:: Tech Centar ::

Sve o procesorima
Autor: ONeill
Nedjelja, 28. Kolovoz 2005.
Zadnji put obnovljeno Petak, 02. Rujan 2005.

- sadraj 1. Uvod
2. Povijest procesora
3. Dijelovi i rad procesora
3.1 Cjevovod (engl. Pipeline)
4. Hlaenje
5. Voltaa
6. Leita procesora (Slots, Sockets)
7. Trend procesora

1. Uvod

Raunalo koje koristite za itanje ove stranice koristi procesor da obavi svoj posao. Procesor je srce svakog raunala,
bez obzira dali je to stolno raunalo, server ili laptop. Procesor koji koristite je moda Pentium, Athlon, Celeron ili neki
drugi iz velike palete tipova procesora, ali svaki od njih radi istu stvar na priblino isti nain.
Ako ste se ikad pitali to i kako procesor u vaem raunalu radi ili ste se pitali koja je razlika izmeu tipova procesora, onda
nastavite itati dalje jer emo u ovom lanku nauiti kako radi logika procesora koja omoguava da raunalo obavi svoj
posao, bilo da je to igranje na raunalu ili jednostavno pisanje nekog dokumenta.

Ali prije toga prvo da vidimo kako su se procesori razvijali tokom godina ...

2. Povijest procesora

Procesor, isto poznat kao CPU (central processing unit), je kompletan stroj za raunanje napravljen na jednom ipu.
Prvi procesor je bio Intel 4004, predstavljen 1971. godine. Intel 4004 nije bio jako moan, jedino to je mogao je zbrajati i
oduzimati i to je mogao samo s 4 bita istovremeno. Ali ono to je bilo zadivljujue je to to je sve bilo na jednom ipu. Intel
4004 je pokretao jednog od prvih prijenosnih elektronikih kalkulatora. Intel 4004

Kako Intel 4004 nije imao neku iru primjenu, prvim generacijama procesora se smatraju Intel procesori s brojkom "8" u
poetnom nazivu serija. Prvi procesor koji je bio za iru primjenu je bio Intel 8080 predstavljen 1974. godine, prvi 8-bitni
procesor pa je zato ta serija oznaavana s poetnim brojem ''8'' a i sve budue serije su bile tako oznaavane, postoje
8086, 8088, 80186 pa sve do 80486 ili jednostavnije 486. Danas su ti procesori smatrani dinosaurima raunalnog svijeta
i neki ih uvaju samo radi sentimentalne vrijednosti. IBM je odabrao Intelov 8088 procesor kao mozak za svoje prvo
raunalo. Taj postupak od strane IBM-a je pomogao Intelu da postane vodei u svijetu proizvodnje procesora. Intel 8080

Kratki pregled:

Intel 8086 (1978. g.)

To je bio pravi 16-bit procesor. ip se sastojao od 29 000 tranzistora i 20 adresnih linija to u je omoguavalo da adresira do
1 MB memorije. Ono to je najzanimljivije je to to su dizajneri tada smatrali da nitko nee trebati vie od 1 MB memorije.
Procesor je bio na raspolaganju u verzijama od 5, 6, 8 i 10 MHz.
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

Intel 8088 (1979. g.)

Ovaj procesor je isti kao 8086 uz razliku to drugaije upravlja s adresnim linijama nego 8086. Ovaj procesor je je
odabran od strane IBM-a za svoje prvo raunalo.

Intel 80186 (1980. g.)

Bio je popularan, bio je u dvoje verzije; 8-bit i 16-bit, ovisno kako je kupac trebao i htio. Sadrao je DMA kontroler.

Intel 80286 (1982. g.)

16-bit procesor, 134 000 tranzistora koji je mogao adresirati do 16 MB memorije. Mogao je radit i s virtualnom
memorijom. Radio je na 8, 10 i 12.5 MHz.

Intel 386 (1985. - 1990.)

Prvi 32-bit procesor, sadrao je 275 000 tranzistora, dolazio je u verzijama od 16, 20, 25, 33 MHz. Mogao je raditi s punih
4 GB memorije i 16 TB virtualne memorije. 386 je prvi procesor koji je poeo koristiti cjevovod (engl. pipeline) instrukcija.

Intel 486 (1989. - 1994.)

32-bit procesor, sadrao je 1.2 milijuna tranzistora. Mogao je takoer adresirati do 4 GB memorije ali je, za razliku od 386,
obavljao 26.9 milijuna instrukcija po sekundi (MIPS, millions of instructions per second). 486 je takoer imao i 8 KB cache
koja je ubrzavala rad cjevovoda. 486 je dolazio u verzijama od 5 volti i 3 volta, ovisno dali je iao za stolna raunala ili
laptop.

AMD AM5x86 (1995. g.)

Ovo je procesor koji je stavio tvrtku AMD (Advanced Micro Devices) kao slubenog konkurenta Intelu. Radio je na 133
MHz i imao je 16 KB cachea. A to je najbolje, mogao je raditi na 486 ploama pa je bila prava poslastica za one koji su
htjeli obnoviti svoje raunalo ali nisu htjeli mijenjati matinu plou.

Pentium (1993. g.)

