www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji redakcijska napomena u vezi sa ovim propisom.
Pretplatom na pravnu bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON
O PRIVREDNIM DRUTVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 - dr. zakon)

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
PREDMET ZAKONA
lan 1
Ovim zakonom ureuje se pravni poloaj privrednih drutava, a naroito njihovo osnivanje, upravljanje,
statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od znaaja za njihov poloaj, kao i
pravni poloaj preduzetnika.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na oblike obavljanja privredne delatnosti koji su osnovani i posluju u
skladu sa posebnim zakonom, osim ako je tim zakonom drugaije propisano.

1. Osnovni pojmovi
Pojam privrednog drutva
lan 2
Privredno drutvo (u daljem tekstu: drutvo) je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.

Sticanje svojstva pravnog lica

lan 3
Drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija
privrednih subjekata (u daljem tekstu: zakon o registraciji).

Delatnosti
lan 4
Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a moe obavljati i
sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su odreene osnivakim
aktom, odnosno statutom.
Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene delatnosti izdavanjem prethodnog
odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa.

Registracija
lan 5
Registracija drutava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih ovim
zakonom obavlja se u skladu sa zakonom o registraciji.

Dejstvo registracije prema treim licima

lan 6
Trea lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne mogu snositi tetne pravne
posledice proistekle iz netano registrovanih podataka.
Smatra se da su trea lica upoznata sa registrovanim podacima poev od narednog dana od dana
objavljivanja registracije tih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.
Trea lica mogu dokazivati da je za njih bilo nemogue da se tokom perioda od 15 dana od dana
objavljivanja registrovanih podataka upoznaju sa tim podacima.
Drutvo moe dokazivati da su trea lica bila upoznata ili su morala biti upoznata sa dokumentima drutva
i podacima o drutvu i pre njihove registracije u skladu sa zakonom o registraciji.

Mesna nadlenost suda

lan 7
U parninim i vanparninim postupcima pokrenutim u sluajevima predvienim ovim zakonom, kao i u
sporovima koji proizlaze iz ovog zakona, nadlean je sud odreen zakonom kojim se ureuje nadlenost
sudova prema seditu privrednog drutva ili preduzetnika, odnosno prema mestu poslovanja ogranka
stranog pravnog lica, osim ako je ovim zakonom predviena mesna nadlenost drugog suda.

Pravne forme
lan 8
Pravne forme drutva su:
1) ortako drutvo;
2) komanditno drutvo;
3) drutvo s ogranienom odgovornou;
4) akcionarsko drutvo.

lanovi drutva
lan 9
Lica koja osnivaju drutvo i lica koja mu naknadno pristupe su:
1) u ortakom drutvu - ortaci;
2) u komanditnom drutvu - komplementari i komanditori;
3) u drutvu s ogranienom odgovornou - lanovi drutva s ogranienom odgovornou;
4) u akcionarskom drutvu - akcionari.
Zajedniki naziv za lica iz stava 1. ovog lana je lan drutva.
lan drutva moe biti fiziko i pravno lice.

Ortaci, komplementari, komanditori i lanovi drutva s ogranienom odgovornou i podaci o njima,

registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Vreme trajanja drutva

lan 10
Drutvo se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme.
Smatra se da je drutvo osnovano na neodreeno vreme ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije
drugaije odreeno.
Ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno, drutvo koje je osnovano na odreeno
vreme moe produiti vreme trajanja drutva ili nastaviti poslovanje kao drutvo osnovano na neodreeno
vreme ako do isteka vremena na koje je osnovano, odnosno do okonanja postupka likvidacije u skladu
sa ovim zakonom:
1) u sluaju ortakog drutva i komanditnog drutva o tome odluku donesu svi ortaci, odnosno
komplementari jednoglasno i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji;
2) u sluaju drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva o tome odluku donese skuptina
dvotreinskom veinom glasova svih lanova drutva i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu
sa zakonom o registraciji.

2. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom

Osnivaki akt i statut
lan 11
Osnivaki akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o osnivanju ako drutvo osniva jedno lice ili
ugovora o osnivanju ako drutvo osniva vie lica.
Prilikom osnivanja drutva, potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa.
U ortakom drutvu, komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom odgovornou osnivakim aktom se
ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom za svaku pojedinu pravnu formu
drutva.

Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga
pitanja u skladu sa ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.
Lice koje naknadno pristupi drutvu osnivaki akt drutva, odnosno statut drutva obavezuje od dana
sticanja svojstva lana drutva u skladu sa ovim zakonom.
Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Izmene osnivakog akta i statuta

lan 12
Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou menja se
odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, u skladu sa ovim zakonom.
Odluku iz stava 1. ovog lana potpisuju lanovi drutva koji su za nju glasali, a ta odluka overava se u
skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa, ako je to predvieno osnivakim aktom i ako je ta
obaveza registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se.
Statut akcionarskog drutva menja se odlukom skuptine, odnosno drugog organa odreenog ovim
zakonom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zakonski zastupnik drutva je u obavezi da nakon svake izmene osnivakog akta, odnosno statuta saini i
potpie preieni tekst tih dokumenata.
Izmene osnivakog akta i statuta, kao i preieni tekstovi tih dokumenata nakon svake takve izmene,
registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Nitavost osnivakog akta

lan 13
Osnivaki akt nitav je ako:
1) nema formu propisanu ovim zakonom ili
2) je delatnost drutva koja se navodi u osnivakom aktu suprotna prinudnim propisima ili javnom poretku
ili

3) ne sadri odredbe o poslovnom imenu drutva, ulozima lanova, iznosu osnovnog kapitala ili pretenoj
delatnosti drutva ili
4) su svi potpisnici, u trenutku zakljuenja osnivakog akta, bili pravno ili poslovno nesposobni.
Osim iz razloga propisanih u stavu 1. ovog lana, osnivaki akt ne moe se oglasiti nitavim po drugom
osnovu.

Postupak za utvrenje i dejstvo nitavosti

lan 14
Nitavost osnivakog akta utvruje nadleni sud.
Ako razlozi nitavosti ne budu otklonjeni do zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom utvrditi
nitavost osnivakog akta.
Ako je privredno drutvo registrovano, presudu kojom se utvruje nitavost osnivakog akta drutva sud
po pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata, radi pokretanja postupka prinudne likvidacije
drutva u skladu sa ovim zakonom.
Nitavost osnivakog akta drutva nema dejstvo na pravne poslove drutva sa savesnim treim licima.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari duni su da uplate, odnosno unesu
upisani kapital i izvre druge obaveze preuzete prema drutvu, u meri u kojoj je to potrebno radi izmirenja
obaveza drutva prema savesnim treim licima.
Ortaci i komplementari odgovaraju solidarno i neogranieno za obaveze drutva prema savesnim treim
licima.

Ugovori u vezi sa drutvom

lan 15
lan drutva moe zakljuiti ugovor sa jednim ili vie lanova istog drutva kojim se reguliu njihovi
meusobni odnosi u vezi sa drutvom, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanoj formi.
Ugovorom iz stava 1. ovog lana lanovi drutva koji su ga zakljuili mogu urediti:

1) posebne obaveze tih lanova prema drutvu;

2) prava i obaveze tih lanova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija;
3) kako e glasati u skuptini, po odreenim ili svim pitanjima;
4) nain preraspodele dobiti izmeu tih lanova;
5) nain reavanja blokade u odluivanju;
6) druga pitanja od znaaja za njihove meusobne odnose.
Ugovor iz stava 1. ovog lana proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili.
Ugovor iz stava 1. ovog lana u sluaju ortakog drutva naziva se ugovor ortaka, u sluaju komanditnog
drutva i drutva s ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u sluaju akcionarskog drutva ugovor
akcionara.

Povraaj trokova u vezi sa osnivanjem drutva

lan 16
Drutvo moe lanovima izvriti povraaj trokova u vezi sa osnivanjem drutva iskljuivo ako je to
predvieno osnivakim aktom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana osnivakim aktom se mora odrediti ili proceniti iznos tih trokova.

3. Odgovornost za obaveze drutva

Odgovornost lanova
lan 17
lanovi drutva odgovaraju za obaveze drutva u skladu sa odredbama ovog zakona koje ureuju
pojedine pravne forme drutva, kao i u sluajevima iz lana 18. ovog zakona.

Probijanje pravne linosti

lan 18

Komanditor, lan drutva s ogranienom odgovornou i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je
ono poslovno nesposobno fiziko lice, koji zloupotrebi pravilo o ogranienoj odgovornosti odgovara za
obaveze drutva.
Smatrae se da postoji zloupotreba iz stava 1. ovog lana naroito ako to lice:
1) upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen;
2) koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina imovina;
3) koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva;
4) radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva, iako je znalo ili moralo znati da drutvo
nee moi da izvrava svoje obaveze.
Poverilac drutva moe podneti tubu protiv lica iz stava 1. ovog lana nadlenom sudu prema seditu
drutva u roku od est meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od
dana zloupotrebe.
U sluaju da potraivanje poverioca iz stava 3. ovog lana nije dospelo u trenutku saznanja za
zloupotrebu, rok od est meseci poinje da tee od dana dospea potraivanja.

4. Sedite drutva i prijem pote

Sedite
lan 19
Sedite drutva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem drutva i koje je kao
takvo odreeno osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Ako drutvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu razliitom od svog sedita, trea lica mogu protiv
drutva zasnovati nadlenost suda i prema tom mestu.
Odluku o promeni sedita donosi skuptina, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije
odreeno.
Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Dostavljanje i adresa za prijem pote

lan 20
Dostavljanje se vri na adresu sedita drutva.
Izuzetno, drutvo moe da ima posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u registru privrednih
subjekata na koju se vri dostavljanje.
Ako je dostava pismena drutvu na adresu za prijem pote, odnosno na adresu sedita drutva ako
drutvo nema registrovanu adresu za prijem pote, putem preporuene poiljke u smislu zakona kojim se
ureuju potanske usluge bila bezuspena, smatrae se da je dostava te poiljke uredno izvrena istekom
roka od osam dana od dana drugog slanja te poiljke, pod uslovom da je izmeu ta dva slanja proteklo
najmanje 15 dana.
Dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vri se u skladu sa posebnim
zakonima.

Adresa za prijem elektronske pote

lan 21
Drutvo moe da ima adresu za prijem elektronske pote, koja se registruje u skladu sa zakonom o
registraciji.
Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta drutvu odreuje se u skladu sa zakonom koji ureuje
elektronski dokument.

5. Poslovno ime
Poslovno ime
lan 22
Privredno drutvo posluje i uestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo u
skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedite drutva.
Naziv je karakteristini deo poslovnog imena po kome se to drutvo razlikuje od drugih drutava.
Pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na sledei nain:

1) za ortako drutvo: "ortako drutvo" ili skraenicom "o.d." ili "od".

2) za komanditno drutvo: "komanditno drutvo" ili skraenicom "k.d." ili "kd".
3) za drutvo s ogranienom odgovornou: "drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicom
"d.o.o." ili "doo".
4) za akcionarsko drutvo: "akcionarsko drutvo" ili skraenicom "a.d." ili "ad".
Uz poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije dodaje se oznaka "u likvidaciji".
Poslovno ime moe da sadri i opis predmeta poslovanja drutva.
Poslovno ime sadri i druge elemente ako je to propisano zakonom.

Skraeno poslovno ime

lan 23
Drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraeno poslovno ime, pod istim
uslovima pod kojima koristi poslovno ime.
Skraeno poslovno ime obavezno sadri naziv i pravnu formu i registruje se u skladu sa zakonom o
registraciji.

Jezik i pismo poslovnog imena drutva

lan 24
Poslovno ime drutva je na srpskom jeziku, na irilikom ili latinikom pismu.
Izuzetno, naziv drutva moe biti na stranom jeziku ili moe da sadri pojedine strane rei ili karaktere, na
latinikom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.
Drutvo moe u poslovanju koristiti prevod poslovnog imena ili prevod skraenog poslovnog imena na
jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku, pri emu se naziv ne prevodi.
Prevod poslovnog imena iz stava 3. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumentima

lan 25
Poslovna pisma i drugi dokumenti drutva, ukljuujui i one u elektronskoj formi, koji su upueni treim
licima sadre poslovno ili skraeno poslovno ime, sedite, adresu za prijem pote ako se razlikuje od
sedita, matini broj i poreski identifikacioni broj drutva.
Drutvo moe uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike
Srbije ili strane drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, meunarodne organizacije, uz
saglasnost nadlenog organa te drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili
meunarodne organizacije.
Drutvo nije duno da upotrebljava peat u poslovnim pismima i drugim dokumentima drutva, ako
zakonom nije drugaije propisano.
Drutvo ne moe isticati prema treim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i
drugih dokumenata propisane ovim lanom.

Ogranienja prenosa i korienja naziva

lan 26
Naziv drutva ne moe se preneti na drugo drutvo, osim kao posledica statusne promene u kojoj taj
naziv preuzima drutvo sticalac od drutva prenosioca koje statusnom promenom prestaje da postoji.
Ako pravno lice lan privrednog drutva iji je naziv sadran u nazivu drutva prestane da bude lan tog
drutva, naziv tog drutva moe nastaviti da sadri taj naziv samo uz saglasnost tog lica.

Ogranienja u pogledu poslovnog imena

lan 27
Poslovno ime drutva ne moe biti takvo da:
1) vrea javni moral;
2) moe izazvati zabludu u pogledu pravne forme drutva;
3) moe izazvati zabludu u pogledu pretene delatnosti drutva.

Poslovno ime koje ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana ne moe se registrovati u registru privrednih
subjekata.
U sluaju povrede odredbe iz stava 1. taka 1) ovog lana republiki javni pravobranilac moe tubom
nadlenom sudu protiv drutva koje vri tu povredu (u daljem tekstu: drutvo prekrilac) zahtevati
promenu naziva drutva prekrioca.
Postupak po tubi iz stava 2. ovog lana je hitan.
Presudu kojom se nalae promena naziva drutva prekrioca sud po pravnosnanosti dostavlja registru
privrednih subjekata radi registracije.
Ako drutvo prekrilac u roku od 30 dana od pravnosnanosti presude iz stava 4. ovog lana ne izvri
promenu naziva, registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti pokree postupak prinudne likvidacije
drutva prekrioca.

Zatita naziva drutva

lan 28
Naziv drutva ne sme biti istovetan nazivu drugog drutva.
Naziv drutva mora se razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa
drugim drutvom.
U sluaju povrede odredaba st. 1. i 2. ovog lana zainteresovano lice moe tubom protiv drutva koje vri
tu povredu (u daljem tekstu: drutvo prekrilac) zahtevati:
1) promenu naziva drutva prekrioca i/ili
2) naknadu nastale tete.
Tuba iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od tri godine od dana registracije naziva drutva
prekrioca u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupak po tubi iz stava 3. ovog lana je hitan.
Presudu kojom se nalae promena naziva drutva prekrioca sud po pravnosnanosti dostavlja registru
privrednih subjekata radi registracije.

Ako drutvo prekrilac u roku od 30 dana od pravnosnanosti presude iz stava 6. ovog lana ne izvri
promenu naziva, registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti pokree postupak prinudne likvidacije
drutva prekrioca.
Odredbe ovog lana ne utiu na prava zainteresovanog lica iz stava 3. ovog lana po osnovu propisa o
nelojalnoj konkurenciji i propisa o zatiti intelektualne svojine.

Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova

lan 29
Poslovno ime drutva moe da sadri naziv Republike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne
pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadlenog organa, u skladu sa zakonom.
Poslovno ime drutva moe da sadri naziv strane drave ili meunarodne organizacije, uz saglasnost
nadlenog organa te drave ili meunarodne organizacije.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na nazive na stranom jeziku, kao i na pridevske oblike istih.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, saglasnost nije potrebna ako poslovno ime osnivaa sadri naziv te
drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne organizacije.
Na zahtev drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne organizacije iji je
naziv sastavni deo poslovnog imena drutva, u registru privrednih subjekata izvrie se brisanje njenog
naziva iz poslovnog imena drutva.

Ogranienja korienja linih imena

lan 30
Poslovno ime drutva moe da sadri lino ime fizikog lica uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo
uz saglasnost njegovih zakonskih naslednika.
Ako lan privrednog drutva ije je lino ime sadrano u nazivu drutva prestane da bude lan tog
drutva, naziv tog drutva moe nastaviti da sadri to lino ime samo uz saglasnost tog lica, a ako je to
lice umrlo uz saglasnost njegovih zakonskih naslednika.
U sluaju povrede odredbe st. 1. i 2. ovog lana, fiziko lice, a ako je to lice umrlo njegovi zakonski
naslednici, ostvaruju zatitu u skladu sa lanom 28. ovog zakona.

Bez obzira na postojanje saglasnosti iz stava 1. ovog lana, ako drutvo svojim poslovanjem ili na drugi
nain povreuje ast i ugled lica ije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, a ako je to lice umrlo
njegovi zakonski naslednici, moe tubom nadlenom sudu da zahteva brisanje njegovog imena iz
poslovnog imena drutva i naknadu eventualne tete koja mu je priinjena.

6. Zastupanje i zastupnici
6.1. Zastupnici
Zakonski (statutarni) zastupnici drutva
lan 31
Zakonski (statutarni) zastupnici drutva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva
odreena za svaki pojedini oblik drutva.
Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ili drutvo registrovano u Republici Srbiji.
Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice.
Drutvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vri preko svog zakonskog zastupnika koji je
fiziko lice ili fizikog lica koje je za to ovlaeno posebnim punomojem izdatim u pisanoj formi.
Zakonski zastupnici drutva i lica iz stava 4. ovog lana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Ostali zastupnici
lan 32
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom
nadlenog organa drutva ovlaena da zastupaju drutvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom
o registraciji.
Ako drutvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastupnik na nain kojim trea lica dovodi u
uverenje da ima pravo na zastupanje, smatrae se da je drutvo konkludentno to lice ovlastilo na
zastupanje, osim ako drutvo ne dokae da je tree lice znalo ili moralo znati za nepostojanje ovlaenja
za zastupanje tog lica.

Ogranienja ovlaenja zastupnika

lan 33
Zastupnik je duan da postupa u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja koja su utvrena aktima
drutva ili odlukama nadlenih organa drutva.
Ogranienja ovlaenja zastupnika ne mogu se isticati prema treim licima.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ogranienja ovlaenja zastupnika u vidu obaveznog supotpisa mogu se
isticati prema treim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Punomonici po zaposlenju
lan 34
Lica koja kao zaposleni u drutvu rade na poslovima ije obavljanje u redovnom poslovanju ukljuuje i
zakljuenje ili ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji, ovlaena su da kao
punomonici drutva zakljuuju i ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju te pravne radnje u
granicama poslova na kojima rade bez posebnog punomoja.
Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra se fiziko lice koje je u radnom odnosu u drutvu,
kao i lice koje nije u radnom odnosu u drutvu, ako obavlja funkciju u drutvu.

6.2. Prokura
Pojam prokure
lan 35
Prokura je poslovno punomoje kojim drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica (u daljem tekstu:
prokurista) da u njegovo ime i za njegov raun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne
radnje.
Izuzetno, prokura se moe izdati i samo za ogranak drutva.
Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe dati punomoje za zastupanje drugom licu.

Izdavanje prokure
lan 36

Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, ako osnivakim
aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Prokurista se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Vrste prokure
lan 37
Prokura moe biti pojedinana ili zajednika prokura.
Ako je prokura izdata za dva ili vie lica bez naznake da se radi o zajednikoj prokuri, svaki prokurista
postupa samostalno.
Ako je prokura izdata kao zajednika prokura, pravni poslovi koje zakljuuju ili pravne radnje koje
preduzimaju prokuristi punovani su uz izriitu saglasnost svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno
da je za punovanost dovoljna saglasnost tano odreenog broja prokurista.
Saglasnost iz stava 3. ovog lana moe biti data kao prethodna ili naknadna.
Izjava volje ili pravna radnja uinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je uinjena
prema svim prokuristima.

Ogranienja prokure
lan 38
Prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja da:
1) zakljuuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuenjem ili optereenjem
nepokretnosti i udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) preuzima menine obaveze i obaveze jemstva;
3) zakljuuje ugovore o zajmu i kreditu;
4) zastupa drutvo u sudskim postupcima ili pred arbitraom.
Ogranienja prokure koja nisu izriito predviena ovim zakonom nemaju dejstvo prema treim licima.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, dozvoljeno je ograniiti ovlaenja prokuriste supotpisom zakonskog
zastupnika drutva ili drugog prokuriste (zajednika prokura).

Opoziv i otkaz prokure

lan 39
Drutvo moe opozvati prokuru u svako doba.
Drutvo ne moe da se odrekne prava da opozove prokuru, niti se to pravo na bilo koji nain moe
ograniiti ili usloviti.
Prokurista moe otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30 dana raunajui od dana
dostave otkaza drutvu zakljuuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako je to potrebno radi
izbegavanja nastanka tete za drutvo.

Prokura preduzetnika
lan 40
Preduzetnik izdaje prokuru lino i ne moe preneti ovlaenje za izdavanje prokure na drugo lice.

6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike po zaposlenju i prokuriste

Prekoraenje ovlaenja
lan 41
Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za tetu koju nanesu drutvu
prekoraenjem granica svojih ovlaenja.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lica iz stava 1. ovog lana ne odgovaraju za tetu ako su postupala u
skladu sa odlukom nadlenog organa drutva, odnosno ako su njihove radnje naknadno odobrene od
strane tog organa.

Ogranienja zakljuenja ugovora u ime drutva

lan 42

Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja nastupati
kao druga ugovorna strana i sa drutvom zakljuivati ugovore u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime a za
raun drugog lica, niti u ime i za raun drugog lica.
Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim ako
je osnivakim aktom, odnosno statutom drugaije odreeno.
Ogranienje iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na zakonskog zastupnika koji je istovremeno i jedini
lan drutva.

Potpisivanje
lan 43
Svaki zastupnik drutva i prokurista prilikom potpisivanja dokumenata u ime drutva duan je da uz svoj
potpis navede svoju funkciju u drutvu.
Navoenje funkcije u skladu sa stavom 1. ovog zakona nije formalni uslov za validnost potpisanog
dokumenta.

7. Imovina i kapital drutva

7.1. Osnovni pojmovi
Imovina, neto imovina i osnovni kapital
lan 44
Imovinu drutva u smislu ovog zakona ine stvari i prava u vlasnitvu drutva, kao i druga prava drutva.
Neto imovina (kapital) drutva u smislu ovog zakona jeste razlika izmeu vrednosti imovine i obaveza
drutva.
Osnovni (registrovani) kapital drutva je novana vrednost upisanih uloga lanova drutva u drutvo koja
je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

7.2. Ulozi u drutvo

Vrste uloga
lan 45

Ulozi u drutvo mogu da budu novani i nenovani i izraavaju se u dinarima.

Ako se uplata novanog uloga vri u stranoj valuti u skladu sa zakonom koji ureuje devizno poslovanje,
dinarska protivvrednost uloga obraunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate
uloga.
Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako ovim zakonom za pojedine forme drutava nije
drugaije odreeno.

Obaveza uplate, odnosno unosa uloga

lan 46
Lica koja su osnivakim aktom ili na drugi nain preuzela obavezu da uplate odnosno unesu u drutvo
odreeni ulog odgovaraju drutvu za izvrenje te obaveze i u obavezi su da naknade tetu koja mu je
prouzrokovana proputanjem ili kanjenjem izvrenja te obaveze.
Novani i nenovani ulog prilikom osnivanja drutva ili poveanja osnovnog kapitala mora se uplatiti,
odnosno uneti u roku odreenom u osnivakom aktu, odnosno odluci o poveanju kapitala, s tim da se taj
rok rauna od dana donoenja osnivakog akta, odnosno odluke o poveanju kapitala i ne moe biti dui
od:
1) u sluaju poveanja kapitala akcionarskog drutva koje je javno drutvo po osnovu uspeno izvrene
javne ponude akcija, ili ije su akcije ukljuene u trgovanje na regulisanom tritu, odnosno na
multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala (u daljem tekstu:
javno akcionarsko drutvo) novanim ulogom putem javne ponude - odmah po okonanju roka za upis
akcija, u skladu sa zakonom koji ureuje trite kapitala, a u ostalim sluajevima dve godine;
2) pet godina za ostala drutva osim u sluaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude u smislu
zakona kojim se ureuje trite kapitala kojom akcionarsko drutvo postaje javno akcionarsko drutvo,
kada se ulog mora uplatiti odmah po okonanju roka za upis akcija.
Drutvo ne moe da oslobodi lica iz stava 1. ovog lana obaveze da uplate odnosno unesu ulog u drutvo,
osim u postupku smanjenja kapitala uz primenu odredaba lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim
ako je drugaija veina, ali ne manja od obine veine glasova svih lanova drutva, predviena

osnivakim aktom, odnosno statutom, moe se obaveza lica iz stava 1. ovog lana uz njegovu saglasnost
zameniti drugom obavezom i to:
1) obaveza na uplatu novanog uloga u drutvo obavezom na unos nenovanog uloga iste vrednosti,
osim u sluaju javne ponude akcija;
2) obaveza na unos nenovanog uloga u drutvo obavezom na uplatu novanog uloga iste vrednosti;
3) obaveza na unos jednog nenovanog uloga u drutvo obavezom na unos drugog nenovanog uloga
iste vrednosti.

Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga

lan 47
Po osnovu preuzete obaveze lica iz lana 46. stav 1. ovog zakona stiu udeo u drutvu, odnosno akcije
drutva.
Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju imovina drutva.

Posledice neuplate, odnosno neunoenja uloga

lan 48
Osnivakim aktom, odnosno statutom u sluaju akcionarskog drutva moe se predvideti i obaveza
plaanja ugovorne kazne za sluaj neblagovremenog izvrenja, odnosno neizvrenja obaveze iz lana 46.
stav 1. ovog zakona kada je u pitanju nenovani ulog.
U sluaju da lan drutva propusti da izvri svoju obavezu iz lana 46. stav 1. ovog zakona, drutvo moe
da ga pozove pisanim putem da tu obavezu izvri u naknadnom roku koji ne moe biti krai od 30 dana od
dana slanja tog poziva.
Izuzetno, javno akcionarsko drutvo je duno da uputi poziv iz stava 2. ovog lana u roku od 90 dana od
dana isteka roka za izvrenje obaveze lana drutva iz lana 46. stav 1. ovog zakona, ako krai rok nije
odreen osnivakim aktom, odnosno statutom.
Ako vie lanova drutva nije izvrilo svoju obavezu iz lana 46. stav 1. ovog zakona, istovremeno im se
dostavlja poziv iz st. 2. i 3. ovog lana kojim se odreuje isti rok za izvrenje obaveze.

U pozivu iz st. 2. i 3. ovog lana drutvo je u obavezi da upozori tog lana da e u sluaju da propusti da
svoju obavezu izvri i u tom naknadnom roku biti iskljuen iz drutva.
Drutvo je duno da poziv iz st. 2. i 3. ovog lana u roku od tri dana od dana slanja poziva objavi i na
internet stranici registra privrednih subjekata, u trajanju najmanje jednakom duini trajanja roka iz st. 2. i 3.
ovog lana.
Ako lan drutva iz st. 2. i 3. ovog lana propusti da svoju obavezu izvri i u naknadnom roku, drutvo
moe doneti odluku o iskljuenju tog lana iz drutva, a javno akcionarsko drutvo je u obavezi da donese
tu odluku.

Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija

lan 49
U sluaju prenosa udela, odnosno akcija, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno prema drutvu za
obaveze prenosioca u vezi sa ulogom nastale do tog prenosa, u skladu sa odredbama ovog zakona za
svaku pojedinu formu drutva.
Prava drutva iz stava 1. ovog lana ostvaruju se tubom nadlenom sudu, koju osim drutva mogu
podneti i lanovi drutva koji poseduju ili predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.

Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga

lan 50
Vrednost nenovanog uloga utvruje se:
1) sporazumno od strane svih lanova drutva;
2) putem procene, u skladu sa l. 51. do 58. ovog zakona.
U javnim akcionarskim drutvima vrednost nenovanog uloga utvruje se iskljuivo putem procene u
skladu sa l. 51. do 58. ovog zakona.

Procena vrednosti nenovanog uloga

lan 51

Vrednost nenovanog uloga u drutvo procenjuje ovlaeni sudski vetak, revizor ili drugo struno lice
koje je od strane nadlenog dravnog organa Republike Srbije ovlaeno da vri procene vrednosti
odreenih stvari ili prava.
Procenu iz stava 1. ovog lana moe vriti i privredno drutvo koje ispunjava zakonom propisane uslove
da vri procene vrednosti stvari ili prava koja su predmet procene.
Procena vrednosti iz stava 1. ovog lana ne moe biti starija od godinu dana od dana unosa nenovanog
uloga.
Procena vrednosti iz st. 1. do 3. ovog lana registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.

Sadraj procene vrednosti

lan 52
Procena vrednosti iz lana 51. ovog zakona sadri naroito:
1) opis svake stvari odnosno prava koji ine nenovani ulog;
2) koriene metode procene;
3) izjavu da li je procenjena vrednost najmanje jednaka:
(1) nominalnoj vrednosti udela koji se stiu, u sluaju ortakog drutva, komanditnog drutva i
drutva s ogranienom odgovornou ili
(2) nominalnoj vrednosti akcija koje se stiu, odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija
bez nominalne vrednosti, uveanoj za premiju koja se plaa za te akcije ako ona postoji, u
sluaju akcionarskog drutva.

Izbor procenitelja
lan 53
U sluaju procene vrednosti nenovanog uloga prilikom osnivanja drutva, lice iz lana 51. st. 1. ili 2. ovog
zakona biraju sporazumno lanovi drutva, a u ostalim sluajevima to lice bira odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije
drugaije odreeno.

Izmenjene okolnosti
lan 54
U sluaju da su od dana vrenja procene iz lana 51. ovog zakona pa do momenta unoenja nenovanog
uloga u drutvo nastupile okolnosti koje umanjuju vrednost tog nenovanog uloga, drutvo je u obavezi da
pre unosa tog uloga izvri novu procenu vrednosti u skladu sa l. 51. do 53. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana lan drutva koji unosi nenovani ulog u obavezi je da drutvu izvri
doplatu razlike u vrednosti u novcu u roku za unos nenovanog uloga.

Prava lanova drutva ako nova procena nije izvrena

lan 55
Ako drutvo ne postupi u skladu sa lanom 54. ovog zakona, lanovi drutva koji su posedovali udele ili
akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva na dan donoenja odluke o upisu udela
odnosno izdavanju akcija putem tog nenovanog uloga imaju pravo da sve do njegovog unosa u drutvo
pisanim putem od drutva zahtevaju da izvri procenu vrednosti tog nenovanog uloga u skladu sa l. 51.
do 53. ovog zakona, pod uslovom da i u trenutku podnoenja tog zahteva poseduju udele ili akcije koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog lana u roku od 15 dana od dana prijema
tog zahteva, lanovi drutva iz stava 1. ovog lana imaju pravo da zahtevaju da nadleni sud u
vanparninom postupku utvrdi vrednost predmetnog nenovanog uloga.
Zahtev nadlenom sudu iz stava 2. ovog lana moe da se podnese do isteka roka od 90 dana od dana
unosa nenovanog uloga u drutvo.

Izuzetak od obaveze procene vrednosti nenovanog uloga koji ne ine hartije od vrednosti
i instrumenti trita novca
lan 56
Izuzetno od lana 51. ovog zakona, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, ili drugi organ odreen osnivakim aktom, odnosno statutom, moe doneti odluku da se ne
vri procena vrednosti nenovanog uloga koji ne ine hartije od vrednosti i instrumenti trita novca, ako
se trina vrednost pojedinanih stvari i prava koje ine nenovani ulog moe utvrditi iz godinjih

finansijskih izvetaja lica koje unosi ulog, pod uslovom da su ti izvetaji bili predmet revizije, sa pozitivnim
miljenjem revizora, za godinu koja prethodi godini u kojoj se unosi nenovani ulog.
U sluaju da su od datuma finansijskih izvetaja iz stava 1. ovog lana pa do momenta unoenja
nenovanog uloga u drutvo nastupile okolnosti koje znaajno menjaju vrednost tog nenovanog uloga,
shodno e se primeniti lan 54. ovog zakona.
lanovi drutva nesaglasni sa odlukom o nevrenju procene vrednosti nenovanog uloga iz stava 1. ovog
lana, koji su posedovali udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva na dan
donoenja odluke o upisu udela odnosno izdavanju akcija putem nenovanog uloga imaju pravo da od
drutva odnosno nadlenog suda zahtevaju procenu vrednosti nenovanog uloga shodnom primenom
odredaba lana 55. ovog zakona.

Utvrivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata trita novca

lan 57
Ako nenovani ulog ine hartije od vrednosti ili instrumenti trita novca, vrednost tog uloga utvruje se
najkasnije 60 dana pre dana unosa tog nenovanog uloga u drutvo.
Vrednost nenovanog uloga iz stava 1. ovog lana utvruje se kao ponderisana prosena cena tih hartija
od vrednosti, odnosno instrumenata trita novca ostvarena na regulisanom tritu, odnosno
multilateralnoj trgovakoj platformi u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, u periodu od est
meseci koji prethodi danu utvrivanja ove vrednosti, pod uslovom da je:
1) u tom periodu ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata trita novca ija se
vrednost utvruje, iznosio najmanje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja;
2) u najmanje tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata
trita novca iznosio najmanje 0,05% njihovog ukupno izdatog broja na mesenom nivou.
Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana ili ako su u periodu od dana utvrivanja vrednosti iz stava
1. ovog lana do dana unosa nenovanog uloga u drutvo nastupile okolnosti koje znaajno menjaju
vrednost tog nenovanog uloga, drutvo je u obavezi da izvri procenu njegove vrednosti u skladu sa
lanom 51. ovog zakona.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog lana, lanovi drutva koji imaju udele ili akcije koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva imaju pravo da do isteka roka od 90 dana od dana

unosa nenovanog uloga u drutvo zahtevaju da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost
tog nenovanog uloga.
Drutvo moe odluiti da vrednost nenovanog uloga iz stava 1. ovog lana utvrdi procenom u skladu sa
lanom 51. ovog zakona i kada su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana.

Obaveze drutva ako procena vrednosti nenovanog uloga nije vrena

lan 58
Ako po osnovu l. 56. i 57. ovog zakona nije vrena procena vrednosti nenovanog uloga, predsednik
odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da izda
potvrdu koja sadri:
1) opis predmetnog nenovanog uloga;
2) njegovu vrednost, nain na koji je ta vrednost utvrena i metode njene procene, ako je primenjivo;
3) izjavu da li je vrednost utvrena primenom tih metoda najmanje jednaka ukupnoj nominalnoj, odnosno
u odsustvu nominalne raunovodstvenoj vrednosti uloga, odnosno akcija koje se stiu, uveanoj za
premiju koja se plaa za te akcije ako ona postoji; i
4) izjavu da nisu nastupile okolnosti koje znaajno menjaju vrednost tog nenovanog uloga.
Potvrda iz stava 1. ovog lana registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.

Pobijanje sporazumno utvrene vrednosti nenovanog uloga

lan 59
Ako je vrednost nenovanog uloga utvrena sporazumno od strane lanova drutva u skladu sa lanom
50. stav 1. taka 1) ovog zakona, a drutvo nije u mogunosti da izmiruje svoje obaveze u redovnom toku
poslovanja, poverilac drutva ima pravo da zahteva da nadleni sud u vanparninom postupku utvrdi
vrednost nenovanog uloga u vreme unoenja tog uloga.
Ako sud u postupku iz stava 1. ovog lana utvrdi da je vrednost nenovanog uloga bila manja od
sporazumno utvrene, sud e naloiti lanu drutva koji je uneo taj nenovani ulog da razliku do
sporazumno utvrene vrednosti tog uloga isplati drutvu i da solidarno sa drutvom snosi trokove
sudskog postupka iz stava 1. ovog lana.

lan drutva koji je uneo nenovani ulog za koji je sporazumno utvrena vrednost, snosi teret dokazivanja
vrednosti tog nenovanog uloga.
Zahtev nadlenom sudu iz stava 1. ovog lana ne moe se podneti po isteku roka od pet godina od dana
unosa nenovanog uloga u drutvo.

Zabrana povraaja uloga

lan 60
lanovima drutva ne moe se izvriti povraaj uplaenih, odnosno unetih uloga, niti im se moe platiti
kamata na ono to su uloili u drutvo.
Plaanje cene kod sticanja sopstvenih udela odnosno akcija, kao ni druga plaanja lanovima drutva
koja se vre u skladu sa ovim zakonom, ne smatraju se vraanjem uloga lanovima drutva.

8. Posebne dunosti prema drutvu

Lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu
lan 61
Posebne dunosti prema drutvu imaju:
1) ortaci i komplementari;
2) lanovi drutva sa ogranienom odgovornou koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu
drutva ili lan drutva sa ogranienom odgovornou koji je kontrolni lan drutva u smislu lana 62.
ovog zakona;
3) akcionari koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu drutva ili akcionar koji je kontrolni
akcionar drutva u smislu lana 62. ovog zakona;
4) direktori, lanovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;
5) likvidacioni upravnik.
Osnivakim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dunosti
prema drutvu.

Povezana lica

lan 62
Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na odreeno fiziko lice smatra se:
1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobonoj liniji zakljuno sa treim stepenom srodstva,
suprunik i vanbrani partner ovih lica;
2) njegov suprunik i vanbrani partner i njihovi krvni srodnici zakljuno sa prvim stepenom srodstva;
3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;
4) druga lica koja sa tim licem ive u zajednikom domainstvu.
Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na odreeno pravno lice smatra se:
1) pravno lice u kojem to pravno lice poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da takvo uee
stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slino;
2) pravno lice u kojem je to pravno lice kontrolni lan drutva (kontrolisano drutvo);
3) pravno lice koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom treeg lica;
4) lice koje u tom pravnom licu poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da takvo uee stekne iz
konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slino;
5) lice koje je kontrolni lan tog pravnog lica;
6) lice koje je direktor, odnosno lan organa upravljanja ili nadzora tog pravnog lica.
Znaajno uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim
deluju zajedno, poseduje vie od 25% prava glasa u drutvu.
Veinsko uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim
deluju zajedno, poseduje vie od 50% prava glasa u drutvu.
Kontrola u smislu stava 2. ovog lana podrazumeva pravo ili mogunost jednog lica, samostalno ili sa
drugim licima koja sa njim zajedniki deluju, da vri kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem
uea u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje veine direktora, odnosno lanova
nadzornog odbora.

Smatra se da je odreeno lice kontrolni lan drutva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima
poseduje veinsko uee u osnovnom kapitalu drutva.
Zajedniko delovanje postoji kada dva ili vie lica, na osnovu meusobnog izriitog ili preutnog
sporazuma, koriste glasaka prava u odreenom licu ili preduzimaju druge radnje u cilju vrenja
zajednikog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog lica.

8.1. Dunost panje

Pojam
lan 63
Lica iz lana 61. stava 1. ta. 4) i 5) ovog zakona duna su da u tom svojstvu izvravaju svoje poslove
savesno, sa panjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva.
Pod panjom dobrog privrednika u smislu stava 1. ovog lana podrazumeva se stepen panje sa kojom bi
postupalo razumno paljivo lice koje bi posedovalo znanje, vetine i iskustvo koje bi se osnovano moglo
oekivati za obavljanje te dunosti u drutvu.
Ako lice iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) poseduje odreena specifina znanja, vetine ili iskustvo, prilikom
ocene stepena panje uzee se u obzir i ta znanja, vetine i iskustvo.
Smatra se da lica iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) ovog zakona mogu da svoje postupanje zasnivaju i na
informacijama i miljenjima lica strunih za odgovarajuu oblast, za koje razumno veruju da su u tom
sluaju savesno postupala.
Lice iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) koje dokae da je postupalo u skladu sa ovim lanom nije odgovorno
za tetu koja iz takvog postupanja nastane za drutvo.

Tuba zbog povrede dunosti panje

lan 64
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. stav 1. ta. 4) do 5) ovog zakona za naknadu tete
koju mu to lice prouzrokuje povredom dunosti panje iz lana 63. ovog zakona.

8.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lini interes

Pojam

lan 65
Lice iz lana 61. ovog zakona duno je da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno obavesti o postojanju linog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica) u pravnom
poslu koji drutvo zakljuuje, odnosno pravnoj radnji koju drutvo preduzima.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju drutva koje ima jednog direktora obavetenje iz stava 1. ovog
lana upuuje se skuptini, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Smatrae se da postoji lini interes lica iz lana 61. ovog zakona u sluaju:
1) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i tog lica (ili sa njim povezanog lica) ili
2) pravne radnje (preduzimanje radnji u sudskim i drugim postupcima, odricanje od prava i slino) koju
drutvo preduzima prema tom licu (ili prema sa njim povezanim licem) ili
3) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i treeg lica, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva
prema treem licu, ako je to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se
moe oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo postupanje ili
4) zakljuivanja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva iz koje tree lice ima
ekonomski interes, ako je to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se
moe oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo postupanje.

Odobrenje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa

lan 66
U sluajevima iz lana 65. ovog zakona, kao i u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom,
zakljuivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugaija veina nije
odreena osnivakim aktom, odnosno statutom:
1) u sluaju ortakog drutva, odnosno komanditnog drutva, veinom glasova svih ortaka, odnosno
komplementara koji nemaju lini interes;
2) u sluaju drutva s ogranienom odgovornou, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom
glasova svih lanova drutva, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, a ako postoji lini interes lana nadzornog odbora, odnosno lana drutva, obinom veinom

glasova svih lanova drutva koji nemaju lini interes, odnosno obinom veinom glasova svih lanova
nadzornog odbora koji nemaju lini interes;
3) u sluaju akcionarskog drutva, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih
direktora koji nemaju lini interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, a ako postoji lini interes lana nadzornog odbora, obinom veinom glasova svih lanova
nadzornog odbora koji nemaju lini interes.
U sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana, ako usled broja lanova odbora direktora koji nemaju lini
interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova
lanova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora odluka ne moe doneti, predmetni posao odobrava
skuptina obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lini interes u tom poslu.
Osnivakim aktom, odnosno statutom moe se odrediti da odobrenje iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana
daje skuptina.
U sluaju da u skladu sa stavom 1. taka 3) ovog lana odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri
pravni posao u kome postoji lini interes, o tome se obavetava skuptina na prvoj narednoj sednici.
Obavetenje iz stava 4. ovog lana mora sadrati detaljan opis pravnog posla, kao i prirode i obima linog
interesa.
U pogledu donoenja odluke iz stava 1. ovog lana za potrebe utvrivanja kvoruma kao ukupan broj
glasova uzee se ukupan broj glasova onih lanova drutva koji nemaju lini interes iz predmetnog posla.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana nije potrebno u sluaju:
1) postojanja linog interesa jedinog lana drutva;
2) postojanja linog interesa svih lanova drutva;
3) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava preeg upisa, odnosno prava pree
kupovine lanova drutva;
4) pribavljanja sopstvenih udela, odnosno akcija od strane drutva, ako se to pribavljanje vri u skladu sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se ureuje
trite kapitala.

Tuba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes

lan 67
Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa lanom 66. ovog
zakona, ili ako nadlenom organu drutva prilikom donoenja odluke o odobravanju pravnog posla,
odnosno preduzimanja pravne radnje u skladu sa lanom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve
injenice od znaaja za donoenje takve odluke, drutvo moe podneti tubu za ponitaj tog pravnog
posla, odnosno radnje i naknadu tete od lica iz lana 61. ovog zakona koje je imalo lini interes u tom
poslu, odnosno pravnoj radnji.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, pored lica iz lana 61. ovog zakona za tetu drutvu neogranieno
solidarno odgovaraju:
1) sa njime povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema njemu
preduzeta pravna radnja;
2) tree lice iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona, ako je znalo ili moralo znati za postojanje linog
interesa u vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona pravni posao,
odnosno pravna radnja nee biti ponitena ako tree lice iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona nije
znalo niti je moralo znati za postojanje linog interesa u vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno
preduzimanja pravne radnje.

Izuzetak od postojanja povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini

interes
lan 68
Nee se smatrati da je dolo do povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes ako
se u postupku po tubi iz lana 67. ovog zakona dokae:
1) da je pravni posao, odnosno pravna radnja bila u interesu drutva ili
2) da nije postojao lini interes u sluaju iz lana 65. stav 3. ta. 3) i 4) ovog zakona.

8.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa

Pojam
lan 69

Lica iz lana 61. ovog zakona ne mogu da u svom interesu ili u interesu sa njima povezanih lica:
1) koriste imovinu drutva;
2) koriste informacije do kojih su doli u tom svojstvu, a koje inae nisu javno dostupne;
3) zloupotrebe svoj poloaj u drutvu;
4) koriste mogunosti za zakljuenje poslova koje se ukau drutvu.
Dunost izbegavanja sukoba interesa postoji nezavisno od toga da li je drutvo bilo u mogunosti da
iskoristi imovinu, informacije ili zakljui poslove iz stava 1. ovog lana.

Izuzetak od povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 70
Izuzetno od lana 69. ovog zakona, lice iz lana 61. ovog zakona moe postupati suprotno odredbama
lana 69. stav 1. ta. 1), 2) i 4) ako je pribavilo prethodno ili naknadno odobrenje u skladu sa lanom 66.
ovog zakona.

Tuba zbog povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 71
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona koje povredi dunost izbegavanja sukoba
interesa iz lana 69. ovog zakona, kao i protiv sa njim povezanog lica iz lana 69. stav 1. ovog zakona,
kojom moe traiti:
1) naknadu tete;
2) prenos na drutvo koristi koju je to lice, odnosno povezano lice iz lana 69. stav 1. ovog lana, ostvarilo
kao posledicu te povrede dunosti.

8.4. Dunost uvanja poslovne tajne

Pojam
lan 72
Lica iz lana 61. ovog zakona, kao i lica zaposlena u drutvu, duna su da uvaju poslovnu tajnu drutva.

Lica iz stava 1. ovog lana duna su da poslovnu tajnu uvaju i nakon prestanka tog svojstva, u periodu
od dve godine od dana prestanka tog svojstva. Osnivakim aktom, statutom, odlukom drutva ili
ugovorom zakljuenim sa tim licima moe se predvideti da taj period bude dui, ali ne dui od pet godina.
Poslovna tajna je podatak ije bi saoptavanje treem licu moglo naneti tetu drutvu, kao i podatak koji
ima ili moe imati ekonomsku vrednost zato to nije opte poznat, niti je lako dostupan treim licima koja
bi njegovim korienjem ili saoptavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane drutva
zatien odgovarajuim merama u cilju uvanja njegove tajnosti.
Poslovna tajna je i podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom drutva odreen kao poslovna
tajna.
Aktom drutva iz stava 4. ovog lana se:
1) kao poslovna tajna moe odrediti samo podatak koji ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana i
2) ne mogu kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje drutva.
Podatak iz stava 3. ovog lana moe biti proizvodni, tehniki, tehnoloki, finansijski ili komercijalni, studija,
rezultat istraivanja, kao i dokument, formula, crte, objekat, metod, postupak, obavetenje ili uputstvo
internog karaktera i slino.

Izuzeci od dunosti uvanja poslovne tajne

lan 73
Ne smatra se povredom dunosti uvanja poslovne tajne saoptavanje podataka iz lana 72. ovog zakona
ako je to saoptavanje:
1) obaveza propisana zakonom;
2) neophodno radi obavljanja poslova ili zatite interesa drutva;
3) uinjeno nadlenim organima ili javnosti iskljuivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kanjivog
zakonom.

Posledice povrede dunosti uvanja poslovne tajne

lan 74

Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona koje povredi dunost uvanja poslovne
tajne, kojom moe traiti:
1) naknadu tete;
2) iskljuenje tog lica kao lana drutva, ako je to lice lan drutva;
3) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u drutvu.
Podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje i ne uslovljava mogunost otkaza radnog odnosa u
skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi.
Drutvo je duno da prui potpunu zatitu licu koje postupajui savesno u dobroj veri ukazuje nadlenim
organima na postojanje informacije iz lana 73. stav 1. taka 3) ovog zakona.

8.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije

Pojam
lan 75
Lice iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona ne moe bez pribavljenog odobrenja u skladu sa
lanom 66. ovog zakona:
1) imati svojstvo lica iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona u drugom drutvu koje ima isti ili slian
predmet poslovanja (u daljem tekstu: konkurentsko drutvo);
2) biti preduzetnik koji ima isti ili slian predmet poslovanja;
3) biti zaposlen u konkurentskom drutvu;
4) biti na drugi nain angaovan u konkurentskom drutvu;
5) biti lan ili osniva u drugom pravnom licu koje ima isti ili slian predmet poslovanja.
Osnivakim aktom, odnosno statutom:
1) moe se zabrana iz stava 1. ovog lana proiriti i na druga lica, ime se ne moe dirati u steena prava
tih lica;

2) moe se odrediti da zabrana iz stava 1. ovog lana vai i posle prestanka svojstva iz lana 61. stav 1.
ta. 1) do 4) ovog zakona ali ne due od dve godine;
3) mogu se odrediti poslovi, nain ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju povredu dunosti
potovanja zabrane konkurencije.
Zabrana iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na jedinog lana drutva.

Tuba zbog povrede pravila o zabrani konkurencije

lan 76
Drutvo moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona koje povredi pravila o
zabrani konkurencije iz lana 75. ovog zakona za:
1) naknadu tete;
2) prenos na drutvo koristi koju je to lice, odnosno konkurentsko drutvo iz lana 75. ovog zakona
ostvarilo kao posledicu te povrede;
3) iskljuenje tog lica kao lana drutva, ako je to lice lan drutva;
4) meru zabrane obavljanja delatnosti za to lice, odnosno konkurentsko drutvo iz lana 75. ovog zakona;
5) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u drutvu.

8.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti

Rok za podnoenje tubi
lan 77
Tuba iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona moe se podneti u roku od est meseci od dana saznanja za
uinjenu povredu, a najkasnije u roku od pet godina od dana uinjene povrede.

Tuba lana drutva zbog povrede posebnih dunosti (individualna tuba)

lan 78
lan drutva moe podneti tubu protiv lica iz lana 61. ovog zakona za naknadu tete koju mu to lice
prouzrokuje povredom posebnih dunosti prema drutvu.

