HISTOLOGIJA

-Nauka koja prouava tkiva (grupe elija iste grae i porekla).

-Proces diferencijacije elije - elija se od nastanka deli odreen broj puta, zatim se diferencira specijalizuje za odreenu ulogu. U veini sluajeva se poveava sloenost elije u procesu
diferencijacije. Izuzetak su, npr, crvena krvna zrnca.
-Nakon diferencijacije elije prestaju da se dele. Retke su elije koje imaju sposobnost
dediferencijacije - vraanje u poetno stanje. Jedan od primera takvih elija su u parenhimskom
tkivu biljaka.
-Izmeu elija u tkivu postoji komunikacija, ali ona nije ostvarena direktnim fizikim kontaktom.
-Nediferencirane elije ivotinja se nazivaju stem elijama, dok se biljne zovu inicijalne.
Biljna tkiva
I.

Tvorna tkiva (meristemi)

-elije imaju sposobnost da se dele, tj. nisu potpuno diferencirane.
1. Primarni meristem - nastaju od inicijalnih elija - uvek se mogu deliti. Postavljeni su
vrno.
Vegetativna kupa korena - omoguuje rast biljke u dubinu, masa elija na
krajevima korena.
Vegetativna kupa stabla - omoguuje rast biljke u visinu, masa elija na vrhu
stabla.
Fascikularni kambijum (elije izmeu kore i drveta) - omoguuje rast u irinu.
2. Sekundarni meristem - nastaju od ve diferenciranih elija dediferencijacijom.
Postavljeni su bono.
Felogen - uestvuje u stvaranju plute i mrtve kore.
Interfascikularni kambijum.

II.

Trajna tkiva (diferencirana tkiva)

1. Parenhimsko tkivo - najmanje diferencirano trajno tkivo. Ima sposobnost
dediferencijacije. Ima nekoliko funkcija koje moe da vri, te se deli na :
Parenhim za fotosintezu - u listu biljke (sunerasto tkivo unutar lista, palisadno na
povrini).
Parenhim za provoenje - oblae provodno tkivo, pomae mu u provoenju.
Parenhim za magacioniranje - skladiti razne materije (vodu, hranljive materije,
etarska ulja, smolu...)
Parenhim za apsorpciju - nalazi se u korenskim dlaicama - apsorbuje hranljivu
materiju i vodu.
2. Pokorina tkiva - nalaze se na samoj povrini biljke. Imaju zatitnu ulogu.
Primarno pokorino tkivo - epidermis - nalazi se na povrini cele biljke, ima
gusto zbijene elije.
-Zadebljali spoljanji sloj epidermisa (samo na spoljnoj strani biljke) je kutikula,
koja slui za spreavanje prekomernog gubitka vode. Nalazi se na biljkama
sunih podruja (ali ne i na kaktusu).
-Komunikacija biljke sa spoljanjom sredinom se ostvaruje preko stoma, koje se
nalaze u rupama izmeu epidermalnih elija.
-elije zatvaraice uzimaju jone iz pomonih elija i vre fotosintezu. To
poveava koncentraciju osmatski aktivnih materija, to doprinosi optimalnom
gradijentu vode. Vakuole zatvaraica se pune vodom, poveavajui Turgorov

pritisak. Kako su unutranji zidovi zatvaraica kruti, zadebljali, spoljanji se ire i

vuku unutranje, otvarajui stominu komoru.
-To omoguava biljci da delimino regulie transpiraciju, za razliku od one koja se
odigrava preko kutikule (ona je regulisana jedino spoljanjim uslovima).
Sekundarno pokorino tkivo - pluta, mrtva kora - nastaje vremenom, samo na
stablu.
-Javlja se kod biljaka koje imaju sekundarno debljanje. Prvo se epidermis
zamenjuje plutom, a zatim mrtvom korom. Pluta nastaje deljenjem elija
felogena - nakon podele, ona elija koja je blia povrini bilje postaje elija plute,
dok druga ostaje kao elija felogena.
-Diferencijacija plute je pojednostavljenje - ostaju elijski zid i unutranjost
ispunjena materijom koja ima zatitnu ulogu. Otvori izmeu plutinih elija su
uvek otvoreni i zovu se lenticele.
-Mrtva kora zamenjuje plutu. Sline je grae. Usled sekundarnog debljanja, puca
i stvara pukotine koje funkcioniu kao otvori za komunikaciju sa sredinom.