Kako je Intel imao nekih problema oko registriranja imena svog novog procesora imenom 80586, tako su ga nazvali
Pentium, ime koje su mogli lako registrirati. Originalni Pentium je radio na 60 MHz i 100 MIPS, imao je 3.21 milijuna
tranzistora i radio na 32-bit sabirnici. Kasniji modeli Pentiuma su radili na 66/75/90/100/120/133/150/166/200 MHz

Cyrix 6x86 serija (1995. g.)

Tvrtka Cyrix, je do ovog trenutka, bila veliki igra na tritu alternativnih procesora na koje su doli 1992. godine. Do 1995.
godine imali su svoj 5x86 procesor koji je bio jedina konkurencija AMD-u. Ali 1995. izbacuju na trite svoj 6x86 procesor
koji je bio konkurencija Intelovom Pentiumu, ili nije ? Cyrix 6x86
Naime, Cyrix, iako je bio tehnoloki slian i malo napredniji od AMD i Intel modela, je imao probleme u performansama jer
je procesor imao slabiji FPU (engl. Floating Point Unit, specijalni dio procesora koji je zasluan samo za raunanje
matematikih funkcija, posebno vaan kod 3D programa) zato nije mogao konkurirati ostalima u podruju kao to su 3D
igre. Procesor se takoer previe grijao pa su korisnici trebali traiti i ventilatore koji bi ohladili te procesore.

AMD K5 (1996. g.) AMD K5

Iako je AMD konkurirao Intelu s svojim 5x86 procesorom, taj procesor nije bio pravi konkurent Pentiumu. Stoga je 1996.
AMD izbacio procesor K5 koji je bio prava konkurencija Pentiumu. Iao je na Socket 7. Procesor je bio u potpunosti
kompatibilan s svim x86 softwareom. Kako bi ocijenio brzinu svojih proizvoda, AMD je razvio P-sistem ocjenjivanja.
Takav broj je oznaavao brzinu MHZ do ekvivalent Intel Pentium procesora. K5 je bio u verzijama od 75 MHZ do 166
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

MHZ, imali su 24 KB L1 cache-a i 4.3 milijuna tranzistora.

Pentium MMX (1997. g.)

Intel je s vremenom izdavao mnoge vrste Pentium procesora, tako je i MMX jedan od njih. MMX je zapravo ime dodatnih
instrukcija koje su bile ugraene, tonije novih 57 instrukcija koje su Pentium MMX uinile 10 - 20% brim. Radio na na 233
MHz.

AMD K6 (1997. g.)

Bio je jo uvijek na Socket 7, preuzeo je MMX instrukcije postavljene od strane Intela, tako da bude konkurencija Pentium
MMX. Bio je u verzijama od 166 do 300 MHz

Pentium II (1997. g.)

Optimiziran za 32-bit aplikacije, takoer sadri MMX instrukcije (to je u to doba ve standard). Ima 32 KB L1 cache-a i 512
L2 cache-a. L2 cache radi na polovini brzine procesora. Pentium 2 je bio na Slot 1.

Celeron (1998. g.)

Celeron je zapravo bio Pentium 2 ali bez L2 cache to je smanjilo trokove proizvodnje ali i performanse. A zato je to Intel
uinio ?
Intel je to uinio zbog greke koju je shvatio na sljedeem modelu Celerona, Celeron 300A. 300A je dolazio s 128 KB L2
cache-a koji je radio na punoj brzini procesora a ne na polovici kao Pentium 2. Ta injenica je bila odlina za Intel
korisnike, jer je Celeron s punom brzinom cache-a radio bolje nego Pentium 2 s 512 KB cache-a ali polovicom brzine
procesora. Zbog toga je Celeron 300A postao jako poeljan u overclocking krugovima. Brzo je postalo poznato da se
jeftinijim procesorom lako moe dobit skuplji.

AMD K6-2 & K6-3 (1998. g.)

AMD je bila zaposlena firma dok se Intel igrao s svojim Pentium 2 i Celeron procesorima. 1998. godine AMD izbacuje K62 koji je imao neka poboljsanja u odnosu na K6 jezgru i radio je nesto bre. Najupeatljiviji dodatak koji je K6-2 procesor
dobio je 3DNow tehnologija koja je, kao i MMX, bila zasluna za ubrzanje multimedijalnih aplikacija i imao je 21 instrukciju
vie od MMX.
K6-3 je u biti bio K6-2 samo je imao 256 KB cache-a.

Pentium 3 (1999. g.)

Intel je izbacio na trite Pentium 3 "Katmai" procesor u veljai 1999. godine. Radio je na 450 MHz. Pentium 3 je
predstavio SSE set instrukcija koji je zapravo dodatak MMX instrukcijama koje su jo vie poboljale 3D performanse.
Daljnjim poboljavanjima "Katmai" je doao do 600 MHz.
U travnju 2000. godine Intel je izbacio Pentium 3 "Coppermine" procesor koji je imao samo 256 KB cache za razliku od
"Katmai" koji je imao 512 KB, ali je kod "Coppermine-a" cache bio smjeten direktno na jezgri procesora. Coppermine je
na kraju doao do 1 GHZ.

