1.

Opte karakteristike rasizma

! Znaenje termina rasa, rasijalizam i rasizam.
! Rasa se najee koristi u etiri razliita znaenja:
!
!
!
!

kao sinonim za bioloku vrstu (ljudska rasa),

kao sinonim za bioloku podvrstu (bela rasa),
kao sinonim za naciju ili etniku grupu (francuska rasa),
kao termin kojim se oznaava grupa razliitog porekla za koju se
smatra da je bioloka podvrsta u nekom drutvu (jevrejska rasa
u nacistikoj Nemakoj). Kako bi se izbegla zabuna zbog
drugog znaenja ponekad se koristi termin drutvena rasa.

! Rasizam je doktrina prema kojoj je jedna grupa ljudi moralno

ili mentalno superiorna u odnosu na neku drugu i prema kojoj
je ta superiornost posledica biolokih razlika.
! Ozbiljno razmatranje problema rase zahteva pozivanje na
znanja iz raznih nauka.


! Veliki broj kontradikcija meu rasistima dovoljan je da baci

sumnju na rasizam kao teoriju ili ideologiju.
! Ne postoji jedinstvena rasistika teorija, tako da ih je mogue
podeliti na tri grupe:
! oveanstvo je podeljeno na bioloki razliite grupe,
! Mehanizam transmisije grupnih karakteristika nalazi se u krvi,
! Ljudske grupe nisu samo razliite, nego su neke bolje, jae,
kreativnije itd..

2. Boja koe i inteligencija

! Boja koe je obino najvaniji kriterijum za rasnu klasikaciju.
! Pravilnosti u distribuciji boje ljudske koe i ovek kao jedini primat
sa razlikama u boji koe.
! Ljudska koa kao proizvod prirodne selekcije, odnosno kao reenje
za probleme gubitka dlake, pregrejavanja i UV zraenja.
! Znaaj melanina.
! Ne postoje nikakvi opteprihvaeni dokazi o tome da boja koe ima
veze sa inteligencijom.
! Inteligencija Homo sapiens-a ima veze sa evolucijom nae vrste.

3. Nauni rasizam kroz istoriju

! Sa rasistom je nemogue voditi racionalnu raspravu jer nema
apsolutno nikakvih dokaza za rasistike tvrdnje.
! Nauni rasizam pretpostavlja da postoji korelacija izmeu
naslednog materijala (biologije) i grupnih obrazaca
ponaanja.
! U Rimskoj imperiji rasizam je prvenstveno bio zasnovan na
religijskoj osnovi, tako da je antisemitizam bio izraen.
! Smatralo se da su Evropljani Nojevi potomci, a Afrikanci
Hamovi, dok su ameriki uroenici (Indijanci) predstavljali
problem za biblijsko tumaenje nastanka oveka.
! Isak La Perer (1596-1676) i knjiga Ljudi pre Adama u kojoj nudi
reenje porekla ljudi u vidu poligeneze.

! Ako se zanemare religijska objanjenja o ljudskom poreklu, u

18. veku dolazi do prirodnih objanjenja varijeteta
oveanstva ljudi su ista vrsta, a razlike meu narodima
mogu da se svrstaju u dve grupe:
! teorije degeneracije (Bifon, Monteskje),
! teorije ksnih, nepromenljivih razlika (Volter, Line).

! Karl Line (1707-1778) i klasikacija oveanstva na etiri trajne

grupe (Ameriki Indijanci, Evropljani, Azijati i Afrikanci).

! Bifon (1707-1788) tvrdi da je prirodna boja oveanstva bela.

! Dejvid Hjum (1711-1776) naglaava inferiornost crnaca.
! Imanuel Kant (1724-1804) i transcendentalna osnova za
razlikovanje belaca i crnaca.
! Johan Herder (1744-1803) i posebnost svih rasa kao pretea
kulturnog relativizma.
! Vilhelm (1767-1835) i Aleksander (1769-1859) Humbolt
zakljuuju da nema boljih i loijih civilizacija ili kultura.
! Socijalni darvinizam kao ideologija zasnovana na
neadekvatnoj primeni prirodne selekcije na drutvo.
! Pozitivna eugenika kao pokuaj ohrabrenja nadarenih,
snanih, lepih i slinih pojedinaca da se reprodukuju u
to veoj meri. Negativna eugenika kao ideja o spreavanju
pojedinaca sa naslednim bolestima i slino da se reprodukuju.

4. Biologija rase
! Tokom istorije puno se pisalo o biolokim karakteristikama
rase, ali tek u drugoj polovini 20. veka postalo je mogue dati
relevantni nauni odgovor na to pitanje.
! U sutini, rasa se u naune svrhe moe denisati kao
regionalna populacija koja zadovoljava dva kriterijuma:
! zauzima odreenu (i posebnu) geografsku teritoriju i
! u znaajnoj meri se razlikuje od ostalih rasa ili podvrsta iste vrste
po nekim karakteristikama koje se mogu meriti.

! Veliki broj genetikih istraivanja doao je do slinih rezultata

da su varijacije unutar populacija (oko 85%) vee nego meu
populacijama (oko 15%).
! Ljudi su relativno uniformna vrsta i samo dve vrste od 12
velikih sisara imaju manji diverzitet izmeu populacija od ljudi.

! Male genetske varijacije kod ljudi ukazuju na dva evoluciona

procesa koja nisu meusobno nepomirljiva:
! visoku stopu disperzije koja je dovela do ograniene izolacije
meu populacijama,
! skoranje poreklo ljudi, odnosno isuvie skoranje da bi se
genetske varijacije akumulirale.

! Dve glavne rivalske hipoteze o nastanku ljudi i danas su

multiregionalizam i hipoteza iz Afrike.
! Zakljuak je da nema smisla grupisati pripadnike ljudske vrste
na osnovu genotipa, a kamoli na osnovu boje koe ili nekih
fenotipskih karakteristika. Ipak, ponekad pogreno
grupisanje neke populacije u naunom smislu moe da ima
praktinu korist, naroito u medicini.