Derivativna tuba
lan 79
Jedan ili vie lanova drutva mogu podneti tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona u svoje ime, a za
raun drutva (u daljem tekstu: derivativna tuba), ako u trenutku podnoenja tube:
1) poseduju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, nezavisno od toga
da li je osnov za podnoenje derivativne tube nastao pre ili nakon sticanja svojstva lana drutva;
2) ako su pre podnoenja derivativne tube pisanim putem zahtevali od drutva da podnese tubu po tom
osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva.
lan drutva koji je stekao udeo ili akcije u drutvu od lica koje je podnelo derivativnu tubu moe, uz
saglasnost tog lica, stupiti na njegovo mesto u sporu po toj tubi do njegovog pravnosnanog okonanja,
kao i u postupku po vanrednom pravnom leku.

Stupanje lana drutva u parnicu

lan 80
Ako je drutvo podnelo tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona, lan drutva koji je od drutva
zahtevao podnoenje te tube, moe od suda pred kojim se vodi postupak zahtevati da mu dozvoli da
stupi u parnicu kao umea na strani tuioca.
Ako je lan drutva podneo tubu iz l. 64, 67, 71, 74. i 76. ovog zakona, u skladu sa lanom 79. stav 1.
ovog zakona, drugi lan drutva koji ispunjava uslov iz lana 79. stav 1. taka 1) moe od suda pred kojim
se postupak vodi zahtevati da stupi u parnicu kao umea na strani tuioca.

9. Pravo na informisanje lanova drutva

Pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima
lan 81
lan drutva ima pravo na pristup aktima i dokumentima drutva u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan drutva moe pisanim putem zahtevati od drutva pristup aktima ili dokumentima drutva, pri emu
je u obavezi da u tom zahtevu navede:

1) svoje line podatke i podatke koji ga identifikuju kao lana drutva;

2) dokumente, akte i podatke koji se trae na uvid;
3) svrhu radi koje se trai uvid;
4) podatke o treim licima kojima lan drutva koji trai uvid namerava da saopti taj dokument, akt ili
podatak, ako postoji takva namera.
Drutvo moe uskratiti pristup svim ili nekim od traenih akata ili dokumenata iz razloga propisanih ovim
zakonom za svaku pojedinu pravnu formu drutva.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa zahtevom iz stava 2. ovog lana u roku od osam dana od dana
prijema tog zahteva, lan drutva u narednom roku od 30 dana moe traiti nadlenom sudu da u
vanparninom postupku naloi drutvu da mu omogui pristup tim aktima ili dokumentima.
Postupak iz stava 4. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.

Korienje akata ili dokumenata drutva

lan 82
lan drutva koji u skladu sa lanom 81. ovog zakona ostvari pristup aktima ili dokumentima drutva
duan je da ih koristi iskljuivo u svrhe navedene u zahtevu iz lana 81. stav 2. taka 3) ovog zakona.
lan drutva ne moe da objavi ili saopti treim licima akte odnosno dokumente iz stava 1. ovog lana,
suprotno svrsi radi koje mu je pristup omoguen, niti na nain koji nanosi tetu drutvu, osim ako je na to
obavezan zakonom.
Ako lan drutva iz stava 1. ovog lana akte, odnosno dokumenta drutva kojima je ostvario pristup koristi
suprotno toj svrsi ili ih saopti treim licima suprotno ogranienjima iz stava 2. ovog lana, odgovara za
tetu koju je time naneo drutvu.
Ne smatra se povredom odredbe stava 2. ovog lana objavljivanje ili saoptavanje treim licima akata
odnosno dokumenata iz stava 1. ovog lana ako je to saoptavanje obaveza propisana zakonom.

Deo drugi
PREDUZETNIK

Pojam preduzetnika
lan 83
Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je
kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim
propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to odreeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije
drugaije ureeno.

Vreme na koje se preduzetnik registruje

lan 84
Preduzetnik se registruje na neodreeno ili na odreeno vreme.

Imovina i odgovornost za obaveze

lan 85
Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom
imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog lana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Poslovno ime preduzetnika

lan 86
Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.
Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku
"preduzetnik" ili "pr" i sedite.
Poslovno ime iz stava 2. ovog lana moe da sadri i poseban naziv kao i oznake kojima se blie
odreuje predmet poslovanja preduzetnika.

Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva
zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja
preduzetnika.
Poslovno ime preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odredbe l. 23. do 27. i l. 29. i 30. ovog zakona.

Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti

lan 87
Sedite preduzetnika je mesto iz koga upravlja obavljanjem delatnosti.
Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita, u skladu sa zakonom (izdvojeno mesto).
Izdvojeno mesto registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnik moe obavljati delatnost i van odreenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i
sl.) kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino mogue ili uobiajeno.
Preduzetnik je duan da istakne svoje poslovno ime u svom seditu, kao i na svakom izdvojenom mestu,
osim u sluaju iz stava 4. ovog lana.
Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrene propisima za obavljanje te delatnosti.
Adresa sedita preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Delatnost preduzetnika
lan 88
Na delatnost preduzetnika shodno se primenjuje lan 4. ovog zakona o delatnostima drutva.
Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane
uslove, ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti.
Ministar nadlean za poslove privrede blie odreuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju
starim i umetnikim zanatima, odnosno poslovima domae radinosti, nain sertifikovanja istih i voenje
posebne evidencije izdatih sertifikata.

Poslovoa i ostali zaposleni

lan 89
Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu (u daljem
tekstu: poslovoa).
Poslovoenje iz stava 1. ovog lana moe biti opte ili ogranieno na jedno ili vie izdvojenih mesta
obavljanja delatnosti.
Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest,
kolovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovou, on moe opte poslovoenje poveriti
lanu svog porodinog domainstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Poslovoa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu linih kvalifikacija
preduzetnika, poslovoa mora da ispunjava te uslove.
Poslovoa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angaovana od strane
preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 8. ovog lana, lan porodinog domainstva preduzetnika moe raditi kod tog
preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa:
1) povremeno tokom dana i to iskljuivo u seditu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode
delatnosti preduzetnika (da se trgovaka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da
bi se utovarila roba, da bi se oistio poslovni prostor i sl.);
2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetnikih zanata, odnosno poslova
domae radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
3) u vreme kada preduzetnik koristi godinji odmor u skladu sa zakonom.

Prekid obavljanja delatnosti

lan 90
Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obavetenje na mestu u kome
obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe se utvrivati
retroaktivno.

Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja delatnosti od strane

naslednika
lan 91
Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.
Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja delatnosti.
Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.
Preduzetnik odjavu ne moe izvriti sa danom koji je raniji od dana podnoenja prijave o prestanku rada
nadlenom registracionom organu.
Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.
Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima:
1) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;
2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme;
3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz
registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;
4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika;
5) ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u koju
je ulanjen izreena mera zabrane obavljanja delatnosti;
6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa koji je u skladu sa
lanom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;

7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.

U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno lan njegovog
porodinog domainstva (brani drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno
fiziko lice moe nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu reenja o nasleivanju ili meusobnog
sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno lanovi porodinog
domainstva.
Lice iz stava 7. ovog lana duno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak
obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za ivota preduzetnika
ako to pravo vri na osnovu raspodele zaostavtine za ivota u skladu sa propisima kojima se ureuje
nasleivanje.

Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva

lan 92
Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva, pri emu se
shodno primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju date forme drutva.
Ako dva ili vie preduzetnika obavlja delatnost zajedniki u smislu lana 83. stav 2. ovog zakona, odluku iz
stava 1. ovog lana donose jednoglasno.
Na osnovu odluke iz stava 1. ovog lana vri se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih
subjekata i registracija osnivanja privrednog drutva iz stava 1. ovog lana koje preuzima sva prava i
obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog drutva.
Nakon gubitka svojstva preduzetnika u skladu sa stavom 3. ovog lana, to fiziko lice ostaje odgovorno
celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka
brisanja preduzetnika iz registra.

Deo trei
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA
Glava I
ORTAKO DRUTVO

1. Pojam i osnivanje
Pojam i odgovornost za obaveze
lan 93
Ortako drutvo je drutvo dva ili vie ortaka koji su neogranieno solidarno odgovorni celokupnom
svojom imovinom za obaveze drutva.
Ako ugovor o osnivanju drutva ili drugi ugovor izmeu ortaka sadri odredbu o ogranienju odgovornosti
ortaka prema treim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.

Ugovor o osnivanju
lan 94
Ugovor o osnivanju ortakog drutva sadri naroito:
1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite ortaka koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili
drugi identifikacioni broj i prebivalite ortaka koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime, matini broj i
sedite ortaka koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni
broj i sedite ortaka koji je strano pravno lice;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ugovor o osnivanju moe da sadri i druge elemente od znaaja za drutvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom odlukom svih ortaka drutva, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Ugovor ortaka
lan 95
Izuzetno od lana 15. ovog zakona, ugovor ortaka zakljuuju svi ortaci drutva.

2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela

Ulog i udeo
lan 96
Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Izuzetno od lana 45. stav 3. ovog zakona, nenovani ulog ortaka moe biti i u radu i uslugama.
Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.
Ortak nije duan da povea ulog iznad iznosa odreenog ugovorom o osnivanju, ako ugovorom o
osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

Prenos udela
lan 97
Udeo se prenosi pisanim ugovorom zakljuenim izmeu prenosioca i sticaoca, kao i na drugi nain
propisan zakonom.
Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa.
Sticalac udela stie udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.

Prenos udela izmeu ortaka

lan 98
Prenos udela izmeu ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Prenos udela treim licima

lan 99
Ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno, ortak ne moe bez saglasnosti ostalih ortaka:

1) preneti svoj udeo treem licu, to obuhvata i unos tog udela kao nenovanog uloga u drugo privredno
drutvo;
2) dati svoj udeo u zalogu treem licu.
Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela treem licu, ortak kome je saglasnost za prenos udela
uskraena moe istupiti iz drutva, u skladu sa lanom 121. ovog zakona.

Odgovornost kod prenosa udela

lan 100
Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neogranieno solidarno za sve obaveze prenosioca udela
prema drutvu na dan registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci
ne sporazumeju drugaije.
Zahtev drutva iz stava 1. ovog lana, zastareva u roku od tri godine od dana registracije prenosa udela u
skladu sa zakonom o registraciji.

3. Poslovoenje
Opte pravilo
lan 101
Svaki ortak ima ovlaenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju drutva (poslovoenje).
Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje drutva nisu obuhvaene ovlaenjem iz stava 1. ovog
lana i mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka odreeno da su jedan ili
vie ortaka ovlaeni za poslovoenje, ostali ortaci nemaju ovlaenje za poslovoenje.

Poslovoenje od strane vie ortaka

lan 102

Ako ovlaenje za poslovoenje ima vie ortaka, svaki ortak je ovlaen da postupa samostalno, ali se
drugi ortak ovlaen za poslovoenje moe usprotiviti preduzimanju odreene radnje u kom sluaju ta
radnja ne moe biti preduzeta.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da ortaci ovlaeni za poslovoenje postupaju zajedno:
1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortaka ovlaenih za poslovoenje, osim ako
bi nepreduzimanje radnje usled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati tetu drutvu;
2) svaki ortak je duan da postupa po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlaenih za poslovoenje.
U sluaju iz stava 2. taka 2) ovog lana, ako ortak smatra da instrukcije drugog ortaka nisu primerene, o
tome obavetava sve ortake ovlaene za poslovoenje radi zajednikog odluivanja, osim ako bi
odlaganje radnje prouzrokovalo tetu drutvu, kada moe postupati samostalno, o emu je duan da bez
odlaganja obavesti sve ostale ortake ovlaene za poslovoenje.

Prenos ovlaenja na poslovoenje

lan 103
Ortak ovlaen na poslovoenje moe preneti svoje ovlaenje na poslovoenje na tree lice ili drugog
ortaka, ako se sa tim saglase svi ortaci drutva.
Ortak koji prenese ovlaenje na poslovoenje na tree lice odgovara za radnje tog lica u vrenju
poslovoenja kao da ih je sam preduzeo.

Otkazivanje ovlaenja za poslovoenje

lan 104
Ortak ovlaen za poslovoenje moe otkazati ovlaenje za poslovoenje ako za to postoji opravdan
razlog.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ortak pisanim putem blagovremeno obavetava sve ostale ortake drutva
o nameri da otkae ovlaenje za poslovoenje, kako bi omoguio ostalim ortacima da preduzmu ili
organizuju preduzimanje radnji iz redovnog poslovanja drutva.
Ako ortak otkae ovlaenje za poslovoenje suprotno st. 1. i 2. ovog lana, duan je da drutvu
nadoknadi time prouzrokovanu tetu.

Oduzimanje ovlaenja za poslovoenje ortaka

lan 105
Ovlaenje za poslovoenje ortaka moe se oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog
od ortaka ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, a naroito:
1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslove drutva;
2) tea povreda dunosti prema drutvu.

4. Prava ortaka
Pravo na naknadu trokova
lan 106
Ortak ima pravo na naknadu od drutva svih trokova koje je imao u vezi sa poslovanjem ortakog
drutva, a koji su s obzirom na okolnosti sluaja bili neophodni.

Raspodela dobiti
lan 107
Dobit drutva se raspodeljuje izmeu ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.

Pravo na informisanje
lan 108
Ortak ovlaen za poslovoenje obavezan je da:
1) obavetava sve druge ortake o poslovanju drutva;
2) na zahtev drugog ortaka drutva prui informacije o poslovanju drutva; i
3) preda finansijske izvetaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortacima.
Ortak ima pravo da se lino informie o stanju i poslovanju drutva, kao i na pristup i kopiranje poslovnih
knjiga i druge dokumentacije drutva, o svom troku.

Na ostvarivanje prava ortaka na pristup i kopiranje knjiga i druge dokumentacije drutva sudskim putem
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ostvarivanju prava na informisanje lana drutva s
ogranienom odgovornou.

Izuzetak od pravila o zabrani konkurencije

lan 109
Ne postoji povreda pravila o zabrani konkurencije iz lana 75. ovog zakona ako je ostalim ortacima pri
stupanju ortaka u drutvo bilo poznato da taj ortak ima svojstvo lana u konkurentskom drutvu ili drugi
pravni odnos sa konkurentskim drutvom, a pristupanje drutvu mu nije bilo uslovljeno prestankom
svojstva lana u konkurentskom drutvu, odnosno prestankom drugog pravnog odnosa sa konkurentskim
drutvom.

Odluivanje ortaka drutva

lan 110
Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da se odreene ili sve odluke donose veinom glasova, svaki
ortak ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Za donoenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kao i odluke o prijemu novog
ortaka u drutvo neophodna je saglasnost svih ortaka.

5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima

Zastupanje drutva
lan 111
Svaki ortak je ovlaen da samostalno zastupa drutvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno.
Ako su dva ili vie ortaka ovlaeni da zastupaju drutvo zajedno:
1) oni mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka da zastupaju drutvo u odreenim poslovima ili odreenoj
vrsti poslova; i

2) izjava volje treih lica uinjena bilo kom od ortaka ovlaenih da zastupaju drutvo zajedno smatrae se
da je uinjena drutvu.
Ugovorom o osnivanju moe se odrediti da svaki ortak koji je ovlaen da zastupa drutvo moe zastupati
drutvo samo zajedno sa prokuristom.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako je izjava volje treeg lica uinjena prokuristi ili ortaku koji zastupa
drutvo zajedno sa prokuristom smatrae se da je uinjena drutvu.

Otkaz ovlaenja za zastupanje

lan 112
Ortak moe otkazati ovlaenje za zastupanje drutva, ako za to postoji opravdan razlog.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ortak pisanim putem blagovremeno obavetava sve ostale ortake drutva
o nameri da otkae ovlaenje za zastupanje, kako bi omoguio ostalim ortacima da preuzmu poslove
zastupanja drutva.
Ako ortak otkae ovlaenje za zastupanje suprotno st. 1. i 2. ovog lana, duan je da drutvu nadoknadi
time prouzrokovanu tetu.

Oduzimanje ovlaenja za zastupanje

lan 113
Ovlaenje za zastupanje moe se oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog od ortaka
ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, kojima se naroito smatra:
1) nesposobnost ortaka da zastupa drutvo;
2) tea povreda dunosti prema drutvu.

Zastupanje drutva u sporu sa ortakom koji je ovlaen za zastupanje

lan 114
Ortak koji je ovlaen za zastupanje ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u
sporu u kojem je suprotna strana, a u sluaju da drutvo nema drugog ortaka koji je ovlaen za
zastupanje to punomoje izdaju svi preostali ortaci zajedniki.

Prigovori i kompenzacija
lan 115
Ako poverilac drutva zahteva od ortaka ispunjenje obaveze drutva:
1) ortak moe istai line prigovore kao i prigovore koje moe istai i samo drutvo;
2) ortak moe odbiti ispunjenje obaveze ako poverilac moe namiriti svoje potraivanje kompenzacijom sa
drutvom.

Odgovornost novog ortaka

lan 116
Lice koje posle osnivanja drutva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze drutva kao i postojei
ortaci, ukljuujui i obaveze nastale pre njegovog pristupanja drutvu.
Odredbe ugovora o osnivanju koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana nemaju pravno dejstvo
prema treim licima.

6. Prestanak ortakog drutva i svojstva ortaka

lan 117
Ortako drutvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u sluaju:
1) likvidacije drutva usled:
(1) isteka vremena na koje je osnovano;
(2) odluke ortaka;
(3) sudske odluke;
(4) otvaranja steaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno;
(5) ako je u drutvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u drutvu
ostao jedan ortak drutvu ne pristupi novi ortak;

(6) nastupanja bilo kojeg drugog razloga odreenog ugovorom o osnivanju.

2) zakljuenja steaja drutva;
3) statusne promene.
Svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje u sluaju:
1) smrti ortaka;
2) brisanja ortaka koji je pravno lice iz nadlenog registra, kao posledice likvidacije ili zakljuenja steaja;
3) istupanja ortaka;
4) iskljuenja ortaka;
5) u drugim sluajevima odreenim ugovorom o osnivanju.

Sudska odluka o likvidaciji drutva

lan 118
Po tubi nekog od ortaka nadleni sud donosi odluku o pokretanju postupka likvidacije drutva kada za to
postoji opravdan razlog.
Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog lana postoji ako sud nae da:
1) je ortak, sa namerom ili grubom nepanjom, povredio svoju obavezu prema drutvu ili drugim ortacima,
to je imalo uticaja na poslovanje drutva;
2) je ispunjenje obaveze iz take 1) ovog stava faktiki nemogue;
3) nije mogue da drutvo drugaije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim
zakonom i ugovorom o osnivanju.
Nitav je sporazum kojim se iskljuuje ili ograniava pravo ortaka na podnoenje tube iz stava 1. ovog
lana.
Tuba iz stava 1. ovog lana podnosi se protiv drutva i svih preostalih ortaka.

Nastavljanje drutva sa naslednicima

lan 119
U sluaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleuje ve se rasporeuje srazmerno na preostale ortake,
ako ugovorom o osnivanju nije odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka, a naslednici se sa time ne saglase, udeo ortaka se rasporeuje srazmerno na preostale ortake.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka, naslednici se sa time mogu saglasiti tako da stupe na mesto preminulog ortaka ili da zahtevaju da
ortako drutvo promeni pravnu formu u komanditno drutvo, a da oni steknu status komanditora.
Ako naslednici zahtevaju da ortako drutvo promeni pravnu formu u komanditno drutvo u skladu sa
stavom 3. ovog lana, a preostali ortaci drutva to odbiju, naslednici stupaju na mesto preminulog ortaka i
mogu istupiti iz drutva u skladu sa odredbama ovog zakona o istupanju ortaka.
Ako naslednici istupe iz drutva u skladu sa stavom 4. ovog lana, oni odgovaraju za do tada nastale
obaveze drutva po propisima koji ureuju odgovornost naslednika za dugove ostavioca.
Ugovorom o osnivanju moe se ugovoriti visina udela u dobiti za komanditore, u sluaju nastavljanja
drutva sa naslednicima i promene pravne forme drutva u komanditno drutvo, koja moe biti razliita od
visine udela u dobiti koju je ostavilac imao kao ortak.

Iskljuenje ortaka
lan 120
Na iskljuenje ortaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o iskljuenju lana drutva s
ogranienom odgovornou.

Istupanje ortaka
lan 121
Ortak moe da istupi iz drutva podnoenjem pisanog obavetenja o istupanju ostalim ortacima.
Pisano obavetenje iz stava 1. ovog lana podnosi se najmanje est meseci pre isteka poslovne godine,
ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

Ortak koji podnese pisano obavetenje o istupanju u skladu sa ovim lanom istupa iz drutva istekom
poslovne godine u kojoj je obavetenje dato (dan istupanja).
Pravo ortaka iz ovog lana ne moe se ograniiti niti iskljuiti.

Posledice istupanja ortaka iz drutva

lan 122
Udeo ortaka koji istupi iz drutva rasporeuje se srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o
osnivanju nije drugaije odreeno.
Drutvo je u obavezi da u roku od est meseci od dana istupanja, osim ako je drugi rok odreen
ugovorom o osnivanju, isplati ortaku koji istupa iz drutva u novcu ono to bi on primio u sluaju likvidacije
drutva na dan istupanja, ne uzimajui u obzir tekue i nezavrene poslove.
Ako je vrednost imovine drutva na dan istupanja nedovoljna za pokrie obaveza drutva, ortak koji istupa
iz drutva je u obavezi da isplati drutvu deo nepokrivenog iznosa srazmerno svom udelu u drutvu u roku
od est meseci, ako ugovorom o osnivanju nije odreen drugi rok.
Solidarna odgovornost ortaka koji istupa iz drutva za obaveze drutva nastale do dana istupanja prestaje
po isteku perioda od pet godina od dana istupanja, ako ugovorom o osnivanju nije odreen dui period.

Uee ortaka koji je istupio iz drutva u nezavrenim poslovima

lan 123
Ortak koji istupa iz drutva uestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja jo nisu
bili zavreni, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak koji je istupio iz drutva moe na kraju svake poslovne godine zahtevati da se napravi obraun o
poslovima zavrenim u toj godini, da mu se isplati ono to mu iz toga pripada i da mu se podnese izvetaj
o stanju poslova koji jo nisu zavreni.

Zatita poverilaca ortaka

lan 124

Poverilac koji ima dospelo potraivanje prema ortaku po osnovu pravnosnane i izvrne presude ima
pravo da u pisanoj formi zahteva od drutva da mu isplati u novcu ono to bi ortak primio u sluaju
likvidacije drutva, ali samo do visine svog potraivanja.
Drutvo je duno da bez odlaganja obavesti ortaka o prijemu zahteva iz stava 1. ovog lana.
Danom isplate poverioca od strane drutva u skladu sa stavom 1. ovog lana ortak gubi svojstvo ortaka, a
njegov udeo raspodeljuje se ostalim ortacima na jednake delove.
Ortak koji je izgubio to svojstvo u skladu sa stavom 3. ovog lana zadrava pravo na isplatu u novcu
onoga to bi primio u sluaju likvidacije drutva umanjeno za iznos isplaen njegovom poveriocu.
U sluaju da u roku od est meseci od dana dostave zahteva iz stava 1. ovog lana drutvo ne izvri
isplatu poveriocu ortaka, poverilac ortaka moe zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije drutva
u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju.
U postupku likvidacije iz stava 5. ovog lana poverilac ortaka ima pravo na isplatu likvidacionog ostatka
koji bi pripao ortaku, ali samo do visine svog potraivanja, a ortak zadrava pravo na isplatu likvidacionog
ostatka u meri u kojoj prelazi iznos potraivanja tog poverioca.

Glava II
KOMANDITNO DRUTVO
1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka o lanovima drutva
Pojam i odgovornost
lan 125
Komanditno drutvo je privredno drutvo koje ima najmanje dva lana, od kojih najmanje jedan za
obaveze drutva odgovara neogranieno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara
ogranieno do visine svog neuplaenog, odnosno neunetog uloga (komanditor).

Primena odredaba o ortakom drutvu

lan 126
Na komanditno drutvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortakom drutvu, ako ovim zakonom nije
drugaije ureeno.

Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva, u skladu sa ovim zakonom.

Ugovor o osnivanju
lan 127
Pored elemenata iz lana 94. ovog zakona, ugovor o osnivanju komanditnog drutva obavezno sadri i
oznaku koji je lan drutva komplementar, a koji je komanditor.

Evidencija podataka o lanovima drutva

lan 128
Komanditno drutvo duno je da vodi evidenciju podataka o lanovima drutva, u skladu sa lanom 144.
ovog zakona.

2. Ulog, udeo i dobit i gubitak

Ulog, udeo i prenos udela
lan 129
Na uloge i udele komplementara u drutvu shodno se primenjuju odredbe lana 96. ovog zakona o
ulozima i udelima ortaka.
Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka iz l. 97. do 100.
ovog zakona.
Komanditor moe slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na tree lice.

Dobit i gubitak
lan 130
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva srazmerno svojim udelima
u drutvu, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.

3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora

lan 131

Komlementari vode poslove drutva i zastupaju ga.

Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, komanditor se moe usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zakljuenju
poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja drutva, u kom sluaju komplementar
ne moe preduzeti tu radnju odnosno zakljuiti taj posao.
Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih komplementara.

Komanditorovo pravo nadzora

lan 132
Komanditor ima pravo da zahteva kopije godinjih finansijskih izvetaja drutva radi provere njihove
ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta drutva.
Ako komanditoru nije omogueno vrenje prava iz stava 1. ovog lana u roku od osam dana od dana kada
je podneo odgovarajui zahtev, komanditor moe traiti da sud u vanparninom postupku naloi drutvu
da postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 2. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.
Komanditor nema pravo na informisanje iz lana 108. ovog zakona.
Komanditor moe imati i druga prava u pogledu pristupa dokumentima drutva ako je to odreeno
ugovorom o osnivanju.

Isplata dobiti komanditoru

lan 133
Udeo u dobiti isplauje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o
osnivanju drugaije odreeno, a u roku koji je odreen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom
komplementara ako taj rok nije odreen ugovorom o osnivanju.
Ako u skladu sa stavom 1. ovog lana o roku za isplatu dobiti odluuju komplementari, taj rok ne moe biti
dui od 90 dana raunajui od dana usvajanja godinjih finansijskih izvetaja drutva.

4. Odgovornost komanditora
Odgovornost komanditora
lan 134
Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o
osnivanju.
Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno
sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo.
U pogledu visine uplaenog odnosno unetog uloga u drutvo u smislu stava 1. ovog lana merodavna je
vrednost tog uloga koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Odredba ugovora izmeu komplementara, odnosno komplementara i komanditora, kojom se komanditor
oslobaa u celosti ili delimino obaveze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlae, bez dejstva je
prema poveriocima drutva.

Sluajevi odgovornosti komanditora kao komplementara

lan 135
Komanditor odgovara kao komplementar prema treim licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost,
uneto u poslovno ime komanditnog drutva.

Odgovornost novog komanditora

lan 136
Lice koje pristupi drutvu kao komanditor odgovara u skladu sa odredbama lana 135. ovog zakona i za
obaveze koje su nastale do trenutka njegovog pristupanja drutvu.

5. Prestanak statusa lana drutva i prestanak drutva

Prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme
lan 137
Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je
pravno lice.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni
sledbenici, ako je u pitanju pravno lice.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u
roku od est meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti
jednoglasno odluku o promeni pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko
drutvo, u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku
propisanom u tom stavu pokree se postupak prinudne likvidacije drutva.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku
od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti
jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortako drutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan
komplementar on moe odluiti i da postane preduzetnik, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komplementari ne donesu odluku iz stava 5. ovog lana u roku propisanom u tom stavu pokree se
postupak prinudne likvidacije drutva.
Izvrene promene iz st. 3. do 6. ovog lana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Prestanak komanditnog drutva

lan 138
Na prestanak komanditnog drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortakog
drutva.

Glava III
DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU
1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja
Pojam i odgovornost
lan 139

Drutvo s ogranienom odgovornou je drutvo u kome jedan ili vie lanova drutva imaju udele u
osnovnom kapitalu drutva, s tim da lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva osim u
sluajevima predvienim lanom 18. ovog zakona.

Naelo slobode ugovaranja

lan 140
lanovi drutva s ogranienom odgovornou svoje meusobne odnose u drutvu, kao i odnose sa
drutvom, ureuju slobodno, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

1.1. Sadrina i izmene osnivakog akta

Sadrina osnivakog akta
lan 141
Osnivaki akt drutva sadri naroito:
1) lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) ukupan iznos osnovnog kapitala drutva;
5) iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva;
6) vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital drutva;
7) udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima;
8) odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.
Ako osnivaki akt ne sadri odredbe o nadlenostima organa drutva, organi drutva imaju nadlenosti
predviene ovim zakonom.

Izmene osnivakog akta

lan 142

Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou menja se obinom veinom glasova svih lanova
drutva, ako osnivakim aktom nije predviena vea veina.
Odluka o izmenama osnivakog akta kojom se umanjuju prava nekog lana drutva moe biti doneta
samo uz saglasnost tog lana, a naroito u sluaju:
1) ukidanja ili ograniavanja prava preeg upisa ili prava pree kupovine udela;
2) izmene veine potrebne za odluivanje u skuptini;
3) uvoenja ili poveanja obaveze dodatnih uplata;
4) izmene pravila o povlaenju i ponitenju udela;
5) izmene pravila o iskljuenju lana drutva;
6) izmene pravila o imenovanju direktora, kao i lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, kojim se menjaju prava lana drutva na predlaganje odreenog broja tih lica.

1.2. Sticanje svojstva lana drutva i evidencija podataka o lanovima drutva

Sticanje i prestanak svojstva lana drutva
lan 143
Svojstvo lana drutva stie se danom registracije vlasnitva nad udelom u skladu sa zakonom o
registraciji.
Svojstvo lana drutva prestaje danom registracije prestanka svojstva lana drutva u skladu sa zakonom
o registraciji.

Evidencija podataka o lanovima drutva i dostavljanje lanovima drutva

lan 144
Drutvo je duno da vodi evidenciju o adresi koju svaki od lanova, svaki od suvlasnika udela i zajedniki
punomonik suvlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem pote od drutva i o kojoj obavesti
drutvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu za prijem pote oznaiti adresu za prijem elektronske
pote (evidencija podataka o lanovima drutva).

Direktor odgovara drutvu i licu iz stava 1. ovog lana za tanost i blagovremenost unosa u evidenciju
podataka o lanovima drutva, a o izvrenom unosu ili stanju te evidencije izdaje potvrdu na zahtev tog
lica.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da o svojoj adresi za prijem pote, kao i o svakoj promeni te adrese,
obavesti drutvo bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana nastupanja promene.
Dostavljanje lanovima drutva se vri na adresu iz
evidencije podataka o lanovima drutva shodnom primenom lana 20. stav 3. ovog zakona, osim ako je
drugaije ureeno ovim zakonom.

2. Osnovni kapital
Minimalni osnovni kapital
lan 145
Osnovni kapital drutva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos
osnovnog kapitala za drutva koja obavljaju odreene delatnosti.

Poveanje osnovnog kapitala

lan 146
Osnovni kapital poveava se:
1) novim ulozima postojeih lanova ili lana koji pristupa drutvu;
2) pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital;
3) pretvaranjem (konverzijom) potraivanja prema drutvu u osnovni kapital;
4) statusnim promenama koje imaju za posledicu poveanje osnovnog kapitala;
5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital.
Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine.
lanovi drutva imaju pravo preeg upisa udela prilikom poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u
srazmeri sa svojim udelima, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Smanjenje osnovnog kapitala

lan 147
Osnovni kapital drutva moe se smanjiti odlukom skuptine lanova drutva, ali ne ispod minimalnog
osnovnog kapitala iz lana 145. ovog zakona.

lan 148
(Brisano)

Shodna primena i registracija

lan 149
Odredbe ovog zakona o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog drutva shodno se
primenjuju i na poveanje i smanjenje osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou.
Drutvo je duno da jednom godinje, uz registraciju godinjih finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom
koji ureuje raunovodstvo i reviziju, registruje visinu osnovnog kapitala ako je u prethodnoj poslovnoj
godini dolo do promene osnovnog kapitala, u skladu sa zakonom o registraciji.

3. Udeli
3.1. Osnovna pravila
Pravna priroda udela
lan 150
Udeli nisu hartije od vrednosti.
Udeli se ne mogu sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude u smislu zakona kojim
se ureuje trite kapitala.

Sticanje udela
lan 151

lan drutva stie udeo u drutvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu
drutva, osim ako je osnivakim aktom pri osnivanju drutva ili jednoglasnom odlukom skuptine
odreeno drugaije.
lan drutva moe imati samo jedan udeo u drutvu.
Ako lan drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju i zajedno ine jedan udeo.

Prava po osnovu udela

lan 152
lan drutva po osnovu udela ima sledea prava:
1) pravo glasa u skuptini;
2) pravo na uee u dobiti drutva;
3) pravo na uee u likvidacionom ostatku;
4) druga prava predviena ovim zakonom.
Prava lana drutva iz stava 1. ovog lana srazmerna su ueu udela tog lana u osnovnom kapitalu
drutva, osim ako je osnivakim aktom odreeno drugaije.

Suvlasnitvo na udelu
lan 153
Udeo moe pripadati veem broju lica (suvlasnici udela).
Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, o
ijem identitetu su duni da obaveste drutvo.
Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatraju jednim lanom i neogranieno solidarno odgovaraju
drutvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.
Pravne radnje i obavetenja koje drutvo preduzme, odnosno uputi zajednikom punomoniku iz stava 2.
ovog lana imaju dejstvo prema svim suvlasnicima udela.
Do dana dostavljanja drutvu obavetenja o imenovanju zajednikog punomonika iz stava 2. ovog lana:

1) udeo suvlasnika nee se raunati za potrebe glasanja i utvrivanja kvoruma na skuptini lanova
drutva;
2) pravne radnje koje drutvo preduzme prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim
suvlasnicima.

Finansijska podrka drutva za sticanje udela u drutvu

lan 154
Drutvo ne moe, neposredno ili posredno, pruati finansijsku podrku bilo koje vrste svojim lanovima,
zaposlenima ili treim licima za sticanje udela u drutvu, a naroito davati zajmove, garancije, jemstva,
obezbeenja i slino.
Pravni posao koji je suprotan odredbi stava 1. ovog lana nitav je.

Povlaenje i ponitenje udela

lan 155
Drutvo moe povui i ponititi udeo lana drutva samo u sluajevima i na nain izriito predvien
osnivakim aktom, koji je vaio na dan kada je lan drutva iji se udeo povlai i ponitava stekao taj
udeo.
Drutvo moe povui i ponititi udeo lana drutva i ako nije ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana, ako je
izmenom osnivakog akta za koju je glasao taj lan drutva to predvieno.
Odluku o povlaenju i ponitenju udela lana drutva donosi skuptina.
Odluka o povlaenju i ponitenju udela lana drutva sadri:
1) osnov povlaenja i ponitenja;
2) injenice iz kojih proizlazi da su ostvareni uslovi za donoenje odluke o povlaenju i ponitenju udela;
3) iznos i rok za isplatu naknade za udeo lanu drutva iji se udeo povlai i ponitava, koji ne moe biti
dui od dve godine;
4) dejstvo ponitenja udela na osnovni kapital drutva.

Prilikom povlaenja i ponitenja udela sprovodi se postupak smanjenja osnovnog kapitala drutva, u kome
nije potrebno donositi posebnu odluku o smanjenju kapitala.

Zabrana zalaganja udela u korist drutva

lan 156
Drutvo ne moe uzeti u zalogu udeo lana drutva u tom drutvu.

3.2. Sopstveni udeli drutva

Sticanje sopstvenog udela
lan 157
Sopstvenim udelom drutva u smislu ovog zakona smatra se udeo ili deo udela koji drutvo stekne od
svog lana.
Drutvo moe sticati sopstvene udele na osnovu odluke skuptine:
1) besteretnim pravnim poslom;
2) po osnovu iskljuenja lana drutva;
3) po osnovu istupanja lana drutva;
4) otkupom udela ili dela udela od lana drutva;
5) prinudnim otkupom udela preminulog lana, ako je to pravo drutva predvieno osnivakim aktom;
6) po osnovu statusne promene, u skladu sa ovim zakonom.
Drutvo moe sticati sopstveni udeo samo ako je udeo koji stie u celosti uplaen, osim u sluaju iz stava
2. ta. 2), 5) i 6) ovog lana, kada drutvo moe stei udeo koji nije u celosti uplaen.
Isplatu naknade po osnovu sticanja sopstvenog udela u sluaju iz stava 2. taka 4) ovog lana drutvo
moe vriti samo iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene.
Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako da ostane bez lanova drutva.
Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni udeo.

Sticanje udela drutva od strane njegovog kontrolisanog drutva smatrae se sticanjem sopstvenog udela
u smislu ovog zakona.
Pravni posao kojim drutvo stekne sopstveni udeo suprotno odredbama ovog lana nitav je.

Prava drutva po osnovu sopstvenog udela

lan 158
Drutvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli raunaju u kvorum skuptine.
Sopstveni udeo ne daje pravo na uee u dobiti.

Raspolaganje sopstvenim udelom

lan 159
Drutvo moe sopstveni udeo:
1) raspodeliti lanovima drutva srazmerno ueu njihovih udela u osnovnom kapitalu drutva, u skladu
sa odlukom skuptine;
2) preneti lanu drutva ili treem licu uz naknadu, u kom sluaju svaki lan drutva ima pravo pree
kupovine srazmerno visini svog udela u drutvu;
3) ponititi, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Odluku o raspolaganju sopstvenim udelom skuptina donosi obinom veinom glasova svih lanova
drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Izuzetno, sopstveni udeo se moe raspodeliti lanovima drutva nesrazmerno ueu njihovih udela u
osnovnom kapitalu drutva samo na osnovu jednoglasne odluke skuptine, osim ako je osnivakim aktom
drugaije odreeno.

3.3. Sloboda prenosa udela

Osnovno pravilo
lan 160
Prenos udela je slobodan, osim ako je ovim zakonom ili osnivakim aktom drugaije odreeno.

Pravo pree kupovine

lan 161
lanovi drutva imaju pravo pree kupovine udela koji je predmet prenosa treem licu, osim ako je to
pravo iskljueno osnivakim aktom ili zakonom.

Postupak u vezi sa pravom pree kupovine

lan 162
Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela treem licu svoj udeo ponudi svim drugim lanovima
drutva.
Ponuda iz stava 1. ovog lana daje se u pisanoj formi i sadri sve bitne elemente ugovora o prenosu
udela, adresu na koju lan drutva koji vri pravo pree kupovine upuuje prihvat ponude, rok za
zakljuenje i overu ugovora o prenosu udela, kao i druge elemente predviene osnivakim aktom.
Smatrae se da ponuda koja ne sadri sve elemente iz stava 2. ovog lana nije ni uinjena.
lan drutva koji koristi pravo pree kupovine obavezan je da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o
prihvatanju ponude iz stava 1. ovog lana u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, osim ako
je drugi rok, ali ne krai od osam dana, niti dui od 180 dana, predvien osnivakim aktom.
Ako dva ili vie lanova drutva prihvati ponudu i ako se izmeu prenosioca udela i tih lanova ne
postigne sporazum o nainu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vri tako to svaki lan koji je
prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je srazmeran ueu njegovog udela u zbiru udela svih drugih
lanova drutva koji su prihvatili ponudu.
Osnivakim aktom moe se postupak u vezi sa pravom pree kupovine urediti i na drugaiji nain.

Povreda prava pree kupovine

lan 163
lan drutva koji ima pravo pree kupovine kome prenosilac udela nije dostavio ponudu u skladu sa ovim
zakonom, odnosno na nain odreen osnivakim aktom, moe tubom nadlenom sudu zatraiti:
1) ponitaj ugovora ili drugog akta o prenosu udela;

2) obavezivanje tuenog lana drutva na prenos udela tuiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o
prenosu udela izmeu tuioca i tuenog lana drutva.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za zakljuenje
ugovora o prenosu udela, ali najkasnije istekom estog meseca od dana registracije prenosa udela u
registru privrednih subjekata.
Sud moe u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana, na zahtev tuenog, naloiti tuiocu da poloi
odgovarajue obezbeenje za isplatu kupoprodajne cene za sluaj uspeha u sporu u formi sudskog
depozita, bankarske garancije ili drugog sredstva obezbeenja koje se izdaje u skladu sa zakonom.
Ako tuilac ne postupi po nalogu suda iz stava 3. ovog lana, tuba se odbacuje.

Prenos udela ako postoji vie prihvatilaca ponude

lan 164
Ako postoji vie lanova drutva koji su prihvatili ponudu, od kojih neki naknadno odbiju ili propuste, iz
razloga za koje nije odgovoran prenosilac udela, da pristupe zakljuenju i overi ugovora o prenosu udela u
roku koji je u ponudi naveden, prenosilac udela zakljuuje ugovor o prenosu udela sa lanovima drutva
koji su pristupili zakljuenju i overi, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Ako niko od lanova drutva koji su prihvatili ponudu ne pristupi zakljuenju i overi ugovora o prenosu
udela u roku koji je naveden u ponudi iz lana 162. ovog zakona, iz razloga za koje nije odgovoran
prenosilac udela, prenosilac udela svoj udeo moe preneti treem licu pod uslovima koji ne mogu biti
povoljniji za to lice od uslova iz ponude iz lana 162. ovog zakona, osim ako je osnivakim aktom
drugaije odreeno.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, prenosilac udela moe umesto prenosa udela na tree lice, tubom
nadlenom sudu protiv jednog ili vie lanova koji su prihvatili ponudu, po svom izboru, zahtevati da sud
donese presudu kojom e:
1) utvrditi da je svaki od tuenih stekao srazmerni deo udela koji je predmet prenosa koji odgovara ueu
udela tog tuenog u zbiru udela svih tuenih;
2) svakog od tuenih obavezati na isplatu srazmernog dela cene udela koji je predmet prenosa koji
odgovara steenom delu tog udela u skladu sa takom 1) ovog stava.

Tuba iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana isteka roka koji je u ponudi iz
lana 162. ovog zakona naveden kao rok za zakljuenje i overu ugovora o prenosu udela.

Prenos udela treem licu

lan 165
Ako ni jedan lan drutva koji ima pravo pree kupovine ne iskoristi to pravo u skladu sa odredbama ovog
zakona i osnivakog akta, prenosilac udela moe u roku od 90 dana od dana isteka roka za prihvat
ponude zakljuiti ugovor o prenosu udela sa treim licem, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od
uslova iz ponude koja je dostavljena drugim lanovima drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije
odreeno.

Izuzetak u sluaju postupka javne prodaje

lan 166
Ako se udeo prodaje putem javnog prikupljanja ponuda, licitacije ili slinog postupka (javna prodaja), lan
drutva koji eli da koristi pravo pree kupovine to pravo moe ostvariti samo u tom postupku, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.

Prenos udela uz saglasnost drutva

lan 167
Osnivakim aktom moe se predvideti da se udeo u drutvu moe preneti na lice koje nije lan drutva
samo uz prethodnu saglasnost drutva.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, prenosilac udela u obavezi je da drutvu podnese zahtev za saglasnost
koji, osim identiteta lica na koje se prenosi udeo, sadri i sve bitne elemente ugovora o prenosu udela koji
namerava da zakljui.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako
je osnivakim aktom odreena druga veina.
Ako u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti drutvo ne obavesti prenosioca
udela o uskraivanju saglasnosti, prenosilac udela je ovlaen da udeo prenese u skladu sa uslovima iz
tog zahteva.
Osnivakim aktom prenos udela uz saglasnost drutva moe se urediti i na drugaiji nain.

U sluaju prenosa udela protivno odredbama ovog lana, shodno se primenjuje lan 163. ovog zakona.

Pravo drutva na odreivanje kupca udela

lan 168
Drutvo je ovlaeno da umesto davanja saglasnosti iz lana 167. ovog zakona odredi tree lice na koje
prenosilac udela moe preneti udeo pod istim uslovima, u kom sluaju prenosilac udela moe svoj udeo
preneti iskljuivo na to tree lice pod tim uslovima.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina u skladu sa lanom 167. stav 3. ovog zakona.
Ako tree lice iz stava 1. ovog lana ne pristupi zakljuenju i overi ugovora o prenosu udela pod uslovima
koji su navedeni u zahtevu iz lana 167. stav 2. ovog zakona u roku od 15 dana od dana kada je
prenosilac udela obaveten o toj odluci drutva, iz razloga za koje nije odgovoran prenosilac udela,
prenosilac udela ima pravo da udeo proda treem licu po svom izboru pod istim uslovima.
Ako tree lice odreeno od strane drutva zakljui i overi ugovor o prenosu udela, drutvo odgovara
prenosiocu udela solidarno za isplatu kupoprodajne cene zajedno sa tim licem.
U sluaju da drutvo donese odluku iz stava 1. ovog lana, ako se udeo prenosi u postupku javne prodaje,
shodno se primenjuje lan 166. ovog zakona.
U sluaju prenosa udela protivno odredbama ovog lana, shodno se primenjuje lan 163. ovog zakona.

Presuda koja zamenjuje saglasnost

lan 169
Ako drutvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskrauje traenu saglasnost, pri emu ne odredi
tree lice u skladu sa lanom 168. ovog zakona, prenosilac udela moe tubom protiv drutva nadlenom
sudu zahtevati donoenje presude koja e zameniti saglasnost drutva.
Sud e prilikom ocene zahteva iz stava 1. ovog lana naroito uzeti u obzir da li su postojali opravdani
razlozi na strani drutva za uskraivanje traene saglasnosti, ukljuujui i mogunost nastanka tete za
drutvo, ostale lanove drutva ili poverioce drutva.

Ako sud donese presudu koja zamenjuje saglasnost drutva, drutvo ima pravo na odreivanje kupca
udela iz lana 168. ovog zakona, pri emu se rok iz lana 168. stav 3. ovog zakona rauna od dana
pravnosnanosti te presude.

Druga ogranienja za prenos udela

lan 170
Osnivakim aktom mogu se predvideti i druge vrste ogranienja za prenos udela.

Prodaja udela u izvrnom postupku ili postupku vansudskog namirenja

lan 171
U sluaju prodaje udela u izvrnom postupku, ili u postupku sudskog ili vansudskog namirenja u skladu sa
zakonom koji ureuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u registar:
1) lanovi drutva koji imaju pravo pree kupovine u odnosu na taj udeo zadravaju to pravo;
2) ako je osnivakim aktom predvieno pravo drutva na davanje prethodne saglasnosti na prenos udela,
saglasnost drutva za prodaju udela nije potrebna ali drutvo ima pravo na odreivanje kupca udela u
skladu sa lanom 168. ovog zakona.

Prenos udela putem naslea

lan 172
U sluaju smrti lana drutva naslednici tog lana stiu njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se
ureuje nasleivanje.
Na zahtev drutva ili jednog od naslednika preminulog lana drutva, sud nadlean za sprovoenje
ostavinskog postupka iza preminulog lana drutva moe postaviti privremenog staraoca zaostavtine koji
e u ime i za raun naslednika preminulog lana drutva vriti lanska prava u drutvu.

Prinudni otkup udela od naslednika

lan 173
Osnivakim aktom moe se predvideti pravo drutva ili jednog ili vie lanova drutva da u roku od est
meseci od smrti lana drutva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika

preminulog lana drutva kao lanova drutva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o
prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.
Ako je pravo na prinudni otkup utvreno u korist drutva, odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina
obinom veinom glasova svih lanova drutva, pri emu se za potrebe raunanja kvoruma ne uraunava
udeo preminulog lana, osim ako je osnivakim aktom odreena vea veina.
Ako je pravo na prinudni otkup utvreno u korist jednog ili vie lanova, taj lan odnosno lanovi u obavezi
su da drutvo u roku iz stava 1. ovog lana obaveste pisanim putem o vrenju tog prava.
Direktor je duan da odluku iz stava 2. ovog lana odnosno obavetenje iz stava 3. ovog lana odmah
dostavi registru privrednih subjekata radi zabelebe vrenja prava na prinudni otkup u tom registru.
Od dana upisa zabelebe iz stava 4. ovog lana pa do dana isplate naknade za udeo naslednici
preminulog lana ne mogu vriti pravo glasa u skuptini.

Naknada za prinudni otkup udela

lan 174
Ako je osnivakim aktom predvien prinudni otkup udela u skladu sa lanom 173. ovog zakona, tim aktom
mora se propisati i nain utvrenja naknade za otkup udela, kao i rok za njenu isplatu, a u suprotnom
smatrae se da ovo pravo ne postoji.
Ako drutvo ili lan odnosno lanovi drutva odlue da vre pravo na prinudni otkup udela, naslednici
preminulog lana drutva imaju pravo na isplatu naknade utvrene u skladu sa osnivakim aktom, u roku
utvrenom tim aktom.
Drutvo ne moe doneti odluku iz lana 173. stav 1. ovog zakona ako bi isplata naknade u skladu sa tom
odlukom bila u suprotnosti sa odredbama ovog zakona o ogranienjima plaanja.
Ako osnivakim aktom ili odlukom iz lana 173. stav 1. ovog zakona nije drugaije odreeno, rok za
isplatu naknade za otkup udela preminulog lana drutva poinje da tee od dana dostavljanja drutvu
pravnosnanog ostavinskog reenja kojim su oglaeni naslednici preminulog lana u pogledu njegovog
udela.

Uslovi i posledice prenosa udela

lan 175

Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, a moe se
preneti i na drugi nain u skladu sa zakonom.
Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema drutvu po osnovu svog
neuplaenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital drutva, kao i za obavezu dodatnih uplata u
pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.
Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa udela u skladu sa
zakonom o registraciji u pogledu tog udela ili odnosa u drutvu smatraju se radnjama preduzetim prema,
odnosno od strane sticaoca udela, osim ako je to nespojivo sa prirodom preduzete pravne radnje.

Deoba udela
lan 176
Udeo lana drutva moe se podeliti:
1) po osnovu ugovora o prenosu dela udela;
2) po osnovu pravnog sledbenitva;
3) ugovorom o podeli udela izmeu suvlasnika;
4) u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom.
Osnivakim aktom drutva moe se iskljuiti deoba udela, osim u sluaju nasleivanja, ili se moe
dozvoliti samo u odreenim sluajevima.
Odredbe ovog zakona o raspolaganju udelom shodno se primenjuju i na raspolaganje delom udela.

Zalaganje udela
lan 177
lan drutva moe zaloiti udeo ili deo udela, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Ako je osnivakim aktom odreeno da se prenos udela treem licu moe izvriti samo uz prethodnu
saglasnost drutva, takva saglasnost neophodna je i za zalaganje udela ili dela udela, ali ne i za
naknadnu prodaju udela u postupku naplate potraivanja iz vrednosti zaloenog udela.