AMD Athlon (1999. - 2002.)

AMD uvodi novi utor za svoj procesor, to je sada Slot A. AMD je radio na poboljanjima svojih procesora pa tako u lipnju
2000. godine AMD izbacuje Athlon Thunderbird. Procesor je bio u 0.18 mikron dizajnu, podrka za DDR RAM. Ovaj
procesor je bio raj za Overclockere. U svibnju 2001. godine AMD izdaje Athlon "Palomino" koji je prvobitno bio
namijenjen za prijenosna raunala.
U listopadu 2001. godine AMD izbacuje Palomino za stolna raunala i preimenovan je u Athlon XP.
U lipnju 2002. godine AMD je najavio 0.13 mikronski 2200+ procesor pod imenom Thoroughbred koji nije bio bolji od ve
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

postojeih AMD procesora, ve to je bio vie financijski potez.

Duron (2000. - do sada)

U travnju 2000. godine, AMD izbacuje Duron na trite, imao je 128 KB L1 cache-a ali samo 64 KB L2 cache-a ali je Duron
svejedno bio pobjednik nad Intel Celeron procesorom.

3. Dijelovi i rad procesora

Procesor je kompletno raunali stroj koji je potpuno samo-postojan sa svim potrebnim dijelovima stavljenih zajedno u
jedan ip. Sam procesor je upravo to, kompilacija vie manjih komponenti spojenih i sve unutra jednog kuita. Svaka ta
komponenta ima svoju posebnu ulogu koja pridonosi sveukupnoj funkcionalnosti procesora.
Procesor izvrava skup strojnih instrukcija koje govore procesoru to da radi. Na temelju tih instrukcija, procesor radi tri
temeljne stvari:
- koristei ALU (engl. Arithmetic/Logic Unit), procesor moe izvoditi matematike operacije kao to su zbrajanje, oduzimanje,
mnoenje i dijeljenje. Moderni procesori sadre potpune floating point podprocesore koji mogu izvoditi ekstremno sloene
operacije (posebno vano za 3D aplikacije).
- procesor moe micati podatke iz jedne lokacije memorije u drugu
- procesor moe sam donositi odluke i skoiti na novi set instrukcija temeljene na tim odlukama

Sljedei dijagram prikazuje kako procesor koristi te tri osnovne stvari:

Uz ALU, procesor jo sadri i ove komponente:

- Registers - privremeni smjetaj za uvanje podataka koji su u tijeku obrade u procesoru. Ti registri su najbra memorija u
cijelom raunalu. irina sabirnice registra (u bitovima) u procesoru je odreena od ukupne koliine u bitovima; dakle kad
kaete "32-bit procesor" zapravo govorite o veliini registra, i koliko zapravo podataka sam ip moe obraditi u jedinici
vremena. to vie registara, to e procesor biti fleksibilniji.
- Bus unit - sabirnica, komponenta procesora koja se bavi preseljavanjem podataka iz/u procesor(a) i jo slui za
povezivanje s ostatkom raunala
- Control Unit - ovo je primarna komponenta unutar procesora, neto kao "mozak unutar mozga". Ova jedinica kontrolira i
koordinira sav protok informacija kroz procesor i izmeu ostalih komponenti
Instrukcije procesora
Procesori koriste veliki set instrukcija koje im trebaju obaviti svoj posao. Taj set instrukcija je umetnut u procesor kao "bit
uzorak" (enlg. bit patterns), svaki od njih ima razliito znaenje kada se izvri. Kako ljudi nemogu pamtiti te "bit uzorke",
set kraih rijei su definirani da predstavljaju odreene "bit uzorke". Takva kolekcija rijei se zove assembly language
procesora. Assembler moe prevesti rijei u pravo znaenje vrlo lako a onda rezultat assembler-a je smjeten u memoriju
procesora da se izvri.
Ovo je set jednostavnih assembly language instrukcija:
LOADA mem - Load register A from memory address
LOADB mem - Load register B from memory address
CONB con - Load a constant value into register B
SAVEB mem - Save register B to memory address
SAVEC mem - Save register C to memory address
ADD - Add A and B and store the result in C
SUB - Subtract A and B and store the result in C
MUL - Multiply A and B and store the result in C
DIV - Divide A and B and store the result in C
COM - Compare A and B and store the result in test
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

JUMP addr - Jump to an address

JEQ addr - Jump, if equal, to address
JNEQ addr - Jump, if not equal, to address
JG addr - Jump, if greater than, to address
JGE addr - Jump, if greater than or equal, to address
JL addr - Jump, if less than, to address
JLE addr - Jump, if less than or equal, to address
STOP - Stop execution
Najpoznatiji setovi instrukcija, za koje ste moda i uli, su MMX, SSE kod Intela, i 3Dnow kod AMD-a.

