1.

Osnovna obeleja ekologizma

! Postoje razni nazivi za sline ili ak iste ideje:
environmentalizam, ekologizam, zelena politika, zeleni
pokret ili zelena politika misao.
! Neki zagovornici se zalau za radikalno promiljanje mesta
ljudi u biosferi, ali veina tei manjim promenama
(recikliranje, organska hrana, podizanje svesti o znaaju
nezagaenog vazduha, zatita ugroenih vrsta itd.).
! Od sedamdesetih godina prolog veka poinju da se
pojavljuju i zelene partije, iako uglavnom na Zapadu.

2. Poreklo ekologizma
! Ekologizam ima korene koji seu u devetnaesti vek i ponekad
ih je teko precizno formulisati.
! Henri Dejvid Toro (1817-1862; Walden, or Life in the Woods,
1854)

! Don Mjur (1838-1914)

! Postoje tri neposredna izvora ekologizma, koji se donekle

razlikuju u SAD i Evropi.
! Rejel Karson (1907-1964) - Nemo prolee, 1962

! Pol (1932-) i En Erlih (1933-) - Populacijska bomba, 1968

! Granice rasta, 1972

! Drugi izvor su teoretiari okruenja i aktivisti koji su pokretu

dali njegov sistem verovanja i on takoe nastaje ezdesetih
godina. Veoma bitni su bili protesti protiv Vijetnamskog rata i
nuklearnog naoruanja i nakon toga poinju da se javljaju
brojne knjige i asopisi.
! U Evropi je razvoj pokreta bio slian, ali najveu vanost imale
su neuspele revolucije u ekoj i Francuskoj 1968. godine,
takoe protesti protiv nuklearnog naoruanja i shvatanje da
postoje ozbiljni efekti zagaenja koji prevazilaze dravne
granice. Kljuna razlika u odnosu na SAD jeste da se pojavljuju
politike partije koje poinju da uestvuju na izborima.

! Trei izvor su pisanja glavnih teoretiara ekologizma koji su

obino kretali sa pozicije opteg radikalizma i zatim su se
fokusirali sve vie na ekoloka pitanja.
! Andre Gorc (1923-2007)

! Ivan Ili (1926-2002)

! Marej Bukin (1921-2006).

! Neto kasnije objavljen je roman Ekotopija (1975) Ernesta

Kalenbaha (1929-), koji postaje klasina ekoloka utopija.

3. Principi ekologizma
! Razne verzije fundamentalnih principa ekologizma su nabrajane od
strane raznih grupa i individua. Moda se kao najoptiji mogu uzeti
sledei:
! potovanje Zemlje i njenog (bio)diverziteta,
! briga za ivot koja je ispunjena ljubavlju, saoseanjem i
razumevanjem,
! izgradnja demokratskih drutava koja su pravedna, odriva i u
kojima vlada mir,
! ouvanje Zemlje i njenih resursa za budue generacije.

! Zanimljivo je to to taka tri ide izvan usko denisanog okruenja, a

mogue je navesti jo neke imperative, poput izbegavanja
tehnologije koja je vrlo tetna po okruenje i razvijanja nove
drutvene paradigme i nove politike koja bi podrazumevala veu
participaciju graana, jednostavniji ivot, kooperaciju, javno, a ne
tajno reavanje mnogih pitanja i vei naglasak na zadovoljstvu
radnika.
! Po svim ovim takama mogua su razliita stanovita unutar
ekologizma, a verovatno najrelevantnije tri pozicije su:
ekosocijalizam, ekofeminizam i duboka ekologija.

4. Ekosocijalizam
! Gorc je tvrdio da ekoloki pokret nije sam sebi cilj, ve
stadijum u jednoj veoj borbi, a to je borba protiv kapitalizma.
! Smatrao je da ekologija ne moe da proizvede etiku, to se
esto odbacuje u okviru ekologizma.
! Ovaj njegov zakljuak se razliito tumai od strane levice i
desnice.

5. Ekofeminizam
! Insistira se na tome da su ene vie u skladu sa prirodom
nego mukarci i da najvei broj ekolokih problema ima uzrok
u mukoj dominaciji koja se reektuje u tehnolokom
pristupu kao to je Gorcov.

! esto se prihvata Geja hipoteza.

! Sutina je obino u korienju starih tradicija i njihovo
kombinovanje sa novim razumevanjima koja potiu od
feminizma i ekologizma.

6. Duboka ekologija
! Arne Nes (1912-2009) je termin skovao 1972. godine i u pitanju je
verovatno najkontroverzniji pokret u okviru ekologizma.

! Dubina duboke ekologije nalazi se u odbacivanju naglaavanja

znaaja ljudi jer postoje dublje vrednosti koje su u interesu itave
biosfere priroda je standard, a ljudi su problem.
! Zagovornici ovih ideja obino su spremni da prihvate dve prilino
kontroverzne ideje:
! smanjenje svetske populacije,
! spremnost razvijenog sveta da redukuje svoj ivotni standard
(najee se misli na Kinu i Indiju).

7. Neoluditi, sabotaa i ekotaa

! Poreklo (neo)ludizma - Ned Lad 1779. godine lomi dve
mehanike maine za ivenje. Luditi se javljaju u drugoj
deceniji devetnaestog veka.
! Teodor Kainski (1942-), Unabomba protivio se
industrijalizmu i modernoj tehnologiji i zalagao se za
anarhizam koji bi bio orijentisan ka prirodi.

! Sabotae (monkeywrenching), ekoratnici i ekotaa nemaju
svi ekologisti isti stav prema ovim strategijama.

8. Prava ivotinja
! Neke akcije zagovornika prava ivotinja klasikuju se kao
teroristike.
! Oslobaanje ivotinja i specizam (Piter Singer, 1946-).

! Pokuaj zauzimanja tzv. srednje pozicije.

9. Bioregionalizam, biodiverzitet i
globalno zagrevanje

! Bioregionalizam je shvatanje da jedinstvena politika ne moe

da ponudi reenje za sve politike oblasti jer svaka ekoloka
regija ima specine odnose izmeu zemlje, ore, faune i
ljudi.
! Problem je denisati regiju i njen odnos sa politikim
granicama.
! Problem biodiverziteta (stepena varijacija ivota).
! Globalno zagrevanje je objektivna pretnja Zemlji i okruenju,
iako se politiki esto zloupotrebljava.

10. Genetski modikovana i

organska hrana

! Ovo pitanje je kontroverzno, ali vie zbog politike dimenzije

nego naune.
! Dosadanja znanja o genetskim modikacijama pokazuju da
nema razloga za brigu, a obino se ne shvata da ljudi
manipuliu genima useva hiljadama godina preko selektivnog
parenja organizama sa poeljnim obelejima.
! Do danas je izvreno preko 2000 studija o bezbednosti kada
se radi o zdravlju i okruenju i nauni konzenzus jeste da
genetski modikovana hrana ne nosi sa sobom vie rizika od
konvencionalne hrane (to predstavlja besmislen termin).
! Nema naunih dokaza ni o tome da je organska hrana
bogatija nutricijentima od obine hrane, niti da ima bolji
ukus.