3. Provodna tkiva - provode vodu i organske ili mineralne materije.

Ksilem - provodi vodu i mineralne materije od korena ka ostatku biljke. Graen je
od mrtvih elija.
-Postoje dva oblika ksilema - traheide i traheje. Traheide su starija forma, imale
su izboine unutar kanala koje su uzrokovale sporije kretanje tenosti, dok
traheje to nemaju.
Floem - graen od ivih elija, provodi vodu i organske materije iz listova
(donekle i stabla) ka ostatku biljke. Postoje dva oblika - sitaste cevi i elije
pratilice. Sitaste cevi su cevice sa slojevima "filtera" koji selektivno proputaju
materiju, i okruene su elijama pratilicama.
-Ksilemski i floemski elementi se grupiu i formiraju provodne snopie. Mogu biti:
Prosti ili sloeni, zavisno od toga da li sadre samo floem ili ksilem ili obe vrste.
Otvoreni (samo deo je diferenciran, jo uvek ima deo kambijuma koji se moe
podeliti) ili zatvoreni (nema kambijum jer su sve elije diferencirane).
-Deo kambijalnog prstena unutar provodnog snopia je fascikularni kambijum, dok je
deo kambijalnog prstena unutar provodnih snopia interfascikularni kambijum.
-Samo biljke sa provodnim snopiima imaju mogunost sekundarnog debljanja.
4. Mehanika tkiva - doprinose vrstini biljke.
Kolenhim - graen je od ivih elija. Ima nejednako zadebljale zidove.
Karakteristika mladih biljaka.
Sklerenhim - graen od mrtvih elija, ima izrazito zadebljale zidove, imaju ga
zrele biljke.
-Kada je potrebna zatita od savijanja (stablo), postavljeni su periferno, a kada je
problem zatita od istezanja (koren) tada su centralno postavljeni.
5. Tkiva za izluivanje - oslobaanje razliitih materija (smola, nektar, mleni sok...).
lezdano tkivo - oslobaa materiju u prostor izmeu elija (intercelularni
prostor).
Sekretarno tkivo - oslobaa materiju u spoljanji prostor.
-Hidatode - oslobaaju vodu u vidu vodenih kapljica. Proces se zove gutacija.
Karakteristian je za tropske biljke. Ne treba ga meati sa rosom, koja je atmosferska
padavina.
ivotinjska tkiva
-Graena su od elija i meuelijske supstance. Njihov odnos je razliit kod razliitih tkiva.

-Diferenciranija su od biljnih, te je manja sposobnost regeneracije. Ne postoji meristem.

I.

II.

Epitelno tkivo - gusto zbijene elije. Nalazi se na povrini tela, i oblae telesne upljine i
organe.
-Najmanje je diferencirano, te se moe donekle regenerisati. Moe biti trepljast (varenje).
Postoji nekoliko podela:
1. Po broju slojeva:
Prost epitel - ima samo jedan sloj elija. Oblae kanale za disanje, sistem za
varenje...
Sloen epitel - ima vie slojeva elija. Primer je povrinski sloj koe.
2. Po obliku elije - ploast, kockast ili cilindrian.
3. Po grai i funkciji:
Pokrovni epitel - oblae neke povrine. On moe biti spoljanji (povrinski sloj
koe) i unutranji (telesne upljine i organi).
lezdani epitel - oblae egzokrine i endokrine lezde.
-Moe imati druge uloge, zavisno od toga gde se nalazi (potpomae disanju, varenju,
ulima...).
Vezivno tkivo - dominira meuelijska supstanca u grai, sa malobrojnim elijama.
-Povezuje tkiva, organe, sisteme organa...
1. Vlaknasto tkivo - u meuelijskoj supstanci je velika koncentracija proteinskih vlakana.
-U zavisnosti od rasporeda vlakana, razlikujemo rastresito i gusto (vrsto) vezivno tkivo.
Rastresito - vlakna su neorganizovana (sluzokoa disajnih puteva i creva). Elastina su.
Gusto - vlakna su grupisana u snopovima. Mogu biti kolagena i elastina.
a) Kolagena vlakna - deblja su, doprinose vrstini. Odlikuju tetive i ligamente.
b) Elastina vlakna - tanja su i elastinija. Odlikuju zidove krvnih sudova, i u manjoj
meri ligamente.
2. Masno tkivo - dominiraju izrazito krupne elije, izmeu kojih je malo meuelijske
supstance.
-Mast se deponuje u citoplazmi elija u vidu masnih kapljica.
Belo masno tkivo - elije poseduju jednu veliku masnu kapljicu. To je potkono
masno tkivo koje oblae unutranje organe. Uglavnom su trigliceridi. Uloga je
energetska i izolatorna.
Mrko masno tkivo - vie masnih kapljica, slui za stvaranje toplota. Javlja se na
bebama kod vrata, i ivotinjama koje ulaze u zimski san ili ive u hladnijim
podrujima.
3. Telesne tenosti
Hidrolimfa - odlikuje najjednostavnije ivotinje, kao to su suneri i dupljari. To je
voda iz spoljanje sredine koja slobodno krui organizmom iz koje vadi potrebnu
materiju i izbacuje u nju nepotrebnu.
Hemolimfa - odlika beskimenjaka - voda sa organskim i neorganskim
materijama. Ima elije sline leukocitima. Moe biti crvena (od gvoa) ili plava
(od kobalta), nestabilnog je hemijskog sastava.
Krv - u krvnoj plazmi se nalaze voda, organska i neorganska materija i elije.
a) Leukociti (bela krvna zrnca) - imaju odbrambenu ulogu, nemaju pigment.
ive 1-4 dana. Postoje dve vrste - granulociti (imaju specifine granule u
citoplazmi) i agranulociti. Agranulociti mogu biti limfociti i monociti.
b) Eritrociti (crvena krvna zrnca) - nemaju organele, prenose kiseonik u vidu
hemoglobina iz plua, ili ugljenik(IV)-oksid u suprotnom smeru. Prosean
ivotni vek im je 120 dana.