Brzina takta (Clock speed)

Brzina takta je u biti najvea brzina raunanja procesora. Stvarna brzina ovisi o raznim unutarnjim faktorima pojedinog
procesora kao i o varijacijama proizvodnog procesa. Svaki put kada procesor "klikne" (bez brige, ne ujete to), obraena
je jedna instrukcija. Koliina instrukcija koja moe biti izvedena po sekundi se zove millions of instructions per second
(MIPS) (milijun instrukcija po sekundi). MIPS nije stvarna mjera brzine procesora iako je nekad bila zbog, a razlog zato
danas vie nije jer dananji procesori mogu raditi mnogo sloenije operacije nego samo "drobiti" instrukcije. Brzina takta se
odreuje u megahercima (MHz) to je milijun ciklusa po sekundi.
Kao to moda ve znate, herc je mjera frekvencije vala, jednaka jednom ciklusu po sekundi. Prikazano na slici je
standardni sinusni val jednog ciklusa vala, a to je 1 Hz (herc).
Standardni sinusni ciklus

Unutarnji takt procesora radi na ovoj osnovi. Sve stvari koje se dogaaju unutar procesora su diktirane od strane tog takta.
Nekada je bilo da je 1 Hz predstavljao jedno izvoenje instrukcije. To vie nije u modernim procesorima. Kao prvo, neke
komplicirane operacije zahtijevaju viestruke cikluse takta. Zatim, tehnologija po imenu cjevovod (engl. pipeline) doputa
instrukcijama da se preklapaju, to znai da jedan ciklus takta moe obraditi vie instrukcija. Cjevovod u modernim
procesorima ima irinu mjerenu u bitovima. Dok se jedan dio instrukcija izvodi u jednom ciklusu takta u isto vrijeme se
moe obraditi drugi dio instrukcija na svom cjevovodu. Veliki multi-bit cjevovod moe izvoditi vie instrukcija u isto vrijeme.
Zamislite to kao usporedbu jedne ceste naprema 8-tranoj autocesti. Dananji procesori imaju tzv. "supercjevovod" pri
emu se misli na vie povezanih cjevovoda. Kod toga jedan cjevovod radi maje posla ali kako su svi povezani vie se posla
obavi i time se povea brzina procesora.
Vie o cjevovodu e biti reeno malo kasnije.
Opaska: Nazivi procesora nisu uvijek odabrani prema brzini njihovog takta. Npr. Pentium 200 je Pentium procesor koji
radi na 200 MHz. Ali Intelovi konkurenti koriste tzv. Sustav P oznaavanja (engl. P-Rating (PR) System). Sustav P
oznaavanja zapravo usporeuje svoj procesor s ekvivalentnim Intel procesorom. Naprimjer, AMD K5 je puten u PR166
verziji. To znai da radi otprilike na istoj brzini kao Pentium 166, iako je sam AMD K5 radio zapravo na 116.7 MHz. AMD
je nakon K6 procesora odbacio taj Sustav P oznaavanja i izbacivanjem Athlon XP procesora na trite je uveo i novi nain
oznaavanja procesora kao to je 1800+, 2000+. dok bi neki manje upueni korisnici mislili da Athlon XP 2000+ radi na 2
GHz, on zapravo radi na 1.7 GHz a imenovan je 2000+ zbog marketinkih razloga jer usporeuje performanse s Pentium 4
koji radi na 2 GHz. Stoga pazite kad gledate na specifikacije procesora.

Buffers i Cache memorija

Vaa sistemska memorija je kljuna komponenta za uvanje podataka dok traje procesiranje ali je JAKO spora da prati
raunanje koje izvodi va procesor. Stoga procesor ima svoj unutarnju cache memoriju i vie buffera da pomogne u
uvanju podataka.
Buffers su nita drugo nego privremena mjesta koja uvaju instrukcije koja su ili nepotpune ili jo nisu zapisane u memoriju.
Buffers su koriteni u cijelom procesoru u raznim svrhama. Kako stvarno raunanje radi jednu po jednu stvar bez obzira
na kojoj je brzini, potreban je buffer koji e uvati obraene instrukcije i one koje tek dolaze na red za obradu.
U dodatku bufferima nalazi se jo i cache memorija koja slui kao privremeno mjesto za uvanje. Cache je podijeljen u
dvije kategorije: Level 1 cache radi na istoj brzini kao procesor stoga je jako brza. Taj L1 cache je podijeljen u dva odjela;
jedan za podatke, drugi za instrukcije. to vie L1 cache-a imate to je procesor bri.
Druga kategorija je Level 2 cache. Ovaj cache je prije bio na samoj matinoj ploi i kao takav je ovisio o brzini sistemske
sabirnice. Da se zaobie to ogranienje Pentium 2 i daljnji procesori imaju ugraeni L2 cache u direktno sebi.
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

"Predvianje" procesora
Kao to smo ve rekli, stvarna brzina procesora ovisi o mnogo vie nego samoj brzini takta. Jedan od faktora koji odreuje
ukupnu brzinu je mogunost procesora da predvidi instrukcije, tj., da predvidi to dolazi sljedee. To predvianje se misli na
mogunost procesora da predvidi, sudei prema prijanjim instrukcijama, koji set instrukcija mu dolazi sljedei. Da poblie
pojasnimo ovo uzmite jednostavnu IF, THEN narednu u programiranju:
IF A=B THEN
DO C
ELSE
DO D
ENDIF