Zalaganje udela vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zaloga na pokretnim stvarima upisanim u
registar.

4. Dodatne uplate i zajam drutvu

Nain utvrivanja obaveze dodatne uplate
lan 178
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine moe se utvrditi obaveza lanova drutva da, pored uplate
upisanog osnovnog kapitala, izvre dodatne uplate drutvu srazmerno visini svog udela u drutvu.
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine moe biti odreena drugaija srazmera.
Dodatnim uplatama ne poveava se osnovni kapital drutva.
Dodatne uplate mogu biti samo u novcu.
Odluka skuptine kojom se utvruje obaveza na dodatne uplate donosi se jednoglasno, osim ako je
osnivakim aktom za donoenje te odluke predviena druga veina.
Ako je osnivakim aktom predvieno da se odluka iz stava 4. ovog lana donosi i drugom veinom, ta
odluka obavezuje samo lanove koji su za nju glasali.
Osnivakim aktom, odnosno odlukom skuptine moe se, umesto odreivanja tanog iznosa dodatnih
uplata, odrediti maksimalan iznos tih uplata.
U sluaju iz stava 5. ovog lana, skuptina donosi odluku o tanom iznosu dodatnih uplata obinom
veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom odreena vea veina.

Posledice neizvrenja obaveze dodatne uplate

lan 179
lan drutva odgovara drutvu za izvrenje obaveze dodatne uplate na nain na koji odgovara za uplatu
upisanog osnovnog kapitala.
lan drutva koji je svoj udeo preneo pre izvrenja obaveze na dodatnu uplatu odgovara solidarno sa
sticaocem udela za tu obavezu u periodu od tri godine od dana registracije prenosa udela u skladu sa
zakonom o registraciji.

lan drutva koji je u celosti uplatio, odnosno uneo svoj ulog moe se osloboditi obaveze dodatne uplate
ako u roku od 30 dana od dana dospelosti te obaveze ovlasti drutvo da proda njegov udeo u postupku
javnog nadmetanja ili na drugi nain.
Ako prodajom udela lana drutva na nain iz stava 3. ovog lana, drutvo ostvari cenu koja je, nakon
odbitka trokova prodaje, nia od iznosa njegove obaveze dodatne uplate, lan drutva ostaje u obavezi
da drutvu doplati tu razliku, a ako drutvo tom prodajom ostvari cenu koja, nakon odbitka trokova
prodaje, prelazi iznos njegove obaveze dodatne uplate, drutvo je duno da tu razliku isplati tom lanu
drutva.
Ako lan drutva ne ovlasti drutvo da izvri prodaju njegovog udela u skladu sa stavom 3. ovog lana ili
ako njegov udeo ne bude prodat u roku od dve godine od dana dospea obaveze dodatne uplate,
odnosno u roku odreenom osnivakim aktom ili ugovorenom roku sa tim lanom drutva iz razloga za
koje nije odgovorno drutvo, skuptina moe u roku od 180 dana od dana isteka propisanog, odnosno
odreenog ili ugovorenog roka doneti odluku o iskljuenju tog lana iz drutva bez prava na naknadu
vrednosti njegovog udela, shodnom primenom lana 195. ovog zakona.
Ako su uslovi iz stava 5. ovog lana ispunjeni u odnosu na vie lanova drutva koji su u docnji u pogledu
obaveze na dodatnu uplatu, odluka o iskljuenju donosi se za sve te lanove.
U sluaju iskljuenja u skladu sa ovim lanom, iskljueni lan drutva ostaje u obavezi prema drutvu na
dodatnu uplatu.

Vraanje dodatnih uplata

lan 180
Dodatne uplate mogu se vratiti lanovima drutva samo ako nisu neophodne za pokrie gubitaka drutva
ili za namirenje poverilaca drutva.
Dodatne uplate se ne mogu vratiti lanu drutva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u
drutvo.
Vraanje dodatnih uplata lanovima drutva vri se shodnom primenom odredaba ovog zakona o
smanjenju osnovnog kapitala drutva.
U sluaju steaja drutva, potraivanje lana drutva po osnovu dodatnih uplata namiruje se tek nakon
punog namirenja steajnih poverilaca drutva sa pripadajuim kamatama.

lan 181*
(Prestalo da vai)

5. Isplate lanovima drutva

Opte pravilo
lan 182
Drutvo moe vriti isplatu dobiti svojim lanovima, povraaj dodatnih uplata, zajma i slino, kao i druga
plaanja po bilo kom osnovu, iskljuivo u skladu sa osnivakim aktom i odredbama ovog zakona o
ogranienjima plaanja.

Pravo na isplatu dobiti

lan 183
Na isplatu dobiti lanovima drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende i
meudividende akcionarima.
Osnivakim aktom moe se odrediti da se isplata dobiti ne vri u srazmeri sa udelom lanova u osnovnom
kapitalu drutva.

Ogranienja plaanja
lan 184
Odredbe lana 275. st. 1. do 4. ovog zakona o ogranienjima plaanja za akcionarska drutva shodno se
primenjuju i na drutvo s ogranienom odgovornou.
Direktor, kao i lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, kojem je poznato da je u
periodu izmeu kraja prethodne poslovne godine i dana donoenja odluke skuptine o usvajanju godinjih
finansijskih izvetaja, imovinsko stanje drutva zbog gubitaka ili smanjenja vrednosti osnovnog kapitala
znaajno i ne samo privremeno pogorano, duan je da o tome obavesti skuptinu, koja je po prijemu
takvog obavetenja u obavezi da iz raspodele dobiti iskljui dobit u visini nastalog smanjenja imovine
drutva.
Ako direktor, odnosno lan nadzornog odbora ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana, odgovoran je
lanovima i poveriocima drutva za tetu koja nastane usled izvrene raspodele dobiti.

Odgovornost za nedoputena plaanja

lan 185
lan drutva kome je drutvo izvrilo isplate suprotno odredbama lana 182. ovog zakona odgovoran je
drutvu za povraaj tih isplata i drutvo ga ne moe osloboditi te obaveze.
Povraaj isplata od savesnog lana drutva moe se zahtevati samo ako je to neophodno za podmirenje
zahteva poverilaca drutva.
Drugi lanovi drutva koji su te isplate odobrili putem glasanja na skuptini, kao i direktori, odnosno
lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koji su ta plaanja odobrili, i koji su
znali ili su prema okolnostima sluaja mogli znati da su ta plaanja u suprotnosti sa odredbama ovog
zakona o ogranienjima plaanja, neogranieno solidarno su odgovorni drutvu za povraaj tih isplata i
drutvo ih ne moe osloboditi te obaveze.
Pored lica iz stava 3. ovog lana, neogranieno solidarno odgovaraju i drugi direktori, odnosno lanovi
nadzornog odbora, kao i lanovi drutva, za koje se dokae da su namerno ili grubom nepanjom
doprineli da drutvo izvri nedoputeno plaanje.
Zahtev drutva prema licima iz ovog lana zastareva u roku od pet godina od dana izvrene isplate.
Zahtev drutva prema lanu drutva koji je primio isplatu zastareva u roku od deset godina ako drutvo
dokae da je znao ili morao znati da prima nedoputeno plaanje.

6. Prestanak svojstva lana

Razlozi za prestanak svojstva lana
lan 186
lanu drutva prestaje to svojstvo:
1) smru, ako je lan fiziko lice, odnosno brisanjem iz odgovarajueg registra, ako je lan pravno lice;
2) istupanjem iz drutva;
3) iskljuenjem iz drutva;
4) prenosom celokupnog udela;

5) povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela.

6.1. Istupanje lana drutva

Istupanje lana drutva bez potraivanja naknade za udeo
lan 187
lan drutva moe u svako doba istupiti iz drutva, bez navoenja razloga za istupanje, ako ne zahteva
naknadu za svoj udeo.
lan drutva ne moe istupiti iz drutva ako:
1) ima neizmirene obaveze prema drutvu po osnovu neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo ili
po osnovu dodatnih uplata ili
2) bi zbog tog istupanja, drutvo prema redovnom toku stvari pretrpelo tetu ili
3) bi istupanjem lan drutva izbegao primenu pravila o potovanju posebnih dunosti prema drutvu.

Istupanje lana drutva iz opravdanog razloga

lan 188
lan drutva moe istupiti iz drutva iz opravdanih razloga.
Opravdani razlog za istupanje lana drutva postoji naroito:
1) ako mu jedan ili vie ostalih lanova ili drutvo svojim radnjama ili proputanjem prouzrokuje tetu, ili
ako je oigledno da e takva teta, prema redovnom toku stvari, nastupiti;
2) ako je u znaajnoj meri onemoguen da ostvaruje svoja prava u drutvu;
3) ako mu drutvo namee nesrazmerne obaveze.
Osnivakim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje lana drutva, kao i propisati
postupak istupanja i nain odreivanja naknade lanu drutva koji istupa.
Osnivakim aktom ne moe se unapred iskljuiti pravo lana drutva da zahteva istupanje iz drutva iz
opravdanog razloga, niti se lan drutva tog prava moe unapred odrei.

Postupak istupanja
lan 189
lan drutva koji eli da istupi iz drutva u skladu sa lanom 188. ovog zakona duan je da o tome dostavi
pisani zahtev drutvu, o kojem odluuje skuptina.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) razloge istupanja;
2) iznos koji se zahteva od drutva na ime naknade za udeo;
3) rok u kome se zahteva isplata naknade za udeo, osim ako je taj rok odreen osnivakim aktom.
Skuptina je duna da donese odluku o zahtevu iz stava 1. ovog lana u roku od 60 dana od dana prijema
i da u istom roku o tome obavesti lana drutva koji istupa, a u suprotnom smatrae se da je zahtev
usvojen u celini.
Skuptina moe samo usvojiti ili odbiti zahtev iz stava 1. ovog lana u celini.
Odluka iz stava 3. ovog lana donosi se obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je
osnivakim aktom predviena vea veina.
Udeo lana drutva koji je istupio iz drutva postaje sopstveni udeo drutva.
Istupanje lana iz drutva i sticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Zaloga kao obezbeenje isplate naknade

lan 190
lan drutva moe zahtevom za istupanje iz opravdanog razloga da trai da drutvo prui obezbeenje za
isplatu naknade za njegov udeo putem ustanovljavanja zaloge na sopstvenom udelu koji e drutvo stei
ako prihvati njegov zahtev za istupanje iz drutva, u skladu sa zakonom koji ureuje zalogu na pokretnim
stvarima upisanim u registar.
lan drutva iz stava 1. ovog lana duan je da nacrt ugovora o zalozi ije zakljuenje predlae dostavi
drutvu u prilogu zahteva za istupanje iz drutva.

U sluaju iz stava 1. ovog lana skuptina moe prihvatiti zahtev za istupanje samo ako istovremeno
odobri zakljuenje predloenog ugovora o zalozi u korist lana koji istupa ili, uz saglasnost lana drutva
koji istupa, prui drugo odgovarajue obezbeenje.

Isplata naknade
lan 191
Drutvo moe isplaivati naknadu za udeo lanu drutva koji je istupio samo iz:
1) sredstava rezervi drutva koje se mogu koristiti za te namene;
2) sredstava ostvarenih prodajom sopstvenog udela drutva steenog istupanjem tog lana drutva.
Do potpune isplate naknade udela lanu koji je istupio iz drutva, drutvo ne moe deliti dobit svojim
lanovima i duno je da:
1) svu ostvarenu dobit rasporeuje u rezerve iz stava 1. taka 1) ovog lana;
2) sva sredstva drutva iz stava 1. ovog lana koristi iskljuivo za isplatu te naknade.

Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda

lan 192
Ako skuptina odbije zahtev za istupanje iz lana 189. ovog zakona, odnosno propusti da o njemu odlui u
roku od 60 dana od dana prijema zahteva, lan drutva moe tubom nadlenom sudu protiv drutva
zahtevati prestanak svojstva lana drutva zbog postojanja opravdanog razloga i isplatu naknade za svoj
udeo.
Sud e presudom kojom odreuje prestanak svojstva lana drutva odrediti i:
1) da udeo lana drutva koji istupa postaje sopstveni udeo drutva;
2) visinu naknade koju je drutvo u obavezi da isplati lanu drutva koji istupa;
3) rok za isplatu naknade iz take 2) ovog stava;

4) ustanovljavanje zaloge u korist lana drutva koji istupa na sopstvenom udelu drutva iz take 1) ovog
stava, ako je tuilac to zahtevao i ako sud nae da je to nuno i opravdano radi obezbeenja isplate
naknade iz take 2) ovog stava.
Naknadu iz stava 2. ovog lana sud e odrediti prema trinoj vrednosti udela lana drutva koji istupa na
dan podnoenja tube, ali ne manje od srazmernog dela vrednosti neto imovine drutva koji odgovara
ueu udela tog lana u osnovnom kapitalu drutva na dan podnoenja tube, osim ako je drugi nain
odreivanja te naknade predvien osnivakim aktom.
Rok iz stava 2. ovog lana sud e odrediti uzimajui u obzir finansijsku situaciju u kojoj se drutvo nalazi i
oekivane prihode drutva u redovnom toku poslovanja, s tim to taj rok ne moe biti dui od dve godine
od dana pravnosnanosti presude, osim ako je osnivakim aktom predvien dui rok, ali ne dui od pet
godina.
Sud presudu o istupanju iz drutva po nastupanju pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata
radi registracije prestanka svojstva lana i registracije sopstvenog udela drutva.
Danom registracije prestanka svojstva lana u skladu sa stavom 5. ovog lana lanu drutva koji je istupio
prestaje svojstvo lana drutva.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od est meseci od dana saznanja za razlog za
istupanje, a najkasnije u roku od tri godine od nastanka razloga za istupanje.

Isplata naknade odreene od strane suda i naknada tete

lan 193
Na isplatu naknade odreene presudom u skladu sa lanom 192. stav 2. ovog zakona primenjuju se
odredbe lana 191. ovog zakona.
lanu koji je iz drutva istupio iz opravdanih razloga pripada i pravo na naknadu tete koju je eventualno
pretrpeo injenjem ili neinjenjem drutva, koje moe ostvariti tubom kod nadlenog suda u posebnoj
parnici.
Ako drutvo ne isplati dosuenu naknadu lanu drutva koji je istupio u roku odreenom presudom, lan
drutva koji je istupio moe traiti prinudno izvrenje samo prodajom sopstvenog udela koji je drutvo od
njega steklo, a za isplatu dosuene naknade solidarno odgovaraju svojom imovinom i ostali lanovi
drutva srazmerno svojim udelima u osnovnom kapitalu drutva.

Obaveze lana drutva na uplatu odnosno unos uloga

lan 194
lan drutva koji je istupio iz drutva ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri
dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca drutva.

6.2. Iskljuenje lana drutva

Iskljuenje lana odlukom skuptine
lan 195
U sluaju iz lana 48. stav 7. ovog zakona, skuptina odluku o iskljuenju lana drutva donosi
dvotreinskom veinom glasova preostalih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom odreena
druga veina.
Odluka iz stava 1. ovog lana moe se doneti samo u odnosu na sve lanove drutva koji nisu izvrili
svoju obavezu iz lana 46. stav 1. ovog zakona ni u naknadno ostavljenom roku iz lana 48. st. 1. i 2.
ovog zakona.
Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo drutva, a iskljueni lan nema
pravo na naknadu za svoj udeo.
Odluka iz stava 1. ovog lana predstavlja osnov za brisanje iskljuenog lana iz registra privrednih
subjekata.
Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio
obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca drutva.
Za izvrenje obaveze iz stava 5. ovog lana drutvu odgovara i prethodni vlasnik udela lana drutva koji
je iskljuen, u smislu lana 175. stav 2. ovog zakona.
Drutvo zadrava pravo da tubom nadlenom sudu od iskljuenog lana drutva zahteva i naknadu
tete.

Iskljuenje lana odlukom suda

lan 196

Drutvo moe tubom koju podnosi nadlenom sudu zahtevati iskljuenje lana drutva, iz razloga
odreenih osnivakim aktom ili iz drugih opravdanih razloga, a naroito ako lan drutva:
1) namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje tetu drutvu;
2) ne izvrava posebne dunosti prema drutvu propisane ovim zakonom ili osnivakim aktom;
3) svojim radnjama ili proputanjem, protivno osnivakom aktu, zakonu ili dobrim poslovnim obiajima,
spreava ili u znaajnoj meri oteava poslovanje drutva.
Odluku o podnoenju tube iz stava 1. ovog lana donosi skuptina veinom glasova prisutnih lanova,
osim ako je osnivakim aktom odreena vea veina.
Na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru suspenzije prava glasa lana drutva ije se
iskljuenje trai, kao i drugih prava tog lana drutva ili privremenu meru uvoenja prinudne uprave u
drutvo, ako nae da je to nuno i opravdano radi spreavanja nastanka tete za drutvo.
Osnivakim aktom ne moe se unapred iskljuiti pravo drutva da podnese tubu za iskljuenje lana
drutva, niti pravo iskljuenog lana drutva na naknadu vrednosti udela.
Tuba za iskljuenje lana drutva moe se podneti u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog za
iskljuenje, a najkasnije u roku od tri godine od nastanka razloga za iskljuenje.
Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo drutva.
Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio
obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca drutva.

Naknada za udeo u sluaju iskljuenja odlukom suda

lan 197
Iskljueni lan drutva moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti naknadu vrednosti svog udela.
Tuba iz stava 1. ovog lana se moe podneti u roku od 180 dana od dana pravnosnanosti presude o
iskljuenju lana drutva.
Osim ako je osnivakim aktom odreeno drugaije, sud e naknadu iz stava 1. ovog lana odrediti u visini
vrednosti dela likvidacionog ostatka koji bi pripao iskljuenom lanu srazmerno njegovom udelu u
osnovnom kapitalu drutva, na dan pravnosnanosti presude o iskljuenju tog lana iz drutva, na koju se

obraunava kamata u visini eskontne stope Narodne banke Srbije uveane za 2% poev od dana
pravnosnanosti presude o iskljuenju.
Sud e prilikom odreivanja naknade iz stava 1. ovog lana odrediti i rok za isplatu te naknade, uzimajui
u obzir finansijsku situaciju u kojoj se drutvo nalazi i oekivane prihode drutva u redovnom toku
poslovanja, s tim to taj rok ne moe biti dui od dve godine od dana pravnosnanosti presude, osim ako
je osnivakim aktom odreen dui rok, ali ne dui od pet godina.
Na isplatu naknade odreene presudom nadlenog suda iz stava 4. ovog lana primenjuju se odredbe
lana 191. ovog zakona.
Ako drutvo ne isplati dosuenu naknadu lanu drutva koji je iskljuen u roku odreenom presudom, lan
drutva koji je iskljuen moe traiti prinudno izvrenje samo prodajom sopstvenog udela koji je drutvo
od njega steklo.
Ako sredstva ostvarena prodajom sopstvenog udela u izvrnom postupku nisu dovoljna za namirenje
potraivanja lana drutva koji je iskljuen u pogledu dosuene naknade, preostali deo tog potraivanja se
gasi.
Drutvo ima pravo da od iskljuenog lana potrauje naknadu tete.

7. Upravljanje drutvom
Organi drutva
lan 198
Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) jedan ili vie direktora;
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) nadzorni odbor;

3) jedan ili vie direktora.

U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini lan drutva.
U sluaju iz stava 4. ovog lana kada je jedini lan drutva pravno lice osnivakim aktom moe se odrediti
organ tog lana drutva koji u ime tog lana vri funkciju skuptine, a u odsustvu takve odredbe smatra se
da je to registrovani zastupnik tog lana.
Osnivakim aktom odreuje se da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.

7.1. Skuptina
7.1.1. Sastav i delokrug
Sastav skuptine

lan 199
Skuptinu ine svi lanovi drutva.
Svaki lan drutva ima pravo glasa u skuptini srazmerno ueu njegovog udela u osnovnom kapitalu
drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Delokrug skuptine

lan 200
Ako osnivakim aktom nije drugaije ureeno, skuptina:
1) donosi izmene osnivakog akta;
2) usvaja finansijske izvetaje, kao i izvetaje revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;
3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora, ako je upravljanje drutvom jednodomno;
4) usvaja izvetaje nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
5) odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;
6) odluuje o raspodeli dobiti i nainu pokria gubitaka, ukljuujui i odreivanje dana sticanja prava na
uee u dobiti i dana isplate uea u dobiti lanovima drutva;

7) imenuje i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad odnosno naela za utvrivanje te
naknade, ako je upravljanje drutvom jednodomno;
8) bira i razreava lanove nadzornog odbora i utvruje naknadu za njihov rad, ako je upravljanje
drutvom dvodomno;
9) imenuje revizora i utvruje naknadu za njegov rad;
10) odluuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnoenju predloga za pokretanje steajnog
postupka od strane drutva;
11) imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izvetaje likvidacionog upravnika;
12) odluuje o sticanju sopstvenih udela;
13) odluuje o obavezama lanova drutva na dodatne uplate i o vraanju tih uplata;
14) odluuje o zahtevu za istupanje lana drutva;
15) odluuje o iskljuenju lana drutva iz razloga neplaanja, odnosno neunoenja upisanog uloga;
16) odluuje o pokretanju spora za iskljuenje lana drutva;
17) odluuje o povlaenju i ponitenju udela;
18) daje prokuru;
19) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa prokuristom,
kao i u sporu sa direktorom, ako je upravljanje drutvom jednodomno, odnosno sa lanom nadzornog
odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
20) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu protiv lana
drutva;
21) odobrava ugovor o pristupanju novog lana i daje saglasnost na prenos udela treem licu u sluaju iz
lana 167. ovog zakona;
22) odluuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;
23) daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lini interes, u skladu sa lanom 66. ovog zakona;

24) daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje imovinom
velike vrednosti u smislu lana 470. ovog zakona;
25) donosi poslovnik o svom radu;
26) vri druge poslove i odluuje o drugim pitanjima, u skladu sa ovim zakonom i osnivakim aktom.

7.1.2. Sednice skuptine

Vrste i odravanje sednica

lan 201
Sednice skuptine mogu biti redovne i vanredne.
Na odravanje redovne sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 364. ovog zakona koje ureuju
odravanje redovne sednice skuptine akcionarskog drutva.
Na odravanje vanredne sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 371. ovog zakona koje ureuju
odravanje vanredne sednice skuptine akcionarskog drutva.
Sazivanje sednice

lan 202
Sednicu skuptine saziva:
1) direktor, ako je upravljanje drutvom jednodomno;
2) nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Osnivakim aktom moe se predvideti da skuptinu moe sazvati i lan drutva ili neko drugo lice.
Sednica skuptine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju lanovi drutva koji imaju ili
zastupaju najmanje 20% glasova, ako osnivakim aktom nije odreeno da to pravo imaju i lanovi koji
zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.
Ako direktor ne sazove sednicu skuptine u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog
lana, tako da dan odravanja sednice bude najkasnije 15 dana od dana prijema zahteva, podnosioci tog

zahteva mogu sami sazvati sednicu skuptine u roku od osam dana od dana isteka tog roka za
odravanje sednice skuptine.
Mesto odravanja sednice

lan 203
Na mesto odravanja sednice skuptine primenjuju se odredbe lana 332. ovog zakona o mestu
odravanja sednice skuptine akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije
drugaije odreeno.
Obavetenje i dnevni red

lan 204
Sednica skuptine saziva se pisanim pozivom upuenim svakom lanu drutva na adresu lana drutva iz
evidencije podataka o lanovima drutva, a poziv se smatra dostavljenim danom slanja preporuene
poiljke potom, osim ako je drugaiji nain pozivanja odreen osnivakim aktom ili se sa drugaijim
nainom pozivanja lan drutva pisanim putem saglasio.
Poziv za sednicu dostavlja se svakom lanu drutva najkasnije osam dana pre dana odravanja sednice
skuptine, osim ako je drugi rok predvien osnivakim aktom.
Poziv za sednicu sadri naroito:
1) dan slanja poziva;
2) vreme i mesto odravanja sednice;
3) predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim takama dnevnog reda se predlae da
skuptina donese odluku;
4) materijale za sednicu.
Odredbe l. 367. i 374. ovog zakona o materijalima za redovnu i vanrednu sednicu skuptine
akcionarskog drutva primenjuju se i na materijale za redovnu i vanrednu sednicu skuptine drutva s
ogranienom odgovornou.

Na sednici se moe raspravljati i odluivati o pitanjima na dnevnom redu, a o drugim pitanjima samo ako
svi lanovi prisustvuju sednici i ako se nijedan lan tome ne protivi, osim ako je osnivakim aktom
drugaije odreeno.
Pravo na stavljanje dodatnih taaka na dnevni red

lan 205
Jedan ili vie lanova drutva koji poseduju ili zastupaju najmanje 10% udela u osnovnom kapitalu drutva
mogu putem pisanog obavetenja drutvu staviti dodatne take na dnevni red sednice, osim ako je
osnivakim aktom ovo pravo dato i lanovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u
osnovnom kapitalu drutva.
lanovi drutva iz stava 1. ovog lana mogu obavetenje iz stava 1. ovog lana dostaviti direktno i svim
ostalim lanovima drutva na adrese iz evidencije podataka o lanovima drutva.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana moe se uputiti najkasnije tri dana pre dana odravanja sednice
skuptine, osim ako je osnivakim aktom odreen drugi rok.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana direktor je duan da najkasnije narednog radnog dana od dana
prijema uputi svim ostalim lanovima drutva.
lan drutva koji nije prisustvovao sednici skuptine moe pobijati odluke skuptine donete po takama
dnevnog reda iz stava 1. ovog lana ako nije primio obavetenje iz st. 2. ili 4. ovog lana do dana
odravanja sednice skuptine, u skladu sa odredbama ovog zakona o pobijanju odluka skuptine.
Odravanje sednice bez sazivanja

lan 206
Sednica se moe odrati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi lanovi drutva, osim ako je osnivakim
aktom drugaije odreeno.
Punomoje za glasanje

lan 207
lan drutva ima pravo da putem pisanog punomoja ovlasti odreeno lice da u njegovo ime uestvuje u
radu skuptine drutva, ukljuujui i pravo da u njegovo ime glasa (punomoje za glasanje).

Punomonik iz stava 1. ovog lana moe biti svako poslovno sposobno lice.
Osnivakim aktom moe se predvideti da punomoje za glasanje mora biti overeno u skladu sa zakonom
kojim se ureuje overa potpisa.
lan drutva ne moe dati punomoje za glasanje tako to e ga ograniiti na deo svog prava glasa po
osnovu udela.
Na punomoje za glasanje primenjuju se odredbe lana 344. st. 2. do 5. i st. 12 i st. 15. do 19. ovog
zakona koje se odnose na punomoje za glasanje.
Kvorum

lan 208
Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako
osnivakim aktom nije odreen vei broj glasova.
Ako se sednica skuptine nije mogla odrati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva sa istim
predloenim dnevnim redom najranije deset dana a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo
da bude odrana (ponovljena sednica).
Kvorum za odravanje ponovljene sednice ini 1/3 od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako
osnivakim aktom nije odreen vei broj glasova.
Nain rada skuptine

lan 209
Skuptina moe doneti poslovnik kojim blie utvruje nain rada i odluivanja u skladu sa ovim zakonom i
osnivakim aktom.
Sednicom skuptine predsedava predsednik skuptine.
Na izbor i rad predsednika skuptine shodno se primenjuju odredbe lana 333. st. 1. do 3. ovog zakona o
predsedniku skuptine akcionarskog drutva.
Zapisnik

lan 210

Svaka odluka skuptine drutva unosi se u zapisnik koji vodi predsednik skuptine, odnosno zapisniar
ako ga imenuje predsednik skuptine.
Predsednik skuptine je odgovoran za uredno sainjavanje zapisnika.
Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje je vodilo zapisnik;
3) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;
4) rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina odluivala, kao i nain glasanja
svakog prisutnog lana drutva;
5) druge elemente, u skladu sa osnivakim aktom.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice skuptine.
Zapisnik potpisuju predsednik skuptine, zapisniar ako je odreen, kao i sva lica koja su uestvovala u
njenom radu, osim ako je osnivakim aktom ili poslovnikom skuptine drugaije odreeno.
Ako lice koje je uestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili odbije da potpie zapisnik, lice
koje vodi zapisnik e to konstatovati u zapisniku uz navoenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje
ima primedbu moe tu primedbu i samo uneti u zapisnik prilikom potpisivanja.
Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog lana nema uticaja na punovanost odluka donetih na sednici
skuptine, ako se rezultat glasanja i sadrina tih odluka na drugi nain moe utvrditi.
Veina za odluivanje

lan 211
Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po odreenom
pitanju, osim ako je zakonom ili osnivakim aktom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova.
Skuptina odluuje veinom od dve treine od ukupnog broja glasova svih lanova drutva o:
1) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2) statusnim promenama i promenama pravne forme;

3) donoenju odluke o likvidaciji drutva ili podnoenju predloga za pokretanje steaja;
4) raspodeli dobiti i nainu pokria gubitka;
5) sticanju sopstvenih udela drutva.
Skuptina jednoglasno odluuje o obavezi lanova na dodatne uplate, kao i o vraanju tih uplata.
Osnivakim aktom moe se predvideti i druga veina za donoenje odluka iz st. 2. i 3. ovog lana, ali ne
manja od obine veine od ukupnog broja glasova lanova drutva koji imaju pravo glasa po odreenom
pitanju.
Telefonske sednice, pisano glasanje i odluivanje bez sednice

lan 212
Sednice skuptine mogu se odravati korienjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne
komunikacijske opreme, tako da sva lica koja uestvuju u radu sednice mogu da meusobno istovremeno
komuniciraju.
Smatra se da su lica koja na ovaj nain uestvuju u radu sednice lino prisutna.
lan drutva moe glasati i pisanim putem, osim ako je osnivakim aktom ili poslovnikom skuptine
drugaije odreeno i u tom sluaju, za potrebe izraunavanja kvoruma, smatra se da taj lan drutva
prisustvuje sednici.
Svaka odluka moe se doneti i van sednice, ako je potpiu svi lanovi drutva sa pravom glasa po tom
pitanju.
Nain glasanja

lan 213
Glasanje na sednici skuptine drutva je javno.
Iskljuenje prava glasa

lan 214

lan drutva ne moe glasati u skuptini kad se donosi odluka o:

1) njegovom oslobaanju od obaveza prema drutvu, ili o smanjenju tih obaveza;
2) njegovom istupanju ili iskljuenju iz drutva;
3) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega i angaovanju punomonika drutva za zastupanje u tim
sluajevima;
4) odobravanju poslova izmeu njega i drutva u skladu sa lanom 66. ovog zakona;
5) u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom ili osnivakim aktom.
lan drutva ne moe glasati u skuptini ni kada se odluuje o pitanjima iz stava 1. ta. 1, 3) i 4) ovog
lana ako se odluke odnose na lica koja su povezana sa tim lanom drutva u smislu lana 62. ovog
zakona.
Glasovi lana drutva ije je pravo glasa iskljueno ne uzimaju se u obzir prilikom utvrivanja kvoruma za
odluivanje o pitanjima iz st. 1. i 2. ovog lana.
Prisustvo drugih lica sednici

lan 215
Sednicama skuptine duni su da prisustvuju direktori i lanovi nadzornog odbora, ako je upravljanje
drutvom dvodomno, ako ih blagovremeno pozove predsednik skuptine ili bilo ko od lanova drutva ili
ako je tako odreeno osnivakim aktom.

7.1.3. Usvajanje finansijskih izvetaja

Shodna primena

lan 216
U pogledu posledica usvajanja odnosno neusvajanja godinjih finansijskih izvetaja shodno se primenjuju
odredbe lana 370. ovog zakona o posledicama usvajanja odnosno neusvajanja finansijskih izvetaja
akcionarskog drutva.

7.1.4. Pobijanje odluka skuptine

Shodna primena

lan 217
Odredbe l. 376. do 381. ovog zakona o pobijanju odluka skuptine akcionarskog drutva shodno se
primenjuju i na pobijanje odluka skuptine drutva s ogranienom odgovornou.

7.2. Direktori
Broj direktora
lan 218
Drutvo ima jednog ili vie direktora koji su zakonski zastupnici drutva.
Broj direktora odreuje se osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije odreen broj direktora, drutvo ima jednog direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje direktora
lan 219
Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Prilikom osnivanja drutva, direktor se moe imenovati osnivakim aktom.
Ako u odluci o imenovanju nije odreeno drugaije, mandat direktora poinje danom donoenja odluke o
imenovanju.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva nije odreeno drugaije, smatra se da mandat
direktora nije ogranien.
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi
bilo imenovano za direktora.

Razreenje i ostavka direktora

lan 220

Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, razreava direktora, pri emu
nije duna da navede razloge za razreenje osim ako je to izriito predvieno osnivakim aktom ili
odlukom skuptine.
Na ostavku direktora drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 396.
ovog zakona o ostavci direktora akcionarskog drutva.

Zastupanje
lan 221
Direktor zastupa drutvo prema treim licima u skladu sa osnivakim aktom, odlukama skuptine drutva i
uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori zastupaju drutvo zajedniki, ako osnivakim aktom
ili odlukom skuptine drutva nije drugaije odreeno.
Nezavisno od naina zastupanja iz stava 2. ovog lana, izjava volje uinjena prema jednom direktoru
smatra se da je valjano uinjena prema drutvu.
Ako drutvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje upuene bilo kom lanu nadzornog
odbora, ako postoji, odnosno bilo kom lanu drutva ako drutvo nema nadzorni odbor, obavezuju
drutvo.
Drutvo stie prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zakljui direktor nezavisno od toga
da li je posao izriito zakljuen u ime drutva ili iz okolnosti proizlazi da je volja uesnika u pravnom poslu
bila da se taj pravni posao zakljui u ime drutva.

Zastupanje drutva u sporu sa direktorom

lan 222
Direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna strana
on ili sa njim povezano lice.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, punomoje izdaje skuptina.

Nepotpun broj direktora

lan 223

Ako se broj direktora koji drutvo zastupaju pojedinano smanji ispod broja direktora koji je odreen
osnivakim aktom ili odlukom skuptine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju drutvo u okviru svojih
ovlaenja.
Ako se broj direktora koji imaju ovlaenje na zajedniko zastupanje smanji ispod broja direktora koji je
odreen osnivakim aktom ili odlukom skuptine, preostali direktori duni su da bez odlaganja o tome
obaveste skuptinu i nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, vri imenovanje nedostajuih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati
samo hitne poslove, osim ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine drugaije odreeno.

Voenje poslova drutva

lan 224
Direktor vodi poslove drutva u skladu sa osnivakim aktom i odlukama skuptine, kao i sa uputstvima
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori vode poslove drutva zajedniki, osim ako je
osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva drugaije odreeno.
Ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine odreeno da svaki direktor prilikom voenja poslova
drutva postupa samostalno, direktor ne moe preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki od
preostalih direktora, ali je ovlaen da u tom pogledu zahteva uputstvo skuptine drutva, odnosno
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
U drutvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti
skuptine.
U drutvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti
skuptine i nadzornog odbora.

Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izvetaje i voenje evidencije o odlukama skuptine

lan 225
Direktor odgovara za uredno voenje poslovnih knjiga drutva.

Direktor odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva.

Direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skuptine, u koju svaki lan drutva
moe izvriti uvid tokom radnog vremena drutva.

Obaveza izvetavanja
lan 226
Na obavezu direktora da izvetava skuptinu, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno shodno se primenjuju odredbe lana 399. ovog zakona.
Direktor drutva je duan da bez odlaganja obavesti svakog lana drutva koji ima udeo koji predstavlja
najmanje 10% osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno o
nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od znaaja za stanje ili poslovanje drutva.

Naknada za rad direktora

lan 227
Na naknadu za rad direktora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona koje ureuju
naknadu za rad direktora akcionarskog drutva.

7.3. Nadzorni odbor

Nadlenost i sastav nadzornog odbora
lan 228
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutvo ima i nadzorni odbor, koji nadzire rad direktora.
Na pitanja ko moe biti lan nadzornog odbora i na sastav nadzornog odbora shodno se primenjuju
odredbe l. 432. i 433. ovog zakona o tome ko moe biti lan i o sastavu nadzornog odbora akcionarskog
drutva.

Imenovanje lanova nadzornog odbora, trajanje mandata i odnosi s drutvom

lan 229
lan nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za direktora akcionarskog
drutva i ne sme biti zaposlen u drutvu.

Predsednika i lanove nadzornog odbora bira skuptina.

Prilikom osnivanja drutva prvi predsednik i lanovi nadzornog odbora mogu se imenovati osnivakim
aktom.
Na sva ostala pitanja koja se odnose na imenovanje, trajanje mandata i odnose sa drutvom lanova
nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje, trajanje
mandata i odnose sa drutvom lanova nadzornog odbora akcionarskog drutva.
Predsednik i lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Naknada za rad lanova nadzornog odbora

lan 230
Na pitanja koja se odnose na odreivanje naknade za rad lanova nadzornog odbora shodno se
primenjuju odredbe lana 438. ovog zakona koje se odnose na naknadu za rad lanova nadzornog
odbora akcionarskog drutva.

Razreenje i ostavka lanova nadzornog odbora

lan 231
Na razreenje lanova nadzornog odbora od strane skuptine i na podnoenje ostavke lanova
nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 439. i 440. ovog zakona koje se odnose na
razreenje i ostavku lanova nadzornog odbora akcionarskog drutva.

Delokrug nadzornog odbora

lan 232
Nadzorni odbor:
1) odreuje poslovnu strategiju drutva;
2) bira i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad, odnosno naela za utvrivanje te naknade;
3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora;
4) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;

5) vri nadzor nad zakonitou poslovanja drutva;

6) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
7) daje nalog revizoru za ispitivanje godinjih finansijskih izvetaja drutva;
8) predlae skuptini izbor revizora i nagradu za njegov rad;
9) kontrolie predlog raspodele dobiti i drugih plaanja lanovima;
10) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa direktorom;
11) vri i druge poslove odreene osnivakim aktom i odlukom skuptine.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno, nadzorni odbor daje prethodnu
saglasnost za zakljuenje sledeih poslova:
1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti, ukoliko to ne spada u redovno poslovanje drutva;
3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, davanje jemstava, garancija i obezbeenja za
obaveze treih lica.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora ne mogu se preneti na direktore drutva.
Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa direktora u skladu
sa lanom 66. ovog zakona.

Podnoenje godinjeg izvetaja o poslovanju drutva

lan 233
Ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno, nadzorni odbor je duan da jednom godinje podnese
skuptini u pisanoj formi izvetaj o poslovanju drutva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Na ostala pitanja koja se odnose na podnoenje izvetaja o poslovanju drutva i godinjeg
konsolidovanog izvetaja o poslovanju shodno se primenjuju odredbe lana 442. ovog zakona koje se
odnose na nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Nain rada i sednice nadzornog odbora

lan 234
Na nain rada nadzornog odbora, sazivanje sednica, prisustvovanje sednicama, odluivanje i zapisnik o
radu nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 444. i 445. ovog zakona koje se odnose na
nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Odgovornost lanova nadzornog odbora

lan 235
Na pitanja koja se odnose na odgovornost lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe
lana 447. ovog zakona koje se odnose na nadzorni odbor akcionarskog drutva.

Posebna i vanredna revizija po zahtevu lanova drutva

lan 236
Na pitanja koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu lanova drutva shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu akcionara
akcionarskog drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

8. Unutranji nadzor poslovanja

Shodna primena
lan 237
Drutvo s ogranienom odgovornou moe urediti nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg
nadzora poslovanja, shodnom primenom odredaba o unutranjem nadzoru poslovanja kod akcionarskih
drutava.

9. Prestanak drutva
Nain prestanka
lan 238
Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;

2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;

3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

Prestanak drutva na zahtev lana drutva

lan 239
Na prestanak drutva i druge mere na zahtev lana drutva shodno se primenjuju odredbe lana 469.
ovog zakona o prestanku akcionarskog drutva i drugim merama koje odreuje sud na zahtev manjinskih
akcionara.

10. Akti i dokumenti drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata
lan 240
Drutvo uva sledee akte i dokumenta:
1) osnivaki akt;
2) reenje o registraciji osnivanja drutva;
3) opte akte drutva;
4) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine;
5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela drutva;
6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva;
7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
8) izvetaje direktora i nadzornog odbora drutva, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
9) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora;
10) evidenciju o adresama lanova drutva;

11) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno i lanovi
drutva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana uva u svom seditu ili na drugom mestu
koje je poznato i dostupno svim lanovima drutva.
Dokumenta i akte iz stava 1. ta. 1) do 7) i 11) ovog lana drutvo uva trajno, a ostala dokumenta i akte
iz stava 1. ovog lana najmanje pet godina, nakon ega se uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj grai.

Pristup aktima i dokumentima drutva

lan 241
Direktor je u obavezi da dokumente i akte iz lana 240. ovog zakona, finansijske izvetaje drutva, kao i
druga dokumenta vezana za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava lanova drutva, stavi na
raspolaganje svakom lanu drutva, kao i ranijem lanu drutva za period u kojem je bio lan drutva, na
njegov pisani zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja o svom troku, tokom radnog vremena.

Pravo na informisanje
lan 242
Svaki direktor je duan da bez odlaganja obavesti svakog lana drutva o relevantnim injenicama
vezanim za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava lanova drutva.
Svaki lan drutva duan je da po saznanju o injenicama iz stava 1. ovog lana obavesti direktora bez
odlaganja.
Lica iz st. 1. i 2. ovog lana odgovaraju drutvu odnosno lanovima drutva za tetu koja nastane usled
nepostupanja po odredbama st. 1. i 2. ovog lana.
Svaki lan drutva ima pravo da mu direktor na njegov pisani zahtev i o njegovom troku bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi kopiju svake donete odluke skuptine.

Uskraivanje prava na pristup aktima i dokumentima drutva i prava na informisanje

lan 243
lanu drutva direktor moe uskratiti pravo iz l. 241. i 242. ovog zakona ako:

1) postoji opravdana bojazan da bi ovo pravo bilo iskorieno za svrhe suprotne interesima drutva,
odnosno za svrhu koja nije u vezi sa njegovim lanstvom u drutvu;
2) bi time drutvu ili njegovom povezanom drutvu mogla biti priinjena znatna teta.

Pristup aktima i dokumentima po odluci suda

lan 244
Ako direktor drutva propusti da postupi po zahtevu iz lana 241. ovog zakona u roku od pet dana od
dana prijema zahteva, podnosilac zahteva ima pravo da trai da sud u vanparninom postupku naloi
drutvu da postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.

Glava IV
AKCIONARSKO DRUTVO
1. Osnovna pravila
Pojam i odgovornost za obaveze
lan 245
Akcionarsko drutvo je drutvo iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie akcionara
koji ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluaju iz lana 18. ovog zakona.
Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Statut
lan 246
Statut akcionarskog drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i sedite drutva;
2) pretenu delatnost drutva;

3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj nominalnoj
vrednosti odobrenih akcija, ako postoje;
4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala,
a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su one izdate,
odnosno raunovodstvenu vrednost, ukljuujui i eventualne obaveze, ogranienja i privilegije vezane za
svaku klasu akcija;
5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda;
6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;
7) postupak sazivanja skuptine;
8) odreivanje organa drutva i njihovog delokruga, broja njihovih lanova, blie ureivanje naina
imenovanja i opoziva tih lanova, kao i naina odluivanja tih organa;
9) druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom odreeno da ih sadri statut akcionarskog drutva.
Drutvo je duno da najmanje jednom godinje izvri izmene i dopune statuta radi usklaivanja podataka
iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, ako je u prethodnoj godini dolo do promene tih podataka.

Donoenje statuta i njegovih izmena i dopuna

lan 247
Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skuptina obinom veinom glasova svih akcionara sa
pravom glasa, osim ako je vea veina predviena statutom.
Prvi statut drutva donose akcionari koji osnivaju drutvo, i moe pored elemenata iz lana 246. sadrati i
odredbu kojom se imenuju direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora.

2. Akcije i druge hartije od vrednosti

Opta pravila
lan 248
Akcije koje izdaje drutvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u
Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) njihovog

izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ogranienja prava iz akcija i upis
prava treih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Akcija iz stava 1. ovog lana je nedeljiva.
Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti mora da sadri sve njihove bitne elemente,
u skladu sa propisima kojima se ureuje trite kapitala.
Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vri se u skladu sa ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje trite kapitala.

Jedinstvena evidencija akcionara

lan 249
Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom drutvu i treim licima smatra lice koje je kao zakoniti
imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije.
Centralni registar je duan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog radnog dana od dana
podnoenja zahteva u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra, izda potvrdu o akcijama iji je
on zakoniti imalac, sa svim podacima u vezi sa tim akcijama o kojima evidenciju vodi Centralni registar.
Na izdavanje dokaza o vlasnitvu nad akcijama primenjuju se propisi kojima se ureuje trite kapitala.

Vrste i klase akcija

lan 250
Akcionarsko drutvo moe izdavati sledee vrste akcija: obine i preferencijalne akcije.
U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava ine jednu klasu akcija.
Sve obine akcije ine uvek jednu klasu akcija.
Drutvo moe izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti.
Ako drutvo izdaje akcije sa nominalnom vrednou, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu
vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije drutva moraju biti bez nominalne
vrednosti.

Obine akcije
lan 251
Obina akcija je akcija koja imaocu daje:
1) pravo uea i glasanja na skuptini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;
2) pravo na isplatu dividende;
3) pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase u skladu sa zakonom kojim se ureuje
steaj;
4) pravo preeg sticanja obinih akcija, i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije, iz
novih emisija;
5) druga prava u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Obine akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge finansijske instrumente.

Delimino uplaene akcije

lan 252
Delimino uplaene akcije u smislu ovog zakona su obine akcije po osnovu kojih akcionar nije izvrio u
celosti obavezu uplate odnosno unosa uloga u drutvo.
Akcionar vri prava po osnovu delimino uplaenih akcija srazmerno uplaenom, odnosno unetom ulogu,
ako statutom nije drugaije odreeno.
Akcionar delimino uplaenih akcija javnog akcionarskog drutva ne moe, pre uplate odnosno unosa
uloga po osnovu tih akcija u celosti u drutvo:
1) te akcije prenositi ili njima na bilo koji nain raspolagati;
2) ostvarivati pravo glasa po osnovu tih akcija.

Preferencijalne akcije
lan 253

Preferencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili vie povlaenih prava utvrenih statutom i
odlukom o izdavanju, kao to su:
1) pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od njene nominalne vrednosti,
koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija;
2) pravo da mu se neisplaena dividenda iz stava 1. taka 1) ovog lana kumulira i isplati pre isplate
dividendi imaocima obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija);
3) pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim sluajevima isplate
dividende imaocima obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova (participativna preferencijalna akcija);
4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce obinih akcija;
5) pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive
preferencijalne akcije);
6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod drugim uslovima.
Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne moe biti vea od 50%
osnovnog kapitala drutva.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo uea u radu skuptine, bez prava glasa, ako ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo preeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa obinim akcijama u pogledu
pristupa aktima i dokumentima drutva iz l. 465. i 466. ovog zakona.

Preferencijalne akcije sa pravom otkupa od strane drutva

lan 254
Odlukom skuptine o izdavanju preferencijalnih akcija moe se predvideti da drutvo ima obavezu i/ili
pravo na njihov otkup pod uslovima iz te odluke, ako su izdavanje ovakvih akcija i uslovi i nain
sprovoenja njihovog otkupa utvreni statutom.
Drutvo moe otkupiti akcije iz stava 1. ovog lana pod sledeim uslovima:

1) da su akcije u celosti uplaene;

2) da se isplata cene za akcije vri iskljuivo iz rezervi formiranih za ove namene;
3) da je ispunjen uslov iz lana 282. stav 2. taka 2) ovog zakona.

Pravo glasa akcionara sa preferencijalnim akcijama

lan 255
Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju i pravo jednog glasa po akciji na bilo kojoj skuptini
akcionara u okviru svoje klase akcija o sledeim pitanjima:
1) poveanju ili smanjenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase;
2) izmeni bilo kog povlaenog prava akcija te klase;
3) utvrivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti drutva na zamenu ili konverziju njihovih
hartija od vrednosti u akcije te klase;
4) podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase;
5) novoj emisiji iste klase preferencijalnih akcija, ili izdavanju nove klase akcija koje daju vea prava u
odnosu na prava koja daju akcije te klase, ili izmeni prava iz akcija druge klase tako da daju jednaka ili
vea prava u odnosu na prava koja daju akcije te klase;
6) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava preeg upisa akcija te klase;
7) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava glasa iz akcija te klase ako je to pravo utvreno statutom u
skladu sa stavom 2. ovog lana.
Statutom akcionarskog drutva moe se odrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijama koje se mogu
zameniti za obine akcije imaju pravo glasa zajedno sa akcionarima koji imaju obine akcije, o svim ili o
odreenim pitanjima, kada imaju broj glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se mogu
pretvoriti.
Statutom akcionarskog drutva moe se odrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo
glasa zajedno sa akcionarima koji imaju obine akcije ako dividenda koja im pripada po odluci skuptine
nije isplaena, do isplate te dividende, srazmerno ueu tih preferencijalnih akcija u osnovnom kapitalu
drutva.

Akcije sa vie vlasnika

lan 256
Akcija moe pripadati veem broju lica (u daljem tekstu: suvlasnici akcije).
Suvlasnitvo na akciji stie se na osnovu:
1) zakona (nasleivanje i slino);
2) ugovora (poklon, kupoprodaja idealnog dela akcije i slino);
3) statusnih promena drutva.
Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom u odnosu prema drutvu i solidarno su odgovorni prema
drutvu za obaveze koje imaju po osnovu akcije.
Suvlasnici akcije ostvaruju pravo glasa i pravo na pristup aktima i dokumentima drutva iz lana 464. ovog
zakona samo preko zajednikog punomonika koji se odreuje sporazumom svih suvlasnika.
Potpisi suvlasnika na sporazumu iz stava 4. ovog lana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa.
Suvlasnici akcije o odreivanju zajednikog punomonika obavetavaju drutvo i upisuju zajednikog
punomonika u Centralni registar.
Pravne radnje preduzete prema zajednikom punomoniku imaju dejstvo kao da su preduzete prema svim
suvlasnicima.
Do dana upisa zajednikog punomonika u Centralni registar:
1) pravne radnje koje su preduzete prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim suvlasnicima;
2) akcija na kojoj postoji suvlasnitvo ne daje pravo glasa i nee se raunati u kvorum za odravanje
skuptine.

