani bolesnici u ovom sluaju nisu u veem riziku od obolijevanja.
Od miokarditisa mogu da obole i oni koji su prethodno bili potpuno zdravi. Bolest, ako se blagovremeno ne
prepozna i ne lijei, moe, ak, u nekim sluajevima da izazove i smrt.

Virus "usta-ruke-noge" - osip i temperatura

Virus koji izaziva temperaturu i osip po rukama i nogama nije nov, kako tvrde neki lekari.
13.10.2012. | 18:03 > 18:08 1
A- A A+
Guliver/Getty images
Roditelji i baka dvogodinjeg Nikole, koji je danima imao povienu temperaturu i neobjanjivi osip u ustima i
po rukama, bili su vie nego iznenaeni kada im je lekarka u jednom privatnom domu zdravlja objasnila da je
re o virusu neobinog imena "usta-ruke-noge" (Hand-foot-mouth disease) i da je to nova bolest.
Meutim, ma koliko se po nazivu inilo da je re o nekom novom oboljenju, direktor Instituta za infektivne i
tropske bolesti Klinikog centra Srbije profesor dr Dragan Deli za "Politiku" kae kako je re o oboljenju
koje je dobro poznato infektolozima i da nema razloga ni za uenje, a jo manje za bilo kakvu paniku. Re je
o estoj virusnoj infekciji koja se javlja kod odojadi i male dece.
"Infekciju izaziva virus iz grupe enterovirusa, koji napada usnu duplju i izaziva promene na rukama i na
stopalima, a praen je obino i visokom temperaturom. To nije nikakav novi virus, pripada grupi koksaki
virusa. Mi o tome studentima drimo predavanje. Ne postoji uzrona, specifina terapija, nego samo
simptomatska", objanjava dr Deli.
U poslednje vreme, utisak je da nam stalno prete novi virusi ili stare bolesti preobuene u novo ruho. Amerika
u ovom asu ima vie od 18.000 prijavljenih sluajeva velikog kalja, veliki broj registrovan je i u Engleskoj,
a samo tokom jueranjeg dana prijavljeni su sluajevi obolevanja od meningokoknog meningitisa u
Norvekoj, u Saudijskoj Arabiji je izbila epidemija ebole, u Peruu i Indiji hara tifoid, jedna vrstu tifusa...
"Mnogi virusi pripadaju 21. veku, a ima i onih koji e tek biti otkriveni. Priroda je jedna velika laboratorija.
Virus izlazi pre svega iz ivotinjskog sveta i samo je potrebno vreme da kroz odreene mutacije postane
prijemiv za oveka, kada se premosti takozvana barijera vrste. Tako nam se desio ptiji grip. U svetu ima oko
5.000 virusa. Mi mislimo da imamo dobru dijagnostiku, lekove, nove naine leenja i da smo superiorni nad
virusima, a zapravo smo vrlo ranjivi", objanjava sagovornik "Politike".
Od 1990. do dananjih dana otkriveno je 30 novih mikroorganizama. Meutim, to ne znai da oni nikada do
sada nisu bili prisutni meu nama, oni su tu od ranije, ali za medicinu je potrebno vreme da ih dokae,
objanjava dr Deli.
Na poznati poznavalac virusa i bakterija, epidemiolog u penziji, primarijus dr Radmilo Petrovi kae kako
virusa ima koliko ih je uvek i bilo, ali je sistem globalnog povezivanja informacija doprineo da sada u svakom

trenutku saznamo u kom delu sveta je neko oboleo od meningitisa, ebole, ali i salmoneloze i legionarske
bolesti. Naravno, on kae i da je evolucija kod mikroorganizama prisutna i uvek nas neka mutacija virusa
moe neprijatno iznenaditi. Dr Petrovi dodaje kako je najvanije zapamtiti da se redovnim i velikim
obuhvatom vakcinacije moemo sauvati i od novih i od starih infektivnih bolesti.
"ak 95 odsto zaraznih bolesti moe da se sprei osnovnom higijenom. Od obinog pranja ruke i dostupnosti
pijae iste vode", podsea ovaj lekar na pravilo koje se esto zaboravlja.