U cjevovodu, gdje se vie instrukcija obrauje jedna po jedna, tvrdnja kao ova ore bi bila problem. Procesor bi dekodirao
tvrdnju IF usporeujui A i B, ali nebi znao da li e potom raditi C ili D stoga nebi mogao stavit tu instrukciju u cjevovod na
brzo izvoenje. Kako su ovakve tvrdnje este u programiranju, to bi napravilo velike probleme za cjevovod. Taj problem je
rijeen davajui procesoru mogunost predvianja u kojem e se smjeru instrukcija granati i time je omogueno stavljanje
instrukcije u cjevovod bez pada performansi. Manje napredni procesori bi jednostavno uinili tzv. spekulativno izvoenje,
to znai da bi jednostavno napravili C i D u isto vrijeme i onda odbacili ono to netreba kada zna dali je A jednak B. S
mogunosti predvianja grananja instrukcija, procesor e iskoristiti buffer da uva rezultat ve obraenog takvog grananja koje
e kasnije iskoristiti za predvianje rezultata budueg dijela programskog koda.

3.1 Cjevovod (engl. Pipeline)

Kao i kod grafikih kartica i kod procesora osnovni rad se svodi na cjevovod. Cjevovod je najlake zamisliti kao
beskonanu traku u industriji automobila. Po toj traci se nalaze dijelovi, ta traka putuje i na svakoj dijelu te trake nalaze
se ljudi ili roboti koji slau te dijelove, npr.: na jednom dijelu se slae karoserija automobila, kad to zavri sljedea faza je
bojanje, zatim slaganje unutranjih dijelova ...
Tako rade i procesori; instrukcija se uzima iz cache-a i zatim putuje po cjevovodu dok se ne obradi. Ima puno razliitih
veliina cjevovoda, sve ovisi o kojem procesoru je rije. To objanjava kako AMD moe biti bolji od Intela u nekim
poslovima iako Intel radi na puno veem taktu od AMD-a.

Razliiti dio cjevovoda izvodi razliiti posao. Neki dijelovi cjevovoda su duplirani to daje na duini cjevovoda. A razlog zato
ima vie duplih cjevovoda je taj da se manje posla obavi u svakoj fazi to znai da se vie instrukcija obradi u istoj koliini
vremena. to poveava performanse. Ovo je jedan od glavnih razloga zato se AMD moe boriti s Intelom. AMD Athlon XP
ima 3 x86 dekodera, 3 floating-point cjevovoda i 3 integer cjevovoda (engl. integer = cjelina, cijeli broj) dok Intel Pentium
4 ima samo jedan x86 dekoder, 2 floating-point cjevovoda i jedan integer cjevovod vie od AMD Athlon-a. Ovo dovodi do
toga da AMD moe obraditi vie instrukcija od Intela u istom vremenu i moe obraditi floating-point operacije bre nego Intel.
Ukupno, AMD Athlon procesori mogu izvoditi 9 operacija po taktu dok Intel moe izvesti samo 6.

Ali to ne znai da je za Intel sve gotovo. Iako AMD moe izvoditi vie operacija od Intela u jednom taktu, Intel uspijeva
izvoditi svoje operacije bre. To je zbog Intelove arhitekture cjevovoda. AMD-ov cjevovod je samo 10 faza dugaak to
znai da faze u cjevovodu moraju obavljati vie posla i zato nemogu raditi brzo. Intelovi procesori imaju 20 faza u
cjevovodu (Prescott jezgra ima 31 fazu) to znai da procesor moe raditi na veoj brzini takta zato jer je manje posla u
pojedinoj fazi cjevovoda. Prescott je puten u prodaju ba iz tog razloga jer ima 31 fazu cjevovoda to donosi jo veu brzinu
takta.

U procesoru postoje CISC raunanje i RISC raunanje. CISC oznaava "complex instruction set computing"
(kompleksno raunanje seta instrukcija) a ROSC oznaava "reduced instruction set computing" (skraeno raunanje seta
instrukcija). RISC znai manje kompliciranih instrukcija za procesor. Ovo je primjer kako CISC izgleda:
1. Uzmi hranu
2. Uzmi vilicu
3. Jedi
Ali RISC izgleda ovako:
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

1. Odi u kuhinju
2. Otvori hladnjak
3. Uzmi hranu
4. Zatvori hladnjak
5. Otvori ladicu
6. uzmi vilicu
7. zatvori ladicu
8. otvori usta
9. stavi hranu u usta
10. zatvori usta
11. provai
12. progutaj
Razlog zato je CISC vie kompliciran je taj to procesor mora puno za raditi u jednoj instrukciji. RISC je efikasniji jer ima
jednostavne instrukcije, to znai da je manje "razmiljanja" potrebno da se izvede instrukcija to rezultira veom brzinom.
Takoer, koritenjem RISC-a potrebno je manje tranzistora u procesoru stoga je procesor jeftiniji. Zato su danas svi
moderni procesori RISC procesori.