Podela i spajanje akcija

lan 257
Akcionarsko drutvo moe odlukom skuptine:

1) svaku akciju jedne klase podeliti na dve ili vie akcija te klase, uz istovremeno smanjenje njihove
nominalne vrednosti tako da osnovni kapital drutva ostane nepromenjen;
2) spojiti dve ili vie akcija jedne klase u jednu akciju te klase, uz istovremeno poveanje njene nominalne
vrednosti tako da osnovni kapital drutva ostane nepromenjen.
Drutvo je u obavezi da u sluaju podele ili spajanja akcija istovremeno izmeni statut.
Ako bi kao rezultat spajanja ili podele akcija pojedinim akcionarima preostao deo akcije, ti akcionari imaju
pravo da od drutva pisanim putem u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 1. ovog lana
zahtevaju da dokupe nedostajui deo akcije kako bi stekli jednu celu akciju ili da budu isplaeni od strane
drutva za deo akcije koji bi im preostao.
Ako je akcionar zahtevao da dokupi nedostajui deo akcije kako bi stekao jednu celu akciju, u obavezi je
da u roku iz stava 3. ovog lana uplati drutvu trinu vrednost nedostajueg dela akcije.
Ako je akcionar zahtevao da bude isplaen od strane drutva za deo akcije koji bi mu preostao, drutvo je
u obavezi da mu u daljem roku od 30 dana od dana prijema tog zahteva isplati taj deo akcije po trinoj
vrednosti.
Trina vrednost iz st. 4. i 5. utvruje se u skladu sa odredbama lana 259. stav 1. i stav 2. taka 1) ovog
zakona.
Ako u sluaju iz stava 3. ovog lana dolazi do poveanja osnovnog kapitala, odnosno do smanjenja
osnovnog kapitala, a koje u oba sluaja ne prelazi 1% osnovnog kapitala, drutvo nije u obavezi da
primeni odredbe ovog zakona o poveanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala, osim odredaba o
registraciji tih promena u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je drutvo izdalo finansijske instrumente koji se mogu zameniti za obine akcije, u sluaju iz stava 1.
ovog lana u obavezi je da istovremeno donese i odluku, odnosno preduzme drugu radnju koja e
obezbediti da prava imalaca tih finansijskih instrumenata ostanu nepromenjena.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 8. ovog lana, svaki imalac finansijskog instrumenta moe
tubom nadlenom sudu traiti da se odluka iz stava 1. ovog lana stavi van snage.
Tuba iz stava 9. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 1.
ovog lana.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na akcije bez nominalne vrednosti.

Nominalna vrednost akcija

lan 258
Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrena odlukom o izdavanju akcija.
Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.
Nominalna vrednost jedne akcije ne moe biti nia od 100 dinara.
Nominalna vrednost preferencijalnih akcija drutva ne moe biti nia od nominalne vrednosti obinih akcija
tog drutva.

Utvrivanje trine vrednosti akcija

lan 259
Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se kao ponderisana prosena cena
ostvarena na regulisanom tritu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona
kojim se ureuje trite kapitala, u periodu od est meseci koji prethodi danu donoenja odluke kojom se
utvruje trina vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te
klase na tritu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da je najmanje
u tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te
klase na mesenom nivou.
Izuzetno, trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva moe se utvrditi putem procene u skladu sa
lanom 51. ovog zakona pod uslovom da tako utvrenu trinu cenu prihvati skuptina na osnovu
obrazloenog predloga odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno u kome se mora navesti i vrednost tih akcija utvrena u skladu sa stavom 1. ovog lana.
Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se putem procene u skladu sa lanom 51.
ovog zakona ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:
1) ako nije ostvaren obim prometa iz stava 1. ovog lana;
2) u sluaju izdavanja akcija nove klase.
Trina vrednost akcija utvrena u skladu sa stavom 1. ovog lana, odnosno procena vrednosti iz stava 2.
ovog lana vae tri meseca od dana utvrivanja trine vrednosti, odnosno od dana na koji je procena

izvrena, i u oba sluaja moraju biti vaee na dan donoenja odgovarajue odluke skuptine ako se
trina vrednost utvruje za potrebe donoenja te odluke.
Trina vrednost akcija drutva koje nije javno akcionarsko drutvo utvruje se u skladu sa st. 2. i 3. ovog
lana.

Emisiona cena akcija

lan 260
Emisiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvruje se odlukom o izdavanju akcija.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, osim u sluaju izdavanja odobrenih akcija u skladu sa
lanom 313. ovog zakona kada tu odluku donosi odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno.
Ako odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, tom odlukom moe se utvrditi raspon emisione cene
uz ovlaenje odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno da
posebnom odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena ne moe biti nia od trine vrednosti utvrene u skladu sa lanom 259. ovog zakona,
osim u sluaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite
kapitala kojom akcionarsko drutvo postaje javno akcionarsko drutvo.
Emisiona cena ne moe biti nia od nominalne vrednosti akcije, odnosno raunovodstvene vrednosti kod
akcija bez nominalne vrednosti.
Kada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije vea od njihove nominalne ili raunovodstvene vrednosti,
razlika izmeu te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.
Drutvo moe odlukom o emisiji odrediti i popust na emisionu cenu, s tim da cena sa popustom ne moe
biti manja od nominalne vrednosti akcije, odnosno od raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti:
1) kod javne ponude, investicionom drutvu koje prua usluge pokroviteljstva u postupku te javne ponude
akcija sa obavezom otkupa u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala;

2) kod ponude koja nije javna ponuda, postojeim akcionarima radi ostvarivanja prava preeg upisa iz
lana 277. ovog zakona, ako statutom nije iskljuena mogunost ostvarivanja ovog prava pod
povlaenim uslovima, pri emu taj popust ne moe biti vei od 10% emisione cene.

Prenos akcija i prava iz akcija

lan 261
Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom prenos akcija ogranien pravom pree kupovine
ostalih akcionara ili prethodnom saglasnou drutva.
Prenos akcija u drutvima koja nisu javna akcionarska drutva vri se ugovorom koji se zakljuuje u
pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Prenos akcija u javnim akcionarskim drutvima vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite
kapitala.
Prava koja akcionaru daju akcije odreene klase (u daljem tekstu: prava iz akcija), osim prava glasa,
mogu se slobodno prenositi.
Statutom ili odlukom o izdavanju akcija moe se prenos prava iz akcija ograniiti ili ukinuti.
Prenos akcija i prava iz akcija javnog akcionarskog drutva ne moe se ograniiti.
Na ogranienja u prenosu akcija iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje
se odnose na ogranienja u prenosu udela kod drutva sa ogranienom odgovornou.

Zamenljive obveznice i varanti

lan 262
Zamenljive obveznice su obveznice koje imaocu, pod uslovima utvrenim odlukom o izdavanju, daju
pravo na zamenu za obine akcije drutva.
Varanti su, u smislu ovog zakona, hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje
odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceni, odreenog dana ili u odreenom
periodu.

Zamenljive obveznice i varanti koji daju pravo na sticanje obinih akcija ne mogu se izdati ako broj obinih
akcija na koje daju pravo, zajedno sa ukupnim brojem obinih akcija na koje daju pravo ve izdate
zamenljive obveznice i varanti, prelazi ukupan broj odobrenih obinih akcija.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, zamenljive obveznice i varanti mogu se izdati i ako broj obinih akcija na
koje daju pravo, zajedno sa ukupnim brojem obinih akcija na koje daju pravo ve izdate zamenljive
obveznice i varanti, prelazi ukupan broj odobrenih obinih akcija, ako je za tu razliku skuptina donela
odluku o uslovnom poveanju osnovnog kapitala.
Odredbe st. 3. i 4. ovog lana shodno se primenjuju na varante koji daju pravo na sticanje preferencijalnih
akcija.
Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata donosi skuptina.
Zamenljive obveznice i varanti mogu se upisati samo putem novanog uloga.
Pravo preeg upisa zamenljivih obveznica imaju akcionari sa obinim akcijama.
Pravo preeg upisa varanata imaju akcionari klase akcija na ije sticanje ti varanti daju pravo.
Odredbe lana 277. ovog zakona koje ureuju ostvarivanje prava preeg upisa akcija shodno se
primenjuju i na ostvarivanje prava preeg upisa zamenljivih obveznica i varanata.

Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata

lan 263
Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata je vrednost po kojoj se izdaju zamenljive obveznice i
varanti i utvruje se odlukom o njihovom izdavanju.
Odluku iz stava 1. ovog lana donosi skuptina, s tim to se tom odlukom moe utvrditi raspon emisione
cene uz ovlaenje odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno,
da posebnom odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena zamenljivih obveznica ne moe biti manja od:
1) nominalne vrednosti akcija za koje se mogu zameniti, odnosno u sluaju akcija bez nominalne
vrednosti njihove raunovodstvene vrednosti;

2) trine vrednosti akcija za koje se mogu zameniti, a koja se utvruje u skladu sa lanom 259. ovog
zakona.

3. Osnivanje drutva
Osnivaki akt i prvi statut drutva
lan 264
Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju osnivaki akt drutva.
Potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Akcionari koji osnivaju drutvo prilikom osnivanja drutva potpisuju i prvi statut drutva.

Sadraj osnivakog akta

lan 265
Osnivaki akt sadri:
1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite akcionara koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj
pasoa ili drugi identifikacioni broj i prebivalite akcionara koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime,
matini broj i sedite akcionara koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi
identifikacioni broj i sedite akcionara koji je strano pravno lice;
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) ukupan iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog od
akcionara koji osnivaju drutvo, rok uplate, odnosno unosa uloga;
5) podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva drutvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu,
njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednost deo osnovnog kapitala za koji su
one izdate; i
6) izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po
osnovu upisanih akcija.

Uplata, odnosno unos uloga kod osnivanja drutva

lan 266
Upisane akcije koje se u skladu sa osnivakim aktom uplauju u novcu uplauju se pre registracije
osnivanja drutva na privremeni raun otvoren kod poslovne banke u Republici Srbiji.
Pre registracije drutva akcionari koji osnivaju drutvo duni su da uplate, odnosno unesu uloge koji
predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri emu uplaeni iznos novanog dela osnovnog kapitala
ne moe biti nii od iznosa minimalnog osnovnog kapitala iz lana 293. ovog zakona.

Trokovi osnivanja drutva i posebne pogodnosti

lan 267
Prvim statutom moe se odrediti da drutvo snosi odreene stvarno nastale trokove po osnovu osnivanja
drutva, ili da akcionari koji osnivaju drutvo imaju pravo na naknadu tih trokova od drutva, u kom
sluaju se utvruje najvii iznos tih trokova.
Drutvo nee biti u obavezi da nadoknadi bilo koji iznos trokova iz stava 1. ovog lana ako naknada tih
trokova nije predviena prvim statutom.
Ako se prilikom osnivanja drutva akcionarima koji osnivaju drutvo ili treim licima koja su uestvovala u
osnivanju drutva ili pribavljanju potrebnih saglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebne pogodnosti, u
prvom statutu drutva se navodi vrsta tih pogodnosti, period na koji se daju i lica kojima se daju.
Posebne pogodnosti mogu se ukinuti izmenom statuta.

Ugovori sa akcionarima nakon registracije drutva

lan 268
Ako javno akcionarsko drutvo sa akcionarima koji su osnovali drutvo u periodu od dve godine od dana
registracije osnivanja drutva zakljui ugovor na osnovu koga drutvo stie odreene stvari ili prava po
ceni koja je jednaka ili vea od 10% vrednosti osnovnog kapitala:
1) vrednost tih stvari i prava mora se proceniti u skladu sa l. 51. do 58. ovog zakona; i
2) taj ugovor je podloan odobrenju skuptine, troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako
statutom nije odreena vea veina.

Ugovor iz stava 1. ovog lana ne moe stupiti na snagu pre pribavljanja odobrenja iz stava 1. taka 2)
ovog lana, i pravne radnje koje drutvo preduzme u ispunjenju tog ugovora su bez pravnog dejstva do
pribavljanja tog odobrenja.
Ugovor iz stava 1. ovog lana mora biti zakljuen u pisanoj formi.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na:
1) ugovore zakljuene u okviru redovnog poslovanja drutva;
2) sticanje stvari ili prava u okviru upravnog ili sudskog postupka;
3) transakcije na tritu kapitala u smislu zakona koji ureuje trite kapitala.

4. Odnos drutva i akcionara

Jednak tretman akcionara
lan 269
Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak nain.

Raspodela dobiti
lan 270
Po usvajanju finansijskih izvetaja za poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom:
1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za rezerve, ako su one predviene posebnim zakonom (zakonske rezerve).
Ako nakon rasporeivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog lana preostane deo dobiti, skuptina ga moe
raspodeliti za sledee namene:
1) za rezerve, ako ih je drutvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);
2) za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na dividendu
lan 271

Plaanje dividende akcionarima moe se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici
skuptine, kojom se odreuje i iznos dividende (odluka o isplati dividende).
Posle donoenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaena dividenda postaje
poverilac drutva za iznos te dividende.
Drutvo je u obavezi da o odluci o isplati dividende obavesti akcionare kojima se isplauje dividenda u
roku od 15 dana od dana donoenja te odluke, shodnom primenom odredaba ovog zakona o
obavetavanju akcionara o sednici skuptine.
Dividenda na akcije isplauje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase akcija
koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju akcija te klase.
Sporazum ili akt drutva kojim se pojedinim akcionarima u okviru iste klase akcija daju posebne
pogodnosti u pogledu isplate dividende, nitav je.

Nain plaanja dividende

lan 272
Dividenda se moe plaati u novcu ili u akcijama drutva, u skladu sa odlukom o isplati dividende.
Ako se plaanje dividende vri u akcijama drutva:
1) takvo plaanje mora biti odobreno od strane akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri po
pravilima o glasanju akcionara u okviru klase akcija;
2) svakom akcionaru klase akcija koja ima pravo na dividendu plaanje se vri u akcijama te klase.
Izuzetno, dividenda se moe platiti u akcijama druge vrste ili klase samo ako je takvo plaanje odobreno
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri i istom
tolikom veinom glasova akcionara klase akcija u ijim akcijama se dividenda isplauje.
Drutvo je u obavezi da akcionare kojima se isplauje dividenda obavesti o takvoj isplati neposredno pre
ili nakon izvrene isplate, shodnom primenom odredaba ovog zakona o obavetavanju akcionara o
sednici skuptine.

Privremena dividenda (meudividenda)

lan 273

Ako statutom nije drugaije odreeno, drutvo moe plaati privremenu dividendu (meudividenda) u bilo
koje vreme izmeu redovnih sednica skuptine ako:
1) izvetaji o poslovanju drutva i njegovim finansijskim rezultatima sainjeni za tu namenu jasno pokazuju
da je drutvo u periodu za koji se isplauje meudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloiva novana
sredstva drutva dovoljna za plaanje te meudividende;
2) iznos meudividende koji se isplauje nije vei od ukupne dobiti ostvarene nakon zavretka prethodne
poslovne godine za koju su sainjeni finansijski izvetaji, uveane za nerasporeenu dobit i iznose rezervi
koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u
skladu sa zakonom ili statutom.
Plaanje meudividende akcionarima moe se odobriti i odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ako je to odreeno statutom ili odlukom skuptine.
Ako se plaanje meudividende odobrava odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, meudividenda se moe platiti samo u novcu.

Dan dividende
lan 274
Statutom moe se odrediti dan, ili metod njegovog odreivanja, na koji se utvruje spisak akcionara koji
imaju pravo na dividendu, odnosno pravo na isplatu po osnovu smanjenja kapitala ili po osnovu
likvidacionog ostatka (dan dividende).
Ako statutom nije odreen dan dividende, taj dan se odreuje odlukom o isplati dividende, u skladu sa
metodom za njegovo odreivanje ako je ona odreena statutom.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, javno akcionarsko drutvo kao dan dividende ne moe odrediti raniji dan
od dana akcionara utvrenog u skladu sa lanom 331. ovog zakona.
Ako statutom nije odreen dan dividende za isplatu privremene dividende, taj dan se odreuje odlukom iz
lana 273. ovog zakona kojom se odobrava njena isplata.
Akcionar koji prenese svoje akcije po osnovu kojih je stekao pravo na dividendu posle dana dividende, a
pre isplate dividende, zadrava to pravo.

Ogranienja plaanja akcionarima

lan 275
Drutvo ne moe vriti plaanja akcionarima ako je prema poslednjim godinjim finansijskim izvetajima
neto imovina drutva manja, ili bi usled takve isplate postala manja, od uplaenog osnovnog kapitala
uveanog za rezerve koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve
rezerve postoje, osim u sluaju smanjenja osnovnog kapitala.
Ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu godinu ne moe biti vei od dobiti na kraju te poslovne
godine, uveane za nerasporeenu dobit iz prethodnih perioda i iznose rezervi predvienih za raspodelu
akcionarima, a umanjene za nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i iznose rezervi koje je drutvo u
obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, drutvo uvek moe vriti plaanja svom akcionaru koji je fiziko lice po
osnovu ugovora o radu.
Akcionari kojima je izvreno plaanje suprotno odredbama ovog lana obavezni su da isti iznos vrate
drutvu ako su znali ili su morali znati da se plaanje vri u suprotnosti sa odredbama ovog lana.
Zahtev drutva iz stava 4. ovog lana zastareva u roku od pet godina od dana kada je isplata izvrena.
Svaki akcionar koji ispunjava uslove iz lana 79. ovog zakona moe podneti derivativnu tubu zbog
povrede odredaba stava 5. ovog lana u svoje ime a za raun drutva.

Zajam i davanje obezbeenja drutvu od strane akcionara

lan 276
Na zajam i davanje obezbeenja drutvu od strane akcionara shodno se primenjuju odredbe lana 181.
ovog zakona o zajmu i davanju obezbeenja lana drutva s ogranienom odgovornou.

Pravo preeg upisa

lan 277
Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz nove emisije srazmerno broju u celosti uplaenih akcija te klase
koje ima na dan donoenja odluke o izdavanju akcija, u odnosu na ukupan broj akcija te klase.
Pravo iz stava 1. ovog lana akcionar ima i kod izdavanja hartija od vrednosti koje daju pravo na sticanje
vrste i klase akcija koje akcionar ima.

Statutom se moe utvrditi da akcionar ima pravo preeg upisa i kod izdavanja akcija druge vrste i klase od
onih koje ima ali samo po ostvarivanju tog prava od strane akcionara koji poseduju vrstu i klasu akcija koje
se izdaju.
Postupak ostvarivanja prava preeg upisa utvruje se statutom, pri emu je drutvo u obavezi da:
1) svakog akcionara koji ima pravo preeg upisa obavesti o odluci o izdavanju akcija, odnosno drugih
hartija od vrednosti;
2) obezbedi da rok za ostvarivanje ovog prava ne bude krai od 30 dana od dana slanja obavetenja o
odluci o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti.
Obavetenje iz stava 4. taka 1) ovog lana upuuje se shodnom primenom odredaba lana 335. ovog
zakona o slanju poziva za skuptinu akcionara, i sadri naroito: broj akcija koje se izdaju, emisionu cenu,
rok i nain korienja prava preeg upisa.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se prilikom izdavanja novih akcija kada se one izdaju u postupku
statusne promene drutva.

Iskljuenje prava preeg upisa

lan 278
Pravo preeg upisa iz lana 277. ovog zakona moe se ograniiti ili iskljuiti samo u sluaju ponude kod
koje nije obavezna objava prospekta u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, i to odlukom
skuptine donetom na pisani predlog odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, koji obavezno sadri:
1) razloge ogranienja, odnosno iskljuenja prava preeg upisa;
2) detaljno obrazloenje predloene emisione cene.
Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara i registruje
se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je emisiona cena utvrena putem procene u skladu sa lanom 259. stav 2. ovog zakona, akcionar koji
smatra da ta procena nije odgovarajua ima pravo da po tom osnovu pobija odluku iz stava 1. ovog lana
u skladu sa lanom 376. ovog zakona.

Odluka iz stava 1. ovog lana ne moe se sprovesti pre isteka roka za pobijanje te odluke u skladu sa
lanom 376. ovog zakona.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ima ovlaenje da
izdaje odobrene akcije, pravo pree kupovine moe se ograniiti ili ukinuti samo na osnovu odluke
skuptine koja je doneta troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se prilikom izdavanja novih akcija kada se one izdaju u postupku
statusne promene drutva.

Finansijska podrka drutva za sticanje akcija

lan 279
Odredbe lana 154. ovog zakona o finansijskoj podrci drutva s ogranienom odgovornou za sticanje
udela u drutvu shodno se primenjuju na finansijsku podrku akcionarskog drutva za sticanje akcija u
drutvu.

Iskljuenje akcionara zbog neuplate odnosno neunoenja uloga

lan 280
Na iskljuenje akcionara zbog neuplate odnosno neunoenja uloga shodno se primenjuju odredbe lana
195. ovog zakona o iskljuenju lana drutva s ogranienom odgovornou.

5. Sopstvene akcije
Zabrana upisa akcija drutva
lan 281
Drutvo ne moe upisivati akcije koje samo izdaje.
Akcije drutva ne moe upisivati njegovo kontrolisano drutvo, niti te akcije moe upisati tree lice koje
postupa u svoje ime, a za raun kontrolisanog drutva.
Ako je akcije drutva upisalo tree lice u svoje ime a za raun drutva, smatrae se da je to lice upisalo
akcije za svoj raun.

Akcionari koji osnivaju drutvo, a u sluaju poveanja osnovnog kapitala lanovi odbora direktora,
odnosno izvrnog i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, odgovorni su za uplatu
odnosno unos uloga za akcije upisane suprotno st. 1 i 2. ovog lana.
Sporazum o oslobaanju od odgovornosti ili obeteenju koji drutvo zakljui sa licima iz stava 4. ovog
lana nitav je.
Lica iz stava 4. ovog lana mogu se osloboditi odgovornosti ako dokau da nisu znali niti su mogli znati da
je dolo do krenja odredaba st. 1. i 2. ovog lana.

Sopstvene akcije i uslovi sticanja

lan 282
Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje je drutvo steklo od svojih akcionara.
Drutvo moe sticati sopstvene akcije neposredno ili preko treeg lica koje akcije stie u svoje ime a za
raun drutva pod sledeim uslovima:
1) da je skuptina donela odluku kojom je dala odobrenje za sticanje sopstvenih akcija;
2) da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija neto imovina drutva nee biti manja od uplaenog osnovnog
kapitala uveanog za rezerve koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako
takve rezerve postoje, osim rezervi koje su statutom predviene za sticanje sopstvenih akcija;
3) da su akcije koje drutvo stie u celosti uplaene;
4) u sluaju javnog akcionarskog drutva, da ukupna nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti tako steenih akcija, ukljuujui i ranije steene sopstvene
akcije, ne prelazi 10% osnovnog kapitala drutva.
Odluka iz stava 2. taka 1) ovog lana sadri uslove sticanja i raspolaganja ovim akcijama, a naroito:
1) maksimalan broj sopstvenih akcija koje se stiu;
2) rok u kome drutvo moe stei sopstvene akcije, koji ne moe biti dui od dve godine;
3) minimalnu i maksimalnu cenu za sticanje sopstvenih akcija, ako se sopstvene akcije stiu uz naknadu;

4) nain raspolaganja i cenu po kojoj se steene sopstvene akcije otuuju, odnosno metod utvrivanja te
cene, ako se sopstvene akcije otuuju uz naknadu.
Izuzetno, drutvo moe sticati sopstvene akcije i bez odluke iz stava 2. taka 1) ovog lana, a na osnovu
odluke odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno:
1) u sluaju javnog akcionarskog drutva, ako je to neophodno da bi se spreila vea i neposredna teta
po drutvo, u kom sluaju je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, obavezan da na prvoj sledeoj sednici skuptine akcionare obavesti o razlozima i nainu
sticanja sopstvenih akcija, njihovom broju i ukupnoj nominalnoj vrednosti, odnosno ukupnoj
raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, njihovom ueu u osnovnom kapitalu
drutva kao i ukupnom iznosu koji je drutvo za njih platilo;
2) ako se sopstvene akcije stiu radi raspodele zaposlenima u drutvu ili povezanom drutvu, ili za
nagraivanje lanova odbora direktora, odnosno izvrnog i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, ali najvie do 3% bilo koje klase akcija u toku poslovne godine, pod uslovom da je takva
mogunost predviena statutom i da su izdvojene rezerve za ove namene.
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, u obavezi je da prilikom
svakog sticanja sopstvenih akcija proveri da li su uslovi iz stava 2. ta. 2) do 4) ovog lana ispunjeni i da o
tome saini pisani izvetaj.

Sticanje sopstvenih akcija kontrolnog drutva

lan 283
Ako akcije drutva stie njegovo kontrolisano drutvo, kao i ako te akcije stie tree lice koje postupa u
svoje ime, a za raun kontrolisanog drutva, smatra se da je te akcije steklo kontrolno drutvo i na takve
akcije se primenjuju odredbe ovog zakona o sopstvenim akcijama.
Ako je kontrolisano drutvo steklo akcije kontrolnog drutva pre uspostavljanja kontrole, po uspostavljanju
kontrole ove akcije ne smatraju se sopstvenim akcijama u smislu ovog zakona, ali prestaju da daju pravo
glasa i njihova nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne
vrednosti, dodaje se iznosu osnovnog kapitala i rezervi kod utvrivanja ispunjenosti uslova iz lana 282.
stav 2. taka 2) ovog zakona.

Izuzeci od uslova za sticanje sopstvenih akcija

lan 284

Odredbe lana 282. st. 2. do 5. ovog zakona ne primenjuju se ako drutvo stie sopstvene akcije:
1) kao posledicu ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara;
2) kao posledicu iskljuenja akcionara;
3) besteretno;
4) kao posledicu statusne promene;
5) po osnovu odluke suda;
6) ako se akcije stiu radi sprovoenja postupka smanjenja kapitala drutva.

Postupak sticanja sopstvenih akcija

lan 285
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno je duan da, u skladu sa
odlukom o sticanju sopstvenih akcija iz lana 282. stav 2. taka 1) ovog zakona i lana 282. stav 4. ovog
zakona, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija.
Ponuda iz stava 1. ovog lana sadri:
1) vrstu, klasu i broj akcija koje drutvo eli da stekne;
2) cenu koju je drutvo spremno da plati ili nain njenog utvrivanja;
3) nain i rok za isplatu cene;
4) postupak i rok u kojem akcionari mogu odgovoriti na ponudu drutva, koji ne moe biti krai od 15
dana.
Ponuda iz stava 1. ovog lana upuuje se shodnom primenom odredaba lana 335. ovog zakona o slanju
poziva za skuptinu akcionara.
Ako je ukupan broj akcija koje akcionari drutvu ponude na prodaju vei od broja akcija iz stava 2. taka
1) ovog lana, drutvo e od svakog akcionara otkupiti srazmeran broj akcija koje akcionar ponudi na
prodaju, s tim to e se prilikom obrauna srazmernog broja akcija uzeti u obzir samo ceo broj akcija.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, moe odluiti da drutvo stekne i vei broj akcija, ali ne vie od broja akcija navedenih u odluci
iz lana 282. stav 2. taka 1) ovog zakona, a ako je broj akcija koje drutvo stie manji od ukupnog broja
akcija koje akcionari ponude na prodaju, drutvo je u obavezi da potuje princip srazmernosti iz stava 4.
ovog lana.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se kod sticanja sopstvenih akcija u sluajevima iz lana 282. stav 4.
taka 1) i lana 284. ta. 1) do 5) ovog zakona.

Status sopstvenih akcija

lan 286
Sopstvene akcije ne daju pravo glasa.
Sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov za plaanja
akcionarima osim u sluaju smanjenja kapitala.

Obaveza otuenja sopstvenih akcija

lan 287
Ako je drutvo steklo sopstvene akcije suprotno odredbama l. 282. i 284. ovog zakona, ono je u obavezi
je da ih otui ili poniti u roku od godinu dana od dana sticanja.
Sopstvenim akcijama steenim u skladu sa lanom 282. stav 4. taka 1) ovog zakona drutvo raspolae u
skladu sa propisima koji ureuju trite kapitala.
Sopstvene akcije steene u skladu sa lanom 282. stav 4. taka 2) ovog zakona drutvo je u obavezi da
raspodeli licima utvrenim u odluci o sticanju u roku od godinu dana od dana sticanja.
Ako je drutvo steklo sopstvene akcije u skladu sa lanom 282. i lanom 284. ta. 1) do 5) ovog zakona
ija je nominalna vrednost, odnosno raunovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti vea
od 10% osnovnog kapitala, u obavezi je da ih u roku od tri godine od dana sticanja otui tako da ukupna
vrednost tako steenih sopstvenih akcija drutva ne bude vea od 10% osnovnog kapitala.
Ako drutvo ne raspodeli, odnosno ne otui sopstvene akcije u rokovima iz st. 3. i 4. ovog lana, odbor
direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno u obavezi je da ih, bez posebne
odluke skuptine, odmah po isteku roka poniti i po tom osnovu smanji osnovni kapital drutva.

Nain i postupak otuenja sopstvenih akcija

lan 288
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno donosi odluku o
otuenju sopstvenih akcija, u skladu sa uslovima raspolaganja utvrenim odlukom iz lana 282. stav 2.
taka 1) ovog zakona.
Prilikom otuenja sopstvenih akcija lica koja su akcionari drutva na dan donoenja odluke iz stava 1.
ovog lana imaju pravo pree kupovine.
Ako po ispunjenju obaveze iz stava 1. ovog lana preostane odreeni broj sopstvenih akcija, drutvo ih
moe otuiti treim licima ili ponititi u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno, ako je pravo pree kupovine iz stava 1. ovog lana utvreno statutom ono se moe ograniiti ili
ukinuti samo odlukom skuptine koja je doneta troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara.
Cena po kojoj drutvo moe otuiti sopstvene akcije utvruje se shodnom primenom lana 260. ovog
zakona.
Na ostvarivanje, ograniavanje ili ukidanje prava pree kupovine iz ovog lana shodno se primenjuju
odredbe lana 277. ovog zakona.

Izvetavanje o sopstvenim akcijama

lan 289
Drutvo koje je tokom poslovne godine steklo ili raspolagalo sopstvenim akcijama duno je da u godinjim
finansijskim izvetajima za tu poslovnu godinu navede:
1) razloge sticanja;
2) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne
vrednosti, sopstvenih akcija steenih i otuenih tokom te godine, kao i njihovo uee u osnovnom
kapitalu;
3) cenu po kojoj su te akcije steene odnosno otuene;

4) vrstu, klasu, ukupan broj i nominalnu vrednost, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez
nominalne vrednosti, sopstvenih akcija drutva na kraju te poslovne godine, kao i njihovo uee u
osnovnom kapitalu drutva.

Sopstvene akcije javnog akcionarskog drutva

lan 290
Odredbe l. 281. do 289. ovog zakona primenjuju se i na javno akcionarsko drutvo ako zakonom kojim
se ureuje trite kapitala nije drugaije ureeno.

Uzimanje u zalogu akcija drutva

lan 291
Drutvo ne moe uzeti u zalogu akcije koje je samo izdalo, neposredno ili preko treeg lica koje te akcije
uzima u zalogu u svoje ime, a za raun drutva.

Sticanje sopstvenih zamenljivih obveznica i varanata

lan 292
Na sticanje zamenljivih obveznica i varanata shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o sticanju
sopstvenih akcija iz lana 282. ovog zakona.
Ako drutvo stekne svoje zamenljive obveznice ili varante, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno u obavezi je da ih, bez posebne odluke skuptine, odmah po sticanju
poniti.
Ponitavanjem zamenljivih obveznica i varanata u skladu sa stavom 2. ovog lana smanjuje se uslovno
poveani osnovni kapital drutva, pri emu se ne sprovodi postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Smanjenje uslovno poveanog osnovnog kapitala registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

6. Kapital
6.1. Minimalni osnovni kapital
lan 293

Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako je
posebnim zakonom predvien vei iznos.

6.2. Poveanje osnovnog kapitala

Donoenje odluke
lan 294
Odluku o izdavanju akcija radi poveanja osnovnog kapitala drutva donosi skuptina, osim u sluaju
odobrenog kapitala kada takvu odluku moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno.
Odluka iz stava 1. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji u roku od est meseci od
dana donoenja.
Odluka iz stava 1. ovog lana koja nije registrovana u skladu sa stavom 2. ovog lana nitava je.
Upis akcija po osnovu odluke iz stava 1. ovog lana ne moe poeti pre njene registracije u skladu sa
stavom 2. ovog lana.
Odluka iz stava 1. ovog lana moe se doneti tek nakon potpune uplate, odnosno unosa uloga za ranije
izdate i upisane akcije.
Ogranienje iz stava 5. ovog lana ne primenjuje se ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu:
1) poveanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne promene;
2) poveanja osnovnog kapitala nenovanim ulozima.

Naini poveanja
lan 295
Osnovni kapital drutva moe se poveati:
1) novim ulozima;
2) uslovno, u skladu sa lanom 301. ovog zakona (uslovno poveanje kapitala);

3) iz nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te namene (poveanje iz neto imovine

drutva);
4) kao rezultat statusne promene.
Pod poveanjem osnovnog kapitala novim ulozima iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se i konverzija
duga u osnovni kapital.
U javnom akcionarskom drutvu poveanje osnovnog kapitala se ne moe sprovesti konverzijom duga u
osnovni kapital.
Odredbe o poveanju osnovnog kapitala novim ulozima iz l. 296. do 300. ovog zakona primenjuju se i na
izdavanje akcija javnom ponudom ako zakonom kojim se ureuje trite kapitala nije drugaije ureeno.

6.2.1. Poveanje osnovnog kapitala novim ulozima

Sadraj odluke

lan 296
Odluka o poveanju osnovnog kapitala novim ulozima sadri naroito:
1) iznos poveanja osnovnog kapitala;
2) nain poveanja osnovnog kapitala, kao i prag uspenosti emisije akcija;
3) rokove za sprovoenje odluke;
4) emisionu cenu odreenu u skladu sa lanom 260. ovog zakona ili metod njenog utvrivanja;
5) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona, ili kriterijume na osnovu kojih e se ti
elementi odrediti;
6) oznaku banke kod koje se vri uplata akcija.
Prag uspenosti iz stava 1. taka 2) ovog lana predstavlja odnos izmeu broja upisanih akcija i broja
akcija ije je izdavanje utvreno odlukom.
Ako se osnovni kapital poveava nenovanim ulozima odluka iz stava 1. ovog lana sadri i:
1) predmet ili pravo koje drutvo stie i procenu njegove vrednosti;

2) ime i druge podatke iz lana 265. ovog zakona o licu koje unosi nenovani ulog;
3) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost akcija, odnosno raunovodstvenu vrednost akcija kod akcija bez
nominalne vrednosti, koje se izdaju po tom osnovu.
Procena vrednosti iz stava 3. taka 1) ovog lana vri se u skladu sa lanom 51. ovog zakona.
Ako odluka o poveanju osnovnog kapitala nenovanim ulozima ne sadri podatke iz stava 3. ovog lana:
1) pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovanog uloga u drutvo ne proizvode pravno dejstvo
prema drutvu;
2) lice koje je akcije upisalo na osnovu nenovanog uloga duno je da emisionu cenu tako upisanih akcija
uplati u novcu.
Upis akcija po osnovu novih uloga

lan 297
Drutvo koje izdaje akcije u postupku poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u obavezi je da saini
obrazac upisnice koji sadri:
1) podatke o drutvu;
2) datum odluke o izdavanju akcija;
3) ukupan iznos za koji se osnovni kapital poveava;
4) vrstu, klasu i broj akcija koje se izdaju;
5) prava, ogranienja i ostale bitne elemente akcija koje se izdaju;
6) emisionu cenu akcije i prag uspenosti izdavanja;
7) nain i rokove plaanja, odnosno unosa uloga i druge obaveze ako su utvrene odlukom o izdavanju;
8) podatke o nenovanom ulogu iz lana 296. stav 3. ovog zakona, ako se poveanje kapitala vri
nenovanim ulozima;
9) datum kada licu koje upisuje akcije prestaje obaveza koju je preuzelo upisnicom u sluaju neuspene
emisije;

10) podatke o licu koje upisuje akcije iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
11) podatke o vrsti, klasi i broju akcija koje se upisuju.
Drutvo je duno da odlukom iz lana 296. ovog zakona utvrdi nain na koji e obrazac upisnice sa
podacima iz stava 2. ta. 1) do 9) ovog lana biti uinjen dostupnim zainteresovanim licima.
Lice upisuje akcije unoenjem podataka iz stava 1. ta. 10) i 11) ovog lana u upisnicu i podnoenjem
potpisane upisnice drutvu ili licu koje je drutvo ovlastilo da sprovede postupak upisa akcija.
Drutvo moe odlukom iz lana 296. ovog zakona propisati i nain identifikacije lica koja podnose upisnicu
drutvu.
Uplata akcija po osnovu novih uloga i unos nenovanih uloga

lan 298
Upisane akcije uplauju se u skladu s odlukom o njihovom izdavanju, s tim to se neposredno po isteku
perioda za vrenje upisa uplauje iznos koji ne moe biti manji od 25% njihove nominalne, odnosno
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, kao i celokupan iznos emisione premije,
ako postoji.
Uplata preostalog iznosa upisanih akcija mora se izvriti u roku od pet godina od dana registracije odluke
o poveanju osnovnog kapitala, odnosno u roku od dve godine u sluaju javnog akcionarskog drutva,
osim ako je odlukom o njihovom izdavanju predvien krai rok.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, kod javnog akcionarskog drutva uplata akcija u sluaju poveanja
kapitala putem javne ponude vri se odmah po isteku roka za upis akcija.
Ako se poveanje osnovnog kapitala vri nenovanim ulozima, isti u celosti moraju biti uneti u drutvo u
roku od pet godina od dana registracije odluke o poveanju osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o
registraciji, odnosno u roku od dve godine ako je drutvo javno, osim ako je odlukom o njihovom izdavanju
predvien krai rok.
Ako poveanje kapitala nije uspelo, a deo uloga je uplaen, odnosno unet, drutvo je u obavezi da vrati
uplaeni, odnosno uneti ulog najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za upis akcija.
Na postupak uplate akcija koje se izdaju javnom ponudom primenjuju se odredbe zakona kojima se
ureuje trite kapitala.

Upis akcija i akcionara u Centralni registar

lan 299
Ako je poveanje kapitala po osnovu novih uloga uspelo u smislu l. 296. i 298. ovog zakona, drutvo
podnosi zahtev za upis novoizdatih akcija i njihovih imalaca u Centralni registar preko lana Centralnog
registra, u roku od pet radnih dana od dana okonanja upisa i uplate.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se:
1) odluka o izdavanju akcija;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) spisak lica koja su upisala i uplatila akcije, sa pojedinano oznaenim brojem upisanih i uplaenih
akcija i ukupnim iznosom uplaenih akcija, sa pisanom izjavom zakonskog zastupnika drutva o tanosti
tih podataka;
4) potvrda lana Centralnog registra i banke kod koje je vrena uplata akcija o upisanim i uplaenim
akcijama;
5) pisana izjava zakonskog zastupnika drutva o uspenosti emisije i ispunjenosti uslova iz lana 298. st.
1. i 3. ovog zakona;
6) primerak ugovora zakljuenog izmeu drutva i lana Centralnog registra u pogledu usluga u vezi sa
tim poveanjem kapitala.
Centralni registar donosi akt kojim propisuje formu zahteva iz stava 1. ovog lana i dokumentaciju koja se
prilae uz taj zahtev.
Ako su akcije izdate javnom ponudom, upis izdatih akcija i njihovih zakonitih imalaca u Centralni registar
vri se u skladu sa zakonom koji ureuje trite kapitala.
Registracija poveanja kapitala novim ulozima

lan 300
U roku od osam dana od dana upisa akcija izdatih u postupku poveanja osnovnog kapitala u Centralni
registar u skladu sa lanom 299. ovog zakona, drutvo je u obavezi da poveanje osnovnog kapitala
registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Osnovni kapital drutva smatra se poveanim danom registracije poveanja osnovnog kapitala u skladu
sa stavom 1. ovog lana.

6.2.2. Uslovno poveanje osnovnog kapitala

Osnovi i iznos uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 301
Uslovno poveanje osnovnog kapitala drutva sprovodi se samo u obimu potrebnom za:
1) ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica na konverziju u akcije drutva;
2) ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija drutva;
3) ostvarivanje prava zaposlenih, direktora i lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom
dvodomno, na kupovinu akcija drutva, ako je to odreeno statutom;
4) sprovoenje postupka statusne promene.
Iznos poveanja osnovnog kapitala iz stava 1. ovog lana u momentu donoenja odluke ne moe biti vei
od 50% osnovnog kapitala drutva, osim u sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana kada ne moe biti vei
od 3% osnovnog kapitala drutva.
Odluka skuptine o uslovnom poveanju osnovnog kapitala koja nije u skladu sa odredbama ovog lana
nitava je.
Sadraj odluke

lan 302
Odluka o uslovnom poveanju osnovnog kapitala drutva sadri naroito:
1) iznos i namenu uslovnog poveanja osnovnog kapitala;
2) kategorije lica koja imaju pravo na upis akcija i uslove i rokove za ostvarivanje tog prava;
3) rok u kome se moe sprovesti poveanje osnovnog kapitala;
4) cenu po kojoj se stiu akcije ili metod po kojoj se ona moe odrediti;

5) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona.

Upis i uplata akcija kod uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 303
Imaoci zamenljivih obveznica pravo upisa akcija kod realizacije uslovnog poveanja osnovnog kapitala
ostvaruju dostavljanjem pisane izjave drutvu o pretvaranju zamenljivih obveznica u akcije, pri emu ova
izjava zamenjuje upis i plaanje akcija.
Na postupak upisa akcija u sluajevima iz lana 301. stav 1. ta. 2) do 4) shodno se primenjuje lan 297.
ovog zakona.
U sluajevima iz lana 301. stav 1. ta. 2) do 4) ovog zakona akcije se ne mogu izdati pre njihove uplate.
Akcije se mogu izdati u zamenu za zamenljive obveznice samo ako se razlika izmeu iznosa za koji su
izdate te obveznice i iznosa osnovnog kapitala koji predstavljaju te akcije pokrije iz rezervi raspoloivih za
te namene ili uplatom odgovarajueg novanog iznosa od strane imalaca tih obveznica.
Upis akcija i akcionara u Centralni registar i registracija uslovnog poveanja osnovnog kapitala

lan 304
Na upis akcija i akcionara u Centralni registar, kao i na registraciju poveanja osnovnog kapitala u sluaju
iz lana 303. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe l. 299. i 300. ovog zakona.

6.2.3. Poveanje osnovnog kapitala iz neto imovine drutva

Pretvaranje nerasporeene dobiti i rezervi u osnovni kapital

lan 305
Poveanje osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva vri se pretvaranjem nerasporeene dobiti i
rezervi u osnovni kapital drutva.
Nerasporeena dobit i rezerve drutva mogu se pretvoriti u osnovni kapital samo ako drutvo nije iskazalo
gubitak u finansijskim izvetajima na osnovu kojih se donosi odluka o poveanju osnovnog kapitala.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, drutvo moe, pod uslovom da prethodno izvri pokrie gubitka iz stava
2. ovog lana, poveati osnovni kapital iz nerasporeene dobiti i rezervi koje preostanu po pokriu tog
gubitka.
U osnovni kapital se mogu pretvoriti samo rezerve koje se mogu koristiti za te namene.
Finansijski izvetaji kao osnov za donoenje odluke

lan 306
U sluaju javnog akcionarskog drutva i drutva koje podlee obavezi revizije u skladu sa zakonom koji
ureuje raunovodstvo i reviziju, finansijski izvetaji na osnovu kojih se donosi odluka o poveanju
osnovnog kapitala iz neto imovine drutva moraju imati pozitivno miljenje revizora u smislu zakona koji
ureuje raunovodstvo i reviziju.
U sluaju iz stava 1. ovog lana odluka o poveanju osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva
moe se zasnivati na finansijskim izvetajima za prethodnu poslovnu godinu pod uslovom da drutvo
registruje takvu odluku u skladu sa zakonom o registraciji u roku od est meseci od dana usvajanja tih
finansijskih izvetaja od strane skuptine.
Sadraj odluke

lan 307
Odluka o poveanju osnovnog kapitala iz neto imovine drutva sadri naroito:
1) ukupan iznos poveanja osnovnog kapitala;
2) iznos i vrstu rezervi odnosno iznos nerasporeene dobiti koja se pretvara u osnovni kapital;
3) naznaku da li se izdaju nove akcije ili se postojeim akcijama poveava nominalna vrednost, odnosno
raunovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti;
4) bitne elemente akcija koje se izdaju iz lana 248. ovog zakona, ako se poveanje osnovnog kapitala
vri izdavanjem novih akcija.
Ko ima pravo na sticanje akcija

lan 308

Pravo na akcije po osnovu poveanja osnovnog kapitala drutva iz neto imovine drutva imaju akcionari
drutva na dan donoenja te odluke.
Akcionari iz stava 1. ovog lana imaju pravo na akcije po osnovu poveanja osnovnog kapitala u srazmeri
sa njihovim uplaenim odnosno unetim ulogom u odnosu na uplaeni odnosno uneti osnovni kapital
drutva.
Pravo iz stava 1. ovog lana pripada i drutvu po osnovu sopstvenih akcija drutva.
Odluka skuptine koja nije u skladu sa odredbama ovog lana nitava je.
Prava imalaca zamenljivih obveznica

lan 309
Kod poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva srazmerno se poveavaju prava imalaca
zamenljivih obveznica drutva u pogledu broja akcija na koje imaju pravo ili njihove nominalne, odnosno
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
Pravo na dividendu

lan 310
Akcije steene poveanjem osnovnog kapitala iz neto imovine drutva, odnosno iznos poveanja
nominalne vrednosti ili raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, daju pravo na
dividendu za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o poveanju osnovnog kapitala, ako tom
odlukom nije drugaije odreeno.
Odlukom o poveanju osnovnog kapitala iz neto imovine drutva moe se odrediti da akcije steene
poveanjem osnovnog kapitala iz neto imovine drutva, odnosno iznos poveanja nominalne vrednosti ili
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti uestvuju u raspodeli dividendi i za
prethodnu poslovnu godinu, ako se ta odluka donese pre odluke o raspodeli dobiti za prethodnu poslovnu
godinu.
Upis poveanja osnovnog kapitala u Centralni registar

lan 311

Uz zahtev Centralnom registru za upis novih akcija i njihovih imalaca, odnosno upis poveanja nominalne
ili raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti po osnovu poveanja kapitala iz neto
imovine drutva dostavlja se:
1) odluka o poveanju kapitala;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) pisana izjava zakonskog zastupnika drutva o ispunjenosti uslova iz l. 305. i 306. ovog zakona.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od pet radnih dana od dana registracije odluke o
poveanju kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.
Javno akcionarsko drutvo duno je da istovremeno sa podnoenjem zahteva iz stava 1. ovog lana
Komisiji za hartije od vrednosti dostavi obavetenje o poveanju kapitala iz neto imovine drutva.
Registracija poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva

lan 312
Na registraciju poveanja osnovnog kapitala iz neto imovine drutva shodno se primenjuju odredbe lana
300. ovog zakona.

6.2.4. Odobreni kapital

Odobrene akcije

lan 313
Akcionarsko drutvo pored izdatih akcija moe da ima i odobrene akcije odreene vrste i klase, ako je to
predvieno statutom, s tim to broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih obinih
akcija.
Odobrene akcije mogu se izdavati kod poveanja kapitala drutva novim ulozima ili za ostvarivanje prava
imalaca zamenljivih obveznica i varanata.
Skuptina donosi odluku o odobrenim akcijama koja sadri bitne elemente odobrenih akcija, a moe da
sadri i ovlaenje za odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno da
te odobrene akcije izda u roku odreenom tom odlukom.

Rok iz stava 3. ovog lana ne moe biti dui od pet godina od dana donoenja odluke i moe biti produen
izmenom statuta ili odlukom skuptine, pre njegovog isteka, s tim to svako takvo produenje moe biti za
period koji ne moe biti dui od pet godina.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, odluka skuptine nije potrebna ako su svi elementi propisani stavom 3.
ovog lana utvreni statutom.
Odluka iz stava 3. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

6.3. Smanjenje osnovnog kapitala

Donoenje i sadraj odluke
lan 314
Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skuptina troetvrtinskom veinom glasova prisutnih
akcionara svake klase akcija koja ima pravo glasa po predmetnom pitanju.
Izuzetno, odluku o smanjenju osnovnog kapitala moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
ako je upravljanje drutvom dvodomno, u sluaju ponitenja sopstvenih akcija drutva, ako je to
ovlaenje dato odlukom skuptine iz lana 282. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz st. 1. i 2. ovog lana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri
meseca od dana donoenja.
Odluka iz stava 1. ovog lana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog lana nitava je.
Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvruju se cilj, obim i nain tog smanjenja, a naroito da li se
smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa l. 320. ili 321. ovog zakona.
Ako se smanjenje osnovnog kapitala vri uz primenu odredaba lana 319. ovog zakona o zatiti
poverilaca, odluka o smanjenju osnovnog kapitala sadri i poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja
radi obezbeenja.

lan 315
(Brisano)

Naini smanjenja osnovnog kapitala

lan 316
Osnovni kapital drutva moe se smanjiti:
1) povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara;
2) ponitenjem sopstvenih akcija drutva;
3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti.
Smanjenje osnovnog kapitala drutva vri se uz primenu odredaba ovog zakona o zatiti poverilaca, ako
ovim zakonom nije drugaije propisano.

Pretpostavke za povlaenje i ponitenje akcija

lan 317
Povlaenje i ponitenje akcija drutva moe se vriti samo ako je ta mogunost bila predviena statutom
pre nego to je izvren upis akcija koje se povlae i ponitavaju.
Izuzetno, povlaenje i ponitenje akcija moe se vriti i u sluaju kada ta mogunost nije bila predviena
statutom pre nego to je izvren upis akcija koje se povlae i ponitavaju, pod uslovom da se odluka o
smanjenju osnovnog kapitala povlaenjem i ponitenjem akcija donese uz saglasnost svakog akcionara
ije se akcije povlae i ponitavaju, kao i treih lica koja imaju prava na tim akcijama koja su upisana u
Centralnom registru.
Odluka skuptine o smanjenju osnovnog kapitala povlaenjem i ponitenjem akcija iz stava 2. ovog lana
obavezno sadri uslove, rokove i nain na koji se sprovodi povlaenje i ponitenje akcija, ako isti nisu
utvreni statutom.

