Suvo voe daje energiju i uva imunitet

Z.O. JOKSOVI | 21. januar 2013. 13:09 | Komentara: 0

Iako viskokalorino, suvo voe je riznica svih hranljivih sastojaka potrebnih organizmu, kojih
ima mnogo vie nego u sveem vou

SRODNE VESTI

Kukuruz i umbir iste plua

Namirnice koje ne ugroavaju liniju

Budue tate, jedite folate
Keleraba - rudnik gvoa i vitamina C
Mleko pogreno svrstano meu bele otrove

ZBOG HRANLJIVIH vrednosti koje su izuzetne, suvo voe treba jesti to ee, naroito zimi, a posebno
suve ljive, groice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Nutricionisti istiu da je suvo voe prepuno
korisnih sastojaka, kao to su belanevine, vitamini, minerali, vlakna. Savreno "greje" i titi organizam od

hladnoe, jer obezbeuje dodatnu energiju. Prednost suvog voa je i u tome to energija koju daje veoma
brzo stie u krvotok, zbog ega se posebno preporuuje sportistima posle treninga.

Odlino je i za osobe koje imaju povien holesterol i moe biti odlina zamena za grickalice bogate
mastima. Zbog svoje hiperkalorinosti suvo voe se jedino ne preporuuje osobama koje ele da smraju.
Nutricionisti savetuju da suvo voe jedete za doruak ili kao zakusku, jer to pomae varenje, ali i da ga
nikada ne treba jesti posle glavnog obroka.
Meutim, ako se zanemari obilje kalorija, za suvo voe moe se rei da predstavlja pravu riznicu svega
to oveku treba i to u mnogo veim koliinama nego kada je voe u sveem stanju.

Osim vode i masti, suvo voe obiluje belanevinama, vlaknima, vitaminima, mineralima, eerima... pa je
idealna namirnica kojom treba zapoeti dan. Vitamini su neophodni za odravanje dobrog imuniteta,
meu kojima poseban znaaj ima antioksidansni koktel od vitamina C, E i beta karotena. Suve kajsije i
urme krcate su vitaminom A, magnezijumom, gvoem, dok kalijuma imaju ak 1.370 mikrograma u sto
grama. Urme su posebno bogate vitaminima B1 i B5 kao i folnom kiselinom. U sveem stanju sadre 55
odsto eera, koji se suenjem dodatno koncentrie.
Zato je suva urma zahvalna za spreavanje hipoglikemije. Urme predstavljaju savren prirodni izvor
energije koji brzo daje snagu, a bez kasnijeg pada koncentracije eera u krvi. Suve jabuke su prebogate
kalcijumom i vitaminom B6, dok suve ljive, zahvaljujui visokom procentu vlakana spreavaju zatvor.
Suvo voe svako moe i sam da napravi, prirodnim suenjem na suncu, u posebnim peima za te svrhe,
ili jednostavno u rerni zagrejanoj izmeu 50 i 70 stepeni, na aluminijumskoj foliji.
Gde god sueno, suvo voe je meko, ukusno, slasno i nadasve zdravo. Jedina mana je to za pojedine
voke treba izdvojiti priline koliine u sveem stanju, kao to je, na primer, kajsija.

ZA VITALNOST I JAKE NERVEPri ruci bi uvek trebalo imati suvo voe, jer ono sadri tri vane vitalne
materije, poruuje beki strunjak profesor dr Hademar Bankhofer. Suvo voe sadri magnezijum, mineral protiv
stresa, vitamine B kompleksa za jake nerve i oligoelement gvoe za vitalnost. Zbog intenzivnog vakanja suvo voe
na ovaj nain podstie varenje, kao i cirkulaciju u predelu glave. Suene banane i jabuke prednjae u odnosu na
druge voke po sadraju ovih sastojaka i treba ih uzimati kao alternativu slatkiima, jer predstavljaju savren tit u
stresnim situacijama. Najbolje ga je iseckati sitno i pomeati sa jogurtom ili muslijem za doruak.

Da bi se dobio kilogram suvih, treba osuiti est kilograma sveih kajsija.

U naim krajevima najzastupljenije suvo voe je suva ljiva. Ova voka od davnina predstavlja sastavni
deo ishrane, jer regulie varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da sniava holesterol, pa tako i titi srce.
enama se preporuuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih ljiva, koje e pomoi da se
sprei gubitak kotanog tkiva, uzrokovanog opadanjem nivoa estrogena.

Uz suve jabuke, vinje i kruke, suve ljive su zahvalne u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za
dijabetiare, jer sadre eerni alkohol sorbitol. Osim toga, savren su dodatak cerealijama u doruku, u
kolaima, a od njih moe da se pravi i pire kao namaz za jutarnji tost.
Suve smokve sadre puno pektina, topivog vlakna koje moe da smanji holesterol u krvi. Sadri i triptofan
koji obezbeuje dobar san i pomae mozgu da pravilno iskoristi glukozu, odnosno eer. Takoe,
pospeuje i dobru cirkulaciju.
Vaan je podatak da u sto grama sirove smokve ima ak 17,5 miligrama magnezijuma, dok ista koliina
suvih smokava sadri trostruko vie ovog minerala. A magnezijum je jedan od kljunih inilaca za zatitu
organizma od uticaja psihikog stresa, i predstavlja pravi melem za elije nervnog sistema.
Suve smokve su zbog magnezijuma voka izbora za ishranu miia, kvalitet krvnih sudova i nervnih
elija.

U suenom obliku brusnica predstavlja pravi prirodni antibiotik za unitavanje tetnih bakterija i gljivica u
telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko dejstvo, pokazala su istraivanja, sa posebnim osvrtom
na eerihiju koli, kljunog izazivaa urinarnih infekcija.
Spremljena kao aj suena brusnica postie izuzetno dejstvo i protiv helicobacter pylori, bakterije
odgovorne za nastanak ira na elucu. Takoe, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa.
Pomae i pri obnovi vida, smanjuje eer u krvi i preventivno deluje na ouvanje srca i krvnih sudova.
Osuena borovnica takoe je delotvorna jer sadri brojne vredne sastojke, meu kojima posebno
flobatanin, meavinu raznih antocijanskih heterozida, invertni eer, organske kiseline - jabunu, limunsku
i ilibarnu, pektin, vitamin C, karotin. Borovnice se sue u hladu ili u rerni na 40 stepeni. Ovako osuene
predstavljaju blagotvorno sredstvo u preventivi i terapiji avitaminoze i hipovitaminoze, kao i u leenju
neinfektivnog proliva kod dece. Osueni zreli plodovi preporuuju se i za spravljanje kompota koji je
istovremeno i hranljiv i lekovit i utie na jaanje vida.
Meu suenim voem vinja zauzima posebno mesto. Ona je jedan od retkih prirodnih izvora melatonina,
sastojka koji kontrolie unutranji sat u organizmu i regulie spavanje. Zato naunici koji su se bavili
istraivanjem njenih svojstava preporuuju da osobe koje pate od nesanice jedan sat pre spavanja popiju
aj spremljen od suvih vianja. Osim toga, aj od osuenih vianja pomae kod izbacivanja kamena iz
bubrega i mokrane beike.