Dakle, iako Intel ima veliku prednost vieg takta to nije nita ako nemate puno neega. To neto je cache. Kao to smo ranije
rekli, cache slui za privremenu pohranu instrukcija i radi na brzini takta procesora (ako imate Intel 2.6 Ghz, cache e isto
raditi na 2.6 GHz). Te instrukcije koje su privremeno u cache-u dolaze iz sistemske memorije (RAM). Sad pazite ovo;
veina RAM memorije, ako nije overclockana radi na 400 MHz. Ako procesor nemoe nai instrukcije u cache-u mora
usporiti na takt od RAM memorije dok ne dobije instrukcije iz nje. To dovodi do jakog pada performansi i to je razlog zato
su Celeron procesori loi u performansama. S malo cache-a ima malo instrukcija spremnih za obradu i procesor mora
puno puta smanjiti na brzinu RAM memorije.

Jo jedna stvar koja ini procesore brim, odnosno sporijim je optimizacija cjevovoda. Procesor e uvijek htjeti da je
cjevovod pun a da to postigne koristi metode pomou kojih pogaa to e doi sljedee na red. Postoje 3 razliita naina za
optimizaciju cjevovoda. To su:
- Speculative execution - to je gdje procesor ima instrukciju i sljedea instrukcija nemoe doi na red dok se iz prve ne dobije
rezultat. Procesor mora dobiti rezultat iz prve instrukcije, ali to ako dobije 2 rezultata a samo jedan je ispravan. Bez ove
metode, procesor bi poslao jedan od moguih rezultata dalje u cjevovod i kod Intel procesora bi to trajalo 20 ciklusa da
zavri. E sad, ako je procesor poslao pravi rezultat, sve je u redu i ide dalje, ali ako je poslao krivi rezultat, procesor onda
mora poslati drugi rezultat opet kroz cjevovod to znai da je onih prvih 20 ciklusa bilo uzalud. Stoga, ova metoda alje oba
rezultata na obradu, procesor ih obradi i odbaci onog koji je krivi. Ovo znai da je manje vremena utroeno.

- Branch prediction - ovo smo ranije objasnili, procesor na temelju ve obraenih instrukcija obrauje sljedee instrukcije,
znai predvia kakav bi rezultat mogao biti.

- Out of order execution - Ovo je gdje druga instrukcija nemoe biti izvedena, jer procesor mora znati rezultat prve
instrukcije prije nego moe znati rezultat druge instrukcije. Bez ove metode, procesor bi obradio prvu instrukciju i ostavio
ostatak cjevovoda praznim. To bi bio veliki gubitak resursa. Stoga se u ovoj metodi dogaa slijedee; procesor obradi prvu
instrukciju, zatim obrauje druge instrukcije koje nisu ovisne o rezultatu prve instrukcije. Stoga, s ovim procesor moe raditi
na ostalim instrukcijama dok eka na onu prvu.

4. Hlaenje

Hlaenje je vrlo vana stvar u svijetu raunala. Dananji procesori se iznenaujue griju. Bez ikakvog hlaenja, veina dananj
procesora bi izgorila u samo nekoliko sekundi. Bez pravilnog hlaenja, procesor bi svejedno radio neko vrijeme ali bi
izbacivao manje pogreke ali i tee. Neki procesori, poput Pentium 4, imaju unutranje sigurnosne mehanizme koji ih tite u
takvim situacijama. Drugi, poput nekih dananjih AMD procesora, bi jednostavniji sjedili i ekali a izgore osim ako vaa
matina nebi davala neke alarme da se to sprijei.
Kod 386 procesora nije bilo potrebno neko specijalno hlaenje. Procesor je bio spor i nije imao puno tranzistora, stoga je
strujanje zraka od napajanja bilo dovoljno da ga ohladi. Putanjem 486 procesora u promet, hlaenje je postalo problem. S
prvim 486 zapravo nije bilo problema, ali s novijim 486 DX-66 koji je bio bri je hlaenje postalo problem jer se jako grijao, a
od tada su procesori bili sve bri i sve topliji. Danas svaki procesor treba adekvatno hlaenje, a koliko hlaenja treba ovisi o
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

procesoru, kuitu i tipu hlaenja.

Procesor koji nije dovoljno ohlaen e prikazivati neke udne greke. Svaki procesor ima granicu temperature do koje moe
raditi normalno. Kada temperature prijee tu granicu onda se obino pojavljuju neke greke. esto moda neete primijetiti da
je greka u hlaenju jer se greke ine kao da dolaze od neke druge komponente. este greke su ruenje sistema,
smrzavanje sistema i iznenadni restart raunala.
Ima vie naina na koji moete pratiti temperaturu vaeg procesora. Jedan od najeih naina je praenje temperature u
BIOS-u od matine ploe jer skoro pa sve dananje matine ploe imaju tu mogunost. Drugi nain promatranja
temperature je preo nekog programa kao to je Motherboard Monitor.

Heat sinks
Heat sinks se koriste u mnogim elektronikim ureajima za hlaenje pa tako i kod procesora. To je ustvari komad metala,
obino aluminij ili neki drugi metal otporan na toplinu s puno 'reetki' po sebi. Heat sink se stavi na procesor a te reetke
ustvari poveavaju povrinu procesora i time olakavaju da se toplina proiri po veoj povrini kako bi ju zrak otpuhao s
procesora. to su te reetke vee i izraajnije to bolje e hlaenje biti.