Jednaki tretman akcionara iste klase

lan 318
Akcionari iste klase u sprovoenju postupka smanjenja osnovnog kapitala drutva imaju isti tretman.
Jednak tretman akcionara iz stava 1. ovog lana obezbeuje se srazmernim povlaenjem i ponitenjem
akcija od svih akcionara date klase akcija, ili srazmernim smanjenjem nominalne, odnosno
raunovodstvene vrednosti akcija svih akcionara date klase akcija.

Iznos smanjenja osnovnog kapitala mora se utvrditi u visini koja omoguava sprovoenje naela jednakog
tretmana u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala koja je doneta suprotno naelu jednakog tretmana nitava je.

Zatita poverilaca
lan 319
Registar privrednih subjekata objavljuje odluku o smanjenju osnovnog kapitala drutva u neprekidnom
trajanju od tri meseca poev od dana registracije u skladu sa lanom 314. stav 3. ovog zakona.
Drutvo je duno da poveriocima koji su poznati drutvu, a ija pojedinana potraivanja iznose najmanje
2.000.000 dinara u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala u skladu sa lanom 314. stav 3. ovog zakona uputi i
pisano obavetenje o toj odluci, najkasnije 30 dana po sprovedenoj registraciji te odluke.
Poverioci ija su potraivanja, nezavisno od datuma dospea, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana
objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala drutva u skladu sa stavom 1. ovog lana mogu pisanim
putem traiti od drutva obezbeenje tih potraivanja do isteka perioda objave te odluke iz stava 1. ovog
lana.
Poverioci koji su traili obezbeenje potraivanja u skladu sa stavom 3. ovog lana i koji od drutva ne
dobiju obezbeenje tih potraivanja u roku od tri meseca po isteku roka iz stava 1. ovog lana, niti im
drutvo izmiri ta potraivanja, mogu tubom protiv drutva pred nadlenim sudom traiti ustanovljavanje
obezbeenja svojih potraivanja, pod uslovom da dokau da je izmirenje njihovih potraivanja ugroeno
predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala.
Prilikom odluivanja po tubi iz stava 3. ovog lana sud e posebno voditi rauna o tome da li je traeno
obezbeenje neophodno u cilju zatite poverilaca imajui u vidu imovinu drutva.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, obezbeenje potraivanja ne mogu traiti:
1) poverioci ija potraivanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se ureuje steaj;
2) poverioci ije je potraivanje obezbeeno.
U sluaju smanjenja osnovnog kapitala drutvo moe vriti plaanja akcionarima samo po isteku roka od
30 dana od dana registracije smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.

Izuzeci od primene odredaba o zatiti poverilaca kod ponitenja akcija

lan 320
Odredbe lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca ne primenjuju se u sledeim sluajevima:
1) kada se ponitavaju sopstvene akcije koje je drutvo besteretno steklo i koje su u potpunosti uplaene;
2) kada se akcije koje su u potpunosti uplaene povlae i ponitavaju isplatom na teret sredstava rezervi
koje se mogu koristiti za te namene, pri emu je drutvo u obavezi da potuje odredbe lana 275. ovog
zakona o ogranienjima plaanja;
3) kada se kod akcija bez nominalne vrednosti njihovim povlaenjem i ponitenjem istovremeno poveava
uee preostalih akcija u osnovnom kapitalu drutva, odnosno kod akcija sa nominalnom vrednou
poveava nominalna vrednost preostalih akcija tako da ne doe do smanjenja osnovnog kapitala drutva;
4) kada se sa povlaenjem i ponitenjem akcija istovremeno izdaju nove akcije u nominalnoj vrednosti
povuenih akcija, odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

Izuzeci od primene odredaba o zatiti poverilaca kod smanjenja osnovnog kapitala bez promene
neto imovine drutva
lan 321
Na smanjenje osnovnog kapitala drutva koje nema za posledicu promenu neto imovine drutva ne
primenjuju se odredbe lana 319. ovog zakona o zatiti poverilaca.
Neto imovina drutva ne menja se u sluaju smanjenja osnovnog kapitala kojim se:
1) pokrivaju gubici drutva;
2) stvaraju ili poveavaju rezerve za pokrivanje buduih gubitaka drutva ili za poveanje osnovnog
kapitala iz neto imovine drutva.
Smanjenje osnovnog kapitala drutva iz stava 2. taka 1) ovog lana moe se vriti samo ako drutvo ne
raspolae nerasporeenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene i u iznosu koji ne moe
biti vei od iznosa gubitaka koji se pokrivaju.
Rezerve iz stava 2. taka 2) ovog lana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti vee od 10%
osnovnog kapitala.

Smanjenje kapitala u skladu sa odredbama ovog lana ne moe biti osnov za isplate akcionarima ili
oslobaanje akcionara od obaveza uplate, odnosno unosa upisanih, a neuplaenih, odnosno neunetih
uloga u drutvo.

Upis smanjenja osnovnog kapitala u Centralni registar

lan 322
Nakon registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala drutva, drutvo podnosi Centralnom registru
zahtev za upis promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala uz koji podnosi:
1) odluku o smanjenju osnovnog kapitala;
2) dokaz o registraciji odluke iz take 1) ovog stava u skladu sa zakonom o registraciji;
3) podatke o promenama koje se upisuju i akcionarima na ijim raunima se promene upisuju;
4) pisanu izjavu predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, o ispunjenosti zakonom propisanih uslova za smanjenje kapitala.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od pet radnih dana od dana registracije odluke o
smanjenju osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju smanjenja kapitala koje je drutvo bilo duno da sprovede u skladu sa lanom 319. ovog
zakona, drutvo zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja nakon sprovedenog postupka zatite poverilaca,
uz koji pored dokumentacije iz stava 1. ovog lana podnosi i:
1) dokaz o objavljivanju odluke iz stava 1. taka 1) ovog lana u skladu sa lanom 319. ovog zakona;
2) pisanu izjavu predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, da su sva potraivanja ije obezbeenje ili izmirenje je traeno od strane poverilaca
u skladu sa lanom 319. stav 3. ovog zakona obezbeena odnosno izmirena, odnosno da ti poverioci u
propisanom roku nisu podneli tubu nadlenom sudu, odnosno da je nadleni sud odbio da naloi
ustanovljavanje obezbeenja u korist tih poverilaca.
Direktori i lanovi nadzornog odbora odgovaraju solidarno poveriocima drutva za tetu koja nastane kao
posledica sprovedenog smanjenja osnovnog kapitala drutva ako je izjava iz stava 1. taka 4) ili izjava iz
stava 2. taka 2) ovog lana bila netana.

Registracija smanjenja osnovnog kapitala i dejstvo registracije

lan 323
Po izvrenom upisu promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala u Centralnom registru, drutvo je
u obavezi da izvri registraciju smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnovni kapital drutva smatra se smanjenim danom registracije iz stava 1. ovog lana.

Najvei iznos smanjenja

lan 324
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala drutva ispod minimalnog osnovnog kapitala iz lana 293. ovog
zakona moe se doneti samo pod uslovom da se istovremeno sprovede i poveanje osnovnog kapitala u
skladu sa lanom 325. ovog zakona tako da kao rezultat tog smanjenja i poveanja osnovni kapital
drutva bude najmanje jednak minimalnom iznosu osnovnog kapitala iz lana 293. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, ako drutvo ne donese istovremeno i odluku o poveanju osnovnog
kapitala u skladu sa tim stavom i ne sprovede to poveanje, odluka o smanjenju osnovnog kapitala
nitava je.

Istovremeno smanjenje i poveanje osnovnog kapitala

lan 325
Drutvo moe doneti odluku kojom se istovremeno osnovni kapital drutva smanjuje po jednom osnovu i
poveava po drugom osnovu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona o smanjenju i poveanju osnovnog
kapitala drutva.

7. Upravljanje drutvom
Organi drutva
lan 326
Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:

1) skuptina;
2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora.
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) nadzorni odbor;
3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini akcionar drutva.
Statutom se odreuje da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.
Promena vrste organizacije upravljanja vri se izmenom statuta.

7.1. Skuptina
7.1.1. Opta pravila
Primena odredaba o skuptini

lan 327
Odredbe ovog zakona koje se odnose na skuptinu drutva primenjuju se na sva akcionarska drutva
nezavisno od vrste organizacije upravljanja.
Sastav skuptine i prava akcionara

lan 328
Skuptinu ine svi akcionari drutva.
Akcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine, to podrazumeva:
1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija;

2) pravo na uee u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skuptine, ukljuujui i pravo na podnoenje
predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skuptine i dobijanje odgovora, u skladu sa
statutom i poslovnikom skuptine.
Izuzetno, statutom se moe utvrditi minimalan broj akcija koje akcionar mora posedovati za lino uee u
radu skuptine, koji ne moe biti vei od broja koji predstavlja 0,1% ukupnog broja akcija odgovarajue
klase.
Akcionari koji pojedinano ne poseduju broj akcija propisan u skladu sa stavom 3. ovog lana imaju pravo
da u radu skuptine uestvuju preko zajednikog punomonika ili da glasaju u odsustvu u skladu sa ovim
zakonom.
Statutom ili poslovnikom skuptine mogu se uvesti samo ona ogranienja prava na uee u radu
skuptine koja su usmerena na obezbeivanje reda na sednici skuptine.
Nadlenost skuptine

lan 329
Skuptina odluuje o:
1) izmenama statuta;
2) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti;
3) broju odobrenih akcija;
4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija;
5) statusnim promenama i promenama pravne forme;
6) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;
7) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka;
8) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;
9) usvajanju izvetaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno;

10) naknadama direktorima, odnosno lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, odnosno pravilima za njihovo odreivanje, ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i
drugim hartijama od vrednosti drutva;
11) imenovanju i razreenju direktora;
12) imenovanju i razreenju lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
13) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj drutva;
14) izboru revizora i naknadi za njegov rad;
15) drugim pitanjima koja su u skladu sa ovim zakonom stavljena na dnevni red sednice skuptine;
16) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Sednice skuptine

lan 330
Sednice skuptine mogu biti redovne ili vanredne.
Dan akcionara

lan 331
Dan akcionara je dan na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na uee u radu sednice
skuptine i pada na deseti dan pre dana odravanja te sednice.
Spisak akcionara iz stava 1. ovog lana drutvo utvruje na osnovu izvoda iz jedinstvene evidencije
akcionara Centralnog registra.
Akcionar sa spiska iz stava 1. ovog lana koji nakon dana akcionara na tree lice prenese svoje akcije
zadrava pravo da uestvuje u radu te sednice skuptine po osnovu akcija koje je posedovao na dan
akcionara.
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da svakom
akcionaru sa spiska iz stava 1. ovog lana na njegov pisani zahtev, koji moe biti poslat i elektronskim
putem, bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana od dana prijema zahteva, dostavi taj spisak u
pisanoj ili elektronskoj formi.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, u sluaju javnog akcionarskog drutva koje ima preko 10.000 akcionara
na dan akcionara, smatrae se da je drutvo izvrilo obavezu iz tog stava ako akcionarima koji su podneli
zahtev omogui uvid u spisak iz stava 1. ovog lana u prostorijama drutva poev od narednog radnog
dana od dana akcionara pa do radnog dana koji prethodi danu odravanja sednice skuptine, o emu je
duno da obavesti akcionare u pozivu za sednicu skuptine.
Mesto odravanja sednice

lan 332
Sednica se po pravilu odrava u seditu drutva.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno moe odluiti da se
sednica skuptine odri i na drugom mestu ako je to potrebno radi olakane organizacije sednice
skuptine.
Predsednik skuptine

lan 333
Sednicom skuptine predsedava predsednik skuptine odreen statutom, odnosno lice koje skuptina na
svakoj sednici bira u skladu sa statutom ili poslovnikom skuptine, a ako statut i poslovnik skuptine ne
propisuju postupak za izbor predsednika skuptine predsednik skuptine je lice koje poseduje ili
predstavlja najvei pojedinani broj glasova obinih akcija u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih
akcionara sa obinim akcijama.
Ako je statutom skuptine predvieno da predsednika skuptine bira skuptina, statutom ili poslovnikom
skuptine moe se odrediti da jednom izabran predsednik skuptine vri tu funkciju i na svim narednim
sednicama skuptine, do izbora novog predsednika u skladu sa statutom odnosno poslovnikom skuptine.
Izuzetno, sednicom skuptine predsedava lice koje je sud u skladu sa lanom 339. ovog zakona odredio
da vri funkciju predsednika skuptine.
Poslovnik skuptine

lan 334

Skuptina na prvoj sednici na predlog predsednika skuptine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju
najmanje 10% glasova prisutnih akcionara veinom glasova prisutnih akcionara usvaja poslovnik o radu
skuptine (poslovnik skuptine), osim ako je vea veina predviena statutom.
Poslovnikom skuptine blie se utvruje nain rada i odluivanja skuptine u skladu sa ovim zakonom i
statutom.
Skuptina na svakoj sednici moe, na predlog predsednika skuptine ili akcionara koji poseduju ili
predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara, veinom iz stava 1. ovog lana usvojiti izmene i
dopune poslovnika skuptine.
Poziv za sednicu

lan 335
Poziv akcionarima za sednicu skuptine (u daljem tekstu: poziv za sednicu) sadri naroito:
1) dan slanja poziva;
2) vreme i mesto odravanja sednice;
3) predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim takama dnevnog reda se predlae da
skuptina donese odluku i navoenjem klase i ukupnog broja akcija koja o toj odluci glasa i veini koja je
potrebna za donoenje te odluke;
4) obavetenje o nainima na koji se mogu preuzeti materijali za sednicu;
5) pouku o pravima akcionara u vezi sa ueem u radu skuptine i jasno i precizno obavetenje o
pravilima za njihovo ostvarivanje, koja pravila moraju biti u skladu sa ovim zakonom, statutom i
poslovnikom skuptine;
6) formular za davanje punomoja, ako je drutvo propisalo obaveznu upotrebu tog formulara u skladu sa
lanom 344. ovog zakona;
7) obavetenje o danu akcionara i objanjenje da samo akcionari koji su akcionari drutva na taj dan imaju
pravo na uee u radu skuptine.
Obavetenje iz stava 1. taka 7) ovog lana naroito sadri:

1) podatke o pravima akcionara na predlaganje dnevnog reda i pravima na postavljanje pitanja, uz

navoenje rokova u kojima se ta prava mogu koristiti, pri emu to obavetenje moe da sadri i samo te
rokove pod uslovom da je u njemu jasno navedeno da su detaljne informacije o korienju tih prava
dostupne na internet stranici drutva;
2) opis procedure za glasanje preko punomonika, a naroito informaciju o nainu na koji drutvo
omoguava akcionarima dostavu obavetenja o imenovanju punomonika elektronskim putem;
3) opis procedure za glasanje u odsustvu, kao i za glasanje elektronskim putem ako je to predvieno
statutom, ukljuujui i formulare za takvo glasanje.
Poziv za sednicu upuuje se licima koja su akcionari drutva na dan na koji je odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor doneo odluku o sazivanju skuptine, odnosno na dan donoenja odluke suda ako se
sednica skuptine saziva po nalogu suda, i to:
1) na adrese akcionara iz jedinstvene evidencije akcionara, a dostavljanje se smatra izvrenim danom
slanja preporuene poiljke potom na tu adresu, odnosno elektronskom potom ako je akcionar dao
pisanu saglasnost za takav nain slanja ili
2) objavljivanjem na internet stranici drutva i na internet stranici registra privrednih subjekata.
Javno akcionarsko drutvo duno je da poziv za sednicu objavi i na internet stranici regulisanog trita,
odnosno multilateralne trgovake platforme gde su ukljuene njegove akcije, a objavu uvek vri i na svojoj
internet stranici.
Objava u skladu sa stavom 3. taka 2) i stavom 4. ovog lana mora trajati najmanje do dana odravanja
sednice.
Statutom drutva se moe predvideti da se poziv za sednicu upuuje i objavljivanjem u najmanje jednom
visokotiranom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Drutvo nije duno da u pozivu za sednicu navede elemente iz stava 1. ta. 4), 6) i 7) ovog lana, ako u
pozivu za sednicu naznai internet stranice sa kojih se mogu preuzeti ti podaci, odnosno dokumenti.
Drutvo je u obavezi da snosi sve trokove objavljivanja i slanja poziva za sednicu.
Ako iz tehnikih razloga drutvo nije u mogunosti da formulare iz stava 2. taka 3) ovog lana objavi na
svojoj internet stranici, drutvo je u obavezi da na svojoj internet stranici naznai na koji nain se ti

formulari mogu pribaviti u papirnoj formi, u kom sluaju je u obavezi da te formulare dostavi putem pote i
bez ikakve naknade svakom akcionaru koji to zatrai.
Materijali za sednicu skuptine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima istovremeno sa slanjem
poziva:
1) linim preuzimanjem ili putem punomonika, u seditu drutva u redovno radno vreme ili
2) na internet stranici drutva, tako da ih akcionari mogu preuzeti u celosti.
Statutom se mogu predvideti i dodatni naini za stavljanje na raspolaganje materijala za sednicu
akcionarima drutva.
Javno akcionarsko drutvo je duno da na svojoj internet stranici, uz poziv za sednicu, objavi i ukupan broj
akcija i prava glasa na dan objave poziva, ukljuujui i broj akcija svake klase koja ima pravo glasa po
takama dnevnog reda sednice.
Sednica skuptine drutva koje nije javno akcionarsko drutvo moe se odrati i bez primene odredaba
ovog lana ako svi akcionari prisustvuju sednici i ako se ni jedan akcionar tome ne protivi.
Dnevni red

lan 336
Dnevni red utvruje se odlukom o sazivanju sednice skuptine koju donosi odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Skuptina moe odluivati i raspravljati samo o takama na dnevnom redu.
Pravo na predlaganje dopune dnevnog reda

lan 337
Jedan ili vie akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa moe odboru direktora,
odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno predloiti dodatne take za dnevni red
sednice o kojima predlau da se raspravlja, kao i dodatne take o kojima se predlae da skuptina donese
odluku, pod uslovom da obrazloe taj predlog ili da dostave tekst odluke koju predlau.

Predlog iz stava 1. ovog lana daje se pisanim putem, uz navoenje podataka o podnosiocima zahteva, a
moe se uputiti drutvu najkasnije 20 dana pre dana odravanja redovne sednice skuptine, odnosno
deset dana pre odravanja vanredne sednice skuptine.
Javno akcionarsko drutvo je duno da predlog iz stava 1. ovog lana objavi na internet stranici drutva
najkasnije narednog radnog dana od dana prijema predloga.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, prihvati predlog iz
stava 1. ovog lana, drutvo je u obavezi da novi dnevni red bez odlaganja dostavi akcionarima koji imaju
pravo na uee u radu skuptine na nain predvien u lanu 335. st. 3. do 5. ovog zakona.
Dopuna dnevnog reda po nalogu suda

lan 338
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne prihvati predlog
iz lana 337. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema predloga, podnosilac predloga ima pravo da
u daljem roku od tri dana zahteva da nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da predloene
take stavi na dnevni red skuptine.
Odlukom kojom usvaja zahtev iz stava 1. ovog lana sud odreuje nove take dnevnog reda i odluku
odmah, a najkasnije narednog radnog dana, dostavlja drutvu koje je duno da tu odluku bez odlaganja
dostavi akcionarima koji imaju pravo na uee u radu skuptine na nain predvien u lanu 335. st. 3. do
5. ovog zakona.
Sud moe, prema okolnostima sluaja, odluiti da se odluka iz stava 2. ovog lana objavi o troku drutva
u najmanje jednom visokotiranom dnevnom listu koje se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ako nove take dnevnog reda obuhvataju i predlog za donoenje odreenih odluka, odluka suda iz stava
2. ovog lana mora sadrati i tekst tih odluka.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva u sudu.
alba na odluku iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje.
Odravanje sednice po nalogu suda

lan 339

Ako se redovna sednica ne odri u roku propisanom ovim zakonom, akcionar koji ima pravo na uee u
radu skuptine, direktor ili lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno moe u roku od
tri meseca od isteka roka za odravanje redovne sednice zahtevati da sud u vanparninom postupku
naloi odravanje te sednice.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, propusti da donese
odluku po zahtevu akcionara za sazivanje vanredne sednice u roku od osam dana od dana prijema
zahteva, odnosno ako u tom roku odbije zahtev, i o tome u istom roku ne obavesti podnosioca zahteva,
kao i ako se vanredna sednica ne odri u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, svaki podnosilac
zahteva moe u daljem roku od 30 dana zahtevati da sud u vanparninom postupku naloi odravanje te
sednice.
Smatrae se da je zahtev iz stava 2. ovog lana primljen od strane drutva po isteku tri dana od dana
slanja zahteva ako je poslat na sedite drutva preporuenom potom.
Odluka suda kojom se nalae odravanje sednice iz st. 1 ili 2. ovog lana sadri mesto i vreme odravanja
sednice, nain oglaavanja odravanja sednice i pozivanja akcionara, kao i dnevni red sednice.
Ako nae da je to opravdano prema okolnostima sluaja, sud moe odlukom iz stava 4. ovog lana
imenovati i lice koje e, u skladu sa odlukom suda, oglasiti odravanje sednice, izvriti pozivanje
akcionara na sednicu, te predsedavati sednicom.
Trokove preduzimanja radnji iz stava 4. ovog lana i trokove lica iz stava 5. ovog lana duan je da,
prema odluci suda, predujmi podnosilac zahteva.
Sud e odlukom iz stava 4. ovog lana obavezati drutvo da snosi trokove iz stava 6. ovog lana, kao i
sve trokove organizacije te sednice.
Postupak po zahtevu iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od
osam dana od dana prijema zahteva.
Glasanje u odsustvu

lan 340
Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu svog potpisa na formularu za
glasanje u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Statutom se moe iskljuiti obaveza overe potpisa iz stava 1. ovog lana.

Akcionar koji je glasao u odsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odluivanja o takama dnevnog
reda po kojima je glasao.
Uee u radu skuptine elektronskim putem

lan 341
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se omoguiti uee u radu skuptine i elektronskim putem i to:
1) prenosom sednice skuptine u stvarnom vremenu;
2) dvosmernim prenosom skuptine u stvarnom vremenu, putem kojeg se omoguava obraanje
akcionara skuptini sa druge lokacije;
3) mehanizmom za glasanje elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice, bez potrebe da se imenuje
punomonik koji je fiziki prisutan na sednici.
Ako drutvo u skladu sa stavom 1. ovog lana omogui uee u radu skuptine elektronskim putem,
takvo uee moe biti ogranieno samo usled potrebe identifikacije akcionara i sigurnosti elektronske
komunikacije, i to samo u meri u kojoj su takva ogranienja potrebna za postizanje tih ciljeva.
Ako prilikom prenosa sednice skuptine iz stava 1. taka 1) ovog lana nastanu smetnje u prenosu,
predsednik skuptine je duan da prekine sednicu za vreme trajanja tih smetnji.
Pravo na postavljanje pitanja i dobijanje odgovora

lan 342
Akcionar koji ima pravo na uee u radu skuptine ima pravo da direktorima, i lanovima nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, postavi pitanja koja se odnose na take dnevnog reda
sednice, kao i druga pitanja u vezi sa drutvom samo u meri u kojoj su odgovori na ta pitanja neophodni
za pravilnu procenu pitanja koja se odnose na take dnevnog reda sednice.
Ako se na sednici skuptine matinog drutva raspravlja i o konsolidovanom finansijskom izvetaju, pravo
na postavljanje pitanja postoji i u odnosu na poslovanje povezanih drutava koja su ukljuena u
konsolidovani finansijski izvetaj.
Direktor, odnosno lan nadzornog odbora duan je da akcionaru prui odgovor na postavljeno pitanje iz
stava 1. ovog lana tokom sednice.

Izuzetno od stava 3. ovog lana, odgovor se moe uskratiti ako:

1) bi se razumno moglo zakljuiti da bi davanjem odgovora mogla biti naneta teta drutvu ili sa njime
povezanom licu;
2) bi davanjem odgovora bilo uinjeno krivino delo;
3) je odgovarajua informacija dostupna na internet stranici drutva u formi pitanja i odgovora najmanje
sedam dana pre dana odravanja sednice.
Statutom i poslovnikom skuptine moe se urediti postupak za postavljanje pitanja iz stava 1. ovog lana
iskljuivo radi omoguavanja identifikacije akcionara, odravanja reda na sednici, odgovarajue pripreme
sednice, kao i zatite poslovne tajne i poslovnih interesa drutva.
Direktor, odnosno lan nadzornog odbora moe dati jedan odgovor na vie pitanja koja imaju istu
sadrinu.
U sluaju da direktor, odnosno lan nadzornog odbora uskrati davanje odgovora akcionaru, ta injenica i
razlog iz kojeg je uskraeno davanje odgovora unee se u zapisnik sa sednice.
Davanje odgovora po nalogu suda

lan 343
U sluaju iz lana 342. stav 7. ovog zakona ako je po taki dnevnog reda u vezi sa kojom je postavljeno
pitanje na koje je uskraen odgovor doneta odluka skuptine, akcionar kojem je uskraen odgovor ima
pravo da u roku od osam dana od dana odravanja sednice zahteva da nadleni sud u vanparninom
postupku naloi drutvu da mu dostavi odgovor na postavljeno pitanje u roku od osam dana.
Pravo iz stava 1. ovog lana ima i svaki akcionar koji je na zapisnik izjavio da smatra da je odgovor
neopravdano uskraen.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.
Punomoje za glasanje

lan 344

Akcionar ima pravo da putem punomoja ovlasti odreeno lice da u njegovo ime uestvuje u radu
skuptine, ukljuujui i pravo da u njegovo ime glasa (u daljem tekstu: punomoje za glasanje).
Punomonik iz stava 1. ovog lana ima ista prava u pogledu uea u radu sednice skuptine kao i
akcionar koji ga je ovlastio.
Drutvo ne moe da propie posebne uslove koje mora da ispunjava punomonik niti ograniiti njihov broj.
Ako je punomoje za glasanje izdato veem broju lica, smatrae se da je svako od punomonika
ponaosob ovlaen za glasanje.
Ako sednici pristupi vie od jednog punomonika istog akcionara po osnovu istih akcija, drutvo e kao
punomonika prihvatiti lice sa najkasnijim datumom na punomoju za glasanje, a ako ima vie od jednog
punomoja za glasanje koja imaju isti najkasniji datum drutvo je ovlaeno da kao punomonika prihvati
samo jedno od tih lica.
Punomoje za glasanje daje se u pisanoj formi i sadri naroito:
1) ime, odnosno poslovno ime akcionara, sa svim podacima iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
2) ime punomonika, sa svim podacima iz lana 265. stav 1. taka 1) ovog zakona;
3) broj, vrstu i klasu akcija za koje se punomoje izdaje.
Ako fiziko lice daje punomoje za glasanje ono mora biti overeno u skladu sa zakonom kojim se ureuje
overa potpisa, osim ako je ta obaveza iskljuena statutom.
Punomoje za glasanje moe se dati i elektronskim putem, ako je drutvo omoguilo takav nain davanja
punomoja.
Javno akcionarsko drutvo je duno da omogui davanje punomoja za glasanje elektronskim putem.
Ako se punomoje daje elektronskim putem ono mora biti potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom
u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis.
Statutom javnog drutva mora se predvideti najmanje jedan nain na koji akcionar ili punomonik moe
obavestiti drutvo o datom punomoju za glasanje elektronskim putem, pri emu se mogu propisivati
samo formalni zahtevi koji su neophodni za identifikaciju akcionara i utvrivanje sadrine punomoja za
glasanje.

Drutvo moe propisati obaveznu upotrebu odreenog formulara za davanje punomoja, pod uslovom da
taj formular omoguava davanje punomoja sa instrukcijama po svakoj taki dnevnog reda.
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se predvideti da su akcionar ili punomonik duni da kopiju
punomoja dostave drutvu pre dana odravanja sednice, s tim to kao poslednji dan za dostavu
punomoja za glasanje ne moe biti odreen dan koji prethodi danu odravanja sednice vie od tri radna
dana.
Ako punomoje za glasanje sadri uputstva ili naloge za ostvarivanje prava glasa, punomonik je duan
da postupa po njima, a ako punomoje ne sadri uputstvo punomonik je duan da glasa savesno i u
najboljem interesu akcionara.
Nalozi i uputstva iz stava 14. ovog lana moraju biti jasni i precizni i dati po takama dnevnog reda.
Nakon odravanja sednice, punomonik je duan da obavesti akcionara o nainu na koji je glasao na
sednici.
Punomonik je odgovoran za tetu akcionaru ako pravo glasa vri u suprotnosti sa odredbom stava 14.
ovog lana i ta odgovornost se ne moe unapred ili naknadno ograniiti ili iskljuiti.
Ako je u punomoju za glasanje navedeno da se daje za jednu sednicu skuptine, ono vai i za
ponovljenu sednicu.
Ako u punomoju za glasanje nije navedeno da se daje za jednu sednicu skuptine, ono vai i za sve
naredne sednice skuptine do opoziva, odnosno do isteka perioda na koji je dato.
Punomoje za glasanje nije prenosivo.
Ako je punomonik pravno lice, ono pravo glasa vri preko svog zakonskog zastupnika ili drugog za to
posebno ovlaenog lica, koje moe iskljuivo biti lan organa tog pravnog lica ili njegov zaposleni.
Ko moe biti punomonik

lan 345
Punomonik iz lana 344. ovog zakona moe biti svako poslovno sposobno lice.
Izuzetno, ako je upravljanje drutvom dvodomno punomonik ne moe biti lice koje je direktor ili lan
nadzornog odbora drutva.

U javnom akcionarskom drutvu punomonik akcionara ne moe biti lice koje je:
1) kontrolni akcionar drutva ili je lice koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili
2) direktor ili lan nadzornog odbora drutva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom drutvu koje je kontrolni
akcionar drutva ili u drutvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili
3) zaposleni u drutvu ili lice koje ima to svojstvo u drugom drutvu koje je kontrolni akcionar drutva ili u
drutvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara ili
4) lice koje se u skladu sa lanom 62. ovog zakona smatra povezanim licem sa fizikim licem iz ta. 1) do
3) ovog stava ili
5) revizor drutva ili zaposleni u licu koje obavlja reviziju drutva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom
drutvu koje je kontrolni akcionar drutva ili u drutvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara.
Odredbe stava 3. ta. 1) do 4) ovog lana ne primenjuju se na punomonika kontrolnog akcionara.
Punomoje za vie akcionara

lan 346
Ako je jedno lice ovlaeno od strane vie akcionara kao punomonik za glasanje, ono moe vriti pravo
glasa razliito za svakog od tih akcionara.
Posebno pravilo za punomonike koje predlae drutvo

lan 347
Ako je u pozivu za sednicu akcionarima predloeno jedno ili vie lica kojima akcionari mogu dati
punomoje za glasanje, za svako od tih lica se u tom pozivu moraju navesti sve injenice i okolnosti od
znaaja za utvrivanje postojanja sukoba interesa iz lana 345. ovog zakona.
Lica iz stava 1. ovog lana duna su da odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno obaveste o svim injenicama i okolnostima iz stava 1. ovog lana odmah
po saznanju o postojanju tih injenica ili okolnosti.
Posebno pravilo za banke koje vode zbirne ili kastodi raune

lan 348

Banka koja vodi zbirne ili kastodi raune koja se u jedinstvenoj evidenciji akcionara vodi kao akcionar u
svoje ime a za raun svojih klijenata smatra se punomonikom za glasanje u odnosu na te svoje klijente
pod uslovom da prilikom pristupanja na sednicu prezentuje pisano punomoje za glasanje, odnosno nalog
za zastupanje izdat od strane tih klijenata.
Banka iz stava 1. ovog lana moe vriti pravo glasa u odnosu na svakog od svojih klijenata posebno.
Punomoje za glasanje, odnosno nalog za zastupanje mora se popuniti u celosti prilikom izdavanja i moe
sadrati samo elemente ili izjave koje se odnose na vrenje prava glasa.
Ako klijent ne izda odreena uputstva za glasanje, punomoje za glasanje moe dati pravo banci da glasa
samo:
1) u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vrenja prava glasa ili
2) u skladu sa predlozima odbora direktora drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno.
Banka iz stava 1. ovog lana je duna da najmanje jednom godinje sve klijente iz stava 1. ovog lana
obavesti o tome da su ovlaeni da punomoje za glasanje opozovu ili izmene u svako doba.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da klijentima iz stava 1. ovog lana omogui korienje
formulara, koji mogu biti i elektronski, za davanje punomoja za glasanje, odnosno naloga za zastupanje.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da tri godine od dana odravanja sednice uva kopije svih
naloga za zastupanje i datih punomoja za glasanje, u papirnoj ili elektronskoj formi, kao i da tokom tog
perioda na zahtev akcionara koji je izdao nalog za zastupanje, odnosno punomoje za glasanje izdaju
pisanu potvrdu o tome da li su postupili u skladu sa nalozima, odnosno uputstvima datim u punomoju.
Banka iz stava 1. ovog lana je u obavezi da potuje i druge obaveze u pogledu postupanja na sednicama
skuptine akcionara i punomoja za glasanje propisane zakonom ili odreene odlukama Komisije za
hartije od vrednosti.
Izmena ili opoziv punomoja za glasanje

lan 349
Akcionar moe da izmeni ili opozove punomoje u svakom trenutku do dana odravanja sednice pisanim
putem, pod uslovom da o tome do dana odravanja sednice obavesti punomonika i drutvo.

Izmena ili opoziv punomoja za glasanje vri se shodnom primenom odredaba ovog zakona o davanju
punomoja.
Smatra se da je punomoje opozvano ako akcionar lino pristupi sednici skuptine.
Pristupanje na sednicu

lan 350
Statutom ili poslovnikom skuptine moe se odrediti nain identifikacije akcionara i njihovih punomonika
koja prisustvuju sednici i koji uestvuju u njenom radu.
Procedura odreena u skladu sa stavom 1. ovog lana mora biti ograniena iskljuivo na utvrivanje
identiteta lica i to samo u meri u kojoj je to potrebno radi ostvarenja tog cilja.
Ako statutom i poslovnikom skuptine nije odreena procedura iz stava 1. ovog lana, identitet lica koja
pristupaju na sednicu utvruje se:
1) za fizika lica, uvidom u lini identifikacioni dokument sa slikom na licu mesta;
2) za pravna lica, dokazom o svojstvu ovlaenog lica tog pravnog lica i uvidom u lini identifikacioni
dokument sa slikom na licu mesta.
Dokazom iz stava 3. taka 2) ovog lana smatra se izvod iz odgovarajueg registra, i posebno ovlaenje
koje glasi na ime tog lica ako to lice nije upisano u izvodu iz registra kao zastupnik drutva.
Kvorum

lan 351
Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa
po predmetnom pitanju, ako statutom nije odreena vea veina.
Sopstvene akcije date klase, kao i akcije date klase ije je pravo glasa suspendovano, ne uzimaju se u
obzir prilikom utvrivanja kvoruma.
U kvorum se raunaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili elektronskim putem.
Kvorum na sednici skuptine utvruje se pre poetka rada skuptine.

Skuptina moe odluivati po predmetnom pitanju samo ako sednici skuptine prisustvuju ili su na njoj
predstavljeni akcionari koji poseduju ili predstavljaju potreban broj glasova klase akcija sa pravom glasa
po tom pitanju.
Ponovljena sednica

lan 352
Ako je sednica skuptine akcionarskog drutva odloena zbog nedostatka kvoruma, moe biti ponovo
sazvana sa istim dnevnim redom tako da se odri najkasnije 30, a najranije 15 dana raunajui od dana
neodrane sednice (ponovljena sednica).
Poziv za ponovljenu sednicu upuuje se akcionarima najkasnije deset dana pre dana predvienog za
odravanje ponovljene sednice.
Ako je dan odravanja ponovljene sednice unapred odreen u pozivu za neodranu sednicu, ponovljena
sednica e biti odrana na taj dan.
Dan iz stava 3. ovog lana ne moe biti dan koji pada ranije od osmog ni kasnije od tridesetog dana
raunajui od dana neodrane sednice.
Dan akcionara neodrane sednice vai i za ponovljenu sednicu.
Kvorum za ponovljenu sednicu

lan 353
Ponovljena redovna sednica moe biti odrana i ako nije ispunjen uslov kvoruma iz lana 351. ovog
zakona, ako statutom nije drugaije odreeno.
Kvorum za ponovljenu vanrednu sednicu ini jedna treina od ukupnog broja glasova akcija sa pravom
glasa po predmetnom pitanju, ako statutom nije odreen vei broj glasova.
Ako na ponovljenoj sednici skuptine nema potrebnog kvoruma ili se ona ne odri u propisanom roku,
odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno u obavezi je da sazove
novu sednicu skuptine.
Veina za donoenje odluka na ponovljenoj sednici

lan 354

Odluke na ponovljenoj sednici donose se veinom propisanom ovim zakonom i statutom, koja u sluaju
javnog akcionarskog drutva ne moe biti manja od jedne etvrtine od ukupnog broja glasova akcija sa
pravom glasa po predmetnom pitanju.
Komisija za glasanje

lan 355
Predsednik skuptine imenuje zapisniara i lanove komisije za glasanje, ako statutom ili poslovnikom
skuptine nije drugaije odreeno.
Komisija za glasanje koja se sastoji od najmanje tri lana:
1) utvruje spisak lica koja uestvuju u radu sednice, a posebno akcionara i njihovih punomonika, pri
emu posebno navodi koje akcionare ti punomonici zastupaju, osim u sluaju akcionara ije akcije
kastodi banka dri u svoje ime a njihov raun;
2) utvruje ukupan broj glasova i broj glasova svakog od prisutnih akcionara i punomonika, kao i
postojanje kvoruma za rad skuptine;
3) utvruje valjanost svakog punomoja i uputstva u svakom punomoju;
4) broji glasove;
5) utvruje i objavljuje rezultate glasanja;
6) predaje glasake listie odboru direktora, odnosno izvrnom odboru ako je upravljanje drutvom
dvodomno na uvanje;
7) vri i druge poslove u skladu sa statutom i poslovnikom skuptine.
Komisija za glasanje duna je da postupa nepristrasno i savesno prema svim akcionarima i
punomonicima i o svom radu podnosi potpisani pisani izvetaj.
lanovi komisije za glasanje ne mogu biti direktori, lanovi nadzornog odbora, kandidati za te funkcije, kao
ni sa njima povezana lica.
Rezultati glasanja

lan 356

Predsednik skuptine je duan da za svaku odluku o kojoj su akcionari glasali utvrdi ukupan broj akcija
akcionara koji su uestvovali u glasanju, procenat osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ukupan
broj glasova i broj glasova za i protiv te odluke kao i broj glasova akcionara koji su se uzdrali od glasanja.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u javnim akcionarskim drutvima predsednik skuptine je ovlaen da
utvrdi samo postojanje potrebne veine za donoenje odreene odluke ako se tome ne protivi nijedan
prisutni akcionar.
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da najkasnije u roku od tri dana od dana odrane sednice na
svojoj internet stranici objavi donete odluke i rezultate glasanja po svim takama dnevnog reda o kojima
su akcionari glasali.
Informacije iz stava 3. ovog lana moraju da budu dostupne na internet stranici drutva najmanje 30 dana.
Drutvo koje ne postupi u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana duno je da svakom akcionaru na zahtev dostavi
informacije iz stava 3. ovog lana u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Ako drutvo propusti da postupi u skladu sa stavom 5. ovog lana, podnosilac zahteva moe u daljem
roku od 30 dana traiti da nadleni sud u vanparninom postupku naloi drutvu da dostavi predmetne
informacije.
Glasanje posebnih klasa akcija

lan 357
Ako je po odreenim takama dnevnog reda potrebno da glasaju posebne klase akcionara, to glasanje se
moe odrati u okviru rada sednice skuptine ili na posebno sazvanoj sednici skuptine akcionara te klase
(posebna sednica skuptine) ako to zahtevaju akcionari posebne klase akcija koji predstavljaju najmanje
10% od ukupnog broja glasova akcija koje imaju pravo glasa po tom pitanju.
Statutom se moe iskljuiti mogunost odravanja posebne sednice skuptine.
Na sazivanje, odravanje, utvrivanje kvoruma i uestvovanje u radu u posebnoj sednici skuptine
primenjuju se odredbe ovog zakona o sazivanju, odravanju, utvrivanju kvoruma i uestvovanju u radu
obine sednice skuptine.
Veina za odluivanje

lan 358

Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju, osim ako je ovim zakonom ili statutom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova.
Prilikom utvrivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrivanja veine za odluivanje u obzir
se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.
Ugovori o glasanju

lan 359
Ugovor kojim se akcionar ili punomonik akcionara obavezuje da e glasati po predlozima ili uputstvima
drutva, direktora ili lana nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, nitav je.
Ugovor kojim se akcionar obavezuje da e koristiti pravo glasa na odreeni nain ili da nee glasati, u
zamenu za pogodnosti ili druge usluge koje mu odobri drutvo, direktor ili lan nadzornog odbora, nitav
je.
Nain glasanja

lan 360
Glasanje moe biti javno ili tajno.
Statutom, poslovnikom skuptine ili odlukom skuptine koja vai samo za tu sednicu predvidee se nain i
postupak glasanja.
Ako aktima iz stava 2. ovog lana nije predvien nain glasanja, odluke se donose javnim glasanjem.
U sluaju tajnog glasanja, glasaki listii bie sastavljeni tako da licima koja glasaju obezbede jasan izbor.
Komisija za glasanje je duna da, pored poslova iz lana 355. ovog zakona, utvrdi i ukupan broj glasakih
listia, kao i broj neiskorienih i nevaeih listia.
Ako glasaki listi sadri vie pitanja o kojima se glasa, nepunovanost glasa akcionara po jednom pitanju
ne utie na punovanost njegovih glasova po drugim pitanjima.
Akcionar je duan da po konkretnom pitanju glasa sa svim glasovima kojima raspolae na isti nain, osim
u sluaju kumulativnog glasanja iz lana 384. stav 4. ovog zakona.
Pravo glasa na osnovu zaloenih akcija

lan 361
Pravo glasa na osnovu akcija datih u zalogu ima akcionar kao zalogodavac.
Iskljuenje prava glasa

lan 362
Akcionar, kao i lica koja su sa njime povezana, ne mogu glasati na sednici na kojoj se odluuje o:
1) njegovom oslobaanju od obaveza prema drutvu, ili o smanjenju tih obaveza;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lini interes.
Glasovi akcionara ije je pravo glasa iskljueno u skladu sa stavom 1. ovog lana ne uzimaju se u obzir ni
prilikom utvrivanja kvoruma.
Zapisnik

lan 363
Svaka odluka skuptine unosi se u zapisnik.
Predsednik skuptine imenuje zapisniara koji vodi zapisnik i predsednik skuptine je odgovoran za
uredno sainjavanje zapisnika.
Ako drutvo ima sekretara on vodi zapisnik i odgovoran je za uredno sainjavanje zapisnika.
Zapisnik sa sednice skuptine sainjava se najkasnije u roku od osam dana od dana njenog odravanja.
Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje vodi zapisnik;
3) imena lanova komisije za glasanje;
4) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;

5) nain i rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina odluivala sa pregledom
donetih odluka;
6) po svakoj taki dnevnog reda o kojoj je skuptina glasala: broj glasova koji su dati, broj vaeih glasova
i broj glasova "za", "protiv" i "uzdran";
7) postavljena pitanja akcionara i date odgovore, u skladu sa lanom 342. ovog zakona i prigovore
nesaglasnih akcionara.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice skuptine, kao i dokazi o
propisnom sazivanju sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik skuptine, zapisniar, odnosno sekretar drutva ako postoji i svi lanovi
komisije za glasanje.
Predsednik skuptine, odnosno sekretar drutva ako postoji, duan je da potpisani zapisnik u skladu sa
stavom 6. ovog lana u roku od tri dana od isteka roka iz stava 4. ovog lana:
1) dostavi svim akcionarima ili
2) objavi na internet stranici drutva ili internet stranici registra privrednih subjekata, u trajanju od najmanje
30 dana.
Nepostupanje na nain propisan ovim lanom nema uticaja na punovanost odluka donetih na sednici
skuptine, ako se rezultat glasanja i sadrina tih odluka na drugi nain moe utvrditi.

7.1.2. Redovna sednica skuptine

Odravanje sednice

lan 364
Redovna sednica skuptine odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est meseci od zavretka
poslovne godine.
Neodravanje redovne sednice nema uticaja na pravnu valjanost pravnih poslova, radnji i odluka drutva.
Sazivanje sednice i poziv za sednicu

lan 365

Redovnu sednicu skuptine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno.
Poziv za sednicu upuuje se najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice.
Prisustvo drugih lica sednici

lan 366
Redovnoj sednici skuptine po pravilu prisustvuju i uestvuju u raspravi direktori i lanovi nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a na tu sednicu se poziva i revizor drutva u roku iz lana
365. stav 2. ovog zakona.
Materijali za sednicu

lan 367
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor je u obavezi da za sednicu skuptine akcionarima stavi na
raspolaganje sledee dokumente i informacije:
1) finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora ako je revizija finansijskih izvetaja obavezna za drutvo u
skladu sa zakonom koji se ureuje raunovodstvo i revizija;
2) predlog odluke o raspodeli dobiti, ako je ostvarena;
3) tekst predloga svake odluke ije se donoenje predlae, sa obrazloenjem;
4) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlae za odobrenje;
5) detaljan opis svakog pitanja koje se predlae za raspravu, sa komentarom ili izjanjenjem odbora
direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
6) u sluaju javnog akcionarskog drutva, izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora o stanju i
poslovanju drutva sainjen u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala (godinji izvetaj o
poslovanju), kao i konsolidovani godinji izvetaj o stanju i poslovanju drutva ako je drutvo duno da ga
sastavi u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala (konsolidovani godinji izvetaj o
poslovanju);
7) u sluaju javnog akcionarskog drutva, izvetaj nadzornog odbora o poslovanju drutva i sprovedenom
nadzoru nad radom izvrnog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.

Materijali iz stava 1. ta. 1) do 4) i taka 6) ovog lana prethodno se utvruju od strane nadzornog odbora,
ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Akcionarima se pored dokumenata i informacija iz stava 1. ovog lana na raspolaganje mogu staviti i drugi
dokumenti i informacije za koje odbor direktora, odnosno izvrni odbor ili nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno, smatra da su od znaaja za rad i odluivanje skuptine.
Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja

lan 368
Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godinjeg izvetaja o poslovanju
javnog akcionarskog drutva i sadri naroito:
1) obavetenje o kodeksu korporativnog upravljanja koji drutvo primenjuje kao i mesto na kojem je
njegov tekst javno dostupan;
2) sva bitna obavetenja o praksi korporativnog upravljanja koje drutvo sprovodi, a posebno one koje
nisu izriito propisane zakonom;
3) odstupanja od pravila kodeksa korporativnog upravljanja iz take 1) ovog stava ako takva odstupanja
postoje i obrazloenje za ta odstupanja.
Objavljivanje godinjih izvetaja o poslovanju drutva

lan 369
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da godinji izvetaj o poslovanju i konsolidovani godinji izvetaj o
poslovanju objavi u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala, kao i da ih registruje u skladu sa
zakonom o registraciji.
Usvajanje godinjih finansijskih izvetaja i drugih izvetaja

lan 370
Usvajanje godinjih finansijskih izvetaja ili drugih izvetaja iz lana 367. stav 1. ovog zakona ne utie na
prava akcionara ako se kasnije pokae da su ti izvetaji bili netani.
Do usvajanja godinjih finansijskih izvetaja skuptina ne moe doneti odluku o raspodeli dobiti, a ako ti
izvetaji nisu usvojeni do isteka roka za odravanje redovne sednice skuptine iz lana 364. stav 1. ovog

zakona po isteku tog roka odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno ne moe donositi odluku o raspodeli meudividende.

7.1.3. Vanredna sednica skuptine

Odravanje sednice

lan 371
Vanredna sednica skuptine odrava se po potrebi, kao i kada je to odreeno ovim zakonom ili statutom.
U sluaju da se prilikom izrade godinjih ili drugih finansijskih izvetaja koje drutvo izrauje u skladu sa
zakonom utvrdi da drutvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutva postala
manja od 50% osnovnog kapitala drutva, vanredna sednica skuptine se obavezno saziva, a u pozivu za
tu sednicu mora biti naveden razlog sazivanja te sednice, kao i predlog dnevnog reda koji mora da sadri
predlog odluke o likvidaciji drutva, odnosno predlog odluke o drugim merama koje je potrebno preduzeti
kada nastupi situacija zbog koje je sednica skuptine i sazvana.
Sazivanje sednice

lan 372
Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno:
1) na osnovu svoje odluke;
2) po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, odnosno akcionara koji imaju
najmanje 5% akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae, osim
ako je statutom predvieno nie uee u osnovnom kapitalu drutva, odnosno manji broj akcija u okviru
klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae.
Zahtev iz stava 1. taka 2) ovog lana mora da sadri podatke o svakom podnosiocu zahteva u skladu sa
lanom 265. ovog zakona i obrazloeni predlog dnevnog reda sednice.
Podnosioci zahteva iz stava 1. taka 2) ovog lana mogu biti akcionari koji su to svojstvo stekli najmanje
tri meseca pre podnoenja zahteva i koji to svojstvo zadre do donoenja odluke po zahtevu.

U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, dnevni red vanredne sednice moe biti utvren iskljuivo prema
predlogu dnevnog reda iz zahteva, osim taaka koje nisu u delokrugu skuptine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vanrednu sednicu drutva u likvidaciji saziva likvidator drutva.
Slanje poziva za sednicu

lan 373
Poziv za vanrednu sednicu alje se najkasnije 21 dan pre dana odravanja sednice.
Materijali za sednicu

lan 374
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor u obavezi je da za sednicu skuptine pripremi i akcionarima stavi
na raspolaganje sledee dokumente i informacije:
1) tekst predloga svake odluke ije se donoenje predlae, sa obrazloenjem;
2) tekst svakog ugovora ili drugog pravnog posla koji se predlae za odobrenje;
3) glasaki listi;
4) detaljan opis svakog pitanja koje se predlae za raspravu, sa obrazloenjem ili izjanjenjem odbora
direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Vanredna sednica skuptine drutva koje nije javno akcionarsko drutvo

lan 375
U sluaju drutva koje nije javno akcionarsko drutvo, vanredna sednica moe se odrati i bez sazivanja,
pozivanja akcionara i dostavljanja materijala u skladu sa l. 373. do 374. ovog zakona ako joj prisustvuju
svi akcionari sa pravom glasa po svim takama dnevnog reda i ako se nijedan akcionar tome ne protivi,
osim ako je statutom ili poslovnikom skuptine drugaije odreeno.