c) Trombociti (krvne ploice) - nemaju jedro, posreduju u procesu koagulacije

krvi, ive nekoliko dana.
-Koagulacija krvi - postoje posebni proteini u krvi koji postaju aktivni kada doe
do povrede krvnog suda, i sa trombocitima stvaraju krvni ugruak.
-Krvne elije nastaju u kotanoj sri.
Limfa - bledoukaste, gotovo bele boje, nalazi se izmeu elija i tkiva.
Posrednik razmene izmeu krvi i elija. Veinom voda sa belim krvnim zrncima.
Zajedno sa krvlju predstavlja odliku kimenjaka.

4. Potporna tkiva
Hrskaviavo tkivo - odlika kimenjaka i glavonoaca. Ima malo elija, veinom
meuelijski prostor.
a) Hijalina hrskavica - kolagena vlakna, srednja po vrstini. Ima je u nosu i
duniku.
b) Elastina hrskavica - elastina vlakna, najsavitljivija je. Ima je u unoj
koljci i grkljanu.
c) Vlaknasta hrskavica - paralelna kolagena vlakna. Diskusi prljenova,
spojevi karlinih kostiju.
Kotano tkivo - nastaje od hrskaviastog, javlja se samo kod kimenjaka. Ima
dosta meuelijske supstance koja ima kolagena vlakna, kao i kalcijum,
magnezijum , fosfor isl. zbog vrstine, ali i osein, protein koji doprinosi
elastinosti.
-Kotane elije su rasporeene ciklino oko upljine ispunjene nervima i krvlju.

III.

Miino tkivo - elije imaju sposobnost kontrakcije (zbog aktinskih i miozinskih filamenata) i
nadraljivosti.
1. Popreno-prugasto (vlaknasto) miino tkivo - graeno je od izduenih elija koje imaju
veliki broj jedara blizu membrane, a u centru aktinske i miozinske filamente. Izgrauju
skeletne miie.
-Imaju najjae kontrakcije i rade pod uticajem nae volje.
2. Glatko miino tkivo - graeno je od vretenastih elija sa po jednim jedrom. Nalaze se
oko unutranjih organa - visceralni miii. Imaju slabe kontrakcije kontrolisane
autonomnim nervnim sistemom.
3. Srano miino tkivo - izgrauje srani mii, slino je grai popreno-prugastog, ali je
funkcijom slinije glatkom. Ima jedno do dva jedra, elije nisu izduene. Sve elije su
povezane.
-Ima mo autoregulacije - moe da stvori nervni impuls bez uticaja mozga.

IV.

Nervno tkivo - nema meuelijski prostor.

1. Neuron - telo je zvezdastog oblika i naziva se perikarion. Ima jednu dugaku nit akson. Najee prima informacije preko niti na krajevima zvezde - dendrita, a
uspostavlja kontakt preko niti na kraju aksona - termalnih proirenja.
-Akson kod kimenjaka je delimino obloen mijelinskom opnom. Na pravilnim
razmacima se javljaju prekidi omotaa - Ranvijeova suenja. Omota poveava brzinu
provoda. Beliaste je boje.
-Belu masu ine mijelinski omotai, predstavljaju puteve za informacije, dok su u sivoj
masi perikarion i dendriti, i oni reguliu metabolizam.
2. Pomone elije - postoji veliki broj, meu kojima su i:
vanove elije - nalaze se oko aksona, njihovi omotai ine mijelinski omota.
Glijaksijalne (glija) elije - svuda su oko neurona, obezbeuju njegov pravilan
rad.