Postoje dva tipa heat sinka:

Prvi je pasivni. Oni nemaju pokretnih dijelova, jednostavno se stave na procesor i daje mu veu povrinu da strujanje zraka
kuita odvede toplinu. Danas takvi hladnjaci nisu dobri za procesore jer preslabo odvode toplinu, ali ih se moe nai na RAM
memoriji, na chipsetu od matine ploe ili na grafikim karticama.
Drugi je aktivni. Zove se aktivni jer ima na sebi i ventilator. Taj ventilator je napajan direktno s matine ploe koristei 3pin konektor.

Kod dananjih procesora imati samo aktivni heat sink esto nije dovoljno, stoga se izmeu procesora i heat sinka stavlja
pasta koja omoguuje bolji prijenos topline jer popunjava male rupe zraka koje se nalaze izmeu procesora i heat sinka i
time je prijenos topline bolji. Paste se stavi jako malo, prozirni sloj jer ako se stavi previe onda se dobije suprotan efekt
od onog koji elimo postii.
Kako se procesori danas sve vie griju tako se rade i posebna hlaenja za procesore. Neka od nekonvencionalnih hlaenja
su vodeno hlaenje i hlaenje Peltier elementom, no takva hlaenja koriste uglavnom ljudi koji se bave overclockingom jer
im se procesori vie griju zbog poveanja takta viim od standardne. Vie o overclokingu proitajte ovdje.
5. Voltaa

Voltaa procesora danas nije velika briga normalnom korisniku. Jedini ljudi koji se brinu za voltau procesora su oni koji
izvode overclocking, tj. tuniraju voltau da poboljaju stabilnost procesora pri veim brzinama.
Zato je uope bitna voltaa procesora ?
- to vie energije procesor uzima, to vie e se grijati. Kako toplina nije dobra za procesore, moe biti problem kod stvaranja
brih procesora. Stoga. smanjivanjem voltae procesora se smanjuje toplina. Zato danas procesori rade na manjim
voltaama nego oni prijanji

- kako prijenosna raunala rade na baterijama, potronja procesora je veliki faktor. to je nia voltaa, to e baterija due trajati.
- mnoge firme imaju umreene vie stotina raunala, stoga ukupna koliina potronje struje tih raunala moe biti
zabrinjavajui problem<br>Tablica voltae

6. Leita procesora (Slots, Sockets)

Leita su upravo ono kako zvue, mjesto na matinoj gdje se stavlja procesor. Ovaj dio emo iskoristiti za kratki pregled
kojih sve leita imamo.Socket <br><br>
Slot
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

Socket 1
Nalazi se na matinim ploama za 486 procesore, sadri 169 pinova i radi na 5 volti.

Socket 2
Mali upgrade socket 1 utora, ima 238 pinova, radi na 5 volti.

Socket 3
Jo jedan Intel socket, ima 237 pinova, radi na 5 volti, ali ima jumper na matinoj koji mu omoguava da radi i na 3.3 volti.
Na njega mogu ii svi procesori koji su inae za socket 2.

Socket 4
Prvi Pentium socket, ima 273 pinova, radi na 5 volti. Zato jer je jo uvijek radio na 5 volti ovaj socket nije imao neka
poboljanja pa nije imao ni neku veliku primjenu.

Socket 5
Radi na 3.3 volti s 320 pinova. Podrava Pentium procesore koji rade od 75 do 133 MHz. Novi procesori nisu mogli ii na
ovaj socket jer im je nedostajao jedan pin.

Socket 6
Iako ima oznaku "6" u imenu, ovaj socket nije bio namijenjen Pentium procesorima ve starijim 486. Samo je malo
napredniji od Socket 3; ima 235 pinova i radi na 3.3 volti. Ovaj socket nikad nije zaivio jer kad je izaao, 486 procesori su
ve bili zastarjeli.

Socket 7
Ovaj socket je bio dosta popularan i iroko koriten dosta dugo. Sadri 321 pin, radi u granicama od 2.5 do 3.3 volti koristei
razdjelnik voltae. Podrava sve klase Pentium procesora, od 75 MHz prema vie, MMX procesore, AMD K5, K6, K6-2, K63, 6x86, M2 i M3.

Socket 8
Ovo je high-end socket za Pentium Pro procesore. Ima 387 pinova, i radi na 3.1/3.3 volta. Pravokutnog je oblika dok su
prijanji bili kvadratnog oblika. Kako je Intel ubrzo preao na Slot 1, ovaj socket je bio kratkog vijeka.

Slot 1
Ovim slotom je Intel preao na totalno drugaiji format procesora, tako je esta generacija Pentium 2 bila u obliku kartice.
Za razliku od Socket 7 ploa koje su imale L2 cache na samoj ploi, ovdje takav procesor ima L2 cache na sebi,
odnosno na toj kartici to je poboljalo komunikaciju izmeu procesora i L2 cache. Slot 1 ima 242 pinova i radi na 2.8/3.3
volti, najvie je koriten za Pentium 2, Pentium 3 i Celeron procesore.
Ovaj slot je najvie nanio tetu AMD-u. Prijanji socket dizajni nisu bili patentirani i svatko ih je mogao koristiti kako je htio.
Uvoenjem Slot 1, struktura povezivanja je patentirana i nitko ga nije mogao koristiti bez pitanja Intela. Zato nema AMD
procesora za Slot 1, oni su morali napraviti svoj slot, Slot A.