7.1.4. Pobijanje odluka skuptine

Pravo na pobijanje odluke

lan 376

Jedan ili vie akcionara koji su imali pravo na uee u radu sednice skuptine mogu tubom nadlenom
sudu pobijati odluku donetu na toj sednici skuptine i traiti naknadu tete ako:
1) ta sednica skuptine nije bila sazvana u skladu sa ovim zakonom i statutom;
2) je taj akcionar od strane drutva ili uz znanje bilo kog direktora ili lana nadzornog odbora bio
onemoguen da uestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta;
3) odluka skuptine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom ili poslovnikom
skuptine;
4) je odluka skuptine suprotna zakonu ili statutu;
5) bilo koji akcionar vrenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili tree lice pribavi korist na tetu
drutva ili drugih akcionara kroz donoenje ili izvrenje te odluke;
6) u drugim sluajevima u skladu sa ovim zakonom.
Tubu iz stava 1. ovog lana moe podneti i svaki direktor ili lan nadzornog odbora, ako je upravljanje
drutvom dvodomno, ako bi izvrenjem te odluke:
1) uinio krivino delo ili drugo delo kanjivo po zakonu; ili
2) bio odgovoran za tetu prema drutvu ili treem licu.
Tuba iz stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skuptine,
odnosno od dana registracije ako je odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, ali ne
kasnije od tri meseca od dana kada je odluka doneta.
Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana nema akcionar koji je:
1) prestao da bude akcionar drutva nakon dana akcionara;
2) glasao za predloenu odluku, ako je tu injenicu mogue dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili
izvetaj komisije za glasanje;
3) prisustvovao sednici, ako odluku pobija u skladu sa stavom 1. taka 2) ovog lana.

Ako tokom postupka po tubi iz stava 1. ovog lana tuilac prestane da bude akcionar drutva, nadleni
sud e odbaciti zahtev za ponitaj odluke, a odluiti o zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev
postavljen.
Posledice podnete tube za pobijanje odluke

lan 377
Podnoenje tube za pobijanje odluke ne spreava njeno izvrenje, niti registraciju te odluke, odnosno
registraciju promene na osnovu te odluke, u skladu sa zakonom o registraciji.
Nadleni sud moe na zahtev tuioca odrediti privremenu meru zabrane izvrenja, odnosno registracije iz
stava 1. ovog lana.
Na zahtev lica koje je podnelo tubu za pobijanje odluke registruje se zabeleba spora u skladu sa
zakonom o registraciji.
Postupak po tubi

lan 378
Postupak po tubi za pobijanje odluke je hitan.
Ako je podneto vie od jedne tube za pobijanje iste odluke, postupci se spajaju.
Posledice odluke suda kojom se ponitava odluka

lan 379
Presuda u delu kojim se odluka ponitava ima dejstvo prema drutvu, akcionarima, direktorima i
lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako je ponitena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadleni sud presudu iz
stava 1. ovog lana po pravnosnanosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa
zakonom o registraciji.
U sluaju iz stava 1. ovog lana trea savesna lica zadravaju prava koja su stekla na osnovu ponitene
odluke odnosno njenog izvrenja.
Pobijanje odluke o usvajanju godinjih finansijskih izvetaja drutva

lan 380
Ako je presudom ponitena odluka o usvajanju godinjih finansijskih izvetaja drutva, smatrae se da je i
odluka o raspodeli dobiti za tu poslovnu godinu ponitena istom presudom i akcionari e biti u obavezi da
svu dividendu primljenu po osnovu te odluke vrate drutvu u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti
presude.
Kada odluka nee biti ponitena

lan 381
Odluka skuptine nee biti ponitena:
1) ako se odlukom vri manje znaajna povreda statuta ili poslovnika skuptine, a kao rezultat odluke ili
njenog izvrenja pravo tuioca ili drugog lica koje ima pravo na podnoenje tube u skladu sa lanom 376.
ovog zakona nije povreeno ili je povreeno u manjoj meri;
2) ako su u radu skuptine uestvovali akcionari koji nisu imali pravo na uee u radu skuptine u skladu
sa ovim zakonom, osim ako je to uee bilo od odluujueg znaaja za formiranje kvoruma za rad
skuptine ili donoenje te odluke;
3) u sluaju nevaeih pojedinanih glasova ili pogrenog brojanja glasova, osim ako su bili odluujui u
smislu postizanja kvoruma ili potrebne veine za donoenje odluke;
4) u sluaju nepotpunosti ili netanosti zapisnika, osim ako je time onemogueno utvrivanje sadrine
donete odluke odnosno utvrivanje osnova za njeno pobijanje;
5) ako je zamenjena drugom odlukom koja je doneta u skladu sa ovim zakonom, statutom i poslovnikom;
6) u sluaju odluke o novoj emisiji hartija od vrednosti javnom ponudom, ako je emisija uspela u smislu
zakona koji ureuje trite kapitala;
7) u sluaju statusne promene, iz razloga nesrazmere u zameni udela, odnosno akcija.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e odluiti o zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev postavljen.
U sluaju iz stava 1. taka 5) ovog lana sud e presudom obavezati tueno drutvo da snosi trokove
spora i odluie o zahtevu za naknadu tete ako je takav zahtev postavljen, a trea savesna lica
zadravaju prava koja su stekla na osnovu zamenjene odluke, odnosno njenog izvrenja.

7.2. Jednodomno upravljanje

Uslovi i ogranienja za obavljanje dunosti direktora
lan 382
Direktor moe biti svako poslovno sposobno lice.
Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor.
Direktor ne moe biti lice:
1) koje je direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava;
2) koje je osueno za krivino delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina raunajui od dana
pravnosnanosti presude, s tim da se u taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne
zatvora;
3) kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost
drutva, za vreme dok traje ta zabrana.

Broj direktora
lan 383
Drutvo ima jednog ili vie direktora, iji broj se odreuje statutom.
Ako drutvo ima tri ili vie direktora, oni ine odbor direktora drutva.
Na drutvo koje ima jednog ili dva direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odboru
direktora, osim odredaba o sednicama odbora direktora.
Javno akcionarsko drutvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje direktora
lan 384
Direktore imenuje skuptina.

Predlog kandidata za direktora moe dati:

1) direktor, odnosno odbor direktora;
2) komisija za imenovanje, ako postoji;
3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine.
U javnom akcionarskom drutvu predlog kandidata za direktora mogu dati komisija za imenovanje i
akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine.
U javnom akcionarskom drutvu direktori se imenuju kumulativnim glasanjem, ako je to predvieno
statutom.

Mandat direktora
lan 385
Direktori se imenuju na period odreen statutom, koji ne moe biti dui od etiri godine (mandat direktora).
Ako statutom ili odlukom skuptine o imenovanju direktora nije odreena duina trajanja mandata
direktora, mandat traje etiri godine.
Po isteku mandata, direktor moe biti ponovo imenovan.

Kooptacija direktora
lan 386
Ako se broj direktora smanji ispod broja direktora koji je odreen statutom, preostali direktori mogu
imenovati lice, odnosno lica koja e vriti dunost direktora do imenovanja nedostajuih direktora od
strane skuptine (kooptacija), osim ako je statutom drugaije odreeno.
Broj lica imenovanih u skladu sa stavom 1. ovog lana ne moe biti vei od dva.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se broj izabranih direktora smanji ispod polovine broja direktora koji
je odreen statutom, ili ako nije dovoljan za donoenje odluka ili zajedniko zastupanje, preostali direktori
su duni da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, sazovu skuptinu radi imenovanja
nedostajuih direktora.

Direktoru koji je imenovan kooptacijom mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skuptine, a ne moe
biti angaovan pod uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao direktor umesto
koga je imenovan.

Izvrni i neizvrni direktori

lan 387
Direktori mogu biti:
1) izvrni direktori;
2) neizvrni direktori.
Ako drutvo ima manje od tri direktora, svaki direktor je izvrni direktor.
Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore, iji broj mora biti vei od broja izvrnih
direktora.

Nadlenost izvrnih direktora

lan 388
Izvrni direktori vode poslove drutva i zakonski su zastupnici drutva, osim ako je statutom odreeno da
samo pojedini izvrni direktori zastupaju drutvo.
Ako drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i zastupaju drutvo zajedniki, ako
statutom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno.
Pravni posao ili radnja preduzeta prema jednom izvrnom direktoru ovlaenom za zastupanje smatra se
da je preduzeta prema drutvu.
Izvrni direktori se u voenju poslova drutva moraju pridravati ogranienja koja su odreena ovim
zakonom, statutom, odlukama skuptine ili odlukama odbora direktora.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom odbora direktora mogu se pojedini ili svi izvrni direktori ograniiti
u zastupanju drutva i supotpisom prokuriste.

Izvrni direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna
strana, a u sluaju da drutvo nema drugog izvrnog direktora koji je ovlaen da zastupa drutvo, to
punomoje izdaje skuptina.

Generalni direktor
lan 389
Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog
direktora drutva.
Generalni direktor drutva koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
Statutom ili odlukom skuptine mogu se definisati uslovi koje direktor mora ispunjavati da bi mogao biti
imenovan za generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti.

Neizvrni direktori
lan 390
Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno
izvravanje.
Neizvrni direktori odluuju o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog
direktora drutva u skladu sa lanom 66. ovog zakona.

Ogranienje za obavljanje dunosti neizvrnog direktora

lan 391
Neizvrni direktor ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu.

Nezavisni direktori
lan 392
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od
drutva (nezavisni direktor).
Nezavisni direktor je lice koje nije povezano lice sa direktorima i koje u prethodne dve godine nije:

1) bilo izvrni direktor ili zaposleno u drutvu, ili u drugom drutvu koje je povezano sa drutvom u smislu
ovog zakona;
2) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na drugi nain angaovano u drugom drutvu
koje je od drutva ostvarilo vie od 20% godinjeg prihoda u tom periodu;
3) primilo od drutva, ili od lica koja su povezana sa drutvom u smislu ovog zakona, isplate odnosno
potraivalo od tih lica iznose ija je ukupna vrednost vea od 20% njegovih godinjih prihoda u tom
periodu;
4) bilo vlasnik vie od 20% osnovnog kapitala drutva koje je povezano sa drutvom u smislu ovog
zakona;
5) bilo angaovano u vrenju revizije finansijskih izvetaja drutva.
Ako nezavisni direktor tokom trajanja mandata prestane da ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana, tom
licu prestaje svojstvo nezavisnog direktora i ono nastavlja da obavlja dunost kao neizvrni direktor ako
ispunjava uslove za neizvrnog direktora, odnosno kao izvrni direktor ako ispunjava uslove za izvrnog
direktora.
Ako lice iz stava 3. ovog lana ne ispunjava uslove da bude direktor drutva, smatra se da mu je prestao
mandat direktora danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Ako javno akcionarsko drutvo iz bilo kog razloga ostane bez najmanje jednog nezavisnog direktora,
preostali direktori su u obavezi da, ako ne imenuju nedostajueg nezavisnog direktora putem kooptacije, u
roku od 30 dana od dana saznanja za razlog prestanka svojstva nezavisnog direktora sazovu vanrednu
sednicu skuptine radi njegovog imenovanja.
Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana kada su preostali direktori saznali
za razlog prestanka svojstva nezavisnog direktora izabere novog nezavisnog direktora.

Naknada za rad direktora i stimulacija (bonus) putem dodele akcija

lan 393
Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno
odreuju se naknada i stimulacija iz stava 1. ovog lana ili nain njenog odreivanja.

Visina naknade i stimulacije iz stava 1. ovog lana moe zavisiti od poslovnih rezultata drutva, ali ta
naknada ne moe biti odreena kao uee u raspodeli dobiti drutva.
Stimulacija iz stava 1. ovog lana moe biti odreena i u akcijama, odnosno varantima drutva ili drugog
drutva koje je povezano sa drutvom.
U javnom akcionarskom drutvu naknada i stimulacija iz stava 1. ovog lana posebno se iskazuju u okviru
godinjih finansijskih izvetaja drutva, a u delu u kojem je stimulacija bila odreena u akcijama uz
naznaku o vrsti, klasi, broju i nominalnoj vrednosti akcija, odnosno raunovodstvenoj vrednosti kod akcija
bez nominalne vrednosti, koje je direktor stekao, odnosno na ije sticanje ima pravo po tom osnovu.

Prestanak mandata
lan 394
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan.
Ako direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da bude direktor drutva, smatra se da
mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Mandat direktora prestaje ako skuptina ne usvoji godinje finansijske izvetaje drutva u roku koji je
predvien za odravanje redovne sednice skuptine.
Ako statutom nije drugaije odreeno, imenovanje direktora po prestanku mandata vri se na prvoj
narednoj sednici skuptine, do kada direktor kome je prestao mandat nastavlja da obavlja svoju dunost,
ako njegovo mesto nije popunjeno kooptacijom.

Razreenje direktora
lan 395
Skuptina moe razreiti direktora i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navoenja razloga.

Ostavka direktora
lan 396
Direktor moe u svako doba preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem.

U drutvima koja imaju samo jednog direktora, direktor daje ostavku predsedniku skuptine ili akcionaru
drutva koji poseduje najvei broj akcija sa pravom glasa.
Ostavka proizvodi dejstvo u odnosu na drutvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki
kasniji datum.
Ostavka direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je jedini direktor drutva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe
odlaganje do imenovanja novog direktora ali ne due od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu
sa zakonom o registraciji.

Postavljanje privremenog zastupnika

lan 397
Ako je drutvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u
daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice moe traiti da sud u vanparninom
postupku postavi privremenog zastupnika drutva.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.

Nadlenost i odgovornost odbora direktora

lan 398
Odbor direktora:
1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva;
2) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;
3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;
6) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;

7) daje i opoziva prokuru;

8) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka;
9) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;
10) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i lanom
263. stav 3. ovog zakona;
11) utvruje trinu vrednost akcija u skladu sa lanom 259. ovog zakona;
12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog zakona;
13) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju
pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u
okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine;
14) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog zakona;
15) predlae skuptini politiku naknada direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu,
odnosno ugovore o angaovanju direktora po drugom osnovu;
16) izvrava odluke skuptine;
17) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti odbora direktora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom odbora direktora, ako statutom nije drugaije
odreeno.

Obaveza izvetavanja skuptine

lan 399
Odbor direktora na redovnoj sednici skuptine podnosi izvetaje o:
1) raunovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava, ako
postoje;

2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom i drugim propisima;

3) kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora drutva u odnosu na drutvo, ako su finansijski izvetaji drutva
bili predmet revizije;
4) ugovorima zakljuenim izmeu drutva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana u smislu
ovog zakona.

Predsednik odbora direktora

lan 400
Ako drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora.
U javnom akcionarskom drutvu predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvrnih direktora.
Predsednik odbora direktora saziva i predsedava sednicama odbora, predlae dnevni red i odgovoran je
za voenje zapisnika sa sednica odbora.
Odbor direktora moe da razrei i izabere novog predsednika odbora u bilo koje vreme, bez navoenja
razloga.
U sluaju odsutnosti predsednika odbora, svaki od direktora moe sazvati sednicu odbora, a veinom
glasova prisutnih direktora bira se jedan od direktora za predsedavajueg na poetku sednice, koji u
javnom akcionarskom drutvu mora biti neizvrni direktor.
U javnom akcionarskom drutvu, predsednik odbora direktora zastupa drutvo u odnosu sa izvrnim
direktorima na nain odreen statutom, odlukom skuptine ili jednoglasnom odlukom neizvrnih direktora.
Predsednik odbora direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Nain rada odbora direktora

lan 401
Statutom se moe urediti nain rada odbora direktora, a odbor direktora moe doneti i poslovnik o svom
radu koji mora biti u skladu sa ovim zakonom i statutom (u daljem tekstu: poslovnik o radu odbora
direktora).

Odbor direktora javnog akcionarskog drutva mora na prvoj sednici doneti poslovnik o radu odbora
direktora.

Sednice odbora direktora

lan 402
Odbor direktora javnog akcionarskog drutva odrava najmanje etiri sednice godinje.
Ako predsednik odbora direktora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev bilo kog direktora tako da ta
sednica bude odrana u roku od 30 dana od dana podnoenja tog zahteva, sednicu moe sazvati i taj
direktor uz navoenje razloga za sazivanje sednice i predlog dnevnog reda.

Sazivanje sednice odbora direktora

lan 403
Pisani poziv za sednicu odbora direktora sa navoenjem dnevnog reda i materijalima za sednicu dostavlja
se svim direktorima u roku predvienom statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora, a ako taj rok
nije odreen poziv se dostavlja najkasnije osam dana pre dana sednice, osim ako se svi direktori ne
saglase drugaije.
Odluke donete na sednici odbora direktora koja nije sazvana u skladu sa ovim zakonom, statutom ili
poslovnikom odbora direktora nisu punovane, osim ako se svi direktori ne saglase drugaije.

Kvorum za odravanje i nain odravanja sednica odbora direktora

lan 404
Kvorum za rad sednice odbora direktora jeste veina od ukupnog broja direktora, ako statutom ili
poslovnikom o radu odbora direktora nije odreen vei broj.
Sednice odbora direktora mogu se odrati i pisanim ili elektronskim putem, telefonom, telegrafom,
telefaksom ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne komunikacije, pod uslovom da se tome ne
protivi nijedan direktor u pisanoj formi, ako statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora nije drugaije
odreeno.
Odsutni direktori mogu glasati i pisanim putem, kada se za potrebe kvoruma smatra da su prisustvovali
sednici, ako statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora nije drugaije odreeno.

Prisustvo drugih lica sednicama odbora direktora

lan 405
Sednicama odbora direktora osim direktora mogu prisustvovati i lanovi komisija odbora direktora, ako su
na dnevnom redu pitanja iz nadlenosti odreene komisije.
Sednici odbora direktora na kojoj se raspravlja o finansijskim izvetajima drutva obavezno prisustvuje
revizor drutva.
Sednicama odbora direktora mogu, po pozivu predsednika odbora direktora, prisustvovati i druga struna
lica ako su potrebna za raspravljanje po pojedinim pitanjima na dnevnom redu.

Odluivanje na sednicama odbora direktora

lan 406
Odbor direktora odluke donosi veinom glasova prisutnih direktora, osim ako je statutom ili poslovnikom o
radu odreena vea veina.
Ako su glasovi direktora pri odluivanju jednako podeljeni, odluujui je glas predsednika odbora
direktora, ako statutom ili poslovnikom o radu nije drugaije odreeno.

Zapisnik sa sednice odbora direktora

lan 407
Na sednicama odbora direktora vodi se zapisnik, koji sadri naroito mesto i vreme odravanja sednice,
dnevni red, spisak prisutnih i odsutnih direktora, bitan sadraj rasprave po svakom pitanju dnevnog reda,
rezultat glasanja i donete odluke, kao i eventualna izdvojena miljenja pojedinih direktora.
Zapisnik potpisuje predsednik odbora, odnosno direktor koji je u njegovom odsustvu predsedavao
sednicom i dostavlja se svakom direktoru.
Predsednik odbora direktora duan je da zapisnik sa sednice dostavi svim direktorima u roku od osam
dana od dana odrane sednice, osim ako je statutom ili poslovnikom o radu odbora direktora odreen
drugi rok.
Nepostupanje po odredbama ovog lana o voenju, potpisivanju i dostavljanju zapisnika sa sednica
odbora direktora ne utie na punovanost donetih odluka.

Komisije odbora direktora

lan 408
Odbor direktora moe obrazovati komisije koje mu pomau u radu, a naroito radi pripremanja odluka koje
donosi, odnosno nadzora nad sprovoenjem odreenih odluka ili radi obavljanja odreenih strunih
poslova za potrebe odbora direktora.
lanovi komisija mogu biti direktori i druga fizika lica koja imaju odgovarajua znanja i radna iskustva od
znaaja za rad komisije.
Komisije ne mogu odluivati o pitanjima iz nadlenosti odbora direktora.
Komisije su dune da o svom radu redovno izvetavaju odbor direktora, u skladu sa odlukom o njihovom
obrazovanju.

Komisije odbora direktora u javnom akcionarskom drutvu

lan 409
Odbor direktora javnog akcionarskog drutva obavezno obrazuje komisiju za reviziju.
Pored komisije iz stava 1. ovog lana odbor direktora javnog akcionarskog drutva moe obrazovati i:
1) komisiju za imenovanja;
2) komisiju za naknade;
3) druge komisije u skladu sa potrebama drutva, ako je to predvieno statutom.
Ako u javnom akcionarskom drutvu nisu obrazovane komisije iz stava 2. ovog lana, odbor direktora
obavlja poslove iz nadlenosti ovih komisija.

Sastav komisija odbora direktora

lan 410
Komisije odbora direktora imaju najmanje tri lana, a u sluaju javnog akcionarskog drutva jedan od tih
lanova uvek mora biti nezavisni direktor.

U odluivanju o obrazovanju komisija iz lana 409. ovog zakona ne uestvuju izvrni direktori, koji ne
mogu ni predlagati lanove tih komisija.
Izuzetno od lana 408. stav 2. ovog zakona, u javnom akcionarskom drutvu u komisiji za reviziju, komisiji
za imenovanja i komisiji za naknade veinu lanova moraju initi neizvrni direktori.
U javnom akcionarskom drutvu predsednik komisije za reviziju mora biti nezavisni direktor.
Najmanje jedan lan komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlaeni revizor u skladu sa zakonom kojim
se ureuje raunovodstvo i revizija ili koje ima odgovarajua znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i
raunovodstva, a koje je nezavisno od drutva u smislu lana 392. ovog zakona.
Lice koje je zaposleno ili na drugi nain angaovano u pravnom licu koje vri reviziju finansijskih izvetaja
drutva ne moe biti lan komisije za reviziju.
U sluaju javnog akcionarskog drutva, ako nijedan od neizvrnih direktora drutva ne ispunjava uslove iz
stava 5. ovog lana, lana komisije za reviziju koji ispunjava uslove iz tog stava bira skuptina.

Komisija za reviziju
lan 411
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlae i proverava sprovoenje raunovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;
2) daje predlog odboru direktora za imenovanje i razreenje lica nadlenih za obavljanje funkcije
unutranjeg nadzora u drutvu;
3) vri nadzor nad radom unutranjeg nadzora u drutvu;
4) ispituje primenu raunovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izvetaja i ocenjuje sadrinu
finansijskih izvetaja;
5) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izvetaja drutva;
6) sprovodi postupak izbora revizora drutva i predlae kandidata za revizora drutva, sa miljenjem o
njegovoj strunosti i nezavisnosti u odnosu na drutvo;

7) daje miljenje o predlogu ugovora sa revizorom drutva i u sluaju potrebe daje obrazloeni predlog za
otkaz ugovora sa revizorom drutva;
8) vri nadzor nad postupkom revizije, ukljuujui i odreivanje kljunih pitanja koja treba da budu predmet
revizije i proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora;
9) obavlja i druge poslove iz domena revizije koje joj poveri odbor direktora.
Komisija za reviziju sastavlja i odboru direktora podnosi izvetaje o pitanjima iz stava 1. ovog lana
najmanje jedanput godinje, osim ako statutom ili odlukom odbora direktora nije odreeno da se svi ili
pojedini izvetaji sastavljaju i podnose u kraim vremenskim intervalima.

Komisija za imenovanja
lan 412
Komisija za imenovanja:
1) daje predlog kandidata za direktora, sa svojim miljenjem i preporukom za imenovanje;
2) predlae uslove koje treba da ispunjava kandidat za direktora i postupak imenovanja direktora;
3) najmanje jedanput godinje sastavlja izvetaj o primerenosti sastava odbora direktora i broja direktora i
daje preporuke s tim u vezi;
4) razmatra kadrovsku politiku drutva u izboru lica na rukovodea mesta u drutvu i obavlja druge
poslove u vezi sa kadrovskom politikom drutva koje joj poveri odbor direktora.
Odbor direktora je duan da u dnevni red prve naredne sednice skuptine uvrsti razmatranje predloga i
izvetaja iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana.

Komisija za naknade
lan 413
Komisija za naknade:
1) priprema nacrt odluke o politici naknada izvrnim direktorima;

2) daje predlog o iznosu i strukturi naknade za svakog pojedinog izvrnog direktora, kao i predlog
naknade revizoru drutva;
3) najmanje jednom godinje sastavlja izvetaj za skuptinu drutva o oceni iznosa i strukture naknada za
svakog direktora;
4) daje preporuke izvrnim direktorima o iznosu i strukturi naknada licima na rukovodeim mestima u
drutvu i obavlja druge poslove u vezi sa politikom naknada drutva koje joj poveri odbor direktora.
Odbor direktora je duan da u dnevni red prve naredne sednice skuptine uvrsti razmatranje predloga i
izvetaja iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana.

Nain rada komisija odbora direktora

lan 414
Komisije odbora direktora donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.
U sluaju jednake podele glasova, glas predsednika komisije je odluujui.
Samo lanovi komisije mogu prisustvovati sednicama komisije, kao i struna lica koja su jednoglasno
pozvana od strane lanova komisije da prisustvuju pojedinoj sednici ako je njihovo prisustvo potrebno za
raspravljanje pojedinih taaka dnevnog reda.

Odgovornost direktora
lan 415
Direktor odgovara drutvu za tetu koju mu prouzrokuje krenjem odredaba ovog zakona, statuta ili
odluke skuptine.
Izuzetno, direktor nee biti odgovoran za tetu ako je postupao u skladu sa odlukom skuptine.
Ako teta iz stava 1. ovog lana nastane kao posledica odluke odbora direktora, za tetu odgovaraju i svi
direktori koji su za tu odluku glasali.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, direktor koji je bio uzdran od glasanja smatra se da je glasao za tu
odluku u pogledu postojanja odgovornosti za tetu.

U sluaju iz stava 4. ovog lana, ako direktor nije bio prisutan na sednici odbora direktora na kojoj je
odluka doneta, niti je za nju glasao na drugi nain, smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu
postojanja odgovornosti za tetu ako se toj odluci nije pisanim putem usprotivio u roku od osam dana po
saznanju za njeno donoenje.
Zahtev drutva za naknadu tete u skladu sa ovim lanom zastareva u roku od tri godine raunajui od
dana nastupanja tete.
Drutvo se ne moe odrei zahteva za naknadu tete, osim u skladu sa odlukom skuptine koja se donosi
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ali se ta odluka ne moe doneti ako joj se usprotive
akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala drutva.

Izvetaji izvrnih direktora

lan 416
Ako statutom ili odlukom odbora direktora nije drugaije odreeno, izvrni direktori su duni da pisanim
putem izvetavaju odbor direktora o:
1) planiranoj poslovnoj politici i drugim naelnim pitanjima koja se odnose na postojee i budue voenje
poslova, kao i o odstupanjima od postojeih planova i projekcija uz navoenje razloga za to, najmanje
jedanput godinje, osim ako promenjene okolnosti ne nalau vanredni izvetaj;
2) rentabilnosti poslovanja drutva, za sednicu odbora direktora na kojoj se raspravlja o finansijskim
izvetajima drutva;
3) poslovanju, prihodima i finansijskom stanju drutva, na kvartalnom nivou;
4) poslovima i poslovnim dogaajima koji su u toku ili su oekivani, a koji bi mogli biti od veeg znaaja za
poslovanje i likvidnost drutva, kao i na rentabilnost njegovog poslovanja, uvek kada takve okolnosti
nastupe ili se oekuje da e nastupiti;
5) drugim pitanjima u vezi sa njihovim radom za koja je odbor direktora ili bilo koji direktor zahtevao
posebne izvetaje.
Izvetaji iz stava 1. ovog lana obuhvataju i kontrolisana drutva, ako postoje.

Predsednik odbora direktora duan je da preostale direktore obavesti o primljenim ili traenim izvetajima
izvrnih direktora odmah kada to bude praktino mogue, a najkasnije na prvoj narednoj sednici odbora
direktora.
Svaki direktor ima pravo uvida u dostavljene izvetaje iz stava 1. ovog lana, kao i pravo na primerak
izvetaja ako odbor direktora nije drugaije odluio.
Odbor direktora moe odluiti da se pojedini izvetaji dostave i komisijama odbora direktora, ako direktori
ocene da je to potrebno za njihov rad.

7.3. Dvodomno upravljanje

Organi drutva
lan 417
Drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili vie izvrnih direktora i nadzorni odbor.
Ako drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine izvrni odbor.
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora.

7.3.1. Izvrni direktori

Ko moe biti izvrni direktor

lan 418
Na izvrne direktore primenjuju se odredbe lana 382. ovog zakona o uslovima za imenovanje direktora u
drutvu.
Broj izvrnih direktora

lan 419
Broj izvrnih direktora odreuje se statutom.
Izvrni direktori ne mogu imati zamenike.
Izvrni direktori registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje izvrnih direktora

lan 420
Izvrne direktore imenuje nadzorni odbor drutva.
Predlog kandidata za izvrnog direktora daje komisija za imenovanje, ako postoji.
Ako u drutvu nije formirana komisija za imenovanje, predlog kandidata za izvrnog direktora moe dati
svaki lan nadzornog odbora.
Mandat direktora

lan 421
Na mandat izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 385. ovog zakona.
Nadlenost izvrnih direktora

lan 422
Na pitanja koja se odnose na nadlenost izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 388. ovog
zakona, ako ovim lanom nije drugaije odreeno.
Za obavljanje odnosno preduzimanje sledeih poslova potrebna je saglasnost nadzornog odbora:
1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;
2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti;
3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, uspostavljanje obezbeenja na imovini drutva,
kao i davanje jemstava i garancija za obaveze treih lica;
4) drugi poslovi za koje je ovim zakonom propisano da su u nadlenosti nadzornog odbora.
Statutom ili odlukom nadzornog odbora moe se odrediti:
1) da saglasnost nadzornog odbora nije potrebna za poslove iz stava 2. ta. 1) do 3) ovog lana ako se ti
poslovi preduzimaju u okviru redovnog poslovanja drutva; i

2) vrednost poslova iz stava 2. taka 3) ovog lana koji se mogu obavljati odnosno preduzimati i bez
saglasnosti nadzornog odbora.
Statutom ili odlukom nadzornog odbora mogu se odrediti i drugi poslovi za ije je obavljanje odnosno
preduzimanje potrebna saglasnost nadzornog odbora.
Izvrni direktori se u voenju poslova drutva moraju pridravati ogranienja za preduzimanje odreenih
poslova ili vrste poslova za koje je potrebna saglasnost nadzornog odbora ili skuptine, a koja su
odreena ovim zakonom, statutom, odlukama skuptine i odlukama nadzornog odbora.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora, ako je nadzorni odbor na to ovlaen
statutom, mogu se pojedini ili svi izvrni direktori ograniiti u zastupanju drutva i supotpisom prokuriste.
Izvrni direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna
strana, a u sluaju da drutvo nema drugog izvrnog direktora koji je ovlaen da zastupa drutvo, to
punomoje izdaje nadzorni odbor.
Generalni direktor

lan 423
Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za
generalnog direktora drutva.
Nadzorni odbor mora imenovati generalnog direktora ako u drutvu postoji izvrni odbor.
Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
U sluaju odravanja sednice izvrnog odbora, generalni direktor predsedava sednicom i predlae njen
dnevni red.
U sluaju odsutnosti generalnog direktora, svaki od izvrnih direktora moe sazvati sednicu izvrnog
odbora, a veinom glasova prisutnih izvrnih direktora bira se jedan od izvrnih direktora za
predsedavajueg na poetku sednice.
Statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora mogu se utvrditi uslovi koje izvrni direktor
mora ispunjavati da bi mogao biti imenovan za generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i
nadlenosti.

Generalni direktor registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Naknada za rad izvrnih direktora

lan 424
Na naknadu za rad izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona.
Prestanak mandata i razreenje izvrnih direktora

lan 425
Mandat izvrnog direktora prestaje istekom perioda na koji je izabran.
Ako izvrni direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da bude izvrni direktor drutva,
smatra se da mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova.
Nadzorni odbor moe razreiti izvrnog direktora i pre isteka mandata na koji je izabran, bez navoenja
razloga.
Ostavka izvrnog direktora

lan 426
Izvrni direktor moe u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim putem.
Ostavka proizvodi dejstvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.
Ako je jedini izvrni direktor drutva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne
trpe odlaganje do imenovanja novog direktora ali ne due od 30 dana od dana registracije te ostavke u
skladu sa zakonom o registraciji.
Ako se u roku od 60 dana od dana kada je drutvo ostalo bez jedinog izvrnog direktora ne izabere novi
izvrni direktor, registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti ili po zahtevu zainteresovanog lica
pokree postupak prinudne likvidacije drutva.
Nadlenost i odgovornost izvrnog odbora

lan 427
Izvrni odbor:

1) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;

2) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;
3) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;
4) priprema sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru;
5) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju
pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u
okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine;
6) izvrava odluke skuptine;
7) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukama skuptine i
odlukama nadzornog odbora.
Pitanja iz nadlenosti izvrnog odbora ne mogu se preneti na nadzorni odbor drutva.
Drutvo sa jednim ili dva direktora

lan 428
Na drutvo koje ima jednog ili dva izvrna direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
izvrnom odboru, osim odredaba o sednicama izvrnog odbora.
Nain rada izvrnog odbora

lan 429
Izvrni odbor u voenju poslova drutva postupa samostalno.
Izvrni odbor odluuje i postupa van sednica.
Ako ne postoji saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, generalni direktor moe sazvati
sednicu izvrnog odbora.
Na sednici iz stava 3. ovog lana odluka se donosi veinom glasova izvrnih direktora, a u sluaju jednake
podele glasova glas generalnog direktora je odluujui.

Na kvorum za odravanje i nain odravanja sednica iz stava 3. ovog lana shodno se primenjuju odredbe
lana 404. ovog zakona.
Statutom i odlukom nadzornog odbora moe se urediti nain rada izvrnog odbora, a izvrni odbor moe
doneti i poslovnik o svom radu koji mora biti u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama nadzornog
odbora (poslovnik o radu izvrnog odbora).
Odgovornost izvrnih direktora

lan 430
Na odgovornost izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 415. ovog zakona.
Izvetaji izvrnih direktora

lan 431
Na obavezu izvetavanja izvrnih direktora shodno se primenjuju odredbe lana 416. ovog zakona.

7.3.2. Nadzorni odbor

Uslovi i ogranienja za lanstvo u nadzornom odboru

lan 432
Na uslove i ogranienja za lanstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe l. 382. i 391.
ovog zakona.
Sastav nadzornog odbora

lan 433
Nadzorni odbor ima najmanje tri lana.
Broj lanova nadzornog odbora odreuje se statutom i mora biti neparan.
lanovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike.
lanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvrni direktori drutva niti prokuristi drutva.
lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Imenovanje lanova nadzornog odbora

lan 434
lanove nadzornog odbora imenuje skuptina.
Predlog kandidata za lana nadzornog odbora daju:
1) nadzorni odbor;
2) komisija za imenovanje, ako postoji;
3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda skuptine.
Mandat lanova nadzornog odbora

lan 435
Na mandat lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 385. ovog zakona.
Kooptacija lanova nadzornog odbora

lan 436
Na kooptaciju lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 386. ovog zakona.
Nezavisni lan nadzornog odbora

lan 437
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je nezavisan od drutva
(nezavisni lan nadzornog odbora).
Na nezavisnog lana nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 392. ovog zakona o
nezavisnom direktoru.
Naknada za rad lanova nadzornog odbora

lan 438

Na naknadu za rad lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 393. ovog zakona o
naknadi za rad direktora.
Prestanak mandata i razreenje lanova nadzornog odbora

lan 439
Na prestanak mandata i razreenje lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 394. i
395. ovog zakona.
Ostavka lana nadzornog odbora

lan 440
lan nadzornog odbora moe u svako doba preostalim lanovima nadzornog odbora dati ostavku pisanim
putem.
Ostavka proizvodi dejstvo danom podnoenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.
Nadlenost nadzornog odbora

lan 441
Nadzorni odbor:
1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje;
2) nadzire rad izvrnih direktora;
3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
5) utvruje finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje;
6) daje i opoziva prokuru;
7) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda;
8) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;

9) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i lanom
262. stav 3. ovog zakona;
10) utvruje trinu vrednost akcija, u skladu sa lanom 259. ovog zakona;
11) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija, u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog zakona;
12) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog zakona;
13) predlae skuptini politiku naknada izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o
radu, odnosno angaovanju izvrnih direktora;
14) daje saglasnost izvrnim direktorima za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa ovim zakonom,
statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora;
15) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom nadzornog odbora, ako statutom nije drugaije
odreeno.
Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora
drutva u skladu sa lanom 66. ovog zakona.
Obaveza izvetavanja skuptine

lan 442
Na obaveze izvetavanja nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 399. ovog zakona.
Predsednik nadzornog odbora

lan 443
Na predsednika nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 400. ovog zakona.
Nain rada nadzornog odbora

lan 444
Na nain rada nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 401. ovog zakona.
Sednice nadzornog odbora

lan 445
Na sednice nadzornog odbora, njihovo sazivanje, kvorum za odravanje i nain odravanja, prisustvo
drugih lica, odluivanje i zapisnik sa sednice shodno se primenjuju odredbe l. 402. do 407. ovog zakona.
Komisije nadzornog odbora

lan 446
Na komisije nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe l. 408. do 414. ovog zakona.
Odgovornost lanova nadzornog odbora

lan 447
Na odgovornost lanova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe lana 415. ovog zakona.

7.4. Sekretar drutva

Imenovanje i status
lan 448
Akcionarsko drutvo moe imati sekretara drutva, ako je to odreeno statutom.
Sekretar drutva moe biti zaposlen u drutvu.
Sekretara drutva imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno i utvruje mu visinu zarade, odnosno naknade za rad i druga prava.

Mandat sekretara drutva

lan 449

Mandat sekretara drutva traje etiri godine, osim ako je statutom ili odlukom o imenovanju drugaije
odreeno.
Na posledice prestanka mandata sekretaru drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
prestanku mandata direktoru drutva.

Nadlenost sekretara drutva

lan 450
Ako statutom ili odlukom o imenovanju sekretara drutva nije drugaije odreeno, sekretar drutva
odgovoran je za:
1) pripremu sednica skuptine i voenje zapisnika;
2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, i voenje zapisnika;
3) uvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica iz ta. 1) i 2) ovog stava;
4) komunikaciju drutva sa akcionarima i omoguavanje pristupa aktima i dokumentima iz take 3) ovog
stava u skladu sa odredbama lana 465. ovog zakona.
Sekretar drutva moe imati i druge dunosti i odgovornosti u skladu sa statutom i odlukom o njegovom
imenovanju.

7.5. Unutranji nadzor

Organizovanje unutranjeg nadzora
lan 451
Drutvo svojim aktima ureuje nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja.
U javnim akcionarskim drutvima najmanje jedno lice nadleno za unutranji nadzor poslovanja mora
ispunjavati uslove propisane za internog revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i
revizija.

Javno akcionarsko drutvo statutom ili drugim aktom propisuje uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi
poslovima unutranjeg nadzora u pogledu profesionalnog i strunog znanja i iskustva koji ga ine
podobnim za obavljanje ove funkcije u drutvu.
Lice iz stava 2. ovog lana mora biti zaposleno u drutvu i obavljati samo poslove unutranjeg nadzora i
ne moe biti direktor niti lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a imenuje ga
odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, na predlog komisije za
reviziju.

Poslovi unutranjeg nadzora

lan 452
Poslovi unutranjeg nadzora naroito obuhvataju:
1) kontrolu usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i aktima drutva;
2) nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim izvetavanjem;
3) proveru sprovoenja politika upravljanja rizicima;
4) praenje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja;
5) vrednovanje politika i procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom nadzoru poslovanja
redovno izvetava komisiju za reviziju, a u drutvima koja nemaju komisiju za reviziju odbor direktora,
odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.

7.6. Spoljni nadzor

Revizija finansijskih izvetaja
lan 453
Godinji finansijski izvetaji javnih akcionarskih drutva obavezno su predmet revizije.
Revizor drutva duan je da pre zakljuenja ugovora o vrenju revizije, a nakon toga najmanje jednom
godinje za vreme trajanja tog ugovora, komisiji za reviziju javnog akcionarskog drutva dostavi:
1) pisanu izjavu kojom potvruje svoju nezavisnost od drutva;

2) obavetenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, pored revizije finansijskih izvetaja, pruio
tom drutvu.
Revizor javnog akcionarskog drutva duan je da komisiju za reviziju tog drutva izvesti o svim
okolnostima koje bi mogle uticati na njegovu nezavisnost u odnosu na drutvo i merama koje su
preduzete za otklanjanje tih okolnosti.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na sva akcionarska drutva koja su obavezna da vre reviziju
finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.

Ogranienje za otkaz ugovora sa revizorom u toku revizije

lan 454
Javno akcionarsko drutvo ne moe revizoru otkazati ugovor o vrenju revizije tokom vrenja revizije
finansijskih izvetaja zbog neslaganja sa miljenjem revizora o finansijskim izvetajima.

Posebna i vanredna revizija

lan 455
Posebna revizija u smislu ovog zakona je revizija kojom se moe proveravati:
1) procena vrednosti nenovanog uloga ili
2) vrednost i uslovi pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti iz lana 470.
ovog zakona.
Vanredna revizija u smislu ovog zakona je revizija finansijskih izvetaja koji su ve bili predmet revizije, a
koja se moe preduzeti ako:
1) postoji sumnja da revizija finansijskih izvetaja nije sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim
raunovodstvenim standardima i postupcima ili
2) finansijski izvetaji ne sadre napomene propisane raunovodstvenim standardima ili su ove napomene
nepotpune.
Posebna revizija moe se sprovesti u roku od tri godine od dana unosa nenovanog uloga, odnosno
sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, a vanredna revizija u roku od tri godine od dana
usvajanja finansijskih izvetaja koji su bili predmet revizije.

Predlog za sprovoenje posebne ili vanredne revizije

lan 456
Predlog za sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akcionari koji poseduju ili predstavljaju
najmanje 10% akcija sa pravom glasa.
Predlog iz stava 1. ovog lana sa obrazloenjem razloga iz kojih se predlae posebna ili vanredna revizija
daje se pisanim putem odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom
dvodomno, koji je duan da:
1) ovaj predlog uvrsti u dnevni red prve naredne redovne sednice skuptine akcionara ako je period do
njenog odravanja krai od est meseci i ako nije istekao rok za dopunu dnevnog reda iz lana 337. stav
2. ovog zakona ili
2) da sazove vanrednu sednicu skuptine akcionara u skladu sa lanom 371. ovog zakona ako je period
do odravanja prve naredne redovne sednice skuptine akcionara dui od est meseci ili je istekao rok za
dopunu dnevnog reda iz lana 337. stav 2. ovog zakona.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne postupi u skladu
sa stavom 2. ovog lana, akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu u
skladu sa lanom 339. ovog zakona podneti zahtev nadlenom sudu da naloi odravanje vanredne
sednice skuptine na kojoj e se odluivati o predlogu iz stava 1. ovog lana.
Ako predlog iz stava 1. ovog lana nije stavljen na dnevni red redovne sednice skuptine u skladu sa
stavom 2. taka 1) ovog lana, zahtev iz stava 3. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana
odravanja te sednice.

Donoenje odluke o sprovoenju posebne ili vanredne revizije

lan 457
Odluku o sprovoenju posebne ili vanredne revizije donosi skuptina akcionara obinom veinom glasova
prisutnih akcionara.
Odlukom iz stava 1. ovog lana mora se odrediti revizor koji e izvriti posebnu ili vanrednu reviziju.
Za revizora iz stava 2. ovog lana ne moe biti izabran revizor koji je sproveo:

1) procenu nenovanog uloga koja je predmet posebne revizije;

2) reviziju finansijskih izvetaja za period u kojem je izvreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike
vrednosti koje je predmet posebne revizije;
3) reviziju finansijskih izvetaja koji su predmet vanredne revizije.
Ako skuptina odbije predlog za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije, akcionari koji su ovaj
predlog podneli mogu u roku od 30 dana od dana odravanja sednice skuptine zahtevati da nadleni sud
u vanparninom postupku odlui o predlogu za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije.
Odlukom kojom usvaja predlog za sprovoenje posebne, odnosno vanredne revizije sud imenuje i
revizora, koji mora ispunjavati uslove iz stava 3. ovog lana.
Drutvo mora uiniti dostupnom svu potrebnu dokumentaciju i obavetenja koje zatrai revizor koji
sprovodi posebnu, odnosno vanrednu reviziju.

Zabrana prenosa akcija tokom sprovoenja posebne ili vanredne revizije

lan 458
U sluaju iz lana 457. stav 4. ovog zakona na zahtev drutva sud u vanparninom postupku moe doneti
reenje kojim nalae Centralnom registru da izvri upis privremene zabrane prenosa akcija akcionara po
ijem predlogu je doneta odluka o sprovoenju posebne, odnosno vanredne revizije.

Trokovi sprovoenja posebne ili vanredne revizije

lan 459
Trokove sprovoenja posebne ili vanredne revizije snosi drutvo.
Ako se posebna ili vanredna revizija sprovodi po odluci suda, sud tom odlukom utvruje i iznos
procenjenih trokova iz stava 1. ovog lana i nalae drutvu njegovu uplatu na odgovarajui depozitni
raun suda.
Ako drutvo ne izvri uplatu iznosa procenjenih trokova za sprovoenje posebne ili vanredne revizije u
roku odreenom odlukom iz stava 2. ovog lana, sud e prinudno izvriti naplatu ovog iznosa.

Sadraj izvetaja o posebnoj reviziji

lan 460
Izvetaj o posebnoj reviziji mora se sainiti u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloene nalaze
revizora.
U izvetaju iz stava 1. ovog lana revizor se mora izjasniti da li nalazi posebne revizije odstupaju od:
1) procenjene vrednosti nenovanog uloga ako je ona bila predmet posebne revizije ili
2) vrednosti i uslova pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti ako su oni bili
predmet posebne revizije.
Ako se revizor izjasni da su odstupanja iz stava 2. ovog lana znaajna, on to mora jasno naznaiti i
predloiti mere za otklanjanje njihovih posledica.
Ako se revizor izjasni da odstupanja iz stava 2. ovog lana nisu znaajna, predlog za sprovoenje
posebne revizije smatra se neosnovanim.

Sadraj izvetaja o vanrednoj reviziji

lan 461
Izvetaj o vanrednoj reviziji mora se sainiti u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloene nalaze
revizora.
U izvetaju iz stava 1. ovog lana revizor se mora izjasniti da li se njegovo miljenje o finansijskim
izvetajima koji su bili predmet vanredne revizije razlikuje od miljenja koje je na te finansijske izvetaje
dao revizor koji je prethodno vrio reviziju i da navede razloge zbog kojih se miljenja razlikuju.
Ako se revizor izjasni da su razlike iz stava 2. ovog lana znaajne, on mora predloiti mere za otklanjanje
njihovih posledica.
Ako se revizor izjasni da razlike iz stava 2. ovog lana nisu znaajne, predlog za sprovoenje vanredne
revizije smatra se neosnovanim.

Postupanje sa izvetajem o posebnoj ili vanrednoj reviziji

lan 462

Izvetaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji dostavlja se odboru direktora, odnosno izvrnom odboru i
nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno, akcionarima koji su predloili njeno
sprovoenje i sudu ako je posebna ili vanredna revizija sprovedena po odluci suda.
Ako se revizor u izvetaju iz stava 1. ovog lana izjasnio da postoje znaajna odstupanja u smislu lana
460. stav 2. i 461. stav 2. ovog zakona odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno duan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja izvetaja sazove vanrednu
sednicu skuptine akcionara radi razmatranja tog izvetaja, tako da se ta sednica odri u roku od 30 dana
od dana dostavljanja tog izvetaja.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da uz izvetaj
iz stava 1. ovog lana za sednicu skuptine pripremi i svoje pisano izjanjenje o nalazima iz tog izvetaja,
sa predlogom odluka skuptine.
Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne postupi u skladu
sa stavom 2. ovog lana akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu u roku
od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja podneti zahtev sudu da u vanparninom postupku naloi
odravanje vanredne sednice skuptine akcionara iz stava 2. ovog lana.
Ako u sluaju iz stava 2. ovog lana skuptina akcionara ne usvoji izvetaj revizora koji je vrio posebnu,
odnosno vanrednu reviziju, ili mere koje je on predloio, akcionari koji su glasali za usvajanje izvetaja i
mera koje je predloio revizor imaju pravo pravo da budu nesaglasni u smislu lana 474. ovog zakona,
kao i pravo na naknadu tete od drutva.
Ako se revizor u izvetaju iz stava 1. ovog lana izjasnio da ne postoje znaajna odstupanja u smislu
lana 460. stav 2. i 461. stav 2. ovog zakona odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno duan je da ovaj izvetaj stavi na dnevni red prve naredne sednice skuptine
akcionara.

Pravo drutva na naknadu tete

lan 463
Ako izvetaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji pokae da je predlog za njeno sprovoenje bio neosnovan,
drutvo ima pravo na naknadu trokova sprovoenja posebne, odnosno vanredne revizije od akcionara
koji su predloili njeno sprovoenje.

Akcionari koji su predloili sprovoenje posebne ili vanredne revizije neogranieno solidarno su odgovorni
za naknadu trokova iz stava 1. ovog lana.

8. Akti i dokumenti drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata drutva
lan 464
Drutvo uva:
1) osnivaki akt;
2) reenje o registraciji osnivanja drutva;
3) statut i sve njegove izmene i dopune;
4) opte akte drutva;
5) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine;
6) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela drutva;
7) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva;
8) zapisnike sa sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno;
9) godinje izvetaje o poslovanju drutva i konsolidovane godinje izvetaje;
10) izvetaje odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno;
11) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
12) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili sa
njima povezana lica u smislu ovog zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana uva u svom seditu ili na drugom mestu
koje je poznato i dostupno svim direktorima i lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno.

Dokumente i akte iz stava 1. ta. 1) do 5), 8), 9) i 12) ovog lana drutvo uva trajno, a ostala dokumenta i
akte iz stava 1. ovog lana najmanje pet godina, nakon ega se uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj
grai.

Pristup aktima i dokumentima drutva

lan 465
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da akte i
dokumenta iz lana 464. stav 1 ta. 1) do 5) i taka 9) ovog zakona, kao i finansijske izvetaje drutva,
stavi na raspolaganje svakom akcionaru, kao i ranijem akcionaru za period u kojem je bio akcionar, na
njegov pisani zahtev podnet u skladu sa lanom 81. ovog zakona, radi vrenja uvida i kopiranja o svom
troku, tokom radnog vremena.
Smatrae se da je obaveza iz stava 1. ovog lana izvrena u pogledu dokumenata iz stava 1. ovog lana
za koje je drutvo omoguilo slobodan pristup i preuzimanje sa internet stranice drutva, bez naknade.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je imenovan sekretar drutva on je odgovoran za izvravanje
obaveze iz stava 1. ovog lana.
Pravo akcionara iz stava 1. ovog lana moe biti ogranieno samo u meri u kojoj je to potrebno radi
uobiajene identifikacije akcionara.

Pristup aktima i dokumentima po odluci suda

lan 466
Ako odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili sekretar drutva,
ako postoji, propusti da postupi po zahtevu iz lana 465. ovog zakona u roku od pet dana od dana prijema
zahteva, podnosilac zahteva ima pravo da trai da sud u vanparninom postupku naloi drutvu da
postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 1. ovog lana je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana
od dana prijema zahteva.

Ogranienje u pogledu objavljivanja akata i dokumenata drutva

lan 467

Lice koje ostvari pristup aktima i dokumentima drutva u skladu sa l. 465. i 466. ovog zakona ne moe da
ih objavi na nain kojim bi nanelo tetu drutvu ili njegovom ugledu.

9. Prestanak drutva
Nain prestanka
lan 468
Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

Prestanak drutva po odluci suda

lan 469
Po tubi akcionara koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje 20% osnovnog kapitala drutva protiv
drutva nadleni sud moe odrediti prestanak drutva ili druge mere ako:
1) odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne mogu da
vode poslove drutva, bilo zbog meusobnog neslaganja ili iz drugih razloga, a skuptina ne moe da
prekine blokadu, to za posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu akcionara;
2) su akcionari blokirani u odluivanju na skuptini na najmanje dve uzastopne sednice skuptine, to za
posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu drutva;
3) direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, deluju
protivzakonito, nepoteno ili prevarno, a protivno interesima akcionara koji podnose tubu;
4) se imovina drutva rasipa i umanjuje.
U postupku po tubi iz stava 1. ovog lana sud moe, ako su razlozi za podnoenje tube otklonjivi,
ostaviti drutvu rok od najvie est meseci za otklanjanje nepravilnosti.
Ako drutvo u roku iz stava 2. ovog lana ne otkloni nepravilnosti, sud e presudom odrediti prestanak
drutva ili jednu ili vie od sledeih mera:

1) razreenje direktora ili lana nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
2) uvoenje prinudne uprave u drutvo do imenovanja novih direktora, odnosno lanova nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;
3) sprovoenje vanredne revizije finansijskih izvetaja drutva;
4) donoenje odluke o raspodeli dobiti ili o isplati uea u dobiti, odnosno dividende;
5) otkup akcija koje poseduju akcionari koji su podneli tubu od strane drutva po trinoj vrednosti u
smislu ovog zakona.
Presudom iz stava 3. ovog lana sud moe odrediti i naknadu tete od strane drutva akcionarima koji su
podneli tubu.

Deo etvrti
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI
Pojam i osnovne odredbe
lan 470
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom ija nabavna i/ili prodajna i/ili trina vrednost u momentu
donoenja odluke o tome predstavlja 30% ili vie od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine drutva
iskazane u poslednjem godinjem bilansu stanja, smatra se da drutvo stie, odnosno raspolae
imovinom velike vrednosti.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno
raspolaganje imovinom na bilo koji nain, ukljuujui naroito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu,
uspostavljanje zalonog prava i hipoteke, zakljuenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i
garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za drutvo.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, nee se smatrati sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike
vrednosti kupovina ili prodaja imovine koja je izvrena u okviru redovnog poslovanja drutva.
Pod imovinom u smislu st. 1. i 2. ovog lana smatraju se stvari i prava, ukljuujui i nepokretnosti,
pokretne stvari, novac, udele u drutvima, hartije od vrednosti, potraivanja, industrijsku svojinu i druga
prava.

Jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatrae se i vie povezanih
sticanja, odnosno raspolaganja izvrenih u periodu od godinu dana, pri emu se kao vreme nastanka
uzima dan izvrenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja.
Sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti moe se sprovesti ako to sticanje, odnosno
raspolaganje prethodno ili naknadno odobri skuptina.
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti shodno se primenjuju pravila ovog
zakona o pravima nesaglasnih lanova.

Postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti

lan 471
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, priprema predlog odluke
kojom skuptina odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, sa:
1) obrazloenjem koje sadri razloge iz kojih se preporuuje usvajanje te odluke;
2) izvetajem o uslovima pod kojim se stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti.
Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog lana donosi je nacrt
ugovora o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako se odlukom odobrava ve zakljuen ugovor o sticanju, odnosno
raspolaganju imovinom velike vrednosti, taj ugovor se dostavlja uz materijal za sednicu skuptine na kojoj
se odluka iz stava 1. ovog lana donosi.
Odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti skuptina donosi
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa.

Posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti

lan 472
Ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa l. 470. i 471. ovog zakona, drutvo i akcionar koji poseduje ili
predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala drutva moe podneti tubu za ponitaj pravnog posla,
odnosno radnje sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, pravni posao, odnosno radnja nee biti ponitena ako lice koje je druga
strana u pravnom poslu, odnosno prema kome je radnja izvrena nije znalo niti je moralo znati za povredu
odredaba lana 471. ovog zakona u vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne
radnje.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, solidarno su odgovorni
drutvu za tetu koju to drutvo pretrpi usled sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti
ako je to sticanje, odnosno raspolaganje sprovedeno bez odluke kojom ga skuptina odobrava.
Tube iz st. 1. i 3. ovog lana mogu biti podnete u roku od tri godine od dana sticanja, odnosno
raspolaganja imovinom velike vrednosti.

Shodna primena na drutvo s ogranienom odgovornou

lan 473
Odredbe o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti shodno se primenjuju i na drutvo s
ogranienom odgovornou, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.

Deo peti
POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA
Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija
lan 474
Akcionar moe da trai od drutva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdri od glasanja za
odluku:
1) o promeni statuta drutva kojom se umanjuju njegova prava predviena statutom ili zakonom;
2) o statusnoj promeni;
3) o promeni pravne forme;
4) o promeni vremena trajanja drutva;
5) kojom se odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti;

6) kojom se menjaju njegova druga prava, ako je statutom odreeno da akcionar iz tog razloga ima pravo
na nesaglasnost i na naknadu trine vrednosti akcija u skladu sa ovim zakonom;
7) o povlaenju jedne ili vie klasa akcija sa regulisanog trita, odnosno multilateralne trgovake
platforme u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Pravo na otkup akcija i isplatu iz stava 1. ovog lana ima i akcionar koji nije prisustvovao sednici skuptine
na kojoj se odluuje o pitanjima iz stava 1. ovog lana.
Akcionar koji zatrai od drutva da od njega otkupi akcije u skladu sa lanom 475. ovog zakona ne moe
osporavati odluku drutva na kojoj zasniva to svoje pravo.
Odluka iz stava 1. ovog lana mora sadrati odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave
od strane predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog odbora drutva ako je upravljanje
drutvom dvodomno, da su svi nesaglasni akcionari u celosti isplaeni za vrednost svojih akcija u skladu
sa l. 475. i 476. ovog zakona.
Na povlaenje akcija iz stava 1. taka 7) ovog lana primenjuju se odgovarajue odredbe zakona kojim se
ureuje trite kapitala.

Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija

lan 475
Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se donosi odluka iz lana 474. stav 1. ovog zakona
je:
1) obavetenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija i formular zahteva za
ostvarivanje tog prava, koji sadri polja u koja se unosi ime, odnosno poslovno ime akcionara i njegovo
prebivalite, odnosno sedite, kao i broj i klasa akcija iji otkup zahteva;
2) podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija, podatak o trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa
lanom 259. stav 1. ovog zakona i podatak o procenjenoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa lanom
51. ovog zakona, pri emu se te vrednosti utvruju na dan donoenja odluke o sazivanju sednice
skuptine.
Ako eli da ostvari pravo na otkup njegovih akcija, nesaglasni akcionar zahtev iz stava 1. ovog lana
moe dostaviti drutvu:

1) na sednici skuptine na kojoj se donosi odluka iz lana 474. stav 1. ovog zakona i to predsedniku
skuptine, odnosno licu koga predsedavajui skuptine ovlasti ili
2) u roku od 15 dana od dana zakljuenja te sednice skuptine.
Drutvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 2. taka 2) ovog lana
nesaglasnom akcionaru isplati vrednost akcija koje su predmet zahteva iz stava 1. ovog lana, koja je
jednaka najvioj od vrednosti iz stava 1. taka 2) ovog lana.
Isplata iz stava 3. ovog lana izvrie se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.

Sudska zatita prava nesaglasnog akcionara

lan 476
Nesaglasni akcionar moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti isplatu:
1) razlike do pune vrednosti njegovih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. stav 3. ovog zakona, ako
smatra da mu je drutvo na ime otkupne cene za njegove akcije isplatilo iznos nii od te vrednosti usled
toga to je bilo koja od vrednosti iz lana 475. stav 1. taka 2) ovog zakona pogreno utvrena ili ako je
drutvo izvrilo samo deliminu isplatu;
2) pune vrednosti njegovih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. stav 3. ovog zakona, ako mu drutvo
nije izvrilo nikakvu isplatu po tom osnovu, a podneo je zahtev u skladu sa lanom 475. stav 2. ovog
zakona.
Tuba iz stava 1. ovog lana se podnosi najkasnije u roku od 30 dana od dana izvrene isplate u skladu
sa lanom 475. stav 4. ovog lana, odnosno isteka roka za tu isplatu ako isplata nije izvrena.
Ako je podneto vie od jedne tube iz stava 1. ovog lana, postupci se spajaju.
Ako sud pravnosnanom presudom donetom u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana obavee drutvo
da nesaglasnom akcionaru isplati razliku do pune vrednosti akcija, odnosno punu vrednost akcija, drutvo
je u obavezi da svim drugim nesaglasnim akcionarima iste klase akcija prizna i isplati istu vrednost akcije,
nezavisno od injenice da li su ti akcionari podneli tubu iz stava 1. ovog lana.
Ako drutvo ne postupi u skladu sa stavom 5. ovog lana u roku za izvrenje presude iz stava 4. ovog
lana, svaki nesaglasni akcionar moe tubom nadlenom sudu traiti isplatu razlike do pune vrednosti
akcija, odnosno vrednost akcija koja je utvrena tom presudom.

Shodna primena na drutvo s ogranienom odgovornou

lan 477
Odredbe o pravima nesaglasnih akcionara shodno se primenjuju i na lanove drutva s ogranienom
odgovornou, osim ako je osnivakim aktom tog drutva drugaije odreeno.

Deo esti
PROMENA PRAVNE FORME
Pojam promene pravne forme
lan 478
Promenom pravne forme drutvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u skladu sa ovim
zakonom.
Promena pravne forme drutva ne utie na pravni subjektivitet tog drutva.
Na promenu pravne forme drutva primenjuju se shodno odredbe ovog zakona o osnivanju date forme
drutva, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Ako javno akcionarsko drutvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove za prestanak svojstva
javnog drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Drutvo ne moe da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u steaju, osim kao meru reorganizacije u
skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.

Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme

lan 479
Radi sprovoenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i dostavlja skuptini radi
usvajanja sledee akte i dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme drutva;
2) predlog izmene osnivakog akta radi usklaivanja sa odredbama ovog zakona koje se odnose na datu
pravnu formu drutva;

3) predlog statuta drutva, ako drutvo menja pravnu formu u akcionarsko drutvo;
4) predlog odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva u skladu sa odredbama ovog zakona koje
reguliu datu pravnu formu drutva;
5) izvetaj o potrebi sprovoenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadri:
(1) objanjenje pravnih posledica promene pravne forme;
(2) razloge i analizu oekivanih efekata promene pravne forme;
(3) obrazloenje srazmere konverzije akcija u udele, odnosno udela u akcije, odnosno
konverzije udela jedne pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti
od konkretne promene pravne forme;
6) detaljno obavetenje o pravu lana drutva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni pravne forme u
smislu lana 481. ovog zakona.
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, akta i dokumente iz stava 1. ovog lana priprema izvrni odbor, a
nadzorni odbor ih utvruje i dostavlja skuptini radi usvajanja.

Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva

lan 480
Na obavetavanje lanova drutva i poverilaca o sprovoenju postupka promene pravne forme, na
pozivanje na sednicu na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme i na postupak donoenja te
odluke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene, ako ovim
zakonom nije drugaije odreeno.

Odluka o promeni pravne forme drutva

lan 481
Odluka o promeni pravne forme drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i adresu sedita drutva koje sprovodi postupak promene pravne forme;
2) oznaenje nove pravne forme drutva;

3) podatke o nainu i uslovima konverzije udela u drutvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije udela
jedne pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene
pravne forme.
U akcionarskom drutvu odluka o promeni pravne forme donosi se troetvrtinskom veinom glasova
prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Istovremeno sa odlukom iz stava 1. ovog lana lanovi drutva, odnosno skuptina usvaja:
1) izmene osnivakog akta;
2) statut, u sluaju promene pravne forme u akcionarsko drutvo;
3) odluku ili odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva.

Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice registracije

lan 482
Registracija promene pravne forme drutva vri se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako drutvo
menja pravnu formu u akcionarsko drutvo prethodno vri registraciju akcija u Centralnom registru u
skladu sa ovim zakonom.
Ako drutvo menja pravnu formu i postaje javno akcionarsko drutvo ili prestaje da to bude, primenjuju se
i odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala koje se odnose na sticanje, odnosno prestanak svojstva
javnog drutva.
Pravne posledice promene pravne forme drutva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa
zakonom o registraciji.
Promenom pravne forme drutva nastupaju sledee pravne posledice:
1) udeli lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jedne pravne forme drutva se
pretvaraju u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme;
2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnim
pravima, osim akcija, obezbeuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne forme, osim
ako je odlukom o izdavanju tih hartija od vrednosti drugaije odreeno ili ako je drugaije ugovoreno sa
njihovim imaocima;

3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne forme postali lanovi drutva koji su ogranieno
odgovorni ostaju solidarno odgovorni sa drutvom za obaveze drutva nastale do registracije promene
pravne forme u skladu sa zakonom o registraciji.

Deo sedmi
STATUSNE PROMENE
1. Pojam i vrste statusnih promena
Pojam statusne promene
lan 483
Statusnom promenom se drutvo (u daljem tekstu: drutvo prenosilac) reorganizuje tako to na drugo
drutvo (u daljem tekstu: drutvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu
stiu udele, odnosno akcije.
Svi lanovi drutva prenosioca stiu udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu srazmerno svojim udelima,
odnosno akcijama u drutvu prenosiocu, osim ako se svaki lan drutva prenosioca saglasi da se
statusnom promenom izvri zamena udela odnosno akcija u drugaijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo
na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u drutvu sticaocu u skladu sa lanom 508. ovog
zakona.
lanu drutva prenosioca se po osnovu statusne promene moe izvriti i novano plaanje, ali ukupan
iznos tih plaanja svim lanovima drutva prenosioca ne moe prei 10% ukupne nominalne vrednosti
udela, odnosno akcija koje stiu lanovi drutva prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost
10% ukupne raunovodstvene vrednosti tih akcija.
Ako se statusnom promenom osniva novo drutvo, na osnivanje tog drutva primenjuju se odredbe ovog
zakona koje se odnose na osnivanje drutva u odgovarajuoj pravnoj formi, osim ako je drugaije
propisano odredbama ovog zakona koje reguliu statusne promene.
Ako se statusnom promenom javno akcionarsko drutvo pripaja drutvu koje nije javno akcionarsko
drutvo ili se sa njim spaja u novo drutvo koje nije javno akcionarsko drutvo, to drutvo mora da ispuni
uslove za prestanak svojstva javnog drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Statusne promene se ne mogu vriti suprotno odredbama zakona kojim se ureuje zatita konkurencije.

Uesnici u statusnoj promeni

lan 484
U statusnoj promeni mogu uestvovati jedno ili vie drutava iste ili razliite pravne forme.
U statusnoj promeni ne moe uestvovati drutvo koje je u likvidaciji ili u steaju, osim ako se statusna
promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.

Vrste statusnih promena

lan 485
Statusne promene su:
1) pripajanje;
2) spajanje;
3) podela;
4) izdvajanje.

Pripajanje
lan 486
Jedno ili vie drutava moe se pripojiti drugom drutvu prenoenjem na to drutvo celokupne imovine i
obaveza, ime drutvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije.

Spajanje
lan 487
Dva ili vie drutava mogu se spojiti osnivanjem novog drutva i prenoenjem na to drutvo celokupne
imovine i obaveza, ime drutva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovoenja postupka likvidacije.

Podela
lan 488
Drutvo se moe podeliti tako to e istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:
1) dva ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje) ili

2) dva ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovita
podela).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovoenja
postupka likvidacije.

Izdvajanje
lan 489
Drutvo se moe podeliti tako to e preneti deo svoje imovine i obaveza na:
1) jedno ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje) ili
2) jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovito
izdvajanje).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.

2. Redovni postupak sprovoenja statusne promene

2.1. Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom
Priprema akata i dokumenata u vezi sa statusnom promenom
lan 490
Radi sprovoenja statusne promene odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, priprema sledee akte i dokumente:
1) nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele ako samo jedno drutvo uestvuje u
statusnoj promeni, kao i sve dokumente iz lana 491. stav 3. ovog zakona;
2) finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, sa stanjem na dan koji prethodi danu donoenja odluke
skuptine o statusnoj promeni najvie est meseci;
3) izvetaj revizora o izvrenoj reviziji statusne promene;

4) izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, o statusnoj
promeni;
5) predlog odluke skuptine o statusnoj promeni.
Drutvo moe kao finansijske izvetaje iz stava 1. taka 2) ovog lana koristiti:
1) poslednje godinje finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, ako od zavretka poslovne godine do
dana donoenja odluke skuptine o statusnoj promeni nije prolo vie od est meseci ili
2) polugodinje finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, ako je od zavretka poslovne godine do dana
donoenja odluke skuptine o statusnoj promeni prolo vie od est meseci.
Finansijski izvetaji iz stava 1. taka 2) ovog lana mogu da se zasnivaju na poslednjim godinjim
finansijskim izvetajima, ako su ti izvetaji bili predmet revizije, tako to e na osnovu knjigovodstvene
dokumentacije uzeti u obzir promene nastale od dana na koji su poslednji godinji finansijski izvetaji bili
izraeni ukljuujui i znaajnije promene vrednosti sredstava, bez sprovoenja posebnog popisa zaliha i
osnovnih sredstava.
Izuzetno, finansijski izvetaji iz stava 1. taka 2) ovog lana nisu potrebni ako su se svi lanovi drutva
koje uestvuje u statusnoj promeni saglasili da se ti izvetaji ne pripremaju.
U drutvu koje nije javno akcionarsko drutvo, izvetaj revizora iz stava 1. taka 3) ovog lana nije
potreban ako se svi lanovi svakog drutva koje uestvuje u statusnoj promeni saglase da se taj izvetaj
ne sainjava.
Izvetaj iz stava 1. taka 4) ovog lana za drutvo koje uestvuje u statusnoj promeni nije potreban ako se
svi lanovi tog drutva saglase da se taj izvetaj ne sainjava.
Ako drutvo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji, odbor direktora, odnosno nadzorni
odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno priprema predlog odluke skuptine o izmeni osnivakog
akta, odnosno statuta u sluaju akcionarskog drutva.
Ako statusnom promenom nastaje novo drutvo, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno, priprema predlog osnivakog akta tog drutva, a ako je to drutvo
akcionarsko drutvo i predlog statuta tog drutva.

Ugovor o statusnoj promeni

lan 491
Ugovor o statusnoj promeni zakljuuje se ako u statusnoj promeni uestvuju dva ili vie drutava.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) poslovna imena i sedita drutava koja uestvuju u statusnoj promeni;
2) cilj i uslove pod kojima se vri statusna promena;
3) oznaenje vrednosti imovine i visine obaveza koje se statusnom promenom prenose na drutvo
sticaoca i njihov opis, kao i nain na koji se taj prenos vri drutvu sticaocu;
4) podatke o zameni udela, odnosno akcija, a naroito:
(1) srazmeru u skladu sa kojom se vri zamena udela, odnosno akcija u drutvu prenosiocu za
udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu i visinu novanog plaanja ako postoji;
(2) nain preuzimanja udela, odnosno akcija u drutvu sticaocu i datum od koga ti udeli,
odnosno akcije daju pravo uea u dobiti;
(3) podatke o posebnim pravima u drutvu sticaocu koja stiu lanovi drutva prenosioca sa
posebnim pravima;
5) datum od koga prestaju poslovne aktivnosti drutva prenosioca, ako ono prestaje po sprovedenoj
statusnoj promeni;
6) datum od koga se transakcije drutva prenosioca smatraju, u raunovodstvene svrhe, transakcijama
obavljenim u ime drutva sticaoca;
7) sve posebne pogodnosti u drutvu sticaocu koje se odobravaju lanovima odbora direktora, odnosno
izvrnog i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutava koja uestvuju u statusnoj
promeni;
8) uslove pod kojima e se nastaviti radni odnos zaposlenih u drutvu sticaocu;
9) ostala pitanja od znaaja za sprovoenje statusne promene.
Sastavni deo ugovora iz ovog lana ine:

1) predlog odluke o izmenama i dopunama osnivakog akta, odnosno statuta drutva sticaoca, a ako
statusnom promenom nastaje novo drutvo predlog osnivakog akta, kao i predlog statuta tog drutva ako
je ono akcionarsko drutvo;
2) deobni bilans drutva prenosioca, u sluaju statusne promene podele ili izdvajanja;
3) spisak lanova drutva prenosioca, sa navoenjem nominalne vrednosti njihovih udela, odnosno akcija
u drutvu sticaocu, kao i udela, odnosno akcija koje stiu u drutvu sticaocu;
4) spisak zaposlenih u drutvu prenosiocu iji se radni odnos nastavlja u drutvu sticaocu.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se izmeu svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni u
pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Ako se statusnom promenom kontrolisano drutvo pripaja drutvu koje je njegov iskljuivi vlasnik, ugovor
iz stava 1. ovog lana ne sadri podatke o zameni udela, odnosno akcija, niti se sainjava dokument iz
stava 3. taka 3) ovog lana.

Plan podele
lan 492
Ako samo jedno drutvo uestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno, usvaja plan podele.
Plan podele iz stava 1. ovog lana sadri naroito podatke iz lana 491. stav 2. ovog zakona.
Sastavni deo plana podele iz stava 1. ovog lana ine akti i dokumenti iz lana 491. stav 3. ovog zakona.
Plan podele mora biti sastavljen u pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa
potpisa.

Izvetaj revizora o statusnoj promeni

lan 493
Nadleni sud u vanparninom postupku na zahtev drutva koje uestvuje u statusnoj promeni imenuje
revizora radi revizije ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele, koji sainjava izvetaj o
statusnoj promeni.

Ako u statusnoj promeni uestvuje vie drutava, nadleni sud moe na zajedniki zahtev svih tih
drutava imenovati jednog revizora koji sainjava zajedniki izvetaj o statusnoj promeni za sva drutva.
Revizor je duan da izvetaj iz stava 2. ovog lana saini i dostavi svim drutvima koja uestvuju u
statusnoj promeni u roku koji odredi sud, a koji ne moe biti dui od dva meseca od dana imenovanja.
Revizor sainjava izvetaj o statusnoj promeni u pisanoj formi, koji sadri miljenje o tome da li je
srazmera u skladu sa kojom se vri zamena udela, odnosno akcija pravina i primerena, kao i
obrazloenje u okviru kojeg je duan da navede naroito:
1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrivanja predloene srazmere zamene udela,
odnosno akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;
2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni
okolnostima tog sluaja, kao i kakva bi srazmera zamene udela bila da su dodeljeni drugaiji ponderi;
3) koje okolnosti su oteavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.
Revizor je ovlaen da od svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni zatrai sve podatke i isprave
potrebne za uspenu pripremu izvetaja, kao i da preduzme sve ostale radnje potrebne za proveru
istinitosti podataka i isprava dobijenih od tih drutava.

Izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora o statusnoj promeni

lan 494
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutva koje sprovodi
statusnu promenu sainjava detaljan pisani izvetaj koji sadri naroito:
1) ciljeve koji se ele postii statusnom promenom, sa analizom oekivanih ekonomskih efekata na
drutva koja uestvuju u statusnoj promeni;
2) objanjenje pravnih posledica zakljuenja ugovora o statusnoj promeni, odnosno usvajanja plana
podele;
3) obrazloenje srazmere zamene akcija ili udela;
4) podatke o izmenama ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele, ako su takve izmene
izvrene na osnovu izvetaja revizora o reviziji statusne promene;

5) podatke o znaajnijim promenama imovine i obaveza drutava koja uestvuju u statusnoj promeni do
kojih je dolo nakon datuma sa kojim su izraeni finansijski izvetaji.
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, izvetaj iz stava 1. ovog lana dostavlja se nadzornom odboru na
usvajanje pre podnoenja skuptini na odobrenje.

2.2. Obavetavanje o sprovoenju statusne promene

Obaveza objavljivanja
lan 495
Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele drutvo objavljuje na svojoj internet
stranici, ako je ima, i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog
registra najkasnije mesec dana pre dana odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o
statusnoj promeni.
Nacrti iz stava 1. ovog lana moraju biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana odravanja
sednice skuptine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti
omoguen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i bez naknade.
Uz nacrt iz stava 1. ovog lana objavljuje se i obavetenje lanovima drutva o vremenu i mestu gde
mogu izvriti uvid u dokumente i akte iz lana 490. ovog zakona.
Drutvo koje nije javno akcionarsko drutvo nema obavezu objavljivanja obavetenja iz stava 3. ovog
lana ako je to obavetenje uputilo lino svakom lanu drutva.
Ako u statusnoj promeni uestvuje vie od jednog drutva, objavljivanje u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana
moe se izvriti zajedniki za sva ta drutva.
Objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana podele iz stava 1. ovog lana
smatra se da su i poverioci drutva obaveteni o statusnoj promeni.

Obaveza obezbeivanja uvida u akte i dokumente

lan 496
Drutvo koje sprovodi statusnu promenu duno je da svojim lanovima u seditu drutva omogui uvid u
akta i dokumente iz lana 490. ovog zakona, kao i u godinje finansijske izvetaje za poslednje tri godine
za svako od drutava koje uestvuje u statusnoj promeni, sa miljenjem revizora ako su bili predmet

revizije, najmanje tokom perioda od mesec dana koji prethodi danu odravanja sednice skuptine na kojoj
se donosi odluka o statusnoj promeni.
Izuzetno, drutvo nije duno da omogui uvid u dokumenta i akte iz stava 1. ovog lana u svom seditu
ako su ti akti i dokumenta objavljeni u skladu sa lanom 495. st. 1. i 2. ovog zakona.
Drutvo je duno da omogui svakom lanu drutva kopiranje, o troku drutva, dokumenata i akata iz
stava 1. ovog lana.
Izuzetno, drutvo nije duno da omogui kopiranje dokumenata i akata iz stava 1. ovog lana ako je svim
zainteresovanim licima, bez obaveze identifikacije, omogueno da ta dokumenta i akte pribave sa internet
stranice registra privrednih subjekata bez naknade.

Obaveza linog obavetavanja poverilaca

lan 497
Drutvo je duno da poveriocu koji je poznat drutvu, a ija potraivanja iznose najmanje 2.000.000 dinara
u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan objave iz lana 495.
stav 2. ovog zakona, uputi i pisano obavetenje o sprovoenju statusne promene, koje sadri elemente iz
lana 491. stav 2. ovog zakona, najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice skuptine na kojoj se
donosi odluka o statusnoj promeni.
Predsednik odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan
je da da pisanu izjavu o tome da je obaveza upuivanja obavetenja iz stava 1. ovog lana izvrena.

2.3. Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo

Odluka o statusnoj promeni
lan 498
Odlukom o statusnoj promeni skuptina odobrava:
1) plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno;
2) ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor zakljuen do dana odravanja sednice skuptine;
3) nacrt ugovora o statusnoj promeni, ako taj ugovor nije zakljuen do dana odravanja sednice skuptine.

U sluaju akcionarskog drutva odluka o statusnoj promeni drutva donosi se troetvrtinskom veinom
glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Ako kao rezultat statusne promene odreeni lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva sticaoca
koji neogranieno solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj promeni moe se doneti
samo uz njihovu saglasnost.
Skuptina je duna da istovremeno sa donoenjem odluke iz stava 1. ovog lana:
1) usvoji izmene i dopune osnivakog akta, odnosno statuta u sluaju akcionarskog drutva, ako drutvo
nastavlja da postoji;
2) usvoji osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom promenom, kao i statut tog drutva ako je ono
akcionarsko drutvo.
U sluaju akcionarskog drutva, odluka iz stava 1. ovog lana mora da sadri odredbu o tome da stupa na
snagu davanjem pisane izjave od strane predsednika odbora direktora, kao i predsednika nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, da su svi nesaglasni akcionari u celosti isplaeni za
vrednost svojih akcija u skladu sa lanom 475. ovog zakona.

Stupanje na snagu
lan 499
Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada ga odlukom iz lana 498. ovog zakona odobre skuptine
svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni, odnosno danom zakljuenja tog ugovora ako je taj
datum kasniji, ako ugovorom nije predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Plan podele stupa na snagu kada ga odlukom iz lana 498. ovog zakona odobri skuptina drutva koje
sprovodi statusnu promenu, osim ako je tim planom predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg
datuma.
Osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom promenom, kao i njegov statut ako je ono akcionarsko
drutvo, stupa na snagu istovremeno sa stupanjem na snagu ugovora o statusnoj promeni.

Pobijanje odluke o statusnoj promeni

lan 500

Na pobijanje odluke o statusnoj promeni primenjuju se odredbe l. 376. do 381. ovog zakona.
U postupku po tubi za pobijanje odluke o statusnoj promeni sud e tuenom drutvu ostaviti primeren rok
za otklanjanje razloga za pobijanje, ako se radi o otklonjivim razlozima.
Nadleni sud je duan da odluku kojom se ponitava odluka o statusnoj promeni po pravnosnanosti
dostavi registru privrednih subjekata radi objavljivanja u skladu sa zakonom o registraciji.
Odluka iz stava 3. ovog lana nema uticaja na prava i obaveze drutva sticaoca u vezi sa statusnom
promenom, koje su nastale nakon nastupanja pravnih posledica statusne promene, a do dana objave
odluke u skladu sa stavom 3. ovog lana, i za te obaveze neogranieno solidarno odgovaraju sva drutva
uesnici statusne promene.
Odluka o statusnoj promeni ne moe se pobijati zbog utvrene srazmere zamene akcija, odnosno udela.

3. Pojednostavljeni postupak sprovoenja statusne promene

Pojednostavljeni postupak u sluaju pripajanja kontrolnom drutvu
lan 501
Ako je drutvo sticalac kontrolno drutvo sa najmanje 90% udela u osnovnom kapitalu drutva prenosioca,
odnosno sa najmanje 90% akcija sa pravom glasa u drutvu prenosiocu, statusna promena pripajanja
sprovodi se bez odluke o statusnoj promeni skuptine drutva sticaoca ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) ako je drutvo sticalac izvrilo objavu iz lana 495. ovog zakona najkasnije mesec dana pre dana
odravanja sednice skuptine drutva prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni;
2) ako je drutvo sticalac postupilo u skladu sa lanom 496. ovog zakona tokom perioda od mesec dana
koji prethodi danu odravanja sednice skuptine drutva prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj
promeni;
3) ako jedan ili vie akcionara drutva sticaoca koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje 5%
njegovog osnovnog kapitala ne zahtevaju da se sazove skuptina drutva sticaoca radi donoenja odluke
o statusnoj promeni, u roku iz stava 1. taka 1) ovog lana.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, drutvo prenosilac nije u obavezi da saini i dostavi na odobrenje
skuptini izvetaje iz lana 490. stav 1. ta. 3) i 4) ovog zakona.

Ako je drutvo sticalac jedini lan drutva prenosioca, ugovor o statusnoj promeni ne sadri podatke iz
lana 491. stav 2. taka 4) ovog zakona.
Na pitanja pojednostavljenog postupka statusne promene koja nisu posebno ureena ovim lanom
primenjuju se odredbe ovog zakona o sprovoenju statusne promene u redovnom postupku.

4. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze

Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca
lan 502
Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona koje se
odnose na poveanje kapitala za pravnu formu drutva sticaoca.
Na poveanje osnovnog kapitala javnog akcionarskog drutva kao drutva sticaoca ne primenjuju se
odredbe Zakona o tritu kapitala koje se odnose na odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, kao i
druge odredbe tog zakona koje su nespojive sa zamenom akcija u postupku statusne promene.
lanovi drutva prenosioca koji su u drutvu prenosiocu koje prestaje kao rezultat statusne promene
upisali udele, odnosno akcije, ali ih do trenutka zamene za udele, odnosno akcije drutva sticaoca nisu u
celosti uplatili, duni su da ugovoreni ulog uplate, odnosno unesu u drutvo sticaoca pod uslovima pod
kojima su ih upisali, osim ako ugovorom o statusnoj promeni nije drugaije odreeno.

Zabrana stvaranja prividnog kapitala

lan 503
Drutvo sticalac ne moe poveati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne promene po osnovu udela,
odnosno akcija:
1) koje drutvo sticalac poseduje u drutvu prenosiocu;
2) koje drutvo prenosilac poseduje u drutvu sticaocu.
Drutvo sticalac ne moe da izdaje akcije u zamenu za:
1) akcije koje drutvo sticalac poseduje u drutvu prenosiocu, odnosno akcije koje za raun drutva
sticaoca dri tree lice u svoje ime;

2) sopstvene akcije drutva prenosioca, odnosno akcije koje za raun drutva prenosioca dri tree lice u
svoje ime.
Udele, odnosno akcije koje drutvo prenosilac ima u drutvu sticaocu, a koji se kao rezultat statusne
promene prenose drutvu sticaocu, postaju sopstveni udeli, odnosno akcije drutva sticaoca.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, drutvo sticalac moe, ako je to predvieno ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele, da lanovima drutva prenosioca zameni njihove udele, odnosno akcije
sa udelima, odnosno akcijama koje drutvo prenosilac ima u drutvu sticaocu.

5. Registracija statusne promene i pravne posledice registracije

Registracija statusne promene
lan 504
Registracija statusne promene vri se u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na drutvo sticaoca i u
odnosu na drutvo prenosioca.
Registracija statusne promene ne moe se vriti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele.
Poveanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji.
Ako drutvo prestaje da postoji kao rezultat statusne promene, ono se brie iz registra privrednih
subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.

Pravne posledice statusne promene

lan 505
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa zakonom
o registraciji i to:
1) imovina i obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele;
2) drutvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa drutvom prenosiocem za njegove obaveze koje nisu
prenete na drutvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine drutva prenosioca koja mu je

preneta i obaveza drutva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa odreenim poveriocem drugaije
ugovoreno;
3) lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva sticaoca, tako to se njihovi udeli, odnosno akcije
zamenjuju udelima, odnosno akcijama u drutvu sticaocu, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni,
odnosno planom podele;
4) udeli, odnosno akcije drutva prenosioca, koji su zamenjeni udelima, odnosno akcijama u drutvu
sticaocu, ponitavaju se;
5) prava treih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama drutva prenosioca koje se
zamenjuju za udele, odnosno akcije drutva sticaoca prelaze na udele, odnosno akcije koje lan drutva
prenosioca stie u drutvu sticaocu, kao i na potraivanje novane naknade na koju ima pravo pored ili
umesto zamene za te akcije, odnosno udele u skladu sa ovim zakonom;
6) zaposleni u drutvu prenosiocu koji su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele
rasporeeni u drutvo sticaoca nastavljaju da rade u tom drutvu u skladu sa propisima o radu;
7) druge posledice u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. taka 1) ovog lana, u pogledu stvari i prava iji je prenos uslovljen upisom u javne
knjige, odnosno pribavljanjem odreenih saglasnosti ili odobrenja, prenos te imovine na drutvo sticaoca
vri se tim upisom na osnovu ugovora o statusnoj promeni ili plana podele, odnosno pribavljanjem tih
saglasnosti ili odobrenja.
Ako se statusnom promenom drutvo prenosilac gasi, nastupaju i sledee pravne posledice:
1) drutvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije;
2) uzajamna potraivanja izmeu drutva prenosioca i drutva sticaoca gase se;
3) obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni,
odnosno planom podele, i drutvo sticalac postaje novi dunik u pogledu tih obaveza, a ako postoji vie
drutava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom o
statusnoj promeni, odnosno planom podele prele na ostala drutva sticaoce do iznosa razlike vrednosti
imovine drutva prenosioca koja mu je preneta i obaveza drutva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je
sa odreenim poveriocem drugaije ugovoreno;

4) dozvole, koncesije, druge povlastice i osloboenja data ili priznata drutvu prenosiocu prelaze na
drutvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, osim ako je
propisima kojim se ureuje njihovo davanje drugaije odreeno;
5) direktorima, i lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i zastupnicima
drutva prenosioca prestaju dunosti i ovlaenja, kao i punomoja za glasanje u skuptini drutva
prenosioca.
U sluaju pripajanja jedinom lanu drutva u skladu sa lanom 501. stav 3. ovog zakona ne nastupa
posledica iz stava 1. taka 3) ovog lana.
Izuzetno od stava 1. taka 2) i stava 3. taka 3) ovog lana, solidarna odnosno supsidijarna odgovornost
drutva sticaoca nee postojati u pogledu potraivanja za koje je poverilac u skladu sa odredbama lana
509. ovog zakona ostvario pravo na odgovarajuu zatitu.

Nerasporeena imovina i obaveze drutva prestalog podelom

lan 506
Imovina drutva prenosioca prestalog podelom, koja ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele nije preneta nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno plana moe
odrediti kojem drutvu sticaocu se ta imovina ima preneti, prenosi se svakom od drutava sticalaca
srazmerno ueu imovine koja je na njih preneta, umanjenoj za preuzete obaveze, u ukupnoj neto
imovini drutva prestalog podelom.
Za obaveze drutva prenosioca prestalog podelom koje ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele nisu rasporeene nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno plana
moe odrediti kojem drutvu sticaocu se imaju raspodeliti, solidarno odgovara svako drutvo sticalac do
iznosa razlike izmeu vrednosti imovine koja je na to drutvo preneta i obaveza koje je to drutvo
preuzelo.

6. Zatita prava lanova drutva prenosioca

Pravo na doplatu
lan 507
lan drutva prenosioca koji smatra da je oteen utvrenom srazmerom zamene udela, odnosno akcija u
drutvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu moe tubom nadlenom sudu protiv

drutva sticaoca u roku od 30 dana od dana objave obavetenja iz lana 495. ovog zakona traiti isplatu
novane naknade u skladu sa ovim lanom.
Ako sud u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana utvrdi da je trina vrednost udela, odnosno akcija koje
je lan drutva prenosioca stekao u drutvu sticaocu manja od trine vrednosti udela, odnosno akcija u
drutvu prenosiocu koje su bile predmet zamene, presudom e obavezati drutvo sticaoca da tom licu
isplati novanu naknadu koja ne moe biti vea od 10% nominalne vrednosti njegovih zamenjenih udela,
odnosno akcija u drutvu prenosiocu.
U postupku po tubi iz stava 1. ovog lana sud e, ako odredi sprovoenje vetaenja na okolnost
odreivanja trine vrednosti udela, odnosno akcija, naloiti tuenom drutvu sticaocu da predujmi
trokove tog vetaenja.
Ako sud u postupku po tubi iz stava 1. ovog lana obavee drutvo sticaoca na isplatu novane naknade,
drutvo sticalac u obavezi je da svim lanovima drutva prenosioca iji su udeli, odnosno akcije iste vrste i
klase zamenjeni za udele, odnosno akcije drutva sticaoca isplati srazmeran iznos na ime doplate.
Ako je podneto vie od jedne tube u skladu sa stavom 1. ovog lana, postupci se spajaju.

Pravo na isplatu
lan 508
lan drutva prenosioca koje je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj promeni u smislu lana 483. ovog
zakona ima pravo iz lana 474. ovog zakona, pri emu je otkupna cena njegovih akcija utvrena odlukom
o statusnoj promeni.
Ako lan drutva prenosioca smatra da otkupna cena utvrena odlukom o statusnoj promeni ne odgovara
trinoj vrednosti tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaena, ima pravo podnoenja tube nadlenom
sudu u skladu sa lanom 476. ovog zakona.
Udeli, odnosno akcije otkupljene u skladu sa ovim lanom postaju sopstveni udeli, odnosno akcije drutva
sticaoca.
lan drutva prenosioca ne moe isticati druge zahteve prema drutvu sticaocu.

7. Zatita treih lica

Zatita poverilaca

lan 509
Poverilac drutva koje uestvuje u statusnoj promeni ije je potraivanje nastalo pre registracije statusne
promene u skladu sa zakonom o registraciji i koji smatra da e statusna promena u kojoj uestvuje njegov
dunik ugroziti namirenje njegovog potraivanja, moe, u roku od 30 dana od dana objavljivanja
obavetenja iz lana 495. ovog zakona od strane njegovog dunika, zahtevati dobijanje odgovarajue
zatite.
Zatita poverilaca u smislu stava 1. ovog lana obezbeuje se na sledei nain:
1) davanjem obezbeenja u vidu zaloge, jemstva i slino;
2) izmenama uslova ugovora po osnovu kog je nastalo potraivanje ili raskidom tog ugovora;
3) odvojenim upravljanjem imovinom drutva prenosioca do namirenja potraivanja;
4) preduzimanjem drugih radnji i mera koje obezbeuju poveriocu poloaj koji nije loiji u odnosu na
poloaj koji je imao pre sprovoenja statusne promene.

Uslovi za davanje zatite

lan 510
Poverilac drutva prenosioca, odnosno drutva sticaoca ima pravo da zatitu iz lana 509. ovog zakona
zahteva od svog dunika ili od drutva sticaoca, odnosno drutva prenosioca samo ako je finansijska
situacija drutava koja uestvuju u statusnoj promeni takva da sprovoenje statusne promene ugroava
namirenje njegovog potraivanja pa je pruanje te zatite neophodno radi obezbeivanja poloaja
poverioca koji nee biti loiji od poloaja koji je imao pre sprovoenja statusne promene.
Pravo da zahtevaju zatitu iz lana 509. ovog zakona nemaju:
1) poverioci ija potraivanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se ureuje steaj;
2) poverioci ije je potraivanje obezbeeno.

Zatita od strane suda

lan 511

Poverilac koji u roku od 15 dana od dana slanja zahteva za pruanje zatite ne dobije odgovarajuu
zatitu ima pravo da tubom nadlenom sudu protiv svog dunika zahteva dobijanje odgovarajue zatite,
u smislu l. 509. i 510. ovog zakona.
Poverilac ima pravo na zatitu samo ako dokae da je namirenje njegovog potraivanja ugroeno usled
statusne promene.
Na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru zabrane sprovoenja statusne promene, ako nae
da je to nuno i opravdano radi obezbeivanja odgovarajue zatite za poverioca koji je podneo tubu.

Zatita imalaca obveznica i drugih dunikih hartija od vrednosti

lan 512
Odredbe l. 509. do 511. ovog zakona primenjuju se i na zakonite imaoce obveznica i drugih dunikih
hartija od vrednosti koje je izdalo drutvo prenosilac, osim ako je drugaije odreeno u odluci o emisiji
ovih hartija od vrednosti ili ako je drugaije ugovoreno sa njihovim imaocima.

Zatita imalaca posebnih prava

lan 513
Zakoniti imaoci zamenljivih obveznica, varanata i drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravima, osim
akcija, koje je izdalo drutvo prenosilac koje prestaje usled statusne promene stiu najmanje jednaka
prava prema drutvu sticaocu, osim ako je:
1) drugaije odreeno u odluci o izdavanju tih hartija od vrednosti ili
2) sa tim imaocem drugaije ugovoreno ili
3) drutvo sticalac ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele obavezano da, na zahtev tih
lica, otkupi te hartije od vrednosti po njihovoj trinoj vrednosti.
U sluaju iz stava 1. taka 3) ovog lana otkupna cena mora biti odreena u ugovoru o statusnoj promeni,
odnosno planu podele prema trinoj vrednosti tih hartija od vrednosti utvrenoj shodnom primenom lana
57. ovog zakona, to mora biti potvreno i od strane revizora u izvetaju o reviziji statusne promene.
Lica iz stava 1. ovog lana imaju pravo da u roku od 30 dana od dana objave obavetenja iz lana 495.
ovog zakona trae da nadleni sud u vanparninom postupku odredi otkupnu cenu predmetnih hartija od

vrednosti ako smatraju da njihova vrednost utvrena ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele nije odgovarajua.

Odgovornost za tetu
lan 514
Direktori drutva, odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koje
uestvuje u statusnoj promeni solidarno su odgovorni lanovima, odnosno akcionarima tog drutva za
tetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepanjom prilikom pripreme i sprovoenja statusne promene.
Tuba za naknadu tete iz stava 1. ovog lana moe biti podneta u roku od tri godine od dana
objavljivanja registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Za tetu ne odgovaraju lica iz stava 1. ovog lana ako se kontrolisano drutvo pripaja svom jedinom lanu.

Deo osmi
PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU AKCIJA
Uslovi za prinudni otkup
lan 515
Na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala drutva i koji ima
najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obine akcije (otkupilac) skuptina donosi odluku o
prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara drutva uz isplatu cene koja se odreuje shodnom
primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara.
Akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem smatraju se akcijama koje ima otkupilac u smislu stava
1. ovog lana, pod uslovom da su ta lica povezana sa otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre
donoenja odluke o prinudnom otkupu.
Statutom se moe predvideti da prinudni otkup iz stava 1. ovog lana nije doputen ili se moe propisati
vei procenat uea otkupioca u osnovnom kapitalu drutva kao uslov za prinudni otkup.
Odluka o izmeni statuta kojom se menjaju odredbe statuta iz stava 3. ovog lana donosi se
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije predviena vea veina.

Utvrivanje i isplata cene

lan 516
Cena akcija iz lana 515. stav 1. ovog zakona utvruje se prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi
vie od tri meseca danu donoenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajui u obzir njeno bilo kakvo
oekivano poveanje ili smanjenje kao posledicu te odluke.
Izuzetno, ako kao posledica donoenja odluke o prinudnom otkupu pojedinim akcionarima prestaju
posebne pogodnosti na koje su imali pravo, ta injenica se uzima u obzir prilikom utvrivanja trine
vrednosti akcija.
Drutvo je duno da u skladu sa lanom 475. ovog zakona utvrdi cenu akcija koje treba da budu predmet
otkupa u roku od 30 dana od dana donoenja odluke o prinudnom otkupu akcija i da o tome obavesti
Centralni registar, u suprotnom odluka o prinudnom otkupu prestaje da vai.
Otkupilac je u obavezi da na poseban raun kod Centralnog registra otvoren za tu namenu deponuje
sredstva za isplatu cene akcija iz stava 3. ovog lana najkasnije u roku od osam dana od dana
obavetavanja Centralnog registra u skladu sa stavom 3. ovog lana.
U sluaju da ne postupi u skladu stavom 4. ovog lana odluka o prinudnom otkupu prestaje da vai.
Akcionarima ije su akcije predmet prinudnog otkupa Centralni registar isplauje cenu iz stava 3. ovog
lana iz deponovanih sredstava u daljem roku od tri dana.

Materijali za sednicu skuptine

lan 517
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno duan je da u okviru
materijala za sednicu skuptine na kojoj se donosi odluka o prinudnom otkupu akcionarima dostavi:
1) obavetenje o nainu utvrivanja cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa u skladu sa lanom
475. ovog zakona;
2) sve vrednosti tih akcija utvrene u skladu sa lanom 475. ovog zakona;
3) godinje finansijske izvetaje i godinje izvetaje o poslovanju, kao i konsolidovane godinje izvetaje o
poslovanju ako postoje, za tri poslednje poslovne godine.

Obavetenje iz stava 1. ovog lana mora da sadri i podatak o pravu akcionara ije su akcije predmet
otkupa na isplatu cene utvrene u skladu sa lanom 516. ovog zakona, pravu na pobijanje odluke
skuptine, kao i o pravu da trai da nadleni sud ispita primerenost naknade u skladu sa lanom 521.
ovog zakona, i to nezavisno od naina glasanja o odluci o prinudnom otkupu.

Glasanje o odluci o prinudnom otkupu

lan 518
Prilikom glasanja o odluci o prinudnom otkupu ne primenjuju se odredbe ovog zakona o glasanju
akcionara sa preferencijalnim akcijama u okviru svoje klase.

Registracija odluke o prinudnom otkupu

lan 519
Odluka o prinudnom otkupu registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, a dostavlja se Centralnom
registru u roku od osam dana od dana donoenja.

Pobijanje odluke o prinudnom otkupu

lan 520
Izuzetno od odredaba ovog zakona o pobijanju odluka skuptine, rok za podnoenje tube za pobijanje
odluke o prinudnom otkupu je 30 dana od dana donoenja te odluke.
Odluka o prinudnom otkupu ne moe se pobijati zbog neprimerenosti cene za akcije koje su predmet
prinudnog otkupa.

Ispitivanje primerenosti cene od strane suda

lan 521
Svaki akcionar drutva ije su akcije predmet prinudnog otkupa koji smatra da cena koju je utvrdilo
drutvo u skladu sa lanom 516. ovog zakona nije utvrena u skladu sa ovim zakonom moe u roku od 30
dana od dana registracije odluke o prinudnom otkupu traiti da nadleni sud u vanparninom postupku
utvrdi vrednost tih akcija u skladu sa ovim zakonom.
Ako je zahtev podnet u skladu sa stavom 1. ovog lana, nadleni sud e o tome odmah obavestiti
Centralni registar radi obustavljanja isplate cene akcionarima ije su akcije predmet prinudnog otkupa.

Nadleni sud odluku kojom se utvruje vrednost akcija koje su predmet prinudnog otkupa po
pravnosnanosti dostavlja Centralnom registru.
Ako je vrednost utvrena odlukom suda via od cene koju je utvrdilo drutvo, otkupilac je u obavezi da
razliku sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom obraunatom od dana donoenja odluke o
prinudnom otkupu deponuje na raun iz lana 516. stav 4. ovog zakona u roku od 30 dana od dana
pravnosnanosti odluke suda.
Ako otkupilac propusti da deponuje razliku u skladu sa stavom 4. ovog lana, drutvo postaje
neogranieno solidarno odgovorno za isplatu te razlike.
Zahtev akcionara ije su akcije bile predmet otkupa za isplatu razlike iz stava 4. ovog lana zastareva u
roku od tri godine od dana pravnosnanosti odluke suda iz stava 3. ovog lana.

Pravo na prodaju akcija

lan 522
Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala drutva obavezan
je da kupi akcije svakog od preostalih akcionara drutva na njegov pisani zahtev.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri vrstu, klasu i broj akcija koje su predmet prodaje i dostavlja se
drutvu, ime se smatra da je zahtev dostavljen i kontrolnom akcionaru.
Cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije iz stava 1. ovog lana odreuje se shodnom
primenom odredaba ovog zakona o ceni po kojoj se isplauju nesaglasni akcionari.
Drutvo je duno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana utvrdi cenu iz
stava 3. ovog lana shodnom primenom lana 475. ovog zakona i da o tome u istom roku obavesti
kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva.
Kontrolni akcionar je duan da u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja iz stava 4. ovog lana
izvri isplatu utvrene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, ime se vri prenos akcija na
kontrolnog akcionara.
Akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrena od strane drutva nije utvrena u skladu sa
ovim zakonom moe u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja iz stava 4. ovog lana traiti da sud
u vanparninom postupku utvrdi tu vrednost akcija u skladu sa lanom 475. ovog zakona.

Ako sud postupajui po zahtevu akcionara podnosioca zahteva iz stava 6. ovog lana kao vrednost akcija
utvrdi iznos koji je vii od cene koju je utvrdilo drutvo, kontrolni akcionar je u obavezi da razliku do tako
utvrene vrednosti doplati akcionaru podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti
odluke suda sa zakonskom zateznom kamatom poev od isteka roka za isplatu iz stava 5. ovog lana.
Ako kontrolni akcionar propusti da postupi u skladu sa stavom 7. ovog lana, drutvo postaje
neogranieno solidarno odgovorno za obavezu kontrolnog akcionara iz stava 7. ovog lana.
Zahtev akcionara ije su akcije prodate kontrolnom akcionaru za isplatu razlike iz stava 7. ovog lana
zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnanosti odluke suda iz stava 7. ovog lana.

Izuzetak u pogledu cene akcija u sluaju ponude za preuzimanje

lan 523
Izuzetno od l. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz
lana 515. stav 1. ovog zakona ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje
sprovede prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim
se ureuje preuzimanje akcionarskih drutava:
1) iskljuivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upuene svim preostalim akcionarima za sve
njihove akcije stekao najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude; ili
2) tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa
lanom 522. ovog zakona, po uslovima iz ponude, u roku od tri meseca od dana isteka ponuda za
preuzimanje.
Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog lana, utvrivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i
prava na prodaju akcija vri se u skladu sa l. 515. i 516. ovog zakona.

Deo deveti
LIKVIDACIJA DRUTVA
1. Pojam i pokretanje likvidacije
Pojam

lan 524
Likvidacija drutva se moe sprovesti kada drutvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih
obaveza.

Odluka o likvidaciji
lan 525
Likvidacija drutva pokree se:
1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno;
2) odlukom skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou, u skladu sa lanom 211. ovog
zakona;
3) odlukom skuptine akcionara, u skladu sa lanom 358. ovog zakona.

Registracija i objavljivanje
lan 526
Likvidacija drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju
likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.

Postupci u toku i pokretanje steaja

lan 527
Pokretanje likvidacije ne spreava odreivanje i sprovoenje izvrenja protiv drutva u likvidaciji niti
voenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist drutva u likvidaciji.
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje steaja podnet u skladu sa zakonom
kojim se ureuje steaj, a poverioci drutva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje steaja i
tokom trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se ureuje steaj.

Ogranienja isplata lanovima drutva u likvidaciji

lan 528

Za vreme likvidacije drutva ne isplauje se uee u dobiti, odnosno dividende niti se imovina drutva
raspodeljuje lanovima drutva pre isplate svih potraivanja poverilaca.

2. Likvidacioni upravnik
Likvidacioni upravnik
lan 529
U odluci o pokretanju likvidacije drutvo imenuje likvidacionog upravnika.
Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima drutva prestaju prava zastupanja drutva.
Ako drutvo ne imenuje likvidacionog upravnika na nain predvien stavom 1. ovog lana, svi zakonski
zastupnici drutva postaju likvidacioni upravnici.
Drutvo moe imati vie likvidacionih upravnika.
Ako drutvo ima vie likvidacionih upravnika, oni zastupaju drutvo zajedno, ako odlukom kojom su
imenovani nije drugaije odreeno.

Razreenje i ostavka likvidacionog upravnika

lan 530
Likvidacioni upravnik moe biti razreen odlukom donetom u skladu sa lanom 395. ovog zakona, a istom
odlukom mora biti imenovan novi likvidacioni upravnik.
Likvidacioni upravnik moe dati ostavku u skladu sa lanom 396. ovog zakona kojim se ureuje ostavka
direktora drutva.

Registracija likvidacionog upravnika

lan 531
Imenovanje, razreenje i ostavka likvidacionog upravnika registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju iz lana 529. stav 3. ovog zakona, registracija likvidacionog upravnika sprovodi se po slubenoj
dunosti u skladu sa zakonom o registraciji.

Ovlaenja likvidacionog upravnika

lan 532
Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja drutva.
Likvidacioni upravnik moe preduzimati sledee aktivnosti:
1) vriti radnje na okonanju poslova zapoetih pre poetka likvidacije;
2) preduzima radnje potrebne za sprovoenje likvidacije, kao to su prodaja imovine, isplata poverilaca i
naplata potraivanja;
3) vri druge poslove neophodne radi sprovoenja likvidacije drutva.

3. Obavetavanje poverilaca i prijavljivanje potraivanja

Oglas o pokretanju likvidacije
lan 533
Oglas o pokretanju likvidacije iz lana 526. ovog zakona objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet
stranici registra privrednih subjekata i sadri naroito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona na koju poverioci
dostavljaju prijave potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku
od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog lana.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije promeni adresu sedita ili adresu za
prijem pote, rok od 90 dana iz stava 1. ovog lana ponovo poinje da tee od dana registracije te
promene u skladu sa zakonom o registraciji, a sve do tada prispele prijave potraivanja se smatraju
uredno podnetim.
Ako drutvo tokom roka za prijavu potraivanja poverilaca iz stava 1. taka 3) ovog lana promeni adresu
sedita ili adresu za prijem pote, taj rok ponovo poinje da tee od dana registracije te promene u skladu
sa zakonom o registraciji, a sve do tada prispele prijave potraivanja se smatraju uredno podnetim.

Individualno obavetenje poznatim poveriocima

lan 534
Likvidacioni upravnik je duan da poznatim poveriocima koji po ovom zakonu prijavljuju potraivanje uputi
i pisano obavetenje o pokretanju likvidacije drutva, najkasnije u roku od 15 dana od dana poetka
likvidacije drutva.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona, na koju poverilac
dostavlja prijavu potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanje poverioca biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u roku
od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili roka iz stava 1. taka 3) ovog lana
za prijavu potraivanja poverilaca promeni adresu sedita ili adresu za prijem pote, likvidacioni upravnik
je u obavezi da ponovo uputi obavetenje iz stava 1. ovog lana poznatim poveriocima koji do tada nisu
dostavili svoje prijave potraivanja i to u roku od 15 dana od dana registracije te promene u skladu sa
zakonom o registraciji.
Poverioci ije je potraivanje utvreno izvrnom ispravom i poverioci u vezi sa ijim potraivanjem protiv
drutva pone da tee parnica do poetka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraivanja, a njihova
potraivanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa ovim zakonom.

Prijava potraivanja
lan 535
Drutvo je duno da sve prispele prijave potraivanja, kao i potraivanja iz lana 534. stav 4. ovog
zakona, evidentira u listu prijavljenih potraivanja i da saini listu priznatih i osporenih potraivanja.
Drutvo moe, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraivanja, osporiti potraivanje poverioca, u
kom sluaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloenje osporavanja
potraivanja.
Drutvo ne moe osporavati potraivanja poveriocima ija su potraivanja utvrena izvrnom ispravom.

Ako poverilac ije je potraivanje osporeno ne pokrene postupak pred nadlenim sudom u roku od 15
dana od dana prijema obavetenja o osporavanju potraivanja i u istom roku o tome pisanim putem
obavesti drutvo, to potraivanje se smatra prekludiranim.
Ako je do trenutka prijema obavetenja o osporavanju potraivanja poverilac protiv drutva ve pokrenuo
postupak o tom potraivanju pred nadlenim sudom, poverilac nije duan da pokree novi postupak po
prijemu obavetenja o osporavanju potraivanja.
Potraivanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okonanja
likvidacije.

4. Likvidacioni bilansi i izvetaji, obustava likvidacije i pokretanje steaja

Poetni likvidacioni bilans i poetni likvidacioni izvetaj
lan 536
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana poetka likvidacije sastavlja poetni likvidacioni bilans
kao vanredni finansijski izvetaj u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija, i u istom
roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog likvidacionog
bilansa najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i poetni likvidacioni izvetaj koji sadri:
1) listu prijavljenih potraivanja;
2) listu priznatih potraivanja;
3) listu osporenih potraivanja sa obrazloenjem osporavanja;
4) podatak da li je imovina drutva dovoljna za namirenje svih obaveza drutva, ukljuujui i osporena
potraivanja;
5) neophodne radnje za sprovoenje likvidacije;
6) vreme predvieno za zavretak likvidacije;
7) druge injenice od znaaja za sprovoenje likvidacije.

Poetni likvidacioni izvetaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od
dana poetka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na
usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog likvidacionog
izvetaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Usvojeni poetni likvidacioni izvetaj registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik ne moe otpoeti sa plaanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama
lanovima drutva pre registracije poetnog likvidacionog izvetaja, osim plaanja obaveza iz tekueg
poslovanja drutva.

Godinji likvidacioni izvetaji

lan 537
Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godinje likvidacione izvetaje o svojim radnjama, sa
obrazloenjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije zavrena, ortacima, komplementarima,
odnosno skuptini na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine.
Godinji likvidacioni izvetaji registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Obustava likvidacije
lan 538
U toku likvidacije drutvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine moe obustaviti likvidaciju i
nastaviti sa poslovanjem.
Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se veinom odreenom za donoenje odluke o likvidaciji.
Odluka o obustavi likvidacije moe se doneti samo u sluaju da je drutvo namirilo u potpunosti sve
poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima potraivanja osporena ili priznata, pod uslovom da
nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpoelo sa isplatama
lanovima drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika drutva.

Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci namireni u
potpunosti i da drutvo nije otpoelo sa isplatama lanovima drutva.
Ako drutvo ima vie likvidacionih upravnika, oni izjavu iz stava 5. ovog lana daju zajedniki.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju obustave likvidacije, potraivanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraivanja i poverilaca ija
su potraivanja osporena, a nisu u roku predvienom u lanu 535. stav 4. ovog zakona pokrenuli
postupak pred nadlenim sudom, nee se smatrati prekludiranim u smislu ovog zakona.

Pokretanje postupka steaja zbog prezaduenosti

lan 539
Ako se iz poetnog likvidacionog bilansa ili poetnog likvidacionog izvetaja utvrdi da imovina drutva nije
dovoljna za namirenje svih potraivanja poverilaca (prezaduenost), likvidacioni upravnik je duan da
nadlenom sudu podnese predlog za pokretanje steaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja poetnog
likvidacionog bilansa, odnosno poetnog likvidacionog izvetaja.
U sluaju iz stava 1. ovog lana likvidacioni upravnik ne moe namirivati potraivanja poverilaca, osim
potraivanja nastalih iz tekueg poslovanja drutva do dana pokretanja steajnog postupka.

Dokumenti koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca

lan 540
Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja:
1) zavrni likvidacioni bilans;
2) izvetaj o sprovedenoj likvidaciji;
3) pisanu izjavu da je uputio obavetenje svim poznatim poveriocima u skladu sa lanom 534. ovog
zakona, kao i da su sve obaveze drutva po osnovu prijavljenih potraivanja i potraivanja koja se u
smislu lana 534. stav 4. ovog zakona smatraju prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv drutva ne
vode drugi postupci;
4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka drutva.

Zavrni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i
revizija.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina usvaja dokumente iz stava 1. ovog lana i donosi odluku o
okonanju likvidacije na nain propisan lanom 525. ovog zakona.
Drutvo ne moe doneti odluku o okonanju likvidacije pre pravnosnanog okonanja svih postupaka koji
za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu drutva i izmirenja svih tih obaveza.

5. Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu

Raspodela likvidacionog ostatka
lan 541
Imovina drutva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza drutva (likvidacioni ostatak)
raspodeljuje se lanovima drutva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka drutva.
Ako osnivakim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno
skuptine nije drugaije odreeno, raspodela iz stava 1. ovog lana vri se na sledei nain:
1) ortacima, komplementarima i komanditorima i lanovima drutva s ogranienom odgovornou
srazmerno njihovim udelima u drutvu;
2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a
nakon njihove isplate akcionarima sa obinim akcijama srazmerno ueu njihovih akcija u ukupnom broju
obinih akcija u drutvu.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari koji su u likvidaciji savesno primili
isplate duni su da vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca drutva.
U sluaju spora izmeu lanova drutva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik
odlae tu raspodelu do pravnosnanog okonanja spora.

Naknada likvidacionom upravniku

lan 542
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade trokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i
na isplatu naknade za rad. Naknadu za rad i visinu trokova sprovoenja likvidacije odreuju ortaci,

komanditori, odnosno skuptina, a u sluaju spora ili kada to drutvo ne odredi, likvidacioni upravnik moe
traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi iznos naknade za rad i nadoknade trokova.
U pogledu potraivanja iz stava 1. ovog lana likvidacioni upravnik smatra se poveriocem drutva u
likvidaciji.

Okonanje likvidacije
lan 543
Likvidacija se okonava donoenjem odluke o okonanju likvidacije iz lana 540. stav 3. ovog zakona.
Po okonanju likvidacije drutvo se brie iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o
registraciji.
Ako ortaci, komplementari, odnosno skuptina ne donesu odluku o usvajanju dokumenata iz lana 540.
stav 1. ta. 2), 3) i 4) ovog zakona u roku od 60 dana od dana podnoenja tih dokumenata na usvajanje
od strane likvidacionog upravnika, tu odluku moe zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o
neusvajanju tih dokumenata.
Poslovne knjige i dokumenta drutva koje je brisano usled okonanja likvidacije uvaju se u skladu sa
propisima kojima se ureuje arhivska graa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta
povereni na uvanje registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako odluku o imenu i adresi lica iz stava 6. ovog lana ne donesu ortaci, komplementari, odnosno
skuptina, tu odluku moe zameniti i pisana izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.
Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumenta brisanog drutva o svom troku.
Ako je nakon brisanja drutva iz registra potrebno preduzeti odreene radnje u pogledu imovine drutva
prestalog brisanjem ili druge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano lice moe
traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi likvidacionog upravnika sa ovlaenjem za
preduzimanje tih radnji.

Odgovornost likvidacionog upravnika za tetu

lan 544

Likvidacioni upravnik odgovara za tetu koju priini u vrenju svoje dunosti lanovima drutva i
poveriocima drutva.
Potraivanje iz stava 1. ovog lana zastareva u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.

Odgovornost lanova drutva po okonanju likvidacije

lan 545
Ortaci i komplementari odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i nakon
brisanja drutva iz registra privrednih subjekata.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva odgovaraju
solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, do
visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Potraivanja poverilaca iz st. 1. i 2. ovog lana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz
registra.

6. Prinudna likvidacija
Razlozi za pokretanje postupka
lan 546
Prinudna likvidacija pokree se ako:
1) je drutvu pravnosnanim aktom izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta
dozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje odreene delatnosti, a drutvo ne registruje promenu pretene
delatnosti ili ne otpone likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti tog akta;
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je drutvo osnovano drutvo ne registruje
produenje vremena trajanja drutva ili u istom roku ne otpone likvidaciju;
3) ortako drutvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno drutvo ostane bez komplementara ili
bez komanditora, a drutvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajui lan ili u istom roku drutvo ne
promeni pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom ili u istom roku ne
otpone likvidaciju;

4) se osnovni kapital drutva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a drutvo u roku
od est meseci ne povea osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, ili u
istom roku drutvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava u skladu sa ovim
zakonom, ili u istom roku drutvo ne donese odluku o likvidaciji i takvu promenu u istom roku registruje u
skladu sa zakonom o registraciji;
5) drutvo ne dostavi nadlenom registru godinje finansijske izvetaje do kraja poslovne godine za
prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi poetni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim
se ureuje raunovodstvo i revizija;
6) je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije osnivanja drutva u skladu sa zakonom o
registraciji ili nitavost osnivakog akta drutva u skladu sa lanom 14. ovog zakona;
7) je pravnosnanom presudom naloen prestanak drutva u skladu sa lanom 469. ovog zakona, a
drutvo u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude ne otpone likvidaciju;
8) drutvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja
zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata;
9) drutvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od
dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
10) usvojeni poetni likvidacioni izvetaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa
lanom 536. stav 6. ovog zakona;
11) u drugim sluajevima predvienim zakonom.

Pokretanje postupka prinudne likvidacije

lan 547
U sluajevima iz lana 546. ovog zakona registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj
dunosti prevodi drutvo u status "u prinudnoj likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj
likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od est meseci.
Oglas iz stava 1. ovog lana sadri:
1) dan objave oglasa;

2) poslovno ime i matini broj drutva;

3) razlog prinudne likvidacije;
4) obavetenje poveriocima da u roku od est meseci od dana objave oglasa mogu podneti predlog za
pokretanje steaja nadlenom sudu u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Nad drutvom u prinudnoj likvidaciji moe se otvoriti steaj u sluaju postojanja steajnog razloga u skladu
sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa iz stava 1. ovog lana ne
primi reenje nadlenog suda o otvaranju steaja nad drutvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi
registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti brie drutvo iz registra.

Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne likvidacije

lan 548
Imovina brisanog drutva postaje imovina lanova drutva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu
drutva, a u sluaju ortakog drutva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove izmeu ortaka.
lanovi drutva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog lana ureuju ugovorom, pri emu svaki
lan drutva moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku izvri podelu te imovine.
Nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, lanovi brisanog drutva odgovaraju za obaveze
drutva u skladu sa odredbama lana 545. ovog zakona o odgovornosti lanova drutva u sluaju
likvidacije.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, kontrolni lan drutva s ogranienom odgovornou i kontrolni akcionar
akcionarskog drutva odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva i nakon brisanja drutva iz
registra.
Potraivanja poverilaca drutva prema lanovima drutva iz stava 4. ovog lana zastarevaju u roku od tri
godine od dana brisanja drutva iz registra.

Deo deseti
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA
1. Osnovna pravila

Naini povezivanja drutava

lan 549
Drutva se mogu povezivati putem:
1) uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom);
2) ugovora (drutva povezana ugovorom);
3) kapitala i ugovora (meovito povezana drutva).
Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisima kojima se ureuje zatita konkurencije.

Vrste povezanih drutava

lan 550
Privredna drutva povezivanjem u smislu lana 549. ovog zakona formiraju:
1) grupu drutava (koncern);
2) holding;
3) drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu.

Grupa drutava
lan 551
Grupa drutava postoji kada kontrolno drutvo pored upravljanja zavisnim drutvima obavlja i druge
delatnosti.
Grupu drutava ine:
1) kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava kojima upravlja kontrolno drutvo (faktika
grupa) ili
2) kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava koja su zakljuila ugovor o kontroli i upravljanju
(ugovorna grupa) ili

3) drutva koja nisu u meusobno zavisnom poloaju, a kojima se upravlja na jedinstven nain (grupa sa
odnosima ravnopravnosti).

Holding drutvo
lan 552
Holding drutvo je drutvo koje kontrolie jedno ili vie drutava i koje za iskljuivu delatnost ima
upravljanje i finansiranje tih drutava.

Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu

lan 553
Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu su drutva od kojih svako od tih drutava poseduje znaajno
uee u kapitalu drugog drutva.

2. Ugovori o kontroli i upravljanju

2.1. Pojam, zakljuenje, izmene i prestanak
Pojam
lan 554
Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim drutvo poverava upravljanje i voenje poslova drugom
drutvu.
Ako drutva koja ine grupu sa odnosima ravnopravnosti u smislu lana 551. stav 2. taka 3) ovog zakona
zakljue ugovor kojim se uspostavlja upravljanje na jedinstven nain, takav ugovor se ne smatra
ugovorom o kontroli i upravljanju u smislu ovog zakona.

Zakljuenje ugovora
lan 555
Ugovor o kontroli i upravljanju zakljuuje se u pisanoj formi i mora biti odobren od strane skuptine svakog
drutva koje ga je zakljuilo troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije
odreena vea veina.

U sluaju ortakog ili komanditnog drutva, ugovor o kontroli i upravljanju odobravaju svi ortaci, odnosno
komplementari, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, sastavljaju izvetaj za
skuptinu prilikom podnoenja ugovora o kontroli i upravljanju na odobrenje skuptini, u kome moraju
navesti i finansijske podatke i podatke o poslovanju drutava sa kojima ugovor treba da bude zakljuen.
U izvetaju iz stava 3. ovog lana obrazlau se pravni i ekonomski razlozi za zakljuenje ugovora i njegov
sadraj, ukljuujui i iznos naknade za upravljanje, odnosno nain njenog odreivanja.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana moe biti sastavljen kao zajedniki izvetaj za sva drutva koja zakljuuju
ugovor.
Ugovor o kontroli i upravljanju registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe stupiti na snagu
pre dana registracije.
Oglas o zakljuenju ugovora o kontroli i upravljanju objavljuje se na internet stranici registra privrednih
subjekata danom registracije tog ugovora, u trajanju od najmanje 90 dana od dana objavljivanja.

Izmena i prestanak ugovora

lan 556
Ugovor o kontroli i upravljanju menja se po postupku po kojem je i zakljuen.
Ako drugaije nije ugovoreno, a ugovor o kontroli i upravljanju je zakljuen na neodreeno vreme, svaka
od ugovornih strana ima pravo da ugovor raskine samo sa danom zavretka poslovne godine ili drugog
ugovorenog obraunskog perioda, obavetenjem o raskidu koje je u obavezi da svim ostalim ugovornim
stranama dostavi u pisanoj formi najmanje 30 dana pre isteka poslovne godine, odnosno drugog
ugovorenog obraunskog perioda.
Prestanak ugovora o kontroli i upravljanju po bilo kom osnovu registruje se u skladu sa zakonom o
registraciji, i objavljuje se na nain iz lana 555. stav 7. ovog zakona.
Oglas iz stava 3. ovog lana mora sadrati i obavetenje poveriocima o njihovom pravu da od kontrolnog
drutva zahtevaju odgovarajuu zatitu u pogledu naplate svojih potraivanja prema kontrolisanom
drutvu.

2.2. Prava, obaveze i odgovornosti iz ugovora o kontroli i upravljanju

Obavezujua uputstva
lan 557
U sluaju postojanja ugovora o kontroli i upravljanju, kontrolno drutvo ima pravo da daje obavezujua
uputstva zavisnom drutvu o nainu voenja poslova, rukovodei se interesima grupe.
Ako je za sprovoenje odreenog uputstva iz stava 1. ovog lana potrebna odluka ili odobrenje odbora
direktora kontrolisanog drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje zavisnim drutvom
dvodomno, a ta odluka ili odobrenje nisu dati u razumnom roku, direktor, odnosno izvrni odbor
kontrolisanog drutva duan je da o tome obavesti kontrolno drutvo bez odlaganja, ako drugaije nije
predvieno ugovorom o upravljanju i kontroli.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, uputstvo moe biti ponovljeno samo uz saglasnost odbora direktora
kontrolnog drutva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje kontrolnim drutvom dvodomno.

Odgovornost direktora kontrolnog drutva

lan 558
Direktori kontrolnog drutva duni su da uputstva kontrolisanom drutvu iz lana 557. ovog zakona daju
sa panjom dobrog privrednika, pri emu se odredbe l. 63. do 80. ovog zakona o posebnim dunostima
direktora shodno primenjuju na direktore kontrolnog drutva i u odnosu na kontrolisano drutvo.

Iskljuenje odgovornosti direktora kontrolisanog drutva

lan 559
Direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora ne odgovaraju za tetu koja je nastala kao posledica
povrede posebnih dunosti prema drutvu iz l. 63. do 80. ovog zakona ako su postupali po uputstvima iz
lana 557. ovog zakona.

Odgovornost kontrolnog drutva

lan 560
Kontrolno drutvo odgovara za tetu koju je pretrpelo kontrolisano drutvo usled postupanja po
obavezujuim uputstvima iz lana 557. stav 1. ovog zakona.

2.3. Zatita akcionara i poverilaca kontrolisanog drutva

Isplata naknade
lan 561
Naknada po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju ne moe se isplatiti ako je kontrolisano drutvo
poslovalo sa gubitkom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, naknada za period tokom kojeg je kontrolisano drutvo poslovalo sa
gubitkom moe se isplatiti u godini kada je kontrolisano drutvo ostvarilo dobit.
Na potraivanje naknade iz stava 1. ovog lana ne obraunava se kamata.

Primerena naknada spoljnim akcionarima

lan 562
Spoljni akcionar u smislu ovog zakona je svaki akcionar kontrolisanog drutva koji nije kontrolno drutvo,
niti je akcionar kontrolnog drutva.
Ugovorom o kontroli i upravljanju mora se odrediti primerena naknada po akciji koju je kontrolno drutvo
duno da plaa spoljnim akcionarima na godinjem nivou.
Naknada iz stava 2. ovog lana odreuje se prema proceni budue prosene oekivane dividende po
akciji za naredne tri poslovne godine, koju bi drutvo isplatilo kada ne bi bio zakljuen ugovor o kontroli i
upravljanju, a najmanje u visini prosene dividende po akciji za prethodne tri poslovne godine.
Ako je kontrolno drutvo jedini akcionar podreenog drutva ugovorom o kontroli i upravljanju ne predvia
se naknada iz stava 2. ovog lana.
Za izmene ili prestanak ugovora o kontroli i upravljanju kojim se menja naknada manjinskim akcionarima
neophodna je saglasnost tih akcionara koju oni daju kao posebna klasa akcija.

Ispitivanje primerenosti naknade od strane suda

lan 563
Spoljni akcionar podreenog drutva moe u roku od tri meseca od dana registracije ugovora o kontroli i
upravljanju, odnosno njegovih izmena, u skladu sa zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u
vanparninom postupku odredi primerenu naknadu ako smatra da je naknada odreena ugovorom
neprimerena.

Ako sud postupajui po zahtevu iz stava 1. ovog lana odredi naknadu u viem iznosu od ugovorene,
kontrolno drutvo ima pravo na raskid ugovora o kontroli i upravljanju u roku od tri meseca od dana
pravnosnanosti odluke suda, bez otkaznog roka.

Pravo na prodaju akcija

lan 564
Ugovor o kontroli i upravljanju mora predviati pravo spoljnih akcionara da svoje akcije prodaju
kontrolnom drutvu po ceni koja odgovara trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa lanom 57. ovog
zakona.
Umesto isplate cene iz stava 1. ovog lana, ugovor o kontroli i upravljanju moe predvideti pravo na
zamenu akcija za akcije kontrolnog drutva, u srazmeri koja je odreena ugovorom.
Srazmera iz stava 2. ovog lana mora odgovarati srazmeri u kojoj bi se vrila zamena akcija kontrolisanog
drutva za akcije kontrolnog drutva u sluaju pripajanja kontrolisanog drutva kontrolnom drutvu.
U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se predvideti i doplata u novcu spoljnim akcionarima, na koju se
primenjuju odredbe o doplati u novcu kod statusnih promena.
Ugovor o kontroli i upravljanju koji ne predvia pravo iz stava 1. ovog lana ili ne odreuje cenu iz stava 1.
ovog lana nitav je.

Ispitivanje primerenosti cene od strane suda

lan 565
Spoljni akcionar koji smatra da cena iz lana 564. stav 1. ovog zakona ili srazmera iz lana 564. stav 2.
ovog zakona nije primerena moe u roku od tri meseca od dana registracije ugovora o kontroli i
upravljanju, odnosno njegovih izmena, u skladu sa zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u
vanparninom postupku odredi primerenu cenu, odnosno srazmeru.
Ako sud po zahtevu spoljnog akcionara odredi viu cenu ili povoljniju srazmeru za spoljne akcionare,
drutvo je u obavezi da odluku suda odmah po pravnosnanosti objavi na svojoj internet stranici i da je
dostavi registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra.
Odluka suda iz stava 2. ovog lana obavezuje drutvo u odnosu na sve spoljne akcionare.

Zatita poverilaca
lan 566
Ako ugovor o kontroli i upravljanju prestane da vai, kontrolno drutvo je u obavezi da poveriocu
kontrolisanog drutva na njegov pisani zahtev podnet u roku od est meseci po prestanku vanosti tog
ugovora prui odgovarajuu zatitu za naplatu njegovih potraivanja koja su nastala pre registracije
prestanka vanosti tog ugovora u skladu sa zakonom o registraciji.
Pravo na odgovarajuu zatitu nemaju poverioci kontrolisanog drutva ija su potraivanja obezbeena ili
koja bi u sluaju steaja kontrolisanog drutva bila u prvom ili drugom isplatnom redu u smislu zakona
kojim se ureuje steaj.

Deo jedanaesti
OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO STRANOG
PRIVREDNOG DRUTVA
1. Ogranak privrednog drutva
Pojam ogranka
lan 567
Ogranak privrednog drutva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog drutva
preko koga drutvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za raun privrednog drutva.
Privredno drutvo neogranieno odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog ogranka.

Obrazovanje ogranka
lan 568
Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim
aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:

1) poslovno ime i matini broj drutva;

2) adresu ogranka;
3) pretenu delatnost ogranka, koja se moe razlikovati od pretene delatnosti drutva;
4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika, ako je zastupnik
ogranka razliit od zastupnika drutva.

Registracija ogranka
lan 569
Ogranak moe biti registrovan u skladu sa zakonom o registraciji.
Izuzetno od stava 1. ovog lana obavezno se registruje:
1) ogranak domaeg privrednog drutva, ako ima zastupnika razliitog od zastupnika drutva ili je to
propisano posebnim zakonom kao uslov za obavljanje delatnosti;
2) ogranak stranog privrednog drutva.
Ako je ogranak registrovan u skladu sa st. 1. ili 2. ovog lana, registruju se podaci o ogranku, promene tih
podataka i prestanak tog ogranka, u skladu sa zakonom o registraciji.

Dejstvo registracije zastupnika ogranka

lan 570
Ako je zastupnik ogranka registrovan u skladu sa zakonom o registraciji, to lice smatra se zastupnikom
celog privrednog drutva i na pitanja u vezi sa dejstvom ogranienja ovlaenja za zastupanje prema
treim licima shodno se primenjuju odredbe lana 33. ovog zakona.

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka

lan 571
U pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom drutva, uz navoenje:
1) da je re o ogranku;

2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedita drutva;

3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju odredbe iz
lana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima
drutva.

Prestanak ogranka
lan 572
Ogranak prestaje:
1) odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno
statutom nije drugaije odreeno;
2) prestankom postojanja privrednog drutva u ijem je sastavu.

Specifinost u vezi sa ogrankom stranog privrednog drutva

lan 573
Ogranak stranog privrednog drutva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to drutvo obavlja
delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Na delatnosti ogranka stranog privrednog drutva shodno se primenjuju odredbe lana 4. ovog zakona.
Odluka o obrazovanju ogranka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv i adresu ogranka;
2) pretenu delatnost ogranka;
3) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika;
4) naziv i sedite registra u kom je osniva ogranka registrovan;
5) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa ogranka;
6) matini/registarski broj osnivaa ogranka;

7) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa ogranka;

8) podatak o registrovanom kapitalu osnivaa, ako se prema pravu drave u kojoj je registrovan osniva
takav podatak registruje.
Prilikom registracije ogranka iz stava 1. ovog lana registruju se podaci iz stava 3. ovog lana, a u skladu
sa zakonom o registraciji registruju se i:
1) promene podataka iz stava 3. ovog lana;
2) finansijski izvetaji osnivaa koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava
drave po kojem osniva ima tu obavezu.
3) prestanak ogranka.

2. Predstavnitvo stranog privrednog drutva

Pojam predstavnitva stranog privrednog drutva
lan 574
Predstavnitvo stranog privrednog drutva (u daljem tekstu: predstavnitvo) je njegov izdvojen
organizacioni deo koji moe obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zakljuenja pravnog posla tog
drutva.
Predstavnitvo nema svojstvo pravnog lica.
Predstavnitvo moe zakljuivati samo pravne poslove u vezi svog tekueg poslovanja.
Strano privredno drutvo odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog
predstavnitva.

Obrazovanje predstavnitva
lan 575
Predstavnitvo se obrazuje odlukom nadlenog organa stranog privrednog drutva.
Odluka iz stava 1. ovog lana obavezno sadri:
1) naziv i sedite registra u kom je osniva predstavnitva registrovan;

2) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa predstavnitva;

3) matini/registarski broj osnivaa predstavnitva;
4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa predstavnitva;
5) adresu predstavnitva;
6) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika predstavnitva.

Prestanak predstavnitva
lan 576
Predstavnitvo prestaje:
1) odlukom o prestanku predstavnitva;
2) prestankom postojanja osnivaa predstavnitva.

Registracija predstavnitva
lan 577
Predstavnitvo se obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Prilikom registracije predstavnitva registruju se podaci iz lana 575. stav 2. ovog zakona, a u skladu sa
zakonom o registraciji registruje se i:
1) promene podataka iz lana 575. stav 2. ovog zakona;
2) prestanak predstavnitva.

Deo dvanaesti
POSLOVNA UDRUENJA
Poslovno udruenje
lan 578

Poslovno udruenje je pravno lice koje osnivaju dva ili vie privrednih drutava ili preduzetnika, radi
postizanja zajednikih interesa.
Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost radi sticanja dobiti, ve samo radi postizanja zajednikih
interesa svojih lanova.
Pravna forma poslovnog udruenja se u poslovnom imenu oznaava sa: "poslovno udruenje" ili "p.u." ili
"pu".
Poslovno udruenje stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji.

Promena pravne forme poslovnog udruenja

lan 579
Poslovno udruenje ne moe promeniti pravnu formu u formu privrednog drutva.

Shodna primena propisa kojima se ureuje poloaj udruenja

lan 580
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruenjima koja nisu ureena ovim zakonom shodno se primenjuju
propisi kojima se ureuje poloaj udruenja.

Deo trinaesti
KAZNENE ODREDBE
Glava I
KRIVINA DELA
Davanje izjave neistinitog sadraja
lan 581
Zakonski zastupnik drutva ili lan organa drutva, kao i likvidacioni upravnik, ovlaeni sudski vetak,
revizor ili drugo struno lice koje da pisanu izjavu neistinitog sadraja, koja je propisana ovim zakonom
kao uslov za sprovoenje konkretnog postupka, sa namerom da taj postupak zapone i/ili sprovede i/ili
okona ili kao uslov za stupanje na snagu ili sprovoenje odluke drutva, kaznie se zatvorom od est
meseci do pet godina i novanom kaznom.

Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvrio u nameri da oteti poverioce drutva ili lanove drutva, a iznos
za koji su oteena ta lica prelazi deset miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset
godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa
Krivinim zakonikom.

Zakljuenje pravnog posla ili preduzimanje radnje u sluaju postojanja linog

interesa
lan 582
Ako lice iz lana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dunost prema drutvu ne prijavi drutvu pravni
posao ili radnju u kojoj ima lini interes, odnosno od tog drutva ne pribavi odobrenje pravnog posla ili
radnje u sluaju postojanja linog interesa iz lana 66. ovog zakona, u nameri da to drutvo zakljui
ugovor ili preduzme radnju u kojoj e pretrpeti tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne
godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset
miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa
Krivinim zakonikom.

Povreda dunosti izbegavanja sukoba interesa

lan 583
Ako lice iz lana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dunost prema drutvu, povredi dunost izbegavanja
sukoba interesa iz lana 69. ovog zakona, u nameri pribavljanja za sebe ili drugoga imovinske koristi,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset
miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa
Krivinim zakonikom.

Povreda dunosti zastupnika da postupa u skladu sa ogranienjima ovlaenja za

zastupanje
lan 584
Ako zastupnik drutva povredi dunost postupanja u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja, koja su
utvrena aktima drutva ili odlukama nadlenih organa drutva iz lana 33. stav 1. ovog zakona, kaznie
se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana drutvo pretrpelo tetu koja prelazi iznos od deset
miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Uz kaznu zatvora sud moe uiniocu izrei zabranu obavljanja funkcije, odnosno poziva u skladu sa
Krivinim zakonikom.

Glava II
PRIVREDNI PRESTUPI
Privredni prestupi privrednog drutva i odgovornog lica
lan 585
Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo
ako:
1) obavlja delatnost bez prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa, ako je isto
kao uslov za obavljanje te delatnosti propisano posebnim zakonom (lan 4. stav 2. ovog zakona);
2) u poslovanju poslovno ime i druge obavezne podatke ne upotrebljava u skladu sa lanom 25. ovog
zakona ili posluje pod poslovnim imenom pod kojim kri ogranienja iz lana 27. stav 1. ovog zakona;
3) (brisana)
4) prua finansijsku podrku za sticanje svojih udela ili akcija (lan 154. stav 1. i lan 279. ovog zakona);
5) vri plaanja lanovima suprotno odredbama o ogranienju plaanja (l. 184. i 275. ovog zakona);
6) ako ne otui, poniti ili raspodeli sopstvene akcije u skladu sa obavezom otuenja sopstvenih akcija
(lan 287. ovog zakona);

7) ne dri i ne uva akta i dokumenta u skladu ovim zakonom (lan 240, lan 348. stav 7. i lan 464. ovog
zakona);
8) smanjenje kapitala vri suprotno odredbama o zatiti poverilaca (lan 319. ovog zakona);
9) prilikom statusne promene povredi zabranu stvaranja prividnog kapitala (lan 503. ovog zakona);
10) za vreme likvidacije preduzima nove poslove ili lanovima isplauje dividende ili raspodeljuje imovinu
(lan 531. i lan 535. stav 3. ovog zakona);
11) ne sastavi dokumente koje nakon isplate poverilaca treba da sastavi u skladu sa lanom 540. ovog
zakona;
12) kao kontrolisano drutvo isplati, odnosno kao kontrolno drutvo primi naknadu po osnovu ugovora o
kontroli i upravljanju, ako je kontrolisano drutvo poslovalo sa gubitkom (lan 561. ovog zakona);
13) ne prui odgovarajuu zatitu poveriocu kontrolisanog drutva, poto mu je prestalo svojstvo
kontrolnog drutva, u skladu sa lanom 566. ovog zakona;
14) se ne uskladi sa odredbama ovog zakona ili se ne uskladi u propisanom roku u skladu sa ovim
zakonom.
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u drutvu novanom
kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Privredni prestupi privrednog drutva koje je javno akcionarsko drutvo i

odgovornog lica
lan 586
Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo
koje je javno akcionarsko drutvo ako:
1) nastupe izmenjene okolnosti iz lana 54. ovog zakona, a drutvo ne izvri novu procenu vrednosti
nenovanog uloga u skladu sa l. 51. do 53. ovog zakona;
2) odredi emisionu cenu akcija ili popust na tu cenu u suprotnosti sa lanom 260. ovog zakona;
3) odredi emisionu cenu zamenljivih obveznica u suprotnosti sa lanom 263. ovog zakona;

4) sa akcionarima koji su ga osnovali, u periodu od dve godine od dana registracije osnivanja, zakljui
ugovor u suprotnosti sa lanom 268. ovog zakona;
5) akcionaru dividendu isplauje u suprotnosti sa lanom 272. ovog zakona;
6) akcionaru isplauje privremenu dividendu u suprotnosti sa lanom 273. ovog zakona;
7) ako ne vrati uplaeni, odnosno uneti ulog najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka za upis akcija, u
sluaju neuspelog poveanja kapitala (lan 298. stav 5. ovog zakona);
8) ako ne omogui davanje punomoja za glasanje elektronskim putem u skladu sa lanom 344. stav 9.
ovog zakona;
9) ako ne uini dostupnim akcionarima rezultate glasanja u skladu sa lanom 356. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u drutvu novanom
kaznom od 40.000 do 400.000 dinara.

Glava III
PREKRAJI
Prekraji fizikih lica
lan 587
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako:
1) u svojstvu lana drutva zloupotrebi pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima drutva i iste
objavi ili saopti treim licima (lan 82. ovog zakona);
2) ponudi ili da novanu naknadu ili drugu korist:
(1) akcionaru javnog akcionarskog drutva u cilju pribavljanja punomoja za glasanje na
skuptini tog drutva;
(2) za to da neko na skuptini javnog akcionarskog drutva glasa ili ne glasa na odreen nain.
Novanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako obavlja delatnost
a to ne ini kroz propisane oblike obavljanja privredne delatnosti, ukljuujui i privredno drutvo i
preduzetnika;

Prekraji preduzetnika
lan 588
Novanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako:
1) on ili lice koja zapoljava ne ispunjavaju uslove utvrene propisom kojim se ureuje zatita
stanovnitva od zaraznih bolesti;
2) obavlja delatnost iz mesta koje nije registrovano u skladu sa zakonom o registraciji, osim u sluaju kada
je po prirodi same delatnosti obavljanje delatnosti van tog mesta jedino mogue ili uobiajeno (lan 87.
ovog zakona);
3) ne istakne svoje poslovno ime u svom seditu, kao i na drugom mestu obavljanja delatnosti u skladu sa
lanom 87. stav 5. ovog zakona;
4) obavlja delatnost iz mesta koje ne ispunjava uslove utvrene propisom koji ureuje uslove za
obavljanje te delatnosti (lan 87. stav 6. ovog zakona);
5) obavlja delatnost preko poslovoe koji nije registrovan u skladu sa zakonom o registraciji ili koji ne
ispunjava posebne uslove koji su propisani u pogledu linih kvalifikacija preduzetnika (lan 89. ovog
zakona);
6) koristi rad lica koja nisu kod njega u radnom odnosu suprotno lanu 89. st. 9. i 10. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana oduzee se imovinska korist ostvarena izvrenjem prekraja, a moe se
izrei i mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od est meseci do godinu dana.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se na licu mesta naplatiti kazna u iznosu od 20.000 dinara.

Deo etrnaesti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Obaveza usklaivanja kapitala
lan 589

Postojea drutva duna su da svoj osnovni kapital usklade sa odredbama ovog zakona do 1. januara
2014. godine, osim u pogledu uloga u radu i uslugama koji su upisani do dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata e u roku od 90 dana od dana poetka primene ovog
zakona po slubenoj dunosti osnovni kapital postojeih drutava koji je registrovan u skladu sa Zakonom
o registraciji privrednih subjekata ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) iskazati u
dinarima po zvaninom srednjem kursu Narodne banke Srbije vaeem na dan uplate odgovarajueg
uloga, pri emu se udeli lanova drutva u osnovnom kapitalu drutva ne menjaju, a u sluaju
akcionarskih drutava u iznosu osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru.

Dodatni ulozi
lan 590
Ako osnivakim aktom drutva nije drugaije odreeno, dodatni ulozi u postojeim drutvima ugovoreni ili
uplaeni do dana stupanja na snagu ovog zakona smatraju se zajmom i na te uloge e se primenjivati
odredbe ovog zakona koje ureuju zajam drutvu.

Obaveza usklaivanja postojeih drutava s ogranienom odgovornou

lan 591
Postojea drutva s ogranienom odgovornou duna su da svoje organe usklade sa odredbama ovog
zakona do dana poetka primene ovog zakona.
Postojea drutva s ogranienom odgovornou duna su da izvrene promene iz stava 1. ovog lana
registruju u skladu sa zakonom o registraciji u roku od tri meseca od dana poetka primene ovog zakona.
Nad postojeim drutvima s ogranienom odgovornou koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 2.
ovog lana registrator koji vodi registar privrednih subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.

Obaveza usklaivanja postojeih akcionarskih drutava

lan 592
Postojea akcionarska drutva duna su da svoj osnivaki akt usklade sa odredbama ovog zakona do 30.
juna 2012. godine.
Usklaivanje osnivakog akta iz stava 1. ovog lana vri se tako da taj akt sadri:

1) poslovno ime i sedite drutva;

2) pretenu delatnost drutva;
3) iznos novanog i nenovanog dela osnovnog kapitala koji je upisan u Centralnom registru, sa
naznakom o ukupnom iznosu novanih i nenovanih uloga koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo;
4) podatke o vrstama i klasama akcija koje je drutvo izdalo, sa bitnim elementima svake klase akcija u
smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Postojea akcionarska drutva duna su da svoj statut i organe usklade sa odredbama ovog zakona, do
30. juna 2012. godine, odnosno da u istom roku donesu statut ako ga nisu donela do dana stupanja na
snagu ovog zakona, a tim statutom mogu imenovati direktore, kao i lanove nadzornog odbora, ako je
upravljanje drutvom dvodomno.
Postojea otvorena i zatvorena akcionarska drutva usklauju se u smislu st. 1, 2. i 3. ovog lana sa
odredbama ovog zakona kojima se ureuju akcionarska drutva, a otvorena akcionarska drutva i sa
odredbama ovog zakona kojima se ureuju javna akcionarska drutva.
Postojea akcionarska drutva duna su da izvrene promene registruju u skladu sa zakonom o
registraciji, a najkasnije do 15. jula 2012. godine.
Nad postojeim akcionarskim drutvima koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana
registrator koji vodi registar privrednih subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.
Na postojea akcionarska drutva do njihovog usklaivanja u smislu ovog lana primenjivae se odredbe
ovog zakona pri emu:
1) odredbe osnivakog akta, statuta i drugih optih akata tih drutava primenjivae se ako nisu u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona;
2) postojei upravni odbori obavljae nadlenosti odbora direktora u smislu ovog zakona.

Brisani privredni subjekti

lan 593
lanovi, odnosno vlasnici privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata u skladu sa
lanom 452. stav 4. Zakona o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) danom stupanja

na snagu ovog zakona postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji
odgovaraju njihovim vlasnikim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.
Lica iz stava 1. ovog lana mogu ugovorom urediti nain raspodele imovine iz stava 1. ovog lana, izmeu
sebe, i na drugaiji nain.
Postojei tereti na imovini iz stava 1. ovog lana ostaju na snazi.
Lica iz stava 1. ovog lana odgovaraju za obaveze brisanih subjekata iz stava 1. ovog lana do visine
vrednosti imovine koja je u skladu sa ovim lanom, odnosno ugovorom iz stava 2. ovog lana prela u
njihovo vlasnitvo.

Postojei preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra optinskih jedinica lokalnih

samouprava i postojee ortake radnje
lan 594
Preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra optinskih jedinica lokalnih samouprava u registar privrednih
subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 61/05
i 111/09 - dr. zakon), danom poetka primene ovog zakona smatraju se brisanim iz registra u koji su
upisani.
Vlasnici postojeih ortakih radnji duni su da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu
privrednog drutva propisanu ovim zakonom, najkasnije do 1. marta 2013. godine.
Ako vlasnici postojeih ortakih radnji registru privrednih subjekata ne prijave promenu pravne forme u
roku iz stava 2. ovog lana, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti e ih
prevesti u pravnu formu ortakog drutva.

Izuzetak od primene odredaba o prinudnoj likvidaciji

lan 595
Odredbe ovog zakona o prinudnoj likvidaciji ne primenjuju se na postupak prinudne likvidacije propisan
Zakonom o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 - dr. zakon i 30/10).

Postojea poslovna udruenja

lan 596

Danom poetka primene ovog zakona, poslovna udruenja koja su osnovana po Zakonu o preduzeima
("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96 - ispravka, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 - SUS i 36/02 i "Slubeni glasnik
RS", 125/04 - dr. zakon) i prevedena u registar privrednih subjekata, nastavljaju da posluju po ovom
zakonu.
Poslovna udruenja iz stava 1. ovog lana duna su da svoja osnivaka akta i poslovanje usklade sa
odredbama ovog zakona do dana poetka primene ovog zakona.
Postojea poslovna udruenja duna su da izvrene promene iz stava 2. ovog lana registruju u skladu sa
zakonom o registraciji u roku od tri meseca od dana poetka primene ovog zakona.
Nad postojeim poslovnim udruenjima koja ne postupe u skladu sa odredbama stava 3. ovog lana
registar privrednih subjekata pokree postupak prinudne likvidacije.

Prestanak vaenja postojeih propisa

lan 597
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik
RS", broj 125/04), osim odredbe lana 456. tog zakona koja se primenjuje do okonanja privatizacije
postojeih drutvenih preduzea i privrednih drutava koja posluju drutvenim ili dravnim kapitalom.
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni
glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93 - US, 39/93, 53/93, 67/93,
48/94, 53/95, 35/02, 101/05 - dr. zakon, 55/04 - dr. zakon i 61/05 - dr. zakon), osim odredaba koje se
odnose na ortake radnje koje prestaju da vae 1. januara 2013. godine.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 4. Zakona o spoljnotrgovinskom
poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09).

Izuzetak od primene zakona kojim se ureuje parnini postupak

lan 598
Od dana poetka primene ovog zakona odredba lana 214. taka 5) Zakona o parninom postupku
("Slubeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) ne primenjuje se u pogledu postupaka likvidacije koji budu
pokrenuti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Rok za donoenje podzakonskih akata

lan 599
Podzakonski akti za sprovoenje ovog zakona bie doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu i poetak primene

lan 600
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
primenjivae se od 1. februara 2012. godine, osim lana 344. stav 9. i lana 586. stav 1. taka 8) ovog
zakona, koji e se primenjivati od 1. januara 2014. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o privrednim drutvima
("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

lan 24[s1]
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata e do 30. aprila 2012. godine, po slubenoj dunosti,
poslovna imena postojeih drutava i preduzetnika koja su registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji
privrednih subjekata ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) uskladiti sa odredbama
l. 22. i 86. Zakona o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 36/11).

lan 25[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".