Slot A
AMD-ov slot namijenjen za Athlon procesore. Po dizajnu je slian Slot1 ali Slot A koristi drugaiji protokol po imenu EV6.
Koristei ovaj protokol, napravljen u firmi Digital, AMD je poveao brzinu prijenosa podataka iz RAM memorije u procesor
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

na 200 MHz, dajui 200 MHz sistemske sabirnice (FSB). Slot A je ostao u igri dosta dugo dok Intel i AMD nisu preli opet
na socket procesore.

Socket 370
Nazvan po broju pinova koliko ih ima. Kad je Intel naao nain kako da stavi L2 cache na sam procesor, potreba da
procesor bude kao kartica za slot je bila mizerna pa su tako opet preli na socket procesore. Ovo je zapravo Socket 7
samo ima jedan red pinova vie. Prvi procesori koji su koristili ovaj socket su bili Celeron, zatim Pentium 3 i Celeron 2
procesori.

Socket 462 (poznat kao socket A)

Ba kad je Intel pronaao nain da prijee na socket procesore, tada je i AMD uinio isto to i iz istog razloga. Athlon i Duron
procesori, napravljeni u 0.18 mikronskom procesu, koriste ovaj socket. Podrava 200 MHz sabirnicu, kao i novu 266 MHz.
Ima 162 pinova. Ovaj socket se jo koristi danas.

Socket 754
Nasljednik Socket A, prvi socket koji je razvio AMD da podrava njihove nove 64-bit procesore.

Socket 423/478
Socket 4223 je stariji socket Pentium 4 procesora. Socket 423 je vei i ima 423 pinova. Moe ih se prepoznati po zelenoj
ploici oko jezgre procesora. Intel je brzo preao na novi Socket 478 za svoje nove 478-pin procesore. Iako su ova dva
socketa po performansama isti, socket 478 je postao standard za Pentium 4.

Socket LGA 775

Intelov najnoviji socket je socket T, javnosti vie poznatiji pod imenom LGA 775. LGA oznaava "Land Grid Aray", to znai
da su pinovi smjeteni na matinoj ploi, a ne na procesoru. Prescott je, zasada, jedini procesor koji koristi ovaj LGA 775
tip socketa. Intel je preao s socket 478 na LGA 775 jer eli ponuditi sistemsku sabirnicu (FSB) od 1066 MHz.

Socket 939
AMD je predstavio Socket 939 kao odgovor Intelovom socket LGA 775. Iako ne podrava DDR2 memoriju, ali kombinacija
socket 939 matine ploe i Athlon 64 procesora je pokazala da je jednaka i bolja od ponude Intela u performansama koje
se tiu igranja i stvaranja sadraja.
7. Trend procesora

Prijanji trend razvijanja procesora je bio najvie vezan na 32-bit ALU sa brzim floating point podprocesorima i brzim
izvoenjem cjevovoda. Sva ta dostignua su dovela do toga da u jednom procesoru imamo vie milijuna tranzistora i takvi
procesori mogu obraditi oko bilijun instrukcija u sekundi. Najnovija stvar u dizajnu procesora su 64-bit ALU.
Iako su 64-bit procesori bili s nama jo od 1992. godine, tek u 21. stoljeu su postali dio iroke primjene. I Intel i AMD imaju
svoje 64-bit procesore. 64-bit procesori imaju 64-bit ALU, 64-bit registre, 64-bit sabirnicu ...AMD Athlon 64

Jedan od razloga zato svijet treba 64-bit procesore je zbog njihovog velikog adresnog prostora. 32-bit procesori mogu
adresirati najvie 4 GB RAM memorije (2^32 = 4294967296 B). To se ini puno poto danas kuni korisnici imaju najvie 1
GB memorije. Ali, limit od 4 GB RAM memorije moe predstavljati problem serverima koji upravljaju velikom bazama
podataka. A kako je krenulo s raunalima, ubrzo 4GB memorije nee biti dosta ni kunim korisnicama. 64-bit procesor
nema tih ogranienja, jer 2^64 je .... jako puno RAM memorije.,
Dakle, serverima 64-bit procesori donose velike prednosti, a kako je s kunim korisnicima ? Prednost 64-bit procesora e
imati samo ljudi koji su jaki gameri, oni koji se bave obradom audia, videa i slika. Ostali, koji koriste raunalo samo za
surfanje Internetom, pregledavanje emaila, pisanje u Wordu nee imati koristi od 64-bit procesora.
http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21

:: Tech Centar ::

Ovim lankom smo vam barem malo pribliili svijet procesora, kako rade i od ega se sastoje. Trudili smo se pokriti sve
oko procesora, ali procesori su jako komplicirani danas, stoga ako elite saznati jo vie o njima, najbolje je da sami
istraujete po Internetu i knjigama taj svijet raunala.

Komentirajte ...

http://www.techcentar.com/portal

Powered by Joomla!

Generated: 1 March, 2